Magnetna svojstva materijala

U pogledu magnetnih osobina, svi materijali se dele u tri grupe:

1.     Dijamagnetni materijali (dijamagnetici), kod kojih je magnetna

permeabilnost[1] neznatno manja od permeabilnosti vakuuma
odnosno μr<1, pošto se unutrašnje magnetno polje suprotstavlja
spoljašnjem. Takvi materijali su npr. voda, bizmut i bakar.
2.     Paramagnetni materijali (paramagnetici), kod kojih je magnetna
permeabilnost neznatno veća od permeabilnosti vakuuma odn. μr>1,
jer se unutrašnje magnetno polje poklapa sa spoljašnjim. Takvi materijali su
npr. platina, vazduh i aluminijum.
Obe ove grupe materijala, koje nemaju značajnijih primena za izgradnju
magnetnih kola, nazivaju se nemagnetnim materijalima, jer je kod njih
μ≈μo.
3.     Feromagnetni materijali (feromagnetici), koji čine grupu magnetnih
materijala za izgradnju magnetnih kola, kod kojih je magnetna
permeabilnost znatno veća od permeabilnosti vakuuma odnosno .
μr»1 (od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada). Osim mekog
gvožđa, u ovu grupu spadaju još i kobalt, nikl i razne njihove legure. 

Za proračun magnetnog kola mora se poznavati zavisnost magnetne indukcije B

od jačine magnetnog polja H, koja je nelinearna i višeznačna funkcija. Takve
krive se nazivaju krive magnećenja ili histerezisne krive.

Za magnetne materijale kod kojih je jako izražen zaostali magnetizam

mogu se koristiti kao veštački magneti. To su tzv. „magnetno tvrdi“
materijali. Materijali čiji je histerezisna petlja uska nazivaju se „magnetno
meki“ a koriste se za izradu jezgara transformatora.