Магнетизам — класа на

физички појави кои се

придружени од магнетни
полиња. Електричните струи
како и магнетните моменти на
елементарните честички го
создаваат магнетното поле,
кое дејствува на други струи и
магнетни моменти. Секој
материјал е под влијание на
некое магнетно поле.
Најпознатион ефект е оној на
постојаните магнети, кои
имаат постојани магнетни
моменти предизвикани од
феромагнетизмот. Повеќето
материјали немаат постојани
моменти.
 парамагнети ја прикажуваат магнетната осетливост според законите
на Кјури или Кури-Вајс и покажуваат парамагнетизам во широк
температурен опсег. Примери на парамагнети вклучуваат координатен
комплекс миоглобин, други транзициски метали, железо оксид (FeO) и
кислород (O 2 ). Титан и алуминиум се метални елементи кои се
парамагнетни.
 Феромагнетизам (од лат. ferrum = гвожђе + магнет) је основни механизам којим одређени
материјали (као што је гвожђе) формирају трајне магнете или их привлаче магнети. У
физици се разликује неколико типова магнетизма. Феромагнетизам (заједно са сличним
ефектом феримагнетизмом) је најјачи тип и одговоран је за уобичајене појаве магнетизма у
магнетима на које се наилази у свакодневном животу.[1] Супстанце слабо реагују на
магнетна поља са три друга типа магнетизма - парамагнетизмом, диамагнетизмом и
антиферомагнетизмом - али силе су обично толико слабе да се могу детектовати само
осетљивим инструментима у лабораторији. Свакодневни пример феромагнетизма је
фрижидерски магнет који се користи за држање белешки на вратима фрижидера.
Привлачност између магнета и феромагнетног материјала је „квалитет магнетизма који је
био очигледан у античком свету, и у данашње време