Универзитет Едуконс

Факултет за пројектни и иновациони менаџмент

ЗАВРШНИ РАД

ТЕМА РАДА:

УЛОГА И ЗНАЧАЈ БИЗНИС ПЛАНА КАО

ПРЕДУЗЕТНИЧКОГ ПРОЈЕКТА

Ментор: Кандидат:

Доц. Др Биљана Видука

Бр.индекса

Београд, септембар, 2021.

Биофрафија

1
Садржај:

Резиме............ .....................................................................................4

Увод..... .............................................................................. .................6

1.Предузетнички пројекти.... ............................................................... .7

1.1. Појам, развој и значај предузетништва ..................................7

1.2. Предузетнички пројекти, врсте и користи .............................8

1.2.1. Инвестициони програм .............................................9

1.2.2. Студије оправданости .............................................11

1.2.3. Студија изводљивости .............................................12

1.2.4. Програми за трајна обртна средства ........................13

2. Бизнис план ....................................................................................15

2.1. Сврха израде бизнис плана ..................................................17

2.2. Намена бизнис плана ...........................................................19

2.3. Значај бизнис плана за пословни подухват ..........................23

2.4. Делови и структура бизнис плана ........................................25

2.4.1. Структура бизнис плана ..........................................26

3. Процес развоја бизнис плана у предузећу ........................................42

3.1 Међузависност фактора за израду плана ...............................43

3.2. Формулисање стратегија за израду бизнис плана .................46

4. Употреба бизнис плана у предузећима у Србији – истраживање .......51

4.1. Методологија истраживања

4.2. Резултати истраживања

4.3. Закључак и препорука истраживања

5. Закључак

2
6. Литература

Табеле и слике

Табела 1: Десет питања везаних за бизнис план ..................................17

Табела 2: Циљни читаоци и намена плана ...........................................20

Слика 1: Критични фактори пословног подухвата ...............................44

Слика 2: Процес израде бизнис плана .................................................48

3
Резиме:

Кључне речи: предузетнички пројекти; бизнис план; структура бизнис

плана; употреба бизнис плана у Србији.

Предузетништво представља основну тековину тржишне привреде.

Главна улога предузетништва у савременој привреди огледа се у
иновативном деловању које ствара услове за технолошки развој,
формирање флексибилних организација и ново запошљавање;
Предузетнички пројекти су врсте алата којима долазимо до циља. Врсте
предузетничких пројекта су: бизнис план, инвестициони програми,
студије оправданости, студије изводљивости и програм за трајна обртна
средства. Један од најбитнијих пројеката је бизнис план, којим се
прецизира правац будућих пословних активности предузећа и
анализира одрживост плана развоја пословне идеје. Бизнис план има
своје особености, сврху и намену које су обрађене у овом раду. Такође
је обрађена структура и процес развоја. Истраживање на тему:
Употреба бизнис плана у предузећима у Србији, даје нам увид у праксу
употребе предузетничких пројеката.

Summary

Keywords: entrepreneurial projects; business plan; business plan

structure; use of business plan in Serbia.

Entrepreneurship is the basic heritage of a market economy. The main role

of entrepreneurship in the modern economy is reflected in innovative
activities that create conditions for technological development, the
formation of flexible organizations and new employment; Entrepreneurial
projects are the types of tools we use to reach our goals. The types of
entrepreneurial projects are: business plan, investment programs, feasibility
studies, feasibility studies and the program for permanent working capital.
One of the most important projects is the business plan, which specifies the
direction of future business activities of the company and analyzes the
sustainability of the business idea development plan. The business plan has

4
its own characteristics, purpose and purpose, which are discussed in this
paper. The structure and development process are also processed. Research
on the topic: The use of business plans in companies in Serbia, gives us an
insight into the practice of using entrepreneurial projects.

5
Увод

Предмет истраживања овог рада биће улога предузетничких

пројеката, са посебним освртом на бизнис план, као један од
најважнијих. Биће темељно објашњена улога, значај и структура бизнис
плана.

Циљ рада је схватити важност предузетничких пројеката, а

посебно добро и квалитетно написаног бизнис плана. Битно је и
схватити улогу бизнис плана у процесу прибављања финансијских
средстава, али и у процесу анализе рада предузећа или организације.

Задатак рада је да кроз детаљну анализу пројеката и бизнис

плана, кроз њихово место у раду предузећа, приближити и разумети ове
алате за просперитет и савремен рад фирме.

Применом одговарајучег истраживања, долазимо до податка која

је улога, проценат коришћења и значај бизнис плана у предузећима у
Србији. Резултати истраживања ће бити мерљиви и подложни даљој
анализи.

6
 1. Предузетнички пројекти

1.1. Појам, развој и значај предузетништва

Темин предузетник, односно entrepreneur потиче од француске

речи entreprendre, што значи урадити нешто, тј. предузети.

Предузетник је особа која применом нове идеје или иновације,

као и преузимањем пословног ризика у предузећу пласира своје
производе/услуге на тржишту ради стицања добити. Односно,
предузетник је особа која отвара ново предузеће – предузима први
корак, тако да је данас предузетник и носилац ризика пословног
подухвата.

Предузетништво, активност предузетника, може се описати као

динамичан процес непрестаног мењања и економске структуре и њене
ефикасности у којем појединци преузимају ризик везан за резултате
пословне акције.

Предузетништво представља основну тековину тржишне

привреде. Оно је основни принцип понашања појединца и пословних
субјеката у привреди, заснованој на приватној својини и слободном
тржишту. То је посебна карактеристика било појединца, било
предузећа. Иновација представља специфично оруђе предузетника,
средство помоћу којег они користе промену као могућност за извршење
различитих пословних активности. Иновација, у ствари, креира ресурс.
Предузетништво је првенствено пракса и захтева одређена знања.
Предузетник јесте, сваки онај појединац који види промену као правило
и на себе преузима ризик за обављање активности које су у вези са
променама и иновацијама.

Као главне карактеристике предузетничког понашања, истичу се:

 Иноваторство,
 Преузимање ризика,

7
  Лидерство,
 Инпровизација,
 Флексибилност и
 Способност учења.

Главна улога предузетништва у савременој привреди огледа се у

иновативном деловању које ствара услове за технолошки развој,
формирање флексибилних организација и ново запошљавање.
Предузетничка организација, јесте организација која уочава и открива
нове могућности и шансе у променљивој околини, која се брзо и
успешно прилагођава променама и користи промене као основ раста и
развоја.

Данас је предузетништво пословна активност која се базира на

иновацијама, превасходно системским. Сваки мали бизнис, или
самозапошљавање не мора нужно да буде предузетничка активност, као
што ни сваки послодавац није предузетник. Суштина је у прихватању
ризика и промена заснованом на иновативном деловању, које ствара
услове за развој пословних субјеката и привреде у целини.

1.2. Предузетнички пројекти, врсте и користи

Предузетнички пројекти су врсте алата којима долазимо до

циљева зацртаних плановима у предузећу. Врсте предузетничких
пројеката су:

 Бизнис план,
 Инвестициони програми,
 Студије оправданости,
o Предходна студија правданости
o Студија оправданости
 Студија изводљивости ( Feasibility studija) ,
 Програм за трајна обртна средства.

Користи од предузетничких пројеката су немерљиве. Најважније

користи за предузећа су:

 Брже и јефтиније завршавање пројеката / активности,

 Боља предвидивост,
 Брже решавање проблема,
8
  Решавање ризика пре него што се појаве проблеми,
 Боља комуникација,
 Бољи квалитет производа,
 Боље управљање финансијама
 Правовремено заустављање лоших пројеката.

Конкурентска предност је одлучујући фактор стратешког

деловања предузећа, а њено пословање основа је за разликовање
успешних од неуспешних предузећа.

Овде ћу представити „12 златних правила“ за успешније

предузетничке пројекте:

1. Остварити консензус улагача око циљева пројекта (пре

почетка рада на пројекту)
2. Изабрати најбољи могући тим
3. Одржавање једноставне и разумљиве пројектне
документације
4. Реалистична процена потребних ресурса
5. Реалистичан временски план активности на пројекту
6. Не излазити ван обима пројекта
7. Водити рачуна о људима
8. Стална подршка спонзора/финансијера
9. Спремност на промене и иновације
10. Добра међусобна комуникација
11. Стално праћење и процењивање опасности (ризика)
12. Потенцијал за вођење. (Видука, 2019).

1.2.1. Инвестициони програм

Инвестициони програм је приказ и разрада идеја и циљева

предузећа које се намеравају остварити одређеним улагањем. Овај
елаборат је систематизовани скуп података који инвеститору треба да
укажу на исплативост предузимања одређеног инвестиционог подухвата
и документ који служи за разговор са потенцијалним инвеститорима и
финансијерима.

Инвестициони програм садржи инвестиционо техничку

документацију којом се прецизно разрађује пословна идеја, истражује

9
могућност њене реализације на тржишту као и потенцијални ризици и
ограничења за њену реализацију.

Бизнис план и инвестициони програм се разликују по обиму,

садржају и величини инвестиције за коју се раде. Инвестициони
програм се ради за већу предрачунску вредност инвестиције и у њему је
извршена дубља и методолошки сложенија анализа.

Постоји више различитих методологија писања инвестиционог

програма. У нашој пракси се још увек примењује заједничка
методологија инвестиционог програма објављена у „Службеном листу
СФРЈ“ бр. 50/87, која је тада усаглашена са методологијом Светске
банке и УНИДО.

Потенцијални корисници финансијских средстава морају

испунити критеријуме и услове за улагање у развојне програме, па се у
складу са задатом формом израђује инвестициони план.

Фонд за развој Републике Србије доследно примењује наведену

методологију оцене инвестиционих пројеката. У складу са том праксом
Фонд за развој је прописао основни садржај инвестиционог програма:

 Опис пројекта и сврха финансирања

 Анализа развојних могућности и способности инвеститора
 Анализа тржишта
 Техничко – технолошке основе
 Анализа локације
 Мере заштите
 Економско – финансијска анализа
 Финансијско тржишна оцена пројекта (статичка и
динамичка оцена економске ефикасности пројекта)
 Анализа осетљивости.

Комерцијалне, односно пословне банке, као и друге финансијске

институције, често имају развијене своје пословне методологије.
Међутим, у основи свих методологија се налази слична материја, а
финални показатељ су резултат статичке и динамичке инвестиционе
анализе.

10
 1.2.2. Студије оправданости

Студија оправданости је још сложенији инвестициони елаборат.

Студијом оправданости одређује се нарочито просторна, еколошка,
друштвена, финансијска, тржишна и економска оправданост
инвестиције за изабрано решење, разрађено идејним пројектом, на
основу којег се доноси одлука о оправданости улагања и покретању
поступка за издавање одобрења за изградњу. Основ за израду ове
студије чине предходни радови и предходна студија оправданости са
генералним пројектом. Студија оправданости обавезно садржи и идејни
пројекат.

Обавезан (прописан) садржај и обим предходне студије

оправданости, када се она ради у нашој земљи је следећи:

1. Увод
2. Анализа постојећег стања
3. Тржишни аспект – анализа и пројекција
4. Приказ технолошко-техничких решења у генералном пројекту
5. Анализа набавног тржишта
6. Просторни аспект
7. Предходна анализа утицаја на животну средину
8. Финансијска анализа и оцена
9. Друштвено-економска анализа и оцена
10. Анализа осетљивости и ризика инвестирања
11. Предходна анализа извора финансирања и финансијских
обавеза
12. Предходна анализа организационих и кадровских
могућности
13. Закључак о предходној студији оправданости.

Студија оправданости, која се подноси наведеном министарству у

Републици Србији за добијање одобрења за изградњу, обавезно садржи:

1. Податке о наручиоцу и ауторима студије

2. Увод
3. Циљеве и сврху инвестирања
4. Опис објекта
5. Анализу развојних могућности инвеститора
6. Методолошке основе израде студије

11
 7. Техничко-технолошко решење у идејном пројекту
8. Тржишне аспекте
9. Просторне аспекте
10. Еколошке аспекте
11. Економске трошкове
12. Добити – користи
13. Финансијску ефикасност са оценом рентабилности и
ликвидности
14. Друштвено – економску ефикасност
15. Анализу осетљивости и ризика инвестирања
16. Анализу извора финансирања, финансијских обавеза и
динамике
17. Анализу оргазиационих и кадровских могућности
18. Закључак о оправданости инвестиције.

Предходна студија оправданости и студија оправданости. –

разлика између ове две студије је следећа:

 Предходна студија оправданости се везује за генерални

пројекат, и у њој се разматрају варијантна решења
 Студија оправданости се ради на основу идејног пројекта,
када је већ извршен избор у поступку разматрања
алтернативних решења извођења инвестиције.

Предходном студијом оправданости утврђује се нарочито

просторна, еколошка, друштвена, финансијска, тржишна и економска
оправданост инвестиције за више варијанти решења која су дефинисана
генералним пројектом. На основу ове студије може се донети плански
документ, као и одлука о оправданости улагања у предходне радове
планиране инвестиције, израду идејног пројекта и израду студије
оправданости.

1.2.3. Студија изводљивости

Студија изводљивости ( Feasibility Study) је еваулација и анализа

потенцијала предложене инвестиције која помаже у процесу доношења
одлуке о могућности остварења и материјалној успешности. Овај
документ се користи пре разраде пројекта, управо зато што се бави

12
кључним питањем: Зашто пројекат треба / не треба да се реализује? Ово
је решење које повезује интересе доносилаца одлука.

Студија изводљивости је као лењир за инвестиције. Препознаје

проблем, мери његове карактеристике, генерише алтернативе, упоређује
их, предлаже одабир алтернатива и све то мерљивим показатељима. На
крају она је и писано сведочанство о изводљивости и успешности
инвестиције. Она омогућава праћење пројекта и још важније, анализу
остварених резултата. (Реџић, Ђурић, 2017)

Студија изводљивости састоји се од:

 Анализе тржишта,
 Технолошко-техничке анализе,
 Локацијске анализе,
 Организацијске анализе и
 Анализе економско-финансијских показатеља.

На основу свих ових података оцењује се исплативост и

успешност, односно да ли је прихватљива реализација конкретног
инвестиционих пројеката.

1.2.4. Програми за трајна обртна средства

Овај елаборат се ради када клијент конкурише за кредит за трајна

обртна средства. Ова врста кредита се узима за финансирање трајних
обртних средстава потребних за стабилно пословање предузећа или
предузетника, повећање промета и добити. Потреба за трајним обртним
средствима се посебно јавља у привредним субјектима која убрзано
расту, па из сопствених извора не могу самостално подмирити захтеве
за већим износом обртних средстава.

Трајна обртна средства представљају део обртних средстава –

залиха, потраживања, финансијске активе који је трајно везан у циљу
одржавања континуитета пословног процеса. Предузеће у сваком
тренутку поседује одређену количину залиха, односно сировина и
материјала, полупроизвода, готових производа и робе, потраживања од
купаца и готовине која омогућава оптимално коришћење производних
капацитета. Разлику између укупно потребних обртних средстава из

13
извора текућег пословања (сталне обавезе међу добављачима и по
основу зарада), чине трајна обртна средства – ТОС.

По свом карактеру, са аспекта временског периода

имобилизације, трајна обртна средства спадају у дугорочно везана
средства предузећа, па се за њих одобравају кредити већих износа са
дужим роковима отплате. Код овог плана се не испитује оправданост
улагања, већ рационалност, тј. оправданост повећања нивоа трајних
обртних средстава и трајног обртног фонда.

Садржај програма за трајна обртна средства:

 Основни подаци о привредном друштву

 Планирана улагања у ТОС са ефектима улагања
o Сврха и опис улагања у ТОС
o План производње или планирани обим услуга
o Тржиште продаје и набавке
o Обрачун трошкова
o Формирање укупног прихода
o Обрачун потребних ТОС
o Конструкција финансирања
o План радне снаге
o Динамички план биланса успеха
o Финансијски ток пројекта
o Економски ток пројекта
 Динамичка оцена економске ефикасности програма
 Анализа осетљивости
 Закључна оцена пројекта.

14
 2. Бизнис план

Пословни или бизнис план, једна је од најпопуларнијих

категорија менаџмента у нашој привреди. У нашој земљи је настала као
резултат потребе упућиванја захтева за зајмове иностраним
кредиторима, којима је бизнис план био познат и близак документ.
Тако пословни план постаје основни преговарачки алат у обезбеђењу
финансијских средстава (Ђ. Каличанин, 2003).

Бизнис план је плански документ којим се прецизира правац

будућих пословних активности предузећа и анализира одрживост плана
развоја и пословне идеје. Њиме се одређује стратегија предузећа за
одређени временски период. То је пакет одлука који дефинише сваку и
најмању појединачну функцију у процесу пословања, од набавке
сировина, преко производње и маркетинга до избора канала продаје, а
у складу са стратешким циљевима дефинисаним конкретним
планом/стратегијом.

Бизнис план је „скуп циљева, политика, стратегија и сета

појединачних програма активности за имплементацију изабране
концепције бизниса предузећа“ (Тодоровић, Ђурић, Јовановић,
1998:439). Он представља „чисти артикулацију модерне менаџерске
визије, начина за њено остварење и ризика који је у то укључен“
(Freemantle, 1996:3). У суштини, „пословни план своди се на
управљање компанијом на папиру“ ( Arkebauer 1994:2). Овакав план до
детаља објашњава пословну политику, односно посао, управљачки тим,
производ или услугу, као и стратегије за остварење формулисаних
циљева. Пословни план представља и формално-квантитативни израз
планирања резултата предузећа (Стевановић, 1993:383).

Пословни план може се у домаћој литератури, а пре свега у

пракси срести и под називом бизнис план. Разлог томе је све већа
одомаћеност енглеске речи bisiness, што се преводи као посао,
пословање, трговање, пословна кућа, предузеће и слично. (Ланда
1998:37).

Када гледамо ширу слику израде бизнис плана, морамо рећи да је

он прва, а по некада и најбоља прилика да привучемо инвеститора за

15
наш производ или услугу, а тиме и шаљемо поруку да смо способни да
управљамо предузећем. Он треба да представља резиме прошлих,
садашљих и будућих активности бизниса одређеног предузећа. Када
предузеће планира нови пројекат или пословну годину, најважнија
мисија бизнис плана је да помогне да будемо сигурни да је све добро
испланирано и да има Финансијског и оперативног смисла. Он
представља цилјеве, смернице и тачке прекретнице које су јасно
представљене у документу. Такође је и пресек стаља у коме се
предузеће тренутно налази, као и жеља за позитивном променом.
(Грозданић, Радоичић, Весић, 2007)

Бизнис план јако користи у још једном смислу. Он је практично

обавезујући документ ако се претстављамо будућем пословном
партнеру приликом отпочињања новог посла, приликом позајмице
капитала од банака, инвеститора или великих компанија. Он служи као
доказ да смо припремљени, управљамо идејом и чињенично знамо шта
нам је циљ.

Пред крај упознавања са бизнис планом бих још напоменула 2

интересантне ствари:

Из праксе западних банака издвајамо два податка:

1. 60% бизнис планова је одбијено од стране банака јер аутори и

предлагачи нису били довољно стручно квалификовани или је сам
план нестручно постављен
2. 50% планова је одбијено јер нису испоштовали процедуру и
стандарде.

И другу интересантну и корисну ствар: овде бих поставила табелу која

представља 10 питања везаних за пословни план, по P Tiffaniju i S.D.
Petersonu.

16
Табела 1. Десет питања везаних за бизнис план. - P Tiffani i S.D.
Peterson.

1. питање Јесте ли циљеве усагласили са Вашом мисијом?

2. питање Можете ли издвојити Ваше главне предности?
3. питање Јесте ли спремни да се суочите са изненађењима?
4. питање Јесте ли идентификовали Ваше купце и потрошаче?
5. питање Јесте ли ушли у траг Вашим конкурентима?
6. питање Јесте ли свесни Ваших снага и слабости?
7. питање Јели Ваша стратегија смислена и логична?
8. питање Можете ли стати иза Ваших прорачуна?
9. питање Јесте ли заиста спремни за промене?
10. питање Јели Ваш план јасан, концизан и стваран?

2.1. Сврха израде бизнис плана

Да би смо предвидели будуће догађаје, прилагодили се новим

трендовима у пословању, смањили ризике и планирали посао морамо
имати ваљан бизнис план. Ту је његова главна сврха као носиоца посла.
Пословни план би требао да поштује нека начела, па би према томе
требао да буде:

 Комплетан (када се прочита план да се добије представа о томе

како ће посао изгледати),
 Прецизан (без употребе нејасних речи),
 Сажет (није дужи него што је неопходно),
 Добро презентован (правописно и граматички исправан).

План треба да одговори на следећа питања: шта ће предузеће

радити, зашто ће радити, за кога ће радити, где ће радити, којим
средствима и где ће се та средства набавити, да ли су му потребни
радници и колико њих, како ће се пласирати производ или услуга, по
којим ценама ће се продавати производ, ко су главни конкуренти, које
су конкурентске предности предузећа (да ли су то трошкови, цене,
дистрибуција...), какав се профит очекује од продаје, какве промене се
очекују у блиској будућности, какви проблеми се очекују, како ће се
решавати проблеми... Као што видимо у питању је један веома слишен

17
и свеобухватан систем, али сасвим неопходан за квалитетно вођење
пословне политике.

На овим просторима се примењује шест признатих методологија

израде пословног плана. Разлике су формалног карактера, тј.
обухватност и презентовање одређених пословних подухвата, док је
суштина иста. Од карактера посла зависи коју етодологију ћемо
примењивати, односно од пословног подухвата, као и од институције
којој се представља пословни план. Суштинске разлике нема, али су
форме презентовања података различите.

Признате методологије у свету су следеће:

1. Методологија Уједињених Нација или УНИДО методологија

Садржај: Увод, Основни подаци о инвеститору, Тржиште

пласмана, Тржиште набавке, Локација, Техничко-технолошка
организација, Организација, Динамика инплементације пројекта,
Економско финансијска анализа, Анализа осетљивости.

2. Методологија Светске Банке

Садржај: Резиме инвестиционе студије, Анализа развојних

могућности и способности инвеститора, Анализа тржишта
продаје, Техничко технолошка анализа, Анализа тржишта
набавке, Анализа уже и шире локације, Анализа заштите животне
средине, Организациони аспекти, Економско-финансијска анализа
(оцена финансијске и тржишне ефикасности пројекта, друштвено-
економска оцена пројекта, анализа осетљивости, збирна оцена).

3. Методологија: Типичан немачки модел

Садржај: Резиме, Предузеће и шта га карактерише, Производи и

услуге, Тржишта, Конкуренција/тржишна позиција,
Производња/продаја/инфраструктура, Визија и стратегија,
Реализација, Оперативно и финансијско планирање, Анализа
разлика, Прилози и документација.

4. Методологија: Типичан амерички модел

Садржај: Executive summary, Опис предузећа, Производи, Услуге,

Индустрија, Одговорности, Тржиште, Маркетинг план,
Оперативни план, Менаџмент, Организација и власништво.

У Србији поред наведених, имамо и:

18
 5. Методологија Привредне коморе Србије

Садржај: Резиме, Пословно окружење, План маркетинга и

продаје, Оперативни план, План кадрова, Профитабилност, Cash
flow.

6. Методологија Фонда за развој

Садржај: Наслов, Остварења и могућности даљег развоја фирме,

Пројекција развоја фирме у наредном периоду, План технологије
и организација рада, План материјалне основе рада, Пројекција
остваривања планираног развоја, Финансијска анализапланираног
развоја, оцена планираног развоја (Видука, 2019)

2.2. Намена бизнис плана

Бизнис план се може користити у две сврхе: интерне и екстерне.

У зависности од његове сврхе разликоваће се садржај, односно
елементи бизнис пална. Интерна сврха бизнис плана огледа се у
следећем:

1. Бизнис план утиче на побољшање перформанси идентификовањем

снага и слабости у пословању предузећа и потенцијалних или
тренутних проблема.
2. Бизнис планом се јасно предочавају управљачком тиму и осталим
члановима очекивања у погледу жељених перформанси предузећа.
3. Код предузећа са великим бројем дивизија, јединица или тачака
менаџерске одговорности, бизнис планом може се обезбедити
ефективна координација и конзистентнтност у плановима и
операцијама различитих организационих делова.
4. Бизнис план представља солидну основу за мерење ефикасности
предузећа у целини, али и за мерење ефикасности организационих
делова и њихових менаџера. На тај начин он се јавља као
стандард контроле.
5. Бизнис палн образује оквир за доношење кључних одлука у
континуалном процесу управљања.
6. Бизнис план и процес његовог формулисања представља средство
едукације, хармонизације и мотивације кључних менаџера. Кроз
партиципацију у анализи прошлих перформанси, процену утицаја

19
 трендова и у развоју планова за будућност, меаџери и остали
запослени више уче о укупном пословању предузећа, и о вези
сопственог подручја одговорности са предузећем у целини.
7. Бизнис план обезбеђује основу за брзо реаговање на мењајуће
услове пословања.

Екстерна сврха бизнис плана огледа се у следећем:

1. Бизнис план се може користити ко добра основа за упознавање

спољњих корисника о циљевима, структури делатности,
специфичностима пословног процеса и оствареним
перформансама. Оваква употреба бизнис плана постаје важна
онда када је неопходна подршка екстерних стејкхолдера
(инвеститора, кредитора, стратешких партнера и др.)
2. Бизнис план може се користити као основа за добијање
финансијских средстава од спољних инвеститора, било
појединаца, било институционалних инвеститора.
3. Бизнис план може се користити и за изражавање намера
предузећа, а у циљу спречавања или неутралисања акција
конкуренције, или носилаца економске политике.

Рационални творци бизнис планова сматрају да пре било каквог

ангажовања у изради пословног плана, треба добро сагледати и
препознати коме је план намењен, па га према томе и креирати. У
зависности од тога ко је „циљни читалац“, разликоваће се и сврха плана
(Freemantle D., 1996:52).

Табела2. Циљни читаоци и намена плана Freemantle D., The Successful

Manager’s Guide to Business Planning, McGraw-Hill Book Company, 1996., str.52.

Циљни читаоци плана Сврха плана

Појаснити сопствено мишљење о
Сам творац плана будућности посла, произвести јасан
фокус за контролу будућег прогреса.
Укључити тим у детерминисање
будућег правца акције и, на тај
Тим
начин, обезбедити њихово веће
ангажовање (мотивисаност).
Истаћи убеђујуће аргументе како би
Екстерни финансијери (банкари,
се осигурало екстерно финансирање
смели капиталисти и др.)
развоја посла.

20

Интерни финансијери
Акционари/власници/чланови
управног одбора,
гувернери/политичари и др.
Презентовати чист пословни случај
како би се убедили виши менаџери да
подрже предлог развоја пословне
јединице која је у подручју
одговорности творца бизнис плана.
Појачати поверење акционара,
власника (или политичара, ако је у
питању јавни сектор), да се поседије
способност успешног вођења посла у
будућности

Генерално гледано, пстоје три основне функције којима служи

пословни план (Siegel E., Ford B., Bornstein J ., ... 1993:1-14). Прва и
најважнија је да се користи за развијање идеја како би требало да се
води посао. То је шанса да дођемо до стратегије и да грешке буду
направљене на папиру, пре него у реалном пословању. Даје нам шансу
да сагледамо све чиниоце за и против и да узмемо најбоље. Друга,
бизнис план је ретроспективни алат, на основу кога пословни људи
могу да оцењују остварене перформансе фирме током времена. На
основу ових показатеља, план мозе и мора да буде предходница сваког
пројекта. Трећа функција плана је оно што се сматра његовом
примарном функцијом (а не би требало) – средство за прикупљање
ноца, односно за обезбеђење финансирања.

Прва функција бизнис плана је плански документ, односно нека

врста „гледања унапред“. Ова функција је јако битна, када су у питању
било који типови предузећа: било да су предузећа у оснивању ( start-up
company), било да су предузећа са дугогодишњом пословном
егзистенцијом (ongoing company ). За вођење послова, бизнис план је
неопходан. Њиме се постиже доследност у вођењу предузећа,
усаглашавање и договор свих чиниоца. Тако, док бизнис планове у
предузећима која се тек оснивају, пише једна лики две особе, дотле у
постојећој фирми, а посебно великој, пуно људи је ангажовано око
писања рада, и тим мора да функционише савршено. Иначе,
предузетници који воде фирме из сектора мале привреде ( small
business), највише се жале на недостатак времена и преоптерећености
свакодневним, оперативним проблемима када је у питању припрема
бизнис плана. Велика и средња предузећа имају ту ману да не виде
бизнис план као основ њиховог пословања и опстанка. Код малих и код
предузећа у оснивању, имамо сасвим другачији случај, она схватају
важност и бенефите бизнис плана.

21
 Озбиљна израда бизнис плана, као инструмента за управљање
предузећем, довела би до пада броја погрешних (катастрофалних)
пословних пројеката и предузетничких подухвата. Наиме, постоје
подаци да 75% основаних предузећа пропада већ у првих неколико
година. Најчешћи разлози су:лош менаџмент, погрешно изабран
производ или тржиште, слаб финансијски менаџмент, неповољно
окружење, нефлексибилност и фактор X (остали непредвидиви
фактори). Фактори успеха су виталност и предходни успех.

Израдом бизнис плана могу се препознати и избегнути неуспеси.

Он се такође може користити за испитивање стратегија и предвиђање
могућих исхода. У том смислу, захваљујући бизнис плану, обезбеђује
се „систем раног упозоравања“ и омогућава се брза акција и
кориговање могућих проблема.

Друга функција бизнис плана одмоси се на „гледање уназад“,

односно за потребу да бизнис план служи као мерило постигнутих
резултата или стандард контроле. Упоређењем постигнутих са
планираним резултатима, закључујемо која је стратегија била
ефектнија, и која је инплементација била боља или гора.

Финансијски план, као део бизнис плана, користи се за контролу

остварења финансијских перформанси неког посла. Тако је он основа
израде буџета појединих центара одговорности у предузећу на основу
којих се обавља контрола.

Екстерни финансијери такође користе бизнис план за потребе

мониторинга и праћења. У случају знатних девијација у односу на
планиране резултате, вероватно ће се позабавити питањима њихових
разлога и менаџерске одговорности. То је и главни разлог, зашто многи
консултанти који помажу у писању бизнис плана, саветују своје
клијенте да праве реалне пројекције које се лакше могу остварити или
превазићи ако је потребно. Тиме се обезбеђује и учвршћује лојалност
финансијера.

Коришћење бизнис плана као „финансијског алата“ била би

његова трећа функција. Тако, многи предузетници посматрају бизнис
план као средство путем кога ће доћи до прикупљања готовог новца
(тзв. готовине). Како је финансирање неког посла највећи изазов, многи
мисле да је ово прва и главна улога бизнис плана. Међутим, такво
размишљање може довести до извесних проблема. Предузетник се може
повести тиме да напише „хиперболичан“ план који неће моћи да

22
обезбеди неопходну објективност за испуњење друге две улоге
пословног плана. За то је боље написати објективан план, па макар и по
цену недобијања финансијских средстава, уколико финенсијери одлуче
да је ризик несразмерно велики, него себе и друге заваравати лакоћом
остварења планираних резултата.

Оно што такође треба схватити јесте, да је бизнис план само први
корак у обезбеђивању финансијских средстава неопходних за пословни
подухват. То је први од многих пословних докумената које ће
потенцијални финансијер добити на увид. На основу целокупно
написаног пословног плана, он одличује хоће ли финансирати
конкретни пројекат или не. Такође, бизнис план му служи и као
почетна тачка за преговарање о појединим условима финансирања. Тако
видимо, да бизнис план у овом случају, постаје и нека врста
преговарачког алата. Оно што је некада представљало само сретство за
обезбеђивање финансија, сада је постао стандарни језик комуникације у
разним ситуацијама (стартовање бизниса, ширење (експанзија) бизниса,
развој нових производа, обезбеђивање финансијских средстава,
доношење управљачких одлука, контрола пословања, downsizing ,
реорганизовање, продаја бизниса и сл.).

Бизнис план је, тако, постао уобичајено средство комуникације

пословних људи. То је, боље речено, структура на основу које они
дефинишу активности фирме и пројектују њену будућност. Да би
остварио све три функције, бизнис план је на неки начин „хибридни
документ“ – делом прагматична пројекција, а делом „средство продаје“.
Самим тиме, информације које он пружа морају, колико је то могуће, да
буду тачне и реалне, али кроз њих треба да провејава и извесна доза
оптимизма за будући пројекат (Каличанин, 2003).

2.3. Значај бизнис плана за пословни подухват

Велики је значај бизнис плана за сваки пословни подухват. Он је

несумњиво неопходан свим организацијама, и малим и великим, и
профитним и непрофитним, независно од било које природе делатности.
Међутим, величина и сложеност процеса пословног планирања и
резултирајућег бизнис плана, треба да одразе величину и сложеност
самог предузећа. Када говоримо о малим предузећима, која послују

23
прилично стабилно у оптималном окружењу, планирање може бити
неформалан преглед неких кључних аспеката пословања, направљен од
стране неколицине менаџера из врха фирме. Како предузеће расте и
развија се, и како његово окружење постаје мање стабилно и
предвидиво, то плански процес постаје све више формалан,
свеобухватан и сложен. У случају диверсификованих предузећа, бизнис
план се прави на основу пословних планова стратегијских пословних
јединица и буџета стратешких функционалних јединица. (Каличанин,
2003).

Бизнис план јесте инстумент којим се и менаџери у јавном

сектору све више користе. Како се организације у јавном сектору, све
више излажу конкуренцији на тржишту, и како се њихово пословање
сада већ поставља на комерцијалну основу, неопходност је бизнис план
као најбоље средство пословног планирања и конкурентности.

Свакако, прва асоцијација при помену бизнис плана је

предузетништво. Реч је како о екстерном предузетништву, односно о
предузетништву у малој привреди ( entrepreneurship ) које има
отелотворење у нечему што звучи каопопуларна синтагма мала и
средња предувећа (СМЕ), тако и о интерном предузетништву
(intrapreneurship) . Наиме, реализација предузетничког подухвата носи
са собом бројне изазове. Када ове изазове размотримо, а писање бизнис
плана је најбољи начин за то, повећава се вероватноћа да се читав
подухват претвори у неуспех. Зато је циљ израде бизнис плана да се
пре почетка реализације идеје оцене сви релевантни аспекти
пословања, утврди исплативост идеје и процени ризик. На тај начин,
потенцијалне грешке се праве на папиру, а не на тржишту.

Осим тога за предузетнике, бизнис план ће представљати и

почетни корак у комуникацији са финенсијерима, тј. инвеститорима и
кредиторима. Он ће бити и средство комуникације са другим актерима
у окружењу (добављачима, дистрибутерима и сл.) у случају интерних
предузетничких пројеката, бизнис план биће средство у комуникацији
његових твораца са главним менаџером или финансијским дитектором,
на пример. (Каличанин, 2003).

24
 2.4. Делови и структура бизнис плана

Како је бизнис план, већ срандардни документ који је у употреби,

он има и неке своје специфичности. Обавезни делови бизнис плана су:

1. Основни циљ бизнис плана

2. Резиме бизнис плана
3. Профил MSPP/farmera
4. Оцена тржишне позиције
5. Маркетинг план
6. Менаџмент план
7. Производни план
8. Продајни план
9. Финансијски план
10. План развоја
11. Додаци

Бизнис план се најешће израђује за период од 3-5 година, мада то може

бити на дуже или краће време. Најбоље је да прати циклус или
планирану активност без обзира на теоретске рокове трајања. Важно је
да бизнис план буде јасан, написан разумљивим језиком, без
коришћења стручних жаргона и читљив. Просечна дужина бизнис плана
треба да износи 15 до 20 страница, што зависи од сврхе за коју се пише.

Важно је напоменути да израда бизнис плана захтева одређено

време, не толико сам процес писања, колико истраживање, прикупљање
информација и анализа. Неке анализе су потврдиле да добар бизнис
план захтева 150 до 180 сати рада, а од тога:

- Прикупљање (самих) инфорација 25%,

- Анализа информација 25%
- Писање плана 15%
- Сређивање плана 15%
- Допуњавање плана 20%

Врло често само предузеће није у могућности да самостално

напише бизнис план, па је неопходно укључити сараднике, пријатеље,
консултанте... као помоћ. Од изузетне је важности да предузеће
учествује у изради бизнис плана, као што је и важно да су чланови тима
укључени и информисани о сваком кораку у изради. На крају
предузетник/власник/директор и његови сарадници су ти који написан

25
бизнис план и реализују. С'тога је неопходно да су били интегрални део
припреме плана. (Видука, 2019).

2.4.1. Структура бизнис плана

Структура правилно написаног бизнис плана би била следећа:

 Насловна страна
 Садржај
 Садржај табела, слика и графикона
 Резиме
 Профил предузећа
 Запослени
 Локација и еколошки аспекти
 Опис производа/услуге
 Маркетинг план
 Анализа тржишта
 Финансијски план
 Инвестициона улагања
 Извори финансирања
 Обрачун резултата пословања

О свима понаособ причаћу у наставку.

Насловна страна. Она садржи основне информације о предузећу

и самом бизнис плану. Треба да садржи следећа основна обележја:
- Фирма – назив, седиште. Адреса, матични броја, порески
број, шифра делатности, име одговорног лица, контакт
подаци, година оснивања.
- Назнака да се ради о бизнис плану
- Наслов бизнис плана којим се ближе одређује његов
предмет
- Период на који се односи
- Име/на аутора бизнис плана

26
 Садржај. Ово је преглед свих делова бизнис плана са
нумерисаним страницама за наведена поглавља плана. Омогућава увид
у структуру плана и лакше сналажење читаоца. Важно је да се из
садржаја види однос између делова и подделова. Такође је и показано
на који начин смо обележавали делове у нашем бизнис плану.

Садржај табела, слика и графикона. Сви елементи који се

налазе у бизнис плану треба да буду нумерисани и описани. Овај део
пружа преглед елемената.

Резиме. Ово је уводни део бизнис плана. Поред основних контакт

информација о подносиоцу, резиме бизнис плана осликава основни
концепт који предузеће покушава да развије. Многи
инвеститори/донатори сматрају овај уводни део посебно важним, зато
што на самом почетку виде идеју бизниса, очекиване ефекте и износ
потребних финансијских средстава. То је бизнис план у најкраћем
могућем облику.

Резиме мора да садржи следеће битне информације:

- Резиме стратегије предузећа

- Кратак опис тржишта, уз навођење фактора конкурентности
који преузећу дају предност у односу на ривале
- Кратак опис производа/услуге
- Кратак опис квалитета управљачког тима заслужног за
имплементацију пословног подухвата
- Резиме кључних финансијских података, као што су:
годишњи приход и нето добит за предходних пет година и
пројекција за наредних пет година
- Процена износа потребних средстава, уз навођење како ће
новац бити употребљен

Када се заврши писање осталих делова бизнис плана, резиме се

допуњава и прерађује и тек онда добија финалну форму која се
презентује финансијерима. Добро написан резиме доприноси на два
начина: олакшава упознавање са планом и штити предузеће. Такође је
презентер целог плана, па ако је добро написан, лако заинтересује за
идеју.

Профил предузећа. Опис треба јасно да искаже краткорочне и

дугорочне циљеве. Када се описује пословање, уопштено узев, треба да
се објасни:

27
 - Правне ствари: власништво капитала, партнерства,
корпорације.
- Лиценце или дозволе које ће бити потребне
- Тип бизниса: производња или услуге
- Шта је производ или шта су услуге
- Жашто ће бизнис бити профитабилан
- Које су прилике за раст.

Затим треба навести визију, мисију и стратегију предузећа на

највише две странице, са фокусом на главне и дугорочне ставке.
Коришћене реченице треба да буду концизне, афирмативне и да свака
именица, глагол или атрибут буду истакнути као важни.

Визија – како ће бизнис да изгледа за рецимо 5 до 10 година

(величина и природа посла, ширина и опсег операција итд.). визија
дефинише где жели да буде предузеће после десет или двадесет година.
Она даје одговоре на питања:

 Шта предузеће жели да буде?

 Који су то будући производи?
 Која су будућа тржишта?
 Како задовољити захтеве интересних група?

Мисија – мисија дефинише сврху постојања предузећа.мисија

говори о томе:

 Шта радите
 За кога радите и
 Како радите.

Мисија има улогу да искаже сврху постојања предузећа која је

есенцијална за имплементацију квалитета. Мисија представља полазну
тачку за активности везане за менаџмент процесима и стратешко
планирање.

Циљеви – они имају само једни тачку у свом опусу:

 Који су дугорочни циљеви бизниса?

Запослени – овај део пословног плана треба да одговори на

следећа питања:

 Колико радника ће бити упошљено бизнис планом и због

чега?

28
  Коју стручни спрему ће имати запослени радници?
 Да ли ће и колико радника бити примљено за стално, а
колико ће се упошљавати на одређено време?
 Да ли ће радити у једној, две или три смене?
 Њихова заштита на раду, бенифиције и слично?
 Да ли ће се о реализацији бизнис плана старати менаџер или
власник предузећа/фирме?
 Референце и искуство менаџера, допунска знања...?
 Колико ће бити плаћени радници, а колико менаџер,
односно менаџерска екипа?

Локација и еколошки аспекти. Приликом избора локације

(уколико је инвеститор већ није дефинисао), морамо имати у виду
основну делатност предузећа и близину набавног и продајног тржишта.
Потребно је изабрати локацију која ће са своје стране допринети
најекономичнијем и најпрофитабилнијем пословању. За малопродајни
објекат кључна је локација, и то је одлука која ће утицати на целокупан
пословни живот.

На овом месту неопходно је дефинисати: адресу, површину,

техничку опремљеност, инфраструктуру, власништво (да ли је локација
у власништву предузећа или је изнајмљена), и све остале информације
које се сматрају битним.

Еколошки проблеми, везани за очување и заштиту човекове

околине, од изузетног су значаја код израде бизнис плана и реализације
пословних идеја. У оквиру овог дела, утврдити и анализирати
евентуалне загађиваче, начине и места загађивања и процените
евентуални интензитет штетног утицаја. Након тога потребно је
детаљно анализирати и дефинисати одговарајуће мере и начине заштите
човекове околине од наведених штетних утицаја.

Опис производа/услуге. У овом делу пословног плана је

потребно описати:

 Шта се продаје,
 На који начин производ или услуга користи купцу,
 Који производи или услуге су тражени
 По чему се издвајају производи или услуге који се нуде.

У овом делу плана треба да се опише начин производње, односно

пружања услуге, имајући у виду посебно следећа питања:

29
  Колико је потребно производног простора, односно
простора за пружање услуга?
 Која се опрема користи?
 Да ли неки сегмент произодног процеса, односно процеса
пружања услуга, још није развијен?
 Да ли постоје делови и материјали до којих је тешко доћи?
 Да ли се неки делови могу набавити само у иностранству?
 Да ли постоје делови или материјали који се могу добити
само од једног испоручиоца?
 Који су резервни канали снабдевања за ове делове?

У наставку треба дати податке о томе колики су планирани

трошкови у производњи, односно пружању услуге. Финансијере
требамо упознати са реалним производним трошковима, односно
трошковима пружања услуге, као и са планом како да трошкове
задржимо под контролом или још боље, смањимо.

Када говоримо о контроли квалитета и сервисирању – у овом делу

компанија треба да изложи план у погледу контроле квалитета
производа и услуга. Овде не треба детаљисати, већ показати шта се
планира да би се избегао шкарт и какав је мониторинг превиђен у
оквиру процеса производње, односно пружања услуге.

Даље, предузеће мора да наведе шта планира да се учини са

неупотребљивим/неисправним производима, односно неусаглашеним
услугама, и какав сервис нуди купцима својих производа. Дефинисати
количине производа из асортимана и њихове цене. Било би добро
представити и структуру цене коштања производа, односно услуге. За
овај део је потребно да предузетник добро познаје структуру својих
трошкова.

Посебно треба анализирати елементе конкурентности производа и

трошкове побољшања квалитета производа, под условом да је то услов
повећања продаје. Затим сагледати различите могућности унапређења
производње, увек имајући на уму чињеницу да конкурент већ ради на
томе. Водити рачуна о дизајну и паковању, јер код неких производа то
може бити пресудно.

Маркетинг план – ово је један од најважнијих делова бизнис

плана. Маркетинг план се усресређује на потрошача и могуће начине да
се најбоље задовоње њихове жеље и потребе. Ово је план који обухвата
све маркетинг активности у процесу стварања и испоруке потрошачима

30
производе или услуге који су им потребни или их желе. У том смислу,
маркетинг планом се анализирају и планирају све активности
придобијања (освајања) нових и задржавања постојећих купаца или
клијената предузећа.

Маркетинг план у бизнис плану треба да оствари следеће циљеве:

 Утврди потребе потрошача, што се постиже опсежним

истраживањем тржишта,
 Одреди циљна тржишта на којима ће предузеће да послује,
 Утврди конкурентске предности предузећа и на тим
предностима дефинише тржишну (маркетинг) стратегију,
 Помогне у избору оптималне комбинације карактеристика
производа, цена, канала дистрибуције и промоције
(маркетинг микс) како би предузеће одговорило потребама
и жељама купца, односно клијента.

Планирање маркетинга је процес који укључује оцену повољних

тржишних шанси и ресурса, одређивање циљева маркетинга, стратегија
и тактика и начин провере и контроле. То је кључна компонента
ефективности управљања бизнисом, тј. начин на који менаџмент
усаглашава циљеве и ресурсе којима располаже фирма са садашњим и
будућим могућностима.

Успешно маркетинг планирање у условима савременог тржишта

претпоставља постојање јасно дефинисане визије и мисије фирме,
политике, стратешких циљева и тактике.

Циљ процеса планирања маркетинга је израда маркетинг плана.

Кључни елементи сваког маркетинг плана су:

 Ситуациона анализа (где се фирма налази сада),

 Циљеви (где се жели бити),
 Стратегија и тактика (како остварити циљеве на најбољи
начин),
 Контрола.

Маркетинг планом се:

 Спецификују очекивани резултати тако да организација

може знати каква ће ситуација бити на крају планског
периода,

31
  Утврђују средства потребна за спровођење планских
активности тако да се може развити буџет,
 Описују активности које треба предузети тако да се може
доделити одговорност за спровођење плана,
 Дефинишу активности за праћење и контролу резултата,
тако да је могуће обавити евентуалну корекцију.

Заједничка основа маркетихг планова је:

 Резиме плана,
 Анализа ситуације у окружењу,
 Анализа тржишне ситуације,
 Анализа повољних шанси и претњи,
 Опис снага и слабости организације.

Анализа ситуације је скуп података који су допринели стварању

садашње маркетиншке ситуације. Информације се добијају из
спољашњих и унутрашњих извора. Зависно од сврхе и ситуације, могу
бити укључени и детаљи о саставу циљних тржишта, о циљевима
маркетинга, о текућим маркетинг стратегијама, о тенденцијама на
тржишту, о нивоу остварене продаје и профитабилности појединих
линија производа, броју присутних конкурената, броју дистрибутера
итд.

За анализу ситуације (екстерне и интерне) користи се SWOT

анализа.

SWOT анализа ослања се на утврђивање снага (Strength) и

слабости (Weaknesses) самог предузећа, као и шансе ( Opportunities ) и
претње (Threats ) околине на позицију предузећа на тржишту.

Људи могу имати различите погледе на опасност – оно што

представља мала опасност за једну особу, за неког другог то може бити
велика опасност. Такође, корисно је консултовати се са другим људима
који опасност могу посматрати из другачије перспективе него ми, или
нама блиски.

Из тог разлога је битно дефинисати:

 Попис ресурса организације,

 Опис циљева маркетинга
 Приказ маркетиншке стратегије,
 Финансијске пројекције и прорачуни,

32
  Стандарди контроле.

Анализа тржишта – најважнији део сваког бизнис плана је

анализа тржишта. Анализа се састоји из два дела:

1. Анализа тржишта набавке и

2. Анализа тржишта продаје и конкуренције.

Оцена тржишне позиције, обухвата макро и микро тржишну

анализу предузећа, везану за досадашњи развој.

Макро тржишна позиција подразумева вишедимензионално

сагледавање актуелног тржишног положаја предузећа у домаћем и
иностраном пословном амбијенту. То значи разматрање и
идентификовање најзначајнијих перформанси развоја привреде земље,
гране и групација којој припада анализирано предузеће.

Микро анализа актуелне тржишне позиције предузећа

подразумева:

 Утврђивање величине и структуре продаје,

 Идентификовање најважнијих купаца,
 Анализа најзначајнијих тржишних подручја,
 Анализа најважнијих добављача,
 Анализа најважнијих конкурената,
 Анализа могућих баријера уласка на тржиште.

Анализа тржишта и конкуренције:

 Које тржишне потребе задовољава предузеће?

 Како се позиционира на тржишту?
 Ко су купци? Навести барем пет потенцијалних купаца. Са
колико њих су обављени непосредни разговори?
 Да ли инвеститор поседује развијену продајну службу или
ће те послове обављати неко други?
 На којем подручју ће се пласирати производи и услуге – на
националном, регионалном, локалном? Да ли је инвеститор
већ присутан на међународном тржишту или ће тек бити?
 Квалитет производа, конкурентност цене, брза испорука,
јединствен дизајн, успешна реклама и сл.
 Да ли ће цене бити конкурентне обзиром на квалитет и
вредност?
 Ко су главни конкуренти? Набројте их што више.

33
  Како се борити са конкуренцијом?
 Које су предности предузећа у односу на конкуренцију?
 Да ли има или се појављује још сличних произвођача на
тржишту – да ли јача конкуренција?
 Упоредите цене са ценама конкуренције.
 Учешће предузећа на тржишту?
 Колико је учешће конкуренета?

Након тога неопходно је извршити истраживање и анализу

набавног трежишта:

 На основу предвиђеног обима производње, направити план

набавке робе како би утврдили колико је залиха
репроматеријала потребно за нормалан ток производње?
 Да ли постоје поуздани добављачи? Навести их. Са колико
њих су направљени предуговори о сарадњи?
 Упоредите цене, квалитет и продајне услове које нуде?
 Бирајте испоручиоца квалитетне опреме са гарантним
роком;
 Постоје ли царинске баријере за увоз опреме/
репроматеријала?
 Да ли можете направити кооперантске односе са
испоручиоцима опреме?

Код овог дела пословног плана треба сакупити информације на

тржишту. Данас су информације далеко доступније захваљујући
Интернету. Но, најпрепоручљивије је сакупљање података на терену,
као најаутентичније. Такође, код неких предузећа и њихових
индустрија, у зависности од тржишта на којем послују или на којем
планирају да послују, понекад је потребно ангажовати стручну
ангенцију за прикупљање и обраду података. Наравно, треба имати на
уму да ће то додатно увећати трошкове израде бизнис плана.

Финансијски план – најкритичнији део бизнис плана је

финансијски план. За вођење бизниса потребно је основно познавање
рачуноводства. Зато је битно упознати се са рачуноводственим
појимовима и научити читати и анализирати финансијске извештаје. У
пракси, њихова израда је у разним варијантама и облицима, што све
зависи од величине и карактера пословања фирме, али и амбиција и
финансијског знања предузетника.

Основни делови финансијског плана су:

34
  Претпоставке финансијског плана,
 Студија алтерннатива финансирања,
 Анализа оцена исплативости појединих пословних
подухвата,
 План извора средстава,
 Пробни биланс стања,
 Пробни биланс успеха,
 Пројекција тока готовине и
 Ревизија финансијског плана.

Како би се овај део бизнис плана добро урадио, потребно је

анализирати (уколико предузеће већ послује) или пројектовати
(уколико је у питању предузеће које отпочиње своје пословање):

 Биланс успеха,
 Биланс токова готовине,
 Биланс стања,
 Преглед амортизације,
 Стање кредита и
 Финансијске индикаторе.

Најчешће у овом делу предузетнику треба помоћ књиговође и/или

екстерног колсунтанта.

Провера изводљивости бизнис плана је врло важан корак. Када се

план напише, мора се поново детаљно прегледати пре било каквог
финансијског, материјалног, радног ангажовања на његовом остварењу.

Инвестициона улагања – обухватају укупна улагања потребна да

се идеја доведе до фазе реализације у којој може да почне да остварује
планирани приход.

Инвестициона улагања могу бити:

1. Инвестициона улагања и сталну имовину и

2. Инвестициона улагања у обртну имовину.

Принципи које је потребно уважити приликом одређивања

инвестиционих улагања су:

 Принцип вредносног одређивања инвестиционих улагања –

да се сва улагања исказују квантитативно (у новцу).
 Принцип временског одрађивања инвестиционих улагања –
момента улагања (динамике).

35
  Принцип наменског одређивања инвестиционих улагања –
груписање улагања према врстама улагања.

Улагања у сталну имовину састоје се из:

 Нематеријалних улагања и
 Улагања у основна средства.

Основна средства могу бити: објекти, технолошка опрема, хидро

опрема, електро опрема, машинска опрема, саобраћајнице, земљиште,
транспортна средства, рачунарска опрема и канцеларијска опрема.

Када је у питању улагање у основна средства врло је важно

прецизирати временски оквир улагања. Динамика улагања је
дефинисање момента када настају издаци одређене вредности и намене.

Кључни фактори динамике улагања су:

 Висина улагања,
 Термински план реализације пројекта,
 Финансијски услови од стране добављача и
 Извори финансирања.

Улагања у трајна обртна средства подразумевају везивање

средстава у дужем периоду од једне године. Трајна обртна средства
представљају разлику између пословањем условљених обртних
средстава и извора обртних средстава.

Пословањем условљена обртна средства су просечна обртна

средства која су током века трајања пројеката везана у предузећу.

Извори обртих средстава представљају просечни део обавеза које

предузеће током година одложено плаћа и тако умањује износ
потребних обртних средстава.

Пословањем условљена обртна средства су:

 Просечни ниво залиха,

 Просечни ниво потраживања од купаца и
 Везана готовина.

Извори обртних средстава су:

 Просечни ниво обавеза према добављачима и

 Просечни ниво обавеза по основу плата.

36
 Улагање трајних обртних средстава се планира непосредно пре
активирања инвестиција.

До достизања максималног коришћења капацитета треба

пројектовати додатна улагања у трајна обртна средства. Предпоставља
се да се достигнути максимални капацитет даље на мења.

Извори финансирања. – О ни показују порекло средстава из којег

ће свако конкретно улагање бити финансирано. Основно правило
структуирања извора финансирања је да сваком улагању у одређеном
временском раздобљу одговара идентична величина расположивих
финансијских средстава.

Основна подела извора финансирања:

 Сопствени: акумулирани добитак предузећа и уложена

средства од стране власника. Основне карактеристике
сопствених извора финансирања: то су по правилу
најјефтинији извори финансирања, висина обавеза према
изворима финансирања зависи од оствареног резултата,
омогућују већу еластичност и самосталност у вођењу
пословне политике. Трошак коришћења основних средстава
(сопствени извор финансирања) је опортунитетни трошак
(иако не постоји експлицитно исказан трошак) изгубљени
приход који би се остварио улагањем тих средстава у
најбољу од других могућности пословних активности.
 Позајмљени: кредити. Основне карактеристике
финансирања из позајмљених извора: тежи услови
прибављања, сталност обавеза без обзира на величину
остварене добити, смањена еластичност, самосталност и
стабилност у вођењу финансијске пословне политике,
посебно имајући у виду могућа ограничења у пословању од
стране кредитора (на пример, забрана даљег задуживања
или исплате дивиденди од отплате кредита). Трошак
коришћења од позајмљених средстава (спољних извора
финансирања) је камата. Могући додатни трошкови су:
гаранције, сервисирање кредита, праћење кредита, куповина
меница (за износ који покрива вредност камате и главнице),
процена хипотеке која се дајекао залог (судски трошкови),
одвијање платног промета преко банке кредитора. Основне
обавезе су плаћање камате и враћање главнице. Камата се
плаћа на неотплаћени део дуга и рачуна се као производ

37
 остатака главнице дуга на почетку периода, са каматном
стопом за припадајући период.

Обрачун резултата пословања – циљ сваког предузећа је

максимизирање профита.

Принципи класификације прихода и расхода:

 Разумљивост – података која указује на релевантне аспекте

пословног подухвата.
 Релевантност – података за одлучивање.
 Опрезност – приходи се пројектују на нижу а трошкови на
већу вредност.
 Поузданост – информација за пројекцију.

Приходи – бруто прилив економских користи у одређеном

периоду који се остварују из редовних активности предузећа, када ови
приливи доводе до повећања сопственог капитала.

Расходи – смањење економских користи током обрачунског

периода које се одражава на одлив, смањење средстава или повећање
обавеза, што за последицу има смањење висине капитала.

Синтетички финансијски извештаји - они групишу све

аналитичке исказане вредности приказане у појединим деловима бизнис
плана. Синтетички финансијски извештаји треба да веродостојно
приказују остварени резултат, финансијску позицију и промене у
новчаним токовима правног лица за који се извештаји раде.

Основни синтетички финансијски извештаји бизнис плана су:

1. Биланс стања

Биланс стања представља „слику здравственог стања“ предузећа у

једном тренутку. У њему се приказују средства којима предузеће
располаже (актива) и који су финансијски извори ових средстава
(пасива, односно обавезе и капитал). У њему је увек изражена
равнотежа у смислу да је актива једнака збиру обавеза и капитала.

Биланс стања може се изразити једначином:

Актива = Обавезе + Капитал

38
 Актива представља средства у која предузеће инвестира да би
могло да обавља пословне активности. У активу спадају: земљиште,
зграде, опрема, залихе, готовина.

Куповина активе се обавља уопштено гледано из два извора. Први

је да власници улажу свој новац и реинвестирају профит које је
предузеће задржало, што све представља сопствени капитал. Други
извор су позајмице од банака и осталих поверилаца, које све
представљају обавезе.

2. Биланс успеха

Двострани преглед расхода и прихода у одрђеном временском

периоду. Овај рачуноводствени извештај се састоји од леве и десне
стране (због тога је двострани преглед). На левој страни се бележе сви
настали расходи – пословни (настали као резултат обављања редовних
пословних активности), финансијски (настали као резултат промена
курса, каматних стопа и сл.), ванредни (настали као резултат
непредвидивих околности) и ванпословни (настали као резултат
обављања додатних споредних пословних активности), док се на десној
страни бележе сви пословни, финансијски, ванредни и ванпословни
приходи.

Сабирањем ставки леве и десне стране биланса успеха добијају се

укупни расходи и укупни приходи. Ако су укупни приходи већи од
укупних расхода – остварен је добитак, а обрнуто – остварен је
губитак.

3. Извештај о новчаним токовима

У финансијском рачуноводству, извештај о новчаним токовима,

такође познат као Извештај о токовима готовине или токовима
средстава, је финансијски извештај који показује како промене на
рачунима биланса успеха и приходи утичу на готовину и готовинске
еквиваленте, и разлаже анализу до пословних, инвестиционих и
финансијских активности. У суштини, извештај о токовима новца се
бави токовима новца у и из предузећа. Као аналитичко средство,
извештај о новчаним токовима је користан у одређивању краткорочне
ликвидности предузећа, посебно способности да плати рачуне.

Финансијска анализа - представља квантификовање и

оцењивање функционалних односа који постоје између различитих
билансних позиција.

39
 Финансијска анализа, зависно од обухвата:

1. Парцијална – обухвата ужи сегмент пословних перформанси

(Racio analiza).

Основна сврха racio бројева је да омогући оцену финансијског

стања или тенденције у промени финансијског стања предузећа.

Најважнији racio бројеви:

 Показатељи ликвидности- представља способност предузећа

да у року измири своје краткорочне обавезе. Најзначајнији
показатељи: општи racio ликвидности, нето обртна средства
и ригорозни racio ликвидности.
 Показатељи активности – коефицијенти обрта купца,
коефицијенти обрта добављача и коефицијенти обрта
сопствених средстава.
 Показатељи финансијске структуре – однос позајмљених и
укупних извора средстава и однос дугорочних и укупних
извора.
 Показатељи рентабилности – стопа пословног добитка,
стопа нето добитка и коефицијент ефикасности.
 Показатељ тржишне вредности.
2. Комплексна – обухвата све битне пословне перформансе
предузећа (Z test).

Z test (предказивач банкротства) процењује финансијско стање и

могућност банкротства предузећа:

Израчунавају се следећи racio бројеви:

 Нето обртна средства / Укупна средства (ликвидност).

 Нераспоређена добит / Укупна средства (политика
расподеле).
 Пословни резултат / Укупна средства (рентабилност).
 Тржишна вредност капитала / Укупне обавезе (финансијска
структура).
 Приход од продаје / Укупна средства (активност).
- Добијени racio бројеви се множе са унапред одређеним
мултипликаторима.
- Сабирају се мултипликовани racio бројеви.
- Упоређује се добијени збир мултипликованих racio бројева
са стандардом.

40
 Показатељ ефикасности – овај показатељ инвестиције пресудно
указује на исплативост пројекта.

Показатељи ефикасности инвестиције су:

 Динамички показатељи ефикасности: нето садашња

вредност, индекс рентабилности, интерна стопа
рентабилности, дисконтовани период повраћаја.
 Статички показатељи ефикасности: период повраћаја,
просечни период повраћаја, реципрочни период повраћаја.

Дисконтна стопа - изражава суштину концепта временске

вредности новца. Ово је стопа приноса која се уз исти ризик може
остварити у најбољој алтернативи.

Основни фактори дисконтне стопе су:

 Временска преференција
 Опортунитетни трошак и
 Ризик улагања.

Оцена у условима неизвесности – сагледавање неизвесности је

важан део пословног плана. На основу анализе у условима
неизвесности оцењује се ризичност пројекта на непредвиђене
околности.

Методе анализе у условима неизвесности су:

 Статичке – заснивају се на подацима из једне године

(Метод преломне тачке рентабилитета).
 Динамичке – односе се на век трајања пројекта (Метод
анализе осетљивости). (Видука, 2019).

41
 3. Процес развоја бизнис плана у предузећу

Процес развоја бизнис плана је често сложен, самим тим што је

то свеобухватни документ који садржи информацијео разним
сегментима тренутног, као и пословања у будућности. У њему су
садржани подаци као што су: људски ресурси, финансијски показатељи,
производи и услуге предузећа, расположиви технолошки и други
инфраструктурни ресурси, маркетинг стратегија, затим циљна тржишта
и понашања потрошача.

Када сагледамо све горепоменуте чиниоце, долазимо до закључка

да је за писање бизнис плана потребно велико и широко знање из
области свих сегмената предузећа. Када је предузеће мали или при
отварању, бизнис план могу писати и оснивач, или евентуално још неко
близак оснивачу, под условом да су прошли ваљану обуку. Процес
израде бизнис плана у сваком случају је сложен и свеобухватан посао и
тако ми се мора и прићи.

Када је предузеће велико и има већи број организационих

јединица, свако огранак предузећа, под вођством главног менаџера
преузеће писање плана у својој одласти деловања, и тај план ће бити
тимски, свеобухватан и синхронизован, пре свега ради реалног
сагледавања ситуације, па самим тим и израдом квалитетног и реалног
бизнис плана. Понекад је потребно и неопходно узети и консултантску
фирму која ће помоћи у изради бизнис плана, и од такве праксе се не
треба одустајати, јер је добар бизнис план основ за било који пројекат.

Без обзира да ли говори о тренутном стању елемената пословања

предузећа, или будућим перспективама и пројектима, бизнис план има
веома значајну улогу при упознавању предузетника са изворима
финансирања и он је посредник у њиховој дањој комуникацији. Бизнис
план се израђује за различите сврхе предузећа: за време многобројних
активности и пројеката у време „животног века“ предузећа,
првенствено од његовог оснивања, проширења капацитета, увођења
нових производних линија или нових врста производа у производни
програм, промена организационе структуре, све до повећања или
смањења броја радника.

42
 За све споменуте активности, посебно се мора водити рачуна о
потребним финансијским средствима и размотрити употребе сопствених
и/или туђих извора средстава. Квалитетан бизнис план често пружа
предузетнику прву, а некад и једину прилику, да заинтригира и
одушеви потенцијалног инвеститора квалитетом своје пословне идеје.
Поред индивидуалних и институционалних инвеститора, као
финенсијери пословних подухвата појављују се и пословне банке,
којима се такође даје на увид, као најзначајнији извор информација о
предузетнику и његовом актуелном и планираном пословању.

Поред поменутих екстерних корисника, бизнис план помаже и

многим интерним корисницима, односно члановима менаџмент тима,
управног одбора или осталим запосленима. Тако креатори бизнис плана
имају за задатак да ускладе потребе интерних и екстерних корисника,
са могућностима самог предузећа, а затим прела зе на конципирање
адекватног садржаја и структуре плана. (Станков, Стојаковић,
Танкосић, 2016).

За коју год сврху да радимо бизнис план, била она интерног или
екстерног типа, увек је добро:

 Укључити што већи број људи на развоју плана, као би се

обезбедио квалитет планирања. Истовремено ће се
ангажовати већи број кадрова на инплементацији, будући да
ови уносе своје идеје у пројекат.
 Бити реалистичан када је у питању инплементација бизнис
плана.
 Бизнис план се не прави само ради прикупљања средстава
која ће се инвестирати у посао – он је оквир око кога људи
у послу расправљају, прикупљају идеје и дејствују, тако да
се сви циљеви подударају и обезбеђују дугорочан профит.
 Бизнис план није гарант успеха, али свакако умањује шансу
за неуспех.

3.1. Међузависност фактора за израду плана

Без обзира у којој фази је процес израде бизнис плана, посебна

пажња се посвећује разматрању и квалитетном опису оних фактора који
су критични за сваки пословни подухват, а то су:
43
  Људи,
 Прилике,
 Контекст и
 Награде.

Међу наведеним факторима присутна је повезаност и приказана

зависност једна од друге, што је приказано на слици 1.

Slika 1. Критични фактори пословног подухвата . Преузето од How to

write a great business plan , od Sahlman W. A., 1997, Harvard business
review

Као што тврди велики број аутора, морамо се сложити са

констатацијом да су запослени, односно чланови предузетничког тима,
најзначајнији учесници у реализацији пословне идеје, да су изузетно
вредан ресурс, без кога би пословање било бесмислено, па према томе и
заслужују битно место у бизнис плану. Поред запослених, битно место
имају и спољни сарадници, као што су добављачи, дистрибутери,
рачуновође, адвокати и сви они без којих фирма не би могла да
функционише. Према томе, Sahlman (1997) истиче да ништа од осталих
делова бизнис плана није толико битно као прави тим, па ће добар план
пружити одговоре управо на питања о члановима предузетничког тима :

44
  Какве су њихове квалификације и шта је то што добро
знају?
 Кога све познају?
 Колико добро „знају“ и „познају“?

У овом случају, није лоше шематски приказати структуру

запослених и њихов хијерархијски ниво и објаснити делегиране
надлежности и одговорности међу њима. Већина инвеститора сматра да
су идеје само мали део подухвата, а да су извршилачке способности
чланова предузетничког тима оно што заиста вреди ( Sahlman, 1997).

Када је реч о приликама, као једном од књучних утицајних

фактора за реализацију пословне идеје, првенствено се истиче профил
самог пословног подухвата. При томе је неопходно описати, шта коме и
под којим условима ће се продавати, размотрити могућности за раст
пословања и навести колико брзо се тај раст може реализовати, затим
истаћи економске факторе и показатеље који представљају препреке на
путу ка будућем успеху. Овде би добар бизнис план требао да пружи
одговоре на следећа два питања:

1. Да ли је тржиште производа и услуга који су предмет

предузетничког пројеката довољно велико и брзо растуће?
2. Да ли је привредна грана у којој се планира реализација
пословања тренутно, или ће постати у будућности, атрактивна
и дозвољава ли предузетницима да остваре очекиване износе
профита?

Предузетници морају бити сигурни да привредна грана којој

приступају има капацитете и да брзо растућа и структурно привлачна.
Такође, овде је битно узети у обзир и друге факторе, као што су
регулаторни фактори, демографски трендови, кретање на финансијском
тржишту – инфлација, осцилације у висини каматних стопа и валутних
курсева, као и остале факторе на које предузетник не може утицати,
нити их може контролисати. Према томе креатори бизнис плана,
требало би што детаљније да опишу контекст пословања, као би се
створила реалнија слика о окружењу којима се предузетник мора
прилагођавати. С' једне стране је макроекономско окружење, док је са
друге велики број правила и прописа које је дефинисала држава.
(Станков, Стојаковић, Танкосић, 2016).

Описујући контекст пословања Sahlman, (1997) истиче следеће:

45
  Предузетници морају показати да су свесни свог окружења,
као и да разумеју начине на које окружење подстиче или
отежава реализацију њихове пословне идеје.
 Предузетници морају показати да су свесни свог окружења
и знати да су промене неизбежне, па је стога битно да се у
бизнис плану детаљно опише како ће наступајуће промене
утицати на пословање и на које све начине га могу
угрозити.
 Бизнис план мора јасно указати на кораке које ће чланови
менаџмент тима предузети пошто примете да окружење
почиње да се развија у непожељном правцу.
 Бизнис план треба да опише активности које ће чланови
менаџмент тима предузимати са циљем остваривања
позитивног утицаја на своје окружење.

При пројекцији података у бизнис плану, пожељно је поштовати

принцип поузданости, која заговара коришћење веродостојних
информација у проценама. За већ постојеће предузеће, када жели да се
изврши контрола пословања, мора се обезбедити адекватна упоредивост
података из текућег бизнис плана са подацима из свих предходних
бизнис планова. Временски период за који се саставља бизнис план
треба одредити уз строго уважавање турбулентности пословног
окружења, века трајања основних средстава, технолошких трендова и
иновација, као и поузданости предвиђања користи коју доноси
пројекат. (Станков, Стојаковић, Танкосић, 2016).

3.2. Формулисање стратегија за израду бизнис плана

Формулисање појединачних стратегија јесте итеративан процес,

обзиром на високи степен повезаности који стоји између пословних
функција. Тако у циљу постизања конзистентности плана мора се
поштовати логичан редослед активности. Фазе процеса израде бизнис
плана би биле следеће:

1. Организација процеса планирања,

2. Дијагноза студије и предвиђање окружења,
3. Дефинисање циљева (и стратегија),
4. Израда планова пословних функција,

46
 5. Израда финансијског плана,
6. Израда планског документа.

Организација процеса планирања. – јесте предуслов процеса

пословног планирања. Ова организација обухвата постављање
параметара и циљева планирања, поделу одговорности и алокацију
времена и ресурса.

Дијагноза стања. – (са предвиђањем окружења) се може

поделити на два дела. У првом делу врши се оцена интерних
могућности фирме – у смислу идентификовања њених јаких и слабих
страна и прегледа прошлих финансијских перформанси. Други део се
односи на оцену екстерних трендова развоја – у смислу
идентификовања шанси и опасности из окружења, као и процене
њиховог утицаја на перформансе предузећа (СПЈ).

Елементи анализе интерних могућности су :

 Анализа односа са купцима,

 Анализа односа са добављачима,
 Анализа производње,
 Анализа кадрова,
 Анализа општег стања финансијског здравља.

Дакле, реч је о анализи маркетиншких, производних,

истраживачко-развојних, кадровских и финансијских могућности
предузећа (СПЈ). Анализа и предвиђање екстерног окружења има за
предмет посматрања трендове развоја у домену тржишта, технологије и
макроекономије. (Каличанин, 2003).

47
 Слика 2: Процес израде бизнис плана , Илустрација: (Извор: Crego
E., Schiffrin P., Kauss J., How to Write a Business Plan , American
Management Association, 1995., str.10.)

Дефинисање циљева. - (и стратегија). Циљеви представљају

жељена стања и нивое активности којима тежи предузеће или неки
његов део. Циљеви се формулишу на нивоу предузећа, СПЈ, или
пословне функције.

Израда планова пословних функција. – реч је о плановима

маркетинга, производње (улључујући и план набавке материјала),
истраживања и развоја, организације и управљања (укључујући и план
кадрова). Према приоритету израде, на првом месту је план маркетинга,
а изведени планови су план производње, план инвестиција, план
истраживања и развоја и план организације и управљања.

48
 Главни елементи плана продаје су физички циљеви продаје,
вредносни циљеви продаје, трошкови продаје и рентабилност.

Елементи плана производње су:

 Производни програм (терминирањ производње),

 План материјала,
 План радне снаге,
 Процена општих и
 Процена укупних трошкова производње.

Основни елементи плана истраживања и развоја су: циљеви и

буџет истраживања и развоја.

Елементи плана организације и управљања су:

 Управљачка структура,
 Системи управљања и информисања,
 План развоја радне снаге и
 Процена трошкова администрације и управљања.

Израда финансијског плана. – започиње након израде планова

пословних функција. Финансијски план представљају три основне
пројекције:

 Биланс успеха,
 Биланс стања и
 Готовинског тока,

и то на кварталној или месечној и годишњој основи. Финансијски план,

осим ових пројекција, садржи и пројекције racio бројева као
релевантних величина, које најјасније показују побољшање или
погоршање појединих перформанси. Реч је о racio бројевима
рентабилитета, ликвидности, активности и финансијске структуре.

Израда планског документа. – формалифован пословни план

неопходан је како за екстерне сврхе, тако и за интерне сврхе. Бизнис
план даје се у писаној форми. Он представља, као такав, скуп текста и
табела. Почиње сажетком, а затим иду план маркетинга, план
производње, план истраживања и развоја, план организације и
управљања, финансијски план и на крају анекс, односно додаци.

49
 Зависно од тога ко су циљни читаоци, бизнис план може имати
различите форме. У референци, предлажу се следеће форме бизнис
плана:

 Сажетак бизнис плана ( Summary Business Plan) , који има

10-15 страна,
 Главни бизнис план (Main Business Plan) , који садржи 20-40
страна,
 Детаљан бизнис план (Operating Business Plan) , који има
преко 40 страна.(Каличанин, 2003).

50
4. Употреба бизнис плана у предузећима у
Србији – истраживање

51
 5. Закључак

Како је предузетништво данас базирано на иновацијама и

иновативном деловању, тако разумемо важност предузетничких
пројеката у једној фирми или предузећу, без обзира јели она у
настајању или је у проширењу или одржавању пословања.

Предузетнички пројекти требају бити део тимског рада у великим

фирмама.

Један од најбитнијих пројеката, које је данас обавезно и у

фирмама и настајању, је бизнис план. Његовом израдом фирме у
настајању имају јасно трасиран пут за своју будућност, као и сигурност
финансијера да знају где улажу новац. У већим фирмама, које раде дуги
низ годима она је поред алата за привлачење нових инвестиција, и
средство да се упореи пословање са предходним годинама, показатељ
шта доносе неке нове одлуке и смерница како даље.

Истраживања у Србији показују да се бизнис план користи, али

као и у сваком послу увек може боље и квалитетније, па је можда то
порука, да још више овај алат користимо за добробит и развој
предузећа.

52
 6. Литература

Arkebauer J., The McGraw-Hill Guide to Writing High-Impact Business Plan, McGraw-
Hill, 1994

Freemantle D., The Successful Manager's Guide to Business Planning, McGraw-Hill Book
Company, 1996

Sahlman, W.A. (1997). How to Write a Great Business Plan. Harvard business review

Siegel E., Ford B., Bornstein J., The Ernst & Young Business Plan Guide, 2nd ed., John
Wiley & Sons, 1993

Siegel E., Ford B., Bornstein J., The Ernst&Young Business Plan Guide, John Wiley &
Sons, Inc., 1993

Видука Доц. Др Биљана, Пословни план – смернице, SPESCOM Consulting doo, Нови
Сад, 2019

Видука Доц. Др Биљана, Развој бизнис плана, (пословно планирање), Београд 2019

Грозданић Р., М. Радоичић, Ј. Весић, Бизнис план за почетнике, Технички Факултет,

Чачак, 2007

Каличанин Ђорђе, Пословни план – појам, намена и процес његове израде,

Економски факултет, Београд, 2003

Ланда М. Привредно-пословни речник, енглеско-српски, српско-енглески, ПС

„Грмеч“ 1998

Петковић Проф. Др Саша, Управљање предузетничким пројектима, Економски

факултет, Бања Лука, 2014

Станков Б., Стојаковић А., Вапа Танкосић Ј., Бизнис план као показатељ тренутног
стања и будућих перспектива пословања предузећа, Школа бизниса, Нови Сад, 2016

Стевановић Н., Обрачун трошкова, Економски факултет, Београд, 1993

Тодоровић Ј., Ђуричин Д., Јаноћевић С., Стратегијски менаџмент, Институт за

тржишна истраживања, Београд, 1998.

53
Интернет извори:

https://olimpija.rs/biznis-planovi/investicioni-programi

https://www.majkic.net/novosti/nauka-i-tehnologija/779-sta-je-to-studija-izvodljivosti

54