INTERNACIONALNI UNIVERZITET

U NOVOM PAZARU

Pojam i oblici neimovinske stete

Obligaciono pravo

Profesor: Student: Nejla

Huseinovic
Contents
Uvod................................................................................................................................................3
1.Pojam nematerijalne štete.............................................................................................................4
2.Preteče učenja o pravima ličnosti.................................................................................................4
3.Načini naknade.............................................................................................................................6
3.1.Pretrpljeni fizički bolovi........................................................................................................6
3.2.Pretrpljeni strah......................................................................................................................7
3.3.Pretrpljeni duševni bolovi zbog umanjene životne aktivnosti...............................................8
3.4.Pretrpljeni duševni bolovi zbog naruženosti........................................................................10
4. Razlika izmedju materijalne i nematerijalne štete.................................................................11
Uvod
1.Pojam nematerijalne štete

Šteta je gubitak koji trpi neko lice na svojim dobrima, ličnim ili imovinskim. Ova dobra su
zašticena pravom. Ukoliko je šteta pričinjena protivpravno, bice mu nadoknađena šteta. Kada
govorimo o naknadi nematerijalne štete, prvo treba da odredimo opšti pojam štete, a onda pravni
pojam, jer je to najvažnija pretpostavka imovinske odgovornosti. Šteta ne podrazumeva samo
imovinske gubitke već i moralne gubitke. Pravni pojam štete ograničava se na pravno naknadivu
štetu.1 Šteta u pravnom smislu jeste svako oštećenje nastalo zbog diranja u prava ili pravno
zašticene interese.2 Ovako određen pravni pojam obuhvata imovinski gubitak kao i šteta
pričinjena na nematerijalnim, ličnim dobrima pojedinca. Određivanje pojma nematerijalna šteta,
prisutno je u više grupa teoretičara koji se razlikuju. Pojam nematerijalne štete prema jednoj
grupi teoretičara, prisutan je na negativan način. Nematerijalna šteta postoji uvek kada novčana
reparacija nije u stanju da bude adekvatna šteti, da bude objektivno procenjena. Tako ce biti
slučaju kada novac u odnosu na pretrpljenu štetu ne može ispuniti svoju funkciju ekvivalenta.

Prema Lalou, šteta moze biti materijalna i moralna. Materijalna šteta predstavlja povredu
imovinskih prava, a nematerijalna šteta povredu moralnih prava.3

Za pravilno izučavanje naknade materijalne štete neophodno je upoznati se sa pravima ličnosti,

koja su nerazdvojni deo ličnosti svakog čoveka, a koja ima tokom celog svog života. Ona
pripradaju svakom pojedincu bez obzira na to koje je države državljanin, bez obzira na rasu, pol,
uzrast, politička, verska i druga opredeljenja. U savremeno doba, prava ličnosti prepoznata su i
kao univerzalno priznata ljudska prava, što dodatno naglašava značaj naknade štete.

1
Larenz K., Lehrbuch des Schuldrechts, Band ll,Allgemeiner Teil,11 Auflage,Munchen,1976,str346.
2
Cigoj S.,”Steta”,deo u: Blagojevic,B., Krulj V.,Komentar zakona o obligacionim odnosima,Beograd,1983,knj.l,str
513.
3
Lalou H.,Traite pratique da la responsabilite civile,Paris,1949,str.101.
2.Preteče učenja o pravima ličnosti

Učenja o pravima licnosti dobijaju celovit sistem u 19 veku. Razvoj ovog učenja je započeo je u
16 veku. Tada se pojavljuju filozofska i pravna učenja o pravima ličnosti kao vlasti i pravu nad
samim sobom.

Učenje o pravima ličnosti, kao prvim naučnim radom smatra se delo španskog pravnika,
advokata Toleda Baldasara Gomeza de Ameskua.4 De Amesku je začetnik teorije o vlasti na
samom sebi. Kao osnovno pravo čoveka on ističe njegovo pravo da sa sobom radi sta hoce. On
dozvoljava uzimanje nekog dela ljudskog tela radi spasavanja života, kao i hiruške zahvate radi
poboljšanja zdravlja. De Ameskuova teorija je istorijski zanimljiva, teorijski racionalna, ali je
nedosledna.

Za pravnu teoriju znašajnije je delo predstavnika francuske humanističke škole iz Burzea Huga
Donelusa, Commerntarrii de iure civili iz 1589. godine. Ovaj teoretičar se smatra osnivačem
teorije o pravima ličnosti i prvim začetnikom ideje subjektivnih građanskih prava.5 Donelus
razlikuje prava koja se ticu lica i prava koja se ticu stvari. U prava koja se ticu lica spadaju:
život, telesna nedodirljivost, čast i sloboda.6

4
Radolović A.,o.c.,str. 68.
5
Adler E.,Die Personlihkeitsrechte im allgemeinen burgerlichen Gesetzbuch,Wien.1911,ll deo, str.170.
6
Ibidem, par.3.
3.Načini naknade

Naknada nematerijalne štete moze biti nenovčana i novčana. Član 199. Zakona o obligacionim
odnosima propisuje nenovčanu naknadu, koja se sastoji u objavljivanju presude kao satisfakcije
zbog povređenog ličnog dobra. Član 200. Zakona propisuje novčanu naknadu nematerijalne
štete, koja se sastoji u isplati određene sume novca kao satisfakcije za pretrpljene fizičke i
duševne bolove. Drugi način naknade nematerijalne štete jeste novčana naknada nematerijalne
štete iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Ovom odredbom Zakon priznaje pravo na
pravičnu naknadu nematerijalne štete za: pretrpljene fizičke bolove, pretrpljene duševne bolove
zbog smanjene životne aktivnosti, pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, pretrpljene
duševne bolove zbog povrede ugleda, pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, pretrpljene
duševno bolove zbog povrede slobode, pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti.7

3.1.Pretrpljeni fizički bolovi

Fizički bol je zaštitni mehanizam ljudskog tela koji se manifestuje refleksnim reagovanjem u
slučaju kada se neko tkivo povredi. Fizički bol je subjektivna reakcija na objektivnu povredu
tela.8 Pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove ima samo lice koje je
pretrpelo štetu. Kod fizičkih bolova, intezitet i trajanje utvrđuje lekar specijalista, tj.sudski
veštak. Veštak, na osnovu svoje prakse i iskustva daje nalaze i mišljenja o pretrpljenim fizičkim
bolovima, njihovoj jačini i trajanju. Veštak se u svom nalazu mora izjasniti o kojoj težini
povrede je reč, da li o lakšoj ili teškoj telesnoj povredi. Oštećeni ce imati pravo na naknadu
samo ako pretrpi bol određenog inteziteta i određene dužine trajanja.

Prilikom utvrđivanja štete treba voditi računa da se uzimaju u obzir svi bolovi od nastanka
štetnog događaja do završetka lečenja, dok se kasniji bolovi priznaju u okviru nadoknade za
umanjenje životne sposobnosti. Prilikom utvrđivanja štete bitno je da li je ošteceni bio podvrgnut
operativnom zahvatu, broj operativnih zahvata, dužina bolničkog lečenja, vezanost za krevet i
slično.

7
Zdravko M.Petrović, Nataša Mrvic Petrović, Naknada nematerijalne štete, str. 98.
8
Ibid.
U Fišerovom sistemu razvrstavanja telesnih povreda, imamo 6 kategorija:

Veoma laki slučajevi (udarci,površinske povrede, podlivi, laka uganuca.)

Laki slučajevi(jednostavni prelomi bez rastojanja delova kosti, rane mekih delova bez
razmaknuća tkiva koje bi bilo potrebno veštački spajati, jednostavna iščasenja i uganuća
zglobova, jednostavne rupture bubne opne)

Srednje teski slučajevi(prelom veceg broja rebara, srednje teški prelomi bez komplikacije, dobro
zalečene povrede trbuha)

Teski slučajevi(prelom butne kosti, odstranjenje bubrega, fraktura grla, gubitak više od šest
zuba)

Veoma teski slučajevi(amputacije, gubitak oka odnosno obostrano slabljenje vida, prelomi i
povrede mekih delova sa dugotrajnim lečenjem)

Izuzetno teski slučajevi(gubitak oba oka, potpuna gluvoća, obostrane amputacije kao i druge
teške trajne posledice)

Visina naknade za pretrpljene fizičke bolove se određuje primenom šlana 224.Zakona o

parničnom postupku, prema slobodnoj oceni.

3.2.Pretrpljeni strah

Strah je psihički osecaj, posledica neke opasnosti u kojoj se naslo lice koje ga doživljava. Strah
se javlja kada je čovek u određenim kriznim situacijama, bilo po njega samog, njegovu porodicu
ili prijatelje. Kada neko lice preživi saobraćajnu nesreću bez telesnih povreda, tada se strah javlja
nezavisno od psihičkog ili fizičkog bola. Najčešci siptomi straha su bledilo, opadanje mišićnog
tonusa, usporavanje pulsa, skupljanje pljuvačke u ustima.

Vrhovni sud Srbije je dao definiciju pretrpljenog straha kao pravnog osnova za novčanu naknadu
nematerijalne štete na sledeći način:

“Posmatrano sa medicinskog aspekta, strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti coveka koji
moze imati lakši ili teži oblik. To moze biti strah za zivot, koji nastaje u trenucima kada se neko
lice nađe suočeno sa smrću , ali strah može prouzrokovati i depresije, neurotična stanja,
traumatske šokove.
Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka, dakle vid
nematerijalne štete, za koji u smislu člana 200.Zakona o obligacionim odnosima licu koje je
pretrpelo takve povrede pripada pravo na naknadu štete u vidu dosuđenja pravične novčane
naknade, čija visina zavisi od inteziteta i vremena trajanja straha.”9

Kada veštak da svoj nalaz i misljenje, tada sud donosi odluku o naknadi za pretrpljeni strah.
Strah se moze kvalifikovati po intezitetu i to kao strah slabog, srednjeg i jakog inteziteta. Veštak
treba da se izjasni o intezitetu i trajanju straha kod oštećenog. Kod određivanja pravične novčane
naknade za pretrpljeni strah treba uzeti u obzir i strah koji oštećeni trpi u bolnici, ako su prema
njemu morale biti primenjene neprijatne i agresivne metode lečenja.

Novčana naknada za strah dosuđuje se na osnovu člana 232.Zakona o parničnom postupku,10 po

slobodnoj oceni. U sudskoj praksi se ova naknada dosuđuje uvek u jednokratnom iznosu.

3.3.Pretrpljeni duševni bolovi zbog umanjene životne aktivnosti

Nematerijalna šteta za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti nastaje kao
akcesorna posledica telesne povrede određenog lica. 11 Povređeno lice trpi ili je pretrpeo psihički
bol određenog inteziteta, koji zakon priznaje kao vid nematerijalne štete. Umanjenje životne
aktivnosti može da se odredi na sledeći način: “Umanjenje životne aktivnosti, kao poseban osnov
za naknadu štete zbog duševnih bolova, obuhvata sva ograničenja u životnim aktivnostima
oštećenog koje je ostvarivao. Pod ograničenjem se podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane
napore.” 12 Ovakva šteta je trajnog karaktera. Novčana naknada se može odobriti i ako je
umanjenje životne aktivnosti samo privremeno, ukoliko je je jačeg inteziteta i dužeg trajanja.

Umanjenje ili gubitak opšte životne aktivnosti nastaje kada usled telesne povrede kod
povređenog lica nastupi nemogućnost ili smanjena mogućnost funkcionisanja organa u celini ili
jednog njegovog dela. Zato povređeni ne može ili samo ograničeno može vršiti opšte životne
funkcije i aktivnosti uz pojačani napor i tegobe. Te aktivnosti su: kretanje, vršenje svakodnevnih
radnji u životu, obavljanje fizioloških funkcija, ili zadovoljenje drugih opštih aktivnosti. Ovakve
radnje lice kod koga postoji umanjenje životnih aktivnosti obavlja uz pojačane napore, koji su
veći ili manji i upravo zavise od težine posledica koje je povreda ostavila. Ovo prouzrokuje
duševne bolove i zbog toga se oštećenom dosuđuje novčana satisfakcija. Ako oštećeni ne oseća

9
Iz odluke Vrhovnog suda Srbije,Rev.409/85(Prouzrokovanje stete….,ll, str.196).
10
“Sluzbeni glasnik RS”, br.72/11.
11
Zdravko M.Petrovic,Natasa Mrvic Petrovic, naknada nematerijalne stete, str.107.
12
Ibid.
duševne bolove, onda nema pravo na naknadu ovog oblika nematerijalne štete, jer se nece postici
cilj naknade. Umanjenje životnih aktivnosti se najčešće iskazuje procentualno.

Lice sa telesnim oštećenjem sve ili većinu svojih životnih aktivnosti vrši uz pojačane napore. Da
li će ti napori biti veći ili manji, zavisi od težine telesne povrede ili oštećenja zdravlja. Pojačani
napori izraženi su u tegobama kojima je oštećeni izložen u životu i u radu.13 Naknada
nematerijalne štete zbog duševnih bolova za umanjenje opštih životnih aktivnosti dosuđuje se
posle završetka lečenja oštećenog, a za posledice koje utiču na njegov normalan život i rad koje
traju duže vreme ili trajno. Ona se isplaćuje u jednokratnom iznosu za štetu koju je oštećeni
pretrpeo ili trpi, kao i štetu koju će trpeti u budućnosti. Može se takođe dosuditi i u obliku rente.
Prilikom odlučivanja o visini i osnovu naknade za pretrpljene duševne bolove sud će ceniti pre
svega jačinu i trajanje bola, koristeći se sudskomedicinskim veštačenjem o procentu telesnog i
zdrastvenog oštećenja povređenog lica. Sud će ceniti veličinu patnji, tegoba, značaj povrede,
zanimanje, starost, pol, porodično stanje oštećenog kao i druge okolnosti slučaja u skladu sa
članom 200. stav 2. Zakona o Obligacionim odnosima.

13
Ivosevic, Z., “Naknada stete zbog umanjenja zivotnih aktivnosti”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1978, br.
3-5, str. 661.
3.4.Pretrpljeni duševni bolovi zbog naruženosti

Naruženost predstavlja trajnu izmenu spoljašnjeg izgleda nekog lica koja see manifestuje u
potpunom ili delimičnom gubitku nekog ekstremiteta, naruženju estetskog izgleda ili naruženju
nekog dela tela.

Prema stavu sudske prakse: “Pravo na naknadu štete zbog naruženosti pripada svakom licu, kod
koga je nastupila naruženost, jer je prirodno a ono zbog toga trpi psihičke patnje. Od stepena
takve naruženosti i mesta na kome se nalazi zavisi i stepen psihičkih patnji i njihova
opravdanost.” 14 Oštećenje spoljašnosti tela se može podeliti na unakaženost i estetske defekte,
koji mogu biti laki i teški. Laka unakaženost je posledica povrede sa oduzetošću jednog uda ili
njegovom deformacijom, poremećajima hoda ili govora. Teška unakaženost se javlja kod
povreda nervnog sistema koji se ispoljava kao oduzetost polovine tela, oduzetost nekoliko mišića
očiju i lica, što ga u potpunosti izobličava. Unakaženost se može javiti i kod devijacije kičmenog
stuba, skraćenja ili gubitka noge, kod težeg poremećaja govora, ožiljaka po licu i telu od
opekotina. U sudskoj praksi naruženja dele u tri grupe:

- naruženje lakog stepena(kozmetički defekt)

- naruženje srednjeg stepena(nagrđenost)
- naruženje jakog stepena(unakaženost)
Vrhovni sud Srbije u jednoj svojoj odluci naveo je da “pravo na naknadu štete zbog naruženosti
pripada svakom licu, kod koga je nastupila naruženost, jer je prirodno da ono zbog toga trpi
psihičke patnje. Od stepena takve naruženosti i mesta na kome se nalazi zavisi i stepen psihičkih
patnji i njihova opravdanost.“15

Ukoliko je psihičko stanje oštećenog takvo da ne može da shvati značaj unakaženosti, onda nema
osnova za dosuđivanje naknade. Naknada se daje za pretrpljene duševne bolove zbog
naruženosti, a ne za samo naruzenje. Oštećeni koji je imao plastičnu operaciju zbog težeg
stepena unakaženosti, ima pravo na naknadu izdataka učinjenih za ovaj hiruški zahvat. Pravo na
naknadu štete zbog naruženosti ima pravo samo oštećeno lice, ali ne i njegovi srodnici.

14
Odluka Vrhovnog suda Srbije Rev. 2073/82(Prouzrokovanje štete…, ll ,str.199).
15
Zaključak iz 1986. I odluka Vrhovnog suda Srbije Rev.bt.2073/82 (Prouzrokovanje štete…, ll, str. 199).
3.5. Pretrpljeni duševni bolovi zbog povrede ugleda, časti, slobode ili prava
ličnosti

Ljudska čast obuhvata skup moralno-etičkih načela kojima se rukovodi u svojim društvenim i
ličnim postupcima, glas, ugled, moralnu ispravnost, reputaciju. Zakon o obligacionim odnosima
omogućava ostvarivanje prava na novčanu naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti,
ugleda, slobode i prava ličnosti, i on time štiti intimna osećanja pojedinca, njegovo pravo na
privatni život, pravo da se slobodno kreće, da slobodno razmišlja, da živi život dostojan čoveka.

Sudska praksa sudova na prostoru bivše SFRJ priznavala je pravo na novčanu naknadu
nematerijalne štete zbog povrede časti, ugleda, slobode ili prava ličnosti. U presudi Rev.
br.1589/60 Savezni sud navodi:”Zabrana objavljivanja lične fotografije, bez pristanka
ovlašćenog lica, služi zaštiti ličnosti, pa postoji povreda prava kada se fotografija bez prethodnog
pristanka objavljuje. Pravna posledica te povrede ličnog prava jeste pravo oštećenog lica da traži
primerenu naknadu.16 Ne postoji ni pravno ni društveno opravdanje da se neimovinska šteta ne bi
mogla dosuditi usled povrede ličnog dobra, kao što su časti i ugled neke ličnosti, jer ova dobra
čine sastavni deo integriteta čovekove ličnosti. Kada oštećeni trpi duševne bolove zbog povrede
prava ličnosti, sud mu može izreći i pravičnu naknadu, kada zbog okolnosti slučaja samo tako
može dati oštećenom punu satisfakciju, u skladu sa ciljem kome naknada nematerijalne štete
služi.

Prema stavu prakse sudova sa prostora bivše SFRJ, svaka povreda ugleda I časti ne daje
oštećenom licu pravo na naknadu nematerijalne štete, već to mora biti “izuzetno jak napad na
ugled I čast oštećenog”. Ovo se može utvrditi iz sledeće odluke:“Naknada nematerijalne štete za
povredu ugleda I časti samo se iznimno priznaje i to kada je ta povreda izuzetno teška, tako da je
kod povređenog opravdano mogla izazvati osobito intenzivnu duševnu bol“.17

16
Savezni vrhovni sud,Rev.1589/60 od 17.novembra 1960.(prema:Mitrović,J.,Autorsko pravo i pravo industrijske
svojine kroz sudsku praksu, Beograd, 1976, str.31.).
17
Iz odluke Vrhovnog suda Hrvatske Rev.br. 1626/80 od 20.januara 1981.-Pregled sudske prakse VSH.br. 19, odl.
Br. 98 (prema D.Medić,H. Tajić, o.c., str. 157).
3.6.Pretrpljeni duševni bolovi zbog smrti bliskog lica

a)
4. Razlika izmedju materijalne i nematerijalne štete

Materijalna ili imovinska šteta jeste šteta koja nastaje na imovinskim dobrima čovekovim. Ona
se javlja u obliku oduzimanja, uništenja, pogoršanja nekog imovinskog dobra, ili u obliku
umanjenja imovine kao celine. Nematerijalna ili neimovinska šteta jeste šteta na ličnim ili
neimovinskim dobrima čoveka, kao što su: život, zdravlje, fizički i psihički integritet, sloboda,
čast, ugled, dostojanstvo, ime i drugo. Takva šteta se odnosi na psihičko uznemirenje čovekovo u
vidu fizičkog ili duševnog bola, patnji, straha, neugodnih osećanja i šteta na materijalnim
dobrima se odnosi na lice kome ta dobra pripadaju. Delovanje na određenu stvar ne pogađa nju
kao takvu, nego njenog vlasnika ili korisnika. Za razlikovanje materijalne i nematerijalne štete
merilo leži u pojmu imovinskog i neimovinskog dobra. Pod imovinskim dobrima podrazumevaju
se sva dobra čija je vrednost merljiva u novcu, tj. koja se za novac mogu otuđiti i pribaviti. Njih
može da koristi svako lice koje ih poseduje. Ovakva dobra su predmet opšteg interesovanja i zato
ona imaju opštu(trzisnu)vrednost. Za neimovinsku vrednost zainteresovano je samo ono lice
kome dobro pripada. Za sva ostala lica ono nema nikakvu vrednost, ni upotrebnu ni prometnu.
Neimovinska dobra nemaju opštu nego individualnu vrednost, pa se zato ne mogu meriti tržišnim
merilom, tj. novcem. 18

18
Dr Jakov Radišic ,Obligaciono pravo, osmo izdanje, 2008 godine, str. 199.