КРАЉЕВ УДАР 1.6.1929.

ГОДИНЕ

-На Бадњи дан 6. Јануара 1929. године, краљ Александар I Карађорђевић укинуо је устав
и распустио је парламент, забранио је рад политичких странака и синдиката и завео је
личну власт

-Александаров поступак назван је Шестојануарска диктатура и он заправо представља

апсолутистичку владавину краља Александра I Карађорђевића у Краљевини Срба, Хрвата
и Словенаца

-У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца парламентаризам није у потпуности постојао јер

није било демократског поретка, националне равноправности и стабилног
вишестраначког система

-У Краљевини СХС је управо због тога дошло до кризе парламентарног система и до

нестабилности државе

-Сељачко-демократску коалицију су чиниле Хрватска сељачка странка Стјепана Радића и

Самостална демократска странка Светозара Прибићевића

-Сељачко-демократска коалиција је искористила тренутну ситуацију у држави тражећи

ревизију Видовданског устава из 1921. године

-20. јуна 1928. године радикалски посланик Пуниша Радић је убио посланике Хрватске
сељачке странке Павла Радића и Ђуру Басаричека и тешко је ранио Стјепана Радића који
је касније умро од тих тешких рана

-Атентат у Народној скупштини означио је крај парламентарног система у краљевини

СХС, где је управо због тога краљ одлучио да изврши државни удар и да укине грађанску
демократију

-Краљ је искористио смрт Стјепана Радића и блокаду рада Народне скупштине, сматрајући
да не може ништа решити парламентарним путем објавио у краљевској прокламацији
„ти жалосни раздори и догађаји(..)поколебали код Народа веру у корисност те
установе“ те да зато између краља и народа „не може и не сме бити више посредника“

-Краљ укида Видовдански устав и лично преузима законодавну власт

-За Министра именовао је генерала Петра Живковића

-Министарски савет чинили су дворски људи и дисиденти из грађанских странака

-Уведена је строга цензура новина и књига

-Забрањени су сви политички зборови националне, синдикалне и верске организације

-Забрањена је употреба националних имена амблема

-Диктатура је уместо да превазиђе кризу пробудила нову

-Увођењем диктатуре укинути су сви видови представничких тела грађана, а краљ се у

својим пословима ослањао на државни апарат

-Диктатуром је прокламована идеологија „интегралног југословенства“

-Шестојануарска влада је радила на оснивању удружења организација, новина и

часописа који су ширили пропаганду о југословенској нацији

-Постојањем нових друштава и организација које су промовисале југословенство било је

дозвољено деловање, неке од њих су: Југословенска акција, Соко Краљевине
Југославије, Народна одбрана, Удружење четника за слободу и част Отаџбине итд.

-Увођењем диктатуре краљ Александар је покушао да реши националне разлике

проглашавањем једне јединствене југословенске нације

-Полиција је прогонила илегалне радикалне групе као што су хрватски и македонски

националсти, албански и црногорски сепаратисти и комунисти, против којих је још 1920.
године донесена Обзнана

-Због оружаног устанка око 400 чланова КПЈ и СКОЈ убијено је у периоду од 1929. до 1932.
године

-Поред комуниста који нису били за диктатуру ту су и Земљорадничке странке Драгољуба

Јовановића, Демократска странка Љубе Давидовића, Хрватска сељачка странка итд.

-Краљ се у увођењу диктатуре ослањао на војне врхове и жандармерију, групу српских

политичара везаних уз двор и на представнике крупног капитала којима је у интересу
ред у земљи

-Подршку је добио у Словенији од словеначких либерала, као и од Антона Корошеца

председника СЛС

-Савезничке земље нису осуђивале увођење диктатуре

-Краљ се могао ослонити на Француску и Чехословачку које су имала уложен знатан
капитал

-Инострани капиталисти су из страха од инвестиције да не пропадну због оваквог стања у

земљи захтевали од крља да одустане од диктатуре, тако да су Француска и Чехословачка
вршиле притисак на краља да изврши ограничене рефрме

-Подршку у увођењу диктатуре пружило је послансво Велике Британије

-Постоје 5 закона власти

-Први закон је Закон о краљевској власти и врховној државној управи који је и

најважнији међу законима. Он је донет истог дана када је спроведена диктатура и
допринео је да се целокупна власт нађе у краљевим рукама

-Други закон је Закон о заштити јавне безбедности и поретка у држави, познатији као
Закон о заштити државе, такође је донет 6.1.1929.

-Трећи закон је Закон о државном суду за заштиту државе који је донет 8.1.1929. Њиме
је основан Државни суд за заштиту државе при Касационом суду у Београду, који има
задатак да суди свима који се противе државном поретку

-Четврти Закон је Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. Октобра

1929. године пормењено је име Краљевине СХС у Краљевина Југославија

-Пети Закон је Закон о банској управи који је донет у новембру 1929. године. Њиме је
бановина дефинисана као управна и самоуправна јединица али у пракси није постојала
самоуправа бановине

-Диктатура је имала врло уску социјалну и политичку базу, а економски је била неуспешна

-Убрзо почиње да се испољава масовно незадовољство приликама у Краљевини

Југославији па је краљ Александар 3. Септембра 1931. године одустао од отворене
диктатуре и донео Октроисани устав

-Диктатура није потупуно нестала

- Септембарским уставом је створена заблуда о претку апсолутистичног режима, тако да

се диктатура и после доношења устава наставила

-Краљевина Југолавија је постала уставна и наследна монархија

-Краљ и даље остаје неприкословена личност, а за његове акте одговарају Министарски
савет и министри. Он потврђује и проглашава законе, сазива Народну скупштину који
има право и да распусти