Кнез Милош

Врховни вожд други,

Кнез српски је био,
Поверење свог народа
У тeшко доба је добио.

Војвода су њему дали звање,

Јер је борац био за имање.
За земљу се он борио своју
И за народ и за кућу твоју.

Он је нашем граду име дао,

Грб са Здањем, лековитом водом,
Прву цркву поклонио нама,
Да се српство никада не слама.

Миња Рафаиловић VI1, ОШ „Милош Обреновић“ Аранђеловац

(за ученике од 5. до 8. разреда основне школе)

 Милош Обреновић

О, Милоше Обреновићу,
Јуначино стара,

Успомене из свог доба

Ти о себи створи,
Па мој народ сада
О твом времену говори.

Титуле си многе им'о

И њима си се поносио,
И на власт си долазио,
И с Турцима беседио.

С ким год си се посвађао,

О том књиге сада зборе.
Борио си се како си знао
И успео си ти у томе.

Аманет си оставио
И мом милом родном граду,
Цркву си нам подигао -
Своме верном људском стаду.

Твоје многе речи

Чуле су се свуда;
Хвала ти Обреновићу
Што си прошао овуда.

Димитрије Вуловић VI1, ОШ „Милош Обреновић“ Аранђеловац (за ученике

од 5. до 8. разреда основне школе)
 Свети Сава

Родио се као обично дете,

играо се, растао и гађао мете.

Године су пролазиле и ко за то мари,

ал' Саву су занимале другачије ствари.

Полако се окретао Цркви и вери

и тада је почело да му све бива по мери.

Богатство га занимало није,

па је побегао из своје авлије.

Отишао је у манастир Свете Горе,

да учини да му веровање буде боље.

Волео је да помаже људима,

свим људима, са разним ћудима.

Отварао је болнице и школе

и зато га Срби и дан-данас воле.

Постао је архиепископ први

и потпуно се посветио Цркви.

Праведност га је красила и у дану и у ноћи,

а многи кажу да је имао и чудесне моћи.

Сава нам је показао прави смер

и он је за Србе највреднији бисер.

Бошко Јаковљевић VI1, ОШ „Милош Обреновић“ Аранђеловац

(за ученике од 5. до 8. разреда основне школе)

Свети Сава
 Од детињства раног свог
вери и Богу живот је предао,
души својој нашао је мира
међ' зидинама светогорског манастира.

Требао је владар за живота бити

са браћом својом народом господарити,
али то му не би жеља права,
већ цркве и школе да народу ствара.

Врлина и мудрост красиле су њега,

љубав и доброту пружао коме треба,
градио слогу и разум људима
молитвама уткао радост у грудима.

Тамо где је себи пронашао мир,

са својим оцем дигао је манастир,
за живота свога осетио је дужност
да поколењу остави баштину за будућност.

Павле Ћировић VII1, ОШ „Милош Обреновић“ Аранђеловац

(за ученике од 5. до 8. разреда основне школе)

Пролећне боје
 Природа се буди из дубоког зимског сна,
зелена одела облаче дрвећа сва.
Сунце по небу баца златножуте зраке,
док бели облаци плове уз свраке.

Негде жути, негде розе, а негде као крв црвени

из зелене траве измилели пупољци малени.
Овде шафран, тамо зумбул и понеки нарциси,
јагорчевина и висибабе пролећни су гласници.

На танким гранама нежно трепере зелени листићи,

своја малена крила шире пчеле и лептирићи.
Нема више сивила, зиме и мрзовоље моје,
осмех ми маме веселе пролећне боје.

Павле Ћировић VII1, ОШ „Милош Обреновић“ Аранђеловац

(за ученике од 5. до 8. разреда основне школе)

Смене природе
Капљице јутарње росе
одразе у себи носе.
Кад видим вечерњу маглу густу,
очекујем ноћ тмурну и пусту.

Кад сунце огреје и зажари,

Тада сиви кишни дани стаће
и зрели плодови ускоро
на меку, сочну траву пашће.

Прође онда и то топло лето

и лишће пожути покрај пута,
а ветар свежи само прича:
„Дошла нам је јесен жута“.

А онда стигне и та зима бела

и снег стигне до градова и села.
И чекамо тако нову промену,
годишњих доба још једну смену.

Тодор Марковић“ VI1, ОШ „Милош Обреновић“

Аранђеловац
(за ученике од 5. до 8. разреда основне школе)

Ловачка дружина
 Недеља је дан за мене прави,
у лов кренем, чекају другари;
чекају ме да дођем на место
где се ловци окупљају често.

И керови скакућу весело,

знају да идемо у село,
цвиле, лају и на мене лају,
нестрпљиво они лов чекају.

Већ стижем, спремна је дружина,

да кренемо чека нас планина,
не морамо ништа уловити,
најлепше је лепо се дружити.

Александар Антонијевић VII1, ОШ „Милош Обреновић“ Аранђеловац

(за ученике од 5. до 8. разреда основне школе)

Висибаба

Ал је леп овај цвет

 што из земље вири,
свуда око мене
опојан мирис шири.
То је весник пролећа.
Белим лицем поздравља свет
и мами Сунце да отопи лед:

„Здраво, Сунце! Здраво, Месече!

Стигло нам је пролеће!“

У башти се цветак бели,

к'о да је од снега белог.
Цео редак овог цвета
опколио је Снешка целог.
Висибабе, као војска,
радују се Сунцу драгом:

„Здраво, Сунце! Здраво, Месече!

Стигло нам је пролеће!“

Лазар Вељковић VII1, ОШ „Милош Обреновић“ Аранђеловац

(за ученике од 5. до 8. разреда основне школе)