ФАРАДЕЈЕВ ЗАКОН

Мајкл Фарадеј 1831. открива и квантитативно формулише закон електомагнетне

индукције. При кретању проводника у хомогеном магнетном пољу индукује се ЕМ сила:

Посматрамо затворену правоугаону структуру. Једну страну представља метални

проводник:

Метални проводник се креће сталном брзином у хомогеном магнетном пољу. Проводник се

помера, те се мења и површина кроз коју пролазе линије магнетног поља. У одређеном
временском интервалу, проводник се помери за неко ∆ѕ:

-Промена магнетног флукса:

Због Ленцовог правила које подразумева прилагођавање смера индукције тако да се

супротставља појави која је изазвана, знак електромоторне силе је супротан знаку промене
флукса:

Ако затворена струја има n намотаја, Фарадејев закон гласи:

Фарадејев закон не зависи од начина на који је дошло до промене флукса (због промене
магнетне индукције или промене површине).
-Карактеристични примери Фарадејевог закона:

Примарно и секундарно коло мирују једно у односу на друго. Струја у

примарном колу се успоставља и прекида, или се њен интензитет
мења у времену.

Струја у примарном колу се одржава

константном, али се тком времена мења
релативни положај примарног и секундарног
калема. У секундарном калему се индукује ЕМС.

Примарно коло се мења сталним магнетом, те се мења

релативни положај магнета и секундарног кола.

Према томе, Фарадејев закон гласи:

Индукована електромагнетна сила у некој контури једнака је негативној промени флукса
кроз ту контуру.
Касније је, заједно са осталим законима електромагнетизма, уграђен у Максвелове једначине.
Теоријски значај је у томе што је Максвел открио нови вид физичког поља при покушају да
објасни дешавања у Фарадејевом експерименту.

Електричну струју је, дакле, могуће добити помоћу магнета.

Појава је откривена најпре у експерименту са гвозденим прстеном на коме су била два
међусобно одвојена намотаја изоловане жице. Фарадеј је приметио да се струја у другом
намотају јавља само када се укључује или искључује струја у првом намотају. Када се
укључи струја (прекидач) у првом намотају у другом се индукује краткотрајна струја.
Када се прекидач искључи поново се индукује краткотрајна струја али супротног смера
него при укључивању. Док је струја у првом намотају стална у другом намотају нема
струје.
Електрична струја се јавља при кретању магнета.

Уместо сталног магнета може да се користи калем са струјом која се увлачи у други калем.
Индукована електрична струја може да се добије и када се соленоид не креће. Соленоид
примарног кола се постави унутар соленоида секундарног кола. Када се укључи прекидач у
примарном колу, у секундарном колу се добија краткотрајна електрична струја. Када се
прекидач искључи индукује се опет електрична струја, али супротног смера.