1.

На основу чега су изабране примарне боје у телевизији и колике су

њихове таласне дужине према CIE стандарду?
 Примарне боје у телевизији су дефинисане при ТВ преносу боја могу
користити светлости црвене, зелене и плаве боје.
 Црвена 700 нм
 Зелена 546,1 нм
 Плава 435,8 нм
2. Навести три визуелно-психолошке величине извора светлости и њима
одговарајуће физичке величине.
 Три визуелно-психолошке величине су:
 Сјајност извора светлости (Luminance) или нијансе сивог.
– одговарајућа физичка величина је радијација.
 Боја (Hue) – физички одређена доминатна таласном дужином
светлосног зрачена.
 Засићење боје (Saturation) – odgovarajuća fizička veličina je
čistoca boje.
3. Како се дефинише контраст и зашто је важан у телевизији?
 Kонтраст је реални осећај односа максималне и минималне
сјајности.
 Репродукована Тв слика биће верна, ако је релативан однос
репродуковане сјајности исти као на оргиналној сцени.
4. Како гласи Грасманови закони?
1. Око може да разликује само три параметра светлости, који се могу
изразити сјајношћу, доминатном таласном дужином и чистоћом
боје.
2. Боја докомпонетне светлости мења се континуално, ако једна
компонета мења континуално, а друга задржава константно
3. Светлости исте боје стварају индетичан ефекат у смеши, без обзира
на њихове спектралне карактеристике.
4. Укупна сјајност смеше једнака је збиру сјајности појединих извора
светлости.
5. Како се дефинише стандарди извора беле светлости D6500?
 Дефинише се: Извор беле светлости представља средњу дневну
светлост.
6. Како се постиже адитивно мешање светлости и супстрактивно мешање
боје?
 Адитивно мешање светлости постиже се светлосним додавањем, тј.
адицијом светлости на црну подлогу.
 Супстрактивно мешање светлости постиже се када бела боја
светлости обасјава бојене материје, настаје апсорбовање или
одузимање или супстракцијо одређених таласних дужина из беле
светлости, тако да је рефлектована светлост обојена.
7. Како се називају две боје које у смеши стварају белу боју?
 Називају се одговарајућим количинама примарних светлости.
8. Написати једначину смеше светлости.
 K(S) = R(R)+G(G)+B(B)
9. Како се дефинишу кординате боја r, g, b? Да ли се кординате боја r, g, b
могу представити помоћу вектора боја и зашто?
 Kоордината боја р,г,б се дефинишу, боја која је одређена
просторним вектором, који седобијају збиром његових компонената
дуж оса неког координатног система.
 Координате р,г,б могу се представити помоћу вектора боја. Зато што
природа мешања боја, изражена Грасмановим законима, омогућује
да се боје математички представљају помоћу вектора и да се
комбинацијом боја одређују применом векторске алгебре.
10.Како се дошло до потковичастеспектралне криве боја према препорукама
CIE? Зашто је важан RGB троугао?
 До потковичасте спектралнекриве боје се дошло да би се избегле
компликације с негативним вредностима кривих за мешање боја.
 Троугао РГБ је од велике практичне важности да би површина
унутар троугла боја Р,Г,Б обухватила боје које се најчешће срећу у
природи.
  Ради успешне репродукције помоћу фосфора у колор-цевима ТВ
пријемника.
11.Како су дефинисани телевизиски примари R,G,B?
 Дефинисани су да се уместо монохроматске црвене боје – усвоји
наранџастоцрвена боја; уместо монохроматске плаве – усвоји мање
засићена плава боја; и умесо монохроматске зелене боје – усвојена
је мање засићена жутозелена боја.
12.Написати вредности кордината ( x, y ) за стандардне изворе беле светлости
D6500 и за примарне боје R,G,B према препорукама EBU 709.
 C ( x= 0,3127; y= 0,3290)
 R ( xr= 0,640; yr= 0,330)
 G ( xg= 0,300; yg= 0,600)
 B ( xb= 0,150; yb= 0,3290)