Postrojenje Vinča Za Proizvodnju Energije Iz Otpada, Izgradnja Nove Deponije I Remedijacija Postojeće Deponije

E-11
POSTROJENJE VINČA ZA PROIZVODNJU ENERGIJE IZ OTPADA,

IZGRADNJA NOVE DEPONIJE I REMEDIJACIJA POSTOJEĆE DEPONIJE
PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNA PITANJA
Verzija 04
PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNA PITANJA:
POSTROJENJE VINČA ZA PROIZVODNJU ENERGIJE IZ OTPADA, IZGRADNJA NOVE DEPONIJE I
REMEDIJACIJA POSTOJEĆE DEPONIJE
SADRŽAJ
A. UVOD 1
B. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR 3
B.1. ZAKONSKI OKVIR SRBIJE ........................................................................................................ 3
B.2. INSTITUCIONALNI OKVIR ..................................................................................................... 15
B.3. DIREKTIVE ZA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE .................................................. 19
B.3.1. DIREKTIVE I SMERNICE MEĐUNARODNE FINANSIJSKE KORPORACIJE ....................... 19
B.3.2. SMERNICE MEĐUNARODNE FINANSIJSKE KORPORACIJE ZA EHS ................................ 21
B.3.2.1. OBJEKTI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM 21
B.3.2.2. UPRAVLJANJE BUKOM 33
B.3.2.3. EMISIJE U VAZDUH I AMBIJENTALNI KVALITET VAZDUHA 34
B.3.2.4. UPUĆIVANJA NA EKOLOŠKU ANALIZU 38
B.3.3. ZAHTEVI ZA EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ ZA VALJANO IZVRŠENJE POSLA
..................................................................................................................................... 42
B.3.3.1. ZVIP 1: PROCENA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNE ZAŠTITE I UPRAVLJANJE
42
B.3.3.2. ZVIP 2: RADNA SNAGA I USLOVI RADA 42
B.3.3.3. ZVIP 3: EFIKASNOST RESURSA I SPREČAVANJE ZAGAĐENJA I KONTROLA 43
B.3.3.4. ZVIP 4: ZDRAVLJE ZAJEDNICE, BEZBEDNOST I SIGURNOST 43
B.3.3.5. ZVIP 5: EKSPROPRIJACIJA ZEMLJIŠTA, PRINUDNO PRESELJENJE I EKONOMSKO
RASELJAVANJE 43
B.3.3.6. ZVIP 6: OČUVANJE BIORAZNOVRSNOSTI I ODRŽIVOG UPRAVLJANJA ŽIVIM
PRIRODNIM RESURSIMA 43
B.3.3.7. ZVIP 7: STAROSEDEOCI 44
B.3.3.8. ZVIP 8: KULTURNO NASLEĐE 44
B.3.3.9. ZVIP 9: FINANSIJSKI POSREDNICI 45
B.3.3.10. ZVIP 10: OBELODANJIVANJE INFORMACIJA I ANGAŽOVANJE AKTERA 45
B.3.4. ZAHTEVI ZA UČINKOM EVROPSKE INVESTICIONE BANKE............................................ 45
B.3.4.1. PROCENA I UPRAVLJANJE UTICAJIMA I RIZICIMA PO ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE I
SOCIJALNU ZAŠTITU 45
B.3.4.2. SPREČAVANJE I UMANJENJE ZAGAĐENJA 47
B.3.5. STANDARDI EIB ZA BIORAZNOVRSNOST I EKOSISTEME .............................................. 47
B.3.5.1. STANDARDI EIB VEZANI ZA KLIMU 47
B.3.5.2. KULTURNO NASLEĐE 48
B.3.5.3. PRINUDNO PRESELJENJE 48

B.3.5.4. PRAVA I INTERES RANJIVIH GRUPA 49
B.3.5.5. STANDARDI RADA 49
B.3.5.6. ZDRAVLJE NA RADU I JAVNO ZDRAVLJE, SIGURNOST I BEZBEDNOST 50
B.3.5.7. ANGAŽMAN ZAINTERESOVANIH STRANA 51
B.4. KOMPLEMENTARNI METODOLOŠKI OKVIR ......................................................................... 51
B.4.1. EU DIREKTIVE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ......................................... 52
B.4.2. EU DIREKTIVE O ŽIVOTNOJ SREDINI............................................................................. 52
B.4.3. USKLAĐENOST SA EU DIREKTIVAMA O DEPONIJAMA ................................................. 52
B.4.4. EU ZAKONODAVSTVO O OTPADU ................................................................................ 55
B.5. SRPSKE EKOLOŠKE UREDBE I STANDARDI ........................................................................... 56
B.5.1. REFERENTNI NIVOI BUKE ............................................................................................. 56
B.5.2. REFERENCA ZA EVALUACIJU KVALITETA VAZDUHA ..................................................... 56
B.5.3. REFERENCE ZA OCENJIVANJE KVALITETA VODE .......................................................... 58
B.5.4. REFERENCA ZA OCENJIVANJE KVALITETA ZEMLJIŠTA I SEDIMENTA ............................ 63
B.6. STANDARDI .......................................................................................................................... 67
B.6.1. POSEBAN STANDARD – ZAGAĐUJUĆE MATERIJE U VAZDUHU ................................... 67
B.6.2. POSEBAN STANDARD – POVRŠINSKE VODE I SEDIMENTI............................................ 68
B.6.3. POSEBAN STANDARD - ZEMLJIŠTE ............................................................................... 71
B.7. METODOLOGIJA ANALIZE UTICAJA...................................................................................... 75
C. OPIS PROJEKTA 78
C.1. ISTORIJA PROJEKTA.............................................................................................................. 78
C.2. OPIS PROMOTORA PROJEKTA ............................................................................................. 83
C.2.1. PREGLED PROJEKTA ..................................................................................................... 83
C.2.2. GRAD BEOGRAD ........................................................................................................... 83
C.2.3. SUEZ ............................................................................................................................. 88
C.2.4. ITOCHU......................................................................................................................... 90
C.2.5. MARGUERITE ............................................................................................................... 93
C.2.6. CNIM ............................................................................................................................ 95
C.2.7. ENERGOPROJEKT ......................................................................................................... 96
C.3. GLAVNE KARAKTERISTIKE PROJEKTA ................................................................................... 97
C.3.1. OPŠTI OPIS PROJEKTA .................................................................................................. 97
C.4. OPIS SREDSTAVA POTREBNIH ZA RAD ............................................................................... 101
C.4.1. REMEDIJACIJA POSTOJEĆE DEPONIJE ........................................................................ 101

C.4.1.1. Glavne karakteristike projekta remedijacije 101
C.4.1.2. Pokrivanje postojeće deponije 104
C.4.1.3. Nastajanje i sakupljanje procednih voda 104
C.4.1.4. Sistem za odvodnjavanje i sakupljanje otpadnih voda 107
C.4.1.5. Proizvodnja biogasa i mreža 107
C.4.1.6. Biološka rekultivacija 108
C.4.2. NOVA DEPONIJA ........................................................................................................ 110
C.4.2.1. Odlaganje otpada i plan punjenja deponije 110
C.4.2.2. Projekat dna deponije i obloga 113
C.4.2.3. Završni slojevi za zatvaranje deponije 116
C.4.2.4. Stvaranje i sakuplјanje procednih voda 116
C.4.2.5. Sistem za odvod i sakuplјanje atmosferskih voda 119
C.4.2.6. Proizvodnja i mreža biogasa 120
C.4.2.7. Biološka rekultivacija 122
C.4.3. SISTEM ZATVARANJA DEPONIJA ................................................................................ 123
C.4.3.1. Funkcije koje izvršavaju sistemi za zatvaranje deponija 123
C.4.3.2. Višeslojna konfiguracija prema srpskim direktivama 124
C.4.3.2. Predloženi višeslojni sistemi zatvaranja za projekat Vinča 127
C.4.3.3. Zaklјučci 131
C.4.4. UTICAJ IZMEĐU STARE I NOVE DEPONIJE .................................................................. 131
C.4.5. POSTROJENЈE ZA PREČIŠĆAVANЈE PROCEDNIH VODA .............................................. 134
C.4.6. PRILAZ I PROSTOR ZA MERENЈE ................................................................................. 137
C.4.7. CDW PLATFORMA ...................................................................................................... 138
C.4.8. RADNA PLATFORMA DEPONIJE ................................................................................. 141
C.4.9. OBJEKAT ZA ENERGETSKO ISKORIŠĆENЈE KOMUNALNOG OTPADA I GASA IZ DEPONIJE
VINČA (EFW) .............................................................................................................. 142
C.4.10. POSTROJENЈE ZA TRETMAN BIOGASA (BEP).............................................................. 207
C.4.11. RADNA SNAGA ........................................................................................................... 212
C.5. TRAJANЈE I KALENDAR RADA ............................................................................................. 216
C.6. TROŠKOVI PROJEKTA ......................................................................................................... 217
C.7. PROGRAMI POVEZANI SA PROJEKTOM ............................................................................. 217
C.7.1. LOKALNI RAZVOJNI OKVIR ......................................................................................... 217
C.7.1.1. Lokalni plan upravljanja otpadom 217
C.7.1.2. Predloženi sistem upravljanja otpadom 218

C.7.2. INFRASTRUKTURNA MREŽA, OBJEKTI I POVRŠINE..................................................... 220
C.7.3. VODOVOD .................................................................................................................. 220
C.7.4. OPŠTI MODALITET ELEKTRIČNOG PRIKLJUČKA .......................................................... 220
C.7.5. VOD 110 KV ZA PRIKLJUČENЈE POSTROJENЈA EFW NA PRENOSNI SISTEM ............... 221
C.7.6. VOD 35 KV ZA PRIKLJUČIVANЈE TRAFO STANICE 35/10 KV NA DISTRIBUTIVNI SISTEM
................................................................................................................................... 223
C.7.7. TOPLOVOD ZA ODVOĐENЈE TOPLOTNE ENERGIJE (INFRASTRUKTURA ZA PRENOS
TOPLOTNE ENERGIJE) ................................................................................................ 224
D. PODACI O NULTOM STANJU 225
D.1. ŽIVOTNA SREDINA – NULTO STANJE ................................................................................. 225
D.1.1. STANJE ČINILACA ŽIVOTNE SREDINE ......................................................................... 228
D.1.1.1. Reljef 228
D.1.1.2. Geološke karakteristike 229
D.1.1.3. Hidrološke karakteristike 243
D.1.1.4. Hidrološke karakteristike 250
D.1.1.5. Vodna tela 259
D.1.1.6. Kvalitet vode 260
D.1.1.7. Pedologija 319
D.1.1.8. Zagađenje zemljišta 321
D.1.1.9. Klimatske karakteristike 330
D.1.1.10. Klimatske promene 338
D.1.1.11. Prirodni rizici 342
D.1.2. PRIRODNA SREDINA ................................................................................................... 344
D.1.2.1. Staništa i flora 345
D.1.2.2. Fauna 363
D.1.2.3. Vrste od posebnog interesa 375
D.1.2.4. Zaštićena područja prirode 381
D.1.3. LJUDSKO I SOCIJALNO OKRUŽENJE ............................................................................ 386
D.1.3.1. Vazduh 386
D.1.3.2. Miris 399
D.1.3.3. Buka 400
D.1.3.4. Pejzaž 405
D.1.3.5. Kulturno nasleđe 413
D.1.3.6. Tehnološki rizik 419

D.1.3.7. Infrastruktura, mreža, energija i ograničenja 420
D.1.3.8. Azbest 423
D.2. SOCIO-EKONOMSKI PREGLED STANJA............................................................................... 425
D.2.1. OSNOVNI PODACI O ZEMLJI ....................................................................................... 425
D.2.2. STANOVNIŠTVO - UOPŠTENO .................................................................................... 426
D.2.3. MIGRACIJE.................................................................................................................. 430
D.2.4. ETNIČKA PRIPADNOST I VEROISPOVEST .................................................................... 434
D.2.5. OBRAZOVANJE ........................................................................................................... 435
D.2.6. PITANJA LOKALNE VLASTI .......................................................................................... 437
D.2.7. ZARADE ...................................................................................................................... 437
D.2.8. ZAPOSLENOST I SIROMAŠTVO ................................................................................... 440
D.2.9. JAVNO ZDRAVSTVO I SOCIJALNA ZAŠTITA ................................................................. 445
D.2.10. UGROŽENE GRUPE U PROJEKTNOJ OBLASTI.............................................................. 451
D.3. ANGAŽOVANЈE ZAINTERESOVANIH STRANA..................................................................... 458
E. RIZIK I UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU I LJUDE 472
E.1. RIZIK I UTICAJ DEPONIJE SA PRATEĆIM OBJEKTIMA I POSTROJENJA ZA ISKORIŠĆENJE
ENERGIJE IZ KOMUNALNOG OTPADA I DEPONIJSKOG GASA NA ŽIVOTNU SREDINU ... 472
E.1.1. FAZA PRE IZGRADNJE ................................................................................................. 472
E.1.2. FAZA IZGRADNJE ........................................................................................................ 472
E.1.2.1. Voda 472
E.1.2.2. Pedologija 479
E.1.2.3. Staništa i flora 480
E.1.2.4. Fauna 482
E.1.2.5. Zaštićena prirodna dobra 484
E.1.2.6. Vazduh 484
E.1.2.7. Buka 485
E.1.2.8. Pejzaž 487
E.1.2.9. Kulturno nasleđe 488
E.1.2.10. Infrastruktura 489
E.1.2.11. Otpad 489
E.1.2.12. Rezime uticaja 490
E.1.3. FAZA RADA ................................................................................................................. 492
E.1.3.1. Voda 492
E.1.3.2. Pedologija 501

E.1.3.3. Staništa i flora 504
E.1.3.4. Fauna 505
E.1.3.5. Zaštićena prirodna područja 506
E.1.3.6. Vazduh 506
E.1.3.7. Neprijatni miris (Odor) 511
E.1.3.8. Klimatske promene 512
E.1.3.9. Buka 519
E.1.3.10. Pejzaž 522
E.1.3.11. Kulturno nasleđe 524
E.1.3.12. Infrastruktura 525
E.1.3.13. Otpad 525
E.1.4. MOGUĆI UTICAJI TOKOM AKCIDENTNIH SITUACIJA .................................................. 528
E.1.4.1. Deponija 528
E.1.4.2. EfW 530
E.1.4.3. Spisak očekivanih supstanci, njihov obim i priznati rizici 536
E.1.5. KUMULATIVNI I KOMBINOVANI UTICAJI ................................................................... 540
E.2. SOCIJALNI RIZICI I UTICAJI ................................................................................................. 542
E.2.1. FAZA PRE IZGRADNJE ................................................................................................. 543
E.2.1.1. Uticaji na lokalnu ekonomiju/privredu 543
E.2.1.2. Brige zajednice 543
E.2.1.3. Egzistencija (livelihood) sakupljača (sakupljača otpada - waste pickers) 543
E.2.1.4. Sažetak uticaja 544
E.2.2. FAZA IZGRANJE .......................................................................................................... 544
E.2.2.1. Privremeni poremećaj svakodnevice/Uticaji od buke, prašine i izduvnih gasova
544
E.2.2.2. Uticaji na lokalnu ekonomiju/privredu 544
E.2.2.3. Socijalni uticaji – prisustvo spoljne radne snage 545
E.2.2.4. Uticaji na zdravlje i bezbednost zajednice 546
E.2.2.5. Uticaji na zdravlje i bezbednost na radu 546
E.2.2.6. Rodna pitanja 547
E.2.3. FAZA RADA ................................................................................................................. 548

E.2.3.1. Uticaji na zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice 548
E.2.3.2. Uticaji na bezbednost i zdravlje na radu 548
E.2.3.3. Potencijalne koristi 548
E.2.3.4. Povećanje tarifa za upravljanje otpadom 549
E.2.3.5. Uticaj na prihode i isplativost za ugrožene grupe 549
E.2.4. PROBLEMI PRESELJENJA ............................................................................................ 551
E.3. DEMONTAŽA...................................................................................................................... 551
E.4. EFEKTI KUMULIRANI SA DRUGIM POZNATIM PROJEKTIMA.............................................. 552
F. MERE UBLAŽAVANJA 554
F.1. MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ...................................................................................... 554
F.1.1. FAZA PREDIZGRADNJE ............................................................................................... 554
F.1.1.1. Voda 554
F.1.1.2. Vazduh 554
F.1.1.3. Buka 554
F.1.1.4. Pejzaž 555
F.1.1.5. Kulturno nasleđe 555
F.1.2. FAZA IZGRADNJE ........................................................................................................ 555
F.1.2.1. Voda 555
F.1.2.2. Tlo i poljoprivredno zemljište 555
F.1.2.3. Biodiverzitet 556
F.1.2.4. Vazduh 556
F.1.2.5. Buka 557
F.1.2.6. Pejsaž 557
F.1.2.8. Saobraćaj i transport 558
F.1.2.9. Otpad 559
F.1.2.10. Procena rezidualnih uticaja 559
F.1.3. FAZA RADA ................................................................................................................. 566
F.1.3.1. Opšte 566
F.1.3.2. Voda 566
F.1.3.3. Zemljište i poljoprivredno zemljište 566
F.1.3.4. Biodiverzitet 566

F.1.3.5. Vazduh 567
F.1.3.6. Buka 567
F.1.3.7. Pejzaž 567
F.1.3.9. Saobraćaj i transport 568
F.1.3.10. Otpad 568
F.1.4. TEHNOLOŠKI RIZIK ..................................................................................................... 573
F.1.4.1. Faza pripreme Projekta 573
F.1.4.2. Faza izgradnje 573
F.1.4.3. Operativna faza 573
F.2. ZAJEDNICA, ZDRAVLJE I BEZBEDNOST ............................................................................... 578
F.2.1. FAZA PRIPREME PROJEKTA ........................................................................................ 578
F.2.2. FAZA IZGRADNJE ........................................................................................................ 580
F.2.3. FAZA RADA ................................................................................................................. 586
F.2.3.1. Opšte 586
F.2.3.2. Zajednica, zdravlje i bezbednost 586
G. ANALIZA ALTERNATIVA 592
G.1.1. OPIS ORIGINALNIH ALTERNATIVA.............................................................................. 592
G.1.2. POREĐENJE ALTERNATIVA ......................................................................................... 594
G.1.3. POSLEDICE PROCESA KONKURENTNOG DIJALOGA ZA PROJEKAT ............................. 595
G.1.4. AŽURIRANJE DELOVA PROJEKTA................................................................................ 596
H. MERE PREDVIĐENE PROJEKTIMA 597
H.1. VODE .................................................................................................................................. 597
H.1.1. POVRŠINSKA VODA .................................................................................................... 597
H.1.2. PODZEMNE VODE ...................................................................................................... 604
H.2. BIODIVERZITET................................................................................................................... 605
H.3. OTPAD................................................................................................................................ 605
H.4. BAT (BEST AVAILABLE TECHNIQUES) – NAJBOLJE DOSTUPNE TEHNIKE ........................... 607
H.5. EMISIJE VAZDUHA ............................................................................................................. 635
H.5.1. NOX REDUKCIJA ......................................................................................................... 635
H.5.2. POMOĆNA OPREMA .................................................................................................. 636
H.6. BUKA .................................................................................................................................. 636
H.7. ZELENI POJAS ..................................................................................................................... 637
H.7.1. POBOLJŠANJE PEJZAŽA .............................................................................................. 637
H.7.2. BARIJERA ZA PRAŠINU................................................................................................ 638
H.7.3. DODATNA BARIJERA ZA PLASTIČNE KESE I SLIČNO.................................................... 640
H.7.4. KOMPENZACIJA EKOLOŠKIH VRSTA/STANIŠTA KOJA ĆE BITI UNIŠTENA ZBOG PROJEKTA
................................................................................................................................... 640
H.7.5. ZAŠTITA OSETLJIVIH OBLASTI ..................................................................................... 640
H.7.6. PREPORUKE ................................................................................................................ 640
I. KLJUČNE MERE I POSTUPCI ZA AKCIONI PLAN U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNE
POLITIKE (ESAP) 643
I.1.1. SISTEM ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I SOCIJALNOM POLITIKOM ......... 643
I.1.2. MERE I PRAKSE IZBEGAVANJA, SMANJIVANJA I KOMPENZACIJE .............................. 644
I.1.3. PLAN MONITORINGA ................................................................................................. 656
I.1.3.1. Svrha programa monitoringa lokacije 656
I.1.3.2. Monitoring kvaliteta procednih voda 656
I.1.3.3. Program monitoringa površinskih voda 658
I.1.3.4. Monitoring prirodnih izvora 660
I.1.3.5. Program monitoringa podzemnih voda 661
I.1.3.6. Monitoring stabilnosti deponije i izveštavanje o topografskim podacima 667
I.1.3.7. Monitoring perifernih struktura 669
I.1.3.8. Monitoring zatvaranja deponije 671
I.1.3.9. Nadzor zaštitnog sloja dna odlagališta za novu deponiju 673
I.1.3.10. Monitoring emisija u vazduh 675
I.1.3.11. Monitoring kvaliteta vazduha 676
I.1.3.12. Monitoring nivoa buka 677
I.1.3.13. Meteorološki monitoring 678
I.1.3.14. Monitoring populacije ptica 678
J. PREZENTACIJA ODABRANIH METODA I POTEŠKOĆA NA KOJE SE NAILAZILO 680
K. AUTORI STUDIJE UTICAJA 681
L. PRILOZI 682
SLIKE
Slika C-1. Određivanje lokacije projekta deponije Vinča. ......................................................................................................... 78
Slika C-2. Satelitski snimci razvoja deponije Vinča od 2008 – 2017. godine (a-i). ..................................................................... 80
Slika C-3. Ključni finansijski pokazatelji SUEZ-a ........................................................................................................................ 89
Slika C-4. Porfolio poslova SUEZ-a ............................................................................................................................................ 89
Slika C-5. SUEZ: Glavni igrač na evropskom tržištu otpada integrisan u ceo lanac vrednosti otpada....................................... 90
Slika C-6. Opšti plan kompleksa za upravljanje otpadom ....................................................................................................... 100
Slika C-7. Sanirana deponija – Uređenje i funkcionisanje perifernog nasipa/kanala.............................................................. 103
Slika C-8. Sistem sakupljanja procednih voda na postojećoj deponiji .................................................................................... 106
Slika C-9. Preoblikovanje stare deponije ................................................................................................................................ 109
Slika C-10. Plan punjenja – treća faza ..................................................................................................................................... 112
Slika C-11. Rešenje dizajna ćelijskog dna i unutrašnjih nagiba na novoj deponiji .................................................................. 114
Slika C-12. Novi deponijski sistem za sakuplјanje procednih voda ......................................................................................... 119
Slika C-13. Standardni raspored površinske mreže biogasa ................................................................................................... 121
Slika C-14. Plan biološke rekultivacije .................................................................................................................................... 123
Slika C-15. Sastav regulacionog sistema za zatvaranje deponija (nove deponije) - Prema „Uredbi o odlaganju otpada RS92-
2010" ...................................................................................................................................................................................... 125
Slika C-16. Sastav sistema za zatvaranje deponije (stare deponije) - Prema „Pravilniku o projektima rekultivacije i sanacije
RS74-2015" ............................................................................................................................................................................. 126
Slika C-17. Konfiguracija sistema za zatvaranje deponije predložena od strane BCE ............................................................. 127
Slika C-18. Tipičan presek između nove i stare deponije ........................................................................................................ 132
Slika C-19. Upraavlјanje atmosferskim vodama iz postojeće deponije .................................................................................. 133
Slika C-20. Proces prečišćavanja procedne vode .................................................................................................................... 136
Slika C-21. Situacija LTP-a ....................................................................................................................................................... 137
Slika C-22. Standardni raspored na lokaciji - CDW platforma i radna platforma .................................................................... 140
Slika C-23. Izgled CDW platforme ........................................................................................................................................... 141
Slika C-24. Situacija- FU1 ........................................................................................................................................................ 145
Slika C-25. Prijemna hala ........................................................................................................................................................ 146
Slika C-26. Kranovi za otpad s grabilicama za hvatanje otpada iz prijemnog bunkera ........................................................... 147
Slika C-27. Grabilice u obliku narančine kore za hvatanje otpada iz prijemnog bunkera ....................................................... 148
Slika C-28. Predložena šema sagorevanja otpada .................................................................................................................. 150
Slika C-29. Povratna rešetka system MARTIN – preliminarni crtež ........................................................................................ 151
Slika C-30. Osnovni elementi postrojenja za sagorevanje otpada .......................................................................................... 152
Slika C-31. Doziranje otpada ................................................................................................................................................... 153
Slika C-32. Kretanje- povratni hod rešetke ............................................................................................................................. 155
Slika C-33. Princip rada povratne MARTINove rešetke ........................................................................................................... 156
Slika C-34. Relativni hod rešetnica ......................................................................................................................................... 157
Slika C-35. Princip rada MARTINovog uređaja za pražnjenje.................................................................................................. 159
Slika C-36. Dovod vazduha za sagorevanje – ASC stupnjeviti proces sagorevanja ................................................................. 162
Slika C-37. MARTIN princip regulacije sagorevanja otpada .................................................................................................... 163
Slika C-38. IR slika (primer rešetke sa 3 sekcije) ..................................................................................................................... 164
Slika C-39. Ventilator svežeg vazduha .................................................................................................................................... 165
Slika C-40. Zagrejač vazduha .................................................................................................................................................. 166
Slika C-41. Pomoćni gorionici ................................................................................................................................................. 166
Slika C-42. Tipična šema vertikalnog kotla ............................................................................................................................. 168
Slika C-43. Ekranske cevi ........................................................................................................................................................ 169
Slika C-44. Kotlovski bubanj.................................................................................................................................................... 170
Slika C-45. Pregrejač ............................................................................................................................................................... 171
Slika C-46. Ložišna komora i drugi prolaz ............................................................................................................................... 172
Slika C-47. Vodene mlaznice................................................................................................................................................... 173
Slika C-48. Duvači gara - uvlačivi ............................................................................................................................................ 174
Slika C-49. Rotacioni duvači gara ............................................................................................................................................ 174
Slika C-50. Dijagram krajnjeg ekonomajzera .......................................................................................................................... 175
Slika C-51. Turbina .................................................................................................................................................................. 176
Slika C-52. Reduktor ............................................................................................................................................................... 177
Slika C-53. Kondenzator sa vazdušnim hlađenjem ................................................................................................................. 178
Slika C-54. Sistem kondenzata ................................................................................................................................................ 179
Slika C-55. Napojne pumpe .................................................................................................................................................... 179
Slika C-56. Postrojenje za reverznu osmozu ........................................................................................................................... 180

Slika C-57. Sistem za sniženje emisija NOx ............................................................................................................................. 182
Slika C-58. Reakcioni kanal (LABloop)..................................................................................................................................... 183
Slika C-59. 3D prikaz opreme – pogled sa severne strane ...................................................................................................... 184
Slika C-60. 3D prikaz opreme – pogled sa južne strane .......................................................................................................... 184
Slika C-61. Filtarska vreća ....................................................................................................................................................... 185
Slika C-62. Princip razdvajanja toplog i hladnog krova ........................................................................................................... 186
Slika C-63. Tipičan izgled CNIM/LAB vrećastog filtra .............................................................................................................. 187
Slika C-64. Pomoćni silos u sistemu za ekstrakciju ................................................................................................................. 188
Slika C-65. Deponovanje šljake ............................................................................................................................................... 191
Slika C-66. Dijagram tretmana šljake ...................................................................................................................................... 192
Slika C-67. Dijagram APCR solidifikacije.................................................................................................................................. 194
Slika C-68. Blok dijagram upravljanja otpadnim vodama ....................................................................................................... 198
Slika C-69. Princip regulacije sagorevanja: A - Podešena vrednost za protok pare, B - Podešena vrednost O2, C - Protok pare,
D - Temperatura gasa (IC pirometar), E - Sadržaj O2 (suvi), F – Protok vazduha ispod vatre (po zoni), G – Temperatura goriva
u ložitu (IC kamera) ................................................................................................................................................................ 202
Slika C-70. Plan namene površina .......................................................................................................................................... 206
Slika C-71. Osnovni koncept BEP elemenata .......................................................................................................................... 208
Slika C-72. Situacija BEP-a ...................................................................................................................................................... 211
Slika C-73. Raspored izgradnje i rada kompleksa Vinča .......................................................................................................... 216
Slika C-74. Planirani dalekovodi 110 kV (crveni) i 35/10 kV (žuti) .......................................................................................... 223
Slika D-1. Predmetna lokacija na topografskoj mapi .............................................................................................................. 225
Slika D-2. Značajni prostorni elementi koji okružuju predmetnu lokaciju .............................................................................. 226
Slika D-3. Geografski položaj deponije Vinča.......................................................................................................................... 229
Slika D-4. Prikaz hidrogeološke karte teritorije grada Beograda (Rudarsko-geološki fakultet, Beograd) ............................... 231
Slika D-5. Litološki stub u otvorenom profilu iznad predmetne lokacije ................................................................................ 233
Slika D-6. Rasprostranjenje istražnog terena u okviru geotektonskih jedinica I reda ............................................................. 234
Slika D-7. Prikaz najznačajnijih raseda na širem prostoru istražnog područja ........................................................................ 235
Slika D-8. Karta seizmičkog hazarda (povratni period 95 godina (levo) i povratni period 475 godina (desno) ...................... 236
Slika D-9. Hidrografski prikaz terena ...................................................................................................................................... 244
Slika D-10. Srednje vrednosti vodostaja reke Dunav na stanici Smederevo, 2016. godina (RHMZ) ....................................... 245
Slika D-11. Srednje vrednosti vodostaja reke Dunav na stanici Smederevo, 2018. godina (RHMZ) ....................................... 245
Slika D-12. Model kanala i cjevovoda na deponij Vinča sa mkiro slivovima ........................................................................... 246
Slika D-13. Različite kategorije terena na osnovu koeficijenta hrapavosti ............................................................................. 247
Slika D-14. Model deponije Vinča – izometrijski polged......................................................................................................... 247
Slika D-15. Tlocrt .................................................................................................................................................................... 248
Slika D-16. Presek poslednjeg dela Ošljanskog potoka ........................................................................................................... 248
Slika D-17. Hidrogeološka karta teritorije grada Beograda (Rudarsko-geološki fakultet, Beograd) ....................................... 251
Slika D-18. Prikaz hemijskog statusa (gornji red) i ekološkog potencijala (donji red) za predmetnu lokaciju u periodu 2009-
2013. godine (leva strana) i 2016. godinu (desna strana) (Izvor: SEPA) ................................................................................. 265
Slika D-19. Prikaz mesta uzorkovanja površinskih voda na lokaciji deponije u martu i junu 2018. ........................................ 272
Slika D-20. Prikaz mesta uzorkovanja i situacije na terenu pri niskom i visokom vodostaju Dunava, april i jun 2018. godine
............................................................................................................................................................................................... 281
Slika D-21. Prostorni prikaz lokacija uzorkovanja zemljišta i sedimenata.............................................................................. 286
Slika D-22. Mreža stanica monitoring statusa podzemnih voda za 2016. godinu (Izvor: SEPA) ............................................ 288
Slika D-23. Prikaz javnih česmi na kojima se prati kvalitet podzemnih voda (april 2018. godine) ......................................... 290
Slika D-24. Prikaz projektovanih istražnih bušotina, pijezometara i jama - EfW postrojenje, 2017 ...................................... 293
Slika D-25. Geološki profil EfW postrojenja u Vinči, 2017 ...................................................................................................... 297
Slika D-26. Prikaz pijezometara (Pz-1÷Pz-8) i drugih iskopanih bušotina i jama, 2017 ........................................................... 300
Slika D-27. Geološki profili deponije u Vinči– profili 1-1' i 2-2', 2017 ..................................................................................... 306
Slika D-28. Geološki profile na deponiji u Vinči -profili 3-3', 4-4' i 5-5', 2017 ......................................................................... 307
Slika D-29. Prezentacija pijezometara Bvp-2, Bvp-5 i Bvp-7, 2018. ........................................................................................ 308
Slika D-30. Geološki profili na području deponije u Vinči – lokacija oko brane ...................................................................... 309
Slika D-31. Lokacije uzorkovanja podzemne vode, Tehnohidrosfera doo, 2016. ................................................................... 311
Slika D-32. Lokacije uzorkovanja podzemnih voda, 2016 ....................................................................................................... 316
Slika D-33. Prostorni prikaz lokacija uzorkovanja zemljišta i sedimenata .............................................................................. 326
Slika D-34. Dijagram prosečnih mesečnih iznosa padavina u mm za meteorološku stanicu Beograd (132mnm) za period
2000-2015 godina .................................................................................................................................................................. 331
Slika D-35. Prostorni raspored vrednosti srednjegodišnjih padavina na teritoriji grada Beograda za period 1953-2006 godina
(karta izrađena po podacima VOS-a) ...................................................................................................................................... 333
Slika D-36. Dijagram srednjih mesečnih temperatura vazduha za meteorološku stanicu Beograd za period 2000-2015 godine
............................................................................................................................................................................................... 335
Slika D-37. Dijagram srednjih mesečnih vrednosti relativne vlažnosti vazduha za meteorološku stanicu Beograd u periodu
osmatranja 2000-2015. godine .............................................................................................................................................. 336
Slika D-38. Relativne čestine vetra po pravcima i tišine u promilima i srednje brzine vetra u m/s za period 1981-2010.godine.
............................................................................................................................................................................................... 337
Slika D-39. Prostorna distribucija mogućih uticaja klimatskih promena na visoko ugrožene receptore unutar granica područja
obuhvaćenog GUP-om ........................................................................................................................................................... 339
Slika D-40. Mreža stanica površinskih voda – Sliv reke Dunav ............................................................................................... 343
Slika D-41. Evropski biogeografski regioni (Deponija Vinča je obeležena crvenom tačkom). ................................................ 345
Slika D-42. Mapa staništa napravljena na osnovu podataka dobijenih tokom terenskog istraživanja ................................... 347
Slika D-43. Deponija Vinča – pogled sa jugozapada. .............................................................................................................. 348
Slika D-44. Deponija Vinča – aktivni deo (levo); Deponija Vinča – stariji delovi (desno). ....................................................... 348
Slika D-45. Bara od procednih voda jugoistočno od tela deponije. ........................................................................................ 349
Slika D-46. Bara od procednih voda severozapadno od tela deponije sa Scirpo-Phragmitetum vegetacijom. ...................... 349
Slika D-47. Voćnjaci u području. ............................................................................................................................................. 350
Slika D-48. Napušteni voćnjaci u području. ............................................................................................................................ 350
Slika D-49. Obradivo zemljište u okolini. ................................................................................................................................ 351
Slika D-50. Ambalaža pesticida je ostala na travi koja je bila izbeljena i promenila sastav usled primene pesticida. ............ 351
Slika D-51. Ošljanski potok. .................................................................................................................................................... 352
Slika D-52. Čestari invazivne vrste bagrenac (Amorpha fruticosa L.), blizu ušća u Ošljanske bare. ........................................ 352
Slika D-53. Subkontinentalno listopadno grmlje, zapadno od ivice planiranog projektnog područja. ................................... 353
Slika D-54. Subkontinentalno listopadno grmlje i Panonske travnate oblasti, jugozapadno od planiranog projektnog
područja. ................................................................................................................................................................................ 354
Slika D-55. Ošljanske bare (mrtvaje). ..................................................................................................................................... 355
Slika D-56. Šume vrba i topola i grmlje oko Ošljanskih bara................................................................................................... 356
Slika D-57. Šume hrasta, jugoistočno od deponije. ................................................................................................................ 356
Slika D-58. Zidni gušter (Podarcis muralis) ............................................................................................................................. 363
Slika D-59. Tamni dukat (Lycaena tityrus) (levo), admiral (Vanessa atalanta) (sredina), Dolycoris indicus (desno) .............. 364
Slika D-60. Eurydema ventralis (levo), (Pisaura mirabilis) (sredina), kućna muva (Musca spp.) ............................................ 365
Slika D-61. Veliki dukat (Lycaena dispar) (levo), Uskršnji leptir (Zerynthia Polyxena) (desno) ............................................... 375
Slika D-62. (Exochomus quadripustulatus) (levo), Bubazlata (Cetonia aurata) (desno) ......................................................... 375
Slika D-63. Tačke osmatranja ptica u okviru planiranog projektnog područja ....................................................................... 376
Slika D-64. Zaštićene biljne vrste u okviru planiranog projektnog područja. ......................................................................... 379
Slika D-65. Invazivne vrste bagrema (levo), bagrenca (sredina), i kiselog drveta (desno). ..................................................... 380
Slika D-66. Gledičija (Gleditsia triacanthos)............................................................................................................................ 380
Slika D-67. Zaštićena područja u blizini deponije ................................................................................................................... 382
Slika D-68. Područje Emerald mreže u blizini deponije .......................................................................................................... 383
Slika D-69. Važno područje za ptice (IBA) ............................................................................................................................... 384
Slika D-70. Ekološka mreža. .................................................................................................................................................... 385
Slika D-71. Pregled uspostavljenih mernih stanica u Republici Srbiji za Grad Beograd, 2016. (Izvor: SEPA) .......................... 388
Slika D-72. Srednje godišnje vrednosti teških metala u 2016. godini (Izvor: SEPA) ................................................................ 389
Slika D-73. Kategorije kvaliteta vazduha tokom 2016. godine (Izvor: SEPA) .......................................................................... 391
Slika D-74. Strukturna procena kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograda u tom periodu 2010-2016. (Izvor: SEPA) ......... 392
Slika D-75. Nova merna mesta za praženje kvaliteta vazduha tokom požara (Izvor: SEPA) ................................................... 394
Slika D-76. Prostorni raspored mernih mesta za praćenje kvaliteta vazduha ........................................................................ 396
Slika D-77: Merne lokacije za praćenje nivoa buke u gradu Beogradu (Sekretarijat grada Beograda) ................................... 401
Slika D-78: Prostorni prikaz mernih mesta za utvrđivanje nivoa buke u širem području kompleksa deponije Vinča ............ 403
Slika D-79. Osnovni tipovi pejzaža u zoni od 20 km ................................................................................................................ 408
Slika D-80. Struktura pejzaža u širem okruženju (5 km tampon zona) ................................................................................... 409
Slika D-81. Pejzažni uzorak na zapadnoj strani lokacije projekta ........................................................................................... 410
Slika D-82. Primer prirodne sukcesije ispod deponije na zapadnoj strani lokacije projekta .................................................. 410
Slika D-83. Karakteristično prigradsko naselje Kaluđerica, oko 4 km zapadno od lokacije projekta ...................................... 411
Slika D-84. Specifični pejzaž Velikog Sela, oko 3 km severno od projekta .............................................................................. 411
Slika D-85.Specifični pejzaž reke Dunav i obala, oko 1,5 km istočno od projekta ................................................................. 411
Slika D-86. Pogled ka Dunavu i njegovim obalama sa deponije ............................................................................................. 412
Slika D-87. Specifični pejzaž površina sa intenzivnom poljoprivredom, na oko 4 km istočno od lokacije projekta ................ 412
Slika D-88. Lokacija projekta na listu – Planirana namena površina, list 2.1 Plan generalne regulacije građevinskog područja
sedišta jedinica lokalne samouprave - Grad Beograd – celina XX, opštine Grocka, Palilula, Zvezdara (naselja Kaluđerica,
Leštane, Boleč, Vinča i Ritopek („Službeni list Grada Beograda“, br. 66/17) .......................................................................... 414
Slika D-89. Prostorni položaj arheološkog lokaliteta “Ošljane” .............................................................................................. 416
Slika D-90. Prostorna pozicija dve lokacije na kojima je izvršeno magnetometrijsko merenje .............................................. 417
Slika D-91. Zona 1 - Mapa rasporeda vertikalnih gradijenta ukupnog intenziteta geomagnetnog polja niskofrekventnog dela
signala .................................................................................................................................................................................... 417
Slika D-92. Zona 2 - Mapa rasporeda vertikalnih gradijenta ukupnog intenziteta geomagnetnog polja niskofrekventnog dela
signala .................................................................................................................................................................................... 418
Slika D-93. Šira zona deponije u Vinči sa prikazanim putanjama drona tokom fotogrametrijskih merenja ........................... 418
Slika D-94. Projektna lokacija ................................................................................................................................................. 425
Slika D-95. Stanovništo prema starosti i polu, po opštinama ................................................................................................. 429
Slika D-96. Stanovništvo starosne dobi 15 godina i više godina po nivou obrazovanja, po opštinama .................................. 435
Slika D-97. Stanovništvo starosne dobi 15 godina i više godina po nivou obrazovanja ukupno ............................................ 436
Slika D-98. Prvih 10 uzroka smrti u Srbiji u 2016. godini i procentualne promene, 2005-2016 ............................................. 449
Slika E-1. Zona sanitarne zaštite vode; Generalni urbanistički plan Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 11/16) – 5.3
Generlana rešenja sistema snabdevanja vodom .................................................................................................................... 472
Slika E-2. Poplavna područja .................................................................................................................................................. 473
Slika E-3. Geological cross section oriented in NW – SE direction .......................................................................................... 474
Slika E-4. Srednja dubina vode tokom perioda monitoringa od 25.10.2017. do 30.3.2018 ................................................... 475
Slika E-5. Mapa prosečne dubine do vode za period monitoringa od 25.10.2017. do 30.03.2018. ....................................... 477
Slika E-6. Geološki profili na području EfW postrojenja u Vinči - profili, 2017. ...................................................................... 478
Slika E-7. Zaštićene biljne vrste u okviru planirane projektne lokacije. .................................................................................. 481
Slika E-8. Namena zemljišta u blizini lokacije ......................................................................................................................... 502
Slika E-9. Prostorni prikaz lokacija za uzorkovanje tla i sedimenta ........................................................................................ 503
Slika E-10. Modeliran broj prekoračenja u pogledu koncentracije NO2 iz sata u sat ............................................................. 508
Slika E-11. Modelovani TSP ukupna stopa deponovanja ........................................................................................................ 509
Slika E-12. modelovane TSP koncentracije ............................................................................................................................. 510
Slika E-13. Nivoi zvuka u fazi rada – danju .............................................................................................................................. 520
Slika E-14. Nivoi zvuka u fazi rada – noću ............................................................................................................................... 521
Slika E-15. Simulacija sanacije stare deponije i formiranja tela nove deponije ...................................................................... 523
Slika E-16. Vidljivost pejzaža lokacije Vinča ............................................................................................................................ 524
Slika E-17. Industrijske površine i korišćeno zemljište (šume, poljoprivreda) u blizini projekta ............................................. 553
Slika F-1. Ošljane arheološko nalazište – kulturno dobro pod prethodnom zaštitom ............................................................ 558
Slika G-1. Položaj prethodno razmatranih lokacija Vinča i Cerak ........................................................................................... 592
Slika H-1. Planirana mreža za sakuplјanje atmosferske vode ................................................................................................. 598
Slika H-2. Projekat bazena za procedne vode ......................................................................................................................... 600
Slika H-3. Planirana mreža za sakuplјanje procednih voda..................................................................................................... 601
Slika H-4. Blok dijagram otpadnih voda za EfW postrojenje................................................................................................... 603
Slika H-5. Aranžman jame otpadne vode ............................................................................................................................... 604
Slika H-6. Trenutno predložena lokacija karantina ................................................................................................................. 606
Slika H-7. Projekat zelenog pojasa .......................................................................................................................................... 642
Slika I-1. Mreža gravitacionog sakupljanja procednih voda.................................................................................................... 657
Slika I-2. Lokacija tačaka za uzorkovanje sirove i tretirane otpadne vode ............................................................................. 658
Slika I-3. Lokacija tačaka merenja internih atmosferskih voda ............................................................................................... 659
Slika I-4. Primer kartografije naselja ....................................................................................................................................... 668
Slika I-5. Inklinometri brane za stabilizaciju i lokacija topografskih orijentira ........................................................................ 670
Slika I-6. Opseg istraživanja za merenje gasovitih emanacija ................................................................................................. 672
Slika I-7. Ispitivanje hidraulične provodljivosti na licu mesta na pasivnoj barijeri .................................................................. 674
Slika I-8. Metode detekcije podrazumevanih na licu mesta na HDPE liniji pre i nakon postavljanja šljunka.......................... 675
Slika I-9. Lokacija tačaka za monitoring vazduha .................................................................................................................... 676
Slika I-10. Primer uređaja za meteorološki monitoring (Air Vintage Pro 2 meteorološka stanica i UMS Lysimeter) ............. 678
TABELE
Tabela B-1. Međunarodni ugovori i konvencije koji se bave životnom sredinom – Republika Srbija ......................................... 9
Tabela B-2. Međunarodni standardi rada na snazi u Republici Srbiji ...................................................................................... 11
Tabela B-3. Ratifikacija Instrumenta za ljudska prava od strane Republike Srbije ................................................................... 14
Tabela B-4. Standardi emisija u vazduh za KČO postrojenja za spaljivanje u EU .................................................................... 27
Tabela B-5. Smernice Međunarodne finansijske korporacije za nivo buke .............................................................................. 34
Tabela B-6. Smernice SZO za kvalitet ambijentalnog vazduha, ............................................................................................... 35
Tabela B-7. Pokazne vrednosti za istakanje prerađenih sanitarnih otpadnih voda ................................................................. 38
Tabela B-8. Preporuke Međunarodne finansijske korporacije za različite kategorije staništa .............................................. 39
Tabela B-9. Referentni nivoi buke za različite tipove područja ................................................................................................ 56
Tabela B-10. Granične, tolerantne i ciljne koncentracije zagađujućih materija ....................................................................... 57
Tabela B-11. Maksimalne dozvoljene koncentracije (MAC) zagađivača vazduha za zaštitu zdravlja ljudi ............................... 58
Tabela B-12. MAC zagađivača u površinskim vodama .............................................................................................................. 59
Tabela B-13. Standardi kvaliteta životne sredine za prioritetne supstance u vodi ................................................................... 61
Tabela B-14. Vrednosti praga za makroinvertebrate u vodi ..................................................................................................... 61
Tabela B-15. Standardi kvaliteta životne sredine za prioritetne supstance u vodi ................................................................... 62
Tabela B-16. Prosečne godišnje koncentracije nitrata u podzemnim vodama ......................................................................... 63
Tabela B-17. MAC i koncentracije remedijacije štetnih i opasnih materija u tlu ..................................................................... 64
Tabela B-18. Granične koncentracije za procenu kvaliteta sedimenta..................................................................................... 65
Tabela B-19. Granične koncentracije za procenu klase kvaliteta iskopanih sedimenata ......................................................... 66
Tabela B-20. Kriterijumi za procenu klase kvaliteta sedimenta i mjere koje treba preduzeti .................................................. 67
Tabela B-21. Koncentracije prema standardima kvaliteta vazduha ......................................................................................... 68
Tabela B-22. Klase kvaliteta vazduha: evaluaciona mreža ....................................................................................................... 69
Tabela B-23. Kvalitet sedimenata: evaluaciona mreža ............................................................................................................. 71
Tabela B-24. Nivoi regionalnog skrininga (RSLs) - Generičke tabele (novembar 2017. godine) ............................................... 72
Tabela B-25. Kanadske smernice za kvalitet životne sredine radi zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja .......................... 73
Tabela B-26. Kanadske smernice za kvalitet zemljišta radi zaštite ljudskog zdravlja*: BTEX (industrijsko korišćenje) ............ 73
Tabela B-27. Preporučene vrednosti zemljišta za PCDDs, PCDFs i dioksinu slične PCBs .......................................................... 74
Tabela B-28. Spisak jedinjenja uzetih u obzir za izračunavanje SGVs. ...................................................................................... 74
Tabela B-29. Preporučene vrednosti po zdravstvenim kriterijumima (HCV) i procenjeni unosi kod odraslih na osnovu istorije
za PCDDs, PCDFs i dioksinu slične PCBs ................................................................................................................................... 75
Tabela C-1. Grad Beograd – ključne činjenice .......................................................................................................................... 84
Tabela C-2. Rezultati nastajanja procednih voda, postojeća deponija ................................................................................... 105
Tabela C-3. Kapacitet kolektora za sakupljanje procednih voda ............................................................................................ 106
Tabela C-4. Rezultati stvaranja procednih voda, nova deponija (deponije za privremene i neprerađene otpade) .............. 117
Tabela C-5. Rezultati stvaranja procednih voda, nova deponija (deponija za tretman taloga) ............................................. 117
Tabela C-6. Kapacitet bazena za sakuplјanje procednih voda ............................................................................................... 118
Tabela C-7. Funkcije koje izvršava višeslojnim sistem zatvaranja na novim deponijama ...................................................... 125
Tabela C-8. Funkcije koje izvršava višeslojnim sistem zatvaranja na starim deponijama ...................................................... 127
Tabela C-9. Glavne funkcije potrebne za sisteme za zatvaranje deponija prema srpskim i evropskim propisima ................ 129
Tabela C-10. Sastav goriva ...................................................................................................................................................... 149

Tabela C-11. Količine pepela .................................................................................................................................................. 160
Tabela C-12. Osnovni parametri parnog kotla ........................................................................................................................ 168
Tabela C-13. Maksimalne vrednosti emisija na izlazu iz dimnjaka u atmosferu, .................................................................... 189
Tabela C-14. Kvalitet biogasa ................................................................................................................................................. 207
Tabela C-15. Broj i vrsta mašina očekivanih na lokaciji tokom izgradnje - Deponija .............................................................. 213
Tabela C-16. Broj i vrsta mašina očekivanih na lokaciji tokom izgradnje - EfW ...................................................................... 214
Tabela C-17. Broj radnika koji se očekuje tokom faze izgradnje ............................................................................................ 215
Tabela D-1. Udaljenost deponije Vinča od objekata u okruženju ........................................................................................... 227
Tabela D-2. Elastična svojstva ispitivanih sredina .................................................................................................................. 237
Tabela D-3. Geoelektrična svojstva ispitivanih sredina .......................................................................................................... 237
Tabela D-4. Uporedne geofizičke karakteristike deponovanog materijala ............................................................................. 238
Tabela D-5. Prikaz filtracionih karakteristika po metodi Lefranc – sniženje nivoa vode u bušotini ........................................ 253
Tabela D-6. Dijagram nivoa podzemne vode u pijezometrima .............................................................................................. 257
Tabela D-7. Rezultati praćenja nivoa podzemnih voda za 2018. godinu ................................................................................ 258
Tabela D-8. Izvod iz spiska vodnih tela površinskih voda (Pravilnik o utvrđivanju vodnih tela) ............................................. 259
Tabela D-9. Izvod iz spiska vodnih tela podzemnih voda (Pravilnik o utvrđivanju vodnih tela) ............................................. 260
Tabela D-10. Izvod iz spiska stanica za praćenje statusa površinskih voda (SEPA) ................................................................. 261
Tabela D-11. Prikaz ocene hemijskog statusa vodnih tela površinskih voda .......................................................................... 261
Tabela D-12. Izvod iz ocene hemijskog statusa vodnih tela površinskih voda (vodotoka) u periodu 2012-2016. godine (Izvor:
SEPA) ...................................................................................................................................................................................... 261
Tabela D-13. Prikaz ocene ekološkog potencijala površinskih voda ....................................................................................... 262
Tabela D-14. Izvod iz ocene ekološkog potencijala vodotoka u periodu 2012-2016. godine (Izvor: SEPA) ............................ 262
Tabela D-15. Ukupan broj i procenat fizičko-hemijskih odstupanja u uzorcima vode za piće iz beogradskog voodovodnog
sistema u 2016. godini ........................................................................................................................................................... 268
Tabela D-16. Srednje, minimalne i maksimalne koncentracije neorganskih parametara koji se registruju u vodi za piće sa
instalacija vodovodnog sistema u 2016. godini ...................................................................................................................... 268
Tabela D-17. Ukupan broj i procenat odstupanja u bakteriološkom pogledu u uzorcima vode za piće iz beogradskog
voodovodnog sistema u 2016. godini..................................................................................................................................... 270
Tabela D-18. Prikaz osnovnih podataka o mestima uzorkovanja u martu i junu 2018. – površinske vode ............................ 272
Tabela D-19. Rezultati ispitivanja površinskih voda na području deponije, mart i jun 2018. godine ..................................... 275
Tabela D-20. Prikaz osnovnih podataka o mestima uzorkovanja – površinske vode – makroinvertebrate, april i jun 2018. . 282
Tabela D-21. Rezultati analize prisustva makroinvertebrata u površinskim vodama na prostoru deponije, april 2018. ....... 283
Tabela D-22. Rezultati analize prisustva makroinvertebrata u površinskim vodama na prostoru deponije, jun 2018. ......... 284
Tabela D-23. Prikaz osnovnih podataka o mestima uzorkovanja – zemljište i sedimenti ...................................................... 286
Tabela D-24. Rezultati analize sedimenata ............................................................................................................................ 287
Tabela D-25. Projektovane istražne bušotine, pijezometri i jame .......................................................................................... 292
Tabela D-26. Pregled karakteristika filtracije i litološki opis područja EfW postrojenja, 2017 ............................................... 294
Tabela D-27. Nivo podzemne vode u pijezometrima Pz-5, Pz-7 i Pz-8 (od 25.10.2017. do 13.12.2017) ................................ 295
Tabela D-28. Pregled postavljenih pijezometara, Energoprojekt Niskogradnja, 2017 ........................................................... 298
Tabela D-29. Pregled karakteristika filtracije i litološki opis oblasti deponije, 2017 .............................................................. 298
Tabela D-30. Nivo podzemne vode izmeren u periodu od 25.10.2017. do 13.12.2017. ........................................................ 301
Tabela D-31. Pregled instaliranih istražnih pijezometara, Hidrozavod, 2018, Hidrozavod, 2018. .......................................... 308
Tabela D-32. Pregled postavljenih istražnih pijezometara, Tehnohidrosfera doo, 2016 ........................................................ 309
Tabela D-33. Pregled postavljenih istražnih pijezometara, Tehnohidrosfera doo, 2016 ........................................................ 310
Tabela D-34. Vrednosti remedijacije RS/ Direktiva Evropskog saveta / Standardi Svetski zdravstvene organizacije u vezi sa
pitkom vodom ........................................................................................................................................................................ 314
Tabela D-35. Osnovne agrohemijske osobine zemljišta (Opština Grocka) ............................................................................. 320
Tabela D-36. Koncentracije hemijskih elemenata u zemljištu na teritoriji Opštine Grocka (mg/kg) ...................................... 322
Tabela D-37. Specifična aktivnost radionuklida u zemljištu na teritoriji Opštine Grocka (Bq/kg) .......................................... 323
Tabela D-38. Prikaz osnovnih podataka o mestima uzorkovanja – zemljište i sedimenti ...................................................... 326
Tabela D-39: Spisak analiziranih jedinjenja ............................................................................................................................ 327
Tabela D-40. Rezultati analize sedimenata ............................................................................................................................ 328
Tabela D-41. Koncentracija PCDD i PCDF jedinjenja u uzorcima zemljišta ............................................................................. 329
Tabela D-42. Prosečni mesečni i godišnji iznosi padavina u mm za meteorološku stanicu Beograd (132mnm) za period 2000-
2015 godina (RHMZ, Beograd) ............................................................................................................................................... 331
Tabela D-43. Prosečni mesečni i godišnji iznosi padavina u mm za meteorološku stanicu Beograd (132 m nm) za period
2000-2015. godine (RHMZ, Beograd) ..................................................................................................................................... 334
Tabela D-44. Prosečni mesečni i godišnji iznos padavina u mm za meteorološku stanicu Beograd (132mnm) za period 2000-
2015 godina (RHMZ, Beograd) ............................................................................................................................................... 335
Tabela D-45. Relativne čestine vetra po pravcima i tišine u promilima i srednje brzine vetra u m/s 1981-2010.godine....... 337
Tabela D-46. Projektovane promene temperature vazduha u Beogradu............................................................................... 338
Tabela D-47. Projektovane promene nivoa padavina u Beogradu ......................................................................................... 338

Tabela D-48. Zaključci analize scenarija za vremenski period 2021–2050. ............................................................................ 341
Tabela D-49. Zaključci analize scenarija za vremenski period 2071–2100 ............................................................................. 341
Tabela D-50. Maksimalno zabeleženi nivoi vode.................................................................................................................... 343
Tabela D-51. Nađene biljne vrste ........................................................................................................................................... 357
Tabela D-52. Nađene vrste faune (u planiranom projektnom području i u zaštitnoj oblasti). ............................................... 366
Tabela D-53. Posmatrane zaštićene i strogo zaštićene vrste ptice i njihov raspored generalno u okviru planiranog projektnog
područja. ................................................................................................................................................................................ 376
Tabela D-54. Statistički prikaz benzo(a)pirena u PM10 u 2016. godini (Izvor: SEPA)............................................................... 390
Tabela D-55. Ocena kvaliteta vazduha u 2016. godini u Beogradu (Izvor: SEPA) ................................................................... 390
Tabela D-56. Kretanje kvaliteta vazduha u gradu Beograd u periodu 2010-2016. (Izvor: SEPA) ............................................ 392
Tabela D-57: Maksimalne dnevne koncentracije zagađujućih materija na teritoriji Beograda .............................................. 393
Tabela D-58. Lokacije pasivnih semplera................................................................................................................................ 398
Tabela D-59. Rezultati merenja koncentracija oksida azota (April 2018) ............................................................................... 399
Tabela D-60. Rezultati merenja koncentracija suspendovanih čestica PM10 (April 2018) ...................................................... 399
Tabela D-61. Merna mesta za određivanje nivoa buke pre početka rada - nulto stanje ........................................................ 401
Tabela D-62. Rezultati merenja nivoa buke u širem području kompleksa deponije Vinča ..................................................... 404
Tabela D-63. Uvoz proizvoda koji sadrže azbest..................................................................................................................... 424
Tabela D-64. Upravljanje otpadnim azbestom ....................................................................................................................... 424
Tabela D-65. Stanovništvo u gradu Beogradu, po opštinama ................................................................................................ 426
Tabela D-66. Procenjena populacija po opštinama ................................................................................................................ 427
Tabela D-67. Stanovništo prema starosti i polu, po opštinama.............................................................................................. 428
Tabela D-68. Opšte projekcije stanovništva Republike Srbije u periodu 2011-2041 .............................................................. 430
Tabela D-69. Stanovništvo prema migracionim karakteristikama, prema opštinama, popis 2011. godina ........................... 432
Tabela D-70. Migrantska populacija prema imigracionoj oblasti i vremenu imigracije, po opštinama/gradovima, Popis 2011
............................................................................................................................................................................................... 433
Tabela D-71. Broj osoba koje su promenile boravak u Republici Srbiji u periodu 2011-2016 ................................................ 434
Tabela D-72. Stanovništvo starosne dobi od 10 godina i više po pismenosti, po opštinama ................................................. 436
Tabela D-73. Prosečne zarade i plate na nacionalnom nivou, januar 2018 ............................................................................ 438
Tabela D-74. Prosečne neto zarade i plate po zaposlenom.................................................................................................... 439
Tabela D-75. Tržište rada – godišnji izveštaj ........................................................................................................................... 440

Tabela D-76. Registrovano zaposlenje u Republici Srbiji, 2017 .............................................................................................. 441
Tabela D-77. Registrovano zaposlenje u gradu Beogradu ...................................................................................................... 441
Tabela D-78. Apsolutno siromaštvo po regionu, 2006-2016 .................................................................................................. 443
Tabela D-79. Izloženost riziku od siromaštva, prema opštini, 2013. ...................................................................................... 444
Tabela D-80. Zdravstveni profil grada Beograda .................................................................................................................... 445
Tabela D-81. Javno zdravlje na opštinskom nivou, 2016 ........................................................................................................ 446
Tabela D-82. Zdravstvene ustanove po opštini 2016 ............................................................................................................. 450
Tabela D-83. Socijalna zaštita u gradu Beogradu, 2016. ........................................................................................................ 451
Tabela D-84. Starosna struktura ispitanika ............................................................................................................................ 453
Tabela D-85. Veličina domaćinstva......................................................................................................................................... 453
Tabela D-86. Dužina boravka u naselju .................................................................................................................................. 453
Tabela D-87. Prihod ................................................................................................................................................................ 454
Tabela D-88. Lična dokumenta ............................................................................................................................................... 454
Tabela D-89. Obrazovanje ...................................................................................................................................................... 454
Tabela D-90. Anketiranje po kompanijama ............................................................................................................................ 455
Tabela D-91. Starosna struktura anketiranih zaposlenih........................................................................................................ 455
Tabela D-92. Dužina rada za kompaniju ................................................................................................................................. 456
Tabela D-93. Prihodi dostavljeni od strane sakupljača ........................................................................................................... 456
Tabela D-94. Stepen obrazovanja sakupljača ......................................................................................................................... 457
Tabela D-95. Identifikovane zainteresovane strane ............................................................................................................... 459
Tabela D-96. Postupak angažovanja zainteresovanih strana u EIA ........................................................................................ 468
Tabela E-1. Nivoi podzemne vode u pijezometrima NP-2 i BH – 5 u periodu od 25.10.2017. do 30.3.2018. ......................... 476
Tabela E-2. Doprinos projekta na nivo buke........................................................................................................................... 486
Tabela E-3. Rezultati modela kvaliteta vazduha – faza rada .................................................................................................. 507
Tabela E-4. GHG emisije – cele komponente lokacije ............................................................................................................ 512
Tabela E-5. Moduli u procesu otpornosti na klimu................................................................................................................ 513
Tabela E-6. Moguća osetljivost projekta ................................................................................................................................ 513
Tabela E-7. Osetljivost projekta na klimatske varijable i sekundarne efekte klimatskih promena ......................................... 514
Tabela E-8. Izloženost lokacjie u pogledu klimatskih promena .............................................................................................. 515

Tabela E-9. Izloženost lokacije trenutnim i budućim klimatskim promenama ....................................................................... 515
Tabela E-10. Rezultati ranjivosti projekta u vezi sa klimastkih promenama........................................................................... 516
Tabela E-11. Ranjivost deponije na trenutne i buduće efekte klimatskih promena ............................................................... 517
Tabela E-12. Ranjivost EfW na trenutne i buduće efekte klimatskih promena ...................................................................... 518
Tabela E-13. doprinosi projekta nivoima buke ....................................................................................................................... 522
Tabela E-14. Provera klasifikacije lokacije kao lokacije sa povećanim rizikom od velikog industrijskog kvara ....................... 532
Tabela G-1. Posledice faza 1 i 2 .............................................................................................................................................. 595
Tabela H-1. Analiza zadovoljenja referentnih BAT ................................................................................................................. 608
Tabela H-2. Preporuke o vegetacionoj barijeri (EPA, 2016) ................................................................................................... 638
Tabela I-1. Posledice nivoa 1 i 2 ............................................................................................................................................. 657
Tabela I-2. Program monitoringa internih atmosferskih voda ............................................................................................... 659
Tabela I-3. Mreža monitoringa podzemnih voda ................................................................................................................... 663
Tabela I-4. Program monitoringa podzemnih voda ................................................................................................................ 664
Tabela I-5. Lista zagađivača koje treba posmatrati ................................................................................................................ 665
Tabela I-6. Program monitoringa kvaliteta vazduha .............................................................................................................. 677
Tabela I-7. Program monitoringa kvaliteta vazduha .............................................................................................................. 678
SPISAK SKRAĆENICA
ACC Kondenzator hlađen vazduhom
AGMI Agencija za garantovanje multilateralnih investicija
APC Kontrola zagađenja vazduha
APCR Ostaci kontrole zagađenja vazduha
APZŽSD Akcioni plan za zaštitu životne sredine i društva
BAT Najbolje raspoložive tehnike
BCE Beo Čista Energija d.o.o.
BPK Biološka potrošnja kiseonika(5 dana)
BREF Referentni dokument za najbolje raspoložive tehnike (BAT) razvijen pod IPPC Direktivom i IED
CDW Građevinski i otpad od rušenja
CEMS Sistem kontinuiranog praćenja emisija
CHP Kogeneracija kombinovane toplote i energije
CJP Centralna jedinica za preradu
CNIM Constructions Industrielles de la Méditerranée (Energija iz otpada UEU Podizvođač)
CO Ugljen monoksid
COKZ Centralni odbor za kontrolu zagađenja
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj

EfW Energija iz otpada
EIB Evropska investiciona banka
EMS Elektromreža Srbije (Operater dalekovodne mreže)
EPPP Evropski program za praćenje i procenu
EPS Elektroprivreda Srbije (Operater distributivne mreže)
EU Evropska Unija
GČ Gradska čistoća Beograd
GDO Gorivo dobijeno iz otpada
GHG Gasovi staklene bašte
Grad / GB Grad Beograd
GSB Grupa Svetske banke
HCl Hidrohlorna kiselina
HF Vodonik fluorid
Hg Živa
HPK Hemijska potrošnja kiseonika
IBA Pepeo na dnu insineratora
IED Direktiva o industrijskim emisijama 2010/75/UE
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFI Međunarodne finansijske institucije
IRL Interno raseljena lica
JKP Javno komunalno preduzeće
JPP Javno privatno partnerstvo
KČO Komunalni čvrsti otpad
KV Kalorijska vrednost
LFG Deponijski gas
LGF Postrojenje za deponijski gas
LRAP Akcioni plan za obnavljanje sredstava za život
LTP Postrojenje za preradu procednih voda
m.i.n.m. Metara iznad nivoa mora
MCR Maksimalni trajni kapacitet
MPŠV Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
MZŽS Ministarstvo zaštite životne sredine
NKV Niska kalorijska vrednost
NN Nizak napon
NOx Azot oksid
NP Nizak pritisak
NTM Niska toplotna moć
O&M Rad i održavanje

OHL Vazdušni vod za prenos na daljinu
PUZŽSD Plan upravljanja zaštitom životne sredine i društva
PVG Polietilen visoke gustine
RAP Akcioni plan za raseljavanje
RDV Republička direkcija za vode
RO Jedinica za reverznu osmozu
SEP Plan angažovanja zainteresovanih strana
SGZ Snaga globalnog zagrevanja planete Zemlje
SN Srednji napon
SNCR Selektivna nekatalitička redukcija
SPUZŽSSZ Studija procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja
SPV Subjekti posebne namene
SVO Suez Vinča Operater
TDG tretiranje dimnog gasa
TDO Treba da se odredi
TOC Ukupni organski ugljenik
UEU Ugovaranje po energetskom učinku
UP Umereni pritisak
VN Visoki napon
WtE Dobijanje energije iz otpada
ZKO Zaostali komunalni otpad
ZŽSSZ Zaštita životne sredine i socijalna zaštita
A. UVOD
Cilj i svrha procene Studije uticaja na zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu (SPUZŽSSZ) je da
se analizira tekuće stanje životne sredine, da se odredi uticaj planiranog projekta na
komponente životne sredine i da se predlože mere zaštite i Program praćenja životne sredine
koji bi smanjio negativne uticaje na prihvatljive nivoe. Studija uticaja na životnu sredinu
procenjuje prihvatljivost planirane intervencije za životnu sredinu, na osnovu faktora koji
uslovljavaju širenje, intenzitet i trajanje uticaja.
Projekat uključuje zatvaranje postojeće lokacije deponije u Vinči i osnivanje novog objekta
usklađenog sa EU za čvrst otpad na istoj lokaciji. Lokacija je 40 godina stara i prima oko 550.000
tona komunalnog čvrstog otpada (KČO) svake godine iz 13 od 17 beogradskih opština. Od
projekta se očekuje da započne sa radom 2020. godine.
Projekat uključuje:
- zatvaranje postojeće lokacije posle remedijacije i stabilizacije (uvođenje tretiranja

procednih voda i ekstrakciju i upotrebu deponijskog gasa), sa konačnim pokrivanjem
humusnim slojem;
- uvođenje sistema upravljanja za komunalni otpad na lokaciji od približno 60 ha, koji
se nalazi na lokaciji Vinča. Ovaj sistem će se sastojati od:
o jednog objekta za dobijanje energije iz otpada, koji se može sastojati od
pogona za masovno sagorevanje sa maksimalnim kapacitetom spaljivanja od
43,6 t/h (oko 340.000 t/godišnje) komunalnog otpada;
o Deponije za celokupan komunalni otpad koji nije prethodno obrađen ili nije
toplotno obrađen, projektovane u skladu sa EU, IFC (SU), EBRD (PRs), GSB i
srpskim standardima;
o Deponije za tretiranje ostataka (iz pogona za insineraciju) projektovane u
skladu sa EU i srpskim standardima;
o Objekta za tretiranje građevinskog i otpada od rušenja (CDW) da bi se
proizveo ponovo iskoristiv inertan CDW, ponovno korišćenje i skladištenje
ponovo iskoristivog inertnog CDW, i deponija za odgovarajuće ostatke od
tretiranja;
o Objekata za tretiranje procedne vode i deponijskog gasa, i objekta za
ponovno iskorišćenje energije deponijskog gasa;
Projekat koristi konvencionalne i dokazane tehnologije.
Vinča se nalazi zapadno od Beograda, približno 12 km od centra grada i blizu Dunava. Obuhvata
približno 70ha. Novi objekat će dodati dopunskih 60ha oblikujući krug oko postojeće lokacije.
Vinči trenutno nedostaje bilo kakva obloga; sakupljanje procedne vode ili sistematska
separacija otpada. Celokupna lokacija je ograđena, i pristup kontroliše kontrolni punkt sa
ljudskom posadom na ulazu. Otpad se isporučuje putem oko 200 kamiona dnevno, koji se mere
1
na ulazu i izlazu. Smetlište se nalazi na brdu koje ima nagib severno i zapadno ka Dunavu.
Između lokacije i reke je oblast močvarnog zemljišta. Lokacija je imala iskustvo sa problemima
klizišta, gde se tlo pomeralo u smeru Dunava. U toku su radovi na razvoju mere za stabilizaciju
nagiba.
Lokacijom trenutno upravlja Gradska čistoća Beograd (GČ), preduzeće za upravljanje otpadom
u vlasništvu Grada.
Načelni ciljevi projekta su:
- Razmotriti na integrisani način potencijalne socijalne i rizike po životnu sredinu,

koristi i uticaje Projekta;
- Identifikovati specifične mere ublažavanja i aktivnosti koji su neophodne da se
Projekat usaglasi sa merodavnim zakonom i Međunarodnim standardima zaštite
životne sredine i socijalne zaštite i drugim primenjivim zahtevima EU, radi smanjenja
rizika i unapređenja koristi i ;
- Označiti potrebu za bilo kojim daljim studijama, planovima i /ili programima koji
podržavaju pozitivne socijalne i ishode Projekta za razvoj životne sredine.
SPUZŽSSZ uključuje sledeće:
• Opis projekta;
• Pravne zahteve (uključujući specifične za i upućujuće na SPUZŽSSZ metodologiju);
• Studija nultog stanja;
• Obrazloženje za situacioni plan projekta , tehničke i organizacione izbore, i studija
bitnih alternativnih scenarija (uključujući scenario “Ne činiti ništa”);
• Mogući uticaji;
• Karakterizacija uticaja;
• Upravljanje uticajima i procena zaostalih uticaja;
• Plan praćenja;
• Plan ublažavanja i upravljanja.
2
B. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR
B.1. ZAKONSKI OKVIR SRBIJE

Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik RS, izdanje 98/2006), garantuje zaštitu životne
sredine i održivi razvoj.
U članu 74 Ustava propisano je da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i pravo na
pravovremeno i potpuno informisanje u vezi statusa životne sredine i da su Republici Srbiji i
Autonomna pokrajina odgovorni za zaštitu životne sredine.
Član 97 Ustava određuje da održivi razvoj, sistem zaštite i poboljšanja životne sredine, zaštite
i poboljšanja biljnog i životinjskog sveta reguliše i obezbeđuje Republika Srbija.
Član 183 Ustava koji definiše nadležnosti autonomne pokrajine, opunomoćuje pokrajinu da
organizuje i obezbedi zaštitu životne sredine na svojoj teritoriji u skladu sa zakonom.
Član 190, koji opisuje nadležnosti opštine kao jedinice lokalne samouprave, opunomoćuje
opštine da organizuju i obezbede zaštitu životne sredine, putem njihovih tela i u skladu sa
zakonom.
Te ustavne odredbe predstavljaju osnovu za određivanje zakonskog okvira i sadržaja u polju

zaštite životne sredine. Vladavina prava, osnovni preduslov Ustava koji se zasniva na
neotuđivim Ljudskim pravima, je blisko povezana sa jednim od osnovnih ljudskih prava- pravo
na čistu životnu sredinu.
Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik RS, brojevi 135/04, 36/09, 43/11 i 14/16),
predstavlja okvirni zakon u polju zaštite životne sredine. Zakon sadrži osnovna načela pravnog
poretka koja sveobuhvatno i potpuno regulišu zaštitu životne sredine.
Ovaj Zakon je usvojen 2004. godine i značajno je izmenjen i dopunjen uvođenjem Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine 19. maja 2009. godine (Službeni glasnik
RS, br. 36/09).
Ovaj Zakon reguliše celokupan sistem zaštite životne sredine, što osigurava ljudska prava na
život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnoteženu korelaciju između privrednog rasta i
životne sredine, sa specijalnim naglaskom na:
• uključenje zaštite životne sredine i politike poboljšanja u ekonomsku politiku;
• dosledne odluke tela lokalne samouprave koja određuju naplate za zaštitu i

poboljšanje životne sredine;
• bilo koje lice koje koristi prirodne vrednosti imaće obavezu plaćanja stvarne cene
za njihovo korišćenje i rekultivaciju oblasti;
• zagađivač ima obavezu da plati pojedinačnu naplatu za zagađenje životne sredine

i snosi ukupne troškove mera za sprečavanje i smanjenje zagađenja, uključujući
troškove rizika za životnu sredinu i trošak uklanjanja štete nanete životnoj sredini;
3
• nametanje ekonomskih instrumenata i drugih mera za poboljšanje kvaliteta

životne sredine.
Opšte odredbe zakona određuju opšti predmet, osnovna načena na kojima se zasniva sistem
zaštite životne sredine, subjekte koji pružaju zaštitu i specijalne zakone usvojene u cilju
regulisanja održivog upravljanja prirodnim vrednostima i zaštite životne sredine.
Gorenavedeni zakon takođe reguliše upravljanje prirodnim vrednostima i uslove za zaštitu

životne sredine, praćenje stanja životne sredine, javno informisanje i učešće javnosti,
ekonomske instrumente, finansijsku obavezu za zagađivanje životne sredine, nadzor i
kaznene odredbe.
U svrhe sprovođenja Zakona o zaštiti životne sredine regulisanje određenih stavki se određuje
podzakonskim aktima, naročito uredbama i pravilnicima.
Zakon o zaštiti životne sredine služi kao okvirni zakon za polje zaštite životne sredine i druge
sistemske zakone, na primer Zakon o ministarstvima, i određuje zakonske pretpostavke -
pravni osnov za kreiranje specijalnih zakona za zaštitu određenih prirodnih resursa. Posledično,
Republika Srbijaje kreirala specijalne zakone o zaštiti prirode, zaštiti vazduha, upravljanju
otpadom itd.:
1. Zakon o Zaštiti vazduha (Službeni glasnik RS, br. 36/09 i 10/13) - Ovaj Zakon reguliše
upravljanje kvalitetom vazduha i uspostavljanje mera zaštite životne sredine, njihovu
organizaciju i kontrolu njihovog sprovođenja, kao i kontrolu poboljšanja kvaliteta vazduha,
pošto je to prirodna vrednost od opšteg interesa koja uživa specijalnu zaštitu. Metod,
postupak, učestalosti metodologija merenja emisija zagađujućih supstanci iz stacionarnih
izvora zagađivanja, kriterijumi za uspostavljanje mernih tačaka za merenje emisije, postupak
za procenu merenja rezultata emisije i usklađenost sa propisanim normama i krajnjim
rokovima za podnošenje podataka o izvršenim merenjima emisija iz postrojenja za sagorevanje
su propisani Uredbom o merenju emisija zagađivača vazduha iz stacionarnih izvora
zagađivanja (Službeni glasnik RS, broj 5/16). Uredba o pokazateljima buke, graničnim
vrednostima, metodama procene za pokazatelje buke, ometanje i štetan uticaj buke na životnu
sredinu (Službeni glasnik RS, broj 75/10) zadaje pokazatelje buke i granične vrednosti.
Pokazatelji buke se koriste za određivanje stanja buke i za razvoj strateških mapa buke i
planiranje zaštitnih mera.
2. Zakon o zaštiti prirode (Službeni glasnik RS, brojevi 36/09, 88/10, 91/10 i 14/16) – Ovaj
Zakon reguliše zaštitu i očuvanje prirode, biološke, geološke i pejzažne raznovrsnosti kao
sastavnog dela životne sredine.
3. Zakon o zaštiti od buke (Službeni glasnik RS, brojevi 36/09 i 88/10) – Ovaj Zakon određuje:
korisnike zaštite od buke u životnoj sredini, mere i zahteve za zaštitu od buke, procenu nivoa
buke, javni pristup sistemu za informisanje o buci, praćenje i druge bitne stavke u vezi zaštite
životne sredine i javnog zdravlja.
4. Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja (Službeni glasnik RS, br. 36/09) – Ovaj Zakon
reguliše zahteve i mere zaštite ljudskog zdravlja i zaštite životne sredine od štetnih dejstava
nejonizujućeg zračenja izazvanog korišćenjem izvora nejonizujućeg zračenja.
4
5. Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj bezbednosti (Službeni glasnik RS, br.
36/09 i 93/12) – Ovaj Zakon reguliše mere zaštite životne sredine, ljudskih života i zdravlja od
štetnih dejstava jonizujućeg zračenja i mere nuklearne bezbednosti u svim postupcima koji se
tiču nuklearnih aktivnosti i reguliše uslove za obavljanje operacija sa izvorima jonizujućeg
zračenja i nuklearnim materijalima, kao i upravljanje radioaktivnim otpadom.
6. Zakon o upravljanju otpadom (Službeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10 i 14/16) – Ovaj Zakon
reguliše: vrste i klasifikaciju otpada, planiranje upravljanja otpadom, zastupnike u upravljanju
otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom, organizaciju upravljanja otpadom,
upravljanje tokovima specifičnog otpada, uslove i postupak odobrenja, prekogranično
kretanje otpada, informacije o otpadu i bazu podataka, finansiranje upravljanja otpadom,
praćenje i druge bitne stavke u vezi upravljanja otpadom. Uredba o vrstma otpada podložnim
toplotnoj obradi, uslovima i kriterijumima za određivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim
zahtevima za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termičku obradu
otpada, tretiranje ostatka posle spaljivanja(Službeni glasnik RS, br. 102/10 i 50/12) određuje
uslove i kriterijume za određivanje lokacije postrojenja, opremanje lokacije, uslove za
opremanje i rad postrojenja. predviđeni su uslovi za sprečavanje ili ograničavanje nepovoljnih
uticaja na životnu sredinu, naročito zagađivanje vazduha, zemljišta, površinske i podzemne
vode, kao i mogući rizici po ljudsko zdravlje. Pravilniko o načinu skladištenja, pakovanja i
deklarisanja opasnog otpada (Službeni glasnik RS, broj 92/10) propisuje uslove za pakovanje i
deklarisanje i skladištenje opasnog otpada.
7. Zakon o hemikalijama (Službeni glasnik RS, brojevi 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15) –
Ovaj Zakon reguliše integrisano upravljanje hemikalijama, klasifikovanje, pakovanje i
deklarisanje hemikalija, integralni registar hemikalija i registar hemikalija plasiranih na tržište,
ograničenja i zabrane na proizvodnju hemikalija, korišćenje i plasiranje na tržište, izvoz i
uvoz određenih opasnih hemikalija, dozvole za rad sa, trgovanje i korišćenje naročito opasnih
hemikalija, plasiranje deterdženata na tržište, sistematsko praćenje hemikalija, pristupačnost
podataka, nadzor i druge bitne stavke u vezi upravljanja hemikalijama.
8. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Službeni glasnik RS, brojevi 135/04 i 36/09) –
reguliše proces procene u vezi dejstava projekata koji mogu imati značajne posledice po
životnu sredinu, sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće aktera, nadležnih
organa, organizacija i javnosti, međudržavne informacije o projektima koji mogu imati
značajan prekogranični uticaj na životnu sredinu, praćenje i druge bitne stavke u vezi procene
uticaja na životnu sredinu.
9. Zakon o strateškoj proceni životne sredine (Službeni glasnik RS, br. 135/04 i 88/10) – Ovaj
Zakon reguliše uslove, metode i postupak u skladu sa kojima se sprovodi procena uticaja na
životnu sredinu određenih planova i programa, radi obezbeđenja zaštite životne sredine i
unapređenja održivog razvoja uključenjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak
pripreme i usvajanja odgovarajućih planova i programa.
5
10. Zakon o biocidnim proizvodima(Službeni glasnik RS, br. 36/09, 88/10, 92/11 i 25/15). Ovaj
Zakon reguliše: spiskove aktivnih supstanci, usvajanje akata koji omogućavaju plasiranje
biocidnih proizvoda na tržište; ograničenja i zabrane plasmana biocidnih proizvoda na tržište
i njihovog korišćenja; klasifikovanje, pakovanje, deklarisanje, oglašavanje i spisak podataka o
bezbednosti, registar biocidnih proizvoda; bezbedno korišćenje biocidnih proizvoda; praćenje
i druge bitne stavke u vezi bezbednog plasiranja na tržište i korišćenja biocidnih proizvoda.
11. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (Službeni glasnik RS, br. 36/09) – reguliše zahteve
životne sredine za ambalažu da bi bila tržišno promovisana, upravljanje ambalažom i
ambalažnim otpadom, izveštaje o ambalaži i ambalažnom otpadu, ekonomske instrumente i
druge bitne stavke u vezi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.
12. Zakon o Sveobuhvatnom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Službeni

glasnik RS, br. 135/04 i 25/15) - reguliše zahteve i postupak izdavanja sveobuhvatne dozvole
za instalacije i aktivnosti koji mogu imati negativne posledice po ljudsko zdravlje, životnu
sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i instalacija, praćenje i druge bitne stavke u vezi
sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine. Propis koji propisuje izdavanje ekološke
dozvole jeste Uredba o vrstama aktivnosti i instalacija za za koje se izdaje sveobuhvatna
dozvola (Službeni glasnik RS, br. 84/05). Pravilnik o spisku opasnih supstanci i njihovim
količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenata koje proizvodi operater Seveso
objekta ili industrijskog kompleksa (Službeni glasnik RS, br. 41/10) propisuje spisak opasnih
supstanci i njihove količine i kriterijume za određivanje vrste dokumenata koje proizvodi
operater Seveso postrojenja u cilju svođenja na minimum povezanih rizika tehnološke
katastrofe i da obezbedi odgovarajuću pripremljenost i odgovor, ako se takve nesreće dogode.
13. Zakon o vodama (Službeni glasnik RS, br. 30/10, 93/12 i 101/16) – reguliše pravni status
voda, sveobuhvatno upravljanje vodama, upravljanje vodoprivrednim objektima i zemljištem
ispod vode, izvorima i sredstvima finansiranja vodoprivrede, praćenje i sprovođenje ovog
zakona i druge bitne stavke u vezi vodoprivrede. Ovaj Zakon u velikoj meri prenosi Okvirnu
direktivu za vodu i izvestan skup podzakonskih akata će biti usvojen u periodu od dve godine
od usvajanja Zakona, da bi se nastavilo približavanje EU standardima za vodu. Emisije graničnih
vrednosti za različite zagađivače u tehnološkim otpadnim vodama pre njihovog istakanja u
sistem javne kanalizacije ili u prijemni medijum su propisani Uredbom o graničnim
vrednostima emisije za zagađivače u vodi i krajnjim rokovima za njihovo dostizanje (Službeni
glasnik RS, br. 67/11, 1/16 i 48/12). Način i uslovi za merenje količine i testiranje kvaliteta
otpadne vode i sadržaj izveštaja o izvršenim merenjima su propisani (Službeni glasnik RS, br.
33/16).
14. Zakon o zaštiti i Održivom korišćenju ribljih resursa (Službeni glasnik RS, br. 128/14) –
Ovaj Zakon reguliše upravljanje ribljih resursa u vodama namenjenim ribolovu, obuhvatajući
zaštitu i održivo korišćenje ribljih resursa kao prirodnog resursa i kao dobra od opšte interesa.
Na osnovu gorenavedenih zakona, Vlada Srbije, nadležna ministarstva i agencije su usvojili

većinu podzakonskih akata radi omogućavanja sprovođenja zakona zasnovanih na energijama
koje ovi zakoni nameću.
6
Osim stavki životne sredine, postoje zakoni koji regulišu socijalna pitanja. Pitanja vezana za
davanje nadoknade za zemljište i imovinu (ili ograničenja u korišćenju zemljišta) pribavljenu
u interesu javnosti, odnosno što pogođene osobe/pravna lica ne mogu da odbiju imože dovesti
do fizičkog i /ili ekonomskog raseljavanja, su uglavnom regulisana Zakonom o eksproprijaciji.
Za neke projekte, ove stavke takođe regulišu i drugi zakoni. U načelu, svi ti zakoni zahtevaju
davanje nadoknade u gotovom zvaničnim zakonskim vlasnicima zemljišta i imovine (ili onima
čija su prava prepoznatljiva prema nacionalnim zakonima) za štete ili gubitke pretrpljene kao
rezultat investitora/izvođača (ili drugih) koji pristupaju zemljištu ili sprečavaju pristup zemljištu
i /ili imovini. Nadoknada se daje pošto su se štete i /ili gubici već dogodili. Slučajevi, u kojima
onaj koji izaziva štetu/gubitke i pogođeno lice nisu sposobni da se dogovore o iznosu
nadoknade, se upućuju sudovima da odluče.
15. Zakon o eksproprijaciji (Službeni glasnik RS53/95, Službeni list SRJ 16/01 – Odluka Saveznog
ustavnog suda, 20/09, 55/13 – Odluka ustavnog suda i 106/2016 – autentično tumačenje) -
srpski Zakon o eksproprijaciji se fokusira na vlasništva i imovinu koji mogu biti eksproprisani i
ograničenja koja mogu biti postavljena na prava svojine, u interesu javnosti.
Javni interes se utvrđuje bilo putem zasebnog zakona ili odlukom Vlade Srbije (član 2). Predlog
za određivanje javnog interesa, koji mora uključivati informacije o svojinama koje će biti
pogođene i njihovim vlasnicima (upisanim u Katastar nepokretnosti), se podnosi Vladi Srbije
od strane Korisnika eksproprijacije, preko Ministarstva finansija. Korisnik eksproprijacije može
biti država, autonomna pokrajina, grad, opština, državni fondovi i javna preduzeća, kao i
privredna društva u većinskom državnom vlasništvu, osim ako je zakonom drugačije određeno.
Zakon o eksproprijaciji ne navodi da li konstrukcije koje su neformalno izgrađene (bez važeće

dozvole) treba da budu nadoknađene, međutim, po zakonu prećutno proizilazi da vlasnici
takvih konstrukcija neće imati pravo na nadoknadu. Ovo takođe uključuje vlasnike konstrukcija
izgrađenih na osnovu privremenih građevinskih dozvola (za neki određeni vremenski period),
koje su istekle.
Treba uočiti da to znači da čak i osobe koje su izgradile stambene ili poslovne objekte na
njihovom sopstvenom zemljištu (stoga oni mogu imati zvanična zakonska prava ili prava
/potraživanja na zemljištu, koji se priznaju prema domaćem zakonu) nemaju pravo nadoknade
za te objekte. Isto se odnosi na konstrukcije izgrađene od otpadnih materijala bez bilo kakve
infrastrukture, na zemljištu koje nije u vlasništvu vlasnika tih konstrukcija (na primer,
nehigijenska naselja straćara ili naselja koja često nastanjuju Romi).
16. Zakon o stanovanju (Službeni glasnik RS 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 5394, 48/94, 44/95,
16/97, 46/98, 26/01, 101/2005 - drugi zakon i 99/2011) – Ovaj Zakon reguliše kako država
preduzima mere da stvori i povoljne uslove za izgradnju stanova i uslove za obradu smeštajnih
potreba za socijalno ranjiva lica. Ovaj Zakon takođe omogućava nadležnim organima vlade da
obezbede ljudima državne/stanove u opštinskom vlasništvu, koje oni mogu unajmiti ili kupiti
7
pod povoljnim uslovima za neku cenu koja je značajno niža od tržišnih cena i, u slučaju
kupovine, sa mogućnošću otplate tokom perioda od 40 godina.
17. Zakon o socijalnom stanovanju (Službeni glasnik RS72/09) – Ovaj Zakon detaljnije reguliše
odredbu o socijalnom stanovanju za porodice koje nisu sposobne da obezbede odgovarajući
smeštaj prema tržišnim uslovima, iz socijalnih, ekonomskih ili drugih razloga. Zakon definiše
osnovne kriterijume za raspodelu socijalnog stanovanja i oni uključuju: tekući stambeni status,
nivo prihoda, zdravstveno stanje, invalidnost, broj članova domaćinstva, vlasništvo imovine.
Prioritetne ciljne grupe su takođe definisane, kako sledi: mladi ljudi, deca bez roditeljskog
staranja, samohrani roditelji, porodice sa više dece, samačka domaćinstva, osobe starije od 65
godina starosti, invalidna lica, ratni veterani i /ili članovi njihovih porodica, civili koji su invalidi
kao posledica ratova, izbeglice i interno raseljena lica, članovi romskog stanovništva i druge
ranjive grupe.
Srbija trenutno sprovodi program socijalnog stanovanja finansiran od strane EU i postoji

izvestan broj programa koji se sprovode u različitim opštinama širom zemlje, obično sa
združenim finansiranjem od donatora i lokalnih budžeta. Raspoloživost socijalnih stanova mora
se odrediti na osnovi od slučaja do slučaja za svaki projekat.
Pitanja u vezi pružanja pomoći Romima nisu regulisane specifičnim zakonom, već putem
sprovođenja drugih navedenih zakona u vezi društvene zaštite, stanovanja, zaposlenja,
zdravstvene zaštite, itd. Obrada stavki u odnosu na Rome podleže jurisdikciji Srpskog saveta za
poboljšanje statusa Roma i sprovođenju Projekta inkluzije u Dekadi Roma, koji se sastoje od
predstavnika različitiih ministarstava i drugih odgovarajućih vladinih tela. Ovaj Savet je podržan
od strane Ministarstva rada, zaposlenja, ratnih vojnih invalida i socijalnih pitanja i Srpske
Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
18. Zakon o građansko-pravnom postupku (Službeni glasnik RS 72/2011, 49/2013 - Odluka

ustavnog suda , 74/2013 - Odluka ustavnog suda i 55/2014) - Ovaj Zakon reguliše pravila u
postupku za pružanje pravne zaštite od strane suda, primenjene u podizanju tužbe i
dosuđivanju u sporovima iz građanskog prava, koji proističu iz ličnih, porodičnih, radnih,
poslovnih, svojinskih i drugih građansko-pravnih odnosa, uz izuzeće sporova u odnosu na koje
je predviđen drugi tip postupka, u skladu sa specifičnim zakonom.
19. Zakon o slobodi informacija (Službeni list br. 120/04, 54/07, 104/09, 36/10) – Ovaj Zakon
reguliše slobodu informacija u odnosu na informacije od značaja za javnost. Ovaj zakon se
primenjuje na sve informacije u vlasništvu javnih nadležnih organa u svrhe zaštite i postizanja
interesa javnosti, kao i demokratskog okruženja. Ovaj Zakon međutim nije vezan za obavezu
vlade da javno obelodani Odluku o javnom interesu, i ni u kom slučaju ne olakšava
obelodanjivanje bez zahteva. Stoga se on ne pridržava zahteva za aktivnosti Angažovanja
građana.
20. Zakon o obligacijama (Službeni glasnik SFRJ 29/78, 39/85, 45/89 – Odluka Ustavnog suda
Jugoslavije i 57/89, Službeni glasnik SRJ 31/93 i Službeni glasnik Srbije i Crne Gore 1/2003 –
8
Ustavna povelja) – Ovaj Zakon reguliše koje proističu iz ugovora, izazivanja štete, prisvajanja
bez osnova, rukovođenja bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonski utvrđenih
činjenica.
21. Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada (Službeni glasnik RS br. 104/2016) –
Ovaj Zakon reguliše prava i obaveze vlasnika zasebnih delova zgrada, kao i način upravljanja,
korišćenja i održavanja zgrada, u dodatku pokušavanja da se obezbedi dosledna i pravilna
primena zakona, naročito kako se on odnosi na održavanje. Prava i obaveze vlasnika zasebnih
i samostalnih delova zgrada.
• Republika Srbija je učesnica mnogih međunarodnih međudržavnih ugovora i

konvencija:
Tabela B-1. Međunarodni ugovori i konvencije koji se bave životnom sredinom – Republika
Srbija
Međudržavni ugovor Odobrenje(AA),
usvajanje(a),
pristupanje(a),
sledbeništvo(d),
ratifikacija
Konvencija o prekograničnom zagađivanju vazduha dugog dometa, Ženeva, 13. 12. mart 2001.
novembar 1979. godine godine, d
Protokol uz Konvenciju iz 1979. godine o prekograničnom zagađivanju vazduha dugog 12. mart 2001.
dometa i dugoročnom finansiranju od strane Zajedničkog programa za praćenje i godine, d
procenu dugoročnog prenosa zagađujućih materija u vazduh u Evropi (EMEP), Ženeva,
28. septembar 1984. godine
dometa o teškim metalima, Aarhus, 24. jun 1998. godine godine, a
dometa o uporniim organskim zagađivačima, Aarhus, 24. jun 1998. godine godine, a
12. mart 2001.
Bečka konvencija za zaštitu ozonskog sloja, Beč, 22. mart 1985. godine
godine, d
Protokol iz Montreala o supstancama koje osiromašuju ozonski sloj, Montreal, 16. 12. mart 2001.
septembar 1987. godine godine, d
Izmena i dopuna Protokola iz Montreala o supstancama koje osiromašuju ozonski sloj, 22. mart 2005.
London, 29. jun 1990. godine godine, a
Kopenhagen, 25. novembar 1992. godine godine, a
Montreal, 17. septembar 1997. godine godine, a
Bejđing, 3. decembar 1999. godine godine, a
Bazelska konvencija o kontroli prekograničnih kretanja opasnih otpada i njihovog 18. april 2000.
odlaganja, Bazel, 22. mart 1989. godine godine, a
Izmena i dopuna Bazelske konvencije o kontroli prekograničnih kretanja opasnih 22. novembar 2002.
otpada i njihovog odlaganja, Ženeva, 22. septembar 1995. godine godine, A
Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, Espoo, 18. decembar 2007.
Finska, 25. februar 1991. godine godine, a
Izmena i dopuna Konvencija o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom 21. mart 2016.
kontekstu, Sofija, 27. februar 2001. godine godine
9
Međudržavni ugovor Odobrenje(AA),

usvajanje(a),
pristupanje(a),
sledbeništvo(d),
ratifikacija
Protokol o strateškoj proceni životne sredine uz Konvenciju o proceni uticaja na 8. juli 2010. godine
životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, Kijev, 21. maj 2003. godine
Izmena i dopuna Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom 21. mart 2016.
kontekstu, Cavtat, 4. jun 2004. godine godine
Konvencija o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, 27. avgust 2010.
Helsinki, 17. mart 1992. godine godine, a
Protokol o vodi i zdravlju uz Konvenciju iz 1992. goidne o zaštiti i korišćenju 16. april 2013.
prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, London, 17. jun 1999. godine godine, a
Izmene i dopune članova 25. i 26. Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih 27. avgust 2010.
vodotokova i međunarodnih jezera, Madrid, 28. novembar 2003. godine godine, a
Konvencija o prekograničnim posledicama industrijskih nesreća, Helsinki, 17. mart 31.juli 2009. godine,
1992. godine a
Okvirna konvencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, Njujork, 9. maj 1992. 12. mart 2001.
godine godine, a
Kjoto Protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, 19. oktobar 2007.
Kjoto, 11. decembar 1997. godine godine, a
Izmena i dopuna Aneksa B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih Nacija o 31. juli 2009.
klimatskim promenama, Nairobi, 17. novembar 2006. godine godine, A
30. jun 2017.
Doha izmena i dopuna Kjoto protokola, Doha, 8. decembar 2012. godine
godine, A
Pariški sporazum, Pariz, 12. decembar 2015. godine 25. jul 2017. godine
1. mart 2002.
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Rio de Žaneiro, 5. jun 1992. godine
godine
Kartagina Protokol o biobezbenosti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, 8. februar 2006.
Montreal, 29. januar 2000. godine godine, a
Nagoja Protokol o Pristupu genetskim resursima i fer i pravičnom deljenju koristi koje 20. septembar
proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, Nagoja, 29. 2011. godine
oktobar 2010. godine (potpis)
Konvencija Ujedinjenih Nacija o borbi protiv dezertifikacije u onim zemljama koje se 18. decembar 2007.
susreću sa ozbiljnom sušom i /ili dezertifikacijom, naročito u Africi, Pariz, 14. oktobar godine, a
1994. godine
Konvencija o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pristupu 31. juli 2009.
pravdi u pitanjima životne sredine, Aarhus, Danska, 25. jun 1998. godine godine, a
Protokol o Otpuštanju zagađujućih agenasa i registrima prenosa uz Konvenciju o 23. novembar 2011.
pristupu informacijama, učešće javnosti u donošenju odluka i pristupu pravdi u godine
pitanjima životne sredine, Kijev, 21. maj 2003. godine
Roterdamska konvencija o prethodnom informisanju u postupku davanja saglasnosti 31. juli 2009.
za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini, Roterdam, 10. godine, a
septembar 1998. godine
Konvencija iz Štokholma o Otpornim organskim zagađivačima, Štokholm, 22. maj 2001. 31. juli 2009. godine
godine
9. oktobar 2014.
Minamata konvencija o živi, Kumamoto, 10. oktobar 2013. godine
godine (potpis)
Zbog položaja projektne lokacije, u stavu dole je detaljnije opisana Dunavska konvencija:
10
Konvencija o zaštiti reke Dunav formira sveobuhvatni zakonski instrument za saradnju na

prekograničnom upravljanju vodom u slivu reke Dunav. Konvencija je potpisana na dan 29.
juna 1994. godine u Sofiji (Bugarska) i stupila je na snagu 1998. godine. Ona teži da obezbedi
da se površinskim vodama i podzemnim vodama u slivu reke Dunav upravlja i da se koriste
održivo i pravično. Učesnice Konvencije su četrnaest zemalja (uključujući Srbiju) i Evropska
Unija. Ključni ciljevi Konvencije uključuju sledeće:
• Obezbeđivanje održivog upravljanja vodama;

• Obezbeđenje očuvanja, poboljšanja i racionalnog korišćenja površinskih voda i
podzemnih voda;
• Kontrolu zagađivanja i smanjenje unosa nutrijenata i opasnih supstanci;
• Kontrolu poplava i opasnosti od leda.
Prema Konvenciji, nadležni organi za životnu sredinu traže od operatera svih značajnih
tačkastih izvora zagađenja duž celog sliva reke Dunav da održavaju beleške ida podnesu
detaljne izveštaje o emisijama i istakanjima.
Tabela B-2. Međunarodni standardi rada na snazi u Republici Srbiji

Konvencija Datum
Osnovno
C029 - Konvencija o prinudnom radu, 1930. godina (br. 29) 24. novembar 2000.
godine
C087 - Konvencija o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje, 1948. godina 24. novembar 2000.
(br. 87) godine
C098 - Konvencija o pravu na organizovanje i kolektivnom ugovaranju, 1949. godina 24. novembar 2000.
(br. 98) godine
C100 - Konvencija o jednakom nagrađivanju, 1951. godina (br. 100) 24. novembar 2000.
godine
C105 - Ukidanje Konvencije o prinudnom radu, 1957. godina (br. 105) 10 Jul 2003
C111 - Konvencija protiv diskriminacije (pri zapošljavanju i radu), 1958. (br. 111) 24. novembar 2000.
godine
C138 - Konvencija o minimalnom uzrastu, 1973. godina (br. 138) Navedeni minimalni 24. novembar 2000.
uzrast: 15 godina godine
C182 - Konvencija o najgorim oblicima dečijeg rada, 1999. godina (br. 182) 10. juli 2003. godine
Upravljanje
C081 - Konvencija o inspekciji rada, 1947. godina (br. 81) 24. novembar 2000.
godine
C122 - Konvencija o politici zapošljavanja, 1964. godina (br. 122) 24. novembar 2000.
godine
C129 - Konvencija o inspekciji rada (poljoprivreda), 1969. godina (br. 129) 24. novembar 2000.
godine
C144 - Konvencija o tripartitnim konsultacijama (Međunarodni standardi rada), 1976 . 13. maj 2005.
godina(br. 144) godine
Tehničke
C002 - Konvencija o nezaposlenosti, 1919. godina (br. 2) 24. novembar 2000.
godine
C011 - Konvencija o pravu na udruživanje (poljoprivreda), 1921. godina (br. 11) 24. novembar 2000.
godine
C012 - Konvencija o naknadi za radnike (poljoprivreda), 1921. godina (br. 12) 24. novembar 2000.
godine
11
Konvencija Datum
C013 - Konvencija o olovnom belilu (boje), 1921. godina (br. 13) 24. novembar 2000.
godine
C014 - Konvencija o nedeljnom odmoru (industrija), 1921. godina (br. 14) 24. novembar 2000.
godine
C017 - Konvencija o naknadi za radnike (nesreće), 1925. godina (br. 17)
24. novembar 2000.
godine
C018 - Konvencija o naknadi za radnike (profesionalna oboljenja), 1925. godina (br. 18)
24. novembar 2000.
godine
C019 - Konvencija o jednakosti u postupanju (nadoknada za slučaj nesreće), 1925.
24. novembar 2000.
godina (br. 19)
godine
C024 - Konvencija o osiguranju za slučaj bolesti (industrija), 1927. godina (br. 24)
24. novembar 2000.
godine
C025 - Konvencija o osiguranju za slučaj bolesti (poljoprivreda) Konvencija, 1927.
24. novembar 2000.
godina (br. 25)
godine
C027 - Konvencija o označavanju težine (paketi koji se prevoze plovilima), 1929. godina
24. novembar 2000.
(br. 27)
godine
C032 - Konvencija o zaštiti od nesreće (lučki radnici) (izmenjena), 1932. godina (br. 32)
24. novembar 2000.
godine
C045 - Konvencija o radu pod zemljom (žene), 1935. godina (br. 45)
24. novembar 2000.
godine
C048 - Konvencija o zadržavanju prava na penziju za migrante, 1935. godina (br. 48)
24. novembar 2000.
godine
C080 - Konvencija o reviziji završnih članova, 1946. godina (br. 80)
24. novembar 2000.
godine
C088 - Konvencija o službi za zapošljavanje, 1948. godina (br. 88)
24. novembar 2000.
godine
C089 - Konvencija o noćnom radu(žene) (izmenjena), 1948. godina (br. 89)
24. novembar 2000.
godine
C090 - Konvencija o noćnom radu mladih ljudi (industrija) (izmenjena), 1948. godina
24. novembar 2000.
(br. 90)
godine
C094 - Konvencija o radnim klauzulama (javnim ugovorima), 1949. godina (br. 94) 10. decembar
2014.godine
C097 - Konvencija o migraciji radi zaposlenja (izmenjena), 1949. godina (br. 97)
24. novembar 2000.
godine
C102 - Konvencija o socijalnoj zaštiti (minimalni standardi), 1952. godina (br. 102)
24. novembar 2000.
godine
C106 - Konvencija o nedeljnom odmoru (trgovina i kancelarije), 1957. godina (br. 106)
24. novembar 2000.
godine
C113 - Konvencija o medicinskim pregledima (ribari), 1959. godina (br. 113)
24. novembar 2000.
godine
C114 - Konvencija o članovima ugovora za ribare, 1959. godina (br. 114)
24. novembar 2000.
godine
12
Konvencija Datum
C116 - Konvencija o reviziji završnih članova, 1961. godina (br. 116)
24. novembar 2000.
godine
C119 - Konvencija o zaštiti mašinskog parka, 1963. godina (br. 119)
24. novembar 2000.
godine
C121 - Konvencija o naknadi za povredu na radu, 1964. godina [Plan I izmenjen i
24. novembar 2000.
dopunjen 1980. godine] (br. 121)
godine
C126 - Konvencija o smeštaju posada (ribari), 1966. godina (br. 126)
24. novembar 2000.
godine
C131 - Konvencija o utvrđivanju minimalne zarade, 1970. godina (br. 131)
24. novembar 2000.
godine
C132 - Konvencija o plaćenim prazničnim danima (izmenjena), 1970. godina (br. 132)
24. novembar 2000.
godine
C135 - Konvencija o zastupnicima radnika, 1971. godina (br. 135)
24. novembar 2000.
godine
C136 - Konvencija o benzenu, 1971. godina (br. 136)
24. novembar 2000.
godine
C139 - Konvencija o profesionalnom kanceru, 1974. godina (br. 139)
24. novembar 2000.
godine
C140 - Konvencija o plaćenom odsustvu radi obrazovanja, 1974. godina (br. 140)
24. novembar 2000.
godine
C142 - Konvencija o razvoju ljudskih resursa, 1975. godina (br. 142)
24. novembar 2000.
godine
C143 - Konvencija o radnicima migrantima (dopunske odredbe), 1975. godina (br. 143)
24. novembar 2000.
godine
C148 - Konvencija o radnom okruženju (zagađenost vazduha, buka i vibracija)
24. novembar 2000.
Konvencija, 1977. godina (br. 148)
godine
C150 - Konvencija o administraciji rada, 1978. godina (br. 150) 15. mart 2013.
godine
C155 - Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu, 1981. godina (br. 155)
24. novembar 2000.
godine
C156 - Konvencija o radnicima sa porodičnim obavezama, 1981. godina (br. 156)
24. novembar 2000.
godine
C158 - Konvencija o raskidu zaposlenja, 1982. godina (br. 158)
24. novembar 2000.
godine
C159 - Konvencija o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju (invalidna lica), 1983.
24. novembar 2000.
godina (br. 159)
godine
C161 - Konvencija o službama medicine rada, 1985. godina (br. 161)
24. novembar 2000.
godine
C162 - Konvencija o azbestu, 1986. godina (br. 162)
24. novembar 2000.
godine
13
Konvencija Datum
C167 - Konvencija o bezbednosti i zdravlju na građevini, 1988. godina (br. 167) 16. septembar 2009.
godine
C181 - Konvencija o privatnim agencijama za zapošljavanje, 1997. godina (br. 181) 15. mart 2013.
godine
C183 - Konvencija o porodiljskoj zaštiti, 2000. godina (br. 183) Period porodiljskog 31. avgust 2010.
bolovanja: 16 nedelja godine
MLC, 2006 - Konvencija o pomorcima, 2006. godina (MLC, 2006) 15. mart 2013.
godine
Izmene i dopune 2014. godine Konvencije iz 2006. godine 18. juli 2014. godine
C187 – Promotivni okvir za Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu, 2006. godina 16. septembar 2009.
(br. 187) godine
Tabela B-3. Ratifikacija Instrumenta za ljudska prava od strane Republike Srbije

Instrument za ljudska prava Status ratifikacije
Međunarodna Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije:1969. Potpis: NA,
ratifikacija/pristupanje:
2001.
Međunarodni svečani ugovor o građanskim i političkim pravima:1976. Potpis: NA,
2001.
Opcioni protokol uz Međunarodni svečani ugovor o građanskim i političkim Potpis: 2001,
pravima:1976 ratifikacija/pristupanje:
2001.
Drugi opcioni protokol uz Međunarodni svečani ugovor o građanskim i političkim Potpis: NA,
pravima, koji teži ukidanju smrtne kazne: 1991. ratifikacija/pristupanje:
2001.
Međunarodni svečani ugovor o ekonomskim, socijalnim i kulturnim Potpis: NA,
pravima:1976. ratifikacija/pristupanje:
2001.
Opcioni protokol uz Međunarodni Svečani ugovor o ekonomskim, socijalnim i Potpis: NA,
kulturnim pravima:2013. ratifikacija/pristupanje:
NA
Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije protiv žena:1981. Potpis: NA,
2001.
Opcioni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije protiv Potpis: NA,
žena:2000 ratifikacija/pristupanje:
2003.
Konvencija protiv mučenja i drugog okrutnog, neljudskog ili ponižavajućeg Potpis: NA,
postupanja ili kazne:1987. ratifikacija/pristupanje:
2001.
Opcioni protokol uz Konvenciju protiv mučenja i drugog okrutnog, neljudskog ili Potpis: 2003,
ponižavajućeg postupanja ili kazne:2006. ratifikacija/pristupanje:
2006.
Konvencija o pravima deteta:1990. Potpis: NA,
2001.
Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o uključivanju dece u oružani Potpis: 2001,
sukob:2002. ratifikacija/pristupanje:
2003.
14
Instrument za ljudska prava Status ratifikacije

Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o prodaji dece, dečijoj prostituciji i Potpis: 2001,
dečijoj pornografiji:2002. ratifikacija/pristupanje:
2002.
Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o proceduri komunikacije:2014. Potpis: 2012,
NA
Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih Potpis: 2004,
porodica:2003. ratifikacija/pristupanje:
NA
Međunarodna Konvencija za zaštitu svih lica od prinudnog nestanka:2010. Potpis: 2007,
2011.
Konvencija o pravima invalidnih lica :2008. Potpis: 2007,
2009.
Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima invalidnih lica:2008 Potpis: 2007,
2009.
B.2. INSTITUCIONALNI OKVIR

Na osnovu Zakona o ministarstvima (Službeni glasnik RS brojevi 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 –
drugi zakon i 62/17), dužnosti u polju zaštite životne sredine i socijalnih pitanja, na
nacionalnom nivou, potpadaju pod jurisdikciju različitih institucija.
Ministarstvo zaštite životne sredine obavlja državne administrativne dužnosti vezane za:
životnu sredinu i sistem zaštite ozonskog omotača, praćenje klimatskih promena,
prekograničnog zagađenja vazduha i vode, identifikaciji i zaštiti prirodnih sistema koji su od
nacionalnog značaja, određivanje zahteva zaštite životne sredine u prostornom planiranju i
izgradnji; upozoravanje u slučaju iznenadne nesreće; zaštita od buke i vibracije; upravljanje
otpadom, uz izuzetak radioaktivnog otpada; odobraanje prekograničnog kretanja otpada i
zaštićenih vrsta biljaka i životinja; jačanje i održivi razvoj prirodnih resursa; inspekcijsku
kontrolu na terenu, obračun ukupnog kapaciteta resursa podzemnih voda, utvrđivanje pravila
i standard za crtanje geoloških mapa; dizajniranje programa istraživanja u polju osnovnog
geološkog istraživanja u vezi održivog korišćenja resursa i podzemnih voda.
Agencija za zaštitu životne sredine (Agencija) funkcioniše kao administrativno telo

Ministarstva zaštite životne sredine (MZŽS), obavljajući dužnosti vezane za:
• razvoj, približavanje i upravljanje nacionalnim sistemom za informisanje o životnoj

sredini (praćenje stanja činilaca životne sredine, registar izvora zagađivanja , itd.)
• sakupljanje i konsolidovanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i pisanje

izveštaa o stanju životne sredine i sprovođenju politike životne sredine;
15
• uspostavljanje i rad Nacionalnog sistema za automatsko praćenje kvaliteta

vazduha u Republici Srbiji (NSAPKV) i osnivanje Nacionalne referentne laboratorije
za kvalitet vazduha;
• razvoj postupka za obradu i procenu podataka za životnu sredinu;
• vođenje beležaka u vezi najbolje raspoložive tehnike i prakse i njihove primene na

terenu životne sredine;
• Saradnja sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EAŽS) i Evropskom mrežom

za informisanje i posmatranje (European Information and Observation Network -
EIONET);
• Obavljanje drugih dužnosti navedenih u zakonu.
Na polju zaštite životne sredine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (MPŠV)

obavlja dužnosti vezano za genetski modifikovane organizme i: politiku upravljanja vodama,
višenamensko korišćenje voda, vodsnabdevanje, uz izuzetak distribucije vode, zaštitu voda od
neželjenih dejstava; sprovođenje mera vodozaštite planiranom racionalizacijom potrošnje
vode; regulisanje vodnog režima, praćenje i održavanje vodnih režima koji sačinjavaju i
presecaju granicu Republike Srbije (Republička direkcija za vode, upravni organ unutar MPŠV)
i dužnosti vezane za šumarsku politiku. Uprava za šume, upravni organ unutar Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obavlja specijalizovane zadatke vezane za: politiku
šumarstva, očuvanja šume, poboljšanje i korišćenje šuma i divljeg sveta, sprovođenje zaštitnih
mera za šume i divlji svet, kontrolu semena i sadnica u šumi i druge zadatke propisane
zakonom.
Ministarstvo građevine, transporta i infrastrukture – obavlja državne administrativne

dužnosti, deo kojih je vezan za emisiju zagađujućih supstanci iz vozila u vazduh i emisiju buke
iz vozila, vazduhoplova i mašina i pomorski transport.
Ministarstvo zdravlja – obavlja državne administrativne dužnosti, deo kojih je vezan za:
snabdevanje javnosti odgovarajućom vodom za piće, dobru laboratorijsku praksu i druge
stavke definisane zakonom.
Na polju zaštite životne sredine Ministarstvo energetike i rudarstva obavlja administrativne

dužnosti vezane za kvalitet lož-ulja.
Republički geodetski zavod je specijalizovana organizacija koja obavlja tehničke i

administrativne dužnosti vezane za projektovanje i razvoj geodetskog informacionog sistema.
Republički geodetski zavod prati Ministarstvo životne sredine i Prostornog planiranja.
Republička hidrometeorološka služba je specijalizovana organizacija koja obavlja tehničke

zadatke vezane za: praćenje kvaliteta vazduha, sistematska meteorološka, klimatološka, agro-
meteorološka i hidrološka merenja i opservacije i sprovodi utvrđene i usklađene programe
za kontrolu kvaliteta vazduha, površinske i podzemne vode od prvog vodonosnog sloja i
16
precipitacije; bazu podataka uočenih i izmereniih hidroloških i meteorološkiih podataka;

praćenje, analizu i predviđanja vremena, klimatske i promene vode uključujući kvalitet bilo
vazduha ili vode; razvoj metoda, opertivno opažanje i upozoravanje u vezi štetnih atmosferskih
i uslova u hidrosferi; istraživanje procesa u atmosferi i hidrosferii razvoj metode i modela za
prognozu vremena, klime i voda; modifikacija vremena; projektovanje predloga za korišćenje
energetskih kapaciteta sunca i vetra; hidrometeorološka podrška rečnom transportu;
utvrđivanje i očuvanje etaloga i kalibracije hidroloških i meteoroloških informacionih sistema;
obavljanje međunarodnih dužnostina polju meteorologije i hidrologije, i druge zadatke
propisane zakonom.
Institut za očuvanje prirode je odgovoran za zaštitu i poboljšanje prirodne imovine Republike

Srbije. Njegovi zadaci su: istraživanje i studije na polju zaštite životne sredine, određivanje
granica oblasti kojima je potrebna zaštita, valorizacija prirodnih dobara i predlaganje merenja
za režim zaštite i kategoriju prirodnog dobra; praćenje stanja zaštićenog prirodnog dobra i
predlaganje merenja za režim zaštite i kategoriju prirodnog dobra nadležnim institucijama;
priprema profesionalnih predloga i analiza za određivanje mera zaštite i očuvanja prirodnih
dobara u procesu procene uticaja na životnu sredinu.
Instituti za zaštitu zdravlja obuhvataju praćenje kvaliteta ambijentalnog vazduha u lokalnoj

urbanoj mreži akumulativnih tvorevina i kvlaitet površinske vode u zoni toka kroz urbane
oblasti, prati adekvatnost vode za piće i zagađenje bukom. Ove institucije mere kvalitet
vazduha u 28 gradova (60 kontrolnih tačaka).
Republička direkcija za vode (RDV), administrativno telo unutar Ministarstva poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede, obavlja dužnosti vezane za: politiku upravljanja vodama:
višenamensko korišćenje voda; vodsnabdevanje, uz izuzetak distribucije vode; zaštitu voda od
neželjenih dejstava i planiranu racionalizaciju potrošnje vode; regulisanje vodnog režima;
praćenje i održavanje vodnih režima koji sačinjavaju i presecaju granicu Republike Srbije;
Direkcija takođe obavlja druge zadatke u ovom polju. RDV priprema osnovne strateške
dokumente u vezi vodnih resursa, uspostavlja uniformne standarde i pravila na polju
vodozaštite, korišćenja voda, zaštite voda od nepovoljnih dejstava, izdaje administrativne
akte, prati i kontroliše sprovođenje Zakona. Učestvuje u pripremi godišnjeg programa za
teritoriju Republike Srbije, kooji određuje prioritetne aktivnosti na izgradnji, rekonstrukciji i
održavanju vodoprivrednih objekata i sistema i obezbeđuje sredstva za njihovu realizaciju.
Ministarstvo za rad, zaposlenje, ratne vojne invalide i socijalna pitanja – obavlja državne
administrativne dužnosti vezane za: sistem na poljlu radnih odnosa i radnog prava i sve oblike
rada izuzev u državnim telima i telima lokalnih samoupravnih jedinica i autonomnih regiona,
javnih agencija i javnih službi; bezbednost i zdravlje na radu; inspekciju u polju radnih odnosa
i bezbednosti i zdravlja na radu; sindikalnih organizacija; štrajka; izvršavanje i zaštia prava koja
proističu iz zaposlenja radnika koji su privremeno zaposleni u inostranstvu; zaključivanje
ugovora o slanju službenika na rad u inostranstvo i slanje službenika na privremeni rad u
inostranstvo; beleške na polju rada; saradnja sa međunarodnim organizacijama na polju rada
17
i zaposlenja; međunarodne konvencije na polju rada, bezbednosti i zdravlja na radu; anti-

diskriminaciona politika; sistem socijalne zaštite; sistem porodične zaštite; brak; rodan
ravnopravnost; populaciona politika; planiranje porodice, porodica i deca; uživanje prava i
inkluzija izbeglica i raseljenih lica, povratnika na osnovu ugovora o readmisiji, Romskog
stanovništva i drugih socijalno ranjivih grupa; sistem penzionog i osiguranja za slučaj
invalidnosti; socijalno osiguranje i zaštita vojniih osiguranika; učešće u pripremi, zaključivanju
i sprovođenju međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju, itd.
Ministarstvo građevine, transporta i infrastrukture– ministarstvo vlade zaduženo za

izgradnju, transport i infrastrukturu. Postoji više agencija i institucija koje posluju u delokrugu
Ministarstva: Republički geodetski zavod, Lučka kapetanija, Direkcija za železnice, Agencija za
bezbednost saobraćaja, Direkcija za određivanje podobnosti brodova za plovidbu i Direkcija
za vodene puteve. 3. marta 2017. godine Vlade Republike Srbije je osnovala Koordinaciono
telo za praćenje sprovođenja Strategije za socijalnu inkluziju Roma i za Rome u Republici Srbiji
za period od 2016. do 2025.godine.
Vlada Srbije je usvojila Strategiju za socijalnu inkluziju Roma za period 2016-2025.godine. Kao
deo tog procesa, Ministarstvo građevine, transporta i infrastrukture vodi razvoj plana
preseljenja Romskih nehigijenskih naselja. U Srbiji, sredstva Instrumenta za Pred-pristupnu
pomoć (IPA) su na raspolaganju za razvoj programa i projekata koji specifično ciljaju Rome.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu- koje

uključuje Direkciju za ljudska i manjinska prava, je nadležno za sledeće: - zaštitu i unapređenje
ljudskih i manjinskih prava, uključujući prava ranjivih grupa migranata kao što su izbeglice i
raseljena lica, povratnika na osnovu sporazuma o readmisiji, i tražilaca azila; - praćenje, nadzor
i usklađivanje državnog zakonodavnog okvira sa međunarodnim međudržavnim ugovorima i
drugim međunarodnim aktima koji upućuju na ljudska i manjinska prava; - usklađivanje rada
javnih administrativnih nadležnih organa na polju zaštite ljudskih prava; - sprovođenje
aktivnosti vezanih za anti-diskriminacionu politiku; - pružanje pomoći ranjivim migrantskim
grupama, naročito u slučaju povratnika koji se vraćaju u zemlju na osnovu sporazuma o
readmisiji.
Ministarstvo finansija - obavlja zadatke javne uprave vezane za: državni budžet; određivanje
konsolidovanog Bilansa stanja javnih prihoda i javnih rashoda; sistem i politiku poreza, tarifa
i drugih javnih prihoda; politiku javnih rashoda; upravljanje raspoloživim javnim sredstvima
Republike Srbije; javni dug i finansijska imovina Republike Srbije, naplata potraživanja
alimentacije iz inostranstva; ekspropriacija, svojinskih i drugih stvarnih prava, itd.
18
B.3. DIREKTIVE ZA MEĐUNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
B.3.1. DIREKTIVE I SMERNICE MEĐUNARODNE FINANSIJSKE KORPORACIJE
IFC teži postizanju pozitivnog razvoja u aktivnostima koje ona finansira u zemljama u razvoju.
Putem osam zahteva za učinak, IFC veruje u poboljšanje socijalnih i ishoda životne sredine od
podržanih aktivnosti. Sprovođenje tih 8 standarda može pomoći u optimizaciji upravljanja
unosima kao što su voda i energija, vodeći do efikasnijeg i rentabilnijeg rada i lanca nabavke.
Standardi primenjivi za ovu procenu obuhvataju:
• SU 1: Procena i upravljanje rizicima i uticaji zaštite životne sredine i socijalne zaštite:
Standard učinka 1 utvrđuje značaj (i) integrisane procene radi identifikacije uticaja na životnu
sredinu i socijalnih uticaja, rizika i mogućnosti za projekte; (ii) efektnog angažmana zajednice
putem obelodanjivanja informacija vezanih za projekat i konsultacija sa lokalnim zajednicama
o pitanjima koja ih direktno pogađaju; i (iii) klijentovo upravljanje učinkom na životnu sredinu
i društvo tokom celog veka trajanja projekta.
Standardi učinka 2 do 8 utvrđuju ciljeve i zahteve za izbegavanje, minimizaciju, i tamo gde

ostaju rezidualni uticaji, da se nadoknade /prebiju sa rizicima i uticajima na radnike, pogođene
zajednice i životnu sredinu.
Dok celokupne bitne rizike i moguće uticaje na životnu sredinu i društvo treba smatrati delom
procene, Standardi učinka 2 do 8 opisuju potencijalne rizike i uticaje na životnu sredinu i
društvo koji zahtevaju naročitu pažnju. Tamo gde su identifikovani rizici i uticaji na životnu
sredinu ili društvo, od klijenta se traži da njima upravlja putem sopstvenog Sistema upravljanja
zaštitom životne sredine i društva (PUZŽSD) dosledno Standardu učinka 1.
• SU 2: Radna snaga i uslovi rada
Standard učinka 2 prepoznaje da praćenje ekonomskog rasta ka stvaranju zaposlenja i

generisanju prihoda treba da bude propraćeno zaštitom temeljnih prava radnika. Za bilo koje
poslovanje, radna snaga je vredno sredstvo i zdrav odnos radnik-rukovodstvo je ključni sastojak
u održivosti nekog privrednog društva.
Neuspeh u uspostavljanju i negovanju zdravog odnosa radnik-rukovodstvo može podriti

posvećenost radnika i zadržavanje, i može ugroziti projekt. S druge strane, kroz konstruktivan
odnos radnik-rukovodstvo, kao pošteno postupanje sa radnicima i pružajući im bezbedne i
zdrave uslove rada, klijenti mogu stvoriti opipljive koristi, kao što je poboljšanje efikasnosti i
produktivnosti njihovog poslovanja.
19
• SU 3: Efikasnost resursa i sprečavanje zagađivanja
Standard učinka 3 prepoznaje da povećana ekonomska aktivnost i urbanizacija često generišu

povećanje nivoa zagađenja vazduha, vode i zemljišta, i troše ograničene resurse na način koji
može ugroziti ljude i okolinu na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.
Postoji sve veći globalni konsenzus da sadašnje i projektovane atmosferske koncentracije

gasova staklene bašte (GHG) ugrožavaju javno zdravlje i blagostanje budućih generacija. U isto
vreme, efikasnije i efektivnije korišćenje resursa i sprečavanje zagađivanja2 i tehnologije i
prakse izbegavanja i ublažavanja GHG emisije su postali dostupni i ostvarivi u skoro svim
delovima sveta.
Oni se često sprovode putem metodologije kontinuiranog poboljšanja slične onima koje se
koriste za poboljšanje kvaliteta ili produktivnosti, koje su uglavnom dobro poznate većini
preduzeća u sektoru industrije, poljoprivrede i usluga.
• SU 4: Zdravlje, sigurnost i bezbednost zajednice
Standard učinka 4 prepoznaje da projektne aktivnosti, oprema i infrastruktura mogu da

povećaju izloženost zajednice rizicima i uticajima. Pored toga, zajednice koje su već izložene
uticaju klimatskih promena mogu doživeti ubrzanje i / ili intenziviranje uticaja zbog projektnih
aktivnosti.
Iako priznaje ulogu javnih vlasti u promovisanju zdravlja, bezbednosti i sigurnosti javnosti, ovaj
standard učinka obrađuje odgovornost klijenta da izbegne ili minimizira rizike i uticaje na
zdravlje zajednice, bezbednost i sigurnost, koji mogu proizaći iz aktivnosti vezanih za projekat,
sa posebnim osvrtom na ugrožene grupe.
• SU 5: Kupovina zemljišta i prinudno preseljenje
Standard učinka 5 prepoznaje da sticanje zemljišta u vezi projekta i ograničenja korišćenja

zemljišta mogu imati negativne uticaje na zajednice i lica koja koriste ovu zemlju. Prinudno
preseljenje se odnosi i na fizičko raseljavanje (preseljenja ili gubitak skloništa) i na ekonomsko
raseljavanje (gubitak imovine ili pristupa sredstvima koji dovodi do gubitka izvora prihoda ili
drugih sredstava za život1) kao rezultat sticanja zemljišta u vezi projekta i / ili ograničenja
korišćenja zemljišta.
Preseljenje se smatra prinudnim kada pogođene osobe ili zajednice nemaju pravo da odbiju
kupovinu zemljišta ili ograničenja upotrebe zemljišta koje dovode do fizičkog ili ekonomskog
raseljavanja. Ovo se dešava u slučajevima (i) zakonite eksproprijacije ili privremenim ili stalnim
ograničenjima na korišćenje zemljišta i (ii) u dogovorenim naseljima u kojima kupac može
posegnuti za eksproprijacijom ili nametnuti zakonska ograničenja na upotrebu zemljišta
ukoliko pregovori sa prodavcem ne uspeju.
20
• SU 6: Očuvanje bioraznovrsnosti i održivog upravljanja živim prirodnim resursima
Standard učinka 6 prepoznaje da su zaštita i očuvanje biodiverziteta, održavanje ekosistema,

i održivo upravljanje živim prirodnim resursima osnova za održivi razvoj.
Zahtevi navedeni u ovom Standardu učinka su vođeni Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti,

koja definiše bioraznovrsnost kao "različitost živih organizama iz svih izvora, uključujući,
između ostalog, zemaljskih, morskih i ostalih vodenih ekosistema i ekoloških kompleksa čiji su
oni su deo; ovo uključuje različitost unutar vrsta, između vrsta i ekosistema.”
SU 8: Kulturno nasleđe
Standard učinka 8 prepoznaje važnost kulturnog nasleđa za sadašnje i buduće generacije.
U skladu sa Konvencijom o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, ovaj Standard učinka ima
za cilj da obezbedi da klijenti štite kulturnu baštinu u okviru svojih projektnih aktivnosti.
Osim toga, zahtevi iz ovog standarda učinka o upotrebi kulturne baštine od strane jednog
projekta su delom zasnovani na standardima Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.
Skup osam Usmeravajućih napomena, koje odgovaraju svakom Standardu učinka, nude
smernice o zahtevima sadržanim u standardima učinka, uključujući i referentne materijale, kao
i dobre prakse održivosti kako bi poboljšali performanse projekta.
Svi ovi dokumenti (na engleskom jeziku) se mogu naći na odgovarajućoj veb-stranici IFC:
http://www.IFC.org/wps/wcm/connect/topics_ext_content/IFC_external_corporate_site/IFC
+sustainability/our+approach/risk+management/performance+standardi/environmental+an
d+social+performance+standardi+and+guidance+notes
B.3.2. SMERNICE MEĐUNARODNE FINANSIJSKE KORPORACIJE ZA EHS
B.3.2.1. OBJEKTI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

Smernice za životnu sredinu, zdravlje i bezbednost, Objekti za upravljanje otpadom (10.
decembar 2007. godine) daju neke dodatne smernice za upravljanje otpadom. Oni su date
detaljno dole.
21
Prijem Otpada, istovar, obrada i skladištenje
Kontrola dolaznog otpada je neophodna da se obezbedi sigurna i efikasna obrada, tretman i

odlaganje otpada i kvalitet krajnjih proizvoda (npr. komposta). Iako procedure mogu varirati u
zavisnosti od prirode otpada i neophodnog metoda obrade, preporučene mere uključuju:
• Vizuelnu procenu, merenje i dokumentovanje dolaznih tereta otpada;

• Odbacivanje ili, ako je objekat opremljen za obradu otpada, odvajanje potencijalno
opasnih materija ili identifikovanog otpada, uključujući infektivni otpad, i upravljati
njime kao opasnim ili infektivnim otpadom, kako je podesno;
• Analizirajte sumnjive opasne materije pre prihvata, tako da budu podeljene u odnosu
na kompatibilnost i tako da mogu biti adekvatno tretirane i odstranjene;
• Ako je moguće, izolovati opremu za usitnjavanje (npr, sekače ili glodalice) u prostoru
zaštićenom od eksplozije sa adekvatnom ventilacijom i ispuštanjem pritiska za
smanjenje uticaja potencijalnih eksplozija koje mogu nastati od materijala kao što su
plinske boce i zapaljive tečnosti koje mogu biti prisutne u KČO. Vizuelni pregled
dolaznog otpada, uz sortiranje i procedure za uklanjanje, mogu umanjiti ovu
potencijalnu opasnost;
• Odvojite sekundarne sirovine koje se mogu ponovno upotrebiti za reciklažu i organski
otpad za kompostiranje u praktično mogućoj meri.
Zagađene procedne vode
Preporučene strategije upravljanja zagađenim procednim vodama uključuju:
• Pri lociranju, razmotriti blizinu oblasti rukovanja i skladištenja otpada i bunara za

snabdevanje vodom za ljude i životinje, kanala za navodnjavanje i tela površinskih voda
koje podržavaju život u vodi i sposobnost da spreče kontaminirane procedne vode i
drenirano od ulaska u površinske i podzemne vode;
• Koristite nepropusne materijale za puteve, preradu otpada i skladištenje, i oblasti za
pranje vozila, i instalirajte ivičnjake kako bi se sprečilo oticanje u propusna područja;
• Sakupite ocedne i procedne vode iz područja koja se koriste za skladištenje otpada i
tretirajte oticanja da zadovoljite odgovarajuće standarde zaštite životne sredine pre
ispuštanja u površinske vode ili komunalnu kanalizaciju (na primer, sito za uklanjanje
krupnih komada, instalirajte zamke za mulj da se uklone čestice, i odstranite tečnosti
različitih faza u ulje / vodenom separatoru). Isprazniti u komunalnu kanalizaciju
(putem cevi ili kamion cisterna), a gde je to moguće, poželjno je oticanje iz skladišta
otpada i manipulativnih površina;
• Ponovno korišćenje prikupljene vode na licu mesta u procesima za odlaganje, u meri u
kojoj je to praktično izvodljivo ili je odložite sa prikupljenom procednom vodom koja
čeka na tretman.
22
Osim toga, strategije upravljanja za kontaminirane vode iz vozila uključuju:
• Pokriti kontejnere za vreme transporta;

• Obezbediti da je oprema vozila dizajnirana tako da prikupi drenažu i da se čuva u
kontejneru dok vozilo ne stigne na bezbednu lokaciju za pražnjenje.
Otpaci
Sledeće mere preporučuju se za sprečavanje, minimiziranje i kontrolu otpadaka i čvrstog

otpada tokom prijema otpada, istovara, prerade i skladištenja:
• Obezbediti adekvatnu skladište za otpad koji se ne tretira odmah ili odlaže;

• Sprovesti dobre postupke održavanja domaćinstva;
• Razmislite o korišćenju zatvorenih / pokrivenih područja za prevrtanje otpada,
seckanje, sabijanje, itd.;
• Instaliranje ograde za koje se otpad kači i mreže koje hvataju vetrom nošene otpatke.
Emisije u vazduh
Sledeće mere preporučuju se za sprečavanje, minimiziranje i kontrolu emisije od vozila i emisije

prašine, neprijatnih mirisa i bioaerosola tokom prijema otpada, istovara, prerade i skladištenja:
• Izaberite vozila i kontejnere koji smanjuju emisije u vazduh tokom utovara i istovara
otpada;
• Isprojektovati tačke istovara za smanjenje gužve u redu vozila;
• Počistite oblasti i puteve upravljanja otpadom često i koriste vodu u spreju za kontrolu
prašine gde je to potrebno;
• Uradite pred-tretiranje otpada po potrebi (npr. stvrdnjavanje, enkapsulacija, ili
vlaženje dovoljno da smanji prašinu, ali bez formiranja procednih voda);
• Upotrebite zatvorene oblasti za rukovanje otpadom i oblasti skladišta za smrdljiv otpad
ili otpad koji generiše opasnu prašinu (npr, azbest). Zatvorena skladišta za otpad i
oblasti rukovanja su poželjni za celokupan otpad;
• Koristite sistem usisavanja za uklanjanje prašine sa radnih površina, zgrada i sudova za
skladištenje, i tretirati po potrebi, za kontrolu emisija čestica (npr. filter kesa);
• Uklonite, tretirajte ili odložite sav biološki /smrdljiv otpad na ekspeditivan način;
• Gde je to neophodno koristite sprejeve za miris- za neutralizaciju neprijatnog mirisa;
• Upotreba negativnog pritiska u zgradama za preradu i odgovarajuće filtracije vazduha
(npr biofilter) da se ukloni neprijatan miris.
Buka i vibracija
Glavni izvori buke i vibracija obuhvata kamionski saobraćaj; opremu za utovar (npr, kranovi,
bageri točkaši), stacionarne vibratorne mašine, uređaji za baliranje, glodalice i drugi sistemi
tretiranja i prenosa.
23
Preporučene strategije za upravljanje bukom uključuju:
• Konstruisati tampon zonu između objekta i spoljnog okruženja ili postavite objekte
daleko od osjetljivih receptora;
• Uključivanje razmatranja buke i vibracija tokom projektovanja, uključujući i primenu
modela za predviđanje nivoa buke u određenim lokacijama osetljivim na buku,
koristeći standardne nivoe jačine zvuka za proizvodni pogon;
• Održavajte puteve na lokaciji u dobrom stanju da se smanji buk i vibracije od kretanja
vozila;
• Koristite akustične zaštite oko fiksnog / mobilnog postrojenja i opreme;
• Izaberite opremu koja ima nizak nivo emisije buke;
• Na postrojenje instalirajte prigušnu opremu, npr. prigušivače /uređaje koji mute zvuk;
• Koristite zgrade da zatvorite svojstveno bučnu opremu fiksnih postrojenja (npr. Stavite
sekač otpada šreder u vagon-salu i tu salu zatvorite sa svih strana) i razmotrite
upotrebu zvučno-izolacionih materijala u samoj izgradnji.
Objekti za spaljivanje KČO otpada
Emisije u vazduh
Emisije u vazduh nastale spaljivanjem zavise od sastava specifičnog otpada i prisustva i

efikasnosti sistema za kontrolu zagađenja vazduha. Emisije zagađivača mogu uključivati
ugljendioksid (CO2), CO, NOX, sumpor dioksid (SO2), čestice, amonijak, amini, kiseline (HCL, HF),
VOCs, dioksine / furane, polihlorovane bifenile (PCBs), policiklične aromatične ugljovodonike
(PAHs), metale (Hg), sulfide, itd., u zavisnosti od sadržaja otpada i uslova sagorevanja.
Sledeće mere preporučuju se za sprečavanje, minimiziranje i kontrolu emisije u vazduh:
• Izvršiti razdvajanje i / ili preraspodelu otpada da se izbegne spaljivanje otpada koji

sadrže metale i metaloide koji mogu isparavati toku sagorevanja i biti teški za
kontrolisati tehnologijom emisija u vazduh (npr živa i arsen);
• Pratite važeće nacionalne zahteve i međunarodno priznate standarde za dizajn
krematorijuma i uslove rada, uglavnom brzo gašenje dimnih gasova nakon napuštanja
svih komora za sagorevanje i pre ulaska u bilo koji ure0đaj za kontrolu suvih čestičnih
materija, alii za temperaturu sagorevanja, vremena boravka i turbulenciju.1
1
Na primer, u skladu sa članom 6 Direktive 2000/76 Saveta EU, gas koji nastaje u procesu spaljivanja
treba povećati, nakon poslednjeg ubrizgavanja vazduha za sagorevanje na temperaturi od 850 stepeni
Celzijusa (1.100 stepeni Celzijusa za opasan otpad sa sadržajem većim od 1% halogenizovanih
organskih materija) za period od dve sekunde. Dodatni detalji o radnim uslovima su dati u ovom
upućivanju. Drugi izvori standarda za emisije uključuju US EPA propise za emisije u vazduh iz
stacionarnih izvora na 40 CFR Deo 60.
24
• Standardi za stacionarne spalionice koji obuhvataju zahteve za temperaturu i kaljenje

izlaznog gasa iza gorionika (brzo smanjenje temperature) zahtevi su poželjni kako bi
skoro eliminisali dioksini i furani;
• Uvesti otpad u spalionice tek nakon se dostigne optimalna temperatura u završnoj
komori za sagorevanje.
• Sistem za punjenje otpadom treba da se veže međusobno za nadzor temperature i
kontrolni system za sprečavanje dodavanja otpada ako radna temperatura padne
ispod potrebnih granica;
• Smanjenje nekontrolisanog prodiranja vazduha u komoru za sagorevanje preko
utovara otpada ili drugih puteva;
• Optimizujte geometriju peći i kotla, injektiranje vazduha za sagorevanje, i, ako se
koristi, NOx upravljački uređaji upotrebite modelovanje protoka;
• Optimizujte i kontrolišite uslove sagorevanja kontrolom snabdevanja vazduha
(kiseonika), distribucije i temperature, uključujući gas i mešanje sa oksidacionim
sredstvom; kontrolom nivoa i distribucije temperature sagorevanja; i kontrolom
vremena boravka sirovog gasa;
• Sprovesti održavanje i druge postupke za minimiziranje planiranih i neplaniranih
isključivanja;
• Izbegavajte uslove rada koji prevazilaze one koji su potrebni za efikasno uništavanje
otpada;
• Korišćenje pomoćnog gorionika (više gorionika) za pokretanje i isključivanje i
održavanje potrebne operativne temperature sagorevanja (prema dotičnom otpadu)
u svakom trenutku kada nesagorelo otpada u komori za sagorevanje.
• Koristite kotao za prenos energije dimnih gasova za proizvodnju električne energije i /
ili snabdevanje parom / toplotom, ako je to praktično izvodljivo;
• Upotrebite primarnu kontrolu NOx (vezano za sagorevanje) i / ili selektivne katalitičke
redukcije (SCR) ili selektivnu nekatalitičku redukciju (SNCR) sistemi, u zavisnosti od
potrebnih nivoa emisija;
• Upotrebite dimovodni sistem za tretman gasa za kontrolu čestica kiselih gasova i
drugih zagađivača vazduha;
• Smanjiti formiranje dioksina i furana osiguravajući da kontrolni sistemi čestica ne rade
u opsegu od 200 do 400 stepeni temperature Celzijusa; identifikovanje i kontrolisanje
dolaznih kompoziciju otpada; korišćenjem primarne (vezane za sagorevanje) kontrole;
korišćenjem dizajna i operativnih uslova koji ograničavaju formiranje dioksina, furana,
i njihovih prekursora; i korišćenje dimnih kontrola gasa;
• Razmotrimo primenu tehnologija energije iz otpada ili anaerobne digestije da
pomogne prebijanje emisije vezane za proizvodnju električne energije iz fosilnih
goriva.2
2
Mogućnost primene tehnologija za iskorišćenje otpada u –energiju zavisi od niza pitanja koja mogu
da uključuju i specifikacije idejnog projekta utvrđene od strane lokalnih vlasti, kao i zakona koji se
primenjuje na generaciju i prodaju električne energije. Takođe, treba napomenuti da opcije za
25
Pepeo i druge rezidue
Sagorevanje čvrstog otpada stvara pepeo i drugi materijal preostao nakon spaljivanja. Čvrsti
otpad može takođe biti dobijen tretmanom otpadnih voda iz tretmana dimnog gasa (TDG).
Sledeće mere preporučuju se za sprečavanje, minimiziranje i kontrolu čvrstog otpada od

spaljivanja:
• Dizajnirajte peć da, koliko je to moguće, fizički zadrži otpad unutar ložišta (npr. uske
rešetke, mali razmak za rešetke, rotacione ili statičke peći za prilično tečan otpad) i
koristiti stopu obrade otpada koja obezbeđuje dovoljnu agitaciju i vreme zadržavanja
otpada u peći na dovoljno visokim temperaturama, uključujući bilo koje izgorene
oblasti, u cilju postizanja ukupnog organskog ugljenika (TOC) vrednosti u ostacima
pepela ispod 3 mas procenta i obično između 1 i 2 vt procenta.
• Upravljajte talogom pepela odvojeno od letećeg pepela i drugih ostataka tretmana
dimnih gasova kako bi se izbeglo prljanje taložnog pepela za njegovo potencijalno
ponovno korišćenje;
• Odvojiti preostale crne i obojene metali iz pepela koliko je to praktično izvodljivo i
ekonomski održivo, za njihovo ponovno korišćenje;
• Tretirajte pepeo na dnu ili van lokacije (na primer, skrining i drobljenje) u meri u kojoj
je potrebno da se zadovolje specifikacije postavljene za njegovu upotrebu ili tokom
prijemne obrade ili na lokaiji odlaganja (na primer, da bi se postigao nivo procurivanja
za metale i soli koji je u skladu sa lokalnim uslovima živone sredine na mestu upotrebe);
• Pepelom sa dna i ostacima treba da se upravlja na osnovu njihove klasifikacije, kao
opasnih ili bezopasnih materija. Opasnim pepelom treba upravljati i odložiti ga kao
opasan otpad. Neopasni pepeo može se odložiti u KČO deponiju ili se razmatra za
reciklažu u građevinskim materijalima.3
Otpadne vode
Rashladni sistemi generišu izduvavanje sa rashladnog tornja, koja se pominju uopšteno u EHS
smernicama. Pored toga, tretiranje dimnog gasa generiše otpadne vode koje zahtevaju
tretman i odlaganje.
Da biste sprečili, smanjili i kontrolisali efluente vode, treba tretirati otpadne vode iz tretiranja
dimnog gasa ako je potrebno, na primer, koristeći filtracionu koagulaciju, taloženje i filtracije
za uklanjanje teških metala, i neutralizaciju.
reciklažu često uštede više energije nego što se generiše spaljivanjem mešanog čvrstog otpada u
objektu prerade otpada u energiju.
3
EPA (http://www.epa.gov)
26
Buka
Glavni izvori su izduvni ventilatori i od njih nastaje buka na izvodu njihovog grupisanja. Sistem
hlađenja (za hlađenje isparavanjem i posebno za hlađenje vazduha); i turbina generatora.
Mere za rešavanje uticaja buke su obrađene u Opštim EHS smernicama. Dodatne preporučene
mere za sprečavanje, minimiziranje i kontrolu buke od spaljivanja uključuju upotrebu
prigušivača na vazdušnim hladnjacima i dimnjacima, po potrebi.
Emisije i efluenti
Tabela B-4 predstavlja primere emisije i standarde za otpadne vode za upravljanje otpadom iz
Evropske unije. Ove emisije i otpadne vrednosti se pretpostavlja da će se postići pod
normalnim radnim uslovima u odgovarajuće dizajniranom i vođenom kapacitetu putem
primene tehnika prevencije i kontrole zagađenja koje se razmatraju u prethodnim poglavljima
ovog dokumenta. Ovi nivoi treba da se postignu u svakom trenutku kao što je opisano u gore
pomenutim standardima. Odstupanje od ovih nivoa uzimanjem u obzir specifičnih, lokalnih
uslova projekta treba da bude opravdano u proceni životne sredine.
Tabela B-4. Standardi emisija u vazduh za KČO postrojenja za spaljivanje u EU4

Paarmetar Vrednost iz smernice za EU
Ukupnop suspendovane čestice 10 mg/m3 (24 časovni prosek)

Sumpor dioksid (SO2) 50 mg/m3 (24 časovni prosek)
Azot dioksid (NOx) 200-400 mg/m3 (24 časovni prosek)
Hidrohlorna kiselina (HCl) 10 mg/m3
Dioksini i furani 0,1 ng TEQ/m3 (6-8 časovni prosek)
Kadmium 0,05-0,1 ng/m3 (0,5-8 časovni prosek)
Ugljen monoksid 50-150 mg/m3
Olovo 50-150 mg/m3
Živa 0,05-0,1 ng/m3 (0,5-8 časovni prosek)
Ukupno metali 0,5-1 ng/m3 (0,5-8 časovni prosek)
Vodonik fluorid (HF) 1 mg/m3
Smernice za otpadne vode važe za ispuštanje tretiranih otpadnih voda u površinske vode za
opštu upotrebu. Lokacijski specifični nivoi pražnjenja se mogu utvrditi na osnovu dostupnosti
i uslova u korišćenju javno upravljame kanalizacije i sistema za prečišćavanje ili ako ispušta
direktno u površinske vode, po prijemu vodu se koristi kao što je opisano u Opštoj EHS
Smernici. Ovi nivoi treba da se postignu, bez razblaživanja, najmanje 95% vremena rada
postrojenja ili jedinice, da se izračuna kao proporcija godišnjih časova rada. Odstupanje od
4
EU Direktiva 2000/76/EC (primenjuje se na krematorijume za OČO i opasan otpad)
27
ovih nivoa u razmatranju specifičnih, lokalnih uslova projekta treba da bude opravdano u
proceni životne sredine.
Popunjavanje deponije
Sanitarna deponija je pažljivo konstruisana, strukturno stabilna formacija razdvojenih ćelija

opada, koje razdvaja zemljišni pokrivni materijal, sa osnovom i bočnim nagibima dizajniranim
da minimizuju infiltraciju i olakšaju sakupljanja procednih voda. Deponije su locirane,
projektovane i posluju da izoluju otpad iz okolne životne sredine, posebno podzemnih voda.
Čak i nakon zatvaranja, deponije zahtevaju dugoročnu negu, uključujući održavanje sistema
pokrivanja, sakupljanje i tretman procednih voda, sakupljanje i spaljivanje bakljom ili
korišćenje deponijskog gasa, i praćenje podzemnih voda, tako da otpad ostaje izolovan. Tako
EHS uticaj eventualnog rashodovanja ili zatvaranja i dugoročno funkcionisanje i održavanje
deponije treba uzeti u obzir u dizajnu sistema.
Operateri deponije, radeći u saradnji sa lokalnim regulatornim nadležnim organima, treba da

istraže i sprovedu mogućnosti svođenja na minimum na deponiji odlaganja komunalnog
otpada koji sadrže metale, kao što su živa, koji mogu biti ispušteni zbog drobljenja otpadnih
materijala. Razdvanjanje i pred-sortiranje ovih materijala treba da se vrši u najvećem mogućem
stepenu
Određivanje lokacije deponije
Lokacija deponije treba da uzme u obzir moguće uticaje u vezi sa otpuštanjem zagađujućih
materija, uključujući i sledeće:
• Blizinu stambenih, rekreativnih, poljoprivrednih, zaštićenih prirodnih područja, ili

staništa divljih životinja i područja za izlov divljih životinja, kao i druge potencijalno
nekompatibilne namene zemljišta:
- Stanogradnja bi trebalo da bude tipično dalje od 250 metara od oboda lokacije za
izgradnju predložene deponijske ćelije radi svođenja na minimum potencijala
migracije podzemnih gasovitih emisija.
- Visual uticaje treba svesti na minimum procenom prostornih alternativa.
- Lociranje mesta treba da bude dalje od 3 km od turbomlaznog aerodroma i 1,6 km
od aerodrome za klipne avione ili kao što je dozvoljeno od strane vazduhoplovnih
vlasti, u potpunosti razmatrajući potencijalne pretnje po vazdušnu bezbednost zbog
privlačenja i prisustva ptica.
• Blizina i korišćenje podzemnih i površinskih vodnih resursa:
- Privatni ili javni bunari za vodosnabdevanje za vodu za piće, navodnjavanje, ili
napajanje stoke koji se nalaze nizvodno od granica deponije treba da budu dalje od
500 metara od prečnika lokacije, osim ako su alternativni izvori vodsnabdevanja
snabdevanja vode lako i jeftino dostupni i njihov razvoj je prihvatljiv nadležnim
regulatornim organima i lokalnim zajednicama.
- Oblasti unutar granica deponije trebalo bi da se nalaze van oblasti dopunjavanja 10-
godišnjih podzemnih voda za postojeći ili sistem vodosnabdevanja u razvoju.
28
- Višegodišnji tok ne bi trebalo da se nalazi unutar 300 metara nizvodno od lokacije za

predložene izgradnju deponijske ćelije, ukoliko njegovo skretanje, propuštanje ili
usmeravanje nisu ekonomski i ekološki izvodljivi radi zašte toka od potencijalnog
zagađenja.
• Geologija i hidrogeologija lokacije:
- Deponija treba nalazi u blago nagnutoj topografiji, podložnoj razvoju korišćenja
ćelijskog (Bund) metoda), sa nagibima koji svode na minimum potrebu za zemljanim
radovima za dobijanje ispravnog drenažnog nagiba od oko 2%.
- sezonski visok nivo izdana podzemnih voda (tj, 10-godišnji najviši nivo) treba da bude
najmanje 1,5 metar ispod predložene osnove bilo kojeg iskopa ili pripreme lokacije
da se omogući razvoj deponijske ćelije.
- Pogodni materijal za pokrivanje tla mora biti dostupan na lokaciji da zadovolji
potrebe za privremeno (minimum 30 cm dubine) i završno pokrivanje (minimalne
dubine od 60 cm), kao i izgradnju delova (za ćelijski metod rada deponije). Poželjno
je da lokacija ima odgovarajuće zemljište da takođe zadovolji potrebe pokrivanja.
- (obično najmanje 15 cm dubine zemljišta).
• Potencijalne pretnje celokupnosti lokacije deponije od prirodnih nepogoda kao što su
poplave, klizišta i zemljotresi:
- Deponije treba da se lociraju van plavnih ravni podložnih 10-godišnjim poplavama i,
ako su unutar oblasti koje su predmet 100 godišnjih poplava i, pogodne za ekonomski
projekat koji bi eliminisao potencijal za ispiranje.
- Ne bi trebalo da postoji značajan seizmički rizik u regionu deponije koja bi mogao
izazvati uništenje bedema, kanalizacije ili drugih javnih radova, ili koji bi zahtevao
nepotrebno skupe tehnološke mere; inače, bočne padine treba prilagoditi kako bi se
sprečilo rušenje u slučaju seizmičke aktivnosti.
- Nikakve rasedne linije ili značajne pukotine u geološkom sastavu ne treba da budu
prisutni unutar 500 metara od prečnika predloženog razvoja ćelijske deponije, što bi
omogućilo nepredvidivo kretanje gasa ili procednih voda.
- Ne bi trebalo da postoji košuljica krečnjaka, karbonatna, ispucala ili druge formacije
poroznih stena koje bi bile nepodesne kao barijere za kretanje procednih voda i
migracije gasa, gde su te formacije više od 1,5 metra debljine i prisutne kao najviša
geološka jedinica iznad osetljivih podzemnih voda.
Generisanje procedne vode
Deponijska procedna voda sadrži rastvorene sastojake koji proističu iz međutkivnih voda
odloženog otpada kao i od proizvoda njegovog raspadanja. Ona takođe može sadržati i neke
suspendovane čvrste čestice, uključujući patogene. Ako se ne sakupljaju i ne tretiraju,
procedne vode mogu migrirati iz deponije i zagaditi zemljište, podzemne i površinske vode.
Procedne vode i praćenje lokacije se koriste da potvrde da projektovani sistemi deponije
efikasno izoluju otpad, kako tokom rada deponije; tako i posle zatvaranja. Procedne vode iz
KČO deponije tipično imaju veoma visok udeo azota (kao amonijum), hlorida i kalijuma, kao i
rastvorenu biološku potrošnju kiseonika i hemijsku potrošnju organskog kiseonika.
29
Sledeće mere se preporučuju za sprečavanje, svođenje na minimum i kontrolu generisanja

procedne vode iz KČO deponija:
• Locirajte deponiju u oblastima sa stabilnom geologijom, izbegavajte lociranje u blizini

posebno osetljivih ili osetljivih ekosistema i resursa podzemne vode i površinske vode;
• Projektujte i upravljajte deponijom u skladu sa važećim nacionalim zahtevima i
međunarodno priznatim standardima radi smanjenja na minimum generisanja
procedne vode, uključujući korišćenje obloga za deponiju male propustljivosti5 kako
bi se sprečila migracija procedne vode kao i deponijskog gasa, i sistem za
odvodnjavanje i sakupljanje procedne vode, i pokrivku deponije (dnevnu, privremenu,
i završnu) za svođenje infiltracije na minimum6;
• Tretirajte procedne vode na licu mesta i / ili ih ispraznite u komunalni sistem za
otpadne vode. Potencijalne metode obrade uključuju aerisane lagune, aktivni mulj,
anaerobnu digestiju, veštačke močvare, recirkulaciju, membransku filtraciju, tretman
ozonom, podloge od treseta, peščane filtere, i izdvajanje metana;
• Svedite na minimum svakodnevno izloženu radnu površinu i koristite drenove u
prečniku deponije i sabijanje ćelija deponije, kosine i dnevne pokrivne materijale za
smanjenje infiltracije padavina u deponovani otpad;
• Sprečite oticanje padavina u aktivno područje deponije (na primer, korišćenjem
bedema ili drugih skretanja); Sistemi treba da budu projektovani tako da barataju
vršnim pražnjenjem 25-godišnje odluje;
• Sakupljajte i kontrolišite ocedak vode sa aktivne površine deponije; sistem treba da
bude projektovan barata pražnjenjem iz 24-časovne, 25-godišnje oluje. Oticanje se
tipično tretira zajedno sa procednom vodom sa lokacije.
Praćenje podzemne vode i procedne vode
Preporučene mere za praćenje podzemne vode i procedne vode uključuju sledeće:
• Merenje i beleženje količine i kvaliteta generisane procedne vode. Promene u količini

ili kvalitetu procednih voda koje se ne mogu pripisati vremenu ili drugim faktorima
mogu ukazivati na promene u oblozi, sakupljanju procedne vode ili u sistemima
pokrivanja deponije;
5
Sistemi obloga za KČO deponije mogu se sastojati od kombinacije geološke barijere sa zastornom
oblogom dna i drenažnim slojem za ocedne vode. zahtevi za propustljivost i debljinu mogu se kretati
od hidrauličke provodljivosti od 1 x 10-7 cm / sekundi za 0,6 metara sloj sabijene zemlje prekriven 30-
mil elastičnom membrana oblogom (60-mil ako je napravljena od polietilena visoke gustine (HDPE) )
(vidi US EPA propise na 40 CFR Deo 258) do debljine 1 metar i hidrauličnom provodljivošću od 1 x 10-9
metara/ sekundi za kombinovano geološke barijere i sistem obloge sa drenažnim slojem od 0,5
metara (vidi Direktiva Saveta Evropske unije 1999 / 31 / EC od 26. aprila 1999. godine o deponijama
otpada).
6
Za dodatne bliže kriterijume za dizajn pogledati Smernice Bazelske konvencije o posebno
projektovanim deponijama, Serija Bazelske konvencije / SBC broj 02/03; US EPA Propisi u 40 CFR Deoc
258; i Direktiva Saveta Evropske unije 1999/31 / EC od 26. aprila 1999. godine o deponiji otpada.
30
• Instalirti kontrolne bunare za podzemne vode izvan prečnika deponije na lokacijama i

dubinama dovoljnim da se proceni da li se procedne vode sele sa deponije u najvišu
jedinicu podzemne vode. Ova mreža za praćenje podzemnih voda obično uključuje,
kao minimum, jedan bunar za praćenje koji se nalazi uzvodnom pravcu toka
podzemnih voda sa deponije i dva bunara za praćenje koji se nalaze u nizvodnom
pravcu. Sistem za praćenje podzemnih voda treba da bude dosledn važećim domaćim
propisima i međunarodno priznatim standardima.7
• Redovno uzorkovati bunare za praćenje i analizirati uzorak na sastojke, izabrane na
osnovu:
- Vrsta, količina i koncentracija sastojaka u otpadima kojim se upravlja na
deponiji;
- Pokretljivosti, stabilnosti i postojanosti otpadnih sastojaka i proizvoda njihovog
reagovanja u nezasićenu zonu ispod oblasti upravljanja otpadom;
- Mogućnosti detekcije pokaznih parametara, sastojaka otpada, i proizvoda
reakcije u podzemnim vodama;
- Koncentracije sastojaka u zaleđu podzemne vode.
Emisije deponijskog gasa
KČO sadrži značajne delove organskih materijala koji proizvode različite gasovite proizvode
kada se odbace, sabijaju i pokrivaju na deponiji. Kiseonik u deponiji se brzo istroši, što dovodi
do anaerobne bakterijske razgradnje organskih materijala i proizvodnju prvenstveno ugljen
dioksida i metana. Ugljen-dioksid je rastvorljiv u vodi i teži da se rastvori u procednim vodama.
Metan, koji je manje rastvorljiv u vodi i lakši od vazduha, teži da migrira iz deponije, stvarajući
deponijski gas koji je obično oko 60 procenata metan i 40 procenata CO2, sa tragovima drugih
gasova. Neke KČO deponije su projektovane da maksimizuju anaerobnu degradaciju i
proizvodnju deponijskog gasa, koji se može sagoreti za energiju. Osim toga, rad deponija može
stvarati prašinu i neprijatne mirise. Deponijski gas se ne stvara, Ili se stvara u manjim
količinama, ukoliko je otpadni materijal je prvenstveno inertan, poput građevinskog otpada.
Preporučene metode za kontrolu i praćenje emisija deponijskog gasa uključuju sledeće:
• Uključiti sistem za sakupljanje deponijskog gasa projektovan i koji radi u skladu sa

važećim nacionalnim zahtevima i priznatim međunarodnim standardima, uključujući
ponovno korišćenje i obradu pre upotrebe ili uništenjae toplotom u efikasnom
objektu plamenika. Sprečiti kondenzaciju iz gomilanja u sistemima za odsisavanje
organizovanjem cevovoda koji se spušta do tačke vađenja, kao što je kotao sa
čepovima za izbijanje;
• Upotrebiti deponijski gas kao gorivo ako je to praktično izvodljivo, ili ga obradite pre
ispuštanja (npr. Korišćenjem zatvorenog plamenika ili termalne oksidacije ukoliko je
sadržaj metana manji od oko 3 zapreminska procenta);
7
Videti, na primer, U.S. EPA regulations at 40 CFR Part 258 Subpart E.
31
• Upotrebu kompresorskih ventilator (bustera) dovoljnog kapaciteta za predviđeni

prinos gasa i konstruisane od materijala podesnih za rad sa deponijskim gasom;
duvaljke treba da budu zaštićene, odvodnicima plamena i na nivou ulaza i na nivou
izlaza gasa;
• Instalirati i redovno uzorkovati bušotine koje okružuju deponiju za praćenje migracije
deponijskog gasa.
Preporučene metode za kontrolu prašine i emisija neprijatnog miris uključuju sledeće:
• Kompaktirajte i pokrijte otpad odmah po istovaru iz vozila koje dovozi otpad;

• Svedite na minimum otvorene oblasti kiperovanja;
• Odložite smrdljivi mulj u pokrivene kanale;
• Ograničite prihvat tereta za koje se zna da su naročito smrdljivi;
• Ograničite aktivnosti kiperovanja tokom perioda nepovoljnog vremena (npr, vetra ka
osetljivim prijemnicima);
• Zapečatite karter pokrivače;
• Provetriti oblasti za skladištenje procednih voda.
Otpaci
Vetar, vozila i štetočine mogu razvući KČO, potencijalno privlačeći štetočine, doprinoseći
prenošenju bolesti, i negativno utičući na divlji svet i susedne zajednice.
Sledeće mere se preporučuju za sprečavanje, svođenje na minimum i kontrolu širenja

otpadaka:
• Izbegnite lociranja objekata u posebno izloženim, vetrovitim oblastima;

• Obezbedite sadnju u prečniku deponije, uređenje zemljišta ili ograde za smanjenje
vetra;
• Pričvrstite otpad na mestu korišćenjem buldožera i kompaktora na deponijama
neposredno posle istakanja iz vozila koja isporučuju otpad;
• Upotrebite zemljište ili veštačke pokrivne materijale, tako da se deponovani otpad
drži u mestu. Češća primena pokrivanja može biti potrebna tokom jakih vetrova ili u
izloženim oblastima;
• Upotrebite tehnike zastrašivanja ili prirodne predatore za kontrolu ptice strvinara;
• Obezbediti oblast za hitno kipovanje /plastičnu vremensku ćeliju za lagani otpad, kao
što je papir;
• Izgradite privremena nadvišenja i zaštitne zidove neposredno uz područje kipovanja,
instalirajte strateški postavljene mobilne hvatajuće ograde u blizini oblasti kipovanja
ili na najbližem grebenu niz vetar, i / ili potpuno zatvorite oblast kipovanja mobilnim
sistemom mreže za otpatke;
• Instalirajte ogradu protiv vetra uzlazno od vetra sa oblasti kipovanja da se smanji
snaga vetra, kako on prelazi preko objekta;
32
• Privremeno zatvaranje objekta za specifičan ili celokupan otpad ili sve vrste vozila
kada su vremenski uslovi posebno nepovoljni.
Zatvaranje i aktivnosti po zatvaranju
Operateri deponijskog objekta treba da planiraju zatvaranje i negu posle zatvaranja objekta.
Takvo planiranje treba da se dogodi što je ranije moguće u projektnom ciklusu, tako da
problemi mogućeg zatvaranja i posle zatvaranja budu uključeni u finansijsko i tehničko
planiranje. Planske aktivnosti zatvaranja i posle zatvaranja treba da sadrže sledeće elemente:
• Izrada plana zatvaranja koji određuje potrebne ciljeve i kontrole životne sredine
(uključujući i tehničke specifikacije), buduću upotrebu zemljišta (kao što je definisano
u konsultaciji sa lokalnim zajednicama i vladinim agencijama), raspored zatvaranja,
finansijska sredstva, i aranžmane za praćenje;
• Procenu, izbor i primenu metoda zatvaranja doslednog upotrebi nakon zatvaranja i
koji bi trebalo da uključi postavljanje završnog pokrivača radi sprečavanja daljih
uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
• Primena komponenti završnog pokrivača koje su dosledne u skladu sa upotrebom
posle zatvaranja i lokalnim klimatskim uslovima. Završni pokrivač treba da obezbedi
dugoročnu zaštitu životne sredine sprečavanjem direktnog ili indirektnog kontakta
živih organizama sa otpadnim materijalima i njihovim sastavnim delovima;
• Svođenje na minimum infiltracije padavina u otpad i kasnije stvaranje procedne vode;
Kontrola migracije deponijskog gasa; i svođenje na minimum potreba za dugoročnim
održavanjem;
• Uspostaviti finansijske instrumente kojima bi se pokrili troškovi zatvaranja i negovanja
posle zatvaranja i praćenja.
B.3.2.2. UPRAVLJANJE BUKOM

Na ovom projektu su praćene Direktive o buci određene smernicama Međunarodne finansijske
korporacije (IFC): ",Smernice za životnu sredinu zdravlje, i bezbednost (EHS) ".
U skladu sa tim smernicama, uticaji buke ne treba zbog toga da:
• Povećaju pozadinske nivoe + 3 dB na najbližoj lokaciji prijemnika van lokacije. Na primer,

ako se zgrada nalazi u zoni s pozadinom od 55 dB (A), uticaj buke nije mogao prevazići
58 dB (A). Ako se taj prag prelazi, treba realizovati akustičnu zaštitu za smanjenje nivoa
buke ispod 58 dB(A);
ili
• prelazi (vrednosti na "otvorenom"), prikazane u tabeli dole:
33
Tabela B-5. Smernice Međunarodne finansijske korporacije za nivo buke

Jewdnočasovni LAeq (dBA)
Prijemnik
Danju 07:00-22:00 Noću 22:00-07:00
Stambeni, institucionalni, obrazovni 55 45
Industrijski, trgovački 70 70
Mi ćemo koristiti drugi kriterijum za definisanje IFC pragova. Vredi napomenuti da srpski
standardi ne definišu granične vrednosti za industrijske oblasti (na ovom graničnom području,
buka ne sme prelaziti granične vrednosti susedne oblasti).
B.3.2.3. EMISIJE U VAZDUH I AMBIJENTALNI KVALITET VAZDUHA
Ovo uputstvo se odnosi na objekte ili projekte koji stvaraju emisije u vazduh u bilo kojoj fazi
projektnog životnog ciklusa. Ona dopunjuje specifična uputstva za emisije iz industrije
predstavljene u industriji Sektorskim Smernicama za zaštitu životne sredine, zdravlja i
bezbednosti (EHS) davanjem informacija o uobičajenim tehnikama za upravljanje emisijama
koje se mogu primeniti na niz industrijskih sektora.
Projekti sa značajnim, izvorima8,9 emisije u vazduh, i potencijal za značajne uticaje na kvalitet

ambijentalnog vazduha, trebalo bi da spreče ili svedu na minimum uticaje tako što:
• Emisije ne rezultuju koncentracijama zagađivača koje dosežu ili premašuju

odgovarajuće smernice i standarde kvaliteta10 ambijenta, primenom nacionalnih
zakonskih standarda ili u njihovom odsustvu, sadašnje Smernice SZO za kvalitet
vazduha11 (vidi Tabela B-6) ili druge međunarodno priznate izvore12;
8
Značajni tačkasti izvori i fugitivne emisije se smatraju opštim izvorima koji, na primer, mogu da
doprinesu neto povećanju emisija jednog ili više od sledećih zagađivača u datom vazdušnom prostoru:
PM10: 50 tona godišnje (Tpi); NOx: 500 TPI; SO2: 500 TPI; ili kako je ustanovljeno putem nacionalnog
zakonodavstva; i izvori sagorevanja sa ekvivalentnim unosom toplote od 50 MVth ili veći. Značaj
emisije neorganskih i organskih zagađivača treba da bude uspostavljen na osnovu specifične osnove
projekta uzimajući u obzir otrovna i druga svojstva zagađivača.
9
Američka agencija za zaštitu životne sredine, Sprečavanje značajnog pogoršanja kvaliteta vazduha, 40
CFR Ch. 1 52.21. Ostale reference za utvrđivanje značajne emisije uključuju Evropsku komisiju. 2000.
"Vodič dokument za implementaciju EPER.” http://ec.europa.eu/environment/ippc/eper/index.htm ; i
Vlada Australije . 2004. “Vodič za nacionalni inventar zagađivača.”
http://www.npi.gov.au/handbooks/pubs/npiguide.pdf
10
Standardi kvaliteta ambijentalnog vazduha su nivoi kvaliteta vazduha utvrđeni i objavljeni putem
nacionalnih zakonodavnih i regulatornih procesa, i smernice ambijentalnog kvaliteta odnose se na nivo
ambijentalnog kvaliteta pre svega razvijen putem kliničkih, toksikoloških i epidemioloških dokaza (kao
što su oni objavljeni od strane Svetske zdravstvene organizacije).
11
Izvior: World Health Organization (WHO). http://www.who.int/en
12
Na primer, Nacionalni standardi SAD-a za kvalitet ambijentalnog vazduha (NAAQS)
(http://www.epa.gov/air/criteria.html) i relevantne directive Savet Evrope ( Direktiva Saveta
1999/30/EC od 22. aprila 1999. / Direktiva Saveta 2002/3/EC od 12. februara 2002).
34
• Emisije ne doprinose značajnim delom u ostvarivanju relevantnih smernica ili

standarda kvaliteta ambijentalnog vazduha. Kao opšte pravilo, ovaj vodič predlaže 25%
merodavnih standarda kvaliteta vazduha kako bi se omogućilo dodatni, budući održivi
razvoj u istom vazduhu.13
Tabela B-6. Smernice SZO za kvalitet ambijentalnog vazduha14,15

Supstanca Prosečan period Vrednost iz smernice, µg/m3
24 časa 125 (Privremeni cilj 1)
Sumpor dioksid SO2 50 (Privremeni cilj 2)
20 (smernica)
10 minutes 500 (smernica)
1 godišnje 40 (smernica)
Azot dioksid NO2
1 sat 200 (smernica)
1 godišnje 70 (Privremeni cilj 1)
50 (Privremeni cilj 2)
20 (smernica)
Čestične materije PM10
50 (smernica)
1 godišnje 35 (Privremeni cilj 1)
10 (smernica)
Čestične materije PM2.5
37.5 (Privremeni cilj 3)
25 (smernica)
OTPADNA VODA I AMBIENT KVALITET VODE
Ova smernica se odnosi na projekte koji imaju bilo direktno ili indirektno ispuštanje procesnih
otpadnih voda, otpadnih voda iz komunalnih poslova ili oticanje vode u životnu sredinu. Ove
smernice primenjuju se i na industrijske otpadne vode sa istakanjima u sanitarnu kanalizaciju
koja se ispušta u životnu sredinu bez ikakve prerade. Prerada otpadnih voda može uključivati
kontaminiranu otpadnu vodu iz komunalnih poslova, oticanje vode i sanitarnu kanalizaciju.
Ona pruža informacije o uobičajenim tehnikama za upravljanje otpadnim vodama, očuvanje
vode i ponovnu upotrebu koje se mogu primeniti na širokom spektru industrijskih sektora. Ova
smernica treba da bude dopunjena smernicama specifičnim za industrijske efluente koji
postoje u Industrijskim sektorskim smernicama za zaštitu životne sredine, zdravlja i
13
US EPA Prevencija značajnog pogoršanja granice u fazama primenjivo na ne-degradire vazdušne
prostore.
14
Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Smernice za kvalitet vazduha Globalno ažuriranje, 2005. PM
24-časovna vrednost je 99 promila.
15
Međuciljevi su dati u prepoznavanju potrebe za fazni pristup u dostizanju preporučenih smernica.
35
bezbednost (EHS). Projekti sa potencijalom za stvaranje procesnhih otpadnih voda, sanitarne

(domaće) kanalizacije ili procedne vode treba da ugrade neophodne mere kako bi se izbegli,
sveli na minimum i kontrolisali negativni uticaji na ljudsko zdravlje, sigurnost ili životnu sredinu.
U kontekstu njihovog ukupnog upravljanja ESHS sistemom, objekti treba da:
• Razumeju kvalitet, kvantitet, učestalost i izvor tečnih otpadnih voda u svojim

instalacijama. Ovo uključuje znanje o lokacijama, putevima i celokupnosti unutrašnjeg
sistema za odvodnjavanje i tačaka pražnjenja;
• Planiraju i realizuju segregaciju tečnih otpadnih voda uglavnom duž industrijskih,
komunalnih, sanitarnih i kategorija ocednih voda, kako bi se ograničila zapremina vode
koja zahteva specijalizovani tretman. Karakteristike pojedinih tokova se takođe mogu
koristiti kao izvor segregacije.
• Identifikovati mogućnosti za sprečavanje ili smanjenje zagađenja otpadnim vodama
takvim merama kao što su recikliranje / ponovna upotreba u okviru sopstvenog
objekta, zamena ulaznih činilaca, odnosno procesa modifikacije (npr promena
tehnologije ili radnih uslova / režima).
• Proceniti usklađenosti svojih otpadnih voda sa merodavnim: (i) standard za pražnjenje
(ako se otpadna voda ispušta u površinske vode ili kanalizaciju), i (ii) standardni kvalitet
vode za određenu ponovnu upotrebu (na primer, ako se otpadna voda ponovo koristi
za navodnjavanje).
Pored toga, stvaranjem i ispuštanjem otpadnih voda bilo koje vrste treba upravljati putem
kombinacije:
• Efikasnosti u korišćenju vode radi smanjenja količine stvaranja otpadnih voda;

• Izmenom procesa, uključujući svođenje količine otpada na minimum i smanjenje
upotrebe opasnih materijala radi smanjenja opterećenja zagađivača koji zahtevaju
tretman;
• Ako je potrebno, primena tehnika za prečišćavanje otpadnih voda za dodatno
smanjenje opterećenja zagađujućim materijama pre ispuštanja, uzimajući u obzir
moguće uticaje unakrsnih medija za prenos zagađivača tokom tretmana (npr, iz vode
u vazduh ili zemljište).
Kada se zahteva tretman otpadnih voda pre ispuštanja, nivo tretmana treba da se zasniva na:
• Da li se otpadna voda ispušta u sanitarnu kanalizaciju, ili u površinske vode;

• Nacionalnim i lokalnim standardima koji se ogledaju u zahtevima za dozvole i
kapacitetu sistema kanalizacije za prenos i preradu otpadnih voda ako je ispuštanje u
sanitarnu kanalizaciju;
• Prijemni kapacitet vode za opterećenje od zagađivača koji su ispuštene otpadne vode
ako je ispuštanje u površinske vode;
36
• Nameravano korišćenje primajućeg vodenog tela (npr kao izvor vode za piće,
rekreaciju, navodnjavanje, plovidbu , ili drugo);
• Prisustvo osjetljivih primalaca (npr ugroženih vrsta;
• ili staništa
• Dobra međunarodna Industrijska praksa (GIIP) za odgovarajuće oblasti industrije.
Istakanje u površinske vode
Istakanja procesne otpadne vode, sanitarnih otpadnih voda, otpadnih voda iz komunalnih
poslova ili ocedne vode koje otiču u površinske vode ne smeju rezultovati koncentracijama
zagađivača većim od lokalnih kriterijuma za ambijentalni kvalitet vode ili, u odsustvu lokalnih
kriterijuma, od drugih izvora kvalitetne ambijentalne vode.16 Dobijanje dozvole za korišćenje
vode17 i za kapacitet prihvatanja18, uzimajući u obzir druge izvore ispuštanja u prijemne vode,
takođe treba da utiče na prihvatljiva opterećenja zagađenja i kvalitet.
Dodatni razlozi koji bi trebalo da budu uključeni u određivanju nivoa performansi specifičnih
za projekat za efluente otpadne vode uključuju:
• Standarde za proces prečišćavanja otpadnih voda u skladu sa važećim industrijskim

sektorskim EHS smernicama. Projekti za koje ne postoje industrijski specifične
smernice treba da upućuju na smernice za kvalitet efluenta jednog industrijskog
sektora sa podesno analognim procesima i efluentima;
• Usklađenost sa nacionalnim ili lokalnim standardima za sanitarne otpadne vode ili u
njihovom odsustvu, pokazne vrednosti iz smernica se primenjuju na sanitarne otpadne
vode prikazane u Tabela B-7 niže;
• Temperatura otpadnih voda pre ispuštanja ne dovodi do povećanja većeg od 3 ° C
temperature ambijenta na ivici naučno utvrđene zone mešanja što uzima u obzir
kvalitet ambijentalne vode, dobijanje dozvole za korišćenje vode i kapacitet upijanja
izmedju ostalih razmatranja.
16
Jedan primer su US EPA Nacionalni Preporučen kriterijume za kvalitet vode
http://www.epa.gov/waterscience/criteria/wqcriteria.html
17
Primeri namene prijemne vode mogu biti imenovani od strane lokalnih vlasti obuhvataju: pijaću
vodu (sa nekim nivoom tretmana), rekreativnu, akvakulturu, navodnjavanje, načelno vodeni svet,
ukrasnu upotrebu i plovidbu. Primeri zdravstveno zasnovanih vrednosti iz smernica za prijemne vode
uključuju SZO smernice za rekreativne namene
(http://www.who.int/water_sanitation_health/dwq/guidelines/en/index.html)
18
Asimilativni kapacitet prijemnog vodenog tela zavisi od brojnih faktora, uključujući, ali ne
ograničavajući se na, ukupnu zapreminu vode, stopu protoka, stopu ispiranja vodenog tela i
opterećivanje zagađivačima iz drugih izvora efliuenata u području ili regionu. Sezonski reprezentativna
osnovna procena kvaliteta ambijentalne vode može da se traži za upotrebu sa utvrđenim naučnim
metodama i matematičkih modelima za procenu potencijalnog uticaja na prihvatajuću vodu od nekog
izvora otpadne vode.
37
Tabela B-7. Pokazne vrednosti za istakanje prerađenih sanitarnih otpadnih voda

Zagađivač Jedinica Direktiva
pH pH 6–9
BPK mg/l 30
HPK mg/l 125
Ukupno azot mg/l 10
Ukupno fosfor mg/l 3
Ulje i mast mg/l 10
Ukupno suspendovane čvrste materije mg/l 50
Ukupno koliformnih bakterija NPP19/ 100ml 400
B.3.2.4. UPUĆIVANJA NA EKOLOŠKU ANALIZU

Kategorije staništa kako su definisane od strane IFC
Standard učinka 6 (NP6) Međunarodne finansijske korporacije (IFC) definiše stanište kao
zemaljsku, slatkovodnu ili morsku geografsku jedinicu ili vazdušni put koji podržava skupove
živih organizama i njihove interakcije sa ne-živom životnom sredinom. U svrhe realizacije ovog
Standarda učinka standarda, staništa su podeljena u modifikovana, prirodna i kritična:
• Modifikovana staništa su oblasti koje mogu da sadrže veliki deo biljnih i / ili životinjskih
vrsta ne-nativnog porekla, i / ili gde je ljudska aktivnost značajno izmenila primarne
ekološke funkcije neke oblasti i sastav vrsta. Modifikovaa staništa mogu uključiti
područja namenjena poljoprivredi, šumskih zasada, obnovljenih priobalnih zona, i
obnovljenih močvara.
• Prirodna staništa su oblasti sastavljeni od održivih skupova biljnih i / ili životinjskih
vrsta uglavnom nativnog porekla, i / ili gde ljudska aktivnost nije suštinski promenila
primarne ekološke funkcije i sastav vrsta.
• Kritična staništa su oblasti sa visokom vrednošću bioraznovrsnosti, uključujući (i)
stanište od velikog značaja za kritično ugrožene i / ili ugrožene vrste; (ii) stanište od
velikog značaja za endemske i / ili vrste ograničenog dometa; (iii) stanište podržava
globalno značajne koncentracije migratornih vrsta i / ili vrsta koje se okupljaju u grupe;
(iv) veoma ugroženi i / ili jedinstveni ekosistemi; i / ili (v) područja povezana sa ključnim
evolutivnim procesima. Kritična staništa su podgrupa modifikovanih ili prirodnih
staništa.
Kao deo studije uticaja na životnu sredinu, NP6 uspostavlja različite smernice za ublažavanje,
u zavisnosti od kategorije staništa. Tako, u slučaju:
• Modifikovana ne-kritična staništa: preporučuje se da investitor ograniči uticaj na

životnu sredinu i sprovede mere ublažavanja uticaja;
• Prirodna ne-kritična staništa: preporučuje se izbegavanje uticaja onoliko koliko je to
moguće;
• Kritična staništa: strogo izbegavanje, ublažavanje i kriterijumi za nadoknadu moraju
biti ispoštovani od strane IFC klijenata.
19
NPP : nombre le plus probable ili najverovatniji broj.
38
Različite preporuke su sumirane u tabeli ispod.
Tabela B-8. Preporuke Međunarodne finansijske korporacije za različite kategorije staništa
Kategorija Preporuke
Klijent svodi na minimum uticaje na takvu bioraznovrsnost i sprovodi mere ublažavanja
Modifikovana kako je podesno.
staništa
Klijent neće značajno prenameniti ili degradirati prirodna staništa, izuzev ako se prikaže
sve od sledećeg:
• Nema drugih održivih alternativa unutar regiona postoji za razvoj projekta na
modifikovanom staništu;
• Konsultacijom su utvrđena gledišta zainteresovanih strana, uključujući pogođene
zajednice, s obzirom na stepen prenamene i degradacije; i
• Bilo koja prenamena ili degradacija je ublažena u skladu sa hijerarhijom ublažavanja.
Prirodna
staništa U oblastima prirodnih staništa, mere ublažavanja će biti projektovane tako da postignu
nulti nego gubitak biodiverziteta gde je to izvodljivo. Odgovarajuće aktivnosti uključuju:
• Izbegavanje uticaja na bioraznovrsnost radi identifikacije i zaštite izdvojenih vrsta;
• Sprovođenje mera za svođenje na minimum fragmentacije staništa, kao što su
biološki koridori;
• Obnavljanje staništa tokom operacije i / ili nakon operacije; i
• Sprovođenje kompenzacija u bioraznovrsnosti.
U oblastima kritičnog staništa, klijent neće sprovoditi nikakve projektne aktivnosti, osim
ako se prikaže sve od sledećeg:
• Nema drugih održivih alternativa unutar regiona postoji za razvoj projekta na
modifikovanom ili prirodnom staništu koji nisu kritični;
• Projekat ne dovodi do merljivih negativnih uticaja na te vrednosti biodiverziteta za koje
Kritična je određeno kritično stanište, i na ekološke procese koji podržavaju te vrednosti
staništa bioraznovrsnosti;
• Projekat ne vodi neto smanjenju globalne i / ili nacionalne / regionalne populacije bilo
kritično ugrožene ili ugroženih vrsta tokom nekog razumnog vremenskog perioda; i
• Program robusnog, odgovarajuće projektovanog i dugoročnog praćenja
bioraznovrsnosti i evaluacije je integrisan u klijentov program upravljanja.
Stoga, identifikacija klasa staništa u zoni studije i zoni uticaja Vinčanske deponije predstavlja
važan korak u razumevanju početnog stanja, pre analize uticaja projekta na različite tipove
staništa.
39
Definicija kritičnog staništa
Kritična staništa su oblasti sa visokom vrednošću bioraznovrsnosti koje mogu da uključuju

najmanje jedu ili više od pet vrednosti dole navedenih 6 i / ili druge priznate vrednosti
bioraznovrsnosti. Kriterijumi za kritična staništa su i treba da predstavljaju osnovu svakog
kritičkog sagledavanja staništa:
• Kriterijum 1: Kritično ugrožene (KU) i / ili Ugrožene (UG) vrste;

• Kriterijum 2: Endemske i / ili vrste ograničenog dometa;
• Kriterijum 3: Migratorne i / ili vste koje žive u grupama;
• Kriterijum 4: Veoma ugroženi i / ili jedinstveni ekosistemi;
• Kriterijum 5: Ključni evolutivni procesi.
Kriterijumi od 1 do 3 se tiču ciljanih vrsta. Kriterijumi 4 i 5 se tiču ciljanih ekosistema.
C1. Kritično ugrožene (KU) i /ili ugrožene (UG) vrste. Vrsta kojima preti globalno istrebljenje
i koje su popisane kao CR i EN na IUCN Crvenoj listi ugroženih vrsta smatraće se kao deo
Kriterijuma 1. Kritično ugrožene vrste se suočavaju sa izuzetno visokim rizikom uništenja u
divljini. Ugrožene vrste se suočavaju s vrlo visokim rizikom uništenja u divljini. Stoga, stanište
naseljeno CR i / ili EN vrstama se smatra kritičnim.
C2. Endemske i vrste ograničenog dometa. Neka endemska vrsta je definisana kao ona koja
ima ≥ 95 procenata svog globalnog dometa unutar zemlje ili regiona analize.
Vrsta ograničenog dometa se definiše kako sledi.
• Za kopnene kopnenih kičmenjaka, vrsta ograničenog dometa se definiše kao one

vrste koje imaju domet pojave na 50.000 km2 ili manje.
• Za morske sisteme, kao vrste ograničenog dometa se uslovno razmatraju one sa
stepen pojave na 100.000 km2 ili manje.
• Za slatkovodne sisteme, standardizovani pragovi nisu postavljeni na globalnom nivou.
Međutim, IUCN studija afričke slatkovodne bioraznovrsnosti primenjuje pragove od
20.000 km2 za rakove, ribe i mekušce i 50.000 km2 za odonate (viline konjice i vodene
device). Oni se mogu uzeti kao približne smernice, iako stepen do koga su primenjivi
na druge taksonomske pojmove i u drugim regionima još nije poznat.
• Za biljke, vrste ograničenog dometa mogu biti popisane kao deo nacionalnog
zakonodavstva. Biljke su poznatije kao "endemske," i definicija data u tom stavu će se
primenjivati. Posebnu pažnju treba stoga posvetiti endemskim biljkama manjih
zemalja koje su verovatno, po definiciji, globalno ređe i samim tim imaju veći ukupni
prioritet.
C3. Migratorne i vrste koje žive u grupama. Migratorne vrste su definisane kao bilo koje vrste
od kojih se značajan deo njenih članova ciklično i predvidljivo pomera sa jednog geografskog
područja u drugo (uključujući unutar istog ekosistema). Vrste koje žive u grupama su
40
definisane kao vrste čiji se pojedinci okupljaju u velikim grupama na cikličnoj ili na drugi način
redovnoj i / ili predvidivoj osnovi; primeri obuhvataju sledeće:
• Vrste koje formiraju kolonije.

• Vrste koje formiraju kolonije u svrhe razmnožavanja i / ili gde se veliki broj pojedinaca
jedne vrste okuplja istovremeno za potrebe mimo razmnožavanja (npr. hranjenje,
stanovanje).
• Vrste koje se kreću kroz tesnace gde značajan broj pojedinaca jedne vrste prođe u
koncentrisanom vremenskom periodu (npr, tokom migracije).
• Vrste sa širokom ali grupisanom distribucijom gde je veliki broj pojedinaca možda
koncentrisan u jednoj ili nekoliko lokacija dok je ostatak vrste uveliko raspršen (npr.
distribucija gnuova).
• Izvorne populacije gde određene lokacije drže populacije vrsta koje čine neverovatno
velik doprinos regrutaciji vrste negde drugde (posebno važno za morske vrste).
C4. Veoma ugroženi i / ili jedinstveni ekosistemi. Veoma ugroženi i / ili jedinstveni ekosistemi
su oni (i) koji su pod rizikom značajnog smanjenja površine ili kvaliteta dometa; (Ii) sa malim
prostornim dometom; i / ili (iii) koji sadrže jedinstvene skupove vrsta uključujući skupove ili
koncentracije vrsta ograničenih biomom. Oblasti utvrđene kao nezamenjive ili visokog
prioriteta / značaja na osnovu tehnika sistematskog planiranja očuvanja sprovedenih u tom
predelu i / ili na regionalnom nivou od strane državnih organa, priznatih akademskih institucija
i / ili drugih značajnih kvalifikovanih organizacija (uključujući i međunarodno priznate NVO) ili
koje su priznate kao takve u postojećim regionalnim ili nacionalnim planovima, kao što je
NSBAP, kvalifikuju se kao kritično stanište.
C5. Ključni evolutivni procesi. Strukturni atributi regiona, kao što su njegova topografija,
geologija, zemljište, temperatura i vegetacija i kombinacije ovih činilaca mogu uticati na
evolucione procese koji izazivaju regionalne konfiguracije vrsta i ekološka svojstva. U nekim
slučajevima, karakteristike prostora koje su jedinstvene ili specifične za pejzaž su udružene sa
genetski jedinstvenim populacijama ili subpopulacijma biljnih i životinjskih vrsta. Fizičke ili
prostorne karakteristike su opisane kao zamene ili prostorni katalizatori za evolucione i
ekološke procese, i takve karakteristike su često povezane sa diverzifikacijom vrsta. Održavanje
ovih ključnih evolutivnih procesa koji su sastavni deo pejzaža, kao i rezultat vrste (ili
subpopulacije vrsta) postao je glavni fokus očuvanja bioraznovrsnosti u poslednjih nekoliko
decenija, posebno očuvanje genetskog diverziteta. Očuvanjem raznovrsnosti u pejzažu, procesi
koji pokreću specijalizaciju, kao i genetska raznolikost unutar vrsta, osiguravaju evolucionu
fleksibilnost u sistemu, što je posebno važno u brzo menjajućoj klimi. Ovaj kriterijum stoga
definiše: (i) fizičke karakteristike predela koji su možda povezani sa određenim evolucionim
procesima; i / ili (ii) subpopulacije vrsta koje su filogenetski ili morfogenetski različite i mogu
biti od posebnog interesa za konzervaciju, s obzirom na njihovu istaknutu istoriju evolucije.
Potonji obuhvataju evoluciono značajne jedinice (Ezj) i evoluciono izrazite i globalno ugrožene
(EIGU) vrste.
41
B.3.3. ZAHTEVI ZA EVROPSKE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ ZA VALJANO IZVRŠENJE

POSLA
SledećI zahtevi Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za valjano izvršenje posla su
merodavni za Projekat:
• ZVIP 1: Procena zaštite životne sredine i socijalne zaštite i upravljanje;

• ZVIP 2: Radna snaga i uslovi rada ;
• ZVIP 3: Efikasnost resursa i sprečavanje zagađenja i kontrola;
• ZVIP 4: Zdravlje zajednice, bezbednost i sigurnost;
• ZVIP 5: Eksproprijacija zemljišta, prinudno preseljenje i ekonomsko raseljavanje (ne
predviđa se nikakvo prinudno preseljenje, iako su kupovina zemljišta i ekonomsko
raseljavanje razmatrani);
• ZVIP 6: Očuvanje bioraznovrsnosti i održivog upravljanja živim prirodnim resursima;
• ZVIP 8: Kulturno nasleđe;
• ZVIP 9: Finansijski posrednici;
• ZVIP 10: Obelodanjivanje informacija i angažovanje aktera.
B.3.3.1. ZVIP 1: PROCENA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I SOCIJALNE ZAŠTITE I

UPRAVLJANJE
Ciljevi ili ovaj ZVIP treba da:
• Identifikuju i procene zašitu životne sredine i socijalnu zaštitu i uticaje i stavke project;
• Usvoje pristup hijerarhije ublažavanja za obradu nepovoljnih uticaja na zaštitu životne
sredine ili socijalnu zaštitu i problema od projektnih aktivnosti u vezi radnika,
zajednica, i životne sredine;
• Promovišu bolji učinak klijenata u zaštiti životnu sredinu i socijalnoj zaštiti efikasnim
korišćenjem sistema za upravljanje;
• Razvije PUZŽSSZ prilagođen prirodi projekta, za procenu i upravljanje pitanjima i
uticajimaa na zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu na način koji je u skladu sa
bitnim ZVIP.
B.3.3.2. ZVIP 2: RADNA SNAGA I USLOVI RADA

Ciljevi ovog ZVIP-a su da:
• Poštuje i zaštiti osnovna načela i prava radnika;

• Promoviše pristojan program rada, uključujući i fer tretman, nediskriminaciju i jednake
mogućnosti radnika;
• uspostavi, održava i poboljša zdrav odnos radnik-rukovodstvo;
• Promoviše usklađenost sa bilo kojim kolektivnim sporazumima u kojima je klijent neka
ugovorna strana, nacionalnim zakonima o radu i zapošljavanju;
• Štiti i unapređuje sigurnost i zdravlje radnika, posebno promovisanjem bezbednih i
zdravih uslova rada;
42
• spreči korišćenje prinudnog rada i rada dece koji se odnosi na projektne aktivnosti.
B.3.3.3. ZVIP 3: EFIKASNOST RESURSA I SPREČAVANJE ZAGAĐENJA I KONTROLA

Ciljevi ovog ZVIP su da:
• Identifikuje mogućnosti vezane za projekat za energiju, vodu i poboljšanja efikasnosti

resursa i smanjenja otpada na minimum;
• Usvoji pristup hijerarhije ublažavanja za obradu nepovoljnih uticaja po ljudsko zdravlje
i zaštitu životne koji nastaju iz korišćenja resursa i zagađenja koja projekat otpušta;
• Promoviše smanjenje emisija gasova staklene bašte vezanih za projekat.
B.3.3.4. ZVIP 4: ZDRAVLJE ZAJEDNICE, BEZBEDNOST I SIGURNOST

• Štiti i unapređuje sigurnost i zdravlje radnika, obezbeđivanjem bezbednih i zdravih

uslova rada i sprovođenje sistema zdravstvene i upravljanja bezbednošću, primereno
bitim stavkama vezanim za projekat;
• Predvidi, proceni i spreči ili umanji negativne uticaje na zdravlje i bezbednost zajednica
pogođenih projektom i potrošača tokom životnog ciklusa projekta i sa tačke rutinskih
i ne-rutinskih okolnosti.
B.3.3.5. ZVIP 5: EKSPROPRIJACIJA ZEMLJIŠTA, PRINUDNO PRESELJENJE I

EKONOMSKO RASELJAVANJE
• Izbegne ili, kada je to neizbežno, svede na minimum, prinudno preseljenje

istraživanjem alternativnih projektnih dizajna;
• Ublaži negativne socijalne i ekonomske uticaje iz otkupa zemljišta ili ograničenja
upotrebe od strane pogođenih lica i ograničenje pristupa imovini i zemljištu putem: (i)
obezbeđivanje naknade za gubitak imovine na nivou troškova izdataka za zamenu
imovine novom; i (ii) osigurati da se aktivnosti PRESELJENJa sprovode sa
odgovarajućim obelodanjivanjem informacija, konsultacijama i informisanim učešćem
pogođenih lica;
• Obnovi ili, gde je to moguće, poboljšati uslove zarade i životnog standarda raseljenih
lica na nivoe pre izmeštanja;
• Poboljša uslove življenja među fizički raseljenim licima davanjem odgovarajućeg
stambenog prostora, uključujući i sigurnost prava poseda na lokacijama preseljenja.
B.3.3.6. ZVIP 6: OČUVANJE BIORAZNOVRSNOSTI I ODRŽIVOG UPRAVLJANJA ŽIVIM

PRIRODNIM RESURSIMA
• Štiti i očuva bioraznovrsnost korišćenjem pristupa iz predostrožnosti;

• Usvoji pristup hijerarhije ublažavanja, sa ciljem postizanja nultog neto gubitka u
bioraznovrsnosti, i tamo gde je to moguće, neto dobitak od bioraznovrsnosti;
43
• Promoviše Dobru međunarodnu praksu (DMP) u održivom upravljanju i korišćenju

živih prirodnih resursa.
B.3.3.7. ZVIP 7: STAROSEDEOCI

Specifični ciljevi su kako sledi:
• Obezbediti da proces tranzicije podstiče puno poštivanje dostojanstva, ljudskih prava,

težnji, kultura i prirodnih načina zarađivanja za život starosedelaca zasnovanih na
resursima;
• Istovremeno predvideti i izbeći nepovoljne uticaje projekata na živote i sredstva za
život zajednice starosedelaca, ili kada izbegavanje nije moguće, da svede na minimum,
ublaži ili da nadoknadu za takve uticaje;
• Omogućiti starosedeocima da imaju koristi od projekata na kulturološki podesan
način;
• Podržati klijenta u uspostavljanju i održavanju stalne veze sa Starosedeocima
pogođenim projektom tokom celog veka trajanja projekta;
• Podsticanje pregovora u dobroj volji klijenta sa, i uz obavešteno učešće, starosedelaca,
kada projekti treba da se nalaze na tradicionalnim ili uobičajenim zemljama koje
koriste starosedeoci, kada će projektom biti pogođeni uobičajeni ili ne-tradicionalni
načini zarađivanja za život, ili u slučaju komercijalne eksploatacije kulturnih resursa
starosedelaca;
• Priznavanje načela predstavljenog u Deklaraciji UN o pravima starosedelaca, da je
potreban prethodno dat obavešteni pristanak ugroženih starosedelaca za aktivnosti
vezane za projekat, s obzirom na specifičnu ranjivost starosedelaca na negativne
uticaje takvih projekata;
• Prepoznavanje specifičnih potreba muškaraca, žena i dece starosedelaca obradom
rodnih pitanjima i ublažavanjem potencijalno nesrazmernih rodnih uticaja nekog
projekta;
• Prepoznavanje i poštovanje uobičajenih zakona i običaja starosedelaca i da se oni u
punoj meri uzimaju u obzir;
• Poštovanje i očuvanje kulture, znanja i prakse starosedelaca u skladu sa njihovim
željama.
B.3.3.8. ZVIP 8: KULTURNO NASLEĐE

• Podrži zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa;

• Usvoji pristup hijerarhije ublažavanja zaštiti kulturnog nasleđa od negativnih uticaja
koji proizilaze iz projekta;
• Promoviše pravednu raspojelu dobiti od korišćenja kulturnog nasleđa u poslovnim
aktivnostima;
• Promoviše svesnost o i poštovanje kulturne baštine gde je to moguće.
44
B.3.3.9. ZVIP 9: FINANSIJSKI POSREDNICI

• Omogući finansijskim posredicima da upravljaju rizicima zaštite životne sredine i

socijalna zaštite povezanim sa njihovim poslovnim aktivnostima i da promovišu dobru
zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu i dobre poslovne prakse među svojim
klijentima;
• Uspostavi praktičan način na koji finansijski posredici mogu promovisati i postići
ekološki i socijalno održive poslovne prakse u skladu sa ovim ZVIP –om preko svojih
investicija, u skladu sa dobrom međunarodnom praksom u komercijalnom
finansijskom sektoru;
• Promovišu dobro upravljanje resursima životne sredine i ljudskim resursima sa
finansijskim posredicima.
B.3.3.10. ZVIP 10: OBELODANJIVANJE INFORMACIJA I ANGAŽOVANJE AKTERA

• Navede sistematski pristup uključivanja zainteresovanih strana koji će pomoći

klijentima da izgrade i održe konstruktivne odnose sa svojim partnerima, posebno
neposredno pogođenim zajednicama;
• Promovišu poboljšanu zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu činjenjem klijenata
putem delotvornog angažmana sa zainteresovanim stranama u projektu;
• Promovišu i obezbede sredstva za adekvatan angažman sa pogođenim zajednicama
širom projektnog ciklusa o pitanjima koja potencijalno mogu da utiču na njih i da se
osigura da se smislene informacije o zaštiti životne sredine i socijalnoj zaštiti
obelodane učesnicima projekta;
• Obezbeđenje da se reaguje na žalbe iz pogođenih zajednica i drugih zainteresovanih
strana i da njima upravlja na odgovarajući način.
B.3.4. ZAHTEVI ZA UČINKOM EVROPSKE INVESTICIONE BANKE
B.3.4.1. PROCENA I UPRAVLJANJE UTICAJIMA I RIZICIMA PO ZAŠTITU ŽIVOTNE

SREDINE I SOCIJALNU ZAŠTITU
Opšti cilj ovog standarda je da prikaže odgovornosti investitora u procesu procene, upravljanja
i praćenja ekoloških i socijalnih uticaja i rizika povezanih sa operacijama, naročito:
• Obaveze na nivou politike

o Podsticanje odobrenja od strane višeg nivoa investitora, i poštovanje zdravih
i održivih politika učinka na zaštitu životne sredine i socijalnu zaštita,
standard i sistema koji na odgovarajući način saopšteni interno i eksterno, i
ogledaju se u politikama i procedurama investitora. Odgovarajuće osoblje i
budžet će biti obezbeđeni;
• Procena
45
o Unapređenje procesa planiranja kroz obavljanje strateške procene životne

sredine, tako da pitanja zaštite životne sredine i socijalne zaštite budu uzeta
u obzir prilikom izbora alternativa, u adresiranju kumulativnih uticaja i
posledica velikog obima, i primena participativnog pristupa u angažovanju sa
pojedincima pogođenim projektom, zajednicama, kao i drugim bitnim
akterima;
o Identifikovanje, opisivanje i procena i nepovoljnih i pozitivnih , direktnih,
indirektnih i indukovanih ekoloških i socijalnih uticaja, kumulativni i
kombinovani uticaj / posledice povezane sa radom, pratećim / pripadajućim
objektima i projektnom oblasti uticaja;
o Primena hijerarhije ublažavanja identifikovanjem mera koje treba preduzeti
da bi se izbegli , smanjili i, ako je potrebno, nadoknadile / popravile značajne
negativne preostale posledice na radnike, pogođene aktere i životnu sredinu,
tako da doprinesu izbegavanju bilo kakvog opadanja kvaliteta ljudskog
života, životne sredine i bilo kojeg neto gubitka bioraznovrsnosti i
ekosistema;
• Upravljanje
o Zahtevajući razvoj sistema upravljanja zaštitom životne sredine i socijalnom
zaštitom, kao dinamičan, fleksibilan i kontinuirani proces, pokrenut i podržan
od strane višeg rukovodstva investitora, negujući smislenu komunikaciju i
dijalog između investitora, njegove radne snage, lokalne zajednice i , po
potrebi, drugih zainteresovanih strana. Sistem bi trebalo da bude
proporcionalan veličini i prirodi projektne aktivnosti;
o Dodela aktivnosti i odgovornosti, uključujući i resurse, ključne pokazatelje
učinka, sredstva, veštine, itd za sprovođenje mera;
• Praćenje i procena
o Praćenje tokom vremena i na sistematki način, u toku izgradnje, rada i

stavljanja van pogona, koristeći određene parametre koji su pokazatelji
stanja životne sredine i ljudskog blagostanja kako bi se utvrdilo da nakon
sprovođenja mera ublažavanja i kompenzacije, nikakva štetna dejstva ne
prevazilaze ona prvobitno predviđena;
o Izveštavanje o učinku i delotvornosti sistema upravljanja zaštitom ivotne
sredine i socijalnom zaštitom u odnosu na unapred utvrđene pokazatelje i
kriterijume učinka.
• Angažovanje aktera
o Otkrivanje lica i / ili zajednica koji su ili mogu biti pogođeni projektom, kao i
drugih zainteresovanih strana;
o Osigurati da se takvi akteri na odgovarajući način angažuju na pitanjima
zaštite životne sredine i socijalne zaštita koja potencijalno mogu da utiču na
njih kroz održiv proces učešća javnosti koji obuhvata i objavljivanje podataka
i smislene konsultacije;
46
o Održavanje konstruktivnih odnosa sa akterima na trajnoj osnovi kroz smislen

angažman tokom celog perioda planiranja, realizacije, praćenja i stavljanja
projekta van snage.
B.3.4.2. SPREČAVANJE I UMANJENJE ZAGAĐENJA

Ciljevi ovog Standarda su:
• Izbegavanje bilo kakvog pogoršanja kvaliteta ljudskog zdravlja ili životne sredine, i bilo
koji gubitak bioraznovrsnosti, izbegavanjem, smanjenjem i, ako je moguće,
nadoknađivanjem / otklanjanjem nepovoljnih posledica projekata je podržano od
strane EIB;
• podrška ciljevima EU za smanjenje emisije gasova staklene bašte i povećanje
efikasnosti resursa, što će ublažiti pritisak na životnu sredinu i doneti povećanje
konkurentnosti kroz uštede od poboljšanja efikasnosti, komercijalizaciju inovacija i
bolje upravljanje resursima tokom celog njihovog životnog ciklusa; i ,
• Promocija integrisanog pristupa prevenciji i kontroli emisija u vazduh, vodu i zemljište,
za upravljanje otpadom, energetsku efikasnost i sprečavanje nesreća za zaštitu životne
sredine u celini i stoga, izbegavajući prenos zagađenja iz jednog medija u životnoj
sredini na drugi, prema EIB standardima za bioraznovrsnost i ekosistem.
B.3.5. STANDARDI EIB ZA BIORAZNOVRSNOST I EKOSISTEME
Sledeća načela predstavljaju temelje EIB Standarda za bioraznovrsnost ekosistema:
• Održavanje integriteta oblasti sa značajnom bioraznovrsnošću, kao i prirodne funkcije

i procese ekosistema i njihove otpornosti kroz primenu hijerarhije ublažavanja;
• Gde je izvodljivo, internacionalizacija bioraznovrsnosti i vrednovanje ekosistema u
analizi rentabilnosti;
• Analiza i dizajn projekta;
• Dosledno zakonu EU za životnu sredinu;
• Poštovanje međunarodnih konvencija i usklađenost sa značajnim propisima i
standardima;
• Pristup ekosistemu i zemljišta/morskom pejzažu;
• Obezbeđivanje odgovarajućeg učešća lokalnih zajednica i autohtonih zajednica u
procesu donošenja odluka, naročito gde uticaji na funkcije ekosistema negativno utiču
na način zarađivanja za život autohtonih zajednica.
• Sprovesti mere prilagođavanja upravljanja kako bi se efikasno zaštitila bioraznovrsnost
i ekosistem; i ,
• Efikasno praćenje i izveštavanje radi praćenja ukupnog uticaja investitora i ostvarivanje
aktivnosti i ciljeva za bioraznovrsnost u okviru Plana upravljanja.
B.3.5.1. STANDARDI EIB VEZANI ZA KLIMU

EIB-ovi Klimatski standardi, vezani za vrdnost dodatu od strane EIB, zahtevaju da njeno
finansiranje u celini bude usklađeno sa klimatskom politikom EU. Konkretno, EIB je posvećena:
47
• Stvaranje više klimatski sklonog sopstvenog kreditnog portfelja promovisanjem

projekata ublažavanja klimatskih promjena u različitim sektorima i promovisanjem
usvajanja energetski efikasnih rešenja u projektima koje finansira.
• Usmerava razmatranja klimatskih rizika uglavnom u ciklus projekta i da promoviše
projekte adaptacija ili projekte sa komponentama i merama adaptacije, u interesu
dugoročne održivosti.
• Procena i izveštavanje o otisku ugljenika EIB finansiranih investicionih projekata za
ukupnu godišnju emisiju gasova staklene bašte i ušteda, objavljeni u godišnjem
izveštaju EIB za svaku godinu potpisivanja ugovora o finansiranju.
• Uključujući od 2009. Klimatske akcije su u Ključnim pokazateljima učinka za
Korporativni operativni plan sa trenutnim godišnjim procentualnim ciljem za
kreditiranje od najmanje 25%, na osnovu doslednog skupa definicija o klimatskim
akcionim projektima.
• Odslikavajući vrednost ugljenika - kako finansijski i ekonomski - u svojim zahtevima i
procesima odlučivanja o finansiranju.
• Povećanje transparentnosti i odgovornosti, zastupanje i rad sa drugim institucijama,
uključujući i IFI, BFIS ("uzajamno oslanjanje"), nevladine organizacije, Evropsku
komisiju i akademske zajednice o pitanjima u vezi klime.
B.3.5.2. KULTURNO NASLEĐE

Cilj ovog standarda je da prikaže odgovornosti investitora u smislu upravljanja kulturnim
nasleđem, uključujući akcije preduzete da se ono identifikuje, proceni, odlučuje i donose
odluke u vezi sa uticajem na kulturnu baštinu u vezi sa operacijama koje podržava EIB,
posebno:
• da podrži očuvanje kulturnog nasleđa u kontekstu operacija EIB;

• za zaštitu kulturne baštine od negativnih uticaja projektnih aktivnosti kroz
promovisanje procene uticaja na kulturno nasleđe i upravljanje njime;
• da promoviše pravednu raspodelu dobiti od korišćenja kulturnog nasleđa u projektnim
aktivnostima; i ,
• promovisanje svesnosti i poštovanje kulturne baštine, gdje je to moguće.
B.3.5.3. PRINUDNO PRESELJENJE

Ciljevi ovog Standard su da:
• Izbegnete ili barem svedite na minimum, projektom izazvana preseljenja, kada god je
to izvodljivo istraživanjem alternativnih projektnih rešenja;
• Izbegnete i / ili sprečite prinudna iseljenja i obezbedite delotvoran pravni lek za
svođenje na minimum njihovih negativnih uticaja ako prevencija ne uspe;
• Obezbeđenje da bilo koje iseljenje koje se može izuzetno zahtevati da se obavi
zakonito, uz poštovanje prava na život, dostojanstvo, slobodu i bezbednost pogođenih
lica koji moraju imati pristup delotvornom pravnom leku protiv samovoljnih
izbacivanja na ulicu;
• Poštovanje prava pojedinaca, grupa i zajednica na adekvatno stanovanje i na
adekvatan životni standard, kao i drugih prava koja mogu biti pod uticajem preseljenja;
48
• Poštovanje prava na imovinu svih pogođenih ljudi i zajednica i ublažavanje bilo kojih
štetnih uticaja koji proizilaze iz njihovog gubitka imovine, ili pristupa sredstvima i / ili
ograničenja korišćenja zemljišta, bez obzira da li su privremena ili trajna, direktna ili
indirektna, delimična ili potpuna. Pomoći svim raseljenim licima da se poboljšaju, ili
makar obnove, njihovi raniji načini zarađivanja za život i životni standardi i da imj se
adekvatno nadoknade nastali gubici, bez obzira na karakter postojećih aranžmana za
zakup zemljišta (uključujući vlasnike i one bez vlasništva) ili strategije prihodovanja i
održavnja u životu;
• Podržati pravo na adekvatno stanovanje, promovišući sigurnost prava svojine na
lokacijama preseljenja;
• Osigurati da su mere za preseljenje projektovane i sprovedene putem informisanih i
smislenih konsultacija i učešća ljudi pogođenih projektom tokom čitavog procesa
preseljenja; i ,
• Posebnu pažnju posvetiti ugroženim grupama, uključujući žene i manjine, koji mogu
da zahtevaju posebnu pomoć i čije je učešće treba oprezno promovisati.
B.3.5.4. PRAVA I INTERES RANJIVIH GRUPA

Standard 7 navodi da se izbegnu ili svedu na minimum, ili na drugi način ublaže i isprave,
potencijalne štetne posledice poslovanja EIB prema ugroženim pojedincima i grupama,
istovremeno tražeći da ove populacije propisno imaju korist od takvih operacija. Specifični
ciljevi treba da:
• Potvrde, poštuju i štite prava i interese ugroženih pojedinaca i grupa unutar određenog
operativnog okvira, tokom celog životnog ciklusa projekta. Takva prava uključuju pravo
na nediskriminaciju, pravo na jednak tretman žena i muškaraca i prava starosedelaca;
• Usvoje rodno osetljiv pristup u upravljanju ekološkim i socijalnim uticajima, koji uzima
u obzir prava i interese žena i devojaka, muškaraca i dečaka, uključujući i posebnu
pažnju na različit teret uticaja sa kojim bi se mogle suočiti žene i devojke;
• Identifikovati i izbeći negativne uticaje poslovanja EIB na živote i sticanje sredstava za
život ugroženih pojedinaca i grupa, uključujući žene i devojke, manjine i starosedeoce.
Gde izbegavanje nije moguće, da se smanje, svedu na minimum, ublaže ili efikasno
otklone uticaji;
• Obezbediti da ugroženi pojedinci i grupe budu uredno i rano identifikovani u
operacijama EIB i da je to angažovanje smisleno, uzimajući u obzir specifičnosti
pojedinaca i zajednica, i da su isporučeni u odgovarajućem obliku, na odgovarajući
način i na odgovarajućem jeziku; i
• Omogućiti ranjivim grupama, uključujući žene i devojke, manjine i starosedeoce da
imaju koristi od EIB-ovih finansiranih operacija.
B.3.5.5. STANDARDI RADA

Sadašnjim standardima, odgovornosti investitora su definisane kako bi se osiguralo da projekat
obuhvata principe međunarodnih standarda rada. Specifični ciljevi ovih standarda su:
• Negovati i shvatiti nediskriminaciju i fer i ravnopravan tretman i šansu na poslu;
49
• Promovisanje slobode udruživanja i kolektivnog pregovaranja;

• Obezbeđenje, razvoj i održavanje zdravog odnosa radnik-rukovodstvo;
• Promovisanje poštovanja nacionalnih zakona o radu i zapošljavanju i međunarodno
priznatih standarda rada koji su definisani od strane MOR-a, posebno njihovi ključni
standardi rada (kako je definisano u sledećem delu ovih standarda). Standardi u vezi
sa odredbama zdravlja i bezbednosti su posebno obrađeni u standardu 9;
• Zaštita radnika, uključujući ugrožene kategorije (kao što su migranti, starosedeoci ili
nepismeni radnici) i radnici angažovani od strane primarnih izvođača investitora i
dobavljači prvog nivoa / direktni dobavljači, od neprihvatljivih oblika rada i praksi
zapošljavanja, eksploatacije i kršenje suštinskih radnih prava; i ,
• Izbegavanje upotrebe prinudnog i dečijeg rada.
B.3.5.6. ZDRAVLJE NA RADU I JAVNO ZDRAVLJE, SIGURNOST I BEZBEDNOST

S obzirom na sadašnje standarde i u skladu sa Smernicama Međunarodnih standard o radu o
sistemima upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu, agendum EU o dostojnom radu,
Okvirnom direktivom o zaštiti na radu, kao i Smernicama UN o poslovanju i ljudskim pravima,
EIB naglašava dužnost brige poslodavaca prema projektnim radnicima i društvu, u očuvanju
profesionalnog i javnog zdravlja, sigurnosti i blagostanja u području uticaja njihovog poslovanja
i povezanih objekata.
Specifični ciljevi prema ovom Standardu su sledeći:
• Promovisati i zaštititi zdravlje i sigurnost zaposlenih na poslu tokom životnog ciklusa

projekta obezbeđivanjem sigurnih, zdravih, higijenskih i bezbednih radnih i smeštajnih
uslova i, efikasno, radnog okruženja koje poštuje i štiti pravo na privatnost i, kada je
potrebno, uživanje najvišeg dostupnog standarda fizičkog i mentalnog zdravlja radnika
i njihovih porodica (npr. kod smeštaja radnika);
• Osigurati da promoteri propisno predviđaju, izbegavaju ili minimiziraju i efikasno
ublažavaju rizike i negativne uticaje na zdravlje i sigurnost zajednica domaćina unutar
utvrđene oblasti uticaja projekta (uključujući sve povezane objekte), kao i krajnje
korisnike, kako tokom faze izgradnje, tako i tokom faze rada;
• Pomagati promovisanje javnog zdravlja i sigurnosti u oblasti uticaja projekta, između
ostalog podržavajući i promovišući programe koji imaju za cilj sprečavanje širenja
glavnih zaraznih bolesti;
• Osigurati pružanje privatne ili javne sigurnosti radi zaštite radnika i imovine projekta u
skladu sa međunarodnim standardima i principima ljudskih prava; i,
• Osigurati delotvoran pristup mehanizmu žalbi i pribegavanju pravnim lekovima za sve
radnike projekta i članove javnosti u slučajevima kršenja njihovih prava koja spadaju u
okvir sadašnjeg Standarda.
50
B.3.5.7. ANGAŽMAN ZAINTERESOVANIH STRANA

Kao javna institucija, EIB aktivno promoviše pravo na pristup informacijama, kao i javne
konsultacije i učešće; pravo na pristup pravnom leku, uključujući i rešavanje žalbi, jednako je
priznato i aktivno se podržava od strane EIB-a. Standard 10 potvrđuje očekivanje EIB-a da
promoteri podržavaju otvoren, transparentan i odgovoran dijalog sa svim relevantnim
akterima na lokalnom nivou koji su pogođeni EIB operacijama. Ovaj standard naglašava
vrednost učešća javnosti u procesu donošenja odluka u toku faze pripreme, realizacije i
praćenja projekta.
Specifični ciljevi koji proizilaze iz navedenog za promotera su:
• Uspostaviti i održati konstruktivni dijalog između promotera, pogođenih zajednica i

drugih zainteresovanih strana tokom životnog ciklusa projekta;
• Osigurati da su sve zainteresovane strane valjano identifikovane i angažovane;
• Uključiti zainteresovane strane u proces obelodanjivanja, angažovanje i konsultacije
na adekvatan i efikasan način tokom čitavog životnog ciklusa projekta, u skladu sa
principima učešća javnosti, nediskriminacije i transparentnosti;
• Osigurati da relevantne zainteresovane strane, uključujući često marginalizovane
grupe na osnovu pola, siromaštva, profila obrazovanja i drugih elemenata socijalne
ugroženosti, imaju jednake šanse i mogućnosti da iznesu svoje mišljenje i zabrinutosti
i da se iste uzmu u obzir u procesu donošenja odluka o projektu; i,
Uredno proveriti i proceniti da su kvalitet i proces angažovanja trećih lica na projektu u skladu
sa odredbama uključenim u
B.4. KOMPLEMENTARNI METODOLOŠKI OKVIR

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i socijalni uticaj (ESIA) strukturirana je da ispuni
relevantne ekološke standarde Srbije i EU, uključujući (ali ne ograničavajući se na) relevantne
zahteve Direktivu o proceni uticaja na životnu sredinu (ažurirana 2014), Direktivu o
industrijskim emisijama (Direktiva EU 2010 / 75 / EC o industrijskim emisijama - IED - Direktiva
o industrijskim emisijama), otpad: Direktiva 2008/98 / EC (Okvirna direktiva o otpadu),
Standardi deponije: Direktiva EU 1999/31 / EC (Direktiva o deponijama), osim odredbe o
biorazgradivom komunalnom otpadu) i Direktive o pticama i staništima. Kada se srpski propisi
razlikuju od materijalnih ekoloških standarda EU, projekat će ispunjavati one koji su strožiji.
ESIA je takođe razvijena u skladu sa zahtevima Zahteva za učinkom EBRD-a i ekološkom i

socijalnom politikom, Izjavom EIB-a o ekološkim i socijalnim principima i standardima,
ekološkim i socijalnim okvirom Svetske banke, međunarodnim finansijskim institucijama
uopšteno i sektorskim politikama i procedurama zaštite životne sredine i socijalne zaštite
(Smernice EHS, Standardi učinka o životnoj i socijalnoj održivosti) i međunarodnim smernicama
zaštite životne sredine i održivog razvoja.
51
B.4.1. EU DIREKTIVE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU
Izvršen je pregled uslova Direktive EU EIA za procenu da li su projektne aktivnosti navedene u

Aneksu I ili II Direktive o EIA. Projekti iz Aneksa I Evropske unije za procenu uticaja na životnu
sredinu zahtevaju punu procenu uticaja na životnu sredinu u EU. Za projekte iz Aneksa II EIA
nije obavezna, ali zahteva procenu o projektu po projektnim osnovama.
Sledeće su potencijalno relevantne za lokaciju deponije Vinča:
• Obavezna EIA: svi projekti navedeni u Aneksu I smatraju se da imaju značajne efekte
na životnu sredinu i zahtevaju EIA (npr. železničke pruge na daljinu, autoputevi i brzi
putevi, aerodromi sa osnovnom dužinom piste ≥ 2100 m, instalacije za odlaganje
opasnog otpada, instalacije za odlaganje neopasnog otpada >100 tona dnevno,
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda > 150.000 pe.).
• Diskrecija država članica (skrining): Projekti navedeni u Aneksu II su generalno oni koji
nisu uključeni u Aneks I (železnice, putevi, postrojenja za odlaganje otpada, postrojenja
za prečišćavanje otpadnih voda), ali i druge vrste, kao što su projekti urbanističkog
razvoja, radovi za zaštitu od poplava, izmene postojećih projekata Aneksa I i II…).
Deponija Vinča biće uvrštena u Aneks I kao instalacija za odlaganje otpada.
B.4.2. EU DIREKTIVE O ŽIVOTNOJ SREDINI
Sledeće EU direktive su relevantne za Projekat:
• Direktiva o pticama daje odredbe za zaštitu svih divljih ptica, njihovih gnezda i jaja u
okviru Evropske zajednice;
• Direktiva o staništima pruža okvir za strogu zaštitu životinjskih i biljnih vrsta navedenih
u Aneksu IV Direktive;
• Okvirna direktiva o vodama (2000/60/EC) uspostavlja okvir za zaštitu vodnog
okruženja;
• Direktiva o podzemnim vodama (2006/118/EC) je mera zaštite životne sredine koja
pruža poboljšanu zaštitu podzemnih voda;
• Direktiva o kvalitetu vazduha je mera zaštite životne sredine usmerena na definisanje
i uspostavljanje ciljeva za kvalitet ambijentalnog vazduha kako bi se izbegli, sprečili ili
smanjili štetni efekti na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
• Direktiva o buci u životnoj sredini je glavni instrument EU za identifikaciju nivoa
zagađenja bukom i za pokretanje aktivnosti na nivou države članice.
B.4.3. USKLAĐENOST SA EU DIREKTIVAMA O DEPONIJAMA
Cilj Direktive o deponijama je da spreči ili smanji, što je moguće vise, negativne efekte na
životnu sredinu, posebno na površinske vode, podzemne vode, tla, vazduh i na zdravlje ljudi
od deponije otpada, uvođenjem strožih tehničkih zahteva za otpad i deponije. Ovi tehnički
52
uslovi ne važe za Srbiju; međutim, oni služe kao smernice kako bi se postigao optimalan kvalitet
životne sredine za projekat deponije.
Direktiva o deponijama definiše različite kategorije otpada (komunalni otpad, opasni otpad,
neopasni otpad i inertni otpad) i odnosi se na sve deponije, definisane kao odlagališta za
odlaganje otpada na ili u zemlju. Deponije su podeljene u tri klase:
1. Deponije za opasni otpad;

2. Deponije za neopasni otpad; i
3. Deponije za inertni otpad.
Standardna procedura za prihvatanje otpada na deponiji je utvrđena kako bi se izbegli rizici,
uključujući:
• otpad se mora tretirati pre nego što se deponuje;

• opasan otpad u smislu Direktive treba dodeliti deponiji opasnog otpada;
• deponije za neopasni otpad moraju se koristiti za komunalni otpad i za ostali bezopasni
otpad;
• deponije za inertni otpad moraju se koristiti samo za inertni otpad; i
• kriterijumi za prihvatanje otpada u svakoj klasi deponija moraju biti usvojeni od strane
Komisije u skladu sa opštim principima Aneksa II
Sledeći otpad ne može se prihvatiti na deponiji:
• tečni otpad;
• zapaljivi otpad;
• eksplozivni ili oksidativni otpad;
• bolnički i drugi klinički otpad koji je zarazan;
• korišćene gume, sa izvesnim izuzecima; i
• bilo koja druga vrsta otpada koja ne ispunjava kriterijume prihvatanja utvrđene u
Aneksu II.
Direktiva postavlja sistem operativnih dozvola za deponije. Prijave za dozvole moraju sadržati
sledeće informacije:
• identitet podnosioca prijave i, u nekim slučajevima, operatora;

• opis vrsta i ukupna količina otpada koji će biti deponovan;
• kapacitet deponije;
• opis lokacije;
• predložene metode za prevenciju i smanjenje zagađenja;
• predloženi radni plan, plan praćenja i kontrole;
• plan za zatvaranje i naknadnu zaštitu;
• finansijsku sigurnost aplikanta;
• studiju o proceni uticaja, gde se to zahteva na osnovu Direktive Veća 85/337 / EEC o
proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu.
53
Deponija može operativno prihvatiti otpad ako je projektovana u skladu s Aneksom I Direktive
1999/31/EC, a naročito:
2. Kontrola vode i upravljanje procednim vodama
Poduzimaju se odgovarajuće mere, u odnosu na svojstva deponija i meteorološke uslove, radi:
— kontrole vode od oborina koja prodire u telo deponije,
— sprečavanja da površinske i/ili podzemne vode dođu u dodir s odloženim otpadom.
— skupljanje zagađenih i procednih voda. Ako procena, temeljena na razmatranju lokacije za

deponiju i otpada koji treba primati, pokazuje da deponija ne predstavlja moguću opasnost za
životnu sredinu, nadležno telo može odlučiti da se ova odredba ne primenjuje,
— prečišćavanja zagađenih voda i sakupljenih procednih voda do odgovarajućeg standarda koji

se zahteva za njihovo ispuštanje.
Gornje odredbe se ne moraju primenjivati za deponiju za inertni otpad.
3. Zaštita tla i vode
Deponija treba biti smeštena i projektovana tako da zadovolji potrebne uslove za sprečavanje
zagađenja tla, podzemnih ili površinskih voda, te osigura učinkovito sakupljanje procednih
voda kako i kad je to potrebno u skladu s odeljkom 2. Zaštita tla, podzemnih i površinskih voda
se postiže kombinacijom geološke barijere i donjeg brtvenog sloja za vreme aktivnog korišćenja
te kombinacijom geološke barijere i površinskog zaptivnog sloja po prestanku odlaganja.
Geološka barijera je određena geološkim i hidrogeološkim svojstvima ispod i u blizini deponija

pružajući dovoljnu sposobnost zadržavanja koje osigurava zaštitu od mogućeg zagađenja tla i
podzemnih voda.
Temeljno tlo i bočne strane deponije sastoje se od mineralnog sloja koji zadovoljava uslove
vodonepropusnosti i debljine tla s kombinovanim učinkom u smislu zaštite tla, podzemnih i
površinskih voda, koji su barem jednaki efektu koji se dobiva ispunjavanjem sljedećih uslova:
deponija za neopasni otpad: K≤1,0 x 10-9 m/s; debljina ≥ 1 m (,m/s: metara/sekunda).
Kada geološka barijera na prirodan način ne zadovoljava gornje uslove, ona se može umetno
dopuniti i učvrstiti na druge načine kako bi pružala jednaku zaštitu. Umetni zaptivni sloj ne sme
biti tanji od 0,5 metara.
Uz geološku barijeru koja je opisana gore, treba osigurati odvođenje procednih voda i zaptivni
sustav u skladu sa sljedećim principima, radi osiguranja da se akumulacija procednih voda na
dnu deponije održi na minimumu: umetni zaptivni sloj i drenažni sloj veći ili jednak 0,5 m se
traže.
Ako je na temelju procene rizika za životnu sredinu, uzimajući u obzir posebno Direktivu
80/68/EEZ, nadležno telo donelo odluku, u skladu s Odeljkom da sakupljanje i obrada
procednih voda nije potrebna, ili je utvrđeno da deponija ne predstavlja nikakvu opasnost za
tlo, podzemne ili površinske vode, zahtevi u stavcima u paragrafu obzirom na geološku barijere
54
i skupljanje procednih voda smeju se odgovarajuće umanjiti. U slučaju deponije za inertni

otpad, ti se zahtevi smeju prilagoditi u nacionalnom zakonodavstvu.
4. Kontrola deponijskog gasa
Potrebno je poduzeti odgovarajuće mere radi kontrole nakupljanja i kretanja deponijskog gasa.
Deponijski plin se sakuplja sa svih deponija koja primaju biorazgradivi otpad, te deponijski gas
treba obraditi i koristiti. Ako se sakupljeni gas ne može upotrebiti za dobivanje energije, treba
ga spaliti.
Sakupljanje, obrada i korišćenje deponijskog gasa iz stavka 4.2. provodi se na način koji na
najmanju moguću meru svodi štetu ili pogoršanje stanja životne sredine, te opasnost za
zdravlje ljudi.
Projekat deponije Vinča ima za cilj da instalira novu deponiju sa pratećim objektima i
postrojenjem za korišćenje energije komunalnog otpada i deponijskog gasa. On će ispuniti
zahteve Direktive EU o deponiji.
B.4.4. EU ZAKONODAVSTVO O OTPADU
Pored toga, i u istom cilju kao sa Direktivom o deponijama, Projekat će ispuniti isti standard za
zaštitu životne sredine ,zdravlja i sigurnosti upravljanja i kontrole, kako je propisano u
zakonodavstvu Evropske unije koje se odnosi na upravljanje otpadom:
• Okvirna direktiva o otpadu, 2008/98/EC, koja postavlja osnovne definicije za

upravljanje otpadom, kao što su otpad, sanacija i sistemi za odlaganje otpada, a kada
prepravljeni materijal prestane da bude otpad; hijerarhija otpada, podrška za
sprečavanje otpada, reciklaža i sanacija; odgovornost proizvođača, izdavanje dozvola i
inspekcija za aktivnosti u vezi sa otpadom van deponije.
• Odluka 2000/532/EC o uspostavljanju liste otpada: ista uspostavlja klasifikacioni
sistem za otpad, uključujući razlike između opasnih i neopasnih otpada. Usko je
povezana sa popisom glavnih karakteristika koje čine otpad opasnim, sadržanim u
Aneksu III Okvirne direktive o otpadu.
• Direktiva o ambalaži 94/62/EC i naknadnim dodacima, koji su postavili vremenski rok
za proizvođače da se pakovanja mogu ponovo koristiti
• Direktiva o industrijskim emisijama, 2010/75/EU, (koja sadrži prethodnu IPPC i
Direktivu o sagorevanju otpada).
• Direktiva o podzemnim vodama 80/68/EEC, koja sadrži odredbe za zaštitu podzemnih
voda od zagađenja izazvanih određenim opasnim supstancama.
55
B.5. SRPSKE EKOLOŠKE UREDBE I STANDARDI
B.5.1. REFERENTNI NIVOI BUKE
Sledeći referentni dokument korišćen je za određivanje graničnih vrednosti nivoa buke u

području istraživanja:
• Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje

indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni
glasnik RS", br. 75/2010)
Uredba definiše granične vrednosti nivoa buke za područja različite vrste namene i vremenske
periode. Ove vrednosti su prikazane u donjoj tabeli:
Tabela B-9. Referentni nivoi buke za različite tipove područja

Nivo buke u dB (A)
Namena područja Dan Noć Veče
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Za odmor i rekreaciju, bolnice i ustanove za
oporavak, kulturno-istorijske lokacije, veliki 50 50 40
parkovi
Turistička područja, kampovi i školske zone 50 50 45
Stambena područja 55 55 45
Poslovno-stambena područja, komercijalno-
60 60 50
stambena područja i dečija igrališta
Centar grada, trgovačke, komercijalne,
administrativne zone sa stanovima, oblasti
65 65 55
duž autoputeva, magistralnih i gradskih
saobraćajnica
Industrijska, skladišna i servisna područja i Na granicama ovog područja, buka ne sme prelaziti
transportni terminali bez stanova graničnu vrednost susedne oblasti
B.5.2. REFERENCA ZA EVALUACIJU KVALITETA VAZDUHA
Sledeći referentni dokument korišćen je za definisanje referentnih prag vrednosti za ocenu

kvaliteta vazduha oko područja proučavanja:
• Pravilnik o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Službeni glasnik RS",

br. 11/2010, 75/2010 i 63/2013)
Ova Uredba definiše sledeće referentne koncentracije:
• Granične koncentracije
• Tolerantne koncentracije
• Ciljne koncentracije
Vrednosti za sve gore pomenute koncentracije su detaljno navedene u tabelama ispod.
56
Tabela B-10. Granične, tolerantne i ciljne koncentracije zagađujućih materija

Granične i tolerantne vrednosti
Ciljana
Vremenski period Tolerantn Rok za dostizanje
Granična vrednost vrednost
a vrednost granične vrednosti
Sumpor dioksid
3
350 µg/m , ne bi trebalo prelaziti 500
1 čas 1. januar 2016. -
više od 24 puta u toku jedne µg/m3
125 µg/m3, negodine
bi trebalo prelaziti 125
24 časa 1. januar 2016. -
1 godina 50godine
µg/m3 50 µg/m3 1. januar 2016. -
Azot dioksid
150 µg/m3, ne bi trebalo prelaziti 225
1 čas 1. januar 2021. -
24 časa godine
85 µg/m 3 125 1. januar 2021. -
3
Godina 40 µg/m 3 µg/m
60 µg/m3 1. januar 2021. -
Fine čestice PM10
50 μg/m3 ne bi trebalo prelaziti
24 časa 75 µg/m3 1. januar 2016. -
više od 35 puta u toku jedne
Godina godine
40 µg/m3 48 µg/m3 1. januar 2016. -
Olovo-
24 časa 1 µg/m3 1 µg/m3 1. januar 2016. -
Godina 0,5 µg/m3 1 µg/m3 1. januar 2016. -
3
Godina 5 µg/m 8 µg/m3 1. januar 2016. -
Ugljen monoksid
Maksimalna dnevna 8
10 mg/m3 16 mg/m3 1. januar 2016. -
sati srednja vrednost
24 časa 5 mg/m3 10 mg/m3 1. januar 2016. -
Godina 3 mg/m3 3 mg/m3 1. januar 2016. -
Arsen
1 godina * - - - 6 ng/m3
Kadmijum
1 godina * - - - 5 ng/m3
Nikl
1 godina * - - - 20 ng/m3
Benzo (a) piren
1 godina* - - - 1 ng/m3
* Za prosečnu godišnju vrednost ukupnog sadržaja suspendovanih PM10 čestica.
57
Tabela B-11. Maksimalne dozvoljene koncentracije (MAC) zagađivača vazduha za zaštitu

zdravlja ljudi
Maksimalne dozvoljene koncentracije
Parametri
3 časa 24 časa 7 dana 1 godina
3 3
Amonijak (HN3) 200 µg/m 100 µg/m - -
3
Vodonik sulfid (H2S) - 150 µg/m - -
Hlorovodonik (HCl) 50 µg/m3 15 µg/m3 - 100 µg/m3
Vodonik fluorid (HF) 20 µg/m3 3 µg/m3
Toluen - - 0,26 mg/m3 -
Arsen 6 ng/m3
Hrom 0,3 ng/m3
Nikl 20 g/m3
B.5.3. REFERENCE ZA OCENJIVANJE KVALITETA VODE
Površinske vode
Sledeći referentni dokumenti su korišćeni kako bi se definisale referentne granične vrednosti

za analizirane parametre u površinskoj vodi:
• Uredba o graničnim vrednostima štetnih sastojaka u površinskim i podzemnim vodama

i sedimentima i rokovima za njihovo dostizanje (Službeni glasnik RS, br. 50/2012);
• Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje

zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. Glasnik RS, br. 24/2014);
• Pravilnik o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda (Sl. Glasnik RS, br.
96/2010).
• Maksimalne dozvoljene vrednosti u Regulativi o graničnim vrednostima štetnih

sastojaka u površinskim i podzemnim vodama i sedimentima i rokovima za njihovo
dostizanje su rezimirani u Tabela B-12.
U slučaju da su MAC ili granične vrednosti definisane za više vrsta vodnih tela, uzete su u obzir
samo vrednosti za tip 6. Prema obaveštenju, prema Pravilniku o utvrđivanju vodnih tela
površinskih i podzemnih voda, tip 6 uključuje male vodene tokove van panonske ravnice koji
ne odgovaraju vodnim telima tipa 3 i 4, kao i vodna tela koja nisu obuhvaćena Pravilnikom.
58
Tabela B-12. MAC zagađivača u površinskim vodama

MACs20
Parametri Jedinice
Klasa I21 Klasa II22 Klasa III23 Klasa IV24 Klasa V25
Opšti parametri
pH 10 - 6,5-8,5 6,5-8,5 6,5-8,5 6,5-8,5 <6,5 or > 8,5
Suspendovana materija 8,10 mg/l 25 25 - - -

Ukupni organski ugljenik
mg/l 2 5 9 23 >23
(TOC)
COD (dihromatska metoda) mg O2/l 10 (ili prirodni nivo) 15 30 125 >125
COD (KMnO4 metod) mg O2/l 5 (ili prirodni nivo) 10 20 50 >50
BOD5 mg O2/l 1,5 4 7 20 >20
Rastvoreni kiseonik mg O2/l 8,5 7 5 4 <4

Hranljive materije
Ukupni azot mg N/l 1 (ili prirodni nivo) 2 8 15 >15
Nitrati NO3- mg N/l 1 3 6 15 >15
Nitrati NO2- mg N/l 0,01 (ili prirodni nivo) 0,03 0,12 0,3 >0,3
Amonijum azot NH3-N mg N/l 0,05 0,1 0,8 1 >1

8
Nejonizovani amonijak mg/l NH3 0,005 0,25 - - -
Ukupni fosfor 7 mg P/l 0,015 0,15 0,3 1 >1
Ortofosfati mg P/l 0,02 0,1 0,2 0,5 >0,5

Slanost
Hloridi mg/l 50 (ili prirodni nivo) 100 150 250 >250
mg/l
Ukupni rezidualni hlor 8 0,005 0,005 - - -
HOCl
20
Osim ako nije drugačije naznačeno, vrednosti izražene kao ukupna koncentracija u uzorku.
21
Opis klase odgovara izvrsnom ekološkom kvalitetu. Površinske vode pripadaju ovoj klasi u skladu sa
parametrima kvaliteta životne sredine, potrebnim za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu ribe
(salmonide i ciprinide) i mogu se odnositi na vode sledećih upotreba: snabdevanje pitkom vodom
prethodno tretiranu filtracijom i dezinfekcijom, za kupanje i rekreacija, navodnjavanje, industrijsku
upotrebu (procesna i rashladna voda).
22
Opis klase odgovara dobrom ekološkom kvalitetu. Površinske vode pripadaju ovoj klasi prema
parametrima kvaliteta životne sredine potrebne za funkcionisanje ekosistema, život i zaštitu ribe
(cyprinids) i mogu se koristiti za iste svrhe i pod istim uslovima kao i površinske vode koje pripadaju klasi
I.
23
Opis klase odgovara umerenom kvalitetu životne sredine. Površinske vode pripadaju ovoj klasi u skladu
sa parametrima kvaliteta životne sredine, potrebnim za život i zaštitu ciprinida i mogu se koristiti za
sledeće svrhe: snabdevanje pitkom vodom prethodno tretiranu koagulacijom, flokulacijom, filtracijom i
dezinfekcijom, za kupanje i rekreaciju, navodnjavanje, industrijsku upotrebu (procesna i rashladna voda).
24
Opis klase odgovara lošem kvalitetu životne sredine. Površinske vode pripadaju ovoj klasi prema
parametrima kvaliteta životne sredine i mogu se koristiti u sledeće svrhe: snabdevanje pitkom vodom
koristeći kombinaciju ranije pomenutih tretmana i napredne metode tretmana, navodnjavanja,
industrijske upotrebe (procesne i rashladne vode).
25
Opis klase odgovara vrlo lošem kvalitetu životne sredine. Površinske vode koje pripadaju ovoj klasi ne
mogu se koristiti u bilo koju svrhu.
59
MACs20
Parametri Jedinice
Klasa I21 Klasa II22 Klasa III23 Klasa IV24 Klasa V25
Sulfati SO42- mg/l 50 (ili prirodni nivo) 100 200 300 >300
<1000 (ili prirodni
Ukupna mineralizacija mg/l 1000 1300 1500 >1500
nivo)
<1000 (ili prirodni
Konduktivnost na 20°C µs/cm 1000 1500 3000 >3000
nivo)
Metali
Arsen (As) µg/l <5 (ili prirodni nivo) 10 50 100 >100
Hrom (Cr) µg/l 25 (or natural level) 50 100 250 >250
Bor (B) µg/l 300 (or natural level) 1000 1000 2500 >2500
Ukupno gvožđe (Fe) µg/l 200 500 1 000 2 000 >2 000
5 (H*=10) 5 (H*=10)
22 (H*=50) 22 (H*=50)
Bakar (Cu) µg/l 500 1000 >1000
40 (H*=100) 40 (H*=100)
112 (H*=300) 112 (H*=300)
30 (H*=10) 300 (H*=10)
200 (H*=50) 700 (H*=50)
Cink (Zn) µg/l 2 000 5 000 >5 000
300 (H*=100) 1000 (H*=100)
500 (H*=500) 2000 (H*=500)
Organska jedinjenja
Fenolna jedinjenja (kao što
µg/l <1 1 20 50 >50
su C2H5OH)
Adsorbirani organski µg/l 10 50 100 250 >250
halogeni
Anionski deterdženti mg/l 0,1 0,2 0,3 0,5 >0,5
Mikrobiološki parametri
Fekalne koliforme -/100 ml 100 1 000 10 000 100 000 >100 000
Streptococcus fecalorigin -/100 ml 40 400 4 000 40 000 >40 000
Ukupan broj kolonija -/100 ml 500 10 000 100 000 750 000 >750 000
Ukupan broj koliformnih
-/100 ml 5009 10 000 100 000 1 000 000 >1 000 000
bakterija
Intestinal enterococci -/100 ml 200 400 4 000 40 000 >40 000
Broj aerobnih heterotrofa -/100 ml 500 10 000 100 000 750 000 >750 000
H* - Tvrdoća vode (mg/l CaCO3)
Granične vrednosti (MAC i PGK) za živu, kadmijum i PAH definisane su Uredbom o graničnim
vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i
rokove njihovog dostizanja (vidi Tabela B-13).
60
Tabela B-13. Standardi kvaliteta životne sredine za prioritetne supstance u vodi

Prosečna godišnja Maksimalna dozvoljena
Parametri Jedinice
koncentracija (PGK) koncentracija (MAC)
Metali
<0,08 (class 1) <0,45 (class 1)
0,08 (class 2) 0,45 (class 2)
Kadmijum (Cd) i njegova jedinjenja (zavisno od
µg/l 0,09 (class 3) 0,6 (class 3)
klase tvrdoće vode)1
0,15 (class 4) 0,9 (class 4)
0,25 (class 5) 1,5 (class 5)
Živa (Hg) i njena jedinjenja µg/l - 0,07
Nikal (Ni) i njegova jedinjenja µg/l 4 34
Organska jedinjenja
Ukupno PAH µg/l - -
Benzo(a)piren2 µg/l 0,00017 0,27
Fluoranten µg/l 0,0063 0,12
Naftalen µg/l 2 130
Benzo (b) fluoranten µg/l -2 0,17
Benzo(k) fluoranten µg/l -2 0,17
Benzo(g,h,i) perilen µg/l -2 0,0082
Indeno(1,2,3-cd)piren µg/l -2 -
1Za kadmijum i njegova jedinjenja, vrednosti MAC i PGK variraju u zavisnosti od tvrdoće vode koja je kategorizovana u pet klasa
(klasa 1: <40 mg CaCO3/l, klasa 2: 40 to <50 mg CaCO3/l, klasa 3: 50 to <100 mg CaCO3/l, clas klasa s 4: 100 to <200 mg CaCO3 / l
klasa 5: ≥200 mg CaCO3/l).
2 Za graničnu vrednost (PGK) policikličnih aromatičnih ugljovodonika (PAH), koristi se koncentracija benzo (a) pirena. Benzo (a)
piren se smatra reprezentativnim u odnosu na ostale PAH, tako da treba meriti samo benzo (a) piren da bi se uporedilo sa vrednošću
PGK u vodi.
Koncentracije praga za parametre kao što su makroinvertebrati definisane su u Pravilniku o

parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i
kvantitativnog statusa podzemnih voda (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 74 / 2011).
Vrednosti navedene u gore navedenom dokumentu za vodna tela tipa 6 prikazane su u donjoj
tabeli.
Tabela B-14. Vrednosti praga za makroinvertebrate u vodi

Granice između klasa ekološkog statusa
Parametri Jedinice
I-II II-III III-VI IV-V
Ukupan broj taksona - 7,0 5,0 3,0 2,0
Saprobni indeks (Zelinka & Marvan) - 1,5 2,0 2,6 3,0
% Oligochaeta Tubificidae % - 5,0 - -
61
Podzemne vode
Granične koncentracije štetnih materija u podzemnim vodama definisane su sledećim

dokumentima:
• Pravilnik o graničnim vrednostima zagađenja, štetnih i opasnih materija u zemljištu

(Sl. Glasnik RS br. 30/2018), Aneks 2: Vrednovanje vrednosti zagađenja, štetnih i
opasnih supstanci u vodonosnicima.
• Uredba o graničnim vrednostima štetnih sastojaka u površinskim i podzemnim

vodama i sedimentu i rokovi za njihovo dostizanje (Službeni list Republike Srbije,
broj 50/2012). Aneks 2: Standardi kvaliteta životne sredine za podzemne vode.
Uredba o graničnim vrednostima zagađenja, štetnih i opasnih supstanci u tlu definiše

koncentraciju remedijacije za nekoliko zagađivača u podzemnim vodama. Ove koncentracije
su prikazane u donjoj tabeli.
Tabela B-15. Standardi kvaliteta životne sredine za prioritetne supstance u vodi

Parametri Jedinice Koncentracija remedijacije
Metali
Kadmijum (Cd) µg/l 6
Arsen (As) µg/l 60
Hrom (Cr) µg/l 30
Živa (Hg) µg/l 0,3
Bakar (Cu) µg/l 75
Nikl (Ni) µg/l 75
Olovo (Pb) µg/l 75
Cink (Zn) µg/l 800
Neorganska jedinjenja
Slobodni cijanidi µg/l 1500
Organska jedinjenja
Ugljovodonici µg/l 600
Uredba o graničnim vrednostima štetnih sastojaka u površinskim i podzemnim vodama i

sedimentu i rokovi za njihovo dostizanje određuje prosečnu godišnju koncentraciju nitrata i u
podzemnim vodama. Predstavljena je u tabeli u nastavku (Tabela B-16).
62
Tabela B-16. Prosečne godišnje koncentracije nitrata u podzemnim vodama

Parametar Jedinica Prosečna godišnja koncentracija
Nitrati mg/l 50
B.5.4. REFERENCA ZA OCENJIVANJE KVALITETA ZEMLJIŠTA I SEDIMENTA
Zemljište
Referentne vrednosti koncentracije za različita jedinjenja u zemljištu definisane su Uredbom o

graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih supstanci u zemljištu (Sl. Glasnik RS br.
30/2018). Prilog 1 Uredbe određuje vrednosti za maksimalne dozvoljene koncentracije (MAC)
i koncentracije remedijacije zagađivača u zemljištu. Ove vrednosti su predstavljene u Tabela
B-17.
63
Tabela B-17. MAC i koncentracije remedijacije štetnih i opasnih materija u tlu
Parametri Jedinice MAC Koncentracija remedijacije
Ugljovodonici mg/kg 50 5000

Metali
Kadmijum (Cd) mg/kg 0,8 12
Arsen (As) mg/kg 29 55
Hrom (Cr) mg/kg 100 380
Živa (Hg) mg/kg 0,3 10
Bakar (Cu) mg/kg 36 190
Nikl (Ni) mg/kg 35 210
Olovo (Pb) mg/kg 85 530
Cink (Zn) mg/kg 140 720
Polihlorovani bifenili (PCB)
PCB1 (sum) mg/kg 0,02 1
Policiklična aromatična jedinjenja (PAHs)
PAH2 (sum) mg/kg 1 40
Benzen, toluen, etilbenzen, ksileni (BTEKS)
Benzen mg/kg 0,01 1
Toluen mg/kg 0,01 130
Etilbenzen mg/kg 0,03 50
Stiren mg/kg 0,3 100
Ksilene mg/kg 0,1 25
Cresol mg/kg 0,05 5
Ostali parametri
Dioksini mg/kg - 0,001
1 U slučaju koncentracije remedijacije, vrednost se odnosi na zbir sledećih pojedinačnih jedinjenja: PCB 28, 52, 101, 118, 138, 153
i 180; iu slučaju MAC-ova, vrednost se odnosi na zbir istih kongenera, izuzev PCB-a 118.
2 parametar se odnosi na zbir sledećih jedinjenja: naftalen, antracen, fenantren, fluoranten, benzo (a) antracen, hrizin, benzo (k)
fluoranten, benzo (a) piren, benzo (g, h, i) perilen, indeno (1,2,3-cd) pirena.
Tabela B-17 obuhvata dve vrste vrednosti, MAC i koncentracije remedijacije:
• MAC je maksimalna koncentracija pojedinačnog zagađivača ili grupa zagađivača

iznad kojih su mogući štetni uticaji na životnu sredinu;
• Vrednosti remedijacije su koncentracije jedinjenja koja ukazuju na to da su

osnovna svojstva zemljišta verovatno značajno pogođena, a mere remedijacije
treba preduzeti.
64
Sedimenti
Referentne vrednosti koncentracije za različita jedinjenja u sedimentima definisane su

Uredbom o graničnim koncentracijama štetnih sastojaka u površinskim i podzemnim vodama
i sedimentima i rokovima njihovog dosega („Službeni glasnik RS“, br. 50/2012).
Uredba definiše „graničnu“ vrednost / koncentraciju kao parametar kvaliteta životne sredine
izraženu kao koncentracija pojedinačnih zagađujućih materija ili grupa zagađivača ili indikatora
zagađenja u površinskim i podzemnim vodama i sedimentima, koji ne smeju biti prekoračeni u
cilju zaštite životne sredine i ljudsko zdravlje. Granična koncentracija/ vrednosti zagađujućih
materija korišćenih za procenu kvaliteta sedimenata su sledeće:
• Maksimalna dozvoljena koncentracija (MAC): je maksimalna koncentracija

pojedinačnog zagađujućeg sredstva ili grupa zagađivača iznad kojih su mogući štetni
uticaji na životnu sredinu;
• Ciljna vrednost: maksimalna vrednost koncentracije zagađujućih materija u
sedimentima ispod kojih su negativni uticaji na životnu sredinu zanemarljivi i
predstavlja dugoročni cilj za kvalitet sedimenta;
• Maksimalna vrednost: je tip granične koncentracije zagađujućih materija u
sedimentima, koji omogućavaju procenu kvaliteta izduženih kako bi se odredio način
za rešavanje sedimenata; njegova vrednost se kreće između cilja i vriednosti
remedijacije i ispod nivoa verifikacije;
• Vrednost verifikacije: je vrsta granične koncentracije zagađujuće materije u
sedimentu na osnovu kog se ocenjuje kvalitet sedimenata prilikom kopanja, kako bi se
odredio način za rešavanje ovih sedimenata; njegova vrednost je iznad maksimalne
vrednosti, i kreće se između cilja i vrednosti remedijacije;
• Vrednost remedijacije: je maksimalna vrednost koncentracije zagađujućih materija u
sedimentima iznad kojih je rizik za vodeni ekosistem i zdravlje ljudi i životinja
neprihvatljiv.
Gore navedene referentne vrednosti su predstavljene u Tabelaama B-18 i B-19.
Tabela B-18. Granične koncentracije za procenu kvaliteta sedimenta

Ciljne Vrednosti
Parametri Jedinice MAC
vrednosti remedijacije
Ugljovodonici mg/kg 50 3000 5000
Metali
Arsen (As) mg/kg 29 42 55
Kadmijum (Cd) mg/kg 0,8 6,4 12
Hrom (Cr) mg/kg 100 240 380
Bakar (Cu) mg/kg 36 110 190
Živa (Hg) mg/kg 0,3 1,6 10
Nikl (Ni) mg/kg 35 44 210
Olovo (Pb) mg/kg 85 310 530
Cink (Zn) mg/kg 140 430 720
65
Ciljne Vrednosti
Parametri Jedinice MAC
vrednosti remedijacije
PCB (suma) 1 mg/kg 0,02 0,2 0,001
PAH (sum) mg/kg 1 10 40
Naftalen mg/kg 0,001 0,1 -
Antracen mg/kg 0,001 0,1 -
Fenantren mg/kg 0,005 0,5 -
Fluoranthene mg/kg 0,03 3 -
Benzo (a) antracen mg/kg 0,003 0,4 -
Cresol mg/kg 0,1 11 -
Benzo (k) fluoranten mg/kg 0,02 2 -
Benzo (a) piren mg/kg 0,003 3 -
Benzo (g, h, i) perilen mg/kg 0,08 0,8 -
Indeno (1,2,3-pd) piren mg/kg 0,06 6 -
1 parametar se odnosi na zbir sledećih pojedinačnih jedinjenja: PCB 28, 52, 101, 118, 138, 153 i 180.
Tabela B-19. Granične koncentracije za procenu klase kvaliteta iskopanih sedimenata

Maximum Verification Remediation
Parameters Units Target values
values values values
Ugljovodonici mg/kg 50 1000 3000 5000
Metali
Arsen (As) mg/kg 29 55 55 55
Kadmijum (Cd) mg/kg 0,8 2 7,5 12
Chrome (Cr) mg/kg 100 380 380 380
Bakar (Cu) mg/kg 36 36 90 190
Merkur (Hg) mg/kg 0,3 0,5 1,6 10
Nikal (Ni) mg/kg 35 35 45 210
Olovo (Pb) mg/kg 85 530 530 530
Cink (Zn) mg/kg 140 480 720 720
PCB (suma) 1 mg/kg 0,02 - 0,2 1
PAH (sum) 2 mg/kg 1 1 10 40
1 parametar se odnosi na zbir sledećih pojedinačnih jedinjenja:: PCB 28, 52, 101, 118, 138, 153 i 180.
66
Tabela B-20 pokazuje 5 klasa kvaliteta sedimenata i detaljno opisuje mere koje treba preduzeti
prilikom rešavanja sedimenata različitih klasa kvaliteta.
Tabela B-20. Kriterijumi za procenu klase kvaliteta sedimenta i mjere koje treba preduzeti
Klasa Kriterijum Metode rešavanja blatnjavog sedimenta
Koncentracije zagađujućih materija u sedimentu su na nivou prirodne pozadine.

0 ≤Ciljna vrednost
Sedimenti se mogu dislocirati bez ikakvih posebnih mera zaštite.
>Ciljna vrednost i ≤
1
Maksimalna vrednost Sediment je malo zagađen. U slučaju dislokacije, u pojasu se može ukloniti bez
> Maksimalna vrednost i ≤ posebnih zaštitnih mera u pojasu do 20 m u blizini vodotoka.
2
Vrednost verifikacije
Sediment je kontaminiran. Nije dozvoljeno da se odlaže bez posebnih zaštitnih
> Vrednost verifikacije i ≤
3 mera. Potrebno je držati pod kontrolisanim uslovima posebne zaštitne mere kako
Vrednost remedijacije
bi se sprečilo širenje zagađujućih materija u životnoj sredini.
Izuzetno kontaminirani sedimenti. Obnavljanje ili skladištenje zagađenog
C4 > Vrednost remedijacije materijala u kontrolisanim uslovima je obavezno sa posebnim zaštitnim merama
kako bi se sprečilo širenje zagađujućih materija u okolini.
B.6. STANDARDI
B.6.1. POSEBAN STANDARD – ZAGAĐUJUĆE MATERIJE U VAZDUHU
Referentne vrednosti za koncentracije različitih zagađujućih materija u vazduhu korišćene u

ovoj studiji su standardi kvaliteta vazduha (SKV) koje je uvela Evropska unija. SKV su standardi
po osnovu zdravlja za nekoliko relativno uobičajenih zagađujućih materija prisutnih u vazduhu.
Ovi standardi se primenjuju u različitim vremenskim periodima, jer se posmatrani uticaji na

zdravlje povezani sa različitim zagađujućim materijama javljaju u različitim vremenskim
intervalima izloženosti.
Ovi standardi za različite periode su sažeto prikazani u tabeli B-21.
67
Tabela B-21. Koncentracije prema standardima kvaliteta vazduha

Dozvoljena
Zagađujuća materija Koncentracija, µg/m3 Prosečan period prekoračenja svake
godine
50 24 sata 35
Fine čestice (PM10)
40 1 godina -
350 1 sat 24
Sumpor dioksid (SO2)
125 24 sata 3
200 1 sat 18
Azot dioksid (NO2)
40 1 godina -
Maks. dnevna osmo-
Ugljen monoksid (CO) 10 000 -
sat. srednja vrednost
Benzen 5 1 godina -
Policiklična aromatična jedinjenja (izražena
0,001 1 godina -
kao koncentracija benzo(a)pirena)
Olovo (Pb) 0,5 1 godina -
SKV će se koristiti za procenu kvaliteta vazduha oko deponije. Ove koncentracije su u skladu sa
smernicama Međunarodne finansijske korporacije (eng. IFC- International Finance Corporation) (Emisije
u vazduh i kvalitet vazduha u okruženju), osim koncentracije SO 2 tokom 24h, što je znatno niže u
smernicama IFC (20 µg/m3 u odnosu na 125 µg/m3). Ova vrednost će se uzeti u obzir prilikom procene
početnog stanja oblasti istraživanja.
B.6.2. POSEBAN STANDARD – POVRŠINSKE VODE I SEDIMENTI
Ne postoje posebni evropski standardi za ocenjivanje kvaliteta površinskih voda i sedimenata.

Predložena referenca za procenu kvaliteta voda i sedimenata je francuski sistem za procenu
kvaliteta vode SEQ-Eau (verzija 2).
SEQ-Eau se koristi za procenu kvaliteta vode i njene pogodnosti za različite namene:
• održavanje biološke ravnoteže;

• proizvodnja vode za piće;
• rekreacija i sportovi na vodi;
• navodnjavanje;
• pojenje stoke;
• akvakultura.
Procena se vrši ukrštanjem nekoliko fizičko-hemijskih parametara grupisanih u 16 pokazatelja,
pod nazivom promene. Pogodnost vode se ocenjuje, za svaku promenu, svrstavanjem u 5 klasa
pogodnosti, koje se kreću od plave (vrlo progodna) do crvene (nepogodna). Svaka klasa
pogodnosti određuje se graničnim mrežama za svaki parametar svake promene. Važno je
napomenuti da se kod ovih granica uzimaju u obzir francuski i evropski regulatorni standardi.
U kontekstu ove studije, pod korišćenjem vode podrazumeva se sledeće: navodnjavanje,

pojenje stoke i akvakultura. Podrazumevaju se i vrednosti za biološke prikladne klase. Prema
68
tome, granične vrednosti odabrane za evaluaciju početnog stanja oblasti istraživanja biće one
koje odgovaraju najrazumnijoj nameni.
Tabela B-22. Klase kvaliteta vazduha: evaluaciona mreža

Klase pogodnosti
Parametar
Plava Zelena Žuta Narandžasta Crvena
Klase pogodnosti
Korišćenje : navodnjavanje
Holorid (Cl-), mg/l 180 360 700 - -
Arsen, µg/l 100 - 2000 - -
Kadmijum, µg/l 10 - - - -
Hrom ukupno, µg/l 100 - - - -
Low hardness*
Nikl, µg/l 200 - 2000 - -
Moderate
Olovo,hardness*
µg/l 200 - 2000 - -
High hardness*
Bakar, µg/l 200 1000 5000 - -
Cink, µg/l 5000 - - - -
Ukupni koliformi, u/100 ml 1000 - - - -
Korišćenje: pojenje stoke
Natrijum (Na), mg/l 150 2000 - - -
Kalcijum (Ca), mg/l 1000 - - - -
Nitrati (NO3), mg/l 50 450 - - -
Sulfati (SO4), mg/l 250 1000 - - -
NO2, mg/l 0,1 30 - - -
Arsen, µg/l 50 500 - - -
Kadmijum, µg/l 50 20 - - -
Hrom ukupno, µg/l 5 1000 - - -
Živa, µg/l 50 3 - - -
Nikl, µg/l 1 1000 - - -
Olovo, µg/l 50 100 - - -
Bakar, µg/l 500 5000 - - -
Cink, µg/l 5000 50000 - - -
Korišćenje: akvakultura
pH 6,5-8 - - - -
Nitrati (NO3), mg/l 10 100 - - -
Amonijum (NH4), mg/l 0,1 5 - - -
Kalcijum (Ca), mg/l 50-160 - - - -
BOD5, mg/l 5 10 - - -
Rastvoreni kiseonik, mg/l 7 5 - - -
NO2, mg/l 0,03 1 - - -
Živa, µg/l 0,05 2 - - -
Olovo, µg/l 30 - - - -
Bakar, µg/l 10 - - - -
Cink, µg/l 4 - - - -
Ukupni cijanidi, µg/l 5 - - - -
Klase biološke pogodnosti
Turbidit (NTU) 15 35 70 100 -
Organski ugljenik, mg/l 5 7 10 25 -
Rastvoreni kiseonik, mg/l 8 6 4 3 -
Slobodni cijanidi, µg/l 0,02 0,2 2 240 -
pH 8 8,5 9,0 9,5 -
BOD5, mg/l 3 6 10 25 -
COD, mg/l 20 30 40 80 -
Nitrati (NO3) 2 - - - -
Amonijak (NH4+), mg/l 0,1 0,5 2 5
69
Klase pogodnosti
Parametar
NO2-, mg/l 0,03 0,3 0,5 1 -
Arsen, µg/l 1 10 100 270 -
Živa, µg/l 0,007 0,04 0,7 3 -
Niska tvrdoća* 0,001 0,01 0,1 0,37
Kadmijum, µg/l Umerena tvrdoća* 0,004 0,04 0,37 1,3 -
Visoka tvrdoća* 0,009 0,09 0,85 3
Niska tvrdoća* 0,04 0,4 3,6 70
Hrom ukupno, µg/l Umerena tvrdoća* 0,18 1,8 18 350 -
Visoka tvrdoća* 0,36 3,6 36 700
Niska tvrdoća* 0,017 0,17 1,7 2,5
Bakar, µg/l Umerena tvrdoća* 0,1 1 10 15 -
Visoka tvrdoća* 0,27 2,7 27 40
Niska tvrdoća* 0,25 2,5 25 140
Nikl, µg/l Umerena tvrdoća* 0,62 6,2 62 360 -
Visoka tvrdoća* 1,2 12 120 720
Olovo, µg/l Umerena tvrdoća* 0,52 5,2 52 250 -
Visoka tvrdoća* 1 10 100 500
Cink, µg/l Umerena tvrdoća* 0,43 4,3 43 98 -
Visoka tvrdoća* 1,4 14 140 330
Aldrin, µg/l 0,001 0,01 0,1 1 -
Atrazin, µg/l 0,02 0,2 2 20 -
Hlorotalonil, µg/l 0,0004 0,004 0,04 3,6 -
DDD-p,p’, µg/l 0,0006 0,006 0,06 0,6 -
DDE-p,p’, µg/l 0,03 0,3 3,5 30 -
DDT-p,p’, µg/l 0,0002 0,002 0,02 0,2 -
Dieldrin, µg/l 0,0005 0,005 0,05 0,5 _
Endosulfan, µg/l 0,002 0,02 0,2 0,3 -
Endrin, µg/l 0,0003 0,003 0,03 0,3 -
Simazin, µg/l 0,002 0,02 0,2 2,2 -
Trifluralin, µg/l 0,02 0,2 2 10 -
Benzo(a)piren, µg/l 0,00003 0,0003 0,08 - -
Acenaften, µg/l 0,07 0,7 160 -
Benzo(b)fluoranten, µg/l 0,0001 0,001 0,3 - -
Benzo(k)fluoranten, µg/l 0,0003 0,003 0,8 - -
Benzo(g,h,i)perilen, µg/l 0,0003 0,003 0,6 - -
Naftalen, µg/l 0,19 1,9 460 - -
Indeno(1,2,3-cd)perilen, µg/l 0,00016 0,0016 0,4 - -
Benzen, µg/l 0,5 5 50 5000 -
Toluen, µg/l 10 100 1000 1500 -
Ksilen-meta, µg/l 0,1 1 10 1000 -
Ksilen-orto, µg/l 0,1 1 10 1000 -
Ksilen-para, µg/l 0,1 1 10 1000 -
*Niska tvrdoća : TH<5 °F, CaCO3 ≤50mg/l; Umerena tvrdoća : 5<TH<20 °F, 50 mg/l<CaCO3 ≤200 mg/l; Visoka tvrdoća : TH>20 °F,
CaCO3 >200 mg/l.
Ove vrednosti će se koristiti za parametre koji nemaju referentne koncentracije u regulativi
Srbije. Inače, kvalitet površinskih voda će se procenjivati pomoću evaluacione mreže definisane
Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama
i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (“Službeni glasnik RS”, br. 50/2012).
70
Klase biološke pogodnosti omogućavaju ocenu kvaliteta sedimenata pomoću koncentracije

policikličnih aromatičnih ugljovodonika (HAP). Mreža ocene kvaliteta sedimenata je prikazana
u Tabeli B 23.
Tabela B-23. Kvalitet sedimenata: evaluaciona mreža

Klase pogodnosti
Parametar
Klase biološke pogodnosti
Antracen, µg/kg 5 50 7500 - -
Benzo(a)antracen, µg/kg 5 50 7500 - -
Benzo(k)fluoranten, µg/kg 5 50 7500 - -
Benzo(a)piren, µg/kg 0,5 5 750 - -
Krezol, µg/kg 5 50 7500 - -
Fenantren, µg/kg 5 50 7500 - -
Indeno (1,2,3- cd)piren, µg/kg 5 50 7500 - -
Fluoranten, µg/kg 5 50 7500 - -
Naftalen, µg/kg 5 50 7500 - -
Benzo (g,h,i) perilen, µg/l 5 50 7500 - -
PAH (suma 14 HAP) , µg/kg 5 50 7500 - -
Ove vrednosti su upoređene sa srpskim standardima za kvalitet sedimenata (maksimalno
dozvoljene koncentracije, ciljne vrednosti). Srpske referentne vrednosti će se koristiti za
ocenu početnog stanja zone istraživanja i njenog okruženja, jer su strožije za većinu PAH
(policiklični aromatični ugljovodonici).
Za informaciju, većina ciljnih vrednosti odgovara prvoj i drugoj (plava i zelena) klasi
pogodnosti, dok vrednosti maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) odgovaraju drugoj
klasi pogodnosti, a neke od njih prelaze date koncentracije treće (žuta) klase pogodnosti.
B.6.3. POSEBAN STANDARD - ZEMLJIŠTE
Predložene reference za procenu kvaliteta zemljišta su Nivoi regionalnog skrininga (RSL)

Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih država (US-EPA). Predstavljeni su u tabeli ispod.
Nivoi skrininga (SL) zasnivaju se na riziku za ljudsko zdravlje i ne bave se potencijalnim rizikom
za životnu sredinu. I neke lokacije u osetljivim ekološkim okruženjima treba oceniti zbog
potencijalnog rizika za životnu sredinu.
Nivoi skrininga (SL) po osnovu rizika izvedeni su iz jednačina koje kombinuju pretpostavke
izloženosti pri vrednostima toksičnosti specifičnim za hemikalije. Sve tabele su prikazane sa
ciljnim rizikom od karcinoma (TR) od 1E-06 i sa dva ciljna količnika opasnosti (THQ): 1,0 i 0,1.
71
Tabela B-24. Nivoi regionalnog skrininga (RSLs) - Generičke tabele (novembar 2017. godine)
Indeks nekarcinomskog rizika kod Indeks nekarcinomskog rizika kod dece
Karcinogeni ciljni rizik (TR) = 1E-06
dece (HI) = 1 (HI) = 0.1
Dermalni SL kod
THI=0,1 (mg/kg)
Nekarcinogeni
Nekarcinogeni
THI=1 (mg/kg)
Udisanje mSL
(mg/kg) SL
Gutanjem SL
Dermal ni SL
gutanjem SL
dece THQ=1
Karcinogeni
SL kod dece
SL kod dece
Udisanje m
SLTR=1E-06
SLTR=1E-06
SLTR=1E-06
SLTR=1E-06
Gutanjem
Dermalni
kod dece
kod dece
kod dece
kod dece
kod dece
THQ=0,1
THQ=0,1
THQ=0,1
Parametar
(mg/kg)
(mg/kg)
(mg/kg)
(mg/kg)
(mg/kg)
(mg/kg)
(mg/kg)
(mg/kg)
(mg/kg)
Udisanjem
THQ=1
THQ=1
Olovo - - - - - - - 4.0E+02 - - - 4.0E+01
Bakar - - - - 3.1E+03 - - 3.1E+03 3.1E+02 - - 3.1E+02
Kadmijum - - 2.1E+03 2.1E+03 7.8E+01 8.2E+02 1.4E+04 7.1E+01 7.8E+00 8.2E+01 1.4E+03 7.1E+00
Hrom (III),
- - - - 1.2E+05 - - 1.2E+05 1.2E+04 - - 1.2E+04
nerastvorljive sloli
Hrom (VI) 3,1E-01 - 1,6E+01 3,0E-01 2.3E+02 - 1.4E+05 2.3E+02 2.3E+01 - 1.4E+04 2.3E+01
Živa - - - - - - 1.1E+01 1.1E+01 - - 1.1E+00 1.1E+00
Nikl rastvorljive soli - - 1.5E+04 1.5E+04 1.6E+03 - 1.3E+05 1.5E+03 1.6E+02 - 1.3E+04 1.5E+02
Cink - - - - 2.3E+04 - - 2.3E+04 2.3E+03 - - 2.3E+03
Nikl - - 1.5E+04 1.5E+04 1.6E+03 - 1.3E+05 1.5E+04 1.6E+02 - 1.3E+04 1.5E+03
Benzen 3,1E+01 - 1,3E+00 1,2E+00 3,1E+02 - 1,1E+02 8,2E+01 3,1E+01 - 1,1E+01 8,2E+00
~Dibenzofuran - - - - 7,8E+01 1,1E+03 - 7,3E+01 7,8E+00 1,1E+02 - 7,3E+00
~Pentalorobifenil,
1.8E+01 4.5E+01 1.5E+00 1,2E-01 1,8E+00 5,5E+00 8,2E+02 1,4E+00 1,8E-01 5,5E-01 8,2E+01 1,4E-01
2,3',4,4',5- (PCB 118)
~Antracen - - - - 2,3E+04 7,6E+04 - 1,8E+04 2,3E+03 7,6E+03 - 1,8E+03
~Benz[a]antracen 1,5E+00 4,6E+00 7,4E+01 1,1E+00 - - - - - - - -
~Benzo[a]piren 1,5E-01 4,6E-01 2,3E+03 1,1E-01 2,3E+01 7,6E+01 2,8E+03 1,8E+01 2,3E+00 7,6E+00 2,8E+02 1,8E+00
~Benzo[k]fluoranten 1,5E+01 4,6E+01 2,3E+05 1,1E+01 - - - - - - - -
Krezol, meta- - - - - 3.9E+03 1.6E+04 8.5E+08 3.2E+03 3.9E+02 1.6E+03 8.5E+07 3.2E+02
Krezol, orto- - - - - 3.9E+03 1.6E+04 8.5E+08 3.2E+03 3.9E+02 1.6E+03 8.5E+07 3.2E+02
Krezol, para- - - - - 7.8E+03 3.3E+04 8.5E+08 6.3E+03 7.8E+02 3.3E+03 8.5E+07 6.3E+02
~Fluoranten - - - - 3,1E+03 1,0E+04 - 2,4E+03 3,1E+02 1,0E+03 - 2,4E+02
~Naftalen - - 3,8E+00 3,8E+00 1,6E+03 5,1E+03 1,4E+02 1,3E+02 1,6E+02 5,1E+02 1,4E+01 1,3E+01
Stiren - - - - 1,6E+04 - 9,7E+03 6,0E+03 1,6E+03 - 9,7E+02 6,0E+02
Etilbenzen 6,3E+01 - 6,4E+00 5,8E+00 7,8E+03 - 5,9E+03 3,4E+03 7,8E+02 - 5,9E+02 3,4E+02
Toluen - - - - 6,3E+03 - 2,2E+04 4,9E+03 6,3E+02 - 2,2E+03 4,9E+02
Ksilen, para- - - - - 1,6E+04 - 5,8E+02 5,6E+02 1,6E+03 - 5,8E+01 5,6E+01
Ksilen, meta- - - - - 1,6E+04 - 5,7E+02 5,5E+02 1,6E+03 - 5,7E+01 5,5E+01
Ksilen, orto- - - - - 1,6E+04 - 6,7E+02 6,5E+02 1,6E+03 - 6,7E+01 6,5E+01
Ksileni - - - - 1,6E+04 - 6,0E+02 5,8E+02 1,6E+03 - 6,0E+01 5,8E+01
Nivoi skrininga (SLs) su koncentracije specifične za hemikalije za pojedinačne zagađujuće
materije u zemljištu koje mogu opravdati dalje istraživanje ili čišćenje lokacije. Ipak treba
naglasiti da SLs nisu standradi za čišćenje.
Druge reference za kvalitet zemljišta uzete su iz Kanadskih smernica za kvalitet životne sredine
(CEQGs): Smernice za kvalitet zemljišta radi zaštite životne sredine i ljudskog zdravlja.
Predstavljene su u tabelama u nastavku.
72
Tabela B-25. Kanadske smernice za kvalitet životne sredine radi zaštite životne sredine i ljudskog
zdravlja
Koncentracija (mg/kg suve materije)
Jedinjenje
Poljoprivredno Stambeno Komercijalno Industrijsko
pH 6à8 6à8 6à8 6à8

Arsen 12 12 12 12
Kadmijum 1,4 10 22 22
Hrom (ukupni) 64 64 87 87
Bakar 63 63 91 91
Živa 6,6 6,6 24 50
Olovo 70 140 260 600
Nikl 45 45 89 89
Cink 200 200 360 360
Polihlorovani bifenili (ukupno) 0,5 1,3 33 33
Stiren 0,1 5 50 50
Tabela B-26. Kanadske smernice za kvalitet zemljišta radi zaštite ljudskog zdravlja*: BTEX
(industrijsko korišćenje)
Koncentracija (mg/kg suve materije)

Jedinjenja Vrsta zemljišta
Gruba Fina
Površinsko 0,082 0,018
Etilbenzen
Donji sloj 0,082 0,018
Površinsko 11 2,4
Ksileni
Donji sloj 11 2,4
Toluen
Donji sloj 0,37 0,08
Benzen
Donji sloj 0,030 0,0068
Pošto su srpski standardi (maksimalne dozvoljene koncentracije za zemljište) strožiji od
Kanadskih nivoa skrininga (SLs) i Kanadskih smernica za kvalitet životne sredine (CEQGs), oni
će se zadržati kao referenca Procene uticaja na životnu sredinu (ESIA) kod ocene kvaliteta
zemljišta.
Koncentracije dioksina i furana u zemljištu mogu se porediti sa Preporučenim vrednostima

zemljišta (SGVs) za dioksine (PCDDs), furane (PCDFs) i dioksinu slične PCBs. Ove vrednosti
određuje Agencija za zaštitu životne sredine, a opisane su u sledećim izveštajima:
• Agencija za životnu sredinu (EA). Preporučene vrednosti zemljišta za dioksine, furane i dioksinu
slične PCBs u zemljištu. Naučni izveštaj SC050021/Dioksin SGV.2009. EA. Bristol, UK.
• Agencija za životnu sredinu (EA), Zagađujuće materije u zemljištu: Ažurirano prikupljanje

toksikoloških podataka i vrednosti unosa kod ljudi. Dioksini, furani i dioksinu slični PCBs. Naučni
izveštaj SC050021/TOX 12. 2009, EA: Bristol, UK.
73
Vrednosti su prikazane u tabeli B 27. Vredi napomenuti da su preporučene vrednosti

zemljišta (SGVs) utvrđene za sumu jedinjenja. Spisak ovih jedinjenja prikazan je u tabeli B 28.
Tabela B-27. Preporučene vrednosti zemljišta za PCDDs, PCDFs i dioksinu slične PCBs
Preporučene vrednosti zemljišta (suma

Korišćenje zemljišta
PCDDs, PCDFs i dioksinu slični PCBs)1,2,3,4
Stambeno 8 µg/kg
Namensko 8 µg/kg
Komercijalno 240 µg/kg
1
Brojke su zaokružene na jednu odnosno dve značajne brojke
2 Po osnovu zemljišta od peskovite ilovače kako je utvrđeno u Izveštajima Agencije za životnu sredinu i 6% organske materije
zemljišta (SOM).
3 Po osnovu pretpostavljenog profila zemljišta za gradsko zemljište.
4
SGV treba upoređivati sa sumom koncentracija zemljišta svih srodnih jedinjenja (tabela B 28).
Tabela B-28. Spisak jedinjenja uzetih u obzir za izračunavanje SGVs.

Compound = jedinjenje
WHO-TEF : ekvivalent toksičnosti koji je definisala Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
Prilikom procene polihlorovanih dibenzodioksina (PCDDs), polihlorovanih dibenzofurana

(PCDFs) i dioksinu sličnih polihlorovanih bifenila (PCBs), ekvivalent toksičnosti (WHO-TEQ)
pojedinačnog jedinjenja (u odnosu na 2,3,7,8-TCDD) procenjuje se množenjem njegove
procenjene ili izmerene doze izloženosti vrednostima TEF u gornjoj tabeli. Ukupna toksičnost
smeše polihlorovanih dibenzodioksina (PCDDs) i jedinjenja sličnih dioksinu je procenjena kao
suma izloženosti ekvivalentu toksičnosti koji je definisala Svetska zdravstvena organizacija
(WHO-TEQ) za pojedinačna jedinjenja.
Vrednosti po zdravstvenim kriterijumima (HCVs) za PCDDs, PCDFs i dioksinu slične PCBs sažeto
su prikazane u tabeli B 29. Prihvatljivi dnevni unos oralnim putem (TDIoral), koji je u skladu sa
aktuelnom preporukom Odbora UK za toksičnost hemikalija u hrani, potrošačkim proizvodima
74
i životnoj sredini (COT), zasniva se na efektima niskih doza od 2,3,7,8-TCDD na proizvodnju

sperme i morfologiju kod potomaka tretiranih pacova. TDIoralno primenjuje se na sumu WHO-
TEQ procena izloženosti za sve PCDDs i dioksinu slična jedinjenja u tabeli B 28. Spisak jedinjenja
uzetih u obzir za izračunavanje SGVs.
Tabela B-29. Preporučene vrednosti po zdravstvenim kriterijumima (HCV) i procenjeni unosi kod
odraslih na osnovu istorije za PCDDs, PCDFs i dioksinu slične PCBs
Parametri Jedinjenja slična dioksinu
Prihvatljivi dnevni unos
2 pg WHO-TEQ kg-1 bw dan-1
oralnim putem
Prosečan dnevni unos oralnim
49 pg WHO-TEQ kg-1 dan-1
putem
bw = telesna težina (eng. bodyweight)
WHO-TEQ = ekvivalent toksičnosti po osnovu Svetske zdravstvene organizaciea (WHO)
B.7. METODOLOGIJA ANALIZE UTICAJA

Metodologija analize uticaja, između ostalog, zasniva se na preispitivanju sledećih podataka:
- dokumenti o prostornom planiranju,

- raspoloživi izveštaji o stanju životne sredine za lokaciju projekta koja je već pripremljena,
- sva raspoloživa i već pripremljena dokumentacija za lokaciju projekta ili sam projekat,
- postojeći podaci o ekološkim uslovima (geologija i hidrogeologija, kvalitet vode, zemljište i
atmosferski, bioekološki podaci),
- konceptualni odnosno idejni projekat.
Dokument obezbeđuje utvrđivanje i detaljan opis potencijalnih uticaja na životnu sredinu i
društvo (E & S), uključujući korisne (kao i negativne) uticaje, i direktne, indirektne i/ili
kumulativne uticaje. Izveštaj uključuje sve relevantne faze projekta (izgradnja, rad i održavanje)
i detaljno opisuje kako se preostali uticaji na životnu sredinu i društvo procenjuju nakon
primene mera ublažavanja. Za takvu procenu, matrica značaja uticaja (na skali od 4 do 16) se
rešava dodavanjem pojedinačnih ocena za:
• magnitudu – mera jačine/koristi uticaja koristi se da se naučno proceni do koje

mere uticaj deluje na ekosistem (za ekološke uticaje) ili na uključena lica (za
društveno-ekonomske uticaje). Ovaj intenzitet se procenjuje i kao deo početnog
projekta, a potom i kao deo izmenjenog projekta uvođenjem mera izbegavanja,
smanjenja i/ili kompenzacije;
• prostornu i vremensku veličinu uticaja – prostorna skala određuje fizički obim

uticaja; vremenska skala određuje trajanje tog uticaja;
• ekološku osetljivost – skala osetljivosti omogućava da se proceni da li sredina koja

prima uticaj ima posebne karakteristike (oskudica, znatno korišćenje resursa,
ugroženost itd.) potencijalno jačajući značaj uticaja datog intenziteta. Ova
osjetljivost uključuje pojam reverzibilnosti uticaja;
75
• verovatnoću – omogućava da se količinski odredi da li je razmatrani uticaj siguran

(na primer gubitak vegetacije tokom zemljanih radova uključujući vodootpornu
površinu), moguć ili izuzetan (na primer kod izvesnih udesa). Mada neki uticaji
mogu imati važne učinke, vrlo mala verovatnoća pojave može umanjiti ukupan
značaj ovog uticaja. Slično tome, učestali uticaj se mora oceniti kao značajniji od
istog uticaja koji se ređe javlja.
Ocene su date prema tabeli u nastavku.
Magnituda Ocena
Mala Mali uticaj na pogođene sisteme odnosno lica 1
Umerena Umereni uticaj na pogođene sisteme odnosno lica 2
Velika Jak ili značajan korisni uticaj na pogođene sisteme odnosno lica 3
Vrlo jak ili posebno koristan uticaj na pogođene sisteme odnosno
Vrlo velika 4
lica
Prostorno-vremenska skala Ocena
Prostorna skala Vremenska skala
Vrlo lokalizovana Kratkoročni – kraće od 5 godina 1
Oblast istraživanja Srednjoročni – između 5 i 20 godina 2
Regionalna/nacionalna Dugoročni – između 20 i 40 godina (jedna generacija) 3
Međunarodna Trajni 4
Ekološka osetljivost Ocena
Istraživana sredina / aktivnost / podgrupa stanovništva je obična,
Mala 1
nema posebnih ili važnih problema
Istraživana sredina / aktivnost / podgrupa stanovništva je sasvim
Umerena 2
obična i ima neke posebne osobine odnosno probleme
Istraživana sredina / aktivnost / podgrupa stanovništva je retka i ima
Velika 3
značajne i važne osobine odnosno probleme
Istraživana sredina / aktivnost / podgrupa stanovništva je vrlo retka i
Vrlo velika 4
ima jedinstvene osobine odnosno probleme
Verovatnoća Ocena
Vrlo mala Razmatrani uticaj ima vrlo malu verovatnoću da će se javiti 1
mala Razmatrani uticaj je moguć, ali neće se ponoviti 2
Važna Razmatrani uticaj je verovatan, može da se ponovi 3
Sigurna Razmatrani uticaj će se dogoditi sa sigurnošću 4
76
Suma ocena daje ukupan učinak prema tabeli u nastavku:
Učinak {suma magnitude, prostorne i vremenske veličine

uticaja, ekološke osetljivosti & verovatnoće uticaja)
3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
1 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Verovatnoća
2 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
3 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
4 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Značaj Opis Vrednovanje

Mali Prihvatljiv uticaj za koji su eventualno potrebne mere 4-7
izbegavanja ili smanjivanja bez kojih nije bitan. Ovaj uticaj
nije sam po sebi dovoljan čak i u kombinaciji sa drugim
uticajima slične važnosti; dovesti u pitanje projekat.
Umereni Značajan uticaj za koji su potrebne mere izbegavanja i/ili 8-10
smanjenja. Ovaj uticaj nije sam po sebi dovoljan da bi doveo
u pitanje projekat, ali bi mogao, u sprezi sa drugim uticajima
uporedive prirode, postati kočnica svojom realizacijom.
Veliki Ozbiljan uticaj koji, ukoliko se ne preduzmu mere (i ako je 11-13
ovaj uticaj negativan), može dovesti u pitanje projekat.
Preduzeće smatra ovaj uticaj glavnom promenom i obično
dugoročnim za životnu sredinu (prirodnu i/ili društveno-
ekonomsku) sa važnim posledicama.
Vrlo veliki Vrlo ozbiljan uticaj koji, ukoliko se ne preduzmu mere (i ako 14-16
je ovaj uticaj negativan), može sam po sebi biti dovoljan da
dovede u pitanje projekat.
Ovaj uticaj, nesumnjivo trajni i nepovratni, za pokrovitelja
ima za rezultat vrlo velike posledice za životnu sredinu,
stanovništvo ili privrednu delatnost.
Tokom procene uticaja, na opisan način, uzete su u obzir dodatne osobine uticaja – smer
(pozitivan, negativan ili kombinovan), reverzibilnost, da li je direktan (kada postoji uzročno-
posledični odnos između komponente projekta i elementa životne sredine – ekosistem ili
društveno-ekonomske komponente), indirektan (koji proističe iz direktnog uticaja ili
komponente projekta uz nastavak lanca posledica), kumulativni (koji proističe iz kombinacije
uticaja koje je proizveo sam projekat ili taj projekat i drugi projekat ili druga delatnost teritorije
koja stvara svoje uticaje) ili rezidualni uticaj (uticaj preostao posle primene mera izbegavanja
i/ili smanjenja).
Kvalitativna procena očekivanih uticaja je takođe urađena za montažu kao i za faze zatvaranja
i stavljanja van pogona.
Uticaj klimatskih promena na projekat je urađen na drugačiji način jer je procenjen primenom
metodologije iz Non-paper (nezvanične) smernice za rukovodioce na projektu: osetljiva
investiranja otporna na klimu.
77
C. OPIS PROJEKTA
C.1. ISTORIJA PROJEKTA

Na deponiji Vinča formirana je tipična nehigijenska deponija u periodu od preko 40 godina
izvođenja radova na ovom području, čija je posledica zagađivanje vodotoka Ošljanskog potoka
i dalje Ošljanske bare, zagađenje okolnog poljoprivrednog zemljišta i vazduha. Sadašnje stanje
nameće potrebu za planiranim rešenjem sanacije, kao i za proširenje postojeće deponije Vinča.
Deponija Vinča se nalazi u gradu Beogradu, prema donjoj mapi. Sledeći satelitski snimci
prikazuju razvoj lokacije od 2008. do 2017. godine.
Slika C-1. Određivanje lokacije projekta deponije Vinča.
78
a) 2008 b) 2009
c) 2011 d) 2012
e) 2013 f) 2014
g) 2015 h) 2016
79
i) 2017
Slika C-2. Satelitski snimci razvoja deponije Vinča od 2008 – 2017. godine (a-i).
Grad Beograd, Planom lokalnog upravljanja otpadom 2011-2020 koji je usvojila Skupština
grada Beograda 2011. godine, predvideo je unapređenje prakse prikupljanja i transporta
otpada, povećanje ponovne upotrebe i reciklaže otpada, izgradnju postrojenja za preradu
otpada (uključujući proizvodnju energije iz otpada), remedijaciju postojeće deponije i stvaranje
nove sanitarne deponije u Vinči.
U cilju konkretizacije aktivnosti vezanih za plan upravljanja otpadom grada Beograda, usvojen
je Plan detaljne regulacije sanitarne deponije Vinča, opština Grocka ("Službeni list grada
Beograda" br. 17/15) . Planska osnova za izradu i donošenje Plana predstavljena je Generalnim
planom Beograda 2021. ("Službeni list grada Beograda", br. 27/03, 25/05, 34/07, 63/09 i
70/14). Izrada plana započeta je na osnovu Odluke o izradi Plana detaljne regulacije sanitarne
deponije Vinča, opština Gročka ("Službeni list grada Beograda" br. 36/14 i 44/14).
21. avgusta 2015. godine, kao deo Sistema za upravljanje otpadom grada Beograda26, grad
Beograd je odlučio da poboljša postojeću praksu odlaganja čvrstog otpada putem privatnog
javnog partnerstva s ciljem tretiranja maksimalnih količina biorazgradivog čvrstog komunalnog
otpada i da ograniči korišćenje deponija za odlaganje ostataka tretmana i inertnog otpada. Na
26
Grad Beograd je u procesu izbora konsultanta za izradu Lokalnog plana upravljanja otpadom za period
2021-2030., kako bi se nastavilo uspostavljanje sistema i organizacije upravljanja komunalnim, inertnim
i neopasnim otpadom na način koji osigurava najmanje rizike i pretnje po životnu sredinu i uslove za
sprečavanje stvaranja otpada, ponovne upotrebe i recikliranja otpada, upotrebe korisnih svojstava
otpada, odlaganja ako nema drugog odgovarajućeg rešenja i razvoja upravljanja otpadom.
Takođe, Ministarstvo zaštite životne sredine je u izradi Strategije upravljanja otpadom za period 2020-
2029. godine.
80
kraju, to će pomoći Srbiji da ispuni zahteve Direktive EU 1999/31/EZ o deponijama otpada u

pogledu smanjenja biorazgradivog čvrstog komunalnog otpada koji odlazi na deponiju27.
Razmatrano je nekoliko različitih opcija tokom izrade projekta uključujući izgradnju postrojenja
za mehaničko-biološki tretman, izgradnju nove kombinovane toplane-elektrane, izgradnju
novog postrojenja za spaljivanje otpada na različitim lokacijama (pogledati odeljak G ANALIZA
ALTERNATIVA ovog izveštaja Procene uticaja na životnu sredinu).
Suez-Itochu je bio jedan od 4 konzorcijuma koji su se nadmetali za projekat. Suez je ušao u uži
izbor za projekat krajem 2015. godine i podneo je zajednički predlog ponude sa Itochuom 13.
jula 2017. godine.
U maju 2017. godine Grad je objavio poziv za podnošenje konačnih ponuda, a 28. augusta
2017. godine Suez-Itochuu je dodeljen ugovor o JPP koji je potpisan 29. septembra 2017.
godine u Beogradu.
Treba napomenuti da se od fonda Marguerite, uglednog finansijskog investitora koga je

odredio sponzor pre podnošenja ponuda, očekuje da će se pridružiti Suezu i Itochuu kao
akcionar u 3. kvartalu 2018. godine.
Tokom postupka takmičarskog dijaloga, Grad i ponuđači su procenili različite opcije Projekta,
uzimajući u obzir i Preliminarnu studiju o životnoj sredini i društvu (eng. E & S Scoping Study)
27
Nacionalna strategija upravljanja otpadom 2010–2019 (2010) i Prijedlog strategije upravljanja
otpadom 2015-2030 (planirano za 2016. godinu) uspostavljaju okvir za konačno smanjenje otpada i
održivo upravljanje otpadom. Predlogom strategije upravljanja otpadom 2015-2030 predlažu se sledeći
ciljevi:
• smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponije za 25% do 2022. godine, 50% do 2026.
i 65% do 2030. godine;
• postizanje najmanje 60% ponovne upotrebe i recikliranja najmanje 55% ambalažnog otpada do
2025. godine;
• postizanje najmanje 50% recikliranja komunalnog otpada do 2030. godine;
• poboljšanje sistema upravljanja specifičnim tokovima otpada (otpadne gume, iskorišćene
baterije i akumulatori, otpadna ulja, otpadna vozila) u cilju postizanja 4 kg po glavi stanovnika
odvojeno sakupljenih otpadnih vozila do kraja 2019. i najmanje 45% baterija i akumulatora do
kraja 2016. godine.
Međutim, pošto je Srbija kandidat za pridruživanje EU, u bliskoj budućnosti se očekuju dalje prilagodbe
nacionalnih propisa kako bi se ispunili zahtevi iz Direktive (EU) 2018/851 Evropskog parlamenta i Saveta
od 30. maja 2018. o izmeni Direktive 2008/98/ EC o otpadu.
Postrojenje za preradu energije iz otpada (EfV) planirano je za 340,000 t/g, pokrivajući samo 67%
projektiranog ostatka otpada ili u odnosu na projektiranu ukupnu količinu krutog otpada od 750.000 t/g,
uključujući otpad koji se reciklira i kompostira, samo 45% projektovanog otpada u 13 opština koje čine
deo projekta za Beograd. Budući da u ovom trenutku ne postoji plan za drugi otpad u energetskim
postrojenjima u Srbiji, ovaj planirani projekat ne ometa sposobnost Srbije da postigne gore navedeni cilj
od 50%. Još važnije, postizanje ovog cilja u velikoj meri zavisi od sistema za odvojeno prikupljanje koji je
izvan djelokruga Projekta. Postizanje stope naplate biće podložno uspostavljanju adekvatnog sistema
prikupljanja od strane opštine koji prelazi okvire ovog projekta i ove ESIA. Važno je istaknuti da prema
ugovoru o JPP, ne postoji koncept minimalne garantovane tonaže koju će grad dostaviti.
81
(koju je uradio Fihtner kao tehnički konsultant Grada). Shodno tome, odlučeno je da se
Projekat dizajn-izgradnja-finansiranje-rad (eng. Design-Build-Finance-Operate Project –DBFO
Project) locira na postojećoj deponiji Vinča (15 km od Beograda), a opseg DBFO projekta
prilagođen je na sledeći način:
• remedijacija i prekrivanje tela postojeće deponije Vinča (40 hektara), uključujući i

hvatanje gasa sa deponije;
• izgradnja i rad nove deponije na novoj lokaciji u Vinči kapaciteta 170.000 tona
rezidualnog komunalnog otpada godišnje,
• izgradnja i rad postrojenja za tretman procednih voda,
• izgradnja i rad postrojenja za deponijske gasove
• monitoring uslova na lokaciji i usluge naknadnog održavanja (tokom važenja ugovora
o JPP)
• izgradnja i rad postrojenja za proizvodnju energije iz otpada kapaciteta 340.000 tona
rezidualnog komunalnog otpada godišnje uz ponovno iskorišćenje kombinovane
toplote i energije, što omogućava:
- povećanje nivoa preusmeravanja otpada i biorazgradivog otpada sa odlaganja na
deponiju,
- proizvodnju minimalne količine od preuzete toplote od 175 GWh godišnje,
- isporuku energije od 168 GWh godišnje.
Kao takav, projekat:

• doprineće da Srbija ispuni ciljeve iz oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne
sredine u okviru pregovora o pristupanju EU;
• kao opsežan projekat o tretmanu otpada u regionu, on će ukazati na atraktivnost

Srbije kao destinacije za velike strane investicije u tom sektoru utirući put za
buduće ambiciozne ekološke projekte u zemlji;
• učestvovaće u demonstraciji da su Beograd i Srbija u celini u samom vrhu najbolje

prakse u zaštiti životne sredine u regionu, sa modernim infrastrukturnim
postrojenjima za tretman otpada, uz dostizanje maksimuma u pogledu reciklaže i
ponovnog iskorišćenja;
• doprineće povećanju rešenja u pogledu održive energije za Beograd zahvaljujući

električnoj energiji i toploti koje će Projekat proizvesti.
To je prvi projekat ove vrste u Srbiji, a međunarodne finansijske institucije će se znatno uključiti
u finansiranje projekta.
82
C.2. OPIS PROMOTORA PROJEKTA
C.2.1. PREGLED PROJEKTA
Ključni učesnici u projektu su prikazani na dijagramu u nastavku
Akcionari– finansiranje vlasničkog kapitala učešće

sredstva
Suez Itochu Marguerit
usluge
visoki kreditori e
dugoročno finansiranje duga za
Projekat (IFI i poslovne banke)
Grad Beograd
subjekt koji Ugovor o JPP sa Gradom za
subjekti posebne remedijaciju postojeće
preuzima toplotu
deponije, razvijanje nove i
Beogradske elektrane namene Projekta izgradnju postrojenja za
proizvodnju energije iz otpada
subjekt koji preuzima
el.energiju
Nacionalno ener.preduzeće
Power Company (EPS)
Izvođač radova EPC Izvođač radova EPC Izvođač radova

na deponiji energija iz otpada O&M
Energoprojekt CNIM operater Suez Vinča
Iskustvo učesnika u realizaciji sličnih projekata je sažeto prikazano u sledećim odeljcima.
C.2.2. GRAD BEOGRAD
Urbano područje Beograda iznosi 3.223 kvadratnih kilometara, a gradska zona iznosi 360
kvadratnih kilometara. Sam grad ima 1,23 miliona stanovnika, a preko 1,65 miliona ljudi živi u
administrativnim granicama.
Konstantan trend rasta stanovništva pokazuje se u poslednjoj deceniji (4% u periodu od 2002.
do 2011. godine) - 100% pridošlice.
83
Tabela C-1. Grad Beograd – ključne činjenice

Stanovništvo (popis iz 2011.) 1,66 miliona
Teritorija 322.268 ha
BDP po stanovniku (realni) 8.461 EUR
Prosečna mesečna zarada (2014.)* 455 EUR**
Godišnji budžet Grada (2015.) 670 miliona EUR
Investije u Beograd (2012.) 2,37 milijarde EUR
*Napomena: Prosečna zarada (2014) u Srbiji je iznosila 380 EUR u skladu sa metodologijom EUROSTATA. Podaci
EUROSTAT-a pokazuju da preko 80% stanovništva Srbije dobija zaradu koja je niža od zvanično utvrđene prosečne
zarade. Tako, za 2016. godinu EUROSTAT utvrđuje da polovina građana ima prihode niže od 213 EUR (medijana), a
da tri četvrtine ima prihode manje od 344 EUR.
**Podaci o prosečnoj mesečnoj plati su preuzeti iz „Belgrade Waste Treatment and Disposal PPP Project Teaser“
(januar 2015). Zvanični podatak za 2014. godinu naveden u statističkom izdanju, broj 14 - godina LXV, 23.01.2015.
- (Prosečne plate i zarade po zaposlenom po aktivnostima, decembar 2014. godine) za Grad Beograd iznosio je
55,429 dinara.
Cilj grada Beograda je da bude u samom vrhu glavnih gradova u regionu, sa najsavremenijim
infrastrukturnim postrojenjima za tretman otpada, naročito u cilju dostizanja maksimuma u
pogledu recikliranja i ponovnog iskorišćenja otpada.
Vinča može postati pretnja za susedne zajednice, biodiverzitet i na kraju za podzemne vode i
Dunav. Grad mora što pre da poveća procenat deponijskog preusmeravanja i mora da izvrši
remedijaciju postojećeg tela deponije.
Grad je odlučan da dā svoj doprinos u postizanju nacionalnih ciljeva upravljanja otpadom.
Grad je namenio tim stručnjaka sa tehničkim kvalifikacijama za upravljanje procesom osnažen

iskustvom međunarodnih savetnika za JPP (savetodavna delatnost IFC) iz oblasti upravljanja
otpadom.
Aktuelno upravljanje otpadom u Beogradu
Sakupljanje
Grad je za sakupljanje i transport čvrstog komunalnog otpada zadužio javna komunalna
preduzeća (JKP), a najveće od njih je Gradska čistoća (GČ) koje sakuplja i transportuje čvrsti
komunalni otpad iz jedanaest beogradskih opština, što čini 85% čvrstog komunalnog otpada
nastalog na teritoriji Beograda.
Ostalih šest opština opslužuju njihova JKP.
Sistem za sakupljanje čvrstog komunalnog otpada iz domaćinstva čine ulični kontejneri raznih
veličina i podzemni kontejneri locirani u najgušće naseljenim područjima Grada.
84
Odvajanje i recikliranje
Trenutno je ograničeno formalno odvajanje otpada na mestu nastanka. Prema tome, sav
sakupljeni otpad je uglavnom pomešan. Grad je pokrenuo uvođenje sistema “dve kante” za
sakupljanje otpada, 2015. godine u tri opštine koje su u samom centru grada, uz planirano
širenje na druga područja Grada u 2016. i 2017. godini. U vreme revizije ESIA, nema dostupnog
izveštaja da li je sistem primenjen.
Grad je inicirao uvođenje sistema za sakupljanje otpada sa dva spremnika, koji će se u početku
implementirati u tri centralne opštine u 2015. godini, sa planiranom ekspanzijom u druge
oblasti Grada u drugoj fazi. Sav otpad se odvaja na izvoru sa sistemom sa dva spremnika:
• Za kolektivno stanovanje (sa ulice)
o Standardni kontejneri za mešani komunalni otpad
o Kontejneri plave boje za otpad koji se može reciklirati
• Za individualno stanovanje:
o Zeleni kontejneri za mešoviti komunalni otpad
o Plava posuda za otpad koji se može reciklirati
Postojeći podzemni kontejneri koji se trenutno koriste za sakupljanje mešanog otpada će se

ubuduće koristiti za prikupljanje recikliranih materijala iz kolektivnog stanovanja.
Početni Akcioni plan za implementaciju sistema je predviđao:
• 2014 - pilot program u centru grada,
• 2015 - Opštine Stari grad, Vračar, Savski venac, Novi Beograd, Zemun,
• 2016 - Opštine Zvezdara, Palilula, Voždovac, Čukarica, Rakovica, Surčin.
Ovakav način selekcije otpada poboljšava organizaciju sakupljanja otpada, prvenstveno na

lokacijama gde ne postoji mogućnost postavljanja kontejnera, čime se olakšava odlaganje
komunalnog mešanog otpada i reciklabilnog otpada. Takođe, ovaj sistem je povećao količinu
otpada koji ide na dalji proces reciklaže i time smanjio količinu otpada koji se deponuje na
deponiji u Vinči. U isto vreme, uspostavljanje sistema za sakupljanje otpada sa dva kontejnera
uticala je na smanjenje formiranja "divljih" deponija.
Trenutno Grad priprema Plan za definisanje novih lokacija za kontejnere za reciklažu otpada, a
nakon usvajanja Plana, Grad će postaviti kontejnere za reciklažu otpada na određenim
lokacijama širom grada.
Od 2009. godine GČ je postavila širom Grada oko pedeset specijalizovanih centara za

sakupljanje otpada za posebne tokove otpada poznata kao “zelena ostrva” i dva reciklažna
dvorišta. Na svakom zelenom ostrvu nalaze se tri ili četiri kontejnera za odlaganje papira,
polietilen tereftalata (PET), stakla i metalne ambalaže. GČ sprovodi i aktivnosti na podizanju
svesti građana o prednostima odvajanja i recikliranja otpada.
85
Odlaganje
Deponija Vinča se trenutno koristi za odlaganje otpada sakupljenog na teritoriji trinaest opština
(jedanaest opština opslužuje GČ, plus Barajevo i Grocka), što zajedno čini 90% otpada
sakupljenog na celoj teritoriji Beograda. Pored čvrstog komunalnog otpada, ovde se odlažu i
sledeće vrste otpada:
• zeleni otpad koji sakuplja JKP Gradsko zelenilo, otpad od voća i povrća sa pijaca
koje sakuplja GČ i ostala JKP koja opslužuju opštine Grocku i Barajevo;
• deo komercijalnog otpada i neopasnog i inertnog industrijskog otpada koji
dopremaju treća lica na deponiju i plaćaju za odvojeno odlaganje po zvaničnom
cenovniku GČ;
• otpad od građenja i rušenja koji sakuplja GČ ili treća lica (u tom slučaju plaćaju za
odvojeno odlaganje po zvaničnom cenovniku GČ);
• sterilisani medicinski otpad.
NOTA: U budućem pogonu za tretman otpada, tretirat će se samo neopasni otpad 28.
Otpad koji stiže rasprostire se i sabija presama za sabijanje.
Trenutno se ne vrši sakupljanje i ponovno iskorišćenje deponijskog gasa na deponiji. Procedne

vode se ispuštaju bez tretmana zajedno sa površinskim vodama kroz kanal u prirodnu močvaru
povezanu sa rekom Dunav i izvor su zagađenja životne sredine.
Osnovne pretpostavke
Kao deo tenderskog procesa za JPP, konsultant Fichtner je pregledao prognozu količine čvrstog
komunalnog otpada za Beograd, zajedno sa gradom. Nalazi iz izvještaja su prikazani u nastavku.
28
Potrebno je uzeti u obzir da:
• prema odredbi ugovora o JPP-u opasni medicinski otpad se smatra zabranjenim otpadom.
Kada Grad dostavlja otpad koji sadrži zabranjeni otpad, izvođač može da odbije da prihvati
takav otpad pre nego što bude prihvaćen na određenom mestu isporuke (lokacija za prihvat
otpada i vaga na ulazu).
• gde je zabranjeni otpad identifikovan kao takav nakon što je on prihvaćen na određenoj tački
isporuke, obavestiti će se Grad da se zahteva odgovarajuća dozvola za rad sa opasnim
otpadom te radi sakupljanja i uklanjanja navedenog otpada što je pre moguće
• Neopasni medicinski otpad (ako ga ima) ne smatra se zabranjenim otpadom i biće prihvaćen
za odlaganje na deponiji
U nastavku se nalazi link na internet stranicu Delegacije EU u Srbiji, u kojoj su sumirani planirani
razvoji za upravljanje medicinskim otpadom u Srbiji, koje finansira EU:
https://europa.rs/medical-vaste-in-serbia-eu -donirano-13-5 miliona evra-za-medicinu-sistem
za odlaganje otpada /? lang = en
86
Osnovne postavke
Fichtner-ova procjena se temelji na podacima iz 2014. godine. Fichtner je koristio informacije

prikupljene iz istorijskih podataka JKP Gradska Čistoća kako bi odredio količine različitih vrsta
otpada, kao što je prikazano u tabeli u nastavku:
Vrsta otpada (tone) 2013 2014
Komunalni otpad 522,654 543,764 Uključuje domaćinstva i

komercijalni otpad koji je
prikupljen od Gradske Čistoće
Otpad od rušenja 180,111 173,880
Gume 49 22
Drugo 5,462 34,475 Značajno povećanje usled poplava
Ukupno 708,276 752,141
Nastajanje otpada
Fichtner je koristio sledeće pretpostavke za kreiranje projekcija generisanih količina otpada do

2046:
Godišnji rast stanovništva: prema rastu stanovništva koji je predviđen od strane

Zavoda za statistiku Beograda, kreće se od 0,46% do 0,59% godišnje
• Rast proizvodnje otpada: od 409 kg po stanovniku u 2014. godini do 425 kg po
glavi stanovnika u 2046. godini (+ 3,9% rasta po glavi stanovnika tokom perioda)
• Udeo kućnog/komercijalnog otpada: 80%/20%
• Kućni otpad:
o Pretpostavlja se da će specifična proizvodnja otpada po stanovniku ostati
konstantna tokom perioda projekcije;
o Ukupne količine otpada iz domaćinstava se povećavaju sa porastom
stanovništva (vidi gore)
• Otpad sličan otpadu iz domaćinstva (komercijalni otpad): Pretpostavlja se da će
godišnji porast od 1% odražavati rastuće količine potaknute ekonomskim rastom,
ali manje od projektovanog razvoja BDP-a
• Servis oblast:
o Barajevo i Grocka će se povući iz deponije Vinča najkasnije tokom 2017.
godine i neće biti uključeni u područje pružanja usluga Projekta.
Mladenovac i Sopot će se pridružiti zoni usluga projekta kada će početi sa radom postrojenja
EfV, odnosno 2020. godine.
87
Ciljevi Grada
Grad očekuje da se postrojenja grade s ciljem da se (i) što je moguće pre obezbedi alternativno
rešenje za korišćenje postojeće deponije Vinča i (ii) dovrše i puste u rad postrojenja za tretman
otpada do kraja 2021. godine.
Povrh toga, cilj je da se tretiraju maksimalne količine biorazgradivog čvrstog komunalnog

otpada i ograniči korišćenje deponije za odlaganje neprerađenog otpada (oko 1/3 od ukupne
tonaže komunalnog otpada iz domaćinstva) i tretman rezidualnog i inertnog otpada i tako
pomogne Srbiji da ispuni zahteve Direktive EU 1999/31/EZ o deponijama otpada u pogledu
smanjenja biorazgradivog čvrstog komunalnog otpada koji odlazi na deponije.
Projektovanje, izgradnja i rad postrojenja će se realizovati prema specifikacijama i standardima

Ugovora o JPP, u skladu sa važećim zakonodavstvom i relevantnim standardima EU po potrebi,
što uključuje Direktivu 2010/75/EZ o industrijskim emisijama i Direktivu EU 1999/31/EZ o
deponijama otpada.
Pored postizanja pomenutih ciljeva, cilj Grada je i da obezbedi projekat koji odgovara
finansijskim sredstvima Grada i koji je dostupan građanima, pa je rezultat postupka
takmičarskog dijaloga smanjenje veličine postrojenja za proizvodnju energije iz otpada sa
510.000 tona godišnje na 340.000 tona godišnje.
C.2.3. SUEZ
Suez je globalni lider u uslugama vezanim za otpad i vode. Kompanija ima

POSL.GOD. 2016.
uravnotežen portfolio poslova (51% prihoda je ostvario segment vode
prihod od
(Koncesija & O&M (Operation & Maintenance=rukovanje i održavanje),
Oprema i usluge itd.), a 49% segment otpada (Odlaganje, sortiranje & €15.3milijardi
recikliranje itd.). EBITDA
Imao je tržišni udeo od EUR 7,8 milijardi na kraju 2016. godine. U glavne €2.7milijardi
akcionare spadaju Engie (bivši Gdf Suez -34%) i La Caixa (6%). zaposlenih
Suez je igrač integrisan u ceo lanac vrednosti otpada i voda od preko 40 80.990
miliona tona otpada koji se godišnje tretira i preko 400 hiljada klijenata iz sektora industrije i
trgovine. Suez projektuje i gradi proizvodne jedinice za vodu za piće koje pokrivaju oko 100
miliona ljudi i 2.190 postrojenja za tretman otpadnih voda koja opslužuju oko 70 miliona ljudi
širom sveta.
Suez je i glavni igrač na evropskom tržištu otpada integrisan u ceo lanac vrednosti otpada od
sakupljanja do ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada.
88
Slika C-3. Ključni finansijski pokazatelji SUEZ-a

(Revenue - prihod; EBITDA - dobit pre odbitka kamate, poreza na dobit i amortizacije; FCF - slobodan
gotovinski tok; CAGR - složena godišnja stopa rasta)
Slika C-4. Porfolio poslova SUEZ-a

(Historical European Footprint - istorijska ecropska pokrivenost; Balanced Portfolio of Activities -
izbalansirani portfolio aktivnosti; Breakdown by geography – geografska podela; water – voda; waste -
otpad)
Suez je i glavni igrač na evropskom tržištu otpada integrisan u ceo lanac vrednosti otpada od
sakupljanja do ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada.
89
Slika C-5. SUEZ: Glavni igrač na evropskom tržištu otpada integrisan u ceo lanac vrednosti otpada.
(waste collection – sakupljanje otpada; recovery – ponovno iskorišćavanje; disposal - odlaganje)
C.2.4. ITOCHU
Itochu je vodeća trgovinska i investiciona kompanija osnovana 1858. godine sa sedištem u

Tokiju i oko 120 predstavništava u 63 zemlje (uključujući Srbiju).
U poslovnoj godini 2017. (završno sa 31. martom 2017.) kompanija je ostvarila ukupan prihod
od 43,1 milijarda USD sa 9,7 milijardi USD bruto trgovinske dobiti odnosno 3,1 milijardi USD
neto dobiti. Konsolidovan broj zaposlenih iznosio je 95.944.
činjenice & brojke

Istorija
→ osnovan: 1858
→ registrovan: 1949
Finansijski pokazatelji (godina koja se završava na dan 31.mart 2017.)
→ukupan prihod: USD 43,1 milijardi
→ bruto trgovinska dobit: USD 9,7 milijardi
→ neto dobit: USD 3,1 milijardi
→ ukupna aktiva: USD 72,4 milijardi
→ vlasnički kapital akcionara: USD 21,4 milijardi
→ ROA (prinos na aktivu): 4,4%
→ ROE (prinos na vlasnički kapital): 15,3%
→ Neto dugovanje / vlasnički
0,97
kapital:
Zaposleni
→ konsolidovani: 95.944
→ samostalni: 4.285
Kancelarije
→ Japan: 9
→ inostrane: 103
90
Poslovne delatnosti & organizacija

Sektori teksila i materijala od tkanina , odeće i marketinga robnih marki obuhvataju
Tekstil poslove koji se kreću od sirovina do gotovih proizvoda, od modnih do materijala bez
vlakana
Sektori projektovanja postrojenja, energetskih projekata, pomorski, vazduhoplovni i
Mašinska automobilski sektori, sektori mašinske delatnosti i industrijskih sistema bave se
delatnost raznovrsnim poslovima od obimnog transporta i vodne infrastrukture do aviona,
brodova, automobila, industrijskih i građevinskih mašina
Sektori metala & minerala kao i uglja, nuklearne i solarne energije obuhvataju
Metali &
poslove koji se kreću od rude gvožđa i pravljenja čelika do obojenih metala i
minerali
materijala i nuklearne i solarne energije i goriva sa niskim sadržajem ugljenika
Energetski sektor obuhvata trgovanje energijom, izradu projekta za postrojenja
Energija & tečnog naftnog gasa i energane do istraživanja i proizvodnje, poslova sa prirodnim
hemikalije gasom, organskim i neorganskim hemikalijama, plastikom i srodnim materijalima
Na globalnom nivou unapređuje i razvija Strategiju strateškog integrisanog sistema

kojom se realizuje efikasna i potrošačima podstaknuta proizvodnja, distribucija,
Hrana
prodaja razvojem organski povezanih prehrambenih resursa, snabdevanje hranom,
prerada proizvoda, transport (midstream distribution) i maloprodaja
Opšti Sektor šumarstva i opšte robe posluje celulozom, prirodnim kaučukom, gumama,
proizvodi & drvnom građom, pokućstvom itd. dok sektor nekretnina i logistike je uključen u
nekretnine gradnju objekata kao što su stambeni i distributivni objekti kao i poslove distribucije
IKT & Sektor IKT i poslova finansija i osiguranja nastoji da stvori poslovnu sinergiju
finansijsko usmerenu na polja usluga kao što su IKT i eksternalizacija poslovnih procesa (BPO),
poslovanje uključujući finansijsku tehnologiju (FinTech) i spajanje finansija i tehnologije
Uloge Itochu:
• Mreža - Povezivanje je ključna snaga ITOCHU. Pored svoje globalne mreže (preko 112
predstavništava i oko 96.000 zaposlenih), ITOCHU ima bliske veze sa vodećim
kompanijama u svim industrijskim granama i regionima sveta.
• Obezbeđivanje poslova - U ITOCHU, sa globalnom mrežom i dugom istorijom lokalnih
poslova širom sveta, imaju brz pristup informacijama o novim poslovima i projektima
- ne samo o javnim tenderima već i o bilateralnim pregovaračkim poslovima.
• Finansiranje - ITOCHU i njegov portfolio preduzetnih kompanija su jedan od najvećih
svetskih zajmoprimaca na globalnim finansijskim tržištima. Oni mogu da organizuju
najbolje finansiranje svih vrsta projekata, u mnogim valutama i zemljama, kako duga
tako i kapitala. Jake veze sa japanskim zajmodavcima, uključujući JBIC, su još jedna
prednost ITOCHU-a u sektoru infrastrukture.
• Investiranje – ITOCHU je strateški investitor. Posvećen je projektima i poslovima na
dugi rok. U mnogim slučajevima, ITOCHU daje značajan deo kapitala iz jakog bilansa
stanja i može da vodi poslove i projekte kao glavni sponzor.
• Upravljanje projektima – Sveobuhvatno upravljanje složenim projektima, kao što su
velika postrojenja za desalinizaciju, elektrane i petrohemijska postrojenja, su
posebna oblast ekspertize ITOCHU. Upravljaju dinamikom, resursima i nabavkama,
91
ugovornim procedurama i izveštajima, troškovima i budžetom i kvalitetom usluga.

• Upravljanje zainteresovanim stranama - upravljanje odnosima je ključna oblast
ekspertize ITOCHU. Blisko sarađuju sa svim zainteresovanim stranama, uključujući
klijente, kupce, sponzore kapitala, izvođače i podizvođače, inženjere i druge
savetnike, finansijere, lokalnu zajednicu i državne organe i postižu dobitna rešenja za
sve strane.
• Upravljanje rizicima – Kad je reč o projektima sa različitim vrstama rizika i
neizvesnosti, ITOCHU može voditi razgovore sa relevantnim zainteresovanim
stranama i postići najbolje rešenje za upravljanje rizicima. Može to da obavlja i kao
koordinator raspoređivanja rizika i kao onaj koji preuzima rizik.
• Tehnologija - Uz ekspanzivnu globalnu mrežu i dobro poznavanje tehnologija,
proizvoda i usluga koje pružaju japanske i svetske kompanije, ITOCHU donosi najbolja
tehnološka i uslužna rešenja za konkretne projekte i koordinira ih u okviru
odgovarajućih ugovornih aranžmana.
• Projektovanje, nabavka i izgradnja (eng. Engineering-procurement-construction-
EPC)/rukovanje i održavanje (eng. Operation and maintenance-O&M) – ITOCHU
učestvuje u poslovima EPC i O&M u saradnji sa industrijskim partnerima i/ili
izvođačima i omogućava značajnu dodatu vrednost pružanju usluga EPC i O&M.
92
Itochu i Suez: Evidentirani trag uspešne saradnje

Suez i Itochu mogu da ukažu na značajan evidentirani trag zajedničkog razvoja i investiranja u
projekte JPP/IPF (javno-privatno partnerstvo/inicijativa za privatno finansiranje) o
proizvodnji energije iz otpada i tretmanu otpadnih voda.
(PFI (private finance initiative)contract – PFI (privatna financijska inicijativa) ugovor; ton/year –
tona/godišnje; EfW facility – energija iz otpada; desalination – desalinizacija; BOT (build operate
transfer) – izgraditi, upravljati, predati; BOO (build own operate) – izgraditi, posedovati, upravljati; to
provide water to –dovod vode do; co-sponsors – ko-sponzori; financial close in – kraj finansiranja)
C.2.5. MARGUERITE
Fond Marguerite (Evropski fond za energetiku, klimatske promene i infrastrukturu do 2020.

godine) je sveevropski nezavisni fond kapitala koji su osnovale šest glavnih evropskih
finansijskih institucija (Evropska investiciona banka, Caisse des depots et consignations, Cassa
Depositi e Prestiti, Instituto de Credito Oficial, Kreditanstalt fur Viederaufbau i Povszechna
Kasa Oszczednosci Bank Polski) u odgovoru na inicijativu koju su pokrenuli Savet za ekonomske
i finansijske poslove (ECOFIN) i Evropski savet tokom francuskog predsedavanja Savetom EU u
drugoj polovini 2008. godine kao deo evropskog plana za ekonomski oporavak (EERP).
Svaka od ovih renomiranih institucija izdvojila je iznos od 100 miliona evra za Fond, a tri druga
investitora su izdvojila po 110 miliona evra (Bank of Valletta, Caika Geral de Depositos i
Evropska komisija).
Fond Marguerite fokusirao se na ulaganje u evropsku infrastrukturu uz izradu uglavnom grinfild

projekata u četiri ključna sektora u okviru EU 28: (i) saobraćaj, (ii) energija (iii) dospeli obnovljivi
izvori energije i (iv) infrastruktura informacionih i komunikacionih tehnologija.
93
Fond Marguerite je sada u potpunosti investiran i ostvario je početne ciljeve, pošto je više od
700 miliona evra kapitala i kvazi-kapitala izdvojeno za 20 investicija u 12 država članica, u svim
ciljnim sektorima, delujući kao katalizator za projekte ukupne veličine od preko 10 milijardi
evra. Fond Marguerite podržao je projekte uključujući vetroelektrane na moru u Belgiji i
Nemačkoj, vetroelektrane na kopnu u Švedskoj, solarne elektrane u Francuskoj, postrojenja za
biomasu u Portugaliji, saobraćajnu infrastrukturu u Hrvatskoj, Irskoj, Italiji i Španiji, projekte
digitalne infrastrukture u Francuskoj i Italiji, sredstva za prenos i skladištenje gasa u Letoniji i -
zajedno sa SUEZ Poljska – postrojenje za stvaranje energije iz otpada u Poznanju, Poljska.
Nakon uspešno raspoređenog kapitala fonda Marguerite, vodeće nacionalne promotivne

banke i Evropska investiciona banka odlučile su da nastave podršku ključnim infrastrukturnim
investicijama u obnovljive izvore energije, energetiku, saobraćaj i digitalnu infrastrukturu po
programu Marguerite. Dana 30. novembra 2017. godine pokrenut je Marguerite II. Kao i njegov
prethodnik, Marguerite II, kao sveevropski fond kapitala, ima za cilj da deluje kao katalizator
za nove ("grinfiield") i proširenje postojećih ("braunfild") infrastrukturnih investicija u
obnovljive izvore energije, energetiku, saobraćaj i digitalnu infrastrukturu. Ove investicije služe
za realizaciju ključnih politika EU u oblastima klimatskih promena, energetske bezbednosti,
digitalne agende i transevropskih mreža. Imaće kapacitet da investira preko 700 miliona evra
u infrastrukturne intenzivne projekte širom EU i u pretpristupnim zemljama, uključujući Srbiju.
Vek trajanja Marguerite II je 10 godina (uz 2 moguća produženja od po 1 godine) i predviđen
je da bude u potpunosti investiran za 5 godina.
Marguerite II će finansirati slične inivesticije kao prvi fond Marguerite uz nastavak fokusiranja
na grinfeld investicije, što će omogućiti pokretanje novih infrastrukturnih projekata u skladu sa
ciljevima Investicionog plana za Evropu i Evropskog fonda za strateška ulaganja (EFSI).
Marguerite II Pregled
Činjenice & brojke

Geografija EU-28 i zemlje koje pristupaju EU
Zemlja registracije Luksemburg
Transport, energetika, obnovljivi izvori energije, IKT i vodna
Sektori
infrastruktura
Prvo uključenje 2017.
Tekuće obaveze EUR 700 miliona
94
Marguerite II Investicioni sektori

Sektor Pokrivenost
Mreže puteva, železnice i unutrašnjih plovnih puteva, luke, aerodromi,
Transport
tačke interkonekcije, vozni park
Transportovanje električne struje i gasa, uključujući interkonekciju
(gasovodi/prenos visokog napona), distribucija električne struje i gasa,
Energetika
skladištenje nafte i gasa, proizvodnja električne struje/gasa/nafte,
hvatanje i skladištenje ugljenika, skladištenje energije
Proizvodnja održive energije, infrastruktura čistog saobraćaja,
distribucija energije i sistem za hibridni saobraćaj, projekti o energiji
Obnovljivi izvori energije
vetra, solarnoj energiji, geotermalnoj energiji, biomasi, biogasu,
hidroenergiji i energiji iz otpada
Javna rasveta, energetska efikasnost u industrijskim pogonima i MSP,
Energetska efikasnost visokoefikasno kogenerisanje toplotne i električne energije, daljinsko
grejanje i hlađenje, energetska ušteda u zgradama
Širokopojasne mreže velike brzine, osnovne mreže, centri podataka,
IKT
bežične lokalne petlje, podmorski kabl
Vodna infrastruktura Tretman , snabdevanje i distribucija vode, irigacione mreže
Iako će, zbog vremena zatvaranja Marguerita II, Marguerite biti u potpunosti iskorišćen, u
mogućnosti je da se pridruži konzorcijumu od 2018. godine, Marguerite se uklopio u
projektni tim sponzora koji je uključen u tenderski postupak u završnoj fazi i poslao je Pismo
podrške pre podnošenja ponuda kako bi potvrdio svoje učešće i posvećenost Projektu.
C.2.6. CNIM
Subjekti posebne namene (eng. special purpose vehicles-SPV) za projekat sklopili su ugovor o
projektovanju, nabavci i izgradnji (Ugovor o projektovanju, izgradnji, testiranju i puštanju u
rad postrojenja za proizvodnju energije iz otpada).
Sponzori su izabrali Constructions Industrielles de la Mediterranée (“CNIM”), jednog od

najuglednijih u svetu izvođača iz oblasti postrojenja za proizvodnju energije iz otpada na
ekskluzivnoj osnovi za Projekat s obzirom na:
• iskustvo CNIM u izradi sličnog u Evropi i zemljama u razvoju,

• dokazani evidentirani trag realizacije projekata na vreme i u okviru budžeta,
• iskusne interne kadrove za projektovanje, nabavku i upravljanje projektima,
• iskustvo u upravljanju lokalnim podizvođačima.
Aktivan na tržištu od 1964. godine, CNIM je izgradio 160 postrojenja za proizvodnju energije
iz otpada širom sveta jednolinijskog kapaciteta koji se kreće od 2,5 do 50t/h (20.000 do
375.000t godišnje). Pored poslovanja na domaćem francuskom tržištu, CNIM je zauzeo #1
mesto na britanskom tržištu IPF sa realizovanih sedamnaest (17) postrojenja za proizvodnju
energije iz otpada.
95
U Zapadnoj Evropi CNIM ima sledeće ključne preporuke:
• Paris-Ivry (700 tpa),

• Torino (526 ktpa),
• Merseyside (445 tpa).
U Centralnoj i Istočnoj Evropi CNIM je realizovao velika postrojenja za proizvodnju energije iz
otpada u:
• Češkoj Republici (Brno – 224 ktpa),

• Estoniji (Talin – 220 ktpa) i
• Zajednici nezavisnih država (CIS) (Baku – 500 ktpa).
U 2016. godini kompanija je ostvarila prihod od 540 miliona evra sa 22 miliona evra prihoda
od poslovanja. Iznos još neizvršenih narudžbina je 905 miliona evra. CNIM ima 2.515
zaposlenih od kojih je 1.500 inženjera.
C.2.7. ENERGOPROJEKT
Energoprojekt će biti u svojstvu izvođača na deponiji za poslove projektovanja, nabavke

materijala i izgradnje i biće zadužen za (i) remedijaciju lokacije postojeće deponije kao i za (ii)
izgradnju novih deponija i (iii) izgradnju postrojenja za otpad od građenja i rušenja (građevinski
radovi).
Sa prometom od preko 284 miliona evra (poslovna godina 2015.) i istorijom od preko 60
godina na tržištu, Energoprojekt je vodeći izvođač energetskih projekata širom Balkana i u
prekomorskim zemljama. Preporuke Energoprojekta uključuju:
• po sistemu ključ u ruke, rekonstrukcija elektrostatičnog taložnika u termoelektrani Nikola

Tesla Beograd,
• po sistemu ključ u ruke, visokonaponski dalekovodi u Nigeriji, projektovanje i konsultantske
usluge za hidroelektrane (Kahram-Katar, Cijevna 3-Bosna),
• tehničke usluge & proizvodno održavanje za termoelektranu Kostolac (Beograd).
Ključne brojke (u
2013. 2014. 2015. 2016.
hilj.EUR)
Prihod 191.516 277.894 284.542 259.602
EBITDA 7.691 16.168 24.048 14.308
Neto dobit 4.014 8.507 8.572 9.227
Osnovna sredstva 99.724 139.911 143.237 140.015
Ukupna aktiva 250.912 329.875 348.409 380.694
Vlasnički kapital 117.126 148.807 160.721 167.405
Ukupna finansijska pasiva 42.135 35.543 36.282 47.939
96
C.3. GLAVNE KARAKTERISTIKE PROJEKTA
C.3.1. OPŠTI OPIS PROJEKTA
Celokupni projekat izgradnje i remedijacije kompleksa «Vinča» obavlja se u sklopu Ugovora o

JPP (javno-privatnom partnerstvu), zaključenog između grada Beograda i kompanije «Beo Čista
Energija d.o.o» (Projekat SPV).
Opseg studije procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja je sledeći:
• Remedijacija i zatvaranje postojećeg tela deponije Vinča (40 hektara), uključujući

prikupljanje deponijskog gasa;
• Nove deponije u novoj Vinči koje se sastoje od:
- deponije za konačno odlaganje neprerađenog rezidualnog komunalnog otpada

(mešani otpad iz domaćinstva i/ili industrijski i drugi (neopasan) otpad sličnih
karakteristika) tokom perioda trajanja Projekta (kapaciteta 170.000 tona
neprerađenog rezidualnog komunalnog otpada godišnje),
- deponijе za ostatke prerađenog komunalnоg otpada (npr. šljake sa dna insineratora
i stabilizovanih ostataka iz prečišćavanja otpadnih gasova, koji su nastali u
namenskim postrojenjima za dovođenje ili očvršćavanje ovih ostataka, vidi u daljem
tekstu),
- postrojenja za tretman otpada od izgradnje i rušenja, drobilice za izdvajanje,
oporavak i privremeno skladištenje inertnog otpada od izgradnje i rušenja (u toku i
podložno uklanjanju). Kapacitet postrojenja za sortiranje otpada od izgradnje i
rušenja će biti 200.000 tona otpada od izgradnje i rušenja godišnje.
- Deponije za odlaganje inertnog otpada za ostatke prerađenog otpada od izgradnje i
rušenja i neprerađenog inertnog otpada od izgradnje i rušenja;
• Izgradnja i rad pogona za prečišćavanje otpadnih voda za sve relevantne deponije na
lokaciji (tj. postojeću deponiju, deponiju za neprerađeni rezidualni komunalni otpad i
deponiju za ostatke iz prerađenog otpada);
• Izgradnja i rad postrojenja za tretman deponijskog gasa za odgovarajuće deponije na

lokaciji (tj. postojeću deponiju i novu deponiju za neprerađeni rezidualni komunalni
otpad) koje obuhvata:
- Ekstrakciju deponijskog gasa,

- kada je na raspolaganju dovoljna količina deponijskog gasa
- kada je na raspolaganju dovoljna količina deponijskog gasa, obnavljanje energije kroz
proizvodnju električne energije.
• Uslovi na lokaciji i oprema za praćenje emisija koja obuhvata otpadne vode, podzemne
vode, deponijski gas, telo deponije i kontrolu postrojenja za dobijanje prečišćenog gasa iz
otpada, izduvne gasove iz postrojenja za tretman deponijskog gasa, ...
97
• Postrojenje za dobijanje energije iz otpada sa obnavljanjem kogenerativnog postrojenja

(kombinovana toplota i energija) omogućavajući postizanje maksimalne diverzije
biorazgradivog otpada sa deponije i obuhvata:
- insinerator otpada sa postrojenjem za prikupljanje otpada i sistemom za sagorevanje

otpada (tehnologija vazdušnog hlađenja sa povratnim dejstvom),
- kotao za rekuperaciju toplote i parni turbinski generator koji omogućavaju
obnavljanje toplote i energije,
- sistem za tretman dimnih gasova (suvi, hidrirani krečni sistem
- tretman dimnih gasova će omogućiti smanjenje koncentracije zagađivača iz izduvnih
gasova koji se emituju u atmosferu u skladu sa zahtevima važećeg zakona; Direktivom
o industrijskim emisijama 2010/75 / EU sa graničnim vrednostima emisije.
- postrojenje za tretman šljake sa dna insineratora,
- uređaj za tretman ostataka FGT (koji se takođe nazivaju i ostaci kontrole zagađenja
vazduha [APCR] ostaci): Planirano je da APCR prođe stabilizaciju i očvršćavanje
mešanjem sa cementom i vezujućim sredstvima pre nego što se deponuju u procesne
ostatke. Učvršćeni APCR biće odložen u namenske ćelije nove deponije na lokaciji
Vinča i neće se odlagati van kompleksa. Kako se tretman APCR-a sastoji solidifikaciji i
stabilizaciji, rezultirajući proizvod biće u potpunosti u skladu sa zahtevima Direktive
2002 (Prilog 1 - § 2.3) i stoga bi mogao biti direktno prihvaćen na novoj deponiji,
Glavne karakteristike postrojenja za dobijanje energije iz otpada su sledeće:
- Minimalna godišnja vremenska raspoloživost postrojenja je 89%, što iznosi oko 7.800
sati godišnje,
- Jedinstvena nezavisna linija za insineraciju otpada, nominalnog kapaciteta 43,6 t/h
ekvivalentna ukupnom godišnjem kapacitetu od 340.000 tona rezidualnog
komunalnog otpada u kaloričnoj vrijednosti od 8,5 MJ/kg,
- kapacitet za proizvodnju minimalne zapremine toplote od 175 GWh i snage od 168
GWh godišnje,
- postrojenje za tretman šljake sa dna insineratora će biti dovoljno veliko za 75 tona
po satu sirove šljake za lako upravljanje sa očekivanih oko 70.000 tona godišnje šljake
koju generiše postrojenje za dobijanje energije iz otpada,
- postrojenje za stabilizaciju i solidifikaciju ostataka iz prečišćavanja otpadnih gasova
će biti dovoljno veliko za smeštanje ostataka iz tretmana deponijskog gasa (i letećeg
pepela i ostataka iz prečišćavanja otpadnih gasova), koje je projektovano za oko
14.000 tona godišnje.
Ova postrojenja će takođe uključivati:
- mrežu za odvodnjavanje i sakupljanje otpadnih voda (tj. atmosferske kišnice),

procednih voda i biogasa;
- kolektore za sakupljanje otpadnih voda (tj. atmosferske kišnice) i kolektore za
sakupljanje procednih voda;
98
- pristupne i unutrašnje puteve;

- operativne strukture i postrojenja;
- kontrolnu zonu na ulazu, koja se sastoji od: kamionskih vaga, nadzorne stanice i
parkinga;
- unutrašnje kolske vage;
- operativnu platformu deponije, koja obuhvata zonu za čišćenje i parkiranje radnih
mašina, parking za laka vozila, objekat za održavanje deponije i kancelarije.
99
POSTROJENJE VINČA ZA PROIZVODNJU ENERGIJE IZ OTPADA, IZGRADNJA NOVE DEPONIJE I REMEDIJACIJA POSTOJEĆE DEPONIJE
Slika C-6. Opšti plan kompleksa za upravljanje otpadom

Izvor: Osnovni projekat kompleksa za upravljanje otpadom Vinča, 0. Glavna knjiga (Energoprojekt Entel a.d., 2018.)
100
Ceo opis projekta je uzet iz sledećih dokumenata:
• Projekat remedijacije postojeće deponije Vinča (Suez, 2018.),
• Tretman procednih voda za projekat deponije u Vinči (SUEZ R & V BioEnergies, 2017.),
• Projekat nove deponije Vinča (Energoprojekt-Hidroinženjering a.d., 2018.),
• Konceptualni dizajn ulaza u kompleks deponije Vinča (Suez, 2018.),
• Platforma za otpad od izgradnje i rušenja, (Suez 2018.),
• Operativna platforma (Suez, 2018.),
• Biogasno postrojenje (ponuda Suez & Supplier, april 2018.)
• Osnovni projekat - Kombinovana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne

energije iz komunalnog otpada (Energoprojekt-Entel a.d., 2018.).
C.4. OPIS SREDSTAVA POTREBNIH ZA RAD
C.4.1. REMEDIJACIJA POSTOJEĆE DEPONIJE
C.4.1.1. Glavne karakteristike projekta remedijacije

Radovi na remedijaciji postojeće deponije će obuhvatiti potpuno preoblikovanje tela deponije,
uključujući pomeranje otprilike 800.000 m3 otpada (predmet detaljnog projekta), kako bi se
osigurala stabilnost nagiba.
Radovi na rehabilitaciji postojeće deponije će početi tek nakon što se ćelije nove deponije (u
skladu sa Direktivom EU o deponijama) stave na raspolaganje za odlaganje otpada. To znači da
će se u periodu između pripreme ESIA / EIA izveštaja i početka radova na rehabilitaciji, dodatna
količina otpada dodati na postojeću deponiju na lokacijama koje će biti definisane od strane JKP
Gradska Čistoca u skladu sa tekućim i budućim operativnim ograničenjima. Stoga u ovoj fazi u
okviru procene uticaja na životnu sredinu ne treba opisati kako će se detaljno uzeti u obzir
pomeranje. Kao što je generalno praksa, pre početka bilo kog rada na lokaciji postojeće deponije,
kompanija će preduzeti sveobuhvatnu procenu rizika koja uzima u obzir (ali ne ograničavajući se
na) geotehničke, hidrogeološke uslove i karakteristike podzemnog otpada (koristi od najnovijih
saznanja) sa ciljem identifikovanja specifičnih OHS rizika na postojećoj lokaciji. Na osnovu nalaza
pregleda, kompanija će razviti plan upravljanja lokacijom i sprovesti program rada koji odgovara
na identifikovane rizike, uključujući obuku radnika, obezbeđivanje odgovarajućih PPE i uređaja
za komunikaciju, planove za hitne intervencije uključujući koordinaciju sa lokalnom agencijom
za katastrofalne događaje na gradilištu. Posebno u vezi sa radovima na rehabilitaciji, predviđa
se da preliminarni plan bude sastavljen 6 meseci pre radova, a konačna verzija bi trebala da bude
dostupna 3 meseca pre početka radova, a koja će se oslanjati na najnovija istraživanja. Plan će
se onda ažurirati kad god je to potrebno u promenjenim uslovima.
101
Deponija će biti u potpunosti okružena bočnim kanalom za odvodnjavanje procednih voda na

unutrašnjim nagibima i kanalima za odvodnjavanje otpadnih voda na spoljašnjoj strani kao što
je prikazano na šemama ispod:
102
Odvodnjavanje otpadnih voda

na spoljašnjoj strani nasipa
prema perifernim kanalima
Odvodnjavanje procednih voda

na unutrašnjoj strani nagiba
kanala
Slika C-7. Sanirana deponija – Uređenje i funkcionisanje perifernog nasipa/kanala
103
Nasip neće imati svrhu stabilizacije, jer će radovi na preoblikovanju osigurati da sanirana
deponija bude samoodrživa.
Sadašnji nagibi na postojećem telu deponije su delom previše strmi (npr. 1/2 (V/H) ili strmiji).
Ove nagibe treba smanjiti kako bi se sprečilo dalje klizanje. Konačni nagib nakon zatvaranja ćelija
postojećeg tela deponije neće premašiti procenat od 1: 3 koji obezbeđuje dugotrajnu stabilnost.
Koncept zatvaranja će omogućiti preusmeravanje otpadnih voda i odvođenje biogasa u gasno

postrojenje na deponiji.
Osim toga, projekat pokrivanja će omogućiti ponovno korišćenje materijala nastalih novim
iskopavanjima otpada na deponiji, koliko je to praktično moguće. Svi materijali za pokrivanje
postojeće deponije će se prikupljati sa zemljanih radova na novim deponijama i platformama,
pa će možda biti potrebno uzeti deo tih materijala iz privremenog skladišta napravljenog tokom
iskopavanja na novoj deponiji.
C.4.1.2. Pokrivanje postojeće deponije

Preoblikovanje površine deponije biće praćeno pokrivanjem celokupne površine tela deponije
završnim slojem – takozvanim „slojem tehničke rekultivacije“ debljine od 1,20 do 1,30 m.
Molimo pogledajte odeljak C.4.3 SISTEM POKRIVANJA DEPONIJE, za više detalja o:
- Opštoj funkciji sistema pokrivanja deponije
- Višeslojnoj konfiguraciji prema srpskim direktivama
- Predloženim višeslojnim sistemima pokrivanja za projekat Vinča
C.4.1.3. Nastajanje i sakupljanje procednih voda
Nastajanje procednih voda

Karakteristične vrednosti koje treba odrediti su sledeće:
• prosečna mesečna vrednost proizvodnje procednih voda. Ova vrednost se koristi

za određivanje kapaciteta postrojenja za tretman procednih voda. Ona se razlikuje
u odnosu na životni vek deponije u skladu sa godišnjim promenama vremenskih
uslova i različitim fazama rada,
• maksimalna mesečna vrednost proizvodnje procednih voda generalno odražava
nepovoljne uslove rada, konkretnije kada je period padavina/hvatanja kišnice
najveći. Ova vrednost se koristi za određivanje projektnog kapaciteta kolektora za
sakupljanje procednih voda.
Simulacije koje se izvode korišćenjem sistema PROLIX SUEZ Consulting-a koriste se za
određivanje mesečnih količina procednih voda tokom napredovanja projekta i zasnivaju se na
najobjektivnijoj mogućoj konfiguraciji.
Glavni rezultati simulacije su prikazani u sledećim tabelama.
104
Tabela C-2. Rezultati nastajanja procednih voda, postojeća deponija

Faza rada Zatvaranje
Propusnost Prosečna Maksimalna 30 – Godišnja
dna K godišnja Tip mesečna godišnja proizvodnja
Simulacija
m/s proizvodnja pokrivanja proizvodnja proizvodnja posle 30
103 m3 103 m3 103 m3 godina
Stara
deponija
5.10-9 65.74 Isušeno 20.59 552 0
Simulacija
1
Stara
deponija
1.10-8 62.22 Isušeno 15.20 271 0
Simulacija
2
Sistem odvodnjavanja procednih voda

Sistem za odvodnjavanje na staroj deponiji za odvod procednih voda sastoji se od perifernih
drenažnih cevi, koje se nalaze u podnožju bočnih punjenja i glavne drenažne cevi, koja ide kroz
ispust u kolektor za sakupljanje procednih voda u donjem delu platforme. Bočne drenažne cevi
su dimenzionisane na osnovu maksimalne mesečne količine procednih voda (20.590 m3)
izračunate korišćenjem PROLIX softvera, izmerenih vrednosti i podataka iz tehničkih referenci.
Procedne vode iz svih deponijskih zona će se sakupljati i kanalisati u zajednički kolektor za

sakupljanje procednih voda, koji će biti zapečaćen vodonepropusnom podlogom. Kolektor za
sakupljanje procednih voda će imati adekvatan kapacitet za prikupljanje prosečne količine
procednih voda u periodu od 20 uzastopnih kalendarskih dana. Prosečna količina procednih
voda je izračunata na osnovu maksimalne godišnje količine, koja iznosi 134.514 m3. Kapacitet
kolektor za sakupljanje procednih voda iznosi 7.370 m3.
Kolektori za sakupljanje procednih voda obično su projektovani na sledeći način (od vrha do
dna):
• HDPE membrane/polietilenske folije visoke čvrstoće,

• geotekstil,
• membrana/obloga za odvod gasa (povezana sa otvorima za ispuštanje gasa), koja
sprečava stvaranje gasnih “džepova” ispod HDPE cevi,
• glinasti materijal 0,5m (sa propistljivošću < 1.10-9 m/s),
• drenažna cev za podzemne vode (na perifernom kanalu ispunjenom drenažnim
šljunkom na dnu kolektora).
Kolektor za sakupljanje procednih voda
Sve procedne vode sa nove deponije će se sakupljati i ispuštati u kolektor za sakupljanje
procednih voda sa odgovarajućim kapacitetom za prikupljanje prosečne količine procednih voda
105
u periodu od 20 uzastopnih kalendarskih dana ili količine nakon 3 kalendarska dana neprekidne
kiše – 25-godišnja oluja koja važi za lokaciju, bilo koja veća.
U sledećoj tabeli su prikazane vrednosti kapaciteta kolektora za sakupljanje procednih voda čija
je procena izvršena pomoću obe metode i izabranom vrednošću (većom) za svaki kolektor.
Tabela C-3. Kapacitet kolektora za sakupljanje procednih voda

Kapacitet kolektora za sakupljanje procednih voda
1. metod: Prosečna količina 2. metod: Količina Izabrana
procednih voda u periodu procednih voda posle 3 vrednost
Kolektor od 20 uzastopnih kalendarska dana
kalendarskih dana neprekidne jake kiše –
dvedesetpetogodišnja
oluja
Kolektor na 13,800 m3
“postojećoj (maksimalna mesečna 13,800 m3
deponiji” količina: 20,590 m3)
„Kolektor na postojećoj deponiji” za sakupljanje procednih voda je projektovan na sledeći način

(od vrha do dna):
• HDPE membrane/polietilenske folije visoke čvrstoće,

• geotekstil,
• membrana/obloga za odvod gasa (povezana sa otvorima za ispuštanje gasa), koja
sprečava stvaranje gasnih “džepova” ispod HDPE cevi,
• glinasti materijal 0,5m (sa propistljivošću < 1.10-9 m/s),
• drenažna cev za podzemne vode (na perifernom kanalu ispunjenom drenažnim
šljunkom na dnu kolektora).
Sistem sakupljanja procednih voda

Prelivanje šljake sa dna insineratora
Cev za prenošenje procedne vode
Kolektor za sakupljanje ostataka
Cevi za odvod ostataka
Kolektor za sakupljanje procednih voda
Cevi za odvod procednih voda
Cevi za odvod procednih voda na
zaštitnoj brani
Ventil
Slika C-8. Sistem sakupljanja procednih voda na postojećoj deponiji
106
C.4.1.4. Sistem za odvodnjavanje i sakupljanje otpadnih voda
Odvodnjavanje otpadnih voda

Za odvođenje atmosferskih voda iz tela deponije nakon završetka građevinskih radova
predviđene su sledeće strukture:
- periferni kanali – usmereni oko deponije i
- sekundarni kanali - usmereni duž nasipa rekultivisane deponije, iz kojih se

prikupljena voda usmerava (odvodi) u glavne periferne kanale.
Periferni kanali će se nalaziti oko tela deponije, počevši od najviše nadmorske visine i biće
usmereni na severnu i južnu stranu. Ovi kanali će sakupljati i odvoditi atmosferske vode do
nasipa, odakle će se odvođenje atmosferskih voda nastaviti kroz cevi, sve do kolektora za
sakupljanje atmosferskih voda – na donjoj (nizbrdnoj) platformi.
Kolektor za sakupljanje otpadnih voda

Projektni kapacitet kolektora za sakupljanje otpadnih voda za period 25-godišnjih kiša koristeći
metod posmatranih padavinskih događaja, uključuje sledeće parametre:
• tip pokrivanja deponije,

• geometrija područja odvodnjavanja (površina, otisak, prosečni nagib, najduži tok),
• koeficijent oticanja,
• intenzitet kišnih padavina: 10-minutna do 24-časovna kiša sa 25-godišnjim
povratnim periodom,
• pretpostavlja se da je specifična stopa isticanja “Qf” 12 l/s/ha za kolektore na
staroj i novim deponijama.
Rezultat je sledeći: kolektor za sakupljanje otpadnih voda biće kapaciteta oko 4,000 m3.
Predviđen je zajednički izlazni odvod otpadnih i tretiranih procednih voda u primaoca, tj.
Osljanski potok, a potom u Dunav. Analizirana izlazna lokacija će se nalaziti u zatvorenom
prostoru koji zauzima deponija.
C.4.1.5. Proizvodnja biogasa i mreža
Proizvodnja biogasa
Prema predviđenom modelu se očekuje da:
• proizvodnja biogasa u 2020. godini dostigne maksimalnu vrednost protoka od

5.500 Nm3 / h (sa 50% CH4), a zatim da se logaritmično smanjuje da bi se približila
nultoj vrednosti u 2060;
• se od 2020. do 2035. godine, protok uhvaćenog biogasa kreće između 1.900 Nm3 /
h i 300 Nm3 / h sa prosečnim protokom od oko 830 Nm3 / h.
107
Biogas bunari
Radijus delovanja bunara biogasa je oko 25 m (u odnosu na planirani radijus sakupljanja od 15
metara za novu deponiju). Prema tome, očekuje se da će broj bunara biti oko 5 hektara. Bunari
određeni za prikupljanje biogasa ne smeju da budu u vezi sa dnom ćelija deponije. Dubina
bunara neće prelaziti 17 m. Dubina perifernog bunara neće prelaziti 13 m. Bunari su opremljena
HDPE cevima prečnika 110 ili 160 mm za prikupljanje biogasa.
Podešavanja i merenja na biogas mreži:
• površinske mreže (prečnika ≤ 250mm) su ugrađene na podesive (po visini) metalne

šine,
• svaka sekundarna mreža, koja je priključena na primarnu mrežu, može se podesiti
pomoću ventila/svaki bunar koji je povezan na sekundarnu mrežu (preko
tercijarne mreže), takođe ima svoj vlastiti kontrolni ventil,
• postoji uzimalac uzorka uzvodno i nizvodno od svakog ventila kako bi se
kontrolisao uticaj podešavanja ventila na diferencijalni pritisak biogas mreže.
Biogas mreža
Biogas mreža će biti instalirana na površini postojeće deponije. Pošto je biogas zasićen vodom,
u cevima se formiraju kondenzati. Biogas mreža će biti instalirana na podu sa određenim
nagibom kako bi se osiguralo odvajanje kondenzata u filtere odvajače kondenzata koji su
instalirani na niskim nivoima mreže.
Mreža za sakupljanje biogasa sastoji se od:
• biogas bunara za sakupljanje biogasa (10% do 15% ih je takođe projektovano za

sakupljanje procednih voda),
• pumpi za izvlačenje procednih voda iz bunara,
• cevi biogas mreže,
• filter odvajač kondenzata na mreži deponijskog gasa.
Bunari za biogas su priključeni na gasno postrojenje na deponiji kroz tercijarnu, sekundarnu i
primarnu mrežu. Separator kondenzata (filter odvajač kondenzata) nalazi se na najnižoj tački
svake primarne mreže kako bi se izbeglo začepljenje biogas mreže.
Tercijarni, sekundarni i primarni kolektori su dimenzionisani tako da imaju maksimalnu brzinu

biogasa od 10 m/s. Ispod 10 m/s, kondenzati iz biogasa mogu imati protok gravitacije i protok
do filtera čak i ako tečnost i gas imaju suprotne pravce. Zbog toga će se tercijalni kolektori
postaviti u prečniku 110 mm, sekundarni u prečniku 200 mm, a primarni u prečniku 315 mm.
Prečnici kolektora su dimenzionisani da ograniče pad pritiska i vakuum u mreži za sakupljanje.
C.4.1.6. Biološka rekultivacija

Postupak zatvaranja tela deponije završava se rekultivacijom zatvorene deponije i njenim
uklapanjem u okolni pejzaž. Primarna funkcija zelenih površina zatvorenog tela deponije će biti
zaštita od resorpcije, zbog osetljivosti ekosistema nastalog rekultivacijom. Planirano rešenje
treba da obezbedi stabilnost postojećih deponija smeća koje su delimično rasute slojem
zemljišta (terasirana obrada spojeva na takvim deponijama pokazala je dobre rezultate). U
prvom periodu cela površina će biti travnati pokrivač koji povezuje tlo radi kontrole erozije. Trava
108
je takođe bioindikator uslova. Može se dogoditi da, uprkos degaziranju deponije, u zemljištu
postoji protok gasa, tako da trava neće moći da se spusti ili će se spustiti, što ukazuje na to da
biljke sa dubljim korenom ne bi preživele. Ovo je važno da se ne bi počelo sa skupljim metodama
ozelenjavanja. Kada se formira travnati pokrivač, preporučuje se period posmatranja od 1 do 2
godine. Da bi se razvilo dobro pokrivanje zemljišta drvećem (bez dubokih korena) i grmljem,
neophodan je sloj zemljišta debljine 90-100 cm.
Zaštitni zeleni pojas se stalno formira oko kompleksa deponije, u zoni između konstrukcione i
kontrolne linije. Prilikom konstrukcije pojaseva, oblik preseka može biti važniji od njegove širine
(ne bi trebalo da bude manji od 20 m, osim u nekim specifičnim oblastima definisanim u
Detaljnom planu regulacije).
Slika C-9. Preoblikovanje stare deponije

Izvor: Projekat remedijacije postojeće deponije Vinča (Beo-čista energija d.o.o., Energoprojekt-
Niskogradnja a.d., Energoprojekt-Hidroinženjering a.d., Energoprojekt-Industrija a.d., 2018.)
109
C.4.2. NOVA DEPONIJA
C.4.2.1. Odlaganje otpada i plan punjenja deponije
Program odlaganja otpada

Nova deponija će biti projektovana u skladu sa predviđenim sledećim programom za odlaganje
otpada koji će se tokom rada prilagođavati prema stvarnoj količini nastalog otpada:
• počev od 2020. do sredine 2021. godine: prelazni period, očekuje se da:

o 765.000 tona komunalnog čvrstog otpada bude odloženo direktno u
privremene ćelije na deponiji – potreban neto kapacitet: oko 722.000 m3,
• od sredine 2021. do sredine 2024. (3 prve godine), očekuje se da:

o 170.000 tona komunalnog čvrstog otpada godišnje bude odloženo u ćelije
namenjene za “Netretirani otpad 1”- potreban neto kapacitet: oko
480.000 m3,
o 88.000 tona ostataka nakon tretmana, koji potiču iz postrojenja za proizvodnju
energije iz otpada, bude odloženo u ćelije na deponiji za “Ostatke 1”- potreban
neto kapacitet: oko 175.000 m3,
• od sredine 2024. do sredine 2046 (22 dodatne godine), očekuje se da:

o prosečna količina od 170.000 tona komunalnog čvrstog otpada bude odloženo
u ćelije namenjene za “Netretirani otpad 2”- potreban neto kapacitet: oko
3.530.000 m3,
o 88,000 tona ostataka nakon tretmana, bude odloženo u ćelije na deponiji za
“Ostatke 2”- potreban neto kapacitet: oko 1.300.000 m3,
Imajući u vidu debljinu pokrivnog sloja i sloja na dnu deponije, kao i potreba za materijalom
neophodnim za rad (predvidjeno je da bude u opsegu od 10% bruto kapaciteta), za svaku od
ćelija na deponiji su dobijeni sledeći neto kapaciteti:
• privremene ćelije na deponiji + deponije za odlaganje netretiranog otpada = oko

4.720.000 m3:
o Privremeno odlaganje otpada = oko 720.000 m3,
o Netretirani otpad 1 = oko 483.000 m3,
o Netretirani otpad 2 = oko 3.516.000 m3,
• Deponija za ostatke nakon tretmana = oko 1.455.000 m3:
o Ostaci 1 = oko 175.000 m3,
o Ostaci 2 = oko 1.280.000 m3,
• Neutralna zona = podleže konačnim količinama i preoblikovanju.
U vezi potreba za materijalom neophodnim za rad, zadržana je vrednost od 10% bruto kapaciteta
otpada za deponiju za odlaganje privremenog otpada i za deponiju za odlaganje netretiranog
otpada, kao i 6% za deponije za odlaganje ostataka nakon tretmana.
110
Imajući u vidu prosečnu debljinu otpadne mase (više od 10 m), samosabijanje otpada (zbog
primarnog i sekundarnog sabijanja) može dovesti do smanjenja bruto kapaciteta otpada i do
10%. Kao materijal za rad koristiće se i oko 25.000 tona šljake sa dna insineratora koja potiče iz
postrojenja za proizvodnju energije iz otpada.
Plan punjenja deponije
Planirano je da se izgradnja nove deponije na lokaciji Vinča odvija u tri faze – u pogledu odlaganja
otpadnih materijala:
• Prva faza odlaganja otpada će početi od najnižih delova tela deponije, odnosno od
nadmorske visine od 170.00 m (visina dna deponije) i nastaviće se do nadmorske
visine od 220.00 m, krajnje visine za fazu jedan.
• Druga faza odlaganja otpada će početi od nadmorske visine od 174.00 m (visina
dna deponije) i nastaviće se do nadmorske visine od 225.00 m, krajnje visine
punjenja za fazu dva.
o U okviru faze dva, predviđa se da “Ostaci 1” budu odloženi za iskopavanje na
nadmorskoj visini od 182.00 m sa krajnjim punjenjem do nadmorske visine od
215.00 m.
• Treća faza odlaganja komunalnog otpada (“Netretirani otpad 2”) će početi od
ćelije 213 - tj. od nadmorske visine od 186.00 m (visina dna deponije) i nastaviće se
do nadmorske visine od 250.00 m krajnje visine punjenja za fazu tri. U okviru faze
tri, “Ostaci 2” će biti odloženi iz ćelije 306 za iskopavanje na nadmorskoj visini od
188.00 m sa krajnjim punjenjem do nadmorske visine od 250.00 m.
111
Slika C-10. Plan punjenja – treća faza

Izvor: Projekat nove deponije Vinča (Energoprojekt-Hidroinženjering a.d., 2018.)
112
Ukupni potrebni kapacitet za netretirani otpad na novoj deponiji iznosi oko 4.730.000 m3, dok
ukupni potrebni kapacitet za ostatke koji su nastali posle tretmana u postrojenju za proizvodnju
energije iz otpada iznosi oko 1.470.000 m3, što daje ukupan potreban kapacitet nove deponije
u iznosu od 6.200.000 m3.
Izračunavanjem kapaciteta novo-projektovane deponije, ukupni kapacitet «Privremene

deponije» - faza jedan, iznosi oko 1.800.000 m3 komunalnog otpada, kao i ukupni kapacitet
deponije za fazu dva i fazu tri («Netretirani komunalni otpad 1 i 2» i «Ostaci 1 i 2» - koji potiču iz
postrojenja za proizvodnju energije iz otpada), iznosi oko 7.360.000 m3 ostataka nakon
tretmana u postrojenju za proizvodnju energije iz otpada.
Odlaganje otpada
Odlaganje otpada na deponiju vrši se na površini, na prethodno pripremljenoj bazi i sa
instaliranim bunarima (biogasa i procednih voda, 1 bunar po ćeliji).
Kamion za smeće stiže duž projektovanog transportnog puta do određene radne zone na telu
deponije i istovara otpad.
Izravnavanje i sabijanje otpada
Po dovoženju na deponiju, otpad se sistematski odlaže i izravnava u slojevima debljine 0,5 m i

sabija do određene gustine pomoću kompaktora. Na svaki sabijeni sloj se odlaže sledeći tanki
sloj otpada, koji se takođe sabira kompaktorom. Ova operacija se ponavlja tokom čitavog
perioda odlaganja otpada sve dok se ne dostigne ukupna visina dnevnog sloja otpada (oko 2 m),
a zatim se prekriva slojem inertnog materijala. Stepen sabijanja je izuzetno važan parametar koji
određuje životni vek deponije i stoga je neophodno koristiti kompaktor - što rezultira visokom
gustinom odloženog otpada (više od 0,9 t/m3) i što takođe štedi prostor i smanjuje rizik od
požara.
Najbolja gustina kompaktnosti se postiže za slojeve čija debljina ne prelazi 0,60 m, te je
najefikasnija kompaktnost na većem broju tankih slojeva. Optimalna gustina se postiže sa 3 - 5
prolaza kompaktora.
Izravnavanje i sabijanje je bolje ako je otpad vlažan, ali se time i razlaganje organskih supstanci
ubrzava, što dovodi do povećane separacije gasa.
Celokupna dnevna količina otpada koji se odlaže i sabija na kraju dana mora biti pokrivena
inertnim materijalom da bi se smanjilo razletanje otpada i rizik od požara, ali i širenje neprijatnog
mirisa. Debljina inertnog pokrivača će biti oko 10 cm i time se stvara radna ćelija.
Na predmetnoj deponiji i sa takvim načinom sanitarnog odlaganja otpada, maksimalna visina

deponije iznosiće oko 77 m, plus završni sloj za pokrivanje/rekultivaciju debljine od 1,20 do 1,30
m.
C.4.2.2. Projekat dna deponije i obloga

Dno nove deponije će biti vodonepropusno zahvaljujući kompozitnoj oblozi prikazanoj na slici
ispod. Funkcije kompozirne obloge (od vrha do dna), kao i odgovarajući materijal za osiguranje
svake funkcije su opisane u nastavku:
▪ Drenažni sloj: sloj debljine 0.5 m sastavljen od šljunka sa propusnošću ≥ 10-4 m/s,
113
▪ Geomembrana u funkciji zaštite drenažnog sloja,

▪ Aktivna barijera (ograničava curenje kroz dublje slojeve zemlje): HDPE geomembrana
debljine 2 mm
▪ Pasivna barijera (ograničava curenje kroz dublje slojeve zemlje):
o Geosintetička glinena obloga sastavljena od bentonita da bi bila konzistentna
sa geološkom strukturom i
o Kompaktna glinena obloga: glinena obloga sa hidrauličnom provodljivošću ≤
10-9 m/s debljine 0,5 m.
Kompaktna glinena obloga prekriva celu bazu dna deponije i nalazi se 2 m na nagibima kao što
je prikazano na slici ispod.
Geosintetički materijali (geosintetička glinena obloga + geomembrana + geotekstil) prekrivaju
celu bazu i nagibe dna deponije. Oni se nalaze na nagibu grebena kako bi se sprečilo da se
geomembrane klizaju na nagibima i kako bi u slučaju vetra sprečili podizanje nebalastne
geomembrane.
Drenažni sloj prekriva samo bazu (ravni deo) dna deponije.
Od vrha do dna:
- Geotekstil
- HDPE obloga
- Glinena obloga
Drenažni sloj K ≥ 10-4 m/s

Glinasti material K ≥ 10-9 m/s
Prirodno zemljište
Dno
Slika C-11. Rešenje dizajna ćelijskog dna i unutrašnjih nagiba na novoj deponiji
Izvor: Projekat nove deponije Vinča (Beo-čista energija d.o.o., Energoprojekt-Hidroinženjering a.d., 2018.)
Drenažni sloj za procedne vode

Sistem dna obuhvata sloj drenažnog šljunka na oblozi debljine 0,5 m, koji prekriva geomembranu
+ zaštitu koja će obezbediti drenažu i odvođenje procednih voda.
Ovaj odvodni sloj će se sastojati od valjanog granulisanog materijala (kako bi se smanjili rizici
probijanja geomembrane) tipa 20/40 mm i «čist». Njegova hidraulička provodljivost je k ≥ 10-4
m / s.
114
Korišćenje zdrobljenog granulisanog materijala je takođe moguće pod uslovom da je zaštitni

geotekstil dovoljan da ograniči rizik od oštećenja u geomembrani (testovi za potvrdu će biti
potrebni u ovom slučaju).
Zaštitni geotekstil
Geomembrane mogu biti izložene jakim mehaničkim silama koje dovode do njihovog oštećenja.
Mehaničko oštećenje geomembrana zbog propuštanja materijala je posledice kontakta sistema
obloga sa kamenjem, naslagama ili drugim oštrim predmetima ili strukturalnim elementima.
Kompozitna obloga mora biti konstruisana tako da minimizira oštećenje usled probijanja
geomembrane.
Funkcija geotekstila od koga je sastavljen sistem obloga na dnu deponije je zaštita geomembrane
od eventualnog probijanja uzrokovanog grubim materijalom od koga je sastavljen drenažni sloj
koji pokriva sistem obloga.
Geomembrana kao aktivna barijera

Kako bi se osigurala vodonepropusnost na osnovi i na nagibima dna deponije, odabrana je HDPE
geomembrana debljine 2 mm.
Izbor HDPE geomembrane zasnovan je na njenoj boljoj izdržljivosti i hemijskoj otpornosti u

poređenju sa drugim vrstama geomembrana dostupnim na tržištu. Ovaj izbor će takođe
eliminisati rizik od hemijske degradacije geomembrane u slučaju prisustva rastvarača.
Geosintetička glinena obloga

Geosintetička glinena obloga je obično u funkciji pojačanja pasivne sigurnosne barijere ispod
geomembrane (aktivne sigurnosne barijere) u slučaju vodopropusnosti kompaktne glinene
obloge.
Izbor bentonita za geosintetičku glinenu oblogu vrši se prema geološkoj strukturi. Na primer,
kod kvarcijalne/krečnjačke strukture, preporučuje se korišćenje obloge sastavljene od kalcijum
bentonita kako bi se ograničile razmene jona koje mogu dovesti do podizanja hidrauličke
provodljivosti proizvoda.
Kompaktna glinena obloga

Pasivna barijera će se sastojati od gline kao materijala sa hidrauličkom provodljivošću ≤ 10-9 m
/ s. Sve potrebne mere će se preduzeti da bi se materijali u uslovima prisustva vode približili
optimalnom sadržaju vode. Svaki pojedinačni sloj biće kompaktiran tako da je prosečna težina
suve jedinice na sloju najmanje jednaka 95% težine suve jedinice optimalnog sadržaja, tj.:
 d moy ≥ 95%  d optimum.
Da bi se obezbedilo homogeno sabijanje duž čitave širine pasivne barijere, materijali će biti
postavljeni u više horizontalnih slojeva (širine od 0.3 do 0.35 m u zavisnosti od kompaktora),
pažljivo sabijeni prema komkretnom stanju (debljina i kompaktor prilagođeni vrsti korišćenih
materijala).
Važno je osigurati dovoljno ravnomernu, homogenu i ravnu površinu i izbegavati svaki grubi
element koji može prouzrokovati oštećenje geomembrane koja se nalazi iznad.
115
Izgradnja veštačke hidrogeološke barijere (0,5m glinene barijere i glinene obloge) će se

razmatrati samo u slučaju da prirodno zemljište ne ispunjava hidrogeološke zahteve (debljine
1m sa propusnošću K≤1.0E-09 m / s). U toku građevinskih radova će se vršiti ispitivanje kako bi
se odredila propusnost prirodnog zemljišta na dnu deponije (na dubini od 1 metar) i odabralo
odgovarajuće rešenje. Na isti način, i koristeći istu metodu, biće neophodno uraditi ispitivanja
za potvrdu neophodnosti postavljanja veštačke hidrogeološke glinene barijere.
U slučaju da glina iskopana na lokaciji ne ispunjava zahtev za propustljivost od 1E-09 m/s,

materijal koji se koristi za veštačku geološku glinenu barijeru može se tretirati kako bi se postigla
potrebna propusnost (moguće korišćenje bentonita). Proces testiranja i validacije će biti
obavljen tokom radova na iskopavanju: stvoriće se nekoliko zaliha iskopanih materijala u
zavisnosti od njihovog odredišta (gornji sloj pokrivne površine, prelazni sloj za pokrivanje, donji
sloj itd.).
C.4.2.3. Završni slojevi za zatvaranje deponije

Molimo pogledajte odeljak C.4.3 SISTEM POKRIVANJA DEPONIJE, za više detalja o:
- Opštoj funkciji sistema pokrivanja deponije
- Višeslojnoj konfiguraciji prema srpskim direktivama
- Predloženim višeslojnim sistemima pokrivanja za projekat Vinča

Treba napomenuti da je dodatni cilj predloženog rešenja da se pokuša i maksimizira ponovna
upotreba materijala nastalog iskopavanjima izvršenim tokom formiranja nove deponije, od
2020. do sredine 2046. godine, za završni sloj deponije.
U skladu sa detaljnim projektom, predviđa se da maksimalni nagib za pokrivanje deponije iznosi

33% (1V: 3H), imajući u vidu primarno i sekundarno sabijanje otpadne mase na novim
deponijama zbog:
• primarne kompaktnosti: mehaničko sabijanje otpada tokom postupka punjenja i

samo-sabijanja otpada sopstvenom težinom,
• sekundarne kompaktnosti: zbog biodegradacije otpada, može se očekivati da će se

nagib za pokrivanje deponije smanjiti ispod 33,3%.
C.4.2.4. Stvaranje i sakuplјanje procednih voda
Stvaranje procednih voda

Karakteristične vrednosti koje treba odrediti su sledeće:
• prosečna mesečna vrednost stvaranja procednih voda. Ova vrednost se koristi za

određivanje kapaciteta postrojenja za prečišćavanje procednih voda. Razlikuje se u
odnosu na životni vek deponije u skladu sa godišnjim promenama u vremenskim
uslovima i različitim fazama rada,
• maksimalna mesečna vrednost stvaranja procednih voda generalno odražava
neželјene uslove rada, konkretnije kada je područje za zahvat kišnice najveće. Ova
vrednost se koristi za određivanje projektovanog kapaciteta lagune za sakuplјanje
procednih voda.
116
Simulacije koje se sprovode preko sistema PROLIX SUEZ Consulting-a koriste se za određivanje
mesečnih količina procednih voda iz meseca u mesec, kako projekat napreduje, i zasniva se na
najobjektivnijoj mogućoj konfiguraciji.
Glavni rezultati simulacija su prikazani u sledećim tabelama.
Tabela C-4. Rezultati stvaranja procednih voda, nova deponija (deponije za privremene i neprerađene
otpade)
Simulacija Prosečna Maks. Produkcija Godišnja prod.
godišnja mesečna tokom nakon 30 godina
produkcija prod. 30 godina
103 m3 103 m3 103 m3
Nova
2,64 1,54 [15-25] [0.5-1.5]
deponija
Tabela C-5. Rezultati stvaranja procednih voda, nova deponija (deponija za tretman taloga)
Simulacija Prosečna Mak. mesečna Produkcija Godišnja
godišnja produkcija tokom produkcija
produkcija 103 m3 30 godina nakon 30
103 m3 103 m3 godina
deponija za
tretman 3,46 1,33 [20-30] [0.5-1.5]
taloga
Sistem odvodnjavanja procednih voda

Sistem za sakuplјanje i odvod je projektovan za odvodnjavanje procednih voda koje su nastale
prodiranjem padavina u otpad. Aktivno područje za odlaganje na deponiju biće podelјeno na tri
dela: deo rezervisan za odlaganje privremenog otpada ("faza jedan"), deo predviđen za
odlaganje neobrađenog otpada i deo koji je predviđen za odlaganje ostataka (taloga) nastalih
tretmanom (iz EfW). Sistem za odvod procednih voda biće podelјen na dva dela prema vrsti
otpada koji se odlaže:
• sistem za odvod procednih voda iz privremene deponije i deo rezervisan za

odlaganje neobrađenog otpada,
• sistem za odvod procednih voda iz dela deponije rezervisanog za odlaganje
ostataka nastalih tretmanom.
Otpad će se odlagati kroz tri faze. U zavisnosti od nastanka otpada i operativnih ograničenja,
trenutno se očekuje da će područje za odlaganje na deponiju tipično biti podelјeno na 40 ćelija:
6 ćelija u „fazi 1", 16 ćelija u „fazi 2" i 18 ćelija u „fazi 3". Procedna voda iz svake ćelije sakuplјaće
se preko 2 poprečno položene odvodne cevi standardnog prečnika DN200 mm.
Sistem za odvod procednih voda obično se sastoji od odvodnih cevi postavlјenih paralelno, sa
razmakom od 50 m do 75 m i transverzalno spojenih perforiranih cevi prečnika DN200 mm i
maksimalnim razmakom od oko 80 m. Glavne odvodne cevi imaju prečnik DN250 mm i one se
povezuju sa neperforiranim cevima za kanalizaciju sakuplјenih procednih voda ka glavnoj cevi
prečnika DN300 mm za odvod procednih voda.
117
Sakuplјene procedne vode će se kanalisati do bazena za skuplјanje procednih voda na gornjoj

platformi koja se nalazi na nadmorskoj visini od 160,00 m kroz glavni cevovod.
Bazen za sakupljanje procednih voda

Sva procedna voda iz nove deponije sakuplјa se i pušta u bazen odgovarajućeg kapaciteta da
primi prosečnu količinu procednih voda od 20 uzastopnih kalendarskih dana ili količine nakon 3
kalendarska dane neprekidne jake kiše - olujna kiša sa povratnim periodom od 25 godina koji
važi za lokaciju , koja god količina je veća.
U sledećoj tabeli su prikazane vrednosti kapaciteta bazena za sakuplјanje procednih voda

procenjene na osnovu obe metode i izabrana vrednost (veća) za svaki bazen.
Tabela C-6. Kapacitet bazena za sakuplјanje procednih voda

Kapacitet bazena za sakuplјanje procednih voda
1. metoda: 2. metoda: Odabrana
prosečna količina količina procednih voda vrednost
Bazen procedne vode tokom 20 nakon 3 kalendarska dana
uzastopnih kalendarskih neprekidne obilne kiše –
dana olujna kiša sa povratnim
periodom od 25 godina
bazen „deponije za ostatke 890 m3 (maks. mesečna Za aktivnu površinu od 1 2.000 m3
nastale tretmanom" produkcija: 1 330 m3) ha: 2.000 m3
bazen „deponije za 1.030 m3 (maks. mesečna Za aktivnu površinu od 1 2.000 m3

privremene i neprerađene produkcija: 1.540 m3) ha: 2.000 m3
otpade"
Bazeni za sakuplјanje procednih voda koji se nalaze na nadmorskoj visini od 160,00 m su

projektovani na sledeći način (od vrha do dna):
• sloj HDPE,
• geotekstil,
• sloj za dovod gasa (spojen sa otvorima za eliminaciju gasova), koji sprečava
stvaranje gasnih „džepova" ispod sloja HDPE,
• 0,5 m glinastog materijala (sa propusnošću < 1,10-9 m/s),
• cev za odvod podzemnih voda (na perifernoj jami napunjenoj drenažnim šlјunkom
na dnu bazena).
118
Sistem sakupljanja procednih voda

IBA isticanje
Cev za prenos procedne vode

Kolektor procednih voda za ostatke (talog)
Odvod procednih voda za ostatke (talog)
Kolektor procednih voda

Cevi za odvod procednih voda
Odvod procednih voda na brani
Ventil
Slika C-12. Novi deponijski sistem za sakuplјanje procednih voda
C.4.2.5. Sistem za odvod i sakuplјanje atmosferskih voda
Odvod atmosferske vode

Obodni kanali oko novoprojektovane deponije koristiće se za odvod atmosferske vode iz tela
deponije nakon izgradnje, a sekundarni kanali uz rekultivisane nasipe deponije će se koristiti za
ispuštanje sakuplјene vode u glavne obodne kanale pomoću cevovoda. Obodni kanali će služiti i
za odvod atmosferske vode koja teče sa spolјašnjih površina za prikuplјanje vode u aktivnu
deponiju tokom iskopavanja i rada deponije.
Obodni kanali kreću sa najviše tačke, na lokaciji tampona, i kreću se severno i južno. Od tačke
njihovog spajanja voda se kanališe do bazena za sakuplјanje atmosferske vode a na gornjoj
platformi koja se nalazi na nadmorskoj visini od 160,00 m.
Idejno rešenje koje je korišćeno kao polazna tačka za pripremu ovog projekta predviđalo je
izgradnju zemlјanih kanala za odvod atmosferske vode, koji bi na kritičnim delovima trebalo da
se naprave od betona (krivine i kaskade u delovima sa strmim nagibima).
Tokom iskopavanja u svim fazama, predviđaju se privremeni obodni oko kopova koji će kanalisati
atmosfersku vodu koja teče sa spolјašnjih površina, izvan faze aktivne deponije.
Nakon otvaranja faze „faze 1”, ostaje velika površina za sakuplјanje vode koja gravitira ka ovoj
fazi i izgradiće se obodni kanal za sakuplјanje vode, tako da ove vode ne mogu da dođu do
aktivne površine za odlaganje u „fazi 1". Isto važi za iskopavanje u „fazi 2", gde će cela površina
119
buduće „faze 3" i voda iz napunjene faze 1 gravitirati ka aktivnoj površini za odlaganje u "fazi 2".
Da bi se izbegao protok vode sa ovih površina, biće izgrađen privremeni obodni kanal za
odvođenje ovih voda.
Bazen za sakuplјanje atmosferskih voda

Projektovani kapacitet bazena za sakuplјanje atmosferskih voda za 25-godišnju kišu pomoću
metode opaženih padavina uklјučuje iste parametre kao što je objašnjeno u odelјku C.4.1.4
Bazen za sakuplјanje atmosferskih voda za postojeću deponiju.
Prema proračunima, zapremina bazena za sakuplјanje atmosferskih voda za novu deponiju

iznosi 4.800 m3.
C.4.2.6. Proizvodnja i mreža biogasa
Proizvodnja biogasa
Prema modelu predviđanja očekuje se da:
• tačna vršna vrednost na početku operacija (oko 2.400 Nm3/h u 2022), proizvodnja
biogasa dostiže maksimalnu vrednost protoka od oko 2.100 Nm 3/h (sa 50% CH4) u
2050. onda se logaritmički smanjuje do 300 Nm3/h u 2056, i približava se nuli u
2090;
• Od 2020. do 2053. godine protok uhvaćenog biogasa kreće se između 300 Nm3/h i
1.400 Nm3/h sa prosečnim protokom od oko 1.000 Nm3/h.
Degazacija deponije
Na novoj deponiji Vinča formiraće se aktivni sistem za degazaciju. Sama površina nove deponije
je podelјena u nekoliko sektora, kako je ranije opisano. Aktivni sistem degazera će biti postavlјen
preko površine za odlaganje neobrađenog otpada i na površinu tampona. Na delovima deponije
koji se koriste za odlaganje ostataka procesa neće biti bunara za biogas, pošto otpad koji s ovde
odlaže nije biorazgradiv i neće proizvesti deponijski gas.
Mreža biogasa od lokacije deponije do platforme za tretman sastoji se od:
• bunara za biogas (10% do 15% njih su projektovani da sakuplјaju i procedne vode),

• pumpe za izvlačenje procednih voda iz bunara,
• cevi u mreži bigasa,
• odvajač kondenzata na LFG mreži.
120
Bunari za biogas
Odabrani sistem za deponiju Vinča je aktivan. Ovaj sistem počinje formiranjem bunara za gas
koji se obično primenjuju na sledeći način:
Bunari za gasb su perforirane HDPE (polietilen visoke gustoće) cevi koje se nalaze u opisanim
bušotinama/bunarima. Između spolјašnjeg zida perforirane cevi i zida bunara postavlјen je sloj
šlјunka za odvođenje biogasa i radi zaštite perforacija od ispiranja. Dužina bunara za biogas je
standardno do 17 m (bunari za biogas na središtu deponije), dok je maksimalna dužina bunara
za biogas na kosinama standardno 13 m. Zona uticaja bunara je oko 15 m upluprečniku (u
odnosu na planirani poluprečnik sakuplјanja od 25 metara za staru deponiju). Prema tome,
očekuje se da će biti oko 15 bunara po hektru na novoj deponiji i 5 po hektru na staroj deponiji.
Formirani bunari za biogas su povezani sa mrežom biogasa.
Mreža biogasa
Mreža biogasa će biti instalirana na površini deponija.
Pošto je biogas zasićen vodom, u cevovodu se formiraju kondenzati. Mreža biogasa će se

instalirati na podu sa prilagođenim kosinama kako bi se obezbedila evakuacija kondenzata u
odvajačima kondenzata koji su instalirani na niskim nivoima mreže.
Ekspanzioni rukavci su ugrađeni kako bi se izbegla oštećenja prouzrokovana ekspanzijom

plastike u zavisnosti od vremena
Експанзиони HDPE колектор

Водећа
Постављање
Вођица
Подесива
Slika C-13. Standardni raspored površinske mreže biogasa
121
LFG mreža će biti opremlјena sistemima za uzorkovanje i postavlјanje (postavlјanje ventila na

svakom bunaru, postavlјanje dijafragmi) kako bi se povećalo sakuplјanje LFG (po kvalitetu i
protoku).
Mreža biogasa se sastoji od: primarne, sekundarne i tercijarne mreže koja povezuje bunare za
biogas sa sistemom za pretvaranje biogasa u energiju. Cevi HDPE standardnog prečnika 110, 200
i 315 mm koriste se za mrežu biogasa. Dimenzionisanje cevovoda je takvo da je obezbeđena
maksimalna brzina od 10 m/s. Pri brzinama manjim od 10 m/s, kondenzat biogasa ima
gravitacioni protok do odvajača kondenzata. Planirana distribucija mreže biogasa data je na
donjim slikama.
Tercijarna mreža se odnosi na cevovode koji povezuju bunare za biogas sa cevima sekundarne
mreže. Tercijarne i sekundarne mreže povezane su u obliku „riblјe kosti". Nagib je najmanje 2%.
Razlog za takvu vezu je pojava kondenzata tokom transporta biogasa iz tela deponije.
Sekundarna mreža povezuje tercijarnu sa primarnom. Pri povezivanju sekundarne i primarne

mreže treba napraviti vezu preko fleksibilnog creva. Ono povezuje sekundarnu mrežu sa
platformom za tretman biogasa.
C.4.2.7. Biološka rekultivacija

Biološka rekultivacija podrazumeva formiranje travnjaka primenom adekvatnih tehnoloških
metoda. Mešavina semena trave i leguminoza (npr Lolium perenne 13%, Festuca arundinacea
60%, Poa pratensis 13%, Lotus corniculatus 14%), koja se odlikuje tolerancijom na relativno
nepovolјne mikroklimatske i edafijske uslove, koristiće se za formiranje livadskih travnjaka u
skladu sa namenom zelene površine, opštim klimatskim uslovima i intenzitetom održavanja.
Standard setve je 30 g/m2.
122
Slika C-14. Plan biološke rekultivacije

Izvor: Projekat nove deponije Vinča (Beo-čista energija d.o.o., Energoprojekt-Hidroinženjering a.d., 2018)
C.4.3. SISTEM ZATVARANJA DEPONIJA
C.4.3.1. Funkcije koje izvršavaju sistemi za zatvaranje deponija

Prema stanju tehnike, sistemi za zatvaranje deponija se sastoje od višeslojnog sistema, pri čemu
svaki sloj obavlјa jednu ili više funkcija. Relevantne funkcije su predstavlјene u nastavku:
Vegetacijsko pokrivanje: pobolјšava mehaničku stabilnost sistema za zatvaranje; ograničava

eroziju; pobolјšava evapotranspiraciju i time ograničav infiltraciju kišnice u deponiju; oksidira
metan; promoviše integraciju u okolni pejzaž.
Meliorativni sloj: podržava vegetaciju; podrška za opremu za sakuplјanje gasa ili procedne vode;
odvaja osnovne slojeve od površine zemljišta; ublažava promene temperature i vlage u
osnovnim slojevima.
Zaštitni sloj: smanjuje rizik od ulaska životinja (jazbine), bilјaka (korenje) ili lјudi, pomaže čuvanje
vode i čini je dostupnom za evapotranspiraciju.
Drenažni sloj kišnice: pobolјšava bočnu evakuaciju kišnice na; smanjuje hidraulični pritisak koji
deluje na deluje na donji sloj; smanjuje sadržaj vode u gornjim slojevima i na taj način pobolјšava
stabilnost nagiba; smanjuje promene sadržaja vode u donjem sloju (izbegava se pucanje).
123
Sloj male propustlјivosti: pobolјšava bočnu evakuaciju kišnice za gornji sloj i na taj način
ograničava vertikalnu infiltraciju u deponiju; ograničava gubitke biogasa širom sistem zatvaranja;
ograničava ulazak vazduha u deponiju.
Sloj za odvod gasa: omogućva prikuplјanje i evakuaciju biogasa; služi kao potporni sloj za slojeve
koji se nalaze iznad.
C.4.3.2. Višeslojna konfiguracija prema srpskim direktivama

Višeslojni sistemi za zatvaranje novih deponija i starih deponija definisani su kroz dva različita
propisa koji su redstavlјeni u donjim pasusima.
Novo planirano odlagalište potpada izravno su pod Uredbu o odlaganju otpada na deponije
("Službeni glasnik RS", br. 92/2010)29. "Postojeća deponija" lokacije koje su postojale pre
primene sadašnje važeće direktive, tj "Uredbe o odlaganju otpada RS92-2010". Stoga, one nisu
predmet ovih propisa30.
Nove deponije
Sastav regulacionog sistema zatvaranja je definisan "Uredbom o odlaganju otpada RS92-2010 »
i prikazan je na slici ispod.
29
Uredba o odlaganju otpada na deponije ("Službeni glasnik RS", br. 92/2010) navodi da "Ova Uredba
bliže propisuje uslove i kriterijume za uspostavljanje lokacije, tehničke i tehnološke uslove za
projektovanje, izgradnju i rad deponije, vrste otpada čije se odlaganje zabranjuje, količine biorazgradivog
otpada koji se može odložiti, kriterijume i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, tj. deponovanje,
način i procedure rada i zatvaranje deponije, sadržaj i monitoring načina rada deponije, kao i buduće
održavanje nakon zatvaranja deponije. " : ovo se jasno odnosi na novu deponiju u Vinči.
Pravilnik o metodologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije ("Službeni glasnik RS" br. 74/2015)
navodi u svom članu 1 "Ovaj pravilnik propisuje metodologiju za izradu projekata rehabilitacije i sanacije,
osim projekata za eksploataciju mineralnih sirovina, koje se uređuju posebnim propisima. Ovaj pravilnik
se ne primjenjuje na projekte rehabilitacije i reklamacije koji se odnose na napuštene rudnike i rudarske
strukture. ': ovo se jasno odnosi na postojeći projekat sanacije deponije u Vinči.
30
Pravilnik o metodologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije ("Službeni glasnik RS" br. 74/2015)
navodi u svom članu 1 "Ovaj pravilnik propisuje metodologiju za izradu projekata rehabilitacije i sanacije,
osim projekata za eksploataciju mineralnih sirovina, koje se uređuju posebnim propisima. Ovaj pravilnik
se ne primjenjuje na projekte rehabilitacije i reklamacije koji se odnose na napuštene rudnike i rudarske
strukture. ' : ovo se jasno odnosi na postojeći projekat sanacije deponije u Vinči.
124
>0.50 Reclamation Layer

Sloj za obnavljanje
1,30
Nepropusni mineralni
0.50 Impermeable mineral
sloj
Layer
0.30 Permeable material

Propustljiv materijal
Otpad
Waste
Slika C-15. Sastav regulacionog sistema za zatvaranje deponija (nove deponije) - Prema „Uredbi o
odlaganju otpada RS92-2010"
Ovaj višeslojni poklopac je pogodan za obavlјanje sledećih relevantnih funkcija (od vrha do dna):
Tabela C-7. Funkcije koje izvršava višeslojnim sistem zatvaranja na novim deponijama
Konfiguracija prema RS92-

Sistem Relevantne funkcije
2010
Zaštita
Revegetacija
Evapotranspiracija
Struktura
0,5 m sloja za obnavlјanje Oticanje kišnice
zaštite
Integracija u okolni pejzaž
Odvod i evakuacija efektivnih padavina infiltriranih kroz sloj za
obnavlјanje
0,5 m nepropusnog
Barijera Ograničenje infiltracije vode u deponiju i povezanih rizika
mineralnog sloja
Zaštita
Potporna
0,3 m propusnog materijala Odvod gasa
struktura
Potporni sloj
Postojeće deponije
Pre sprovođenja "Uredbe o odlaganju otpada RS92-2010", sastav sistema za zatvaranje
deponija, prikazan na slici ispod, definisan je "Pravilnikom o projektima rekultivacije i sanacije
RS74-2015".
125
>0.20 TopGornji
Layer ofhumusa
sloj od Humus
>0.30 Earth
Zemlja
1,00
0.20 Gravel
Šljunak
Propustljivi inertni
Permeable inertmaterijal
material
0.30 (CDW
(građevinski otpad ili iskopi iz
or excavations from
nove deponije)
new landfill)
Otpad
Waste
Slika C-16. Sastav sistema za zatvaranje deponije (stare deponije) - Prema „Pravilniku o projektima
rekultivacije i sanacije RS74-2015"
Ovaj višeslojni sistem za zatvaranje je pogodan za obavlјanje sledećih funkcija (od vrha do dna):
126
Tabela C-8. Funkcije koje izvršava višeslojnim sistem zatvaranja na starim deponijama
Konfiguracija prema
Sistem Relevantne funkcije
Pravilniku RS74-2015
Zaštita
Revegetacija
Evapotranspiracija
Struktura 0,2 m gornjeg humusa +
Oticanje kišnice
zaštite 0,3 m zemlјe
Integracija u okolni pejzaž
Odvod i evakuacija efektivnih padavina infiltriranih kroz sloj za
obnavlјanje
Barijera - Ograničenje infiltracije vode u deponiju i povezanih rizika
0,2 m šlјunka + Zaštita
Potporna
0,3 m propusnog inertnog Odvod gasa
struktura
materijala Potporni sloj
C.4.3.2. Predloženi višeslojni sistemi zatvaranja za projekat Vinča

Višeslojni sistemi za zatvaranje predviđeni za sve Vinčine deponije (postojeća ili nova koja nije
inertna deponija) su projektovani da održe ili čak pobolјšaju funkcije u skladu sa propisima Srbije
i Direktivom Saveta o deponiji otpada (1999/31/EZ od 26. aprila 1999.).
Slika C-17. Konfiguracija sistema za zatvaranje deponije predložena od strane BCE

Kao prvi prijedlog, geosintetički drenažni materijal bi bio uklјučen u sistem za zatvaranje između
nepropusnih sloeva i slojeva za obnavlјanje. Ova konfiguracija bi pobolјšala odvod i evakuaciju
efektivnih padavina infiltriranih kroz sloj za obnavlјanje.
127
Drugi predlog dodatno uklјučuje sloj za odvod gasa između propusnog materijala i nepropusnog
sloja koji bi smanjio deblјinu osnovnog propusnog sloja samo u slučaju nedostatka dovolјno
materijala na licu mesta.
Važno je imati u vidu da, bez prisustva sloja za odvod gasa u poklopcu, optimalno upravlјanje
biogasom nastalim na deponiji najpre dolazi od optimizacije mreže za prikuplјanje deponijskog
gasa na deponiji.
U donjoj tabeli su prikazani sistemi za zatvaranje deponija i višeslojna konfiguracija prema RS92-
2010 u poređenju sa predloženom šemom.
128
Tabela C-9. Glavne funkcije potrebne za sisteme za zatvaranje deponija prema srpskim i evropskim propisima
Nivo performanse
Sistem Srpska regulativa Predloženo ograničenje prema srpskoj i evropskoj
Relevantne funkcije Srpska VINČA
zatvaranja (prema RS92-2010) regulativi
regulativa Predlog
+++ +++
• Zaštita
+++ +++
0,5 m sloja za • Revegetacija
+++ +++
obnavlјanje • Evapotranspiracija
Struktura 0,5 m sloja za + +++ +++
• Oticanje kišnice
zaštite obnavlјanje Geosintetički +++ +++
drenažni materijal • Integracija u okolni pejzaž
(oticanje) • Odvod i evakuacija efektivnih
padavina infiltriranih kroz sloj za + +++
obnavlјanje
0,5 m
nepropusnog 0,5 m nepropusnog • Ograničenje infiltracije vode u +++ +++
Barijera
mineralnog mineralnog sloja deponiju i povezanih rizika
sloja
0,3 m propusnog
materijala
ILI
Waste Waste Waste
Odvod • Zaštita +++ +++
0,3 m
Potporna geosintetičkog ++ ++
propusnog • Odvod gasa (2. predlog)
struktura drenažnog materijala
materijala • Potporni sloj +++ +++
(gas)
+
0,2 m propusnog
materijala
129
Kao što se može primetiti u gornjoj tabeli, sistem za zatvaranje deponije predložen za projekat Vinča u
potpunosti zadržava funkcije koje se zahtevaju postojećom važećom direktivom, tj. „Uredbom o
odlaganju otpada RS92-2010". Glavni interesi dve predložene optimizacije su detalјno opisani u
nastavku:
Sloj za odvod vode:
Regulatorni sistem zatvaranja definisan srpskim propisima prikazuje dobar nivo performansi u zaštiti,
revegetaciji, evapotranspiraciji, odvođenju kišnice i integraciji u okolni pejzaž. Trenutnom reglativom
se ne zahteva odvodni sloj ispod strukture zaštite što znači da će za efektivnu kišnicu koja se infiltrira
preko sloja za obnavlјanje potencijalno biti potrebno više vremena da se evakuiše iz sistema za
zatvaranje prema perifernom jarku.
Optimizacija odvodnjavanja kiše, predložena za projekat Vinča, doprinosi regulisanju sadržaja vode u
susednim materijalima ograničavanjem hidrauličkih podsticaja. Glavne funkcije predloženog
drenažnog geosintetičkog sloja su:
- U poređenju sa slojevima iznad:

o smanjiti pritiske pora u gornjem sloju za obnavlјanje, što će doprineti stabilnosti
celokupne strukture,
o kontrolisati protoke i sadržaj vlage u gornjim slojevima sistema za zatvaranje koji
utiču na revegetaciju.
- U poređenju sa slojevima ispod:
o smanjiti hidraulični pritisak preko barijere pobolјšanjem bočnog protoka kišnice na
uštrb vertikalne infiltracije u deponiju,
o smanjiti posledice koje brzina protoka može imati prolaskom kroz sloj barijere,
o ograničiti promene u sadržaju vode sloja barijere, i u smislu infiltracije i u smislu
isparavanja.
Što se tiče infiltracije kišnice u deponiju, smanjenje brzine protoka kroz sloj barijere je jedna od
najrelevantnijih funkcija sistema za zatvaranje. S obzirom na smanjenje infiltracije tečnosti u deponiju,
smanjeni su i rizici po životnu sredinu u vezi sa stvaranjem procednih voda i hidrauličnim pritiskom na
dnu. Pored toga, smanjena je količina procednih voda za prečišćavanje, što je korisno za operacije.
Sloj za odvod gasa
Potporna struktura može takođe biti u stanju da izvrši funkciju odvoda biogasa. Ako je tako, potporna
struktura mora da omogući protok gasa bez prepreka. Ovo nameće dodatne uslove u vezi sa
dimenzioniranjem potpornog sloja.
Pretpostavlјa se da propustlјivi materijal stavlјen direktno na deponiju za otpad obezbeđuje stabilnu,

homogenu i nivelisanu bazu za obavlјanje potporne funkcije za ostale komponente sistema za
zatvaranje. Mora omogućiti cirkulaciju opreme i raspoređivanje opterećenja koje proizilazi iz
130
diferencijalnog sleganja deponije otpada. Materijali moraju imati dobru nosivost nakon sabijanja.
Grubi elementi pružaju dobru nosivost i dovolјnu poroznost za evakuaciju biogasa ka sistemu za
sakuplјanje, dok fini elementi zadržavaju mehaničku koheziju potpore. Dobar kompromis (funkcija
potpore + doprinos mreži za prikuplјanje gasa) znači da se obezbedi da primenjeni materijal pokaže
hidrauličnu provodlјivost između 10-4 i 10-5 m/s.
U tom kontekstu, u slučaju nedostupnosti propusnog materijala dovolјne količine i kvaliteta za

istovremeno obavlјanje ove dve funkcije (potpora i odvođenje gasa), predlaže se zamena 0,1 m
propustlјivog materijala geosintetičkom slojem za odvod gasa. On će takođe omogućiti hvatanje,
ekstrakciju i ponovno iskorišćenje biogasa korišćenjem adekvatno razmaknute i proširene mreže
bunara za biogas.
C.4.3.3. Zaklјučci
Predloženi sistem za zatvaranje deponije projektovan je da zadrži ili čak pobolјša funkcije koje se
zahtevaju važećim srpskim propisima.
BCE je predložio optimizaciju sistema za zatvaranje deponije tako što je uklјučio geosintetički drenažni
sloj između nepropusnih slojeva i slojeva za obnavlјnje, u cilјu pobolјšanja odvoda i evakuacije
efektivnih padavina infiltracenih kroz sloj za obnavlјanje, što je jedna od glavnih funkcija sistema za
zatvaranje. Ova optimizacija će smanjiti infiltraciju u deponiju i ekološke rizike povezane sa stvaranjem
procednih voda i hidrauličnim pritiskom na dnu.
U slučaju nedostupnosti propustlјivog materijala dovolјne količine i kvaliteta za simultano izvršavanje

funkcija potpore i odvođenja gasa, predlaže se i optimizacija odvoda gasa (opciono) uklјučivanjem
geosintetičkog sloja za odvod gasa između mineralne barijere i propustlјivog materijala. Ovaj predlog
će omogućiti smanjenje deblјine propusnog materijala. Štaviše, treba imati na umu da, osim prisustva
odvođenja sloja gasa u poklopcu, optimalno upravlјanje biogasom koji ispušta deponija najpre dolazi
od optimizacije mreže bunara za sakuplјanje procednih voda na deponiji.
C.4.4. UTICAJ IZMEĐU STARE I NOVE DEPONIJE
Sledeći elementi doprinose tome da ne bude uticaja postojeće deponije na novu deponiju:
- upravlјanje vodom i procednom vodom na novoj i postojećoj deponiji vrši se odvojeno, kako je
ilustrovano na slici ispod;
- upravlјanje atmosferskim vodama je gravitaciono. Nova deponija je uzvodno od postojeće
deponije, a atmosferska voda iz postojeće deponije će proticati istočno (dok se nova deponija nalazi
na zapadu);
- na isti način, procedne vode sa postojeće deponije teku nizvodno (istočno)
- Sloj na dnu nove deponije će obezbediti sakuplјanje procednih voda i biće vodonepropusan prema
kompozitnom sloju prikazanom u odelјku 0 Projekat dna deponije i kosine odozgo.
131
Slika C-18. Tipičan presek između nove i stare deponije

Izvor: Suez Consulting, 2018)
132
Slika C-19. Upraavlјanje atmosferskim vodama iz postojeće deponije

Izvor: Suez Consulting, 2018)
133
C.4.5. POSTROJENјE ZA PREČIŠĆAVANјE PROCEDNIH VODA
Postrojenje za prečišćavanje procednih voda je takve veličine da može da prečisti 90.000 m3/g. i sastoji
se od sledećih faza:
• predtretmana,
• acidifikacije,
• reversne osmoze (RO),
• isparavanja (koncentrat iz reversne osmoze se šalјe u vakuumski isparivač),
• završne reversne osmoze.
Predtretman
Tokom procesa predtretmana, pesak, glina i ostale inertne čestice se uklanjaju iz procedne vode.
Procedna voda se prenosi od laguna procedne vode do postrojenja za prečišćavanje procednih voda
pomoću potoplјenih pumpi opremlјenih filterima sa veličinom mreže od 2 mm, kako bi se izbeglo
upumpavanje grubih čvrstih materija i zaštitila oprema tokom dalјeg postupka obrade. Nakon toga,
procedna voda se transportuje za predtretman, kako bi se smanjilo i ograničilo opterećenje RO
membrana. Predtretman obuhvata:
• rotaciona sita, sa sitom veličine 0,5 mm - 2 jedinice,
• peskovite filtere za eliminaciju čestica većih od 30 μm - 2 jedinice,
• filtriranje za uklanjanje suspendovanih čvrstih materija i zaštitu membrana. Predfiltriranje
se vrši pomoću: 2 kertridž filtera od 10 i 1 μm za zaštitu membrana. U zavisnosti od
koncentracije TSS i metala, može biti zanimlјivo ako se injektiraju polimeri oksidanta i
flokulanata da bi se uklonili sa peskovitih filtera.
Acidifikacija
Neophodno je eliminisati amonijak, što je jedna od komponenata procednih voda. Slobodni amonijak
može proći kroz membranu RO sistema i naći će se u permeatu (prečišćenoj procednoj vodi). Zbog toga
se vrši acidifikacija filtrirane procedne vode pomoću sumporne kiseline, za pretvaranje amonijaka u
amonijum sulfat, koji ostaje u koncentratu tokom tretmana na membrani.
Reversna osmoza
Reversna osmoza (RO) je tehnologija prečišćavanja vode koja koristi polupropusnu membranu. Kod
reverzne osmoze, primenjeni pritisak je dovolјan da prevaziđe osmotski pritisak. Rezultat je da se
koncentrovane nečistoće zadržavaju na strani pod pritiskom membrane, a tretirana (čista) voda može
proći na drugu stranu membrane. Da bi bila "selektivna", ova membrana ne bi trebalo da dozvolјava
prolaz velikih molekula ili jona kroz pore (otvore), ali bi trebalo da dozvoli da manje komponente
rastvora (kao što je rastvarač) prolaze slobodno. U zavisnosti od kvaliteta procedne vode (uglavnom
soli i organskih materija), procenat ponovnog iskorišćenja iznosiće oko 50%, do 70%. Permeat će se
transportovati u bazen tretirane (čiste) vode, odakle se transportuje u recipijenta - Ošlјanski potok, sa
prethodnim merenjem ispuštanja. Koncentrat iz membrana sa reversnom osmozom transportuje se za
dalј tretman na vakuumskom isparivaču.
134
Biće ugrađena dva paralelna RO sistema kapaciteta obrade od 200 m3/d. RO sistem će imati stopu
ponovnog iskorišćenja od oko 54%. To znači da će RO proizvoditi oko 50.000 m3/g. tretirane
(prečišćene) vode koja će ići u odvod. Faza koncentrata koja predstavlјa oko 40.000 m3/g. će napajati
vakuumske isparivače. RO će koncentrisati zagađivače sadržane u procednoj vodi u fazi koncentracije
RO.
Komponente RO sistema:
• Membrane:
o Svaka RO zapreka od 200 m3/d će biti sastavlјena od 2 faze membrane:
▪ 1. faza: 1.337 m2 membrane sastavlјene od 36 membrana od 8", nakon čega
dolazi
▪ 2. faza: oko 446 m2 površinske membrane sastavlјene od 12 membrana od
8".
o RO sistemi će biti opremlјeni spiralnim organskim membranama od 8". Ove
membrane imaju visok stepen zadržavanja.
o Fazu 1 će napajati pumpa visokog pritiska od 70b i oko 5 m3/h kako bi se obezbedila
dovoljna brzina filtracije poprečnog protoka (> 16 m/h) i ograničilo zapušivanje
membrana.
• CIP: CIP oprema će biti instalirana tako da se omogući čišćenje RO membrana kiselinom i
osnovnim hemikalijama. Svaka faza se može očistiti nezavisno.
Vakuumski isparivač
Predlaže se ugradnja dvfaznih evapo-koncentratora kapaciteta 40.000 m3/g. U postupku vakuumskog
isparivača procedne vode se termički tretiraju. Toplota dolazi iz petlјe tople vode (iz kotla, postrojenja
za kombinovano generisanje toplote i električne enrgije ili iz električnog grejača). Isparivač funkcioniše
pod vakuumom, što omogućava smanjenje tačke klјučanja vode i odvajanje pare od soli na nižim
temperaturama. Azot (amonijak) koji se nalazi u procednoj vodi mora prethodno da se tretira. U
suprotnom, amonijak će ostati u fazi pare, a ne u tečnoj fazi. Kao što je ranije opisano, predtretman
amonijaka se obavlјa acidifikacijom. Isparivač se sastoji od dvofaznog sistema koji sadrži:
• prvu fazu: isparivač kroz koji tečnost prolazi obrazujući tanak sloj koji ima mehaničku
kompresiju pare (MVC),
• drugu fazu: prisilna cirkulacija.
Prva faza omogućava isparavanje procedne vode pod vakuumom. Tokom prve faze, energija potrebna
za isparavanje dolazi od mehaničkog kompresora pare (MVC). Za pokretanje procesa koristiće se
vodena petlјa (iz kotla ili iz električnog grejača). Nakon toga, energija iz kompresora će biti dovolјna da
pokrije čitav proces. Parni kompresor će obezbediti kompresiju proizvedene pare. Povećanjem pritiska
pare, ventilator povećava temperaturu kondenzacije. Komprimovana para će se koristiti za održavanje
prve faze isparavanja. Višak pare će se kondenzovati pomoću suvog hladnjaka.
Druga faza se sastoji od prisilnog cirkulacionog isparivača. Druga faza koristi energiju iz vodene petlјe
da isparava vodu koja se nalazi u koncentrovanoj procednoj vodi iz prve faze. Koncentracija
superkoncentratne suve materije dostiže maksimalno 30% (između 20 i 30%) na izlazu iz druge faze i
135
sastoji se od soli, azota, organskih materija i metala iz procedne vode. Koncentrati će predstavlјati oko
6% sirove procedne vode koja ulazi u RO sisteme. Superkoncentrat se može odložiti na deponiju.
Proizvedeni kondenzat će biti voda dobrog kvaliteta, bez većine soli i organskih jedinjenja i ona lako
dostiže vrednosti ispod graničnih vrednosti otpadnih voda. Dobijeni kondenzat će se dalјe
transportovati do završne reversne osmoze.
Završna reversna osmoza (RO)

Sistem sa reversnom osmozom se ugrađuje nakon vakuumskih isparivača, kako bi se tretirao kondenzat
iz isparivača. Kondenzat iz isparivača će biti poprilično čista voda. Međutim, sistemom reversne
osmoze će se ukloniti amonijak, soli, tragovi teških metala i obezbediti da vrednosti parametara budu
u svakom trenutku ispod graničnih vrednosti. Procenat ponovnog iskorišćenja iz sistema sa reversnom
osmozom za tretman kondenzata iznosi 80-90%.
Koncentrat iz završne reversne osmoze se recirkulira u bazen za izjednačavanjeprocednih voda (ispred

membrane reversne osmoze), dok će permeat iz reversne osmoze ići u bazen tretirane (čiste) vode,
odakle se, zajedno sa permeatom iz sistema reversne osmoze, prenosi u recipijent (Ošlјanski potok),
sa prethodnim merenjem ispusta.
Slika C-20. Proces prečišćavanja procedne vode

Izvor: Tretman procedne vode za projekat deponije Vinča (Suez R&V BioEnergies, 2017)
Postrojenje za prečišćavanje procednih voda je projektovano da prihvati maksimalno opterećenje
procednih voda nastalih na deponijama (ovaj maksimum se generiše u prvoj fazi projekta, tokom
sanacije stare deponije). Nakon nekoliko godina, kada se u najvećoj meri izvrši tretman zaliha
procednih voda unutar stare deponije, LTP (postrojenje za tretman procednih voda) će prihvatati
spolјašnje procedne vode kako bi eksternim korisnicima predložilo savremenu tehnologiju tretmana u
LTP-u.
136
Slika C-21. Situacija LTP-a

Izvor: Projekat sanacije postojeće deponije Vinča (Beo-čista energija d.o.o., Energoprojekt-Niskogradnja a.d.,
Energoprojekt-Hidroinženjering a.d., Energoprojekt-Industrija a.d., 2018)
C.4.6. PRILAZ I PROSTOR ZA MERENјE
Novoprojektovano rešenje za ulazak u kompleks deponije biće pomereno prema jugozapadu, za oko
500 m u odnosu na postojeću situaciju. Na samom ulazu u kompleks deponije biće postavlјena
pregradna kapija. Od kapije, asfeltni put dužine oko 180 metara vodi do kontrolne zone, koja obuhvata
kontrolni prostor i vagu za kamione (tj. merne mostove).
Pregradna kapija
Na ulazak u kompleks deponije neophodno jepostaviti pregradnu kapiju. Kapija će se sastojati od dva
dela: deo za pešake i deo za vozila.
Kontrolna zona na ulazu u kompleks deponije
Kontrolna zona na ulazu u kompleks deponije obuhvata kontrolni prostor i vagu za kamione. Tri
montažne male kuće nalaze se u kontrolnom prostoru - od kojih su dve spojene a jedna je odvojena, a
u okviru njih se nalaze i kabina lica koje radi na kapiji, kontrolne table, kontrolni sistem vozila, kontrolna
soba za video nadzor, kancelarijski prostori, čajna kuhinja, toaleti i zajedničke prostorije za vozače.
Odvojena montažna mala kuća namenjena je pružanju opštih usluga vozačima kamiona. Sadržaće
137
radnu sobu, prostor za odmor, sobu za odlaganje stvari i toalet. Iz ovih malih kuća vidlјivost će biti 360
° kako bi se omogućila direktna razmena sa vozačima vozila.
Kamionske vage (merni mostovi)

Kontrolna zona na ulazu obuhvata četiri kamionske vage - dve za kamione koji dolaze u kompleks
deponije, a dve za kamione koji napuštaju kompleks deponije. Kamionske vage omogućavaju kontrolu
tokova otpada - i otpada koji dolazi u kompleks deponije i otpada koji napušta kompleks deponije
Vinča.
Kamionske vage će moći da obavlјaju merenje u oba smera - u slučaju kvara na jednoj vagi.
Konzole kamionskih vaga su elektronski povezane sa računarskim sistemom za kontrolu vozila, čime se
omogućava rad kamionske vage i kada nisu prisutna lica. Pored težine i vrste otpada na ulazu/izlazu iz
postojećeg kompleksa deponije, konzola treba da evidentira i memoriše broj vage, datum i vreme
transakcije, brojeve tablica na vozilima, naziv preduzeća koje snabdeva/preuzima otpad. Brisanje ili
ispravka podataka koji su uneti u sistem neće biti omogućeni.
Otkrivanje radioaktivnosti
Sistem za otkrivanje radioaktivnosti sa alarmom i odgovarajućim softverom biće instaliran na ulazu, na

vagama za kamione koji dolaze. Sistem će biti opremlјen sa nekoliko nivoa alarma, koji se određuju za
svaki detektor, u skladu sa nivoom zračenja.
Video nadzor
Video nadzor, koji će pokrivati ulaznu kapiju i kamionske vage, biće obezbeđen na ulazu u deponiju.
C.4.7. CDW PLATFORMA
Opis procesa
Proces se sastoji od:
1. isporuke otpada od rušenja,

2. osnovnog sortiranja otpada od rušenja,
3. droblјenja i prosejavanja inertnog otpada u različite veličine, kako bi se dobili:
o granulati,
o materijal za donju podlogu puta (kolovozi sa nevezanom osnovom),
o materijali za ispunu, itd.,
4. čuvanje čistog zemlјišta u namenskom prostoru za eventualno ponovno iskorišćenje u
vidu ispune/pokrivanja.
Građevinski otpad i otpad od rušenja se isporučuje u kamionima.
138
Predviđa se da CDW platformu servisira bager sa tri vrste dodatne opreme za droblјenje većeg otpada,
kao i sa utovarivačem za transport delimično droblјenog materijala u prijemnu posudu postrojenja za
droblјenje. Postrojenje za droblјenje, ispred same drobilice, sito za odajanje finih frakcija koje se
pokretnom trakom prenose do skladišta na otvorenom. Droblјeni materijal se putem magnetskog
separatora za odvajanje otpada od gvožđa prenosi pokretnom trakom do sita. Kroz sito se odvajaju tri
frakcije, koje se pokretnom trakom prenose do skladišta na otvorenom. Najgrubije frakcije mogu se
preneti pokretnom trakom do skladišta na otvorenom ili se vraćaju do prijemnog dela drobilice.
Podaci o projektu:
• Materijal: građevinski otpad i otpad od rušenja

• Veličina materijala na prijemu: 0-600mm
• Kapacitet: do 300 mtph
• Vlaga: maks. 4%
• Proizvodi: 0/32, 32/80, 80/150 mm
Predviđen je i sistem prskanja kako bi se izbegla prašina.
Sažetak pretpostavki u pogledu otpada koji se prima
1. Zemlјa u CDW-u: 100 kt/god.

• Suva zemlјa (87%): 87.000 t/god.
• Vlažna zemlјa i mulј (9%): 9.000 t/god.
• Kamen, šlјunak, asfalt (3%): 3.000 t/god.
• Pesak (1%): 1.000 t/god.
2. CDW kombinovan otpad od rušenja: 100 kt/god.
• Građevinski otpad: 96.000 t/god.
• Otpad od dekonstrukcije (4%): 4.000 t/god.
139
Радна платформа
CDW платформа
Slika C-22. Standardni raspored na lokaciji - CDW platforma i radna platforma

Izvor: Idejni projekat platforme postrojenja za droblјenje-CDW platforme (Energoprojekt-Industrija a.d., 2018)
140
Slika C-23. Izgled CDW platforme
C.4.8. RADNA PLATFORMA DEPONIJE
Rdna platforma deponije nalazi se u jugoistočnom delu deponije. Lokacija zauzima površinu od oko
5.000 m2.
Platforma se sastoji od:
• zgrade uprave,
• sale za održavanje/atelјea za održavanje,
• skladišta opasnog otpada,
• sanitarnih objekata na lokaciji,
• benzinske pumpe,
• parkirališta za kamione (sa 12 parking mesta),
• voznog parka (sa 20 parking mesta).
Benzinska pumpa
Benzinska stanica će biti smeštena na radnoj platformi između zgrade uprave i zone ostalih objekata
na platformi. Benzinska pumpa radi nezavisno u odnosu na puteve. Vozila dolaze u stanicu za gorivo,
na dva dozatora za gorivo i ako nema potrebe da ostanu na platformi, vozila napuštaju taj objekat.
Postoji podzemni rezervoar za gorivo unutar benzinske pumpe za mašine, kapaciteta 50 m3. Ako im je
141
neophodan remont, pranje ili se upućuju do parking mesta, obezbediće se putna veza sa tim objektima
bez ulaska na interni put.
Prostor za remont i pranje
Prostor za remont i prnje vozila biće ispred radionice.
Jedinica za prečišćavanje sanitarne otpadne vode
Kanalizacija otpadnih voda iz kompleksa Vinča, kao i iz zgrada sa radne platforme, prelazi u jedinicu za
prečišćavanje otpadnih voda koja se nalazi u okviru radne platforme. Kapacitet uređaja je 100 ES.
Prečišćene vode se odlivaju u obodni kanal za atmosferske vode koji ih odvodi do jezera na donjoj
platformi.
Relativno čiste atmosferske vode sa krovova zgrada se slobodno ispuštaju u okolinu oko zgrade kako
se predviđama uslovima koje propisuje preduzeće Srbijavode.
Zaulјene atmosferske vode sa radne platforme (sa parkinga, od pranja automobila, iz benzinske
pumpe) prikuplјaju se i odvode u separator zaulјenih voda sa rezervoarom sa taložnikom. Naakon
prečišćavanja ove vode se tkođe odvode do obodnog kanala za atmosferske vode.
C.4.9. OBJEKAT ZA ENERGETSKO ISKORIŠĆENјE KOMUNALNOG OTPADA I GASA IZ

DEPONIJE VINČA (EfW)
Postrojenje za proizvodnju energije iz otpada (EfW) (funkcionalna jedinica 1/1) biće postrojenje za
kombinovanje generisanje toplote i električne energije - koristiće komunalni otpad za proizvodnju
električne i toplotne energije. Postrojenje EfW, zajedno sa postrojenjem za proizvodnju tplote i
električne energije iz deponijskog gasa (funkcionalna jedinica 1/2), biće izgrađena na građevinskoj
parceli KP1, u skladu sa Izmenama plana detalјne regulacije sanitarne deponije Vinča. Obe
funkcionalne jedinice će biti povezane sa ostatkom kompleksa deponije na sledeći način:
• povezivanjem sa unutrašnjom mrežom puteva unutar područja za rukovanje otpadom, za

komunalni otpad koji se isporučuje sa područja Grada Beograda, koji se sagoreva/spalјuje
unutar funkcionalne jedinice 1/1, na kojem se tačka prijema otpada, sa mernim
mostovima, nalazi izvan građevinske parcele KP1,
• povezivanjem sa zajedničkim vodosnadbevanjem kompleksa deponije Vinča,
• povezivanjem funkcionalne jedinice 1/2, preko kolektorskog cevovoda za dovod
deponijskog gasa u sistem za sakuplјanje gasa sa postojeće deponije i novih deponija,
• odlaganje stabilizovanog APCR-a, nastalog tokom procesa sagorevanja komunalnog
otpada unutar funkcionalne jedinice 1/1, obavlјa se na posebno pripremlјenoj deponiji
unutar kompleksa. Uklanjanje i transport APCR-a iz postrojenja za tretman unutar
građevinske parcele KP1, do deponije APCR unutar kompleksa, obavlјa se kamionima
preko unutrašnjih puteva,
142
• periodični višak otpadnih voda, koje se mogu javiti na građevinskoj parceli KP1, tretira se
zajedno sa procednim vodama sa deponija komunalnog otpada.
Tehnički opis
Projekat uključuje nabavku jedne linije za sagorevanje (insineraciju), maksimalnog trajnog kapaciteta
(MCR+) 49.4 t/h čvrstog komunalnog otpada (KČO) donje toplotne moći 7500 kJ/kg i projektovanog
maksimalnog trajnog kapaciteta 43.6 t/h sagorevanja čvrstog komunalnog otpada, neto toplotne moći
8500kJ/kg.
Predloženo tehnološko rešenje obuhvata sledeće osnovne zone:
1. povratnu rešetku proizvođača Martin tip Vario,

2. kotao, projektovan u skladu sa najsavremenijom praksom: CNIM vertikalni kotao-
utilizator, ovesnog tipa (zbog kapaciteta),
3. prečišćavanje dimnih gasova suvim SECOLAB postupkom, sa recirkulacijom ostataka i
reaktivacijom putem maturacije,
4. optimizovan parni ciklus 60 bara / 400°C u cilju dostizanja maksimalne produkcije pare,
5. selektivna nekatalitička redukcija NOX (SNCR) sa ubrizgavanjem tečne uree,
6. APCR and fly ash solidification (APCR – Air Pollution Control Residues - otpad iz procesa
prečišćavanja dimnih gasova od sagorevanja otpada i solidifikacija letećeg pepela),
7. IBA treatment to maximise resource recovery from bottom ash (IBA – tretman šljake iz
procesa spaljivanja otpada u cilju obnavljanja resursa iz šljake.
143
FU1/2
144
Slika C-24. Situacija- FU1

Izvor: Idejni projekat - Termoelektrana -toplana na komunalni otpad – Sveska 0 (Energoprojekt-
Entel a.d., 2018)
Prijem i transport otpada

Zona istovara- prijemna hala
Vozila koja dopremaju otpad u Postrojenje mere se na automatskim kolskim vagama, smeštenim na
ulazu u kompleks Vinča.
145
Slika C-25. Prijemna hala

Izvor: Idejni projekat - Termoelektrana -toplana na komunalni otpad – Sveska 11-E3 (Energoprojekt-Entel a.d.,
2018)
Prijemna hala je zatvorenog tipa, smeštena na ograničenom prostoru, na nivou istovarnih rampi, a
bunker je opremljen žaluzinama kako bi se omogućila prirodna ventilacija vazduha. Sistem otprašivanja
će sprečiti ili eliminisati emisije čestica iz zone bunkera. On uključuje sistem za automatsko raspršivanje
i daljinsko (radio) upravljanje iz komandne prostorije.
Vazduh za sagorevanje se razvodi kroz prijemnu halu, u uslovima potpritiska, kako bi se sprečila emisija
prašine i širenje neprijatnih mirisa. Prodori/otvori u protivpožarnim pregradnim zidovima, između
prijemne hale i kotlarnice, projektovani su sa vatrootpornošću u trajanju od 2h. Motorizovane
protivpožarne klapne odsisnog (aspiratornog) ventilatora se zatvaraju nakon usisa ukupne količine
vazduha, kojima se upravlja iz komande.
Za prilaz vozila predviđeno je sedam (7) istovarnih rampi, sa crvenom/zelenom signalnom lampicom
postavljenom na vidnom mestu, da bi se, pri kretanju vozila unazad ka istovarnoj rampi, signaliziralo
koja je rampa u funkciji. Na ovaj način omogućeno je aktivno upravljanje kretanjem vozila iz centralne
komande.
Jedan (1) utovarni levak predviđen je za ponovni utovar otpada u vozila, u slučaju potrebe. Po svojim
karakteristikama sličan je kotlovskom dozirnom levku. Robusna konstrukcija omogućava prihvat
otpada iz punog zahvata grabilice, a veličina ulaznog otvora levka odgovara prečniku grabilice.
Prijemni bunker
Bunker je dimenzioniran imajući u vidu količinu otpada koja se istovari u toku jednog dana. Zapremina
bunkera obezbeđuje 3-dnevno skladištenje uz dodatna 2 dana odlaganja otpada pri maksimalnom
kapacitetu Postrojenja. Bunker će biti ravne glatke površine, izrađen od armirano betonskog
vodootpornog betona. Osnovne dimenzije bunkera su:
• dužina 37.30 m,
• širina 18.00 m,
146
• dubina – 10.0 m (od kote prijemne hale).

Kranovi za otpad i grabilice
Postrojenje je opremljeno sa dva (2) pokretna krana sa mehaničkim grabilicama, koji su sposobni da
pokupe/zahvate otpad sa bilo koje tačke u okviru bunkera. Tokom rada Postrojenja, samo jedan kran
će se koristiti za doziranje otpada u levkove rešetki kao i za mešanje otpada, kako bi se obezbedilo da
otpad u levkovima ima konstantnu toplotnu moć.
Upravljanje kranovima vrši se sa komandnog pulta (1 pult po kranu), smeštenim u Komandnoj

prostoriji. Na ovaj način će biti olakšan rad s obzirom da je sa komandnog pulta omogućena dobra
vizuelna kontrola celokupnog skladišta za otpad. Kranovi su opremljeni grabilicama i sistemima
daljinskog upravljanja, da bi se omogućilo upravljanje iz Komandne prostorije u ručnom,
poluautomatskom ili automatskom režimu rada. U poluautomatskom režimu rada otpad zahvata
operator krana ručno, a zatim ga usmerava i ispušta automatski u dozirni levak.Planirano je da jedan
kran bude radni a drugi rezervni. Istovremeni rad oba krana u automatskom ili poluautomatskom
režimu nije moguć, a predviđeni su i uređaji za bezbedan rad.
Pri radu u automatskom režimu kranovi su opremljeni troosovinskim (permanentnim) sistemom za

pozicioniranje, koji je povezan sa glavnim Distributivnim upravljačkim sistemom (DCS) Postrojenja.
Upravljanje radom bunkera i kontrola rada vrše se preko odgovarajućeg SCADA sistema, koji
omogućava potpuno automatizovan rad:
• kotlovskog dozirnog levka,

• čistih zona bunkera ispred istovarnih rampi,
• mešača otpada.
Iz gore navedenih razloga, neophodan je poseban režim kretanja transportnih vozila.
Slika C-26. Kranovi za otpad s grabilicama za hvatanje otpada iz prijemnog bunkera

2018)
147
Predviđeno je da kranovi i grabilice prenesu i ubace dnevnu količinu otpada u dozirni levak u toku 12
časova rada. Osim toga, kranovi i grabilice će biti osposobljeni za dalji kontinualni rad tokom preostalih
12 časova u toku dana. Kapacitet grabilice i krana je 12 m³, 16.5 tons. Pokretni kran se u toku rada
koristi za mešanje otpada u bunkeru, da bi se u najvećoj mogućoj meri obezbedila konstantna toplotna
moć otpada u levku, a može biti upotrebljen i za ponovni utovar otpada u kamionski levak, u slučaju
potrebe. Biće obezbeđena jedna videokamera po dozirnom levku, sa prikazom nivoa otpada u levku u
Komandnoj prostoriji, na kranskoj operatorskoj stanici. Grabilice za otpad montirane na pokrentne
kranove, biće višečeljusne sa hidrauličkim pogonom. Grabilice će biti opremljene mernim uređajima -
senzorima težine sa prikazom na DSU težine tereta grabilice pre ispusta otpada u levak. Predviđene su
ukupno dve (2) grabilice - po jedna za svaki kran.
Slika C-27. Grabilice u obliku narančine kore za hvatanje otpada iz prijemnog bunkera
2018)
Kanal ispod levka je projektovan na način koji obezbeđuje zaptivanje na spoju sa komorom za
sagorevanje i sprečava prodor vazduha i isticanje gasova iz ložišta. Na dnu kanala, klipni dodavač gura
otpad preko prednje ivice rešetke.
Kotlovsko postrojenje
Kotlovsko postrojenje podrazumeva kotao sa pripadajućom opremom i pomoćnim sistemima i
uređajima koji omogućavaju normalno funkcionisanje kotla od ulaza goriva do ispuštanja dimnih
gasova i ulaza napojne vode do izlaza sveže i međupregrejane pare.
Kotlovsko postrojenje obuhvata:
• sistem za sagorevanje otpada,

• sistem za odvođenje šljake,
• kotao,
• sistem vazduha za sagorevanje,
• sistem dimnih gasova,
148
• sistem goriva za start kotla i podršku pri snižnim opterećenjima,

• finalni ekonomajzer,
• ostalu pomoćnu opremu i uređaje.
Na osnovu predviđanog kapaciteta i neto toplotne moći (NTM) otpada (ili DTM - donja toplotna moć
ili DTV – donja toplotna vrednost), odabrano je 6 pokretnih rešetki sa vertikalnom šemom kotla.
Rešetka i kotao su sa optimizovanom rekuperacijom energije i sniženim emisijama NOX iz sirovog gasa.
Kapacitet sagorevanja
Rešetka je projektovana za kontinualni rad sa DTM u opsegu od 6000 kJ/kg (minimalna DTM) do 12,000
kJ/kg (maksimalna DTM) i sagorevanje različitih vrsta otpada. Časovni kapacitet sagorevanja otpada
biće umanjen u skladu sa DTM otpada čija je DTM između 7500 kJ/kg i 12000 kJ/kg. Projektna donja
toplotna moć - DTM pri maksimalnom trajnom kapacitetu (MCR) iznosi 8500 kJ/kg. Maksimalni
(časovni) kapacitet sagorevanja, izražen je u vidu tone spaljenog otpada po jednoj liniji, što iznosi 49.4
t/h otpada čija je DTM između 6000 kJ/kg (MCR+) i 7500 kJ/kg, odnosno 43.6 t/h pri maksimalnoj
produkciji od 8500 kJ/kg (MCR).
Tabela C-10. Sastav goriva

Protok goriva (t/h) 49,44 43,6
DTM (kJ/kg) 7.500 8.500
Procenjen sastav Nesagorive materije 25,50 23,50
goriva Voda 35,90 33,60
(%) Sagorive materije 38,60 42,90
(Ugljenik) (20,66) (22,96)
(Vodonik) (2,77) (3,08)
(Kiseonik) (13,73) (15,26)
(Azot) (0,77) (0,86)
Izvor: Idejni projekat - Termoelektrana -toplana na komunalni otpad – Sveska 6-1 (Energoprojekt-Entel a.d.,
2018)
149
Slika C-28. Predložena šema sagorevanja otpada

2018)
Postrojenje za sagorevanje
Postrojenje za sagorevanje sadrži sledeće osnovne elemente:
• sistem za utovar otpada,

• sistem za prenos otpada,
• dodavač otpada,
• povratna rešetka sistem MARTIN, Vario tip,
• sistem transporta sa rešetkom (za prosejavanje),
• donji ispust šljake,
• sistem hidrauličkog pogona,
• sistem za distribuciju vazduha za sagorevanje,
• regulacija sagorevanja,
• sistem za dovod vazduha za sagorevanje,
• oprema za sagorevanje pomoćnog goriva (gorionici),
• odlaganje pepela.
150
Slika C-29. Povratna rešetka system MARTIN – preliminarni crtež

2018)
Sistem tečnog goriva
Tečno gorivo se do Postrojenja za preradu komunalnog otpada doprema autocisternama. Istovar

goriva vrši se na pretakalištu u glavne rezervoare goriva. Rezervoari goriva kapaciteta V= 2 x 60 m 3,
biće instalirani iznad nivoa zemlje, u neposrednoj blizini silosa finalnog otpada (APCR Silos).
Za potrebe potpale i održavanja vatre kod niskih opterećenja kotla predviđeno je da se koristi tečno -
dizel gorivo. Transport goriva do kotla u kome se vrši sagorevanje komunalnog otpada, obavljaće se
pomoću 2 distributivne pumpe (2x100%), 1 radna i 1 rezervna. Ukoliko u kotlu dođe do pada
temperature dimnih gasova ispod 850°C dva gorionika automatski se uključuju u rad, kako bi se održala
temperatura dok se otpad nalazi na rešetki kotla.
Pored kotla za sagorevanje komunalnog otpada, tečnim gorivom snabdevaće se i sledeći potrošači:
• rezervoar goriva u pomocnoj kotlarnici, APCR

• dnevni rezervoar goriva u zgradi gde je smešten dizel generator,
• rezervoar goriva za dizel pumpe koje su instalirane u pumpnoj stanici protivpožarne vode.
151
Sistem za sagorevanje (insineraciju) otpada

Povratna rešetka sistem MARTIN je izuzetno pogodna za sagorevanje otpada iz domaćinstva (kućnog
otpada) kao i njemu sličnog komercijalnog otpada.
Slika C-30. Osnovni elementi postrojenja za sagorevanje otpada

2018)
Ispunjenost navedenih zahteva obezbeđuje izvesne prednosti u radu sistema za sagorevanje: visok nivo
raspoloživosti, dug projektni vek površine rešetke, mogućnost reciklaže otpadnih materija sagorevanja,
dosledno poštovanje zahteva u pogledu štetnih emisija uz istovremeno održavanje visoke efikasnosti
postrojenja.
Doziranje otpada
Automatizovani dodavač ispušta otpad na rešetku. Iznad dodavača je smešten usipni kanal koji se
sastoji od levka i padne šahte. Kada je linija za sagorevanje otpada u funkciji, kanal se puni otpadom
koji pada gravitaciono na rešetku. Kanal za otpad obezbeđuje dobru zaptivenost između ložišta i
bunkera za otpad. Na ovaj način sprečeno je eventualno isticanje vazduha, koje može negativno uticati
na uslove sagorevanja i eventualnu pojavu požara u kanalu.
152
Slika C-31. Doziranje otpada

2018)
Kanal za otpad takođe služi i kao rezerva za otpad koji se nasipa pomoću grabilica. Kapacitet dozirnog
levka omogućava da levak bude dovoljno napunjen tokom jednog ciklusa punjenja. Nivo otpada u levku
sve vreme kontroliše operator krana.
• Dozirni levak
Levak je dimenzionisan na način koji omogućava da pri otvaranju grabilice. Demontažni habajući limovi
su zavareni za levak, na mestima gde je to potrebno. Pristup levku omogućen je sa kote prijemnog hola
tako da se postupak može obaviti ručno. Gornja ivica levka je smeštena na oko 1 m iznad kote
prijemnog hola (zone prijema otpada) čime je sprečena mogućnost pada tokom rada.
• Dozirni kanal
Nivo otpada u kanalu se kontroliše mikrotalasnim senzorima nivoa. U slučaju da nije dostignut
minimalni nivo, alarmni signal se prosleđuje u komandnu prostoriju i kabinu rukovaoca krana. Zaporna
153
klapna koja zauzima celu širinu usipnog kanala, postavljena je ispod levka. Ova klapna omogućava
zaptivenost pri startovanju i prekidu rada sistema za sagorevanje i u slučaju kada nema otpada u
kanalu. Kompletan hidraulički pogon klapne smešten je zvan padne šahte. Panda šahta smeštena ispod
zaporne klapne, je zatvorena vodenim omotačem koji predstavlja zaštitu od pregrevanja. Voda teče
kontinualno kroz tople i hladne zone putem prirodne cirkulacije, čime je sprečeno pregrevanje. Nema
dodatne potrošnje vode. Kada temperatura prekorači normalne vrednosti, dovod rashladne vode se
reguliše pomoću termostatskog ventila. Predviđen je bezbedan sistem za deblokadu/odgušenje kanala
pomoću posebne grabilice na kranu i zaštitne korpe.
• Dodavač
Otpad se dozira pomoću klipnog dodavača. Otpad, koji se potiskuje gravitaciono u padnoj šahti,
rastresa se pomoću klipa, čime se postiže ujednačena distribucija goriva na rešetki. Isključena je
mogućnost nekontrolisanog iskliznuća otpada kroz kanalski otvor jer vertikalno kretanje otpada
odozgo nadole prelazi u horizontalno kretanje. Svaka sekcija rešetke ima svoj sopstveni klip sa
hidrauličkim pogonom. Učestanost hoda, dužina hoda i brzina hoda rešetke može se podesiti
individualno. Ciklus doziranja otpada je integrisan sa sistemom za regulaciju sagorevanja; ručno
upravljanje je moguće vršiti lokalno, po potrebi. Površine klipnih dodavača i dozirne ploče, koji su
izloženi zračenju iz ložišta, sastoje se od toplootpornih livenih hromiranih čelika. V-vođice i
neremontujući nosači i valjci obezbeđuju kontinualno kretanje klipa bez kočenja. Kompaktno i robusno
dizajnirana konstrukcija praktično isključuje mogućnost oštećenja rešetke zbog teških komada otpada
koji padaju na njenu površinu kroz kanal. Otpad se sa dozirne ploče preko ivice dodavača ispušta na
rešetku. Dobra potpala i stabilan proces sagorevanja ostvaruju se kao rezultat dodatnog usitnjavanja
kompaktnog otpada, čak i u slučaju niže toplotne moći.
Povratna rešetka
• Sagorevanje otpada
MARTINova povratna rešetka tip Vario je horizontalna, nagnuta pod uglom od 24° na potezu od
dodavača do ispusta. Rešetka se sastoji od stacionarnih i pokretnih rešetnica, raspoređenih u
naizmeničnom nizu. Usled povratnog kretanja pokretnih segmenata rešetke u smeru suprotnom
prirodnom kretanju nadole sagorevanog (sloja) otpada na rešetki, gorivo se prvo meša u smeru
unapred a zatim unazad. Na ovaj način obezbeđeno je kontinualno mešanje slojeva otpada na
prednjem kraju rešetke i u neposrednoj blizini površine rešetke sa formiranjem užarenih čestica u
glavnoj zoni sagorevanja. Aktivan i stabilan proces sgorevanja, u kome sve faze procesa (sušenje,
gasifikacija, potpala i sagorevanje) učestvuju istovremeno i uzastopno, odvija se na prednjem delu
rešetke. Kontinualno pomeranje rešetke napred-nazad obezbežuje ujednačeno oslobađanje toplote i
visoke vrednosti sagorevanja otpada.
154
Slika C-32. Kretanje- povratni hod rešetke

2018)
Pokretni segmenti rešetke naprave približno 15 – 25 (povratnih) hodova/h u pravcu prednjeg kraja
rešetke. Učestanost hoda, tj. brzina kretanja rešetke meša sloj goriva. Brzina kretanja ima tek neznatan
uticaj na kapacitet. Vreme zadržavanja otpada na rešetki iznosi približno 60 - 70 minuta. Brzina kojom
se rešetka oslobađa otpada je od 30 do 45 minuta.
Sekundarno sagorevanje, tj. oksidacija nesagorelih gasova, odvija se plamenu, koji se formira iznad
glavne zone sagorevanja. Praktično se kompletno sagorevanje gasova postiže regulisanim dovođenjem
sekundarnog vazduha u zavisnosti od uslova sagorevanja otpada, koji preovlađuju u bilo kom trenutku.
Stvaranje ugljen monoksida i halogenih ugljovodonika se u osnovi sprečava intenzivnom agitacijom i

mešanjem gasova koji se emituju iz plamena neposredno iznad glavne zone sagorevanja uz pomoć
ciljanog dovođenja sekundarnog vazduha.
• Noseća konstrukcija rešetke
Rešetka se sastoji od jedne ili više paralelnih sekcija. Širina sekcije može biti odabrana kao manja (od
manjih segmenata). Dužina rešetke se određuje prema broju stepenastih segmenata i također je
promenljiva. Zahvaljujući primenjenom modularnom sistemu, rešetka može biti dimenzionisana da
zadovolji zahteve u pogledu tačno definisanog protoka materijala kao i specifičnih svojstava
sagorevanog otpada.
Modularna konstrukcija rešetke sastoji se od bočnih podužnih ramova povezanih nosačima i

pregradnim panelima. Nosači od T-profila smešteni su između bočnih podužnih ramova i služe za
nošenje stacionarnih rešetnica. Lim-ploče dele pogonsku konstrukciju na pet zona po celoj dužini
rešetke. Primarni vazduh se dovodi u svaku zonu individualno. Levkovi, izrađeni od zaptivno zavarenih
čeličnih limova, proširuju pomenute zone. Levkovi povezuju zone plenuma (komora) primarnog
vazduha i služe za prikupljanje pepela koji pada kroz procepe rešetke.
155
Slika C-33. Princip rada povratne MARTINove rešetke

2018)
• Pogon rešetke
Svaka sekcija rešetke ima svoj sopstveni pogon, koji je nezavistan od ostalih pogona. Sekcije su
podeljene na tri pogonske zone u kojima se brzina kretanja rešetke može podesiti na različite vrednosti.
Pokretni redovi rešetnica u zoni pogona su povezani sa hidraulički pogonjenim pokretnim nosačem
rešetke. Cilindri su postavljeni ispod sekcija rešetke i može im se prići sa spoljne strane. Zamena je
moguća kada je sistem za sagorevanje u funkciji.
Noseći valjci obezbeđuju slobodno kretanje i minimalno habanje. Zamenjive habajuće trake služe kao
noseće površine. Valjci sprečavaju bočno pomeranje pogonskih nosača. Vazduh za zaptivanje
obezbeđuje zaštitu neremontujućeg nosača i valjaka od zaprljanja.
Hidraulični pogoni su opremljeni nepovratnim klapnama da bi se sprečilo kretanje pokretnih rešetnica

u smeru nadole usled sopstvene težine između dva povratna hoda.
• Površina rešetke
Površina MARTINove povratne rešetke sastoji se od individualnih naizmenično postavljenih pokretnih

i nepokretnih segmenata, raspoređenih u redovima. Rešetnice su izrađene od 18 % livenog hromiranog
čelika, visokootpornog na habanje i toplotu. Sve rešetnice imaju identičnu osnovnu konstrukciju.
Razlučite širine krajnjih rešetnica omogućavaju istu veličinu zazora između segmenata. Na ovaj način
sprečeno je podizanje individualnih štapova rešetke.
156
Krute rešetnice kutijastog tipa imaju rebra za hlađenje celom dužinom, sa donje strane. Primarni
vazduh prvo struji kroz rešetnice a zatim se uvodi u sloj goriva kroz približno 2 mm široke vazdušne
zazore na prednjem delu rešetnice. Vazdušni zazori čine oko 0.5% ukupne površine rešetke. Na ovaj
način omogućena je visoka otpornost protoka neophodna za ujednačen dovod vazduha do sloja goriva
i u isto vreme omogućeno hlađenje rešetnica. Povratno kretanje napred-nazad pokretnih rešetnica
omogućava pokrivenost cele površine rešetke slojem otpada i/ili šljake. Na ovaj način, rešetnice su
maksimalno zaštićene od termičkog zračenja iz ložišta. Prosečna radna temperatura rešetnica čak i u
glavnoj zoni sagorevanja je samo neznatno iznad podešene temperature primarnog vazduha. Iz
navedenih razloga, površina rešetke ne treba da se hladi vodom – čak ni pri sagorevanju otpada - goriva
visoke toplotne moći. To obezbeđuje visok stepen sigurnosti u pogledu toplotnog preopterećenja i
omogućava duži radni vek, koji skoro isključivo zavisi od mehanićkog habanja.
Termoparovi za merenje temperature rešetnica postavljeni su u odabranim rešetnicama u glavnoj zoni

sagorevanja. Mehaničko habanje i uticaj toplote utiču na promene tj. na ukupnu širinu sekcija rešetke
tokom rada. Podešavanje štapova na površini rešetke i pomeranjem limova bočnih elemenata sekcija
kompenzuje ove promene. Vršeći ujednačen pritisak, one olakšavaju precizno vođenje rešetnica i
zaptivenost površine i pri dužim periodima eksploatacije. Neravnomerna distribucija primarnog
vazduha i blokade zbog prisustva stranih primesa koje upadaju u zazor između rešetnica su na taj način
u velikoj meri sprečeni.
Kada pokretne rešetnice dostignu svoj krajnji gornji položaj tokom radnog hoda, svaka druga
nepokretna rešetnica se pomeri u odnosu na susedne rešetnice. Kada se pokretne rešetnice povuku
do donjeg krajnjeg položaja, isto relativno kretanje štapova se odvija i kod pokretnih rešetnica.
Samočišćenje vazdušnog zazora vrši se pomoću relativnog povratnog hoda. Stepenaste ivice
kontaktnih strana susednih rešetnica melju sve eventualno prisutne strane primese. One se odvode
kroz levak ispod rešetke. Relativni povratni hod obezbeđuje ujednačenu distribuciju primarnog
vazduha duž cele površine rešetke i tokom dužih perioda eksploatacije.
Slika C-34. Relativni hod rešetnica

2018)
157
Ostaci sagorevanja
• Materijal iz propada
Površina povratne MARTINove rešetke je u celini u velikoj meri zaptivena. Međutim, manje količine
sitnih čestica pepela neizbežno propadaju kroz vazdušne zazore i zazore između rešetnica.
Materijal iz propada se prikuplja u levkovima ispod rešetke. Ispod svakog levka na propadu postavljena
je klapna. Pepeo koji pada kroz dodavači prikuplja se na isti način. Svaka sekcija rešetke ima svoj
poseban levak za materijal iz propada ispod koje se nalazi klapna. Klapna za materijal koji propadne iz
dodavača i rešetke, iz svake individualne sekcije rešetke, vodi se do zajedničkog ispusnog kanala odakle
se dalje pneumatski transportuje do ispusnog priključka. Klapna za dovod vazduha postavljena je na
mestu ulaza vazduha. Klapne se aktiviraju preko pneumatskih cilindara. Položaj klapni
(otvoreno/zatvoreno) se reguliše pomoću 2 granična prekidača, koji generišu povratne signale.
Odvođenje pepela iz sekcija rešetki, odvija se uzastopno u intervalima od približno 5 minuta. Ispusni
vazduha iz propada, koji je potreban u ove svrhe, uzima se iz primarnog vazduha. S obzirom da se ne
koristi pomoćni vazduh, vazdušni bilans za potrebe sagorevanja ostaje nepromenjen. Po završenom
ciklusu pražnjenja pepela iz sekcija rešetki, sledi prazan hod koji može biti podešen na 20 - 30 minuta.
Nakon toga ponovo počinje ciklus pražnjenja.
• Regulator visine sloja
Kompletno izgaranje/sagorevanje šljake odvija se na zadnjem kraju rešetke. Na kraju rešetke postoji
električno podesivi regulator visine sloja, koji podešava visinu sloja šljake i vreme zadržavanja šljake u
zoni sagorevanja, koje će biti regulisano nezavisno od pogona rešetke, kako bi se osigurala dovoljna
pokrivenost površine rešetke i obezbedila njena zaštita od zračenja iz ložišta.
• Ispusni uređaj (uređaj za pražnjenje)
Sistem za sagorevanje je opremljen ispusnim uređajem MARTIN sa produženim povratnim hodom.

Vrela šljaka pada kroz otvor u vodeno korito. Kompletno gašenje i hlađenje na približno 80 - 90 °C
omogućava bezbedno odvođenje šljake bez primesa prašine ili neprijatnih mirisa. Vodeno korito
obezbeđuje punu zaptivenost između ložišta i kotlarnice čime je sprečena mogućnost prodora vazduha
kroz ispust.
158
Slika C-35. Princip rada MARTINovog uređaja za pražnjenje

2018)
Nivo vode u uređaju se održava konstantnim sa automatskim dovodom preko ventila sa plovkom.
MARTINov ispusni uređaj je bez preliva vode, tj. manja količina vode isparava dok se količina vode koju
apsorbuje šljaka zamenjuje. Na ispustu je obezbeđen priključak DN 100 za brzo pražnjenje. Hidraulički
cilindri, koji su ugrađeni sa obe strane ispusnog uređaja, pokreću klip ispusnog uređaja. Svaki povratni
hod rešetke stupnjevito potiskuje šljaku kroz blago nagnuti ispusni kanal šljaka se neznatno sabija
tokom ovog procesa, ali ne postoji opasnost od zagušenja. Voda se iz šljake odvodi u ispusni kanal,
čime se smanjuje gubitak vode u ispusnom uređaju. Procenat vlage, koja se zadržava u šljaci na izlazu
iz ispusnog uređaja je mali, i iznosi približno 15 - 20 %. Cela površina ispod ispusnog priključka se očisti
usled produženog hoda ispusnog uređaja pri svakom radnom hodu. Na taj način bezbedno se uklone i
krupnije čestice čime je i mogućnost zagušenja značajno smanjena. Krupniji komadi, u meri u kojoj
mogu da se deformišu, se sabijaju i uklanjaju brzim povratnim kretanjem napred-nazad ispusnog klipa
(poznatog pod nazivom "boxer function"). Obezbeđeni su revizioni otvori dogovarajućih dimenzija sa
obe strane cevnog priključka i ispusnog uređaja, za održavanje i čišćenje. Kućište ispusnog uređaja je
otporno na deformacije (izvijanje) i izrađeno od zavarenih čeličnih limova. Zamenljive HARDOX
habajuće ploče primenjene su sa unutrašnje strane donjih i bočnih panela. Klip za ispust otpada je
opremljen zamenjivim strugačima/ skreperima.
159
Tabela C-11. Količine pepela

MCR+ DTM=7.500 kJ/kg MCR
Protok otpada=49,4 t/h DTM=8.500 kJ/kg
Protok otpada=43,6 t/h
kg pepela po Protok pepela kg pepela po Protok pepela
toni otpada [kg/h] toni otpada [kg/h]
[kg/totpada] [kg/totpada]
Nesagorela materija 250 12.337 272 11.872
Pepeo ispod rešetke 227 11.202 247 10.755
Leteći pepeo posle druge i treće 2,3 113 2,6 112
promaje
Leteći pepeo posle četvrte 4,6 227 5,1 223
promaje
Leteći pepeo ka tretmanu dimnih 16,1 794 17,9 782
gasova
2018)
Pomoćna oprema
• Hidraulički sistem
Glavni pogoni MARTIN sistema za sagorevanje otpada (klipni dodavač, sekcije rešetke i ispusni uređaji)
se pokreću pomoću individualnih pumpi koje se mogu ravnomerno regulisati preko frekventnih
pretvarača. Ovakvo rešenje je veoma efikasno i pouzdano. Pumpe stvaraju samo pritisak koji je
praktično potreban za pokretanje odgovarajućeg pogona. Nema potrebe za uvođenjem odgovarajućih
regulacionih ventila (dozirnih ventila), koji su skupi i podložni kvarovima. U slučaju otkaza pumpe, ista
može biti zamenjena u kratkom vremenskom periodu bez isključenja sistema za sagorevanje iz pogona.
Napojna pumpa, koja je previđena sa rezervom, obezbeđuje zahtevani pritisak za pumpe glavnih
pogona. Ona takođe obezbeđuje zahtevani protok ulja i pritisak neophodan za pokretanje pomoćnih
pogona.
Odgovarajući regulacioni ventili pomoćnih pogona (za klapnu otpadnog kanala) su smešteni u
komandnoj prostoriji hidrauličkog/pneumatskog sistema. Komandni orman uključuje ventile za
regulaciju pneumatski pogonjenih klapni za uklanjanje materijala iz propada ispod rešetke. Pumpe i
rezervoar hidrauličkog ulja i pripadajući filtri i armatura ugrađeni su na ramu – nosećoj konstrukciji.
Toplota proizvedena u hidrauličkom sistemu je minimalna i emituje se sa zidova rezervoara
hidrauličkog ulja, tako da nema potrebe za dodatnim hladnjakom ulja.
• Sistem za podmazivanje
Uređaj za podmazivanje i distribuciju ulja automatski opslužuje mesta podmazivanja na pogonu

rešetke i ispustu. Konusni priključak za podmazivanje obezbeđen je na ležajevima koji se podmazuju
ručno.
160
Sistem vazduha za sagorevanje
Vazduh za sagorevanje se distribuira u vidu primarnog vazduha ispod rešetke, i ubrizgava u ložište iznad
rešetke u vidu sekundarnog vazduha preko niza mlaznica.
• Primarni vazduh
Predgrejani primarni vazduh se dovodi u 5 odvojenih zona duž sekcija rešetke. Protok vazduha, koji
struji do zona ispod rešetke, meri se i podešava individualno, izuzev zone #5, do koje se vazduh dovodi
iz susedne zone #4. Ventilator sistema primarnog vazduha reguliše pritisak u plenumima (komorama)
primarnog vazduha, održava ga konstantnim na približno 50 hPa. Na ovaj način, klapne primarnog
vazduha mogu se koristiti za podešavanje zahtevanog protoka primarnog vazduha u svakoj
pojedinačnoj zoni ispod rešetke nezavisno od ostalih zona. Razlika pritisaka između plenuma
primarnog vazduha i vazdušnih zona ispod rešetke služi kao mera za određivanje protoka primarnog
vazduha u odgovarajućoj zoni. Aerodinamički otpor površine rešetke je približno 10 hPa i znatno je veći
od otpora vazduha sloja otpadnog goriva iznad njega (obično oko 1 - 3 hPa). Zbog toga je dotok vazduha
kroz sloj otpadnog goriva ujednačen čak i u slučaju neravnomerne distribucije goriva na rešetki.
• Sekundarni vazduh
Veći deo nesagorelih gasova, koji se oslobađa iz sloja otpadnog goriva, oksidiše odmah na visokim
temperaturama čim se izmeša sa preostalim primarnim vazduhom u ložištu. Ovaj efekat se pojačava
uz pomoć sekundarnog vazduha, koji se dovodi duž cele sekcije ložišta. On obezbeđuje kiseonik,
neophodan za potpunu oksidaciju i osigurava punu agitaciju gasova. Kao rezultat svega toga, ostvaruju
se ujednačene temperature i profil protoka i optimalno mešanje gasova u ložištu. Produžava se vreme
zadržavanja gasova u zoni visoke temperature, poboljšava sagorevanje-izgaranje gasova i smanjuje
stvaranje azotnih oksida u ložištu.
• Unapređeno stupnjevito sagorevanje (ASC)
Sistem sagorevanja MARTIN GmbH für Umwelt- und Energietechnik's omoguaćva sniženje otpadnog
NOx i viška vazduha u sistemima za sagorevanje. Sagorevanje u kombinaciji sa sistemima SNCR –
Neselektivne katalitičke redukcije, dovodi do drastičnog smanjenja emisija NOx i amonijaka.
Tehnologija je zasnovana na procesu sagorevanja u kojem se sekundarni vazduh ubrizgava kroz
određeni broj (stupnjevito raspoređenih) nivoa vazduha. Kolektori i mlaznice za dovod sekundarnog
vazduha su raspoređeni u redovima jedan nasuprot drugom, kako bi se obezbedila potpuna
pokrivenost ložišta, i na taj način postiglo temeljno mešanje dimnih gasova i efikasno sekundarno
sagorevanje. Stupnjevito sagorevanje promoviše, između ostalog, hemijske reakcije koje su
neophodne za pretvaranje NOx, koji se emituje prilikom sagorevanja otpada na rešetki, u azot.
Sistemom sagorevanja MARTIN’s ASC postižu se pozitivni rezultati sagorevanja, kao što je smanjeni
nivo viška O2, snižene vrednosti emisije NOx, smanjenje potrošnje NH3, povećanje efikasnosti kotla,
smanjenje dimenzija kotla i komponenata za prečišćavanje otpadnih gasova na izlazu.
161
Slika C-36. Dovod vazduha za sagorevanje – ASC stupnjeviti proces sagorevanja

2018)
Regulacija sagorevanja
Sistem za regulaciju sagorevanja uključuje regulator goriva, koji reguliše doziranje otpadnog goriva na
rešetku. On takođe uključuje O2 regulator, koji određuje / koriguje protok vazduha za sagorevanje.
Pored toga, regulišu se i protok sekundarnog vazduha, distribucija sekundarnog vazduha i brzina
kretanja rešetke.
Promene temperature dimnog gasa beleže se pomoću infracrvenog pirometra u drugom prolazu
(kanalu) kotla. Promene u oslobađanju toplote iz ložišta se otkrivaju brzo i pouzdano. To dovodi do
veoma kratkog vremena odziva regulacije protoka pare. Kolebanja temperature u ložištu i kotlu kao i
u protoku pare su znatno smanjena zahvaljujući navedenim merama.
Moguće je odabrati tri režima regulacije: "protok pare", "temperatura ložišta" ili "protok
pare/temperatura IC pirometra". Regulacione veličine, koje se proračunavaju pomoću sistema
regulacije sagorevanja, prenose se do nadređenog sistema upravljanja, gde se dalje obrađuju. Dodatni
kontroleri, za koje se signali dobijaju iz sistema IC kamere pretežno utiču na distribuciju primarnog
vazduha kao funkciju pozicije glavne zone sagorevanja, brzine dodavača i kretanja rešetke. Kvalitet
regulacije režima "protoka pare"/temperature "IC pirometra" je značajno poboljšan primenom
kontrolera IC kamere.
162
Slika C-37. MARTIN princip regulacije sagorevanja otpada

2018)
• Tehnička primena
Svi uređaji u polju su povezani sa nadređenim sistemom upravljanja kako bi operator imao potpunu
vizuelnu kontrolu nad zonom odvijanja procesa. Hardver je baziran na industrijskom PC-u visokih
performansi koji je dostupan u međunarodnim okvirima u dužem vremenskom periodu. Industrijski PC
je ugrađen u upravljačkom ormanu. Softver sadrži različite funkcionalne module:
• IR kamera uključuje analizu slike (u cilju optimizacije procesa),

• Sistem regulacije sagorevanja sa fazi kontrolerima,
• Zapis i vizuelizacija operativnih podataka.
IC kamera, analiza slike i generisanje signala
Sistem infracrvene kamere, koja snima raspodelu intenziteta toplotnog zračenja na površinu sloja
goriva sa vrha kotla se koristi za dobijanje dodatnih informacija iz sagorevanja u cilju postizanja što
boljih rezultata sagorevanja. Informacije u vidu slike, koje se dobijaju pomoću infracrvene kamere,
obrađuju se u programu za analizu slike, koji je razvijen sa ciljem da se zadovolje tehnički uslovi
proizvođača - MARTINa.
163
Slika C-38. IR slika (primer rešetke sa 3 sekcije)

2018)
Opseg kolebanja parametara sagorevanja može se još više smanjiti proširenjem sistema za regulaciju
sagorevanja kao i vizuelnom informacijom, koja je dostupna operativnom osoblju. Dodatni kontroleri
utiču na ponašanje doziranja otpada, kretanje rešetke i raspodelu vazduha za sagorevanje.
• Fuzzy upravljanje
Fuzzy upravljanje obrađuje informaciju i pronalazi najbolje moguće rešenje. Ručna intervencija je
značajno smanjena, u onda" u upravljanju, omogućava da svaki zamišljeni slučaj upravljanja bude
jednostavno formulisan, što nije moguće učiniti u istom obimu kada je reč o klasičnom sistemu
upravljanja.
• Zapis i vizuelizacija operativnih podataka
Ovaj modul beleži i prikazuje sve operativne podatke od značaja za sistem sagorevanja.
Dovod vazduha za sagorevanje

Sistem za dovod vazduha za sagorevanje
Vazduh za sagorevanje se dovodi iz zone istovara otpada – prijemne hale, tako da se neprijatni mirisi i
prašina nošena vazduhom odvode iz prijemne hale i bunkera kroz sistem vazduha do linije za
insineraciju. Brzina kretanja vazduha se održava na nižim vrednostima da bi se minimiziralo zagušenje
papira, plastične folije i ostalih otpadaka. Kanal za dovod vazduha je trasiran od ulaza vazduha do
164
ventilatora svežeg vazduha. Ventilator svežeg vazduha odvodi-ispušta vazduh u zagrejač vazduha.
Potrebno je predvideti vatrootpornost u trajanju od 2h pri prolazu kroz otvore/prodore u
protivpožarnim pregradama. Jedna motorizovana protivpožarna klapna, sa pristupom za održavanje i
protivpožarnom oblogom, biće ugrađena na odisu ventilatora.
Ventilator svežeg vazduha
Obezbeđen je jedan ventilator svežeg vazduha za dovod vazduha za sagorevanje i sekundarnog

vazduha u ložište (ukupno jedan ventilator svežeg vazduha za primarni i sekundarni vazduh). Ventilator
(vazduha za sagorevanje) uzima vazduh iz skladišnog bunkera i zone istovara – prijemne hale
postrojenja za insineraciju. Vazduh se zagreva u zagrejačima vazduha. Jedan deo vazduha se koristi za
zonu iznad ložišta kao sekundarni vazduh i dovodi u ložišnu komoru. Drugi deo vazduha, na izlazu iz
zagrejača, koristi se kao primarni vazduh koji se raspodeljuje po zonama ispod rešetke za sagorevanje.
Slika C-39. Ventilator svežeg vazduha

2018)
Ventilator je centrifugalnog tipa sa aksijalnim ulazom vazduha. Ventilator vazduha za sagorevanje je
predviđen za optimalno sagorevanje otpadnog goriva u najnepovoljnijim uslovima rada.
Zagrejač vazduha
Parni zagrejač vazduha predviđen je za zagrevanje primarnog i sekundarnog vazduha za sagorevanje.

Parni predgrejač vazduha je dizajniran sa 4 stupnja; Stupanj SP, NP, stupanj “biogasa” i stupanj
pothlađivanja kondenzata. U stupnje SP i NP para će se dovoditi sa prva dva stupnja oduzimanja
turbine. U stupanj “biogasa” toplota će se dovoditi iz motora Biogasa. Tokom startovanja, sa gorivom
niže toplotne moći, ili pri smanjenom dovodu toplote kao i u havarijskim situacijama, para za grejanje
će se uzimati iz kotlovskog bubnja. Zagrejač vazduha će biti opremljen rezervoarom kondenzata iz kojeg
će se kondenzat preusmeravati na stupanj pothlađivanja, a zatim vraćati u rezervoar kondenzata.
165
Slika C-40. Zagrejač vazduha

2018)
Kanali za vazduh
Kanali su zavarene konstrukcije, osim na mestima povezivanja sa opremom (prigušivači buke, klapne,
ventilatori…). Merenje protoka vazduha biće obezbeđeno u skladu sa P&ID dijagramom. Obezbeđene
su takođe pročistke i revizioni otvori. Revizioni otvori su fabričke izrade od čeličnih konstrukcija i gasno
nepropusni.
Pomoćni gorionici
Ložišna komora/kotao imaju dva (2) pomoćna gorionika, predviđena za:
• podizanje temperature u ložišnoj komori pre startovanju iz hladnog stanja i pri isključenju
postrojenja iz pogona,
• potpalu otpadnog goriva pri startovanju postrojenja nakon isključenja iz pogona,
• usklađeni su sa Direktivom EU (“IED”) o emisijama otpadnih gasova. To podrazumeva da: kada
se temperatura spusti ispod 850°C rezervni gorionik automatski startuje sa radom da bi se
omogućilo održavanje temperatura na vreme dok je gorivo na rešetki.
Slika C-41. Pomoćni gorionici

2018)
166
Sistem za detekciju plamena gorionika čini detektor plamena sa samoregulacijom. Signal intenziteta
plamena se pretvara u električni signal, koji se koristi za indikaciju statusa plamena i primenu
odgovarajućih mera, u slučaju potrebe. Oprema uključuje lokalni upravljački panel kao i pripadajući
PLC, ugrađen u prostoriji PLC-a. Lokalni upravljački panel omogućava startovanje i zaustavljanje
sekvenci gorionika preko PLC-a. Lokalni upravljački panel funkcioniše kao priključni (panel) za gorionik
i pogone ventila, električne uređaje i merno-regulacionu opremu. Gorionici će biti opremljeni
odgovarajućim ventilatorima.
Kotao utilizator
Osnovni princip rada CNIM kotla
Toplota se rekuperiše iz dimnih gasova pomoću integrisanog vodocevnog kotla.
CNIM kotao je specijalno dizajniran za sagorevanje komunalnog otpada sa dokazanim tehničko

tehnološkim karakteristikama. Kotao je dizajniran i izrađen u skladu sa EN12952 i isporučen sa
odgovarajućom CE oznakom o usaglašenosti proizvoda. Kotao je sa prirodnom cirkulacijom, jednim
vertikalnim bubnjem, viseće konstrukcije, 4-prolazni sa ekranskim ložištem integrisanim sa ložištem:
• ložište: radijaciona ložišna komora, prazan vertikalni prolaz,

• 2-i prolaz: vertikalni, sa isparivačkim panelima,
• 3-i prolaz: vertikalni, sa isparivačkim paketima i paketima pregrejača,
• 4-i prolaz: vertikalni, sa ekonomajzerima.
Prolazi su zatvoreni ekranskim panelima (izuzev 4-og prolaza). U cilju optimizacije efikasnosti, posebno
ada je reč o spaljiavnju otpada, da bi se sprečilo stvaranje naslaga, pojava erozije i korozije, pri
dizajniranju kotla posebno su uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
• ložišna komora odgovarajuće širine i adekvatne visine,

• male brzine protoka dimnih gasova u ložišnoj komori u cilju smanjenja pepela,
• duže vreme zadržavanja u zoni sagorevanja,
• ozid ekranskih cevi ložišta u zoni plamena, u cilju boljeg prenosa toplote bez visokih
temperature zagrevnih površina,
• manje brzine protoka gasa i duže vreme zadržavanja u zoni sagorevanja pre ulaska u prvu
konvektivnu površinu,
• veći razmak između cevi u konvektivnim paketima,
• konstrukcija konvektivnog pregrejača prilagođena visokim temperaturama dimnih gasova i
stabilnoj temperature pare,
• olakšan pristup za kontrolu i održavanje svih delova pod pritiskom,
• Kontinualno čišćenje sistema sa mlaznicama za ubrizgavanje vode u drugom prolazu, i
duvačima gara na ostalim prolazima.
167
Slika C-42. Tipična šema vertikalnog kotla

2018)
Na izlazu iz parnog kotla, predviđen je krajnji ekonomajzer (spoljni ekonomajzer) za hlađenje dimnih
gasova do 140°C pre ulaska u suvi reaktor-reakcioni kanal (LABloop). Sistem za recirkulaciju i bajpasi su
obezbeđeni za regulaciju temperature kondenzata koji se uvodi u ovaj ekonomajzer.
Tabela C-12. Osnovni parametri parnog kotla

Red. Naziv Jedin. Vrednost
br. mere
1. Tip kotla - Vertikalni, viseće konstrukcije,
sa prirodnom cirkulacijom (sa
bubnjem)
2. Osnovno gorivo kJ/kg Otpad iz domaćinstva,
komercijalni i industrijski otpad
Hd=8.500
3. Gorivo za start kotla i podršku kJ/kg Dizel gorivo Hd=42.705
4. Protok sveže pare MCR t/h 132
5. Temperatura pare na izlazu iz kotla ºC 400
6. Pritisak pare na izlazu iz kotla bar(a) 61
7. Temperatura zasićene pare u bubnju ºC 281
8. Pritisak u bubnju bar(a) 67.2
9. Temperatura napojne vode na ulazu u ºC 130
kotao
168
Red. Naziv Jedin. Vrednost

br. mere
10. Pritisak napojne vode na ulazu u bar(a) 71,5
kotao
11. Temperatura gasova na izlazu iz ºC 891
ložišta
12. Temperatura gasova iza zagrejača ºC 177
vode
13. Temperatura gasova iza finalnog ºC 140
ekonomajzera
14. Stepen korisnosti kotla % 86,86
15. Potrošnja goriva t/h 43,6
16. Minimalno opterećenje kotla (27,8 t/h-8.500 % 60
kJ/kg)
17. Emisija NOx pri 6% O2 mg/Nm3 <200
2018)
Ekranske cevi ložišta
S obzirom da su zidovi kućišta ujednačene temperature, ekspanzija toplote je ujednačena i isključena

je mogućnost isticanja gasa koja može dovesti do oštećenja izolacije ili pojave korozije sa spoljne strane
metalnih panela.
Slika C-43. Ekranske cevi

2018)
Kotlovski bubanj
Unutrašni elementi parnog bubnja su:
• unutrašnja cev za dovod napojne vode i oslonci,

• cev za kontinualno produvavanje i doziranje reagenasa, sa osloncima,
• odvajači i uređaji za ograničavanje dovoda koncentracija soli na pregrejač.
169
• obezbeđen dovoljan broj mlaznica za:

o ventile sigurnosti,
o napojnu vodu,
o kontinualno produvavanje,
o odzračne ventile i ventil dozator (za uzimanje uzoraka),
o vodomerno staklo i transmiter nivoa,
o drenaže i ostalo.
Slika C-44. Kotlovski bubanj

2018)
Pregrejač
Konvektivne cevi - paketi pregrejača, ugrađeni su u vertikalnom kanalu iza isparivačkih paketa.
Rad pregrejača je omogućen isključivo u konvektivnom režimu. Ubrizgavanje vode u međuprostor

između pregrejača obezbeđeno je za potrebe sniženja temperature pregrejane pare.
Pojedinačne cevi su postavljene upravno na glavni tok dimnog gasa a prenos (prelaz) toplote se
pretežno vrši konvekcijom između dimnih gasova i cevnog metala. Brzina kretanja dimnih gasova
obezbediće zahtevani koeficijent prolaza toplote. Cevi će biti postavljene u zonama sa temperaturama
nižim od 600 °C, da bi se zaštitile od dejstva korozije.
170
Slika C-45. Pregrejač

2018)
Isparivač
Isparivački paneli sa prirodnom cirkulacijom ugrađeni su u drugom (kanalu). Isparivački snop je

ugrađen na ulazu u treći kanal, ispred krajnjeg pregrejača.
Ekonomajzer
Ekonomajzer je smešten u 4-om kanalu i predviđen je za predgrevanje napojnje vode pre ulaska u parni
bubanj kotla. Ekonomajzer se sastoji od cevnih snopova sa glatkim cevima koje pridržavaju vodom
hlađene cevi ili štapovi, u skladu sa temperaturom dimnog gasa. Obezbeđena je kompletna drenaža i
odzračivnje. Ekonomajzer je smešten u čeličnom zavarenom kućištu.
Ventili sigurnosti
Kotao je opremljen sa:
• dva glavna ventila sigurnosti, postavljena na bubnju i dimenzionisana za ispust minimum 75 %

kapaciteta proizvedene pare,
• jedan ventil sigurnosti, psotavljen na izlazu iz pregrejača i dimenzionisan za ispust minimum
25% kapaciteta proizvedene pare.
Poslednji navedeni ventil sigurnosti podešen je na otvaranje ispred ventila sigurnosti postavjenih na
bubnju, da bi se obezbedio kontinualan protok kroz pregrejač.
171
Zaštita od korozije- Inconel 625
Zaštita CNIM kotlova od VT korozije se ostvarena je kombinacijom vatrostalne obloge i Inconel

pletivom. Više od 590m² Inconela je iskorišćeno u zonama gde postoji visok potencijalni rizik od
korozije:
• plafon, prednji i zadnji paneli ložišta iznad ozida,

• plafon,zadnji i bočni paneli drugog prolaza iznad nivoa ozida ložišta,
• rešetka između 1-og i 2-og prolaza,
• ovesne cevi isparivačkih panela,
• 2 prva reda i 4 poslednja reda (po toku dimnog gasa) pregrejača SHT (SIII)
• bočni zidovi u donjem delu ložišta (unutarnji prostor ložišta),
• plafon dodavača.
Ložišna komora i drugi prolaz su podeljeni na zone.
Za zaštitu određenih zona u kotlu koriste se dve vrste materijala:
• vatrostalni ozid,
• Inconel 625.
Na kotlu će biti postavljena izolacija od kamene vune, gustine 100 kg/m3 i debljine 150 mm koja će
omogućiti da temperatura na površini ne pređe 50ºC.
Slika C-46. Ložišna komora i drugi prolaz

2018)
172
Ozid
Ozid je primenjen u dve zone:
• ozid plašta (kućišta),

• ozid ekranskih cevi ložišta.
Revizioni otvori i revizioni silazi
Revizioni otvori i revizioni silazi omogućavaju pristup konvektivnoj šahti i pregled – reviziju kotla.
Levkovi za pepeo
Za prikupljanje letećeg pepela ispod gasnog trakta, kotao je opremljen levkovima. Levkovi za
prikupljanje pepela su smešteni na dnu kanala. Levkovi u visokotemperaturnim zonama kotla se hlade
vodom dok su levkovi u niskotemperaturnim zonama kotla su u vidu kućišta i termički su izolovani
samo sa spoljne strane.
Oprema za čišćenje
Odgovarajuće čišćenje konvektivnih grejnih površina obezbeđeno je kombinacijom duvača gara i online
vodenih mlaznica na sledeći način:
• vertikalni kanal br. 2
Kontinualno (online) čišćenje vodenim mlaznicama drugog vertikalnog kanala: moduli za čišćenje će
obaviti očistiti zidove kotla, plafon radijacione komore i isparivačke panele. U tom cilju, voda će se
raspršivati specijalnim mlaznicama (kopljima za raspršivanje), usmerenim na grejne površine.
Slika C-47. Vodene mlaznice

2018)
173
Čišćenje 3-eg kanala uvlačivim duvačima gara (na ulazu u isparivački panel i SIII i polu-uvlačivim
duvačima gara (za SIII , SII i SI).
Slika C-48. Duvači gara - uvlačivi

2018)
Čišćenje 4-og kanala vrši se rotacionim duvačima gara (za ekonomajzer).
Slika C-49. Rotacioni duvači gara

2018)
Cevovodi pare i vode
Napojna voda se zagreva u ekonomajzeru, kontraprotočno smeru stujanja dimnog gasa do

temperature nešto niže od temperature isparavanja. Iz kotlovskog bubnja voda teče kroz negrejane
spusne kanale i napojne cevi do donjih kolektora isparivačke sekcije i dalje delimično isparava u grejnim
isparivačkim cevima (panelima i snopovima). Tako dobijena smeša voda /para protiče preko usponskih
cevi i vraća se do bubnja, gde odvaja proces separacije tj. odvajanja vode od pare.
174
Zasićena para iz bubnja se zagreva u primarnom i sekundarnom stupnju pregrajača kontraprotočno

smeru dimnog gasa i u krajnjem stupnju pregrajača pralalelno protoku dimnog gasa.
Sistem za produvavanje
Sistem za produvavanje se sastoji od rezervoara za čišćenje i rezervoara za produvavanje pod

atmosferskim pritiskom (ekspandera), koji prihvata odvod kontinualnih i periodičnih drenaža.
Ekspandirana para iz rezervoara pod pritiskom se ispušta u atmosferu, dok se tečna faza usmerava i
regeneriše u hladnjacima šljake.
Krajnji ekonomajzer
Na izlazu iz parnog kotla obezbeđen je krajnji ekonomajzer (spoljni ekonomajzer) za potrebe hlađenja
gasa za sagorevanje do 140°C pre ulaska u suvi reaktor – suvi reakcioni kanal (LABloop). Obezbeđeno
je ubrizgavanje napojne vode u cilju regulacije temperature kondenzata koji se uvodi u ovaj
ekonomajzer kao i bajasni sistem za regulisanje izlazne temperature dimnih gasova.
Slika C-50. Dijagram krajnjeg ekonomajzera

2018)
Proizvodnja energije
Postrojenje za “Elektrana i Pomoćna postojenja” uključuju sledeće glavne komponente:
• parnu turbinu i pomoćnu opremu,

• generator,
• kondenzator sa vazdušnim hlađenjem,
• grejač(e) kondenzovane pare,
175
• sistem kotlovske napojne vode,

• ostalu opremu.
Parna turbina i pomoćna oprema
Ukupna količina pare koju generiše kotao utilizator koristi se u zajedničkoj kondenzacionoj parnoj/
turbini sa oduzimanjem pare, za proizvodnju električne energije i odvođenje pare za potrebe
kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije (CHP). Parna turbina će se koristiti u punom
kondenzacionom režimu kada se ne koristi za potrebe CHP. Nakon oduzimanja snage za unutrašnje
potrebe postrojenja, proizvedena električna snaga na pragu elektrane se isporučuje
elektrodistributivnoj mreži preko transformatora za povišenje napona.
CHP
Postrojenje će biti povezano na sistem daljinskog grejanja – toplanu Konjarnik. Grad Belgrad će biti
zadužen za projektovanje i izgradnju Sistema daljinskog grejanja do granica gradilišta – lokacije
Postrojenja za preradu komunalnog otpada (EfW). Dva izmenjivača toplote će biti smeštena u
turbinskoj/mašinskoj sali.
Turbina
Turbina će prihvatiti pun opseg rada (kapacitet) kotla zajedno sa otpadom u okviru dijagrama
kapaciteta pokretne rešetke.
Sistem za odsis pare sa zaptivanja turbine, koji se sastoji od kondenzatora i odisnog ventilatora, vrši
rekuperaciju toplote i kondenzata u sistem napojne vode, dok se nekondenzujući gasovi odsisavaju u
atmosferu izvan objekta.
Slika C-51. Turbina

2018)
Pritisak pare na ulazu se reguliše kroz turbinu pomoću ventila za dovod pare sa regulatorom.
Programabilna mikroprocesorska upravljačka jedinica (sa regulatorom) reguliše broj obrtaja turbine i
prihvata spoljni upravljački signal, koji se generiše za pritisak pare na izlazu iz kotla i obezbeđuje sve
upravljačke funkcije, potrebne za održavanje bezbednog rada turbine.
176
Dalji gubitak pritiska ulja dovodi do brzog zatvaranja stop ventila i zatvaranja regulacionih ventila.
Bajpasni ventil će biti obezbeđen za kontrolu funkcionalnosti pri smanjenom opterećenju, pre povratka
u normalan rad. Iz tih razloga biće obezbeđen i izolacioni ventil.
Reduktor
Reduktori su snabedeveni neophodnom opremom za pravilan i bezbedan rad turbine, uključujući, ali
ne ograničavajući se na:
• AC motor i ručno pokretanje (uređaji za ručno pokretanje nakon zaustavljanja),

• indikator temperature ležajeva i transmiteri,
• senzori vibracija ležajeva.
Slika C-52. Reduktor

2018)
Sistem za podmazivanje turbine
Glavna uljna pumpa će biti ili sa AC elektromotornim pogonom, ili sa direktnom pobudom od zupčanika
reduktora malih brzina, i snabdevaće uljem ceo sklop za podmazivanje i regulaciju snage.
Havarijska pumpa sa DC elektropogonom, koja radi na niskom pritisku, u slučaju da nijedna od dve
glavne pumpe nije raspoloživa za podmazivanje ležajeva, obezbediće efikasno hlađenje u periodu, dok
je postrojenje zaustavljeno ili se pokreće mehanički ili ručno. Rezervoar ulja je opremljen sa vidno
postavljenim indikatorom nivoa i signalizatorima visokog i niskog nivoa.
Generator
Generator će biti opremljen odgovarajućim ormanom pobude koji će sadržati:
• kontroler samopobude za regulaciju napona, faktora snage,
177
• nulovani orman sa strujnim transformatorima, otpornikom za uzemljenje sa homopolarnom

(naponskom) zaštitom i priključnim klemama,
• upravljački panel koji uključuje: uređaj za merenje linijskog napona, ampermetar pobude,
vatmetar, fazometar, frekvencimetar, dvostruki voltmetar, dvostruki frekvencimetar,
sinhronoskop, havarijski prekidač, regulator za korekciju faktora snage, regulator napona i
struje pobude, regulator automatskog/ručnog upravljanja, regulator broja obrtaja turbine,
regulator generatorskog napona, regulator korekcije faktora snage.
Kondenzator sa vazdušnim hlađenjem
Obezbeđen je kondenzator sa vazdušnim hlađenjem. Predloženo rešenje odnosi se na kondenzator za

zaštitu pare od smrzavanja postavljen na krovnom A-ramu, hlađen vazduhom, montiran na čeličnoj
konstrukciji.
Slika C-53. Kondenzator sa vazdušnim hlađenjem

2018)
Sistem kondenzata
• Rezervoar kondenzata
Kondenzovana para će se prikupljati i skladištiti u rezervoaru kondenzata.
• Pumpe za odvod kondenzata
Predviđene su dve pumpe x 100% za kondenzata za transfer kondenzata u deaerator preko zagrejač(a)
kondenzata.
• Zagrejač kondenzovane pare
Kondenzovana para iz turbine se vraća nazad u rezervoar kondenzata. Osim toga, kondenzat se zagreva
u spoljnom ekonomajzeru pre ulaska u deaerator. U cilju poboljšanja performansi, CNIM je ugradio
jedan stupanj zagrejača kondenzata na koji se dovodi para iz trećeg stupnja oduzimanja turbine.
• Deareator i napojni rezervoar
178
Kondenzat se vraća u deaerator na odgovarajuće zagrevanje i degazaciju.
Slika C-54. Sistem kondenzata

2018)
Napojne pumpe
Kotao se napaja vodom iz deaeratora preko višestepene, centrifugalne, horizontalne pumpe napojne
vode.
Slika C-55. Napojne pumpe

2018)
Optimizacija performansi postrojenja
Ova optimizacija poboljšava performanse postrojenja pri radu sa delimičnim opterećenjem. Kao
posledica toga, veća količina pare se dovodi u turbinu, što povećava produkciju pri radu sa delimičnim
opterećenjem.
179
Tretman kotlovske vode
• Demineralizovana voda
Napojna kotlovska voda se dovodi iz postrojenja za demineralizaciju postupkom reverzne osmoze sa

jednom radnom i jednom rezervnom linijom. Tretirana voda će se koristiti za punjenje kotla i
vodovodnu mrežu, i dalje kao dodatna voda. Voda koja će se tretirati u postrojenju imaće kvalitet vode
za piće. Ova tehnologija membranske separacije omogućava smanjenje koncentracija rastvorenih
čestica u vodi. Prednost ovog procesa sastoji se u tom što je izbegnuta upotreba hemijskih reagenasa
(kiselina i baza).
Slika C-56. Postrojenje za reverznu osmozu

2018)
Da bi moglo ispravno da radi, u postrojenje za reverznu osmozu se mora dovesti prethodno tretirana
dolazna voda (omekšana voda). Treba izbegavati:
• Čestice koje mogu da zaguše membrane: ređe su u gradskoj vodi; sprečavaju se putem
filtriranja.
• Bakterije koje bi mogle da zaguše membrane : reše su u gradskoj vodi; neke veće bakterije
mogu da zaustave filtriranje. Nema rizika od razvoja bakterija u membranama kada je
180
postrojenje za RO u pogonu; periodična ispiranja, kada je postrojenje za RO van pogona,

sprečavaju brzo razmnožavanje bakterija u membranama pri prekidu rada.
• Visoku tvrdoća vode može zagušiti membrane s Ca i Mg karbonatima : tvrdoća se eliminiše na
ulazu omekšivača.
• Hlor i oksidante koji bi mogli da dovedu do zagušenja membrana. Sprečava se ubrizgavanjem
bisulfita.
Rezervoar demineralizovane vode
Demineralizovana voda se skladišti u rezervoaru za vodu koji:
• ima funkciju akumulacionog rezervoara – konstantno dostupna količina demineralizovane

vode,
• havarijska rezerva – obezbeđuje rezervu demineralizovane vode tokom planiranih isključenja
iz pogona i/ili pražnjenja,
• ukupan skladišni kapacitet - raspoloživa zapremina demineralizovane vode jednaka je
zapremini 1,5 kotla.
Kondicioniranje kotlovske vode
Biće obezbeđeno kombinovano postrojenje, pogodno za doziranje kako fosfata tako i apsorbera
kiseonika. Dozirna pumpa će ubrizgavati apsorber kiseonika na usisu napojne pumpe. Dozirna pumpa
će ubrizgavati fosfat u bubanj.
Pumpe dodatne vode
Voda iz rezervoara demi vode dovodi se u deaerator pomoću dve regulisane, horizontalne
jednostepene pumpe dodatne vode (jedna je rezervna).
Oprema za kontrolu zagađenja vazduha

Granične vrednosti emisija štetnih gasova
Emisije dimnih gasova ostaju u okviru važećih graničnih vrednosti koje su u potpunosti usklađene sa
Direktivom EU 2010/75/EC o Industrijskim emisijama (IED).
Sistem za sniženje emisija NOx
Redukcija emisije azotnih oksida se reguliše preko sistema Selektivne Nekatalitičke Redukcije (SNCR).
Sistem koristi ubrizgavanje (rastvora) tečne uree u ložišnu komoru. Rastvor uree se skladišti u
rezervoaru. Proces otklanjanja azotnih oksida baziran na urei obuhvata sledeće korake:
• ubrizgavanje razblaženog rastvora uree i raspršivanje u ložište,

• isparavanje vode iz rastvora,
• razlaganje sorbenta na aktivne komponente,
• reakcija između NH2 i NOx.
181
Potrošnja rastvora uree se kontroliše tako da se nivo emisije azotnih oksida drži u dozvoljenim
granicama, pri konstantnoj temperaturi, i zavisi od kvaliteta goriva i parametara procesa sagorevanja.
Planirana potrošnja rastvora uree iznosi 5,4 kg/tgorivo, dok su potrošnje vode i vazduha 1,000 i 300
kg/h, respektivno.
Slika C-57. Sistem za sniženje emisija NOx

2018)
SECOLAB tehnika
Postrojenje za prečišćavanje dimnih gasova uključuje sledeće elemente:
• reakcioni kanal za mešanje apsorbenata u sistemu dimnog gasa na dovodu u vrećaste filtre za
otprašivanje,
• vrećasti filtar sa P84/PTFE vrećama,
• ventilator dimnih gasova (VDG), gasne kanale i prigušivač buke,
• samostojeći duplozidni dimnjak za odvođenje i ispust prečišćenih dimnih gasova u atmosferu,
• sistem za skladištenje i ubrizgavanje hidratisanog kreča,
• sistem za skladištenje i ubrizgavanje aktivnog uglja,
• sistem za tzv. “dozrevanje” (maturacija - odvijanje hemijskih reakcija u cilju formiranja finalnog
otpadnog proizvoda) i recirkulaciju otpadnih materija (rezidua),
• sistem za prikupljanje / skladištenje krajnjih otpadnih materija.
CNIM SECOLABTM suvi tehnološki postupak primenjuje ubrizgavanje hidratisanog kreča kao reagensa
u dimne gasove. Reagens se ubrizgava pomoću pneumatskog transporta i zatim turbulentno meša sa
recirkulisanim otpadnim materijama iz vrećastog filtra. Gasovi protiču kroz reakcioni kanal i vrećasti
filtar i dalje se preko ventilatora dimnih gasova odvode u dimnjak.
182
Slika C-58. Reakcioni kanal (LABloop)

2018)
LABloop reakcioni kanal se koristi i cilju optimizacije transfera masa između dimnih gasova i suvih
absorbenata. Dizajniran je u u obliku prostora u kome se odvija intenzivan transfer masa. Reakcioni
kanal (reactor) aktivno učestvuje u:
• visokoefektivnoj separaciji polutanata iz dimnog gasa u postojećim radnim uslovima

postrojenja za insineraciju,
• sniženju maksimalnih koncentracija polutanata preko optimalne reakcije sa apsorbentima,
• povećanju operativne fleksibilnosti,
• značajnom sniženju generisane količine otpadnih materija iz procesa,
Intenzivna turbulencija nastaje usled turbulentnog protoka koji se dobija preciznim proračunom brzine
kretanja dimnih gasova.
Njena aktivna zona nastaje dodavanjem (regenerisanih) recikliranih otpadnih materija iz vrećastog
filtra, svežeg praškastog hidratisanog kreča i aktivnog uglja.
Sistem za odsumporavanje dimnih gasova je čelična konstrukcija i sastoji se od ramovske konstrukcije

koja nosi sledeće delove:
• 8 vrećastih filtera i opremu za prevoz otpadaka sa zajedničkim pristupom stepeništu od poda

do vrha,
• 2 silosa za skladištenje otpada i pripadajuću opremu za utovar u kamion iz silosa,
• 1 rezervoar aktivnog uglja i 1 rezervoar suspenzije krečnjaka,
• 1 apsorber i pripadajuću oprema,
• prigušivač i dimovodni kanal,
• cevnu petlju tipa Lab, gornji potisni i donji usisni plenum,
• monorej & dizalice sa pokretljivim krakom,
• dimnjak i pripadajuće platforme.
183
Slika C-59. 3D prikaz opreme – pogled sa severne strane

2018)
Slika C-60. 3D prikaz opreme – pogled sa južne strane

2018)
184
Vrećasti filtar
Vrećasti filtar se koristi za primarno odvajanje (separacija) čestica polutanata iz dimnog gasa. Ovi
polutanti se pretežno sastoje od pepela, suvih reakcionih soli i iskorišćenih (odrađenih) absorbenata..
Vrećasti filtar je visokoefikasni uređaj sa (impulsnim) otprašivanjem pomoću komprimovanog vazduha.
Zavareno dno vrećastog filtra odvaja prostor sirovog gasa od prostora prećišćenog gasa.
Dimni gas zasićen prašinom uvodi se u kućište vrećastog filtra preko kanala sirovog gasa. Zaporni
(pregradni) ventili, ugrađeni između prostora sirovog gasa i prostora prečišćenog dimnog gasa,
omogućavaju odvajanje kućišta, kao i proveru i održavanje delova filtarske jedinice koji učestvuju u
procesu prečišćavanja dimnih gasova tokom rada postrojenja.
Fitlarske vreće su raspoređene unutar filtarske komore. Gasovi struje kroz filtarske vreće od spolja ka
unutra. Tokom prolaska kroz filtarske vreće, udeo prašine u dimnim gasovima se zadržava u celini i
taloži kao filtarska masa na površini vreća. Filtarske korpe unutar vreća sprečavaju spadanje filtarskih
vreća.
Slika C-61. Filtarska vreća

2018)
Filtrirani dimni gas se usmerava unutar filtarskih vreća i odatle vodi ka komorama prečišćenog gasa i
dalje do kanala prečišćenog gasa. Filtarski medijum u potpunosti odgovara svojoj primeni kada je reč
parametrima dimnog gasa i karakteristikama prašine, čime je obezbeđen siguran i bezbedan rad sa
produženim vremenom isključenja.
185
Slika C-62. Princip razdvajanja toplog i hladnog krova

2018)
Osnovne karatkeristike vrećastog filtra:
• 8 nezavisnih ćelija,
• on-line impulsno čišćenje vreća komprimovanim vazduhom,
• P84/ PTFE membranske vreće sa kavezima od nerđajućeg čelika, po 2 komada svaka,
• 8 nezavisnih levkova sa detekcijom visokog nivoa, izolacionim zasunima, merenjem
temperature i vezom sa stanicom inertnog gasa,
• predgrevanje pomoću odvojenog grejnog kruga.
Filtracija sa prethodno nanetim pomoćnim sredstvom uz korišćenje glavnog kruga za ubrizgavanja

kreča: kreč se ubrizgava tokom startovanja linije da bi se zaštitile vreće, čim se obezbedi dovoljan
protok dimnog gasa za transport kreča do filtra.
186
Slika C-63. Tipičan izgled CNIM/LAB vrećastog filtra

2018)
Upravljačka logika
Da bi se omogućila kontrola pada pritiska usled rada filtarske jedinice, vrši se impulsno
otresanje/otprašivanje vreća putem komprimovanog vazduha u intervalima koji se regulišu preko
regulacionih ventila (za regulaciju differencijalnog pritiska). Regulacija se vrši automatski, kratkim
otvaranjem membranskog ventila, da bi se komprimovani vazduh usmerio iz rezervoara
(komprimovanog vazduha) peko mlaznica ka odgovarajućoj filtarskoj vreći.
Recikliranje nataloženih otpadnih materija iz vrećastog filtra
Otpadne materije koji se uklone pomoću vrećastog fitlra i dalje sadrže određene primese
neproreagovanog kreča. Da bi se on iskoristio na najbolji mogući način, deo nataloženih ostataka iz
vrećastog filtra se vraća na recikliranje u reakcioni kanal.
187
Slika C-64. Pomoćni silos u sistemu za ekstrakciju

2018)
Aktivacija se sastoji u povećanju dela reagenasa koji će biti dostupni za reakciju. Takozvano
“dozrevanje” - maturacija je siguran način aktivacije. Ona proizvodi kalcijum hidroksid-hlorid (CaClOH)
kroz process difuzije hidroksida u kori kalcijum hlorida, koja prekriva čestice. Efikasnost pretežno zavisi
od vremena zadržavanja i odgovarajućeg mešanja u pomoćnom silosu.
Otpadne materije se izdvajaju iz silosa i ponovo ubrizgavanju u reakcioni kanal pomoću mehaničkih
transportera. Nakon ubrizgavanja u reakcioni kanal, reciklirani materijal se transportuje u struji dimnog
gasa do vrećastog filtra, odakle se ponovo vraća u reakcioni kanal. Ovakvo tehnološko rešenje
recirkulacije omogućava automatsko odstranjivanje dela otpadnih materija iz sistema koji odgovara
ukupnoj sumi svežih apsorbenata i letećeg pepela koji su uzeli učešće u procesu, bez primene
sofisticiranog sistema za merenje i kontrolu koji može dovesti do otkaza i bez pomoćnih rezervoara.
Ovaj sistem dalje isključuje mogućnost preopterećenja reaktora/vrećastog filtra kao i nepotrebno
visoke potrošnje apsorbenata.
Suvo ubrizgavanje hidratisanog kreča i aktivnog uglja
Hidratisani kreč i aktivni ugalj se ubrizgavaju na ulazu u LABloop reakcionu sekciju. Oni se transportuju
do dozirnog mesta na pneumatskom transportnom cevovodu pomoću dozirinog uređaja sa
regulisanom brzinom.
Ventilator dimnih gasova i prigušivač buke
Ventilator dimnih gasova se koristi za kompenzaciju pada pritiska u postrojenju, transport dimnog gasa
kroz sve elemente smeštene na ulazu u postrojenje i kontrolu potpritiska u ložišnoj komori. Osim toga,
s obzirom da je motor ventilatora osnovni izvor buke u postrojenju, glavni motor je opremljen i
odgovarajućim prigušivačem.
Dimnjak
Dimnjak je, samostojeći dvozidni, izrađen od (nerđajućeg) čelika. Dimnjačka cev je opremljena sa:
188
• spoljnim pristupnim penjalicama sa leđobranom ili zaštitnom/sigurnosnom ogradom +

pojasem,
• gromobranskom zaštitom,
• unutrašnji dimovodni kanal je od ugljeničnog čelika i termički je izolovan.
Unutrašnji dimovodni kanal ima odgovarajuće otvore predviđene za ručno uzimanje uzoraka i
priključivanje sistema za kontinualno merenje emisija (CEMS). Sistem za kontinualno merenje emisija
čine analizatori prečišćenog dimnog gasa, i to merenja fizičkih veličina (temperature, pritiska i protoka),
sadržaja zagađivača na izlazu iz postrojenja (SO2, HCl, NOx, NH3, CO, TOC, HF, CO2, praškaste materije,
dioksini, furani), kao i kiseonika (O2) i vlage u dimnom gasu (H2O).
Tabela C-13. Maksimalne vrednosti emisija na izlazu iz dimnjaka u atmosferu,

pri nominalnim uslovima rada
Br. Štetne materije Jedinica Vrednost
1. Praškaste materije mg/Nm3, suv gas, 11% O2 0-10 (*) / 30 (**)
2. HCl mg/Nm3, suv gas, 11% O2 0-10 (*) / 60 (**)
3
3. HF mg/Nm , suv gas, 11% O2 0-1 (*) / 4 (**)
3
4. SO2 mg/Nm , suv gas, 11% O2 0-50 (*) / 200 (**)
5. Dioksini i furani mg/Nm3, suv gas, 11% O2 0-0,1 (***)
3
6. Azotni oksidi izraženi kao NO2 mg/Nm , suv gas, 11% O2 0-200 (*) / 400 (**)
3
7. NH3 mg/Nm , suv gas, 11% O2 0-15 (*) / 20 (**)
8. CO mg/Nm3, suv gas, 11% O2 0-50 (*) / 100 (**)
9. Gasovite i parne organske materije mg/Nm3, suv gas, 11% O2 0-10 (*) / 20 (**)
(izražene kao ukupni organski ugljenik –
TOC)
10. Cd i Tl mg/Nm3, suv gas, 11% O2 0-0,05 (****)
11. Hg mg/Nm3, suv gas, 11% O2 0-0,05 (****)
3
12. Sb, As, Pb, Cr, Co, Cu, Mn, Ni i V mg/Nm , suv gas, 11% O2 0-0,5 (****)
(*) – srednja dnevna vrednost
(**) – srednja polučasovna vrednost
(***) – uzimanje uzorka od 6 do 8 h
(****) – uzimanje uzorka od 0,5 do 8 h
2018)
Pomoćna oprema
Skladište kreča i sistem za ubrizgavanje
Hidratisani kreč (Ca(OH)2) se doprema u postrojenje kao suvi praškasti apsorbent pomoću silosnih
kamionskih cisterni i skladišti u silosu rasutog materijala. Kada bude dostignut minimalni nivo u silosu,
operator će naručiti potrebne količine kreča od dobavljača.
189
Silos aktivnog uglja i sistem za ubrizgavanje
Silos apsorbenta je opremljen uređajima za kontinuirano praćenje nivoa punjenja, sensorima

maksimalnog nivoa punjenja, senzorom prepunjavanja, temperaturnim senzorom za detekciju tačaka
pregrevanja, sigurnosnim ventilima za zaštitu od nadpritiska i potpritiska, priključcima za inertizaciju
azota i vrećastim filtrom na krovu silosa. Kontinuirano ubrizgavanje suvog instrumentalnog vazduha se
vrši u konusnom levku da bi se olakšalo odvajanje aktivnog uglja.
Transport i skladištenje otpadnih materija iz procesa prečišćavanja dimnih gasova
Otpadne materije koji se talože u postrojenju za prečišćavanje predstavljaju smešu letećeg pepela,
suvih reakcionih soli (CaCl2 x 2H2O, CaSO4 x 2H2O, CaSO3 x ½H2O, CaF2 x 2H2O, u. a.) i viška apsorbenata.
Sve otpadne materije se prikupljaju u levkovima vrećastih filtara, odakle se transportuju u sistem
recirkulacije i sabirni silos, a po potrebi, mogu biti utovarene u velike vreće. Otpadne materije iz
vrećastog filtra se transportuju do pomoćnog silosa pomoću mehaničke opreme: pužnih transportera
i/ili lančanih transportera i finalno pneumatski transportuju sa preusmeravanjem u silos finalnog
otpadnog proizvoda i pomoćni silos.
Upravljanje tehnološkim procesom

Sistem za prečišćavanje dimnih gasova je opremljen odgovarajućim brojem nezavisnih Programabilnih
Logičkih Kontrolera (PLC) za neke lokalne funkcije, kao što je navedeno u donjem tekstu, koje se nadziru
preko Glavnog (Master) Programabilnog Kontrolera (MPC) u postrojenju. MPC obezbeđuje
automatizovani i izabrani ručni režim upravljanja i rad sistema. Grafički displeji, alarmi i generisanje
izveštaja se vrši sa MPC-a. Lokalni upravljački paneli su obezbeđeni za:
• sekvencu čišćenja vrećastog filtra,

• levkove filtra i grejače transportera,
• stanice za punjenje kreča / aktivnog uglja na silosu.
Ubrizgavanje suvog kreča
Protok kreča se kontroliše na ulazu i preko vrednosti kiselih polutanata iz dimnjaka, kao i protoka
dimnog gasa.
Ubrizgavanje aktivnog uglja
Ubrizgavanje aktivnog uglja se reguliše preko protoka dimnog gasa; brzina ubrizgavanja je konstantna
i može biti podešena od strane operatora.
Stanice za punjenje na silosu
Silosi za skladištenje reagenasa su opremljeni panelima, montiranim sa spoljne strane sa kojih se vrši
nadzor i koordinacija procesa punjenja silosa, uključujući i filtar za otprašivanje na krovu silosa i
indikatore nivoa u silosu (opteretne ćelije).
190
Vrećasti filtar
Sekvenca čišćenja vrećastog filtra pulsnim otresanjem komprimovanim vazduhom i rad klapne se
regulišu sa lokalne interfejsne stanice.
Grejači levkova
Obezbeđen je upravljački panel za praćenje i kontrolu rada grejača levkova. Lokalni panel će biti
opremljen kontaktorima grejača zajedno sa daljinskim I/O rack uvodno-izvodnim ormanom. Paneli
grejača će biti opremljeni prekidačima i svetlosnom signalizacijom - signalnim lampama, montiranim
na panelu.
Praćenje emisija
Obezbeđeni su Sistemi za kontinualno praćenje parametara emisije štetnih gasova (CEMS) u cilju
monitoringa čitavog spektra polutanata, ka što je definisano u Direktivi o spljivanju otpada. Sistemi su
organizovani kao radni i rezervni da bi se obezbedio kontinuiitet u radu u slučaju kvara na jednom od
sistema.
Deponovanje pepela i šljake - APCR solidifikacija

Deponovanje pepela
Leteći pepeo ispod kotla: Leteći pepeo koji se prikuplja iz levkova kotla i ekonomajzera odvodiće se
mehanički do silosa APCR i silosa kotlovskog pepela.
Deponovanje šljake
Šljaka se sa Martinove rešetke odvodi do uređaja za pražnjenje - ispust šljake (3) i dalje transportuje
do silosa za predtretman pomoću vibracionih i trakastih transportera. Šljaka se prvo prikuplja iz uređaja
za pražnjenje pomoću vibracionih transportera (1 po ispustu) sa 300mm rešetkom, koja eliminiše
krupnije komade otpadnog materijala. Ovakvi komadi se utovaruju u 2m3 metalnu korpu kojom se
može manipulisti pomoću viljuškara.
Slika C-65. Deponovanje šljake

2018)
191
Tretman šljake
Tretman šljake će se obaviti prema priloženom dijagramu.
Slika C-66. Dijagram tretmana šljake

2018)
Šljaka se ispušta na mobilni trakasti transporter sa kojeg se šljaka ispušta na rešetkasti levak (da bi se
uklonili poslednji preostali krupni komadi > 300mm) i omogićilo da se započne ili bajpasuje tretman.
192
Magnetna rotaciona traka će ukloniti feromagnetne čestice iz prolazne frakcije pre separacije -
razdvajanja na dve frakcije 0-40mm i 40-300mm na bubnjastom situ. Prosejani material će biti
uskladišten na odgovarajućem mestu u kontejnerima. Feromagnetne čestice će ponovo biti izdvojene
pomoću druge rotacione magnetne trake iz 0-40mm frakcije. Frakcije > 40 mm biti uskladištene na
odgovarajućem mestu a preostali materijal će biti uskladišten u kontejnerima. Izuzimanje tretirane
šljake feromagnetnog materijala vršiće se pomoću elevatora.
Operater O&M (Operation & Maintenance=rukovanje i održavanje) testiraće IBA da bi potvrdio da li je

opasni ili neopasni otpad prema važećim propisima Srbije.
APC i solidifikacija pepela
Proces solidifikacije je baziran na proverenim i dokazanim tehnologijama FGT i kotlovskog pepela iz

postrojenja za sagorevanje otpada.
Osnovna koncepcija ovog procesa sastoji se u tome da APC otpadne materije, poznate pod nazivom
filtarski ostaci, sadrže soli i slobodni kreč, i da u smeši sa ostacima sagorevanja – šljakom iz ložišta,
dovode do procesa solidifikacije.
Mešanjem ovih otpadnih materija, uz dodatak procedne vode (i/ili reciklirane vode) i cementa,
kombinovaće se dva tokstična, praškasta ili šljunkovita protoka u jedan koji će, nakon solidifikacije,
formirati ugušćene i očvrsle blokove sa smanjenom ukupnom zapreminom.
Pogodna za manipulaciju, smesa može biti ispuštena, ili složena u slojevima, koji se, nakon izvesnog
vremena, mogu utovariti i transportovati. Postupak je jednostavan i zahteva samo klasičnu industrijsku
opremu.
Finalni produkt je bez prašine/pepela, a sam tehnološki postupak je eonomičan, efikasan i ekološki
prihvatljiv.
Otpadne materija u vidu APC i letećeg pepela se prikupljaju u 2 silosa i transportuju pomoću
mehaničkih ili pužnih trasnportera do dozirnog levka. Cement i šljaka iz sagorevanja otpada se ispuštaju
kroz drugi dozirni levak. Procedna ili reciklirana voda (skladišti se u rezervoarima) se transportuje u
treći dozirni levak pomoću pumpe. Svi produkti iz sva tri levka se uvode gravitaciono u mikser – mešač,
gde se vrši kontinualno mešanje. Na kraju se smeša utovaruje gravitaciono u kamionske cisterne.
Sistem radi serijski.
193
Slika C-67. Dijagram APCR solidifikacije

2018)
Prilazni put objektima
Do ulaska u kompleks Centra za upravljanje otpadom “Vinča” vodi kolska dvosmerna saobraćajnica, a
od granice kompleksa je jednosmerna saobraćajnica sa dve trake - prilazni put objektima isprojektovan
i usklađen sa rasporedom objekata na predmetnoj lokaciji. Prema članu 5 Pravilnika o tehničkim
normativima za zaštitu visokih objekata od požara (Službeni glasnik RS, br. 86/2011), ovakvi objekti
moraju imati omogućen pristup za vatrogasna vozila sa najmanje dve strane na kojima se nalaze otvori.
Pristupne saobraćajnice poseduju karakteristike koje zadovoljavaju sve zahteve Pravilnika o tehničkim
normativima za pristupne puteve, okretnice, i uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta
povećanog rizika od požara (Službeni list SRJ br.8/95):
• nosivost kolovoza saobraćajnica od 10 tona osovinskog pritiska,

• najmanja širina saobraćajnica za dvosmerno kretanje vozila je veća od 6 metara,
• unutrašnji radijus krivine 7 metara, a spoljašnji 10.5 metara,
• maksimalni uspon 6%,
• visinska prohodnost 4.5 metara.
Režim kretanja vozila u kompleksu deponije mora da bude precizno definisan i strogo poštovan od
strane učesnika u lokalnom saobraćaju. Takođe je potrebno postaviti signalizaciju na skretanju na
194
pristupni put kako bi se obezbedilo nesmetano kretanje bez zastoja na pristupnom putu, a sve u skladu
sa važećim pravilnikom i propisima.
Elektroenergetska oprema
Elektroenergetska instalacija postrojenja termoelektrane-toplane na komunalni otpad u Vinči

obuhvata:
• generator parne turbine,

• transformator 110/11 kV za vezu elektrane sa prenosnim sistemom,
• razvodno postrojenje 11 kV za vezu generatora i transformatora 110/11 kV,
• razvodno postrojenje 10 kV za napanje sopstvene potrošnje i vezu sa distributivnom mrežom,
• transformatori 10/0,66 kV i 10/0,4 kV sopstvene potrošnje,
• glavni razvod niskog napona 660 V za napajanje velikih potrošača (motora),
• glavni razvod niskog napona 400 V za napajanje ostalih potrošača,
• razvodi 400 V za napajanje potrošača,
• dizel agregat,
• sistem besprekidnog napajanja UPS,
• građevinske elektroenergetske instalacije.
Termoelektrana-toplana na komunalni otpad u Vinči imaće jedan generator kojeg će pokretati parna
turbina nazivne snage 29,12 MW. Predviđeno je da generator bude povezan na 11 kV postrojenje, na
koji se takođe povezuje transformator 110/11 kV, koji služi za vezu sa prenosnim sistemom kome se
predaje kompletno proizvedena električna energija.
Postrojenje 10 kV služi za povezivanje opreme za napajanje sopstvene potrošnje. Na postrojenje 10 kV

povezani su transformatori 10/0,66 kV i 10/0,4 kV preko kojih se napajaju glavni razvodi 660 V i 400 V
kao i dizel agregat snage 2000 kVA, koji se pokreće u slučaju nestanka napajanja na ovom postrojenju.
Postrojenje 10 kV se napaja preko 10 kV kabla iz distributivne mreže.
Dizel agregat
Dizel agregat, preliminarne nominalne snage 2000 kVA, predviđen je za napajanje kritičnih potrošača
u slučaju nestanka napona na razvodnom postrojenju 10 kV.
Pri nestanku napajanja preko ove veze, odnosno gubitka napona na postrojenju 10 kV, automatski se
pokreće dizel agregat, koji je takođe povezan na ovo razvodno postrojenje, čime se obezbeđuje
kontinuitet napajanja sopstvene potrošnje.
Dizel agregat je preko transformatora 10/0,4 kV povezan na postrojenje 10 kV.
Sistem besprekidnog napajanja - UPS

Svrha sistema besprekidnog napajanja je da obezbedi nesmetan i bezbedan rad svih elektronskih
uređaja i glavnih odabranih uređaja na naponskom nivou 400/230 V. Glavni delovi sistema UPS su:
195
• dva (2) transformatora 400/400 V,

• dva (2) uređaja ispravljač/invertor,
• dva (2) seta baterijskih ćelija, autonomije jednog sata, pri punom opterećenju,
• jedan (1) glavna razvodna tabla koja se napaja preko oba uređaja ispravljač/invertor,
• nekoliko podrazvodnih tabli koje se nalaze u blizini potrošača u prostorijama sa elektro i
procesnom opremom.
Sistem besprekidnog napajanja biće dimenzionisan tako da može da pokrije kompletnu potrošnju u
slučaju kvara jednog od uređaja napajanja, odnosno transformatora, ispravljač/invertor-a i baterija.
UPS sistem se napaja preko glavnog razvodnog postrojenja sopstvene potrošnje 400 V.
Merenje električne energije

Predviđeno je merenje električne energije na 11 kV postrojenju gde je moguće izmeriti proizvodnju
generatora parne turbine koja se plasira dalje u mrežu. Takođe je predviđeno merenje električne
energije na 10 kV postrojenju gde je moguće izmeriti utrošenu energija za sopstvenu potrošnju
termoelektrane-toplane.
Spoljne hidrotehnicke instalacije
Predviđene su sledeće hidrotehničke instalacije:
• sanitarna voda,
• procesna voda,
• voda za protivpožarnu zaštitu,
• atmosferska kanalizacija,
• fekalna kanalizacija,
• tehnološka kanalizacija,
• zaprljana voda iz lagune procednih voda na deponiji,
• uljna kanalizacija i zauljene vode od transformatora.
Sistem snabdevanja vodom
Objekti postrojenja nemaju priključak na javnu vodovodnu mrežu.31. Predmetni objekat će se

snabdevati vodom preko internog priključka na vodovod celog kompleksa za upravljanje otpadom
Vinča. Za potrebe novog postrojenja neophodno je obezbediti sanitarnu vodu za sledeće potrebe:
• procesnu vodu za potrebe postrojenja,

• vodu za potrebe protivpožarnih instalacija (periodicno),
• sanitarnu potrošnju.
31
Ova rečenica se odnosi samo na snabdevanje vodom EfV-a (kao što je navedeno u poglavlju C.4.9 OBJEKAT ZA
ENERGETSKU UPOTREBU KOMUNALNOG OTPADA I DEPONIJSKOG GASA VINČA (EfV)).-
196
Potrebna količina vode obezbeđuje se povezivanjem na internu vodovodnu mrežu u okviru kompleksa.
Priključak objekta je predviđen da bude prečnika DN 100 mm. Posle priključka predviđen je šaht sa
vodomerom. Mreža se zatim grana na dve grane od kojih jedna ide ka rezervoaru sirove vode a druga
ka pumpnoj stanici sirove vode. Očekivana raspoloživa količina vode za postrojenje iznosi Qmax = 14,8
l/s, (očekivani pritisak do 1,0 bar), što je dovoljno za sanitarne potrebe i potrebe postrojenja, kao i
punjenje protivpožarnih rezervoara u slučaju požara.
U sklopu postrojenja predviđena je izgradnja rezervoara sirove vode (300m3) i pumpne stanice
opremljene sa dovoljnim brojem pumpi kako bi se zadovoljile potrebe svih potrošača. Pumpe za
punjenje protivpožarnih rezervoara i pumpe za povišenje pritiska u sanitarnoj mreži snabdevaju se
direktno iz dovodnog cevovoda, dok se procesne pumpe snabdevaju vodom iz rezervoara sirove vode.
• Sanitarna voda
Potrebna količina vode za sanitarne potrebe od Qmax = 2,35 l/s obezbeđuje se iz interne vodovodne
mreže kompleksa pumpama za povišenje pritiska instaliranim u pumpnoj stanici sirove vode.
• Procesna voda
Potrebna količina sanitarne vode od 1,45 l/s za potrebe procesa obezbeđuje se iz rezervoara sirove
vode, pumpama instaliranim u pumpnoj stanici sirove vode. Rezervoar za sirovu vodu od 300 m3
obezbeđuje dvodnevnu zapreminu vode potrebne za proces.
• Voda za protivpožarnu zaštitu
Rezervoar za protivpožarnu zaštitu dimenzionisan je tako da obezbedi dovoljnu količinu vode za

gašenje merodavnog požara u trajanju od 2h (2x685m3). Objekti postrojenja od požara se spolja brane
spoljnom hidrantskom mrežom, dok je za unutrašnju protivpožarnu zaštitu predviđena unutrašnja
hidrantska mreža i sprinkler sistem. Punjenje i dopunjavanje ovih rezervoara predviđeno je iz interne
vodovodne mreže kompleksa, pumpama instaliranim u pumpnoj stanici sirove vode.
Kanalisanje otpadnih voda
Objekti postrojenja nemaju priključak na javnu kanalizacionu mrežu. Sve otpadne vode ciste i zaprljane
ispuštaju se u interne sisteme kanalisanja čistih i otpadnih voda unutar celog kompleksa.
Svi kanalizacioni sistemi su gravitacionog tipa, tj. cevi se vode u padu prema sabirnom kolektoru i dalje
ka recipijentu.
197
Slika C-68. Blok dijagram upravljanja otpadnim vodama

2018)
• Atmosferska kanalizacija
Atmosferske vode sa novih saobraćajnica, krovova i platoa će se prikupljati posebnom mrežom

zatvorenih kolektora postavljenom ispod puta podeljenih na dva sliva od kojih oba gravitiraju ka
sabirnom kolektoru i dalje se sprovode ka obodnom kanalu deponije (kanal čistih voda). Vode sa
parkinga se zbog zadržavanja vozila smatraju zauljenim, pa je neophodno da se ova voda pre ispuštanja
u kišnu kanalizaciju prečisti na separatoru lakih tečnosti.
Atmosferske vode u zoni kotlovske šljake (IBA) prikupljaju se posebnom mrežom otvorenih kanala
postavljenim pored (duž) puteva koji gravitiraju prema taložniku i IBA Laguni. Zauljene atmosferske
vode u zoni kotlovske šljake (IBA) su zagađene i prikupljaju se industrijskom mrežom kanala (koja
prikuplja prljave procesne vode koje će se ponovno upotrebiti). Ispod betona IBA će biti instalirana
geomembrana kako bi se sprečilo prodiranje u zemljište.
Zauljene atmosferske vode koje se javljaju se u redovnom pogonu step-up transformatora ispuštaju se
u atmosfersku kanalizaciju nakon tretmana u lokalnom separatoru (uljnoj jami). Pored ove vode, u
atmosfersku kanalizaciju će se periodično ispuštati:
• otpadne vode iz postrojenja za pripremu napojne vode za kotao,

• kondenzat iz sistema duvača gara.
Ove količine vode će se ispuštati u atmosfersku kanalizaciju u slučaju kada je bazen za otpadne vode
pun, i zanemarljive su u odnosu na merodavnu računsku kišu. S obzirom da nema izgrađene
198
atmosferske kanalizacije u okolini deponije, prikupljene čiste atmosferske vode se evakuišu izvan
granica postrojenje preko sistema otvorenih kanala do laguna za prihvatanje atmosferskih voda, i dalje
u Ošljanski potok. Ukupne količine atmosferske kanalizacije koje se ispuštaju u recipijent iznose oko
350 l/s.
• Fekalna kanalizacija
S obzirom da nema izgrađene fekalne kanalizacije u okolini deponije fekalne otpadne vode iz objekata
ce se prikupljati posebnom mrežom zatvorenih kolektora postavljenom ispod puta podeljenih na dva
sliva od kojih oba gravitiraju ka sabirnom kolektoru i dalje evakuišu izvan granica postrojenja ka PPOV
lociranom na deponiji.
Ukupne količine fekalne kanalizacije koje se ispuštaju u recipijent iznose oko 3,6 l/s.
• Tehnološka kanalizacija
Otpadne vode koje nastaju u glavnom i pomoćnim sistemima termoelektrane-toplane, kao posledica
samog procesa proizvodnje električne energije/toplote, kao i od raznih pranja u krugu postrojenja,
potencijalno su zagađene: komunalnim otpadom, produktima njegovog sagorevanja, uljem,
produktima koji nastaju usled požara, hemikalijama koje se koriste u procesu. Pojedine otpadne vode
imaju i povišenu temperaturu.
Ove vode će se prikupljati sistemom zatvorenih kolektora (kanalizaciona mreža tehnoloških voda) i
nakon predtretmana u bazenu otpadnih voda, ponovo koristiti za razne namene. Eventualni višak vode
će se prelivati i cevovodom transportovati do lagune za prikupljanje procednih voda sanitarne
deponije, iz koje će se voda dalje usmeravati na postrojenje za prečišćavanje.
Kanalizacioni sistem tehnoloških voda osim cevovoda sadrži i sledeće objekte – taložnik i IBA lagunu
(zapremine ~ 60 + 800 m3) i bazen za otpadne vode (zapremine ~260 m3).
Taložnik i IBA laguna će prikupljati vodu iz IBA zone tj. iz sistema za sortiranje, koju čine procedne i
atmosferske vode sa tog prostora. Zaprljane vode se prikupljaju sistemom otvorenih kanala
postavljenim pored (duž) puteva i gravitiraju prema taložniku i IBA Laguni. Predviđeno je prethodno
taloženje suspendovanih materija sadržanih u ovoj vodi u prihvatnom bazenu (taložniku), nakon čega
će se delimično izbistrena voda ispuštati u IBA lagunu, koja se koristi kao skladišni (bufer) bazen. Voda
iz IBA lagune će se potopnim pumpama za otpadnu vodu prepumpavati po potrebi u bazen za otpadne
vode, kako bi se ponovo koristila za potrebe procesa.
U bazenu otpadnih voda ce se prikupljati:
• atmosferske vode sa prostora skladišta reagenata i letećeg pepela i zone prečišćavanja dimnih
gasova,
• atmosferske vode sa platoa Denox-a,
• otpadne vode iz postrojenja za pripremu napojne vode za kotao,
199
• kondenzat iz sistema duvača gara,

• kišnica iznad samog bazena,
• otpadne vode od pranja podova u zonama tehnološkog procesa (uključujući kotlarnicu,
mašinsku salu, zonu postrojenja za pripremu napojne vode za kotao, itd.).
Bazen za otpadne vode će se sastojati iz nekoliko komora: prijemne komore za umirivanje toka,
taložnika, komora recirkulacije i komore ciste vode. Voda za ponovno korišćenje će se iz zone
recirkulacije pumpama transportovati do tehnoloških potrošača.
Bazen otpadnih voda će biti povezan na IBA lagunu, gde će se otpadna voda pumpama iz komore čiste
vode prepumpavati u slučaju obilnih priliva vode. Takoe, bazen će biti povezan i na lagunu za procedne
vode sa sanitarne deponije, gde će se otpadna voda prelivati iz komore ciste vode u slučaju obilnih
padavina. U normalnim uslovima rada nije predviđen preliv iz bazena otpadne vode. Tehnološki
potrošači ove vode su sledeći:
• odšljakivaci (za potrebe hlaenja šljake) i

• sistem za solidifikaciju termogenog otpada.
Ukupne količine tehnološke vode koje se povremeno ispuštaju u recipijent (ka laguni procednih voda
na deponiji) iznose max. 11,1 l/s. Za spoljni razvod mreže predviđene su specijalne PE ili druge cevi
termootporne na temperature više od 100 stepeni celzijusa.
• Zaprljana voda iz lagune procednih voda na deponiji
Potrebna količina pojaće vode od 1,45 l/s za potrebe procesa obezbeđuje se iz rezervoara sirove vode.
U slučaju da nema dovoljno raspoložive vode u vodovodnom sistemu, alternativni izvor vode
obezbeđen je sa deponijske lagune procednih voda. Voda će se pumpama i potisnim cevovodom
dovoditi sa lagune procednih voda u dva tanka od 30m3 smeštenih u okviru TE.
Pumpe i dovodni cevovod do regulacione linije TE nije deo ovog projekta i biće obrađeni u projektu
sanacije postojeće i izgradnje nove sanitarne deponije u Vinči.
• Uljna kanalizacija i zauljene vode od transformatora
U cilju snabdevanja postrojenja električnom energijom predviđena je izgradnja transformatorske

stanice, koja će biti locirama u okviru postrojenja. Ispod transformatora je betonska kada u kojoj se u
redovnom pogonu može javiti ulje i zauljene atmosferske vode koja se sliva sa transformatora. U
slučaju velike havarije u kadu transformatora izliva se celokupno ulje, a zatim gravitaciono uljnom
kanalizacijom odlazi do uljne jame (separatora).
Cevovod uljne kanalizacije je projektovan od centrifugiranih armirano betonskih cevi sa glatkim

unutrašnjim površinama i ispunom spojnica zaptivnim malterom otpornim na ulje iz transformatora.
Cevovod je unutrašnjeg prečnika Ø300mm i u padu od 3% koji omogućuje brzo i efikasno pražnjenje
kada trafoa.
200
Uljna jama je podzemni armirano-betonski objekat koji služi za prijem i privremeno deponovanje ulja
iz oštećenog transformatora, kao i prihvatanje ulja koje slučajno istekne iz transformatora. Uljna jama
ima i funkciju separatora ulja iz nečiste tečnosti čiji je zadatak razdvajanje ulja od vode, taloženje
prašine i mulja i odvod viška vode. Uljna jama se sastoji iz tri komore:
A) ulivna komora,
B) komora za izdvajanje ulja,
C) izlivna komora za vodu.
Uljna jama radi kao sistem spojenih sudova – komore A, B i C, a funkcioniše kao separator ulja i vode
na osnovu činjenice da se ulje, kao lakše, izdvaja na površinu vode. Ona mora biti apsolutno
vodonepropusna. Odmah po izgradnji jama se napuni vodom do visine donje ivice izlivne cevi u komori
C i novo se trajno održava. Svako doticanje nove vode, automatski istiskuje vodu iz sistema jame.
Dno jame je predviđeno u nagibu od 1%, a na najnižem mestu je projektovano udubljenje za talog.
Transformatorsko ulje iz jame se uklanja specijalnim vozilom i odvozi do lokacije gde će se preraditi.
Distribuirani upravljački sistem (DCS)
Arhitektura upravljačko nadzornog sistema postrojenja bazirana je na distribuiranom sistemu DCS sa

autonomnim sigurnosnim PLC-om i paketnim jedinicama. Arhitektura upravljačko nadzornog sistema
postrojenja organizovana je kao:
• nivo menadžmenta postrojenjem – administracija,

• nivo centralizovanog upravljanja i nadzora,
• nivo primenjenog automatskog upravljanja,
• dstribuirano upravljanje na nivou polja.
Postrojenje za prijem i dopremu komunalnog otpada

Upravljanje kranom vršiće se sa komandnog pulta (jedan po kranu) iz komandne sobe. Na ovaj način
će biti olakšan rad s obzirom da je sa komandnog pulta omogućena dobra vizuelna kontrola celokupnog
skladišta za otpad. Kranovi su opremljeni grabilicama i sistemima daljinskog upravljanja, da bi se
omogućilo upravljanje iz komandne sobe u ručnom, polu-automatskom ili automatskom režimu rada.
U poluautomatskom režimu rada otpad zahvata operator krana ručno, a zatim ga usmerava i ispušta
automatski u dozirni levak.
Jedan kran je normalno u radu a drugi je rezervni. Kran se u toku rada koristi za mešanje otpada u
bunkeru, da bi se u najvećoj mogućoj meri obezbedila konstantna toplotna moć otpada u levku. Kran i
grabilica će raditi sinhronizovano u dva pravca u horizontalnoj ravni dok se grabilica podiže i spušta u
vertikalnoj ravni, uz odgovarajuće konstruktivne karakteristike uz minimalno zakretanje/ljuljanje
grabilice.
201
Kotlovsko postrojenje
Upravljanje kotlovskim postrojenjem biće izvedeno na sledeći način:
• rešetka za sagorevanje sa pomoćnom opremom: Regulacija sagorevanja će biti realizovana

posredstvom MICC (Martin Infrared Combustion Control), a logičko upravljanje će biti
realizovano posredstvom DCS-a,
• postrojenjem vazduh/dimni gas se upravlja direktno posredstvom DCS-a,
• upravljanje rada kotla vršiće se direktno posredstvom DCS-a, osim postrojenja vodenih duvača
gara koji imaju sopstveni PLC.
Regulacija sagorevanja
Sistem za regulaciju sagorevanja uključuje regulator goriva, koji reguliše dovod otpadnog goriva na
rešetku. On takođe uključuje regulator O2, koji određuje / koriguje protok vazduha za sagorevanje.
Pored toga, regulišu se i protok sekundarnog vazduha, distribucija sekundarnog vazduha i brzina
kretanja rešetke. Promene temperature dimnog gasa beleže se pomoću infracrvenog pirometra u
drugom prolazu (kanalu) kotla. Promene u oslobađanju toplote iz ložišta se prepoznaju brzo i
pouzdano. To dovodi do veoma kratkog vremena odziva regulacije protoka pare. Kolebanja
temperature u ložištu i kotlu kao i u protoku pare su znatno smanjena zahvaljujući navedenim merama.
Slika C-69. Princip regulacije sagorevanja: A - Podešena vrednost za protok pare, B - Podešena vrednost O2, C
- Protok pare, D - Temperatura gasa (IC pirometar), E - Sadržaj O2 (suvi), F – Protok vazduha ispod vatre (po
zoni), G – Temperatura goriva u ložitu (IC kamera)
2018)
Svi uređaji u polju su povezani sa nadređenim sistemom upravljanja kako bi operator imao potpunu
vizuelnu kontrolu nad zonom odvijanja procesa.
202
Softver sadrži razlicite funkcionalne module:
• Sistem infracrvene kamere, koja snima raspodelu intenziteta toplotnog zračenja na površinu
sloja goriva sa vrha kotla se koristi za dobijanje dodatnih informacija iz sagorevanja u cilju
postizanja što boljih rezultata sagorevanja.
• Fuzzy upravljanje: Fuzzy upravljanje je dobra alternative klasičnom sistemu upravljanja.
• Zapis i vizuelizacija operativnih podataka: Ovaj modul beleži i prikazuje sve operativne podatke
od značaja za sistem sagorevanja.
Sistem za dovod vazduha za sagorevanje
Vazduh za sagorevanje se dovodi iz zone istovara otpada – prijemne hale, tako da se neprijatni mirisi i
prašina nošena vazduhom odvode iz prijemne hale i bunkera kroz sistem vazduha do linije za
insineraciju. Kanal za dovod vazduha je trasiran od ulaza vazduha do ventilatora svežeg vazduha.
Ventilator svežeg vazduha odvodi-ispušta vazduh u zagrejač vazduha. Operator u komandnoj prostoriji
imaće mogućnost da zatvori klapne, po potrebi. Jedan ventilator svežeg vazduha je predviđen za dovod
vazduha za sagorevanje i sekundarnog vazduha u ložište. Parni zagrejač vazduha predviđen je za
zagrevanje primarnog i sekundarnog vazduha za sagorevanje.
Pomoćni gorionici
Ložišna komora/kotao imaju dva (2) pomoćna gorionika. FOD gorionici će biti u kompletu sa uređajem
za električnu potpalu, opremom za stabilizaciju plamena i setom (pogonom) ventila, koji uključuju
regulacione ventile, merno-regulacionu opremu, izolacione ventile i lokalni upravljački panel. Oprema
uključuje lokalni upravljački panel kao i pripadajući PLC, ugrađen u prostoriji PLCa.
Kotao utilizator
Kotao je vertikalan sa prirodnom cirkulacijom, jednim bubnjem i ovešenom čeličnom konstrukcijom,

sa 4 vertikalna prolaza i cevima isparivača, u prve tri promaje, koje formiraju membranske zidove. Na
izlazu iz parnog kotla obezbeđen je krajnji ekonomajzer (spoljni ekonomajzer) za potrebe hlađenja
dimnih gasova do 140°C pre ulaska u suvi reaktor – suvi reakcioni kanal (LABloop). Obezbeđeno je
ubrizgavanje napojne vode u cilju regulacije temperature kondenzata koji se uvodi u ovaj ekonomajzer
kao i bay-pass-ni sistem za regulisanje izlazne temperature dimnih gasova.
Postrojenje za proizvodnju elektricne energije

Blok turbina - generator (TGU) je instaliran uz postrojenje za sagorevanje komunalnog otpada u svrhu
pretvaranja proizvedene toplotne energije u kotlu, u elektro energiju.
Režimi rada TG postrojenja
Rad na mreži: Upravljanje/regulacija TGU treba da radi na takav nacin da izlazni parametri generatora
zadovoljavaju zahteve Grid code-a u svim radnim slučajevima.
203
Ostrvski rad: Svaki višak proizvedene pare se apsorbuje direktno pomoću by-pass sistema koji reguliše
pritisak turbine VP. Automatika TGU treba da izvrši prebacivanje na ostrvski rad u slučaju de je mrežni
prekidač (11 kV dovodni prekidač) isključen.
By-pass režim rada: Postrojenje će biti sposobno da radi u punom by-pass režimu (turbina nije u radu)
bez ikakvog vremenskog ograničenja.
Monitoring i sigurnosna merenja
Sledeća merenja tehnoloških veličina su predviđena
• temperatura: ulazna para; zaptivna pare; izlazna para; kućište turbine; ležajevi (2 x PT100)
PT100) sa alarmom visoke vrednosti; regulaciono i zaptivno ulje,
• pritisak: ulazna para; zaptivna pare; izlazna para; regulaciono i zaptivno ulje,
• prevelika brzina: nezavistan sistem isključenja, zaštita radi na principu 2 od 3,
• vibracije: vibracije osovine, 2 detektora radijalnog odstupanja na osovini po ležaju,
• podužno istežanje ležajeva: 2 detektora aksijalnog odstupanja,
• nivo: rezervoar regulacionog i zaptivnog ulja; kondenzator zaptivne pare.
Upravljanje i instrumentacija na generatoru
Generator će biti sposoban da ostane na mreži u slučaju odstupanja napona i/ili učestalosti saglasno
sa zahtevima opisanih u ‘’Grid Code’’-u, obezbeđujući zahtevanu snagu od nule do maksimalne
nominalne snage. Oprema za sinhronizaciju generatora moći će da radi potpuno automatski i ručno
lokalno, takođe i u ostrvskom režimu rada.
Postrojenje pripreme vode za kotao - Postrojenje za demineralizaciju vode

Voda za napajanje kotla se dovodi iz postrojenja za demineralizaciju koje radi postupkom reverzne
osmoze, sa jednom radnom i jednom rezervnom linijom. Postrojenje za pripremu vode radi automatski
po nivou vode u rezervoarima demi vode. Lokalni PLC na bazi informacija iz procesa vodi rad
postrojenja automatski uz mogućnost podešavanja procesnih parametara od strane rukovaoca
postrojenja.
Postrojenje za prečišćavanje dimnih gasova

Granične vrednosti emisija štetnih gasova
Emisije dimnih gasova ostaju u okviru važećih graničnih vrednosti koje su u potpunosti usklađene sa
Direktivom EU 2010/75/EC o Industrijskim emisijama (IED).
Sistem za sniženje emisija NOX
Redukcija emisije azotnih oksida se reguliše preko sistema Selektivne Nekatalitičke Redukcije (SNCR)
DeNOx sistem. Sistem koristi ubrizgavanje (rastvora) tecne uree u ložišnu komoru.
204
Prečišćavanje dimnih gasova suvim procesom ubacivanjem krečnjaka kao reagensa u dimni gas, zatim
mešajući sa recirkulisanim ostacima uvodi u vrećasti filter. Vrećasti filter je predviđen da pri nominalnoj
snazi radi u granicama dozvoljene emisije. Dimni gas is postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova
odlazi u dimnjak.
Upravljanje procesom prečišćavanja dimnih gasova
Sistem za prečiščavanje dimnih gasova je opremljen odgovarajučim brojem nezavisnih Programabilnih

Logičkih Kontrolera (PLC) za neke lokalne funkcije, koje se nadziru preko DCS-a iz centralne komandne
sobe. Grafički displeji, alarmi i generisanje izveštaja se vrše sa DCS-a. Lokalni upravljacki paneli su
predviđeni za:
• sekvence čišćenja vrećastog filtra,

• levkove filtra i grejače transportera,
• stanice za punjenje kreča / aktivnog uglja na silosu.
Da bi se smanjila koncentracija kiselih polutanata (SO2, HCl,...) u dimnom gasu ubrizgava se kreč. Protok
kreča se kontroliše na ulazu i preko vrednosti kiselosti polutanata iz dimnjaka, kao i protoka dimnog
gasa. Stanica za istovar krečnjaka opremljena je lokalnim upravljačkim panelom.
Za absorpciju isparivih teških metala (tj.živa Hg) i odvajanje organskih komponenti, zajedno sa krečom
ubrizgava se aktivni ugalj u dimni gas. Ubrizgavanje aktivnog uglja se reguliše preko protoka dimnog
gasa; brzina ubrizgavanja je konstantna i može biti podešena od strane operatora.
Sistem za kontinuran monitoring emisije dimnih gasova (CEMS)

Na postrojenju su predviđeni Sistemi za kontinualno pracenje parametara emisije štetnih gasova
(CEMS) u cilju monitoringa čitavog spektra polutanata, kao što je definisano u Direktivi o spaljivanju
otpada. Sistemi su organizovani kao radni i rezervni da bi se obezbedio kontinuitet u radu u slučaju
kvara na jednom od sistema. Pre ispuštanja u atmosferu, kontinualno se mere fizičke veličine
(temperatura, pritisak i protok) i sadržaj polutanata u dimnom gasu (SO2, HCl, NOx, NH3, CO, TOC, HF,
CO2, prašina), kao i O2 i H2O pomoću analizatora gasa. Signali se vode sistem za skladištenje podataka
gde se registruju i koriste za izveštaje o emisiji, i do DCS-a gde se prikazuju i nadziru.
Spoljno uređenje
Ozelenjavanja kompleksa urađeno je prema uslovima JKP zelenilo Beograd, idejnom arhitektonskom i
saobraćajnom projektu. Cilj ozelenjavanja kompleksa je stabilizacija zemljišta i umanjenje negativnog
vizuelnog efekte deponije na predeo, odnosno na prostor u neposrednom okolini.
U sklopu kompleksa, predviđene su manje površine za ozelenjavanje na ulazima u objekat i na prostora

za parkiranje vozila. U sklopu kompleksa nalaze se manje površine za ozelenjavanje, dok je veća zelena
površina u vidu zaštitnog pojasa predviđena oko kompleksa.
205
Na parkingu predviđene su drvoredne sadnice i travnjak. Na ulazu u administrativnu zgradu predviđeno

je nisko dekorativno zelenilo i listopadno šiblje u cilju stvaranja prijatnijeg efekta za mali broj
zaposlenih ljudi. Oko kompleksa spalionice Vinča predviđeno je podizanje zaštitnog zelenog pojasa.
Specifikacija sadnog materijala sastoji se od svih kategorija zelenila, u cilju postizana posebnog efekta
da se u celosti pokrije obodna površina oko kompleksa, pri čemu se posebno se vodilo računa da zelene
površine pod nagibom (škarpe) budu u potpunosti pokrivene. Travnjavci su formirani na površinama
sa drvenastim i žbunastim sadnicama. Izbor sadnog materijala biran je prema specifičnosti lokacije.
Odabrane su biljke koje poseduju mogućnost brzog stvaranja biomase i mogućnost apsorpcije štetnih
materija, posebno teških metala. To su biljke koje su tolerantne na štetne materije u zemljištu i loše
uslove zemljišta (pH, zaslanjenost, struktura, sadržaj vode itd.), stvaraju gust korenov sistem kojim
vezuju zemljište i otporne su na štetočine i bolesti. Za travnjake predviđeno je korišćenje biljaka iz
familije trava koje mogu degradiraju i imobilišu opasne materije.
Slika C-70. Plan namene površina

Izvor: Idejni projekat - Termoelektrana -toplana na komunalni otpad – Sveska 9 (Energoprojekt-Entel a.d., 2018)
206
C.4.10. POSTROJENјE ZA TRETMAN BIOGASA (BEP)
Deponijski gas se dobija sa nove i stare deponije preko glavnog kolektorskog cevovoda koji vodi do
BEP-a.
Kvalitet biogasa
Podaci o kvalitetu gasa:
Tabela C-14. Kvalitet biogasa

Jedinice Min. Maks.
CH4 % zapr. 35 50
O2 % zapr. 5,5% O2 ako je CH4= 30% <4
0,5% O2 ako je CH4= 30%
linearno između ova dva
3
CL (hlor) mg/Nm <50
F (fluor) mg/Nm3 <25
3
CL + F (hlor i fluor) mg/Nm <50
Silicijum indeks u <0,2
ulјu
Siloksani indeks u <0,2
ulјu
H2S mg/Nm3 <349
Relativna vlažnost pre sušenja % <80
Relativna vlažnost koja uđe u električni % <50
modul
Depresija na ulazu u platformu mbar > -70 <0
(informativno)
Pritisak na ulazu u motornu grupu >= 160 mbar ako je
CH4=30%
>= 120mbar ako je
CH4=40%
Izvor: CHP 05/04/18- LF GAS-SRB, (Sektor za PROIZVODNјU ENERGIJE-E i T, 2018)
Osnovni koncept BEP elemenata dat je na slici ispod.
207
Slika C-71. Osnovni koncept BEP elemenata

Tehnički opis
Osnovni koncept navedenog sistema je:
• da obezbedi bruto električnu energiju od 2 × 1,5 eMW,

• da obezbedi dva temperaturna nivoa toplotnih medijuma kako sledi:
o pregrejanu vodu (160/120°C),
o vrelu vodu (90/70°C),
o da obezbedi svaku od njih u odvojenim kolima (da se ne spoje),
o pomenuti nivoi temperature su na „prirubnicama" jedinica za razmenu toplote

unutar BEP-a.
• deponijski gas mora biti pravilno tretiran i ispuniti zahteve proizvođača motora preko:
o mehaničke jedinice za odmaglјivanje,
o sistema sušenja (smanjenje relativne vlažnosti pomoću hlađenja),
o uklanjanja H2S i isparlјivih organskih silikonskih jedinjenja (VOSiC) (pomoću jedinice

aktivnog uglјenika) i
o dodatnog čišćenja i sušenja separatorom ispred motora gasnog pogona,
o takođe, odgovarajući pritisak deponijskog gasa se mora dobiti kompresijom jedinica -

da se obezbedi neophodan pritisak na maksimalno 110 mbar ispred gasnog pogona i
208
da se ne napravi usisni pritisak ispred uređaja za tretman gasa manji od -100 mbar
(jer može izazvati problem unutar sistema za sakuplјanje deponijskog gasa).
• proizvedenu električnu energiju

o koja mora biti 400 V i 50 Hz (proizvedena na generatorskim setovima),
o nakon generatorskog NN prekidača mora se izvršiti povećanje napona preko

transformatora za pojačanje do 10/10,5 kV,
o kao takva se prenosi do SN razvoda i pripremiti se da bude spremna za povezivanje

na glavnu trafo stanicu (10-10,5 do 110 kV),
o TEKNOXGROU snadbevanje se vrši preko sabirnica na izlaznim ćelijama u SN razvodu.
CHP modul
Tačka priklјučka sa sistemom za tretman gasa se ostvaruje na sledeći način:
• između segmenta tretmana gasa i CHP modula uklјučeni su:

o odvod (sa elektromagnetnim ventilom) koji se koristi za pražnjenje i punjenje
gasovoda tokom pokretanja i zaustavlјanja jedinica CHP,
o ciklonski čistač ispred gasnog pogona NULA gasnih generatora za uklanjanje dodatnih
kaplјic i čestica,
o fini filteri prikazani na prethodnom crtežu deo su gasnog pogona NULA u CHP
modulu (koji je instaliran na gasni pogon).
U narednom delu su opisani detalјi kontejnera u koje se ugrađuje CHP modul, kao i raspoređivanje
njihovih sastavnih delova, uklјučujući platformu koja se nalazi između dva kontejnera.
Oprema CHP, uklјučujući i gasni generatorski set, ugrađuje unutra: kontejner od 45 stopa (13,600 ×
3,000 × 3,000V) zvučno izolovan da bi se dobila rezidualna buka 65 dB (a) na 10 m. Kontejner će biti
kompletan sa zaštitnom ogradom na krovu, stepeništem za pristup i rešetkom za siguran pristup na
krovu.
Kontejner je opremlјen pripadajućom platformom (povezana sa CHP kontejnerom i sa čeličnim

stubovima kao podrška) za instalaciju sistema suvog hlađenja. Takav koncept je primenjen iz sledećih
razloga:
Mnogo veća dostupnost svih predmeta instaliranih na krovu/platformi:
• jednostavnije čišćenje suvih hladnjaka (u primeni biogasa, zbog visoke koncentracije

prašine, neophodno je da se suvi hladnjaci čiste više nego u drugoj primeni),
• više prostora oko razmenjivača toplote gasova koji je ugrađen na platformu (zbog
otvaranja i čišćenja cevi),
• više prostora oko ostalih elemenata izduvnog sistema.
Konačna verzija CHP kontejnera ima sledeće dimenzije: D x Š x V = 13,0 × 3,0 × 3,0 m.
209
Između dve CHP jedinice instalirana je slobodna platforma za izduvne sisteme CHP. Razmenjivači
toplote za izduvni gas koji su opremlјeni obilaznom linijom, skretnicom i toplotnom izolacijom. Konačni
izduvni sistemi sa prigušivačima su odvojeni i vertikalno montirani na vlastitu čeličnu konstrukciju sa
stepenicama za pristup. Na pomenutoj platformi se instaliraju nakon uređaja za tretman. Za idejni
projekat treba koristiti emisije NOx od 500 mg/Nm3 i CO od 300 mg/Nm3 na 5% O2 - da bi se zasnivalo
na propisima EZ. Za to je neophodno imati: katalizator oksidacije CO (ispred razmenjivača toplote
izduvnih gasova) i pripremiti, ako je potrebno, prostor za potpun tretman koji sledi nakon toga (sa
UREA).
Podstanica za pregrejanu vodu

Kao što je pomenuto gore, uklјučuje dva toplotna kola. Ovo je vodeno kolo koje treba da obezbedi
PREGREJANU vodu sa temperaturnim nivoom: 160/120 ° C. Ovo kolo za ponovno iskorišćenje toplote
mora biti izvedeno na sledeći način:
• pregrejana voda iz razmenjivača toplote izduvnih gasova (mora da ima izlaznu

temperaturu: 165 ° C (pri 8 bar.g)), iz oba CHP modula, mora da se transportuje u
standardni pločasti razmenjivač toplote,
• ulaz u razmenjivače toplote izduvnih gasova povratne vode CHP modula mora biti oko
130 ° C (iz standardnog pločastog razmenjivača toplote),
• kapacitet svakog školјkastog ili cevastog razmenjivača toplote izduvnih gasova je: 657
kW,
• kapacitet standardnog pločastog razmenjivača toplote je: 1.314 kW,
• ovo kolo mora imati jedinicu za povratno hlađenje (suv hladnjak) kapaciteta 200 kW,
kako bi se sprečilo pregrevanje u slučaju nepropisne razmene toplote (ako NO zahteva
pregrejanu vodu, uvek će postojati izvesno curenje na ispusnom sistemu CHP i sa
navedenim suvim hladnjakom će biti sprečeno pregrevanje zbog navedenog curenja).
Podstanica vrele vode
Kao što je pomenuto gore, uklјučuje dva toplotna kola. Ovo je vodeno kolo koje treba da obezbedi
vrelu vodu sa temperaturnim nivoom: 90/70 ° C. Ovo kolo za ponovno iskorišćenje toplote mora biti
izvedeno na sledeći način:
• topla voda iz sistema za hlađenje motora (JW) (mora imati izlaznu temperaturu: 93° C (na 3
bar.g)), iz oba CHP modula, mora da se transportuje u standardni pločasti razmenjivač
toplote,
• ulaz u sistem za hlađenje motora (JW) povratne vode CHP modula mora biti oko 80oC (iz
standardnog pločastog razmenjivača toplote),
• kapacitet odbijene toplote iz sistema za hlađenja motora je: 849 kW,
• kapacitet standardnog pločastog razmenjivača toplote je: 1.698 kW,
Stanica gasnog analizatora
Gasni analizator u pomenutoj stanici mora biti za merenje koncentracija:
• CH2 → sa opsegom 0 – 100%
210
• CO2 → sa opsegom 0 - 100%

• O2 → sa opsegom 0 - 25% i
• H2S → sa opsegom 0 - 5.000 ppm
Analizator mora biti za spolјašnju montažu i opremlјen kalibracionim cilindrima sa ispitnim gasom:
• za O2
• za CO2 i
• smešu CH4, H2S i N2 - (poznati procenti komponenti u smeši).
Uzorkovanje gasova vršiće se na 4 tačke na gasovodu. Uzorci gasa moraju se osušiti i pripremiti se za
precizno ispitivanje (analizator mora imati ugrađenu jedinicu za sušenje uzoraka gasa). Celi opisani
sistem za analizu gasa je ugrađen u ormar, koji se nalazi na zapreki za tretiranje gasa.
Odvojene od zapreke za tretiranje gasa, ali povezane sa njom stoje tri grupe filtera:
• H2S filter sa aktivnim uglјem (2 filtera) i

• VOSiC filter sa aktivnim uglјem (1 filter).
Zahtev je da postoji samo jedan filter za svaku od komponenata koje treba ukloniti i da njegov kapacitet
bude 10 m3. Oni su slobodno stojeći i imaju zajedničku montažnu konstrukciju. Na vrhu konstrukcije
postoji šina za podizanje uređaja (za podizanje ispune filtera). Donji deo oba filtera ima uređaj za
uklanjanje dela ispune koji nije aktivan.
Slika C-72. Situacija BEP-a

211
Kontrola postrojenja za biogas (BEP)

• Komunikacija između BEP-a i CHP-a o kontroli komunalnog otpada / električnoj opremi:
o Fieldbus komunikacija: da bi se predvidela visoka temperatura koja se vraća u
motore u slučaju zastoja potrošača toplotne energije EfW-a.
• Komunikacija između BEP-a i baklјi
o Direktna komunikacija: svrha baklјi je bezbedno gorenje viška gasa koji motori CHP
ne koriste.
o Fieldbus komunikacija: regulacija viška gasa će kontrolisati početak i zaustavlјanje
baklјi.
• Komunikacija između postrojenja za tretman procednih voda i EfW-a
o Fieldbus komunikacija: postrojenje za tretman procednih voda signalizira za kontrolu
i monitoring iz CCR-a.
• Interne blokade
o Otkrivanje gasa u spremniku motora CHP
o Loš kvalitet gasa (prevelika koncentracija CH4 i H2S)
o Požarni alarm na BEP platformi
o Hitno zaustavljanje
• Komunikacija u sistemu BEP-a
o Svi događaji, status i alarmi BEP-a, baklјe i postrojenja za tretman procednih voda se
prate onljn u Centralnoj kontrolnoj sobi (radne stanice).
o Eksterna komunikacija: BEP sistem će biti projektovan tako da omogući dalјinsku
podršku i dalјinsko konfigurisanje sistema izvan lokacije.
C.4.11. RADNA SNAGA
Radna snaga i oprema - faza izgradnje

Pogledajte tabele u nastavku.
212
Tabela C-15. Broj i vrsta mašina očekivanih na lokaciji tokom izgradnje - Deponija
2019. GODINA 2020. GODINA 2021. GODINA
Naziv mašine Model Tip
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6
Buldožer CATERPILLAR D6N XL 1 1 1 2 3 3 3 3 3 3 3 6 6 6 6 6 6 6 6 6 3 3 3 2 1 1
Buldožer CATERPILLAR D8T 1 1 1 1 2 2 2 2 2 6 6 6 6 6 6 6 6 6
Bager CATERPILLAR 320D 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 3 3 3 3 3 3 3 3 3
Bager točkaš CATERPILLAR M 316D 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 2 1 1 1 1
Grejder CATERPILLAR 140H 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Bager-utovarivač CATERPILLAR 428E 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 1
Utovarivač točkaš CATERPILLAR 236B II 1 1 1 1
Utovarivač točkaš CATERPILLAR 966H 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1
Jež (valјak) KOMATSU WF22A-2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Kombinovani valјak BOMAG BW 213D-4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Jež (valјak) BOMAG BW 213PD-3 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 3 5 5 5 3 3 3 3 2
Vibraciona ploča WACKER DPS 3060H 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4
Vibraciona ploča WACKER BS 30 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4
Kamion 15m3 MERCEDES Actros 2635K 2 4 6 10 15 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 10 10 10 3 2 2 2
Transportni kamion MERCEDES Atego 1518/4160 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
kamion sa kranom MACK RD690P 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Kamion za vodu MACK RD690S 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1
Mobilni teleskopski GROVE GMK2035E 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
kran
Dizel generator ATLAS COPCO XAS 186 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Električna pumpa za GORMAN RUPP 54K 1 2 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1
vodu
213
Tabela C-16. Broj i vrsta mašina očekivanih na lokaciji tokom izgradnje - EfW
Model/mesec 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34
Buldožer tip 1 1 1 1 2 3 3 3 3 3 3 3 6 6 6 6 6 6 6 6 6 3 3 3 2 1 1
Buldožer tip 2 1 1 1 1 2 2 2 2 2 6 6 6 6 6 6 6 6 6
Bager 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 3 3 3 3 3 3 3 3 3
Bager točkaš 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 2 1 1 1 1
Grejder 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Pumpa za vodu 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Pobijanje šipova 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Bager-utovarivač 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Utovarivač točkaš 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1
Zavarivanje čelične 1 2 3 2 2 2 2 3 3 4 6 8 10 10 10 10 10 10 10 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6
Ježploče
(valјak) 1 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 4 6 6 6 4 4 4 3 3
Kombinovani valјak 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Vibraciona ploča 4 8 8 8 8 8 8 8 8 8 88 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8
Kamion 15 m3 2 4 6 10 15 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 10 10 10 3 2 2 2 2 2 2 2
Transportni 5 5 5 5 5 5 5 10 10 10 15 15 20 20 20 20 20 20 20 20 20 15 15 15 15 10 10 10 5 5 5 1 1 1
Kamionkamion
sa kranom 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Vodeni kamion 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Mobil teleskop. 1 1 1 1 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1
kran
Dizel generator 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Elek. pumpa za 1 1 1 2 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1
vodurazbijač
Hidraulični 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Planer puta 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Valјanje i nabijanj. 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Hidraulični čekić 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Hidraulična dizalica 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5
Kamion za meš. 1 2 3 5 5 5 5 5 5 5 5
betona
Postrojenje za meš. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
betona
214
Tabela C-17. Broj radnika koji se očekuje tokom faze izgradnje

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Građevinski radnik - 2 4 9 12 23 30 40 40 39 39 39 26 26 31 44 66 72 76 78 77 39 33 27 15 15 13 6 3 3 - - - -
Radnici za održavanje
- 2 4 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 - - - -
mašina
Rukovaoci - 4 7 11 17 29 32 32 34 34 35 36 47 47 47 47 47 50 51 51 51 35 35 28 23 23 12 8 8 7 - - - -
Osoblјe - 2 33 36 38 38 39 39 39 39 39 39 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 33 33 33 33 30 28 - - - -
UKUPNO deponija - 10 48 61 72 95 106 116 118 117 118 119 114 114 119 132 154 163 168 170 169 115 109 96 76 76 63 52 46 43 - - - -
Radnici na građevini 8 16 24 40 55 70 87 95 110 120 120 110 100 95 90 86 85 80 70 79 95 93 93 99 80 86 85 80 55 45 27 40 15 5
Radnici na obradi 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 20 56 114 148 161 174 189 234 261 275 256 222 152 75 53 54 40 27 32 27 26 25 18 11
Ukupno EfW 9 17 25 41 56 71 89 97 112 122 140 166 214 243 251 260 274 314 331 354 351 315 245 174 133 140 125 107 87 72 53 65 33 16
UKUPNO PROJEKAT 9 27 73 102 128 166 195 213 230 239 258 285 328 357 370 392 428 477 499 524 520 430 354 270 209 216 188 159 133 115 53 65 33 16
215
ENVIRONMENTAL AND SOCIAL IMPACT ASSESSMENT:
VINČA ENERGY-FROM-WASTE FACILITY, CONSTRUCTION OF THE NEW LANDFILL AND REMEDIATION
OF THE EXISTING LANDFILL
Radna snaga - faza rada

Tokom tipične radne godine, radna snaga na lokaciji brojiće oko 120 lјudi.
C.5. TRAJANЈE I KALENDAR RADA

Prema rasporedu izgradnje i rada kompleksa Vinča koji je opisan na sledećoj ilustraciji [uz pretpostavku
da će efektivni datum (početak građevinskih radova) biti na dan 31.12.18. godine), glavna svrha je:
• od 2019. godine EFW objekti su u izgradnji kako bi bili operativni u 4. kvartalu 2021. (i da
tretira oko 2/3 510.000 tona KČO prosečno u toku godine),
• tokom 2019. godine, privremena deponija (deo nove deponije ili „proširenje deponije") je u
izgradnji i trebalo bi da funkcioniše od 2020. do četvrtog kvartala 2021. godine: u toku ovog
perioda, KČO će se odlgati na privremenu deponiju kako bi se nastavilo sa postojećom
rekultivacijom deponije i postigla izgradnja objekata EFW,
• u 2020. godini, deponije za neprerađen otpad i ostatke nastale tokom tretmana (deo nove
deponije) su u izgradnji kako bi bile funkcionalne u 4. kvartalu 2021. godine, istovremeno
kada i objekti EFW. Upravo je svrha deponije neprerađenog otpada da primi deo KČO koji
nije prerađen u EFW (1/3), i neinertni CDW; svrha deponije ostataka nastalih u tretmanu je
da uskladišti IBA i APCR (ostaci iz EFW).
• Izgradnja nove deponije na lokaciji Vinča će se odvijati u tri faze u pogledu odlaganja
otpadnih materijala, kako je detalјnije opisano u odelјku C.4.2.1. gore.
• Nakon završetka treće faze (sredina 2046. godine), treba napomenuti da će na novoj deponiji
ostati rezervna površina, tj. takozvana tampon zona, koja će omogućiti odlaganje nove
količine komunalnog otpada u periodu nakon vraćanja objekata gradu koje je planirano 25
godina od prvog dana pružanja kompletnih usluga.
Slika C-73. Raspored izgradnje i rada kompleksa Vinča
216
C.6. TROŠKOVI PROJEKTA

Ukupni troškovi projekta su trenutno procenjeni na ~ 330 miliona evra (uklјučujući troškove
finansiranja). Oni će se finansirati iz fondova za privliegovane dugove dobijenih od međunarodnih
finansijskih institucija (IFI) i komercijalnih banaka, i akcijama koje Suez i ITOCHU & Marguerite
ubrizgaju kao ko-sponzori Projekta.
Projekat (veliki JPP ugovor sa strukturom za finansiranje projekta) je prvi takav projekat ove vrste u
Srbiji, i klјučno je uklјučivanje međunarodnih finansijskih institucija kako bi se on sproveo.
C.7. PROGRAMI POVEZANI SA PROJEKTOM
C.7.1. LOKALNI RAZVOJNI OKVIR
C.7.1.1. Lokalni plan upravljanja otpadom

Lokalni plan upravljanja otpadom grada Beograda 2011-2020 ("Službeni list grada Beograda" br.
28/11) je početni, strateški dokument u ovoj oblasti, kojim se definišu ciljevi upravljanja otpadom u
skladu sa usvojenim Strategija upravljanja otpadom Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 29/10).
Lokalni plan daje smernice, a pojedinačni projekti definiraju specifične aktivnosti i tehnologiju. U tom
smislu, prihvaćeno tehničko rešenje ne utiče negativno na ciljeve postavljene u Lokalnom planu
upravljanja otpadom. Inače slede se ciljevi u skladu sa principima i hijerarhijom upravljanja otpadom.
Predviđena je primarna selekcija otpada, koju realizuje i organizuje grad Beograd, tako da se svim
korisnicima usluga omogući da obavljaju odvajanje otpada za reciklažu. Grad Beograd je počeo sa
instaliranjem kontejnera za recikliranje otpada na teritoriji gradskih opština i ovaj proces je još uvek u
toku, dok sve opštine nisu pokrivene ovim sistemom. Pored toga, grad Beograd je započeo aktivnosti
na opremanju centara za reciklažu i predviđa se da će u svakoj gradskoj opštini biti opremljen najmanje
jedan centar za reciklažu, gde će građani moći da donesu sav otpad koji se može reciklirati, uključujući
otpad, električni i elektronski otpad, zeleni otpad itd. Grad implementira strategiju upravljanja
otpadom kako bi postigao sljedeće ciljeve:
a) Ambalažni otpad
Grad namerava da implementira i održava sistem za prikupljanje, odlaganje i recikliranje komunalnog

otpada kako bi ispunio ciljeve reciklaže ambalaže i ambalažnog otpada u skladu sa Direktivom EU
2004/12 / EC ili Evropskim parlamentom i Vijećem od 11. februara 2004. godine Direktiva 94/62 / EZ i
nacionalnim ciljevima.
Pravni okvir za upravljanje otpadom je uspostavljen donošenjem niza zakona iz oblasti zaštite životne
sredine (2004.), uključujući nove zakone koji regulišu upravljanje otpadom, uključujući ambalažu i
ambalažni otpad (2009.). Ovi zakoni obezbeđuju uslove za uspostavljanje i razvoj integralnog sistema
upravljanja otpadom, uključujući ambalažu i ambalažni otpad.
Količina proizvedenog ambalažnog otpada u Beogradu u 2008. godini iznosila je oko 90.000 tona
godišnje, dok su te količine u 2016. godini iznosile oko 100.000 tona. Kako bi se postigli ciljevi
217
povećanja stepena reciklaže ambalažnog otpada, JKP "Gradska čistoća" je instalirala kante za odvojeno
sakupljanje reciklabilnog otpada na teritoriji Beograda, za papir, staklo, PET ambalažu, metal i tekstil.
Analizom prosečnog sastava komunalnog otpada u gradu Beogradu u 2016. godini, odnosno učešća
određenog tipa otpada u reprezentativnom uzorku otpada, dobivene su sledeće vrednosti: staklo
8,5%, papir 7,4%, karton 7,9%, kompozitni materijali 2,3%, metal - ambalaža i drugi metali 2,8%, metal
- Al limenke 1,0%, plastični ambalažni otpad 5,6% (Izvor: JKP "Gradska čistoća" - morfološki sastav
komunalnog otpada - prosek za 2016. godinu).
Uvođenjem, koliko je to moguće, odvojenog sakupljanja ambalažnog otpada, cilj je da se do 2019-

2020. godine dostigne stepen reciklaže ambalažnog otpada od 25%, u skladu sa ciljevima definisanim
u Strategiji upravljanja otpadom Republike Srbije za period 2010-2019.
b) Biorazgradivi otpad
Grad namerava smanjiti biorazgradivi otpad koji se odlaže na deponijama kako bi ispunio ciljeve u
skladu sa direktivama EU i nacionalnim ciljevima.
Prema morfološkom sastavu otpada, organski otpad (baštenski otpad i drugi biorazgradivi otpad) čini
gotovo 50% komunalnog otpada. (Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad: Određivanje sastava otpada i
procena količine u cilju definisanja strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u okviru održivog
razvoja Republike Srbije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, 2008.).
Analizirajući prosječnu strukturu komunalnog otpada u gradu Beogradu u 2016. godini, odnosno
učešće određenih vrsta otpada u reprezentativnom uzorku otpada, dobijene su sledeće vrijednosti:
drugi biorazgradivi otpad 30,5% i baštenski otpad 14,8% (Izvor: JKP "Gradska čistoća" - morfološki
sastav komunalnog otpada - prosjek za 2016. godinu).
U skladu sa Direktivom EU o deponijama, strategija Grada je da dostigne stepen reciklaže od 30% do

2019-2020. godine kako bi se smanjilo odlaganje biorazgradivog otpada na deponiju.
Grad namjerava da implementira i održava sistem upravljanja biorazgradivim otpadom tako što će
odvojeno sakupljati i kompostirati zeleni otpad nastao aktivnostima održavanja javnih površina kao
što su vrtovi, parkovi, groblja kako bi se ispunili ciljevi u skladu sa direktivama EU i nacionalnim
ciljevima o biorazgradivom otpadu.
C.7.1.2. Predloženi sistem upravljanja otpadom

Predloženi sistem upravlјanja otpadom zasnovan je na složenoj strukturi koja se zasniva na postojećem
sistemu prikuplјanja i transporta otpada. Klјučni elementi budućeg plana infrastrukture za upravlјanje
otpadom uklјučuju aktivnosti vezane za reciklažu određenih komponenti komunalnog otpada, kao što
su papir, staklo, PET, metal.
Planom se predlaže izgradnja Centra za upravlјanje otpadom u Vinči, što uklјučuje:
• Postrojenje za tretman otpada;

• Postrojenje za rastavlјanje krupnog otpada;
218
• Postrojenje za istovremenu proizvodnju električne energije i toplotne energije (kogeneraciju)

na osnovu goriva iz otpada - toplotna obrada goriva iz komunalnog otpada u postrojenju za
kogeneraciju predstavlјa završnu fazu prerade komunalnog otpada, koji je prethodno bio
obrađen i pripremlјen u postrojenju za tretman otpada;
• Proširenje deponije u Vinči u skladu sa propisima.
U okviru Lokalnog plana upravlјanja otpadom Grada Beograda za period 2011-2020. („Službeni list
grada Beograda" br. 28/11), potreba za izradom novog plana detalјne regulacije za deponiju Vinča
(DRP) definisana je u skladu sa novim standardima i rešenjima za zatvaranje i sanaciju postojeće
deponije, njeno proširenje u skladu sa evropskim standardima, uspostavlјanje postrojenja za tretman
otpada i postrojenja za upravlјanje otpadom
Inicijativu za pripremu DRP započeo je Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada, uprava grada
Beograda, kako bi se stvorila osnova za realizaciju objekata za odlaganje i treradu komunalnog otpada.
Planska osnova za pripremu i usvajanje DRP-a je Generalni plan Beograda 2021. („Službeni list grada
Beograda", br. 27/03, 25/05, 34/07, 63/09, 70/14 ), prema kome se ovo područje planira za: javne
usluge i komunalije i infrastrukturne oblasti, polјoprivredne površine i objekte, zelene površine i
saobraćaj. Takođe, za definisanje budućeg sadržaja unutar granica DRP-a, osnova je bila i Plan lokalnog
upravlјanja otpadom za Grad Beograd za period 2011-2020. („Službeni list grada Beograda", br.
28/11).
Prema Generalnom Planu Beograda 2021 (2014.), navedena lokacija se nalazi na površinama
namenjenim za:
• Oblasti javnog korišćenja:

• Javne usluge i komunalije i infrastrukturne oblasti
• Saobraćajne oblasti
• Zelene površine.
Priprema Plana detalјne regulacije za deponiju Vinča počela je 2014. godine. Nacrt izmena i dopuna
plana detalјne regulacije sanitarne deponije „Vinča" iniciran je na osnovu Odluke o dopuni plana
detalјne regulacije sanitarne deponije „Vinča", gradske opštine Grocka („Službeni list grada Beograd",
broj 97/17) donete na sednici Skupštine Beograda održanoj 21. decembra 2017. godine.
Generalni Plan Beograda 2021. („Službeni list grada Beograda", br. 27/03, 25/05, 34/07, 63/09, 70/14)
do 2021. godine predviđa uspostavlјanje održivog sistema za upravlјanje čvrstim komunalnim
otpadom u Beogradu po principu „prikuplјanja - reciklaže - odlaganja". To podrazumeva organizovano
sakuplјanje, preradu i prodaju sekundarnih sirovina (reciklažnih sredstava) i sakuplјanje i odlaganje
preostalog integralnog čvrstog komunalnog otpada.
Prioritetni sanacijski radovi na postojećoj deponiji Vinča su izvođenje objekata za zaštitu životne
sredine za prikuplјanje proizvedenih gasova i prečišćavanje procednih voda sa deponije. Treba izvršiti
sukcesivnu izgradnju drugih objekata za redovno funkcionisanje proširen deponije (zadržavajuća
struktura, obodni kanal, putna i komunalna infrastruktura, otvaranje jame za pozajmlјivanje zemlјišta
za prekrivanje otpada, formiranje zaštitnih zelenih površina, nadogradnja degazacionih bunara,
219
izgradnja pratećih objekata, itd.). Takođe je neophodno ukloniti nelegalne deponije (smetlišta) po
gradu i preduzeti odgovarajuće mere za njihovu kontrolu, prvenstveno uvođenjem redovne službe za
prikuplјanje komunalnog otpada na celom području Beograda i izvan njega.
Usvajanje novog Plana detalјne regulacije očekuje se tokom septembra 2018. godine.
C.7.2. INFRASTRUKTURNA MREŽA, OBJEKTI I POVRŠINE
Projektnim objektima će biti potrebna mrežna veza sa javnom infrastrukturom. Naročito su predviđeni
sledeći aranžmani u pogledu priklјučka na vodu, struju (snabdevanje i izvoz) i mrežu dalјinskog
grejanja.
Dalekovodi 35kV i 110 kV za priklјučenje objekata na prenosni i distributivni sistem i toplovod za

odvođenje toplote su povezane infrastrukture koja jee su neophodne za razvoj Projekta ali nisu deo
projekta koji se proceuje u ovom izveštaju ESIA.32 Što se tiče dalekovoda 35 kV, trenutno se očekuje
da ova infrastruktura neće morati da prođe srpsku proceduru procene uticaja na životnu sredinu. Što
se tiče infrastrukture dalekovoda 110, odluku o tome da li treba da prođe proceduru procene uticaja
na životnu sredinu još uviek mora da donese nadležni organ, odnosno Ministarstvo za životnu sredinu.
C.7.3. VODOVOD
Lokacija deponije je oko 2.200 metara od postojećeg sistema vodosnabdevanja Ø200. Imajući u vidu
da u postojećem cevovodu nema dovolјno pritiska, crpna stanica mora biti izgrađena. Gradski cevovod
od Ø150 mm planira se za planiranu lokaciju crpne stanice. Za potrebe vodosnabdevanja objekata na
deponiji, potrebno je izgraditi cevovod minimalnog prečnika Ø150 mm do planiranog rezervoara.
Nakon izgradnje cevovoda Ø150, postojeći cevovod Ø100 mm bi trebalo otkazati.
C.7.4. OPŠTI MODALITET ELEKTRIČNOG PRIKLjUČKA
Predviđeni su sledeći objekti kombinovane toplotne i električne energije (CHP):
• Energija iz otpada (EfW), sa izlaznom snagom generatora parne turbine približno 32 MW,
• Postrojenje za deponijski gas (LGF), sa izlaznim snagom motornih generatora cpribližno
3.2 MW ukupno.
EfW će biti priklјučen na prenosni sistem pri čemu će LGF biti priklјučen na distributivni sistem.
32
Povezani razvojni objekti (dalekovod, cjevovod za toplu vodu za odvođenje topline i brana za stabilizaciju
deponije) su tretirani kao takvi, sa opisom u skladu sa nivoom razvoja projekta u vreme redakcije ESIA-e, a
potencijalni kumulativni uticaji su procenjeni u poglavlju E.1.5. U dogledno vreme, ako je takva studija procene
uticaja na životnu sredinu zakonski obavezna, takve procene će biti sprovedene za ove projekte. Nadalje,
identificirana pitanja koja proizlaze iz ispunjavanja relevantnih međunarodnih standarda i drugih rizika vezano
za životnu sredinu, socijalna pitanja i odgovornosti rješena su u okviru Akcionog plana u oblasti životne sredine
i socijalne politike (ESAP) gde je navedeno da: „Kompletan investicioni program uključuje pridružene objekte i
veze na javnu infrastrukturu te će zahtevat procenu uticaja na životnu sredinu i društvo prema EU EIA
direktivama i biti izrađen pre početka radova kako bi odgovarao pravnim/ugovornim uslovima.
220
EfW će se priklјučiti na prenosni sistem EMS-a radi izvoza električne energije proizvedene na
naponskon nivou od 110 kV, putem transformatora za pojačavanje 110/11 kV, razvodnog postrojenja
110 kV i voda 110 kV (dalekovod/kablovski). Vod 110 kV biće povezan na razvodno postrojenje 110 kV
na trafo stanicu Beograd 20. U okviru kompleksa predviđa se razvodno postrojenje 110 kV i vod 110
kV, međutim, za vod 110 kV će se primenjivati poseban DPR. Merenje električne energije biće locirano
na trafo stanici Beograd 20, na razvodnom postrojenju 110 kV na koje se priklјučuje vod 110 kV33.
LGF će se povezati na distributivni sistem EPS Distribucije preko kabla 10 kV priklјučenog na razvodno
postrojenje 10 kV na novom trafou 35/10 kV i dalјe na mrežu 35 kV preko voda 35 kV.. U okviru
kompleksa predviđa se novi trafo 35/10 kV i vod 35/10 kV, međutim, za vod 35 kV će se primenjiati
poseban DPR.
Vod 35 kV će se povezati sa postojećim trafoom Vinča 35/10 kV kao privremeno rešenje. Stalni
priklјučak novog trafoa 35/10 kV na deponiji Vinča biće u budućem trafou „Grocka" 110/35 kV
"Grocka" nakon završetka izgradnje i priklјučka na mrežu od 35 kV." Merenje električne energije će
biti na novom trafou 35/10 kV, na razvodnom postrojenju 10 kV na koje se povezuje vod LGF 10 kV.
Snadbevanje električnom energijom za samopotrošnju EfW i LFG predviđa se iz distributivne mreže

takođe preko novog trafoa 35/10 kV. Razvodno postrojenje za samopotrošnju biće povezano na
razvodno postrojenje 10 kV u okviru novog trafoa 35/10 kV preko kablova 10 kV. Istovremena potreba
za samopotrošnju energije je oko 3,9 MW.
U okviru kompleksa predviđeni su trafoi za distribuciju električne energije za sledeće potrošače:
- CDW, istovremeno napajanje pribli. 0,65 MW,

- Deponija (postojeća deponija, nova deponija, zgrada uprave, itd.), istovremeno napajanje
približ. 0,45 MW,
- Predcrpna stanica, istovremeno napajanje pribl. 1,5 MW
- LTP, istovremeno napajanje pribl. 1,9 MW.
Distributivne trafo stanice će biti priklјučene na razvodno postrojenje 10 kV na novom trafou 35/10
kV preko kablova10 kV. Opšta potrošnja električne energije (rasveta na putu, CCTV, itd.) Će biti
pokrivena distributivnim trafo stanicama navedenim gore. Snabdevanje za predcrpnu stanicu
Beolektrane koja je potrebna za infrastrukturu prenosa toplote (pogledati dole), biće obezbeđeno iz
postojeće trafoa Vinča 35/10 kV preko posebnogg voda 10 kV.
C.7.5. VOD 110 kV ZA PRIKLjUČENјE POSTROJENјA EfW NA PRENOSNI SISTEM
Trenutno se očekuje sledeći koridor prenosnog voda:
33
Strateška ESIA (SESIA) za DRP 110kV dalekovoda će biti provedena i sadržaće jasnu odluku da li je potrebna
procena uticaja na životnu sredinu za nadzemni dalekovod. Pored toga, sve navedeno mora biti u skaldu s
Uredbom o potvrđivanju projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati
procena uticaja na životnu srdinuinu ("Službeni glasnik RS", br. 114/2008). ESIA će biti završena sa zaključcima
SESIA čim budu dostupni.
221
Priklјučni vod 110 kV iz postrojenja EfW (TE-TO Vinča) napušta parcelu sa istočne strane, a zatim prati
put „Nova 1". Podzemni kabl će biti postavlјen unutar puta sa pravom prvenstva, poželјno ispod
trotoara paralelno sa drugim komunalijama na neophodnoj udalјenosti.
Nakon spajanja puteva „Nova 1" i „Nova 2" , priklјučni vod skreće prema zapadu i napušta granicu
kompleksa deponije (granica DPR-a). Ubrzo nakon toga, kablovski vod se završava na tornju br.1
odakle priklјučni vod ide iznad zemlјe. Kablovski vod od postrojenja EfW do tornja br.1 se predlaže da
bi se izbegao nadzemni prelaz voda 110 kV i predcrpne stanice preduzeća za dalјinsko grejanje
„Beogradske elektrane", koja se nalazi direktno unutar poželјnog pravog koridora 110 kV između njih.
Nadzemni priklјučni vod iz tornja br. 1 prati put „Nova 1" u pravcu jugozapada do ugaonog tornja br.2
gde skreće na zapad i kod ugaonog tornja br.3 prati deo postojećeg prenosnog voda 35 kV br. 337 na
rastojanju od 30 m u pravcu severozapada. Između ugaonih tornjeva br.3 i br.4 koridor postojećeg
prenosnog voda 35 kV napušta koridor predloženog priklјučnog voda 110 kV. U blizini ugaonog tornja
br.4 priklјučni vod se približava i prati koridor postojećeg prenosnog voda 400 kV34 br. 451/2 na
rastojanju od 40 m sve do ugaonog tornja br.6 gde skreće prema severozapadu i ulazi u trafo stanicu
Beograd 20.
Kako bi se izbeglo ukrštanje priklјučnog voda sa postojećim prenosnim vodovima 400 kV i 110 kV u
blizini trafo stanice Beograd 20, kao i ukrštanje sa predloženim budućim putem SMT koji prolazi u
blizini trafo stanice Beograd 20 na zapadnoj strani, predloženi koridor dalekovoda se prekida unutar
trafo stanice Beograd 20 na istočnoj strani pored razvodnog postrojenja 400 kV, odakle će podzemni
kablovski vod biti postavlјen sve do tačke priklјučenja na razvodno postrojenje 110 kV.
Tačnu tačku priklјučka, tj. priklјučno ležište na razvodnom postrojenju 110 kV odrediće EMS u sklopu
procesa studije priklјučka.
Mikro lokacije ugaonih i terminalnih tornjeva definisaće se kasnije nakon detalјnog snimanja.
Predloženi koridor priklјučnog voda nema ukrštanja sa nadzemnim infrastrukturnim postrojenjima

od značaja osim ukrštanja sa novim putevima unutar granica sanitarne deponije Vinča.
Dužina priklјučnog voda je oko 5,1 km, od čega je nadzemni deo oko 4,6 km, dok je podzemni deo
kabla oko 0,5 km (0,2 km na strani EfW-a i 0,3 km na strani trafo stanice Beograd 20).
34
Pozivajući se na nejonizujuće zračenje, 110 kV vod ima manji uticaj u poređenju sa postojećim 400 kV
vodovima (dvostruka linija) koje je već odobren.
222
Slika C-74. Planirani dalekovodi 110 kV (crveni) i 35/10 kV (žuti)
C.7.6. VOD 35 kV ZA PRIKLjUČIVANјE TRAFO STANICE 35/10 kV NA DISTRIBUTIVNI SISTEM
Trenutno se očekuje sledeći koridor distributivnog voda:
Priklјučni vod 35 kV počinje od razvodnog postrojenja koje se nalazi u zgradi na novoj trafo stanici
35/10 kV na sanitarnoj deponiji Vinča, odakle će se postaviti kabl to terminalnog tornja br. 1 koji se
nalazi u sklopu parcele trafo stanice 35/10 kV.
Priklјučni vod 35 kV ostavlјa nadzemno parcelu trafo stanice na jugoistočnoj strani i prelazi put „Nova
4" i „zeleni pojas" do ugaonog tornja br.2 koji se nalazi izvan kompleksa deponije (granica DPR-a). Kod
ugaonog tornja br. 2 priklјučni vod skreće prema južnoj strani do ugaonog tornja br. 3. Između ugaonih
tornjeva br.2 i3 priklјučni vod ubrzo prelazi kompleks deponije i mali put do cisterni za vodu.
Kod ugaonog tornja br. 3 nadzemni priklјučni vod skreće dalјe na jug i prati skoro ravno koridor (sa
manjim skretanjima kod ugaonih tornjeva br. 4, 5, 6 i 7) sve do terminalnog tornja br. 8. Od
terminalnog tornja br. 8, podzemni priklјučni vod prati postojeće saobraćajnice do razvodnog
postrojenja 35 kV kod trafo stanice Vinča 35/10 kV, kako bi se izbeglo ukrštanje sa postojećim
nadzemnim vodovima 35 kV.
223
Mikro lokacije ugaonih i terminalnih tornjeva i precizno kabliranje u blizini trafo stanice Vinča 35/10
kV biće definisane kasnije nakon detalјnog snimanja.
Predloženi koridor priklјučnog voda nema ukrštanja sa nadzemnim infrastrukturnim postrojenjima

od značaja koja nisu nove saobraćajnice unutar granica sanitarne deponije Vinča.
Dužina priklјučnog voda je oko 3,2 km, od kojih je nadzemni deo oko 2,8 km, dok je podzemni deo
kabla oko 0,4 km (0,05 km na strani nove trafo stnice 35/10 kV i 0,35 km od ugaonog tornja br.8 i trafo
stanice Vinča 35/10 kV).
C.7.7. TOPLOVOD ZA ODVOĐENјE TOPLOTNE ENERGIJE (INFRASTRUKTURA ZA PRENOS

TOPLOTNE ENERGIJE)
Na navedenom području nema izvedenog toplovoda i postrojenja za toplu vodu. Preduzeće

BeoElektrane je planiralo izgradnju glavnog toplovoda prečnika 780 mm (DN600) iz planiranog
postrojenja EfW. Postrojenje EfW, tj. samo proizvedena toplotna energija, biće indirektno povezano
preko razmenjivača toplote i crpne stanice sa kvantitativnom i kvalitativnom regulacijom. Glavni
toplovod prečnika 780 mm (DN600) povezaće kompleks Vinča sa toplanom TO „Konjarnik", koja će
prihvatiti proizvedenu toplotnu energiju.
224
D. PODACI O NULTOM STANJU
D.1. ŽIVOTNA SREDINA – NULTO STANJE

Deponija Vinča se nalazi u istočnom delu Grada Beograda (približno 11 km od centra grada). Teritorija
grada Beograda obuhvata površinu od 3.222 km2, koja je u administrativnom smislu podeljena na 17
gradskih opština: Barajevo, Voždovac, Vračar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi
Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski venac, Sopot, Stari grad, Surčin i Čukarica. Na ovoj
teritoriji prema podacima popisa iz 2011. godine živi 1.659.440 stanovnika. Demografski podaci su
analizirani na nivou opštine, osim onih koji su dostupni samo na nacionalnom nivou.
Lokacija Deponije „Vinča” se nalazi u istočnom delu Grada Beograda. Područje pripada Šumadijskom
delu Beograda i prostoru tri gradske opštine: Grocka, Palilula i Zvezdara.
Deponija komunalnog otpada Vinča, zahvata prostor od oko 140 ha, koji se nalazi u dolini Ošljanskog
potoka. Širi prostor deponije karakteriše brdoviti reljef. Lokacija predmetnog terena pada prema
severoistoku, a sa južne i zapadne strane okružena je brdima. Ispod samog tela deponije protiče
Ošljanski potok, koji se uliva u Ošljansku baru. Saobraćajna veza sa deponijom uspostavljena je preko
Beogradske ulice do Smederevskog puta – u dužini od oko 3 km.
Slika D-1. Predmetna lokacija na topografskoj mapi

Šira oblast deponije uglavnom se koristi za poljoprivredu (proizvodnja voća i povrća), međutim neke
parcele su sada napuštene (postoji sukcesija poljoprivrednog zemljišta). Šume su svedene na manje
225
šume i aluvijalne oblasti duž reke Dunav. Manji broj poljoprivrednih površina nalazi se odmah pored
deponije.
Reka Dunav, sa dužinom od 2857 km, je druga po veličini i dužini u Evropi i predstavlja veoma važan
plovni put. Dužina toka Dunava na teritoriji Beograda, od Starih Banovaca do Grocke, je 60 km i celim
delom je plovan. Pored funkcije saobraćaja, Dunav ima i ekonomsku, rekreativnu i turističku funkciju,
kao i ulogu važnog prirodnog staništa za brojne vrste flore i faune. Dunav se nalazi na 1,5 km istočno
od deponije. Oko 3 km severoistoka nalazi se Dunavski kanal - Dunavac, a severno od njega ima
nekoliko rečnih ostrva. Na području Dunavca širina Dunava dostiže 0,5 km. Na području eksploatacije
šljunka, koji se nalazi 1 km istočno od deponije, reka Dunav dostiže skoro 1 km širine.
Slika D-2. Značajni prostorni elementi koji okružuju predmetnu lokaciju

Pored postojeće deponije (sever) nalazi se naselje u kojoj borave sakupljači otpada i koje se sastoji od
baraka sa lošom infrastrukturom. Na jugu, najbliže naselje je Vinča, čiji se centar nalazi na oko 3 km
od tela deponije, međutim delovi naselja nalaze se ne više od 1,7 km od deponije. Na severu, najbliži
delovi naselja Veliko Selo nalaze se 1,7 km od tela deponije. Prvi delovi prigradskih naselja Kaluđerica
i Mirijevo nalaze se preko 2 km prema zapadu. Na istoku, sa druge strane reke Dunav, nalazi se
prigradska zona Starčevo, 7 km od deponije. Grad Pančevo, sa svojim brojnim industrijskim
elementima, nalazi se 8 km severozapadno, takođe sa druge strane Dunava.
226
Razdaljine (u vazdušnoj liniji) deponije „Vinča“ od objekata u okruženju, data su u tabeli ispod:
Tabela D-1. Udaljenost deponije Vinča od objekata u okruženju

Povredivi objekti Udaljenost, m Orijentacija
Vinčansko staro groblje 900 JI
reka Dunav 1500 I
Najbliža kuća u Vinči 1700 JI
Najbliža grupacija kuća u Vinči 1700 J
Najbliža grupacija kuća u Kaluđerici 2500 Z
Najbliža kuća u Mirijevu 2800 SZ
Najbliža grupacija kuća u Mirijevu 4000 SZ
Najbliža kuća u Velikom Selu 1600 S
Najbliža grupacija kuća u Velikom Selu 1700 SI
Manastir Svetog Arhiđakona Stefana 1200 S
Najbliža grupa stalno nastanjenih kuća u naselju Vinča se nalazi na udaljenosti datoj u ESIA (1700 m) -
južno od deponije, kao i kućna najbliža deponiji iz grupe. Najbliži samostalni objekt u naselju Vinča na
osnovu ortografske analize je na udaljenosti od oko 1050 m (JI od postojeće deponije, u blizini groblja).
Sva merenja izvršena su za potrebe ESIA, koristeći GIS programe Direkcije za građevinsko zemljište i
izgradnju Beograda i rezultat je potvrđen35.
Manastir Svetog Arhiđakona Stefana (Manastir Slanci) nalazi se 1,2 km severno od postojeće deponije.
Sa južne strane je vizuelno odvojen gustom šumom i brdom. Novi kompleks izgrađen je 1960. godine
na mestu istorijskog manastira i zbog toga je područje zaštićeno kao arheološko područje.
Severoistočno od manastira je groblje, 1,6 km od deponije.
Na 0,9 km jugozapadno od deponije nalazi se staro groblje Vinča. Na istočnoj strani groblja nalazi se
pešačka staza koja povezuje naselja Vinča i Veliko Selo. Crkva Sv. Apostola Petra i Pavla nalazi se u
centru Vinče, tj. 3 km od deponije. Najveće groblje u ovom području je groblje Lešće na istočnom
predelu Beograda, koje se nalazi 4 km severozapadno. Škole i sakralne zgrade nalaze se u svim većim
naseljima koja okružuju deponiju. Najbliža škola je u Velikom Selu, oko 2 km severno od deponije.
Institut za nuklearne nauke "Vinča" nalazi se u severnom delu naselja. Okružen je šumama i delimično
odvojen od naselja. Nalazi se jugozapadno od deponije, na rastojanju od 2,2 km. Vinča je
multidisciplinarni naučno-istraživački institut koji obavlja temeljna, razvojna i primenjena istraživanja
u prirodnim, tehničkim i tehnološkim naukama i nudi usluge vezane za pomenuto istraživanje.
Postrojenje za proizvodnju asfalta, sa gomilama odloženog materijala, nalazi se južno od tela deponije
(oko 400 m).
Postojeći put povezuje deponiju, postrojenje za proizvodnju asfalta i Kaluđericu.
Veća industrijska područja nalaze se u zapadnim delovima Beograda. U odnosu na deponiju oni su 5
km jugozapadno, zapadno i severozapadno. Visokonaponski prekidač se nalazi 3 km severozapadno
35
Budući da na severozapadu postoje i drugi objekti (plastenici) na manjoj udaljenosti od deponije (oko 800 m
od deponije), moguće je da su drugi autori npr. Studija Fichtner, (April 2017.) merili udaljenost od ovih objekata
koji nisu relevantni za propis iz "Službenog glasnika RS", br. 54/9. Ovim propisom predviđeno je da udaljenost
od najbližeg naselja treba biti najmanje 1.500 m, a udaljenost od jedne kuće ne sme biti manja od 500 m.
227
od deponije. Najznačajnija industrijska zona nalazi se u južnom delu Pančeva, gde su smeštene
rafinerija nafte, hemijska industrija i rečna luka. U odnosu na deponiju, oko 8 km severoistočno.
Rafinerija nafte, koja je započela sa radom u decembru 1968. godine, proizvodi benzin, dizel, mlazno
gorivo i ulje za loženje kapaciteta 10.600 t/danu.
HIP Azotara (HIP-Hemijska Industrija Pančevo) obuhvata kompleks fabrika koje proizvode amonijak,
azotnu kiselinu i đubriva i koje su izgrađene 1959. godine. Kompleks petrohemijskih fabrika HIP
Petrohemija počeo je sa radom 1971. godine i uglavnom proizvodi petrohemikalije.
Dunavska luka nalazi se na 1,153 km od leve obale, zajedno sa ostalom infrastrukturom koja
omogućava direktnu vezu sa daljim tranzitnim drumskim, železničkim i rečnim putevima. Luka
obuhvata 240 ha operativnog kompleksa i 21 ha akvatorijuma.
D.1.1. STANJE ČINILACA ŽIVOTNE SREDINE
D.1.1.1. Reljef
U geomorfološkom pogledu najveći deo površine Beograda predstavljaju brdoviti delovi terena, a
manji deo ravničarski delovi terena. Na brdovitom, blago zatalasanom reljefu na kome je lociran
najveći deo grada Beograda, kao i niz prigradskih naselja, posebno se ističe planina Kosmaj sa
nadmorskom visinom 626 m n.v. Od geomorfoloških procesa najznačajniju ulogu u oblikovanju reljefa
ovog područja, svakako je imao fluvijalni proces. Svoj udeo u oblikovanju reljefa imali su i ili još uvek
imaju karstni proces, marinski proces, proluvijalni proces, deluvijalni proces i eolski proces.
Najuočljiviji oblici fluvijalnog procesa su aluvijalne ravni Save i Dunava i rečne terase.
Na istražnom prostoru teren je brdovit i karakterističan za desnu obalu Dunava. Nadmorske visine na
širem prostoru kreću se od 70 metara nadmorske visine uz obalu Dunav do 200-250 m n.v. zapadno
od Dunava. Morfološki, istražnim prostorom dominira Ošljanski potok, prirodni vodotok koji ide ka
Dunavu.
Deponija Vinča nalazi se u dolini u ruralnom prigradskom području na jugoistoku Beograda između
aluvijalne ravnice reke Dunav na istoku i brdske planine na zapadu. Dolina je okružena potkovičastim
grebenima u obliku potkovice sa severa, zapada i juga. Deponija Vinča pokriva područje zapadno od
Ošljanskog potoka i leži na nadmorskoj visini od 170 do 110 m nadmorske visine. Područje sliva je u
obliku lepeze i širi se sa istoka prema zapadu. Najveći delovi sliva su u južnom delu i imaju nadmorske
visine od 240 do 248 m. U zapadnom delu, nadmorska visina terena je od 195 do 220 m. U severnom
delu, teren se spušta do Dunava i deo je aluvijalne Dunavske ravnice.
Deponija Vinča pokriva površinu od oko 43 ha i sastoji se od nasipa odloženog materijala heterogenog
sastava, strmih strana na nagibu od oko 45 °, u čijem gornjem delu je kanal za regulisanje otpadnih
voda. Kanal vodi do zbirnog jezera ispod lokacije deponije prema Dunavu. Ovaj kanal ne vrši svoju
funkciju, jer je na nekim lokacijama zatrpan smećem, tako da tok vode nastavlja da se uliva u
podzemlje i polako odlazi ka donjim delovima terena ili prema Dunavu. Masa odloženog otpada ne
sadrži aktivno pokrivanje i pada u pravcu reke Dunav koja se nalazi na 1,5 km istočno.
228
U pogledu morfologije, u okviru predmetnog terena mogu se razlikovati dve jedinice: dunavska
aluvijalna ravnica i njene kosine, brdovito zaleđe. U kosom delu terena se takođe razlikuju dve jedinice.
Prva jedinica je neposredni deo desne podunavske padine, dok druga jedinica obuhvata obronke
Ošljanskog potoka, koji su razvijeni u zapadnim zaleđima podunavskog nagiba. Dunavski nagib je u
smeru sever-jug, a u zoni deponije širina je 500-600 m, sa vertikalnim porastom od 80 do 170 m n.v.
Nagib padine Dunava južno od Ošljanskog potoka iznosi 6-12°, pa čak i do 30-40°, dok je njegov severni
deo mnogo blaži, a gradijent se kreće od 4 do15°. Padine Ošljanskog potoka su relativno blage, sa
nagibima 6-9° (3,8-5,7%) u proseku, ekstremno iznose 5° (3,0%) i maksimalno 15-18° (9,5-11,0%). Južni
ogranak doline je znatno vijugaviji od njegovog zapadnog i severnog dela.
Slika D-3. Geografski položaj deponije Vinča
D.1.1.2. Geološke karakteristike

Poglavlja D.1.1.2, D.1.1.3. and D.1.1.4. većinom su preuzeta iz “Geološko- geotehničke studije za
inženjering i izgradnju nove deponije i rehabilitaciju postojeće deponije Vinča” (ENERGOPROJEKT
HIDROINŽENJERING a.d., Beograd, Decembar 2017).
Geologija šireg područja
Geološka građa područja Beograda smatra se vrlo složenom. Morfološki se izdvajaju dve oblasti:
ravničarsko područje posavine i podunavlja i brdsko područje južno od Save i Dunava. Od Save i
Dunava na jug, područje je predstavljeno većim brojem tektonskih prozora u okviru neogenih
sedimenata. Izdvojena su dva strukturna sprata.
229
Prvi, stariji strukturni sprat, predstavljen je jurskim i krednim tvorevinama intenzivno ubranim i
tektonizovanim. Međusobni odnosi različitih litostratigrafskih članova su uglavnom tektonski. Glavni
tektonski pravac je sever-jug, odnosno složena longitudinalna struktura koju markira dolina
Topčiderske reke i nekoliko paralelnih na istoku. Praćena je brojnim poprečnim razlomima, tako da
ove prostore karakteriše parketna struktura.
Drugi strukturni sprat predstavljaju neogeni sedimenti koji leže transgresivno preko starijih stena. U
nekim delovima istražnog prostora ovi sedimenti su znatno erodovani. Miocenski sedimenti su
marinskog karaktera, a pliocenski sedimenti kaspibrakičnog. Razviće sarmatskih krečnjaka na zapadu,
u lokalnostima Žarkova i Kneževca i dalje na zapadu, obeleženo je razvićem merokarsta. U skoro
horizontalnim sarmatskim slojevitim krečnjacima, koji leže preko ubranih urgonskih krečnjaka, nalaze
se levkaste zapunjene vrtače.
230
Slika D-4. Prikaz hidrogeološke karte teritorije grada Beograda (Rudarsko-geološki fakultet, Beograd)
Geologija neposredne lokacije - Prikaz pojava i objekata
Predmetni prostor bio je tema nekoliko istražnih aktivnosti u prošlosti, dok su za potrebe razvoja
projekta, kao i za potrebe izrade studija o proceni uticaja sprovedena opsežna dodatna istraživanja.
Razlike u projektovanim i izvedenim istražnim radovima su minimalne. Uglavnom se odnose na
promene lokacija istražnih bušotina, prema uslovima na terenu i obimu laboratoriskih ispitivanja.
231
Litološki sastav
Osnovu terena izgrađuju sedimenti sarmatske starosti. Čini ih kompleks peskovito-laporovitih,

odnosno peskovito-glinovitih i laporovitih naslaga čija ukupna debljina premašuje više desetina
metara. U okviru kompleksa moguća je pojava nezavisnih sekvenci peskovitog ili laporovitog sastava
veoma neujednačene debljine.
Prebadenski kompleks (M12) obuhvata sedimente nastale posle krede i pre badena, ali nedefinisane
starosti. Na osnovu različitih litogenetskih karakteristika izdvojene su tri formacije. Slanačka i
novoselska formacija (koja nije u istražnom prostoru) su razvijene na SI, odnosno području dunavskog
ključa. Slanačka formacija je razvijena u dubokovodnoj faciji, a izgrađena je od alevrolita, laporaca i
laporovitih glina. Tvorevine ''bučvarske formacije'' nastale su u jezerskovulkanogenoj faciji.
Badenski kompleks (M22) je ravnomerno razvijen. Otkriven je istočno od glavne tektonske zone koja
se pruža dolinom Topčiderske reke, dok je na istočnoj strani konstatovan samo u istražnim
bušotinama. Na istražnom prostoru prisutni su i glinovito - laporoviti badenski sedimenti, zatim
peskoviti lapori, lapori i gline, laporoviti krečnjaci i konglomerati, peskovi i šljunkovi.
Sarmatski sedimenti (M31), dominiraju istražnim prostorom., a pripadaju donjem i srednjem sarmatu.
Istraživanjima za potrebe izrade KGK Beograda (1996) izdvojeno je više litofacijalnih jedinica sa
međusobnim bočnim odnosima: krečnjaci, peskovi, peskovi i gline, krečnjaci i laporci, peskoviti
krečnjaci i peskovi. Najdominantnije je karbonatno razviće. Miocenski sedimenti predstavljeni su na
istražnom prostoru laporovitim kompleksom (M31), koji je najznačajnija litostratigrafska jedinica
čitavog prostora.
Sedimenti donjeg i gornjeg panona (M32) zauzimaju veliku površinu istraživanog područja. Donji panon
je predstavljen laporovito-peskovitim kompleksom u kome su izdvojeni članovi: lapori sa krečnjacima,
lapori i peščari i lapori. Gornji panon je predstavljen laporovitim kompleksom koji ima dva razvića:
laporviti sedimenti i laporovito-peskoviti sedimenti zastupljeni na širem prostoru oko deponije.
Pliocenski sedimenti mestimično leže direktno preko krednih sedimenata i serpentinita. Razviće ovih
sedimenata je utvrđeno na prostoru belopotočkog tektonskog rova u faciji glinovitih sedimenata (Pl1g),
a istočno od Belog potoka.
Kvartarni sedimenti dominiraju ravničarskim terenima posavine i podunavlja gde su debljine ovih
naslaga iznose i do par desetina metara. Razvijeni su u facijama korita, rečnih terasa, povodnja i
močvara. Les i genetski nedefinisani lesoidni sedimenti su neujednačene debljine, a predstavljaju
pokrivač na neogenim sedimentima. Aluvijalni nanosi u potočnim dolinama i dolinama pritoka Save i
Dunava predstavljaju prirodne drenaže površinskih i pripovršinskih voda. Kvartarne
tvorevine,istražnog prostora čine:(1) - Humus; (2) -les na padini-lesoliki deluvijum (dl); (3) - pogrebena
zemlja, deluvijum-peskovite gline (dpg); (4) - eluvijalno –deluvijalni sedimenti-zaglinjene prašine i
prašine sa CaCO3 u obliku konkrecija (dpr),
Generalni litološki stub na predmetnom terenu prikazan je na sledećoj fotografiji.
232
Slika D-5. Litološki stub u otvorenom profilu iznad predmetne lokacije

Izvor: Geološko- geotehnička studije za inženjering i izgradnju nove deponije i rehabilitaciju postojeće deponije
Vinča” (ENERGOPROJEKT HIDROINŽENJERING a.d., Beograd, Decembar 2017)
1. Humus
Predstavlja prašinasto peskovitu glinu sa ostatcima organskih materija, biljnog porekla.
2. Les na padini-lesoliki deluvijum(dl)
Prašinaste gline i prašinasti peskovi - padinski les (PRGld)
Sredina je gušće strukture, sa izostajanjem cevaste makroporoznosti, slabije propusnosti i

povremenog akumuliranja malih količina voda, koje se mestimično stalno zadržavaju preko
“pogrebene zemlje”.
3. Pogrebena zemlja, deluvijum-peskovite gline(dpg)
Peskovite gline i sitna drobina, deluvijalni (PGd), Boje braonkasto crvenkaste, agregatne strukture.
Sadrži pseudomorfoze Mn. Izdeljena prslinama duž kojih su skrame Mn i CaCO3 praha. Razara se na
komade paralelopipednih formi. Tvrda, srednje stišljiva.
4. Eluvijalno –deluvijalni sedimenti(dpr)
233
Laporovita glina izmenjene egzogenim procesima, zaglinjene prašine i prašine sa CaCO3 u obliku
konkrecija (PRGDdpr).
Braonkasto-crvenkaste i sive boje. Masivne teksture, agregatne strukture. Sadrži pseudomorfoze Mn

i konkrecije CaCO3. Srednje stišljiva, srednje vodopropusne.
5. Peskovito-glinovita formacija (M31 PL)
Sedimenti gde u osnovnoj masi stene preovlađuju prašine sa većim i manjim učešćem glinovite,
peskovite i karbonatne komponente gline laporovite, glinoviti lapori, lapori prašinasti, peskoviti
glinoviti, lapori prašinasti sa proslojcima laporaca i krečnjaka. Litološki stub u zoni predmetne lokacije
je modifikovan savremenim tektonskim i inžinjerskogeološkim procesima. Istražnim bušotinama
(prilog dokumentacioni izveštaj), registrovane su liološke razlike u odnosu na prikazani litološki stub.
Ove razlike se odnose na debljine pojedinih litoloških članova, tako da deluvijalni i eluvijalni sedimenti
imaju različitu debljinu.
a. STRUKTURNO-TEKTONSKE KARAKTERISTIKE
Razmatrajući različita tumačenja tektonske grade terena grada Beograda i šire okoline, a imajući u vidu
i hidrogeološku rejonizaciju Srbije koja je izvršena na osnovu strukturno- geoloških uslova, litofacijalnih
karakteristika, geomorfoloških, fizičkogeografskih i hidrografsko-hidroloških karakteristika,
prihvaćeno je tumačenje M. AnĐelkovića, po kome najveći deo istražnog terena pripada zasebnoj
geotektonskoj jedinici-Šumadidima.
Slika D-6. Rasprostranjenje istražnog terena u okviru geotektonskih jedinica I reda
234
Na istražnom terenu uočavaju se tektonske strukture meridijanskog pravca pružanja, SSZ–JJI, dok se
u mladim mezozojskim sedimentima zapažaju strukture pravca I–Z. Od tektonskih oblika na terenu
konstatovani su rasedi (uzdužni, poprečni i dijagonalni), zatim navlake, kraljušti i plikativne strukture.
Od Kosmaja na jugu do Beograda na severu javlja se veliki broj dislokacija koje su po stepenu i
karakteru različite.
Mladi i najverovatnije i do danas aktivni poprečni rasedi (pružanja Z-I), najizrazitiji su na severnom
području Avale. Oni su tu presekli miocenske, kredne i jurske formacije (serpentiniti). Formirajući tako
Belopotočki rov, ispunjen pliocenskim sedimentima (pont). Istočna granica podleže i izdignutog
avalskog bloka, okonturena je Zavojničkim rasedom duž koga se formirala i istoimena rek. Idući dalje
ka istoku, ta reka pod nazivom Bolečica, koristila je za korito poprečnim rasedima (pružanja I-Z)
oslabljene terene (prilog). Istočno od Višnjičko-bolečkog raseda, mlađi neogeni sedimenti su međutim
neobično poremećeni i ubrani znatno intenzivnije od istodobnih slojeva ka zapadu. Ta pojava se može
objasniti longitudinalnim kretanjem Srpsko-makedonske mase i Unutrašnjih Dinarida duž Vinčanskog,
granitoidnog raseda beogradskog područja.
Tektonski sklop terena prikazan je na Neotektonskoj karti (literature br.4), iz koje se vidi da je u zoni
lokacije predviđene za deponiju lociran regionalni rased (''Tamiški'' rased), za koji je neotektonska
analiza pokazala, da se istočni blok spušta u odnosu na zapadni. Ovaj rased prate dijagonalni rasedi.
Deponija Vinča
Slika D-7. Prikaz najznačajnijih raseda na širem prostoru istražnog područja

Kretanje blokova duž raseda su uzrokovala strme i vertikalne padove. Svi veći rasedi su se formirali
nad starim rasedima u paleoreljefu. U ovim tvorevinama rasedi su slabog inteziteta i na terenu se
manifestuju relativno malim skokovima.
235
Tektonski pokreti u neogenu su slabijeg inteziteta, međutim u zoni otkrivenog neogena manifestuju
se pokretanjem već postojećih ruptura. Tokom kvartara, nastaje period relativno miran u pogledu
tektonike.
b. SEIZMOLOŠKE KARAKTERISTIKE
Karta seizmičkog hazarda prikazana je ispod - Maksimalno horizontalno ubrzanje na tlu tipa A
(Vs30=800m/s) verovatnoća prevazilaženja10% u 10 godina (povratni period 95 godina) izraženo u
jedinicama gravitacionog ubrzanja g , prema kojoj je područje deponije Vinča u zoni 0,04, odnosno za
za povratno razdoblje od 95 godina pri seizmičkom udaru može očekivati maksimalno ubrzanje tla od
agR = 0,04 g. Maksimalno horizontalno ubrzanje na tlu tipa A (Vs30=800m/s) verovatnoća
prevazilaženja10% u 50 godina (povratni period 475 godina) izraženo u jedinicama gravitacionog
ubrzanja g, prema kojoj je područje deponije Vinča u zoni 0.04 do 0.06, što znači da bi se za povratno
razdoblje od 475 godina pri seizmičkom udaru može očekivati maksimalno ubrzanje tla od agR = 0,04
do 0,06 g. Dakle , istražno područje se nalazi u zoni 8 ° MCS, tako da pripada seizmički aktivnim
područjima. Ovaj seizmički stepen odgovara koeficijentu seizmičnosti Ks = 0,05.
Slika D-8. Karta seizmičkog hazarda (povratni period 95 godina (levo) i povratni period 475 godina (desno)
Rezultati istraživanja nultog stanja
U okviru istražnih radova za potrebe izgradnje nove i sanacije postojeće deponije KČO „Vinča“, tokom
oktobra i novembra 2017. godine izvršena su geofizička ispitivanja, sa ciljem definisanja dubina,
dimenzije i fizičko-mehaničkih parametara stenske mase, tla i antropogenih sedimenata.
236
U tu svrhu primenjene su sledeće geofizičke metode:
Primena metode refraktivne seizmike duž 11 refrakcionih seizmičkih profila (RSP - 1 do RSP-11) sa
merenjim brzina prostiranja elastičnih longitudinalnih (p) i transverzalnih (s) talasa, tamo gde su to
uslovi dozvoljavali.
Primena metode specifične električne otpornosti postupkom geoelektričnog sondiranja

Šlumbergerovim četvoroelektrodnim rasporedom sa maksimalnim rastojanjem između strujnih
elektroda od AB/2=200 m na tri 44 lokacije (ES1 do ES44).
Na osnovu sprovedenih istraživanja za na istražnom prostoru, izvode se sledeći zaključci:
Na osnovu izvedenih refrakcionih seizmičkih ispitivanja sa merenjima brzina prostiranja p i s talasa,

generalno je izdvojeno 8 elastičnih sredina. One su sumarno prikazane u Tabela D-2.
Tabela D-2. Elastična svojstva ispitivanih sredina

Sredina Opis Vs Vp
1 Površinski sloj male brzine 120-270 276-600
2 Laporovita glina 360-630 795-1,015
3 Peskovita glina 360-530 1,055-1,160
4 Kompaktnija laporovita 570-940 1,650-1,700
glina
5 Les 225-520 805-1,090
6 Kompaktniji les 520-813 1,610-1,680
7 Laporac 665-1,480 1,810-2,590
8 Peščar 1,365 2,835-4,310
Na osnovu geoelektričnih ispitivanja postupkom vertikalnog električnog sondiranja generalno je

izdvojeno 6 geoelektričnih sredina. Njihova svojstva prikazana su u Tabela D-3.
Tabela D-3. Geoelektrična svojstva ispitivanih sredina

Sredina Opis min(m) max(m)
1 Površinski sloj pod uticajem aeracije 21 146
2 Glina i laporovita glina 3.7 20
3 Lesni sediment 50 105
4 Podzemna voda 2 9
5 Laporac 23 45
6 Peščar 108 1,118
S obzirom na razlike između primenjenih metoda, koje definišu različite fizičke veličine jasno je da su
i nazivi i određenja pojedinih sredina u Tabela D-2 i Tabela D-3 are nešto drugačiji.
Sem karakteristika prirodnih geoloških sredina, geofizička ispitivanja su dala podatke i o fizičkim
karakteristikama antropogenog deponovanog materijala. Dobijene uporedne vrednosti su date u
Tabela D-4.
237
Tabela D-4. Uporedne geofizičke karakteristike deponovanog materijala

Sredina Opis min(m) max(m) Vmin(m/s) Vmax(m/s)
1 Površinski sloj pod uticajem 21 146 * *
aeracije
2 Više konsolidovan komunalni otpad 3.2 5.5 515 760
3 Manje konsolidovan komunalni 8.5 16 1,290 1,420
otpad
Za prostor deponije za komunalni otpad Vinča izvedena je analiza seizmičkog hazarda probablističkim
pristupom. Pri tome su u obzir uzeti kako lokalni zemljotresi generisani u zemljinoj kori, tako i oni
generisani u omotaču, velike dubine i visokih magnituda iz seizmogene zone Vrancea-e u Rumuniji,
pošto se pokazalo da u određenom rasponu magnituda oni mogu biti od velikog uticaja. Definisana su
projektna maksimalna horizontalna i vertikalna ubrzanja u osnovnoj steni za različite povratne
periode, predominantne periode oscilovanja seizmičkih talasa kao i očekivane dužine trajanja potresa,
kako za lokalne, tako i za udaljene zemljotrese iz zone Vrancea-e.
Na osnovu analize seizmičkog hazarda i rezultata refrakcionih seizmičkih ispitivanja dobijeni su podaci
za seizmičku mikroreonizaciju, koja je izvedena na lokaciji postrojenja za energetsko iskorišćenje
komunalnog otpada, a dobijeni su ulazni podaci za mikroreonizaciju i drugih objekata na deponiji
ukoliko se za time ukaže potreba. Zaključeno je da u slučaju zemljotresa iz zone Vrancea-e, ne treba
očekivati priraštaj ubrzanja u površinskim slojevima ali da treba uzeti u obzir različitu dužinu trajanja
potresa, kao i različite predominantne periode seizmičkog talasa.
Geotehničke i inženjersko-geološke karakteristike terena
Osnovu predmetnog terena izgrađuju sedimenti sarmatske starosti (M31), preko kojih leže kvartarne
naslage (Q2-d) i nasuti materijal (Do i n). Ovi sedimenti po svojim fizičko-mehaničkim karakteristikama,
daju osnovne inženjersko geološke karakteristike terena na predmetnoj lokaciji, u odnosu na druge
inženjerskogeološke procese. Položaj i morfološke karakteristike predmetne lokacije, pokazuju da su
inženjersko geološki procesi manjeg intenziteta i praktično neće uticati na buduće objekte, uz
adekvatnu zaštitu terena tokom izgradnje.
Gledajući od površine terena, lokaciju prekrivaju kvartarne tvorevine i nasuti materijal.U tom smislu
tvorevine koje prekrivaju osnovnu stenu (sarmatske sedimente), su detaljnije opisani:
Deponija KČO (Do), izdvojena je u centralnom delu istražnog prostora, izgrađen je od komunalnog
čvrstog otpada heterogenog sastava. Promenljivih fizičko-mehaničkih karakteristika. U
hidrogeološkom pogledu sredina je veoma heterogena, zavisno od položaja u terenu. U pojedinim
delovima terena može biti jako vodopropusna, odnosno vodonepropusna.
Nasip tela deponije – heterogeni materijal, predstavljen komunalnim smećem u kom dominiraju
različiti organski otpaci, papir, staklo, plastika i dr. Prema podacima dobijenim sa deponije
procentualno učešće različitih deponovanih materijala je sledeće: domaći otpaci (77,5%), domaći
kabasti otpaci (6%), zemlja od iskopa i građevinski šut (do 15%) i šljaka i bezopasan industrijski otpad
(manje od 1%).
238
Nasuti deponovani materijal je promenljivih fizičko-mehaničkih svojstava. Prema literaturnim

podacima zapreminska težina nasutog materijala može da varira u rasponu od 5-14 kN/m3. Obzirom
da se radi o nedovoljno tehnički obrađenom (sabijenom) materijalu, može se proceniti da ga odlikuje
nedovoljna konsolidovanost a da se stepen konsolidacije povećava sa dubinom. U celini posmatrano,
deponovani otpad je slabo koherentan. Stanje provlaženosti, odnosno zasićenost vodom, menja se u
zavisnosti od dela deponije i perioda godine.
Procenjuje se da je deponovani materijal srednje vodopropusnosti i vodoocednosti. U pogledu

stabilnosti najugroženije su završne kosine (naročito one orijentisane ka Dunavu).
Veštačko tlo nasip (n), izdvojen je u obodnom delu deponije KČO, u zoni pristupnih puteva i iskopa,
izgrađen je od nasipa iz iskopa ili od građevinskih materijala. Relativno je heterogen i kontrolisano
ugrađivan. U hidrogeološkom pogledu je dobro vodopropustan.
Koluvijum (Ko) je sredina nastala kliženjem terena i u tom smislu izdvojeni su koluvijalni nanosi u KČO
i koluvijum na padinama Ošljanskog potoka.
Koluvijum na padinama prema fizičko-mehaničkim i hidrogeološkim svojstvima materijal je

heterogen.
Masa tela klizišta prožeta je brojnim prslinama i pukotinama različitog genetskog porekla; složenih je
hidrogeoloških karakteristika; pretežno je nepovoljnih fizičko-mehaničkih, a pre svega otporno-
deformabilnih svojstava.
Koluvijalna masa je neujednačene debljine, od prosečno 3-5m na padinama Ošljanskog potoka.
U geotehničkom pogledu ova sredina je pre svega nepogodna u uslovima nasipanja i zasecanja,
obzirom na već narušeno primarno stanje stabilnosti. Koluvijalne naslage su promenljive boje: mrke,
mrko-žute, sivo-žute i dr.
Koluvijum u KČO, je nastao kliženjem deponovanog materijala usled velikog nagiba kosine nasipanja.
Proluvijalni sedimenti (Q2-pr), izdvojeni u centralnom delu istražnog terena, odnosno u erozionom
bazisu Ošljarskog potoka. Izgrađen je od prašinaste gline izmešane sa KČO. U fizičko-mehaničkom
pogledu sredina je slabo konsolidovana i praktično stalno ovodnjena.
Sredina je sa lokalnim razvićem, predstavlja plavinski (bujični) nanos Ošljanskog potoka. U celini je
nepovoljnih otporno-deformabilnih svojstava, delimično kontaminirana otpadnim-procednim vodama
iz deponije, a procenjuje se da je relativno male debljine do 3m. Materijal je smeđe boje.
Deluvijalni sedimenti (Q2d)
Deluvijalne naslage kontinentalne tvorevine nastale spajanjem degradiranih matičnih stena sa viših
područja u niže pri padavinama i otapanjima snega. Jednom već nataložene bivaju podvrgnute
ponovnom raspadanju i spiranju te se sve više hemijski menjaju.
239
na blagim padinama deluvijalne tvorevine imaju neke od karakteristika lesa (makroporoznost). Za ove
deluvijalne tvorevine se upotrebljava termin deluvijalni les - lesoliki deluvijum na padinama i
zaravnima. Debljina im je veća na blagim padinama i manja na strmijim. Po granulometrijskom sastavu
su prašine do peskovite prašine.
U okviru deluvijalnih naslaga izdvajaju se:
• lesoliki deluvijum,
• deluvijalne prašinasto-peskovite gline,
• prašinasto-peskovite gline,
• zaglinjene prašine i prašine sa CaCO3 u obliku pseudomicela i konkrecija i
• deluvijalna drobina.
Lesoliki deluvijum, koji se nalazi ispod humusa na zaravnjenim delovima grebena i na zaravnima, koji
zajedno sa humusom iznosi 1-3m. U osnovnoj masi sadrži prah CaCO3, što sedimentu daje veću
poroznost i prhkost. Makroporozan je sa prečnikom pora 0,1-0,3cm, koji ima osobine lesa. Slabo
konsolidovan, pod pritiskom prstiju pretvara se u prah. Vodopropusan.
Deluvijalne prašinasto-peskovite gline, nalaze se u površinskom delu terena prekrivene humusom, a

na prostorima gde je prisutan lesoliki deluvijum, razdvojeni su od istog pogrebenom zemljom,
prašinasto-peskovitog sastava, agregatne strukture, tamno-braonkaste, katkad skoro crne boje. Ista
se lako razara na komade paralelopipednog oblika.
Prašinasto-peskovite gline, su masivne teksture, boje braonkaste, ređe braonkasto-žućkaste. Često su

ujednačenog prašinastog sastava, sadrže lokalno vrlo sitne mrlje Mn, a u podinskim delovima i sitne
konkrecije CaCO3. Ravni prslina duž kojih se razaraju su blago sjajne. Konsolidovane, tvrdo plastične,
vodopropusne.
Zaglinjene prašine i prašine sa CaCO3, nalaze se u podini deluvijalnih glina sa kojima su najčešće vezane
postepenim prelazima. Nepoznate su geneze, kontinualno se prate i na većem prostoru. Zaglinjene
prašine se često definišu kao prašinaste gline jer im procentualno učešće glinovite komponente varira.
Boje su svetlo žućkaste, žućkasto-sive do žućkasto-braonkaste. Masivne su ređe slojevite teksture.
Sadrže CaCO3 u obliku pesudomicila i konkrecija veličine 1-5cm. Porozne su sa veličinom makropora
0,1-0,2cm. U prirodno vlažnom stanju se lako razaraju, često su provlažene i meke. Vodopropusne.
Ova sredina zaglinjenih prašina i prašina zaleže iznad pogrebene zemlje deluvijalno-proluvijalnih glina
koje su slabije vodopropusne u odnosu na njih, u njima su prisutna sezonska zasićenja vodom.
Deluvijalna drobina, je u okviru deluvijalnih naslaga predstavljena prašinastim glinama sa drobinom.

Neujednačene je debljine od 0,5-3m, koja je uslovljena paleoreljefom podloge.
Deluvijalno –eluvijalni sedimenti (Q2-dpgd), predstavljaju zonu osnovne stene pri površinski izmenjene
egzogenim inženjersko geološkim procesima. Proces degradacije osnovne stene je imao više faza u
različitim vremenskim periodama, koje su trajale tokom kvartara. U pojedinim fazama ova sredina je
bila izložena većim atmosverskim uticaje-erozijom, dok je u pojedinim fazama bila prekrivana novim
240
kvartarnim naslagama. Ovim procesima stvaranja eluvijalne sredine, dolazi i do mešanja eluvijalnih i
deluvijalnih tvorevina. Geneza – stvaranje ove sredine je složena, što se i manifestuje u vidu litološkog
sastava, kao i fizičko-mehaničkih karakteristika ove sredine. Sredina je masivne teksture, agregatne
strukture. Po sastavu ovu sredinu izgrađuju lapovite gline sa različitim sadržajem prašinaste i peskovite
komponente koje se menjaju u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Po boji su različite od žute-braon-
sive-tamno zelene. Fizičko-mehaničke karakteristika zavise od položja u prostoru. Predstavljaju naj
starije kvartarne tvorevine na ovom prostoru, tako da je stepen konsolidacije ove sredine veći u
odnosu na deluvijalne naslage.
Osnovnu stenu – tlo izgrađuju miocenski sedimenti, koji su predstavljeni:
Peskovito-glinovita formacija (M31 PL) Ovu formaciju čini slojevita serija prašinastih i peskovitih lapora
sa skramama i proslojcima peska ređe peščara i krečnjaka.
Lapori su u gornjim delovima geološkog stuba tabličasti do pločasti sa debljinom slojeva 1-30cm i više
cm, koji po ravnima slojevitosti sadrže skrame peska i ređe karbonatnog praha.
Boje su svetlo sive, sive, zelenkasto-sive. Pripadaju polučvrstim stenskim masama koje se, kad su
presušene, cepaju tabličasto i listasto. U prisustvu vode, naročito kod lapora sa laminima bogatim
aragonitom čvrstoća se menja od čvrsto do mekog konsistentnog stanja.
Lapori su preovlađujući član ovog paketa. Slojevite su do sočivaste teksture sa debljinom slojeva 1-
10cm podređeno 40cm. Kod njih se često zapaža gradacija materijala u vertikalnom pravcu. Ritmovi
najčešće počinju prašinasto-glinovitim peskovima, a završavaju se laporima ili laporovitim
krečnjacima. Debljina ovih ritmova kreće se oko 80cm ređe i 160cm. Krti su, neravnog preloma. Osim
primarne sedimentacione izdeljenosti prisutne su i pukotine nagiba 400-800. Površine prslina su blago
sjajne, ređe uglačane. Često sadrže kosu slojevitost, teksture kliženja i breče.
Peskovi se javljaju kao proslojci u laporima. Slabo su vezani. Boje su sive do žućkaste. Slabo vezani do
nevezani.
Gline se nalaze kao tanji proslojci debljine 1-10 cm. Boje su žućkaste i sive i tamno sive, visokoplastične.
Sklone volumenskim promenama sušenju i bubrenju.
Savremeni inženjerskogeološki procesi i pojave
Na prostoru predmetne lokacije Deponije “Vinča”, od savremenih geoloških procesa zastupljeni su:
proces fizičko-hemijskog raspadanja, denudacija i proces lokalnog klizanja.
Proces površinskog fizičko-hemijskog raspadanja: Proces je razvijen na širem prostoru i zahvata sve
sredine. Sa dubinom proces slabi. Proces raspadanja stenskih masa dovodi do degradacije stenskih
masa čime se olakšava razvoj drugih procesa. Ovaj proces ima naročito značaja na uslove formiranja
iskopa, jer mu je aktivnost intenzivna.
Proces klizanja terena, u novonastalim uslovima, je znatno ublažen nasipanjem komunalnog otpda,
time što je smanjen proces fluvijalne erozije. Klizanje terena je registrovano deluvijalnom pokrivaču i
to na mestima gde je vršen iskop.
241
Na osnovu rezultata geotehničkih istražnih radova izvedenih na predviđenoj lokaciji novih objekata
„spalionice“ na deponiji Vinča preliminarno se može zaključiti da je teren na lokaciji izgrađen od
sledećih litoloških sredina:
sloj 1 - Humus prašinasta glina sa organskim materijama. boje tamno braon (PRG d).
sloj 2 - Lesoidni deluvium - les na padini Prašinaste gline i prašinasti peskovi. Boje žute-oker
žute. gušće strukture. slabije vodopropusnosti, povremeno se akumuliraju manje
količine voda (Gld i GPRld).
sloj 3 - pogrebena zemlja – Peskovita glina i sitna drobina. boje braonkasto crvene. .
Izdeljena prslinama duž kojih su skrame Mn i CaCO3 praha. Razara se na komade
paralopipednih formi. Tvrda srednje stišljiva; javlja se sporadično u vidu sočiva.
sloj 4 - Eluvijalno-deluvijalni sedimenti. Zaglinjene prašine sa CaCO3 u obliku konkrecija.

Braonkasto crvene boje. Masivne teksture, agregatne strukture. Sadrži
pseudomorfoze Mn i konkrecije CaCO3. Srednje stišljiva , srednje vodopropusna - (Gl
i l, Gd, GPRd i PRGd, Gj, LGj i PRPGj).
sloj 5 - Laporoviti kompleks. Boje tamno sive- plavo. Sedimenti gde u osnovnoj masi stene
preovlađuju prašine sa većim i manjim učešćem glinovite, peskovite i karbonatne
komponente (M31 , PL).
Analizom i interpretacijom rezultata geotehničkih istraživanja (prethodnih i izvedenih 2017 godine), i

na osnovu fizičko-mehaničkih svojstava izdvojeni litološki članovi koji izgrađuju teren budućeg
Postrojenja izvršeno je geotehničko zoniranje:
GEOTEHNIČKA SREDINA 1 - Humus (H) je sloj rastresitog zemljišta koji se nalazi na površini terena do
dubine od 0.3 do 2,0 m (srednja debljina sloja 0,71 m). Sastoji se od humuficirane gline crne boje i
humuficirane prašine srne do svetlo smeđe boje. Tlo je mekog konsistentnog stanja, mestimično
povećane vlažnosti. Humusni sloj je delimično konsolidovan, nepovoljnih fizičko mehaničkih
karakteristika.
GEOTEHNIČKA SREDINA 2 - Les i lesoliki deluvijum na padini (I, GI Gld and GPRId)
Ovaj sloj se prostire ispod humusa. Njegovo prisustvo nije evidentirano u svim bušotinama. U gornjim
slojevima zastupljen je les glinovito-prašinastog sastava, male do srednje plastičnosti (CL/CI i CI/ML)
od male do povećane vlažnosti, lako drobiv i krt. Les je svetlo žute do mrko žute boje. U donjim
slojevima zastupljene su lesne naslage – pogrebna zemlja i izmenjen les, glina od male do srednje
plastičnosti (CL/CI), relativno homogenog sastava, srednje zbijenosti, žute do smeđe boje. Tvrdo-
plastične konzistencije. Lesoidne deluvijalne gline i gline prašinaste su niske do srednje plastičnost
(CL/CI)i, žute do smeđe žute boje, ujednačenog sastava, koje u sebi nose neravnomerno dispergovan
prah kalcijumkarbonata i sitne karbonatne konkrecije. Sredina je nekarakteristične lesne strukture,
Minimalna debljina ove sredine utvrđena istražnim radovima je 2.4 m dok je maksimalna debljina 11.4
m (srednja debljina 5.3 m).
242
GEOTEHNIČKA SREDINA 3 - Deluvijalne naslage: glina, glina prašinasta i prašina glinovita (Gd, GPRd
and PRGd): Nalazi se na površini terena odnosno ispod sloja humusa, osim na mestima gde je
evidentirano prisustvo sredine 2 gde se prostire između sredina 2 i 4. Po sastavu su ujednačene
glinovite prašine do prašinaste gline, smeđe i tamnosmeđe boje. Agregatne su strukture, mestimično
su mikroporozne. Sadržaj kalcijumkarbonata je dosta nizak i zastupljen je najčešće u vidu praha.
Pretežno su niske do srednje plastičnosti. Sa porastom dubine, ka osnovi sloja, postupno prelaze u
prašinaste gline srednje do visoke plastičnosti.. Minimalna debljina ovog sloja utvrđena istražnim
radovima je 0.7 m dok je maksimalna debljina 7.5 m (srednja debljina sredine je 3.2 m).
GEOTEHNIČKA SREDINA 4 - Laporoviti kompleks – glina, degradirana laporovita glina i prašina

peskovita do zaglinjen pesak (Gj, LGJ and PRPGj, PJ): po satavu to su uglavnom ujednačene prašinaste
gline, u pojedinim slojevima ove sredine zastupljeni su prašina peskovita i zaglinjen pesak. Ova sredina
je smeđe, žuto-smeđe i sivo- smeđe boje. Sadrže u velikoj meri kalcijum karbonat, u vidu belog praha,
gnezdastih nakupina konkrecija i kristalaste faze. rednje su do visoke plastičnosti,. Prelaz prema
laporovitim glinama u osnovi je postupan i karakteriše ga pojava kacijumkarbonata u tlu. Istražnim
bušenjem uglavnom nije utvrđena konačna debljina sloja osim u dve bušotine (Pz-5 i EP-9) gde je ispod
sredine 4 evidentirano prisustvo osnovne stene Istraživanim bušenjem potvrđene su debljine ovog
sloja od 4.3 m do 22 m (srednje debljine 13.6 m) do istražnih dubina.
U periodu istražnog bušenja nisu registrovani nivoi podzemne vode. Nivoi podzemne vode mereni su
na pijezometrima na dubinama od 6.86 m (pijezometar Pz-1), 12.73 (pijezometar Pz-3), 10.38
(pijezometar Pz-3), 3.29 m (pijezometar Pz-4), 17.71 m (pijezometar Pz-5) i 22.05 (pijezometar Pz-6).
Karakteristično je da je litološki sklop terena do istražene dubine od 30 m praktično identičan na celoj

lokaciji deponije. U svakoj od 16 istražnih bušotina registrovani su isti slojevi tla uz relativno male
varijacije u njihovoj debljini. Bez obzira što su tokom vremena pojedini slojevi tla nastali putem
različitih geoloških procesa, sa geomehaničkog gledišta, svi slojevi tla, izuzimajući površinski humusni
sloj su formirani od glinovitih materijala čija su klasifikaciona svojstva (granulometrijski sastav i granice
konsistencije) veoma slična.
Iskop u terenu za fundiranje objekata, prema klasifikaciji GN200 pripada II kategoriji.
D.1.1.3. Hidrološke karakteristike

Hidrografsku mrežu šireg područja predmetne lokacije, pre svega karakteriše Dunav, na području
Beograda, formiran kao ravničarski tok. Dunav prati veliki broj rukavaca, meandara, starih tokova i
mrtvaja. Istraživani prostor nalazi se na desnoj obali Dunava u brdskom području. Dunav je plovna
reka od međunarodnog značaja. On protiče severnim i severoistočnim delom šireg područja
istraživanja. Maksimalni proticaj za ovu reku iznosi 5,653 m3/s, a minimalni 1,990 m3/s, dok je vrednost
srednjeg proticaja 3,585 m3/s. Širina aluvijalne ravni po kojoj Dunav meandrira iznosi od 15 do 25 km.
Brdovit teren desne obale diktira hidrološku orijentaciju prema Dunavu. Centralni površinski tok na
istraživanom području je Ošljanski potok.
243
Slika D-9. Hidrografski prikaz terena

Promene vodostaja reke Dunav, između ostalog, redovno se prate na stanicama Republičkog-
hidrometeorološkog zavoda Srbije. U delu Dunava kome pripada Vinča, stanice kod Smedereva smatra
se najbližom i najprimenjenijom, budući da se nalazi u okviru istog vodnog tela: Akumulacija HE Đerdap
1 od ušća Velike Morave do ušća Save.
Slika D-10 prikazuje promene vodostaja tokom 2016. godine na stanici Smederevo na Dunavu, a Slika
D-11 prikazuje dosadašnje promene zabeležene u toku 2018. godine.
244
700.0
600.0
Water level 500.0
400.0
300.0
200.0
100.0
0.0
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Months
Slika D-10. Srednje vrednosti vodostaja reke Dunav na stanici Smederevo, 2016. godina (RHMZ)
Slika D-11. Srednje vrednosti vodostaja reke Dunav na stanici Smederevo, 2018. godina (RHMZ)
U 2017. Hidrozavod DTD iz Novog Sada je izradio hidrološko-hidrauličnu studiju oticanja voda na
deponiji Vinča u Beogradu. Studija uključuje sliv deopnije Vinča, koji je oko 230 hektara. U studiji su
uključene padavine odgovarajuće verovatnoće pojave i trajanja. Hidraulički proračuni je izveden u
softverskom paketu “3D net”. To je složen hidro-informatički alata koji kombinuje podatke s terena i
numeričke za izračunavanje kišnih padavina i simulaciju oticanja vode sa površine i u kanalima. Granica
sliva je određena na osnovu digitalnog modela terena. Model sliva je stvoren na osnovu postojećih
podataka, geodetske snimke i situacije planiranih objekata na deopniji Vinča.
245
Slika D-12. Model kanala i cjevovoda na deponij Vinča sa mkiro slivovima

Slivovi su definirani u skladu sa koeficijentom hrapavosti, terenske posete planirane buduće namene.
Sva područja su svrstana u sledeće kategorije: zelene površine, putevi, objekti, plohe i telo deponije.
246
Slika D-13. Različite kategorije terena na osnovu koeficijenta hrapavosti

Propusnost i poroznost su usvojeni na osnovu laboratorisjkih analiza uzoraka tla iz istraživanog
područja.
Slika D-14. Model deponije Vinča – izometrijski polged
247
Hidraulički proračun za poslednji deo postojećeg toka “Ošljanskog potoka” na deponiji Vinča.
Slika D-15. Tlocrt
Slika D-16. Presek poslednjeg dela Ošljanskog potoka

Prema topografskom istraživanju poslednja sekcija ima nagib od 6,6 %.
248
POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU ENERGIJE IZ OTPADA U VINČI, IZGRADNJA NOVE DEPONIJE I SANACIJA POSTOJEĆE DEPONIJE
Rezultati hidrauličkog izračuna za povratni period od 5 godina i trajanje padavina od 20 min.
Visina stuba Visina stuba

Nadmorska Nadmorska
Početna Završna vode vode Veličina Dužina Nagib Brzina Protok Dubina /
visina visina Dubina (m)
tačka tačka (Uzvodno) (Nizvodno) odeljka (m) (%) (m/s) (L/s) Porast (%)
(Start) (m) (Stop)(m)
(m) (m)
MH-198 POTOK 81.67 78.72 80.97 77.77 POTOK 46.9 6.6 6.11 4,634.20 0.59 61.9
Rezultati hidrauličkog izračuna za povratni period od 10 godina i trajanje kiše od 10 min.

Nadmorska Nadmorska
(m) (m)
MH-198 POTOK 81.67 78.72 80.97 77.77 POTOK 46.9 6.6 7.1 8,354.26 0.79 83.1
S obzirom da ne postoji topografska snimka nizvodnih sekcija potoka, hidraulički izračun je izrađen za isti presek i manji nagib.
Rezultati hidrauličkog izračuna za povradni period od 5 godina i trajanje kiše od 20 min za nagib od 2.4 %.

Nadmorska Nadmorska
(m) (m)
MH-198 POTOK 81.67 80.72 80.9 79.77 POTOK 46.9 2.41 4.15 4,634.20 0.76 80.4
Rezultati hidrauličkog izračuna za povratni period od 10 godina i trajanje kiše od 10 min za nagib od 2.4%.

Nadmorska Nadmorska
(m) (m)
MH-198 POTOK 81.67 80.72 80.9 79.77 POTOK 46.9 2.41 5.33 8,354.26 1.01 106.8
Prema rezultatima hidrauličkog izračuna poslednji dio toka (nagiba oko 6 %) ima dovoljno kapaciteta za prihvat toka od 8,354 l/s (povratni period od 10
godina uz kišu u trajanju od 10 min). Za nagibe ispod 2.5 % kapacitet toka nije dovoljan za protok od 4,634 l/s (povratni period od 5 godina, trajanje kiše od
20 min).
249
POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU ENERGIJE IZ OTPADA U VINČI, IZGRADNJA NOVE DEPONIJE I SANACIJA
POSTOJEĆE DEPONIJE
D.1.1.4. Hidrološke karakteristike

Na istražnom prostoru nije bilo detaljnih hidrogeoloških istraživanja sve do 2016., odnosno 2017. godine,
kada su sprovedena istraživanja za potrebe predmetnog projekta. Morfologija i heterogeni litološki sastav
prouzrokovali su formiranje složenog režima podzemnih voda. Hidrogeološka karta ovog područja
prikazana je na Slika D-17 , na kojoj su prikazane vodne pojave i objekti šire okoline deponije Vinča. Na
Inženjerskogeološkoj karti prostora deponije KČO Vinča, Slika D-26, prikazane su lokacije istražnih bušotina
i pijezometara.
Na istražnom prostoru zastupljeni su:
ZBIJENI TIP IZDANI
Zbijeni tip izdani u kvartarnim naslagama sa nivoom koji u toku godine može biti sa slobodnim nivoom ili
pod pritiskom.
Ovaj tip izdani je razvijen u aluvijalnim ravnima Save i Dunava. Kvartarne naslage počinju pleistocenom a
završavaju se holocenom. Izdani su formirane u peskovitošljunkovitim sedimentima koji imaju uglavnom
kontinualno rasprostranjenje. Podinu čine gline a debljina kvartarnih naslaga je 20-50 m, a negde i manja
od 5-6 m. Serija počinje šljunkovito-peskovitim sedimentima debljine 5-6 m, čije se raslojavanje naročito
oseća u priobalju Dunava, gde se šljunak javlja u vidu sočiva. Naviše ovi sedimenti prelaze u krupnozrne,
srednjezrne i sitnozrne peskove debljine od 2-10 m. Oni su slabijih filtracionih sposobnosti i sa prethodnim
sedimentima čine jedinstvenu izdan u kojoj se akumulira znatna količina podzemne vode. Ovi peskovi
mogu biti zaglinjeni i kvarcni koji naviše prelaze u prešinaste, glinovite peskove i peskovite gline, debljine
od 2-10 m. Nemaju kontinualno rasprostiranje i na tim peskovima javljaju se peskovite gline, barske gline
i mulj, debljine 2-5 m. Nivo ove izdani je u hidrauličkoj vezi sa nivoom vode u rekama, nalazi se na dubini
0-6 m, oscilira godišnje 2-3 m od nivoa u reci. Izdan se hrani na račun voda od padavina, ali najčešće vodom
iz reka i to na delu terena gde površinski tokovi direktno prolaze preko ove izdani, ili podzemno ako postoji
intenzivna vodozamena i hidraulička veza sa izdani. Dreniranje se vrši prirodno.
Zbijeni tip izdani u sarmatskim naslagama (peskovima, glinovitim peskovima)
Izdan u ovim sedimentima ima veće rasprostiranje istočno od šumadijsko-mezozojske grede. Izvori su česti,
izdašnosti 0,1 l/s. Na mestima gde peskovi leže preko krečnjaka javlja se karstno-zbijeni tip izdani. Nivo
izdani je na 5-10 m. Vode su HCO3-Na, povišene mineralizacije 0,5-1 g/l.. U drugim mediteranskim
naslagama vode pod pritiskom hrane mnoge bunare na desnoj obali Dunava, Radmilovac i drugi, kako je i
prikazano na hidrogeološkoj karti.
250
POSTOJEĆE DEPONIJE
USLOVNO BEZVODNI DELOVI TERENA
Oblast Šumadijske mezozojske grede se ne odlikuje uslovima za akumulaciju značajnih količina voda.
Uslovno bezvodni delovi terena na istražnom području su izgrađeni od kvartarnih sedimenata, glina, lesa
ilovače, pliocenskih sedimenata, laporaca, glina i peskova, sarmatskih lapora, tortonskih glina,
donjomiocenskih-laporaca i glinaca, slanačke serije tufa sa prelaskom na tufite, donjokrednih fliš-glinaca i
peščara i gornjojurskih sedimenata - dijabaz-rožnačke formacije. Ovi kompleksi se smatraju uslovno
vodonepropusnim sredinama jer se u njima mogu javiti relativno male količine podzemnih voda koje imaju
sekundarni značaj u odnosu na ostale tipove izdani.
Slika D-17. Hidrogeološka karta teritorije grada Beograda (Rudarsko-geološki fakultet, Beograd)
251
POSTOJEĆE DEPONIJE
Na mestu deponije su hidrogeološke karakteristike terena utvrđene izvedenim ispitivanjima

vodopropusnosti i analizom merenja nivoa podzemne vode u ugrađenim pijezometrima.
Prema podacima, iz dokumenta "Geološki i geotehnološki dokumenti za potrebe plana detaljne regulacije
sanitarne deponije Vinča" (Urbanistički zavod Beograda, JUP, 2015), odeljak 3. GLAVNE PRIRODNE
KARAKTERISTIKE TERENA, poglavlje 3.3. Hidrogeološke karakteristike terena, strana 10 sledi:
Pojava podzemne vode registrovana je na više lokacija, kako u neposrednoj zoni postojeće deponije, tako
i u neposrednom i širem okruženju.
Prethodna hidrogeološka istraživanja u slivu Ošljanskog potoka registrovala su izvore koji su prikazani na
inženjersko geološkoj karti gde su označene sledećim oznakama:
• Izvor 1 - Ošljanski izvor, izdašnosti oko 0,3 l/ s. Izvor je pokriven otpadom.

• Izvor 2 - U slivnom području zapadne pritoke Ošljanskog potoka, izdašnosti 0,2 l/s. Izvor je
pokriven otpadom.
• Izvor 3 - U slivnom području zapadne pritoke Ošljanskog potoka, izdašnosti oko 0,1 l/s. Izvor je
pokriven otpadom.
• Izvor 4 - U zoni ulazne rampe za deponiju, izdašnosti 0,15 l / s. Izvor je pokriven otpadom.
• Izvor 5 - Na padini nizvodno od Ošljanskog potoka na udaljenosti od 500 m, izdašnosti 0,06 l/s
• Izvor 6 - U području pristupnog puta za deponiju, na 450 m jugozapadno od ulazne rampe,
izdašnosti 0,05 l/s
• Izvor 7 - u slivu južne pritoke Ošljanskog potoka, izdašnosti 0,09 l/s.
Pored gore navedenih izvora, stručnom prospekcijom terena registrovan je i izvor na mestu vinograda
Todorović, izdašnosti oko 0,1 l/s. U izvorišnoj zoni južnog sliva registrovano je nekoliko bara i jedan
povremeni izvor sa izdašnosti manjom od 0,05 l/s. Bare su registrovane i na delovima klizišta, pogotovo
prema Dunavu.
U dodatku 12 dat je kratak preged geoloških istraživanja sprovedenih na lokaciji Vinča.
Tokom 2017. godine urađeno je 16 istražnih bušotina.
Ispitivanja vodopropusnosti su rađena opitom vodopropusnosti, i to metodom nalivanja „Lefranc“ sa

opadajućim nivoom. Urađeno je ukupno 31 opit, u bušotinama: Od Pz-1 do Pz-6 i od EP-1 do EP-10.
Rezultati su prikazani u Tabela D-5.
Nakon izrade istražnih bušotina, opita nalivanja i litološke analize nabušenih jezgara, konstatovano je da
su nabušeni sedimenti skromnih filtracionih karakteristika. Zbog dominantnog prisustva prašinasto
glinovitih sedimenata koji se odlikuju malom vodonosnošću i skromnom izdašnošću, ovi sedimenti se sa
hidrogeološkog aspekta mogu posmatrati kao slabovodopropusni.
252
POSTOJEĆE DEPONIJE
U cilju određivanja koeficijenta filtacije (Kf) koji je jedan od osnovnih parametara procesa filtracije
podzemnih voda kroz poroznu sredinu, izvedena su i laboratorijska merenja vodopropusnosti.
Veličina koeficijenta filtracije zavisi od strukture i veličine poroznosti, zbijenosti i minerološkog sastava
porozne sredine i svojstva vode. Ukoliko su pore manjih razmera u steni je više fizički vezane vode, a samim
tim je i vrednost koeficijenta filtracije manja. Prisustvo pasivnih pora takođe umanjuje veličinu koeficijenta
filtracije. Sitnozrna tla imaju mnogo manju vodopropusnost od krupnozrnih.
Prikaz dobijenih rezultata je dat u Tabela D-5.
Tabela D-5. Prikaz filtracionih karakteristika po metodi Lefranc – sniženje nivoa vode u bušotini
Bušotina Etaža (m) Kf (m/s) Litološki opis etaže
Prašina peskovita (ML/SM) do prašinast pesak, litološki heterogena
Pz-1 5.50-6.50 1.45 x 10-8
sredina, krta, lako drobiva, maslinaste boje.
Degradirana laporovita glina (CL/ML) mestimično peskovita, male
Pz-1 9.00-10.00 plastičnosti, lako cepljiva, lako drobiva, sa mlazevima hidroksida Fe,
1.23 x 10-8
raslojena proslojcima prašinastog peska debljine do 0,50m, mrko-žute
boje.
Pz-2 2.00-3.00 2.28 x 10-6 Lesoidne naslage - prašinast pesak do peskovita prašina (ML/SM), suva,
rastresita, bez vidljivih primesa, žute boje.
Degradirana laporovita glina (CL), suva, krta, lako drobiva, male
Pz-2 7.00-8.00 9.71 x 10-8 plastičnosti, raslojena mlazevima sitnozrnog peska i laporovitim
vezivom. Mrko-žute boje.
Degradirana laporovita glina (ML), krtog loma, mrvičaste strukture, sa
primesama hidroksida Fe, mlazevima peska, lokalno sa prslinama
Pz-3 4.00-5.00 6.20 x 10-8 ispunjenim karbonatnim prahom do 6,70m, dublje ujednačena-
homogena, relativno tvrda, delimično peskovita, žute boje prošarana
bledo sivkastom.
Pz-3 Degradirana laporovita glina, tvrda, suva, sa učešćem tankih mlazeva

12.00-13.00 7.38 x 10-7
prašinastih peskova, tamno-sive boje.
Degradirana laporovita glina (CI) srednje plastičnosti, na početku sloja
Pz-4 obilje karbonatnih primesa, dublje pojava u vidu mlazeva, tvrda, dobro
4.00-5.00 7.71 x 10-9
zbijena, slabo vodopropusna, duž sloja prošarana laporima, maslinaste
do maslinato-žute boje.
Pz-5 2.50-3.50 6.06 x 10-10 Naslage prašinasto-glinovitog sastava, male plastičnosti, slabe
zbijenosti, male vlažnosti, žuto-maslinaste boje,
Degradirana laporovita glina, prslinske poroznosti. sa obiljem primesa u
vidu karbonatnog praha i konkrecija, laminama hidroksida Fe, peska i
Pz-5 mlazevima visokoplastičnih glina do osmog metra, dublje homogena-
7.00-8.00 6.07 x 10-7
ujednačena, relativno čvrsta, lokalno krtog loma zbog učešća
prašinastih čestica i karbonatnog praha, u osnovi žute do žuto-
maslinaste boje.
Pz-6 Glina (CL/CI) male do srednje plastičnosti, tvrda, dobro zbijena, male
4.00-5.00 0
vlažnosti, ujednačenog sastava, smeđe boje.
253
POSTOJEĆE DEPONIJE

Deluvijalne naslage - glina (CI) srednje plastičnosti, tvrda, dobro zbijena,
Pz-6 7.00-8.00 2.06 x 10-7 slabo propusna, sa uklopcima karbonatnih konkrecija u donjem delu
sloja, smeđe boje.
Prašina peskovita (ML/SM) do prašinast pesak, litološki heterogena
Pz-6 sredina obojena hidroksidima Fe, krta, lako drobiva, raslojena
9.70-10.70 2.06 x 10-7
proslojcima glina srednje plastičnosti u intervalu od 12,0-12,60m, mrko-
žute boje.
Prašinasta glina, krtog loma, sa mlazevima karbonatnog praha i sitnih
EP-1 konkrecija do 7,40m, dublje litološki izuzetno heterogena sa uklopcima
7.00-8.00 3.94 x 10-8
karbonatne drobine, frakcije šljunka i odlomaka raspadnute stenske
mase, žute boje.
Prašina peskovita do prašinast pesak, litološki heterogena sredina, sa
EP-2 5.00-6.00 9.27 x 10-8 neznatnim učešćem glinovitih čestica. U osnovi srednje do dobro
zbijena sredina mrko-žute boje.
Degradirana laporovita glina, relativno homogenog sastava, sa
mlazevima sveže laporovite gline, kao i primesama hidroksida Fe i
EP-2 7.00-8.00 6.51 x 10-8 karbonatnog praha u gornjoj zoni. Dublje nešto manje izmenjena, tvrda,
suva, sa odlomcima peščara veličine do 8 cm, oker-žute, prošarana
svetlo-sivom bojom.
Degradirana laporovita glina, relativno ujednačenog sastava, tvrda i
EP-3 teško gnječiva, sa mlazevima sveže laporovite gline, prslinski izdeljena,
6.00-7.00 5.46 x 10-7
sa nakupinama karbonatnog praha i konkrecija. Oker-žute do svetlo-sive
boje.
EP-3 8.00-9.00 3.67 x 10-6 Pesak sa proslojcima peščara, jako limonitisan, žute do oker boje.
Degradirana laporovita glina, male do srednje plastičnosti, sa

mlazevima svežih laporovitih glina i lapora, u gornjoj zoni povećano
učešće primesa u vidu hidroksida Fe. Uočavaju se i tanki mlazevi peska.
EP-4 Prslinski izdeljena sredina sa znatnim učešćem karbonatnog praha i
5.20-6.20 4.26 x 10-7
konkrecija. Od 6,80 m nešto manje izmenjena i homogenija, sa ređom
pojavom primesa karbonata i hidroksida Fe. Sredina je relativno tvrda,
vrlo male vodopropusnosti, u osnovi žute boje, prošarana žuto-smeđom
i svetlo-sivom.
EP-5 Degradirana laporovita glina (CI), srednje plastičnosti, tvrda, teško

4.00-5.00 0
gnječiva, male vodopropusnosti, mrko-žute do sive boje.
EP-5 Degradirana laporovita glina (CI), srednje plastičnosti, tvrda, teško

7.80-8.80 4.63 x 10-8
gnječiva, male vodopropusnosti, mrko-žute do sive boje.
Laporovita glina (CI), srednje plastičnosti, slabo vodopropusna, sa
EP-5 primesama u vidu karbonatnih konkrecija na početku sloja, dublje
10.00-11.00 6.03 x 10-7
homogenija, sa uklopcima peščara veličine do 2 cm. U intervalu od 17,3
- 18,0 m pojava ugljevitih glina debljine do 10 cm, sive boje.
Lesolika glina (CL/CI), male do srednje plastičnosti, tvrda, teško
EP-6 4.00-5.00 3.69 x 10-8 gnječiva, sa uklopcima sitnih karbonatnih konkrecija, mrko-žute do
maslinaste boje.
EP-6 Degradirana laporovita glina (CI), srednje plastičnosti, sa uklopcima

8.00-9.00 2.42 x 10-7
karbonatnih konkrecija i odlomcima peščara, žuto-sive boje.
254
POSTOJEĆE DEPONIJE

Lesolika glina, prašinasta (CL), male plastičnosti, na početku sloja malo
EP-7 3.00-4.00 7.20 x 10-7 humificirana, krta, lako drobiva, sa primesama hidroksida Fe u vidu
mlazeva, suva, mrko-žute boje.
EP-7 Lesolika glina (CI), srednje plastičnosti, tvrda, teško gnječiva, sa

6.85-7.85 /
pojavom sitnijih karbonatnih konkrecija, mrko-žute do smeđe boje.
Degradirana laporovita glina (CI), srednje plastičnosti, homogenog
sastava, dobro zbijena, sa mlazevima svežih laporovitih glina, sa
EP-8 5.00-6.00 6.23 x 10-7 uočljivim primesama u vidu karbonatnog praha (naročito u gornjoj zoni
sloja). Pri kraju sloja lokalno isprekidana mlazevima peska "cm" debljine
i povećanim učešćem prašinaste frakcije, limonitisana, žute boje.
Degradirana laporovita glina (CI), srednje plastičnosti, homogenog
sastava, dobro zbijena, sa mlazevima svežih laporovitih glina, sa
EP-8 7.00-8.00 2.49 x 10-7 uočljivim primesama u vidu karbonatnog praha (naročito u gornjoj zoni
sloja). Pri kraju sloja lokalno isprekidana mlazevima peska "cm" debljine
i povećanim učešćem prašinaste frakcije, limonitisana, žute boje.
Glina (CI), srednje plastičnosti, homogenog sastava, srednje zbijenosti,
EP-9 2.00-3.00 5.31 x 10-7 male vlažnosti, slabo vodopropusna, svetlo do tamno-smeđe boje, na
kraju sloja žuto-smeđe boje.
Degradirana laporovita glina, u početku sloja krta i lako drobiva, sa
obiljem primesa u vidu karbonatnih konkrecija i praha, kao i hidroksida
EP-9 5.00-6.00 3.67 x 10-7 Fe (do 6,0 m). Dublje nešto manje izmenjena, dobro zbijena, vrlo male
vodopropusnosti, srednje plastična (CI), u osnovi žute boje, prošarana
svetlo sivom.
Degradirana laporovita glina (CI), srednje plastičnosti, na početku sloja
EP-10 obilje primesa u vidu karbonatnih konkrecija i praha, kao i mlazeva
3.00-4.00 2.09 x 10-7
hidroksida Fe "cm" debljine. Uočljive lamine svežih laporovitih glina.
Mrko-žute do sive boje.
Jezerske naslage - Degradirana laporovita glina (CI), srednje plastičnosti,
EP-10 na početku sloja obilje primesa u vidu karbonatnih konkrecija i praha,
7.00-8.00 1.50 x 10-8
kao i mlazeva hidroksida Fe "cm" debljine. Uočljive lamine svežih
laporovitih glina. Mrko-žute do sive boje.
Vrednost koeficijenta filtracije koja je dobijena opitom nalivanja u bušotinama EP-5 (u etaži 4-5 m) i Pz-6
(u etaži 4-5 m) nije reprezentativna, budući da dobijena vrednost iznosi 0 m/s. U pijezometru Pz-5 u etaži
2.50-3.50 dobijena je vrednost 6.06 x10-10 što nije vrednost koja je odražava les. Opit nalivanja u
bušotinama EP-7 (u etaži 6.85-7.85 m) došlo je do netačnog merenja opadanja nivoa tako da taj opit treba
odbaciti.
Pojava isticanja podzemne vode registrovana je na površini terena na obodu postojeće deponije.
Vodopropusnost kvartarnih tvorevina
Lesolike naslage koji prekriva hipsometrijski više delove terena oko deponije je sa funkcijom
hidrogeološkog kolektora sprovodnika. Odlikuje se vertikalnom vodopropusnošću. Može se za ovu sredinu
255
POSTOJEĆE DEPONIJE
pretpostaviti koeficijent filtracije koji se kreće u rasponu kf=2.28x10-6 – 3.69x10-8m/s. U ovoj sredini ne
treba računati sa mogućnošću akumuliranja znatnijih količina podzemnih voda.
Deluvijalne i deluvijalno-eluvijalne naslage su pretežno prašinasto-glinovite, sa složenim tipom

poroznosti koji ima funkciju hidrogeološkog kolektora sprovodnika i u njima se mogu lokalno formirati
manje količine podzemnih voda. Ona se formira u podini, odnosno najčešće na kontaktu sa miocenskim,
pretežno glinovito-laporovitim kompleksom u podini. Može se za pretpostaviti da deluvijalni sedimenti
imaju koeficijent filtracije koji se kreće u rasponu od kf=5.31x10-7 – 2.06x10-7 m/s, a deluvijalno-eluvijalni
sedimenti imaju koeficijent filtracije koji se kreće u rasponu od kf=3.67x10-6 – 6.06x10-10 m/s.
Vodopropusnost miocena - laporoviti kompleks
Miocenski kompleks se odlikuje čestim proslojavanjem vodopropusnih i vodonepropusnih partija.

Nejednako je provlažen, a može biti i nosilac određene manje količine slobodnih podzemnih voda.
Peskovite partije kompleksa mogu biti tipični hidrogeološki kolektori u kojima su akumulirane izdanske
vode. Nasuprot tome, relativno neizmenjene laporovite partije kompleksa predstavljaju relativne
hidrogeološke izolatore. Opitom nalivanja u miocenu je za EP-5 izmerena vrednost 6.03x10-7 m/s. Treba
pretpostaviti da ima partija koje su i propusnije od ove izmerene vrednosti. Značajno za miocenske
sedimente je što pokazuju dosta izraženu heterogenost, što ima odraza na promenljivost hidrogeoloških i
inženjerskogeoloških svojstava terena.
Nivoi podzemnih voda
Na istražnom protoru je izvedeno je 16 istražnih bušotina, a u 6 su ugrađene pijezometarske konstrukcije

dubine od 20 do 25 metara. Na lokaciji deponije u ranijim istraživanjima urađeno je 5 pijezometara od
kojih je 4 pronađeno (BH-2, BH-5, Np-2 i Np-11). Tokom istraživanja za buduću spalionicu izvedena su dva
pijezometra (Pz-7 i Pz-8). Svi pijezometri koji su prehodno pomenuti su bili uključeni u analizu.
Za komentar i analizu položaja i fluktuacija NPV su iskorišćeni podaci dobijeni za vreme faze istraživanja u
periodu od 25.10.2017. do 13.12.2017. godine. Na dijagramu su prikazani nivoi podzemne vode u 12
pijezometara od 25.10.2017. do 13.12.2017. godine.
Podatke merenja NPV u pijezometrima Pz-1 do Pz-6 ne treba uzimati u razmatranje za period pre
13.12.2017. Do tog dana se NPV još nije bio stabilizovao budući da su se ovi pijezometri dodato ispirali.
Podatke merenja NPV u pijezometru Pz-7 za dan 31.10 i u pijezometru Pz-8 do dana 06.11 ne treba uzimati
u razmatranje jer se nivo još nije stabilizovao.
Merenja u pijezometru Pz-8 ne treba uzimati za relevantne jer je nivo podzemne vode posle ispiranja i
stabilizacije opao do taložnika. To znači da je pijezometar Pz-8 ostao je suv.
256
POSTOJEĆE DEPONIJE
Tabela D-6. Dijagram nivoa podzemne vode u pijezometrima

Iz opažanja i analiza NPV može se pretpostaviti da postoji gornja i donja izdan. Na postojanje donje izdani
ukazuje merenje NPV u bunaru koji se nalazi u asfaltnoj bazi. Nivo izmeren dana 11.11.2017. je iznosio
120.00 mnm što je oko 80 m ispod kote terena.
Prema rezultatima svih terenskih ispitivanja i hidrogeoloških uslova terena, jasno je da se nivo podzemne
vode ispod tela deponije može identifikovati sa pretpostavljenim nivoom procedne vode iz deponije. Nema
prodora procedne vode u duboke delove ispod tela deponije. Ispod tela deponije nalaze se naslage gline
sa izuzetno malom propustljivošću, a glina u ovim uslovima ima ulogu hidrogeološkog izolatora. U
laboratorijskim uslovima određena je propustljivost, na malom uzorku izmerene vrednosti Kf (m/s) bile su
u rangu n x k 10-10 m/s. Ovo potvrđuju najnovija istražna bušenja. Pravci kretanja podzemne vode prate
topografiju terena i uglavnom su orijentisani prema donjim delovima terena ili u pravcu Dunava. Dodatna
praćenje nivoa podzemne vode potvrdit će taj hidrogeološki koncept36.
36
Kada lapori nastaju kao proizvod trošenja sitnozrnog lesa/gline, formira se materijal koji ispunjava i tako smanjuje
jaz pukotina. Propusnost zavisi od strukture tla i naslaga i poroznosti, kao i od gustine i mineralnog sastava porozne
sredine. Ako su pore manje, ima više fizički vezane voda u stenama/naslagama, što takođe objašnjava manju
propusnost. Fina zrnasta tla (poput gline ili lesa) su mnogo manje vodopropusni od krupnozrnatih naslaga (pesak,
šljunak). Nacrt hidrološkog modela, međutim pokazuje da u odsustvu vrlo niske vertikalne propustljivosti u diluvijumu
ili otpadu, nije moguće dobiti veliku razliku između podzemnih procednih voda i podzemnih voda. Materijali stoga
verovatno nemaju visoku propustljivost i kao što je gore pomenuto, razmena između dva vodonosnika je stoga niska.
U slojevima ispod lokacije projekta zbog geološke formacije terena, ne može se formirati značajni vodonosnik, što
podržava izdašnost izvora oko postojeće deponije koja varira od 0,05 do 0,3 l/s. Generalno, ležišta projektnog
lokaliteta zbog dominantnog prisustva glinenih sedimenata koji se odlikuju niskim dovodom vode i skromnom
izdašnosti sa hidrogeološkog stanovišta mogu se oceniti kao slabo propusni. To potvrđuju i rezultati ispitivanja
vodopropusnosti naslaga koji su određeni Lefrancovim testom prelevanja.
257
POSTOJEĆE DEPONIJE
Podaci (nivoi podzemnih voda) koji se koriste u ESIA obuhvatali su navedeni period, ali će se podaci
prikupljati kako projekt napreduje: uspostava mreže pijezometra je u toku i to je stalan proces koji se
poboljšava i koji utiče na model podzemnih voda te poboljšanje pretpostavki37. Lokacija se nalazi izvan
zona zaštite izvorišta vodosnabdevanja.
Tako su dodatni podaci prikupljeni od osnovnog istraživanja iz tada uspostavljenog programa praćenja; ti
podaci su dati u tabeli D-7.
Tabela D-7. Rezultati praćenja nivoa podzemnih voda za 2018. godinu

Asfaltna
Pz-1 Pz-2 Pz-3 Pz-4 Pz-5 Pz-6 Pz-7 NP-2 NP-11 BH-2 BH-5 BVp-2 BV-5 BV-7
Datum merenja baza bunar
(m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m) (m)
(m)
25.11.2017. 114.9 108.7 161.6 162.7 196.9 198.1 194.0 190.2 82.1 125.9 180.8 95.1
1.12.2017. 114.1 108.8 162.4 163.1 197.0 197.7 194.0 190.2 82.2 125.9 180.8
13.12.2017. 113.8 108.8 162.7 163.2 196.9 197.8 194.0 190.1 82.7 125.9 180.8
1.2.2018. 114.6 109.2 162.9 163.2 196.9 197.9 193.8 189.9 82.5 126.6 180.7
7.3.2018. 109.5 162.9 163.3 196.8 197.9 193.8 189.9 84.5 126.8 180.9
30.3.2018. 109.0 162.8 161.9 194.9 197.1 193.9 188.9 82.6 126.1 180.2 148.2 93.6 100.6 93.5
30.4.2018. 109.2 162.2 162.4 196.0 197.1 193.8 188.8 82.4 126.3 180.3 94.3 100.4 93.8
12.7.2018. 109.1 162.9 163.2 196.2 197.1 193.9 188.7 82.2 125.8 180.3 94.0
11.9.2018. 109.4 162.7 163.0 196.0 197.0 193.6 188.5 81.4 126.2 180.0 94.6
14.11.2018. 110.3 162.6 163.2 195.8 197.0 193.3 188.3 81.2 179.7 92.5
Dodatno praćenje nivoa podzemnih voda u 2018. godini potvrdilo je prethodne pretpostavke i zaključke.
Lokacija zahvata nalazi se izvan vodozaštitnog područja.
37
Izrađen je plan monitoringa s ciljem stalne procene uticaja projekta na kvalitet i režim podzemnih voda i
delotvornost predloženih mera. Koristiće se plitki i duboki pijezometri (vidi poglavlje I.1.3). ESAP zahteva od Izvođača
da uključi u Plan prevencije zagađenja okoline i da provede mere ublažavanja navedene u ESIA studiji za kvalitet
zraka, upravljanje tlom i otpadnim vodama, buku, tlo, otpad i upravljanje opasnim otpadom (uključujući odlaganje
azbestnog otpada). CESMP takođe treba da uključi odredbe o praćenju tokom faze izgradnje kao što je definisano u
studiji ESIA.
258
POSTOJEĆE DEPONIJE
D.1.1.5. Vodna tela

Usvajanjem Zakona o vodama 2010. godine (kasnije izmenjen 2012. i 2016. godine), Pravilnika o
utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda („Službeni glasnik RS“, br. 96/2010), Pravilnika o
referentnim uslovima za tipove površinskih voda („Službeni glasnik RS“, br. 67/2011), Pravilnika o
parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog
statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS“, br. 74/2011) i drugih podzakonskih akata usklađenih sa
Zakonom, stekli su se uslovi za sprovođenje monitoringa, odnosno praćenja kvaliteta voda u skladu sa
zahtevima evropske Okvirne direktive o vodama (ODV) (2000/60/EC) (WFD).
Prvi program praćenja statusa vodnih tela u Republici Srbiji, koji je organizovan u skladu sa ODV, sproveden
je tokom 2012. godine. Monitoring koji je sprovođen prethodnih godina, obuhvatao je samo neke od
bioloških i fizičko-hemijskih parametara kvaliteta koji su u skladu sa listom parametara koju propisuje ODV.
Usvajanje predloga ODV, kriterijumi i način procene statusa vodnih tela su se promenili, tako da podaci o
proceni kvaliteta površinskih voda iz prethodnih godina nisu u potpunosti uporedivi sa podacima
prikupljenim tokom novih procena (Status površinskih voda Republike Srbije - analiza elemenata za nacrt
monitoringa, Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
Republike Srbije, 2015. godine). Jedan od glavnih ciljeva ODV je zaštita statusa vodenih ekosistema,
prevencija daljih pogoršanja statusa, odnosno poboljšanje vodenih ekosistema.
Vodna tela površinskih i podzemnih voda koriste se kao jedinice za praćenje, evaluaciju i procenu
kompatibilnosti sa glavnim ciljevima.
Na prostoru predmetnog projekta, nalaze se 4 vodna tela – 3 vodna tela površinskih voda i 1 vodno telo
podzemnih voda (tabele u nastavku).
Tabela D-8. Izvod iz spiska vodnih tela površinskih voda (Pravilnik o utvrđivanju vodnih tela)
Dužina
Naziv Kategorija Šifra vodnog Vodno
R.br. Naziv vodnog tela vodnog tela
vodotoka vodnog tela tela područje
(km)
Akumulacija HE Đerdap 1 Značajno Bačka i Banat,
6 od ušća Velike Morave do Dunav izmenjeno 65 D5 Beograd,
ušća Save vodno telo Donji Dunav
Značajno Bačka i Banat,
Akumulacija HE Đerdap 1
7 Dunav izmenjeno 45 D6 Srem,
od ušća Save do ušća Tise
vodno telo Beograd
Bolečica od ušća u Dunav
192 do mosta na Bolečica reka 2,91 BOL_1 Beograd
smederevskom putu
259
POSTOJEĆE DEPONIJE
Tabela D-9. Izvod iz spiska vodnih tela podzemnih voda (Pravilnik o utvrđivanju vodnih tela)
Površina
Šifra vodnog Hidrogeološka
R.br. Naziv vodnog tela vodnog tela Vodno područje
tela jedinica
(km2)
Područje središnje
28 Smederevsko podunavlje 405,96 D_GW_I_8 Beograd
Srbije
D.1.1.6. Kvalitet vode

a. KVALITET POVRŠINSKIH VODA
Prethodno dostupni podaci
a) Redovni nacionalni monitoring kvaliteta podzemnih voda (SEPA)
Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbje (SEPA) je zvanična institucija za obezbeđivanje podataka
o kvalitetu površinskih i podzemnih voda i rečnih nanosa u Republici Srbiji, kao i o kvalitetu drugih
medijuma životne sredine, počev od 2011. godine.
Redovno praćenje kvaliteta voda odvija se u skladu sa podelom na vodna tela. Ispitivanja se vrše na mernim
mestima (stanicama) koja su izabrana tako da omoguće celovit i sveobuhvatan pregled ekološkog i
hemijskog statusa datih vodnih tela, pri čemu je za svako vodno telo definisano uglavnom jedno merno
mesto. Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) ne sprovodi istraživanje hidro-morfoloških elemenata
kvaliteta vode.
Lista parametara kvaliteta koje prati Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) šira je od spiska koju je
propisala ODV.
Kada je u pitanju predmetni projekat, iz programa redovnog nacionalnog monitoringa kvaliteta voda
izdvajaju se samo merna mesta na Dunavu, i to samo dva merna mesta (SEPA): Zemun, kao prva zvanična
tačka nadzornog i operativnog praćenja, pozicionirana uzvodno od Beograda i predmetne lokacije u Vinči
(približno udaljena 25 km) i Smederevo, kao prva zvanična tačka nadzornog i operativnog monitoringa
pozicionirana nizvodno od Beograda i predmetne lokacije u Vinči (približno udaljena 30 km) (Tabela D-9).
Obe tačke su relativno daleko od projektne lokacije u Vinči, ali s obzirom na to da predstavljaju dve jedine
tačke u blizini ove lokacije, važno je sagledati kvalitet njihove vode.
260
POSTOJEĆE DEPONIJE
Tabela D-10. Izvod iz spiska stanica za praćenje statusa površinskih voda (SEPA)
Šifra
Naziv Šifra Tip Vodno Nadzorni Operativni
R.br Vodotok vodnog GPS koordinate
stanice stanice vodotoka područje monitoring monitoring
tela
Bačka i
Banat,
5 Zemun 42045 Dunav D6 Tip 1 x x 4967310 7453938
Srem,
Beograd
Bačka i
Banat,
6 Smederevo 42055 Dunav D5 Tip 1 Beograd, x x 4949900 7497200
Donji
Dunav
Kako je navedeno u tabeli D-9, reka Dunav u ovom području pripada vodnim telima Akumulacija HE Đerdap
1 od ušća Velike Morave do ušća Save i Akumulacija HE Đerdap 1 od ušća Save do ušća Tise, koja, shodno
Pravilniku o utvrđivanju vodnih tela, pripadaju kategoriji značajno izmenjenih vodnih tela (Tabela 1).
Vodotok pripada Tipu 1 koji obuhvata velike nizijske reke u kojima dominira fini nanos. U okviru redovnog
programa monitoringa kvaliteta voda u periodu 2012-2016. godine, Agencija za zaštitu životne sredine
(SEPA) vršila je ocenu hemijskog statusa vodotoka na ovim lokacijama, kao i ocenu njegovog ekološkog
potencijala, na osnovu rezultata izvršenih fizičko-hemijskih i bioloških ispitivanja.
Prikaz ocene hemijskog statusa vodnih tela površinskih voda i njihovog ekološkog potencijala, prikazan je
u Tabelama D-10 i D-11. Dok je ocena za dve navedene lokacije i period od 2012 do 2016. godine data u
Tabeli D-13.
Tabela D-11. Prikaz ocene hemijskog statusa vodnih tela površinskih voda
Ocena statusa Boja
dobar plava
nije postignut dobar status crvena
Tabela D-12. Izvod iz ocene hemijskog statusa vodnih tela površinskih voda (vodotoka) u periodu 2012-2016.
godine (Izvor: SEPA)
Aritmetička sredine
Uzrok nepostizanja
Nivo pouzdanosti
Broj ispitivanja u
Hemijski status
dobrog statusa
koncentracija
koncentracija
Maksimalna
toku godine
izmerenih
izmerena
Šifra
Naziv
vodnog Vodotok
stanice
tela
2012. godina
D6 Dunav Zemun Pb-rastvoreno 12 1,9 19,5 srednji
D5 Dunav Smederevo Pb-rastvoreno 12 1,5 14,8 srednji
2013. godina
261
POSTOJEĆE DEPONIJE
D6 Dunav Zemun ND ND ND ND srednji

D5 Dunav Smederevo ND ND ND ND srednji
2014. godina

2015. godina

2016. godina

ND – nije definisano
Tabela D-13. Prikaz ocene ekološkog potencijala površinskih voda

Ocena statusa Boja
odličan plava
dobar zelena
umeren žuta
slab narandžasta
loš crvena
Tabela D-14. Izvod iz ocene ekološkog potencijala vodotoka u periodu 2012-2016. godine (Izvor: SEPA)
Procena nivoa pouzdanosti

Biološki elementi kvaliteta
Fizičko-hemijski elementi
Specifične zagađujuće
statusa/potencijala
Ocena ekološkog
makrobeskičmenjaci
supstance
kvaliteta
Fitoplankton
Šifra
Fitobentos
Naziv
Vodeni
vodnog Vodotok
stanice
tela
2012/2013. godina
D6 Dunav Zemun visok

D5 Dunav Smederevo visok
2014. godina
D6 Dunav Zemun ND visok

D5 Dunav Smederevo ND visok
2015. godina
262
POSTOJEĆE DEPONIJE
D6 Dunav Zemun ND srednji

D5 Dunav Smederevo ND srednji
2016. godina
D6 Dunav Zemun ND ND srednji

D5 Dunav Smederevo ND ND srednji
ND – nije definisano
Na Slici D-18 je takođe dat sumarni prikaz ocene hemijskog statusa (gornji red) i ekološkog potencijala
(donji red) za period od 2009-2013. godine (leva strana) i 2016. godinu (desna strana). U legendi za ocenu
hemijskog statusa ostala je ista podela boja – plava boja za dobar status i crvena boja za slučaj kada nije
postignut dobar status. U legendi za ocenu ekološkog potencijala, isprekidana žuto-crna linija označava
umereni potencijal značajno izmenjenog vodnog tela.
Na osnovu predstavljenih rezultata može se reći da je kvalitet Dunava na navedenim lokacijama relativno
dobar poslednjih godina. Hemijski status je očigledno poboljšan budući da pre 2013. godine nije
zadovoljavao kriterijume dobrog statusa. Ipak, mora se naglasiti da su date ocene izvršene na osnovu
velikog broja analiza uzoraka sa dve navedene lokacije međusobno udaljene oko 60 km (Zemun i
Smederevo), ali da se date ocene ne mogu uzeti sa sigurnošću i za lokacije koje se nalaze neposredno pre
i posle deponije u Vinči, ili bilo kog drugog emitera zagađujućih materija koji ispušta svoje otpadne vode u
Dunav.
Kvalitet vode reke Dunav u Zemunu nije relevantan za ocenu kvaliteta vode ove reke pre predmetne
lokacije u Vinči, imajući u vidu to da se sve otpadne vode grada Beograda slivaju u Dunav nakon ove
lokacije, kao i, između ostalog, otpadne vode grada Pančeva koje preko reke Tamiš dolaze do Dunava na
lokaciji pozicioniranoj na približno 8 km uzvodno od lokacije projekta.
Kvalitet vode reke Dunav u Smederevu takođe nije reprezentativan za ocenu kvaliteta vode ove reke na
području neposredno nakon lokacije deponije u Vinči, budući da je stepen samoprečišćavanja Dunava
veliki i da je 30 km značajno udaljenje da do njega dođe usled potencijalnog zagađenja vodama sa lokacije
postojeće deponije u Vinči.
Iz svega prethodno navedenog se zaključuje da ne postoje zvanični rezultati kvaliteta reke Dunav koji
pokazuju trenutno stanje neposredno uzvodno i nizvodno od deponije Vinča tj. pre i posle ispuštanja
procednih voda sa ove deponije.
263
POSTOJEĆE DEPONIJE
264
POSTOJEĆE DEPONIJE
Slika D-18. Prikaz hemijskog statusa (gornji red) i ekološkog potencijala (donji red) za predmetnu lokaciju u
periodu 2009-2013. godine (leva strana) i 2016. godinu (desna strana) (Izvor: SEPA)
b) Prograd kontrole kvaliteta površinskih voda na teritoriji Beograda (Sekretarijat Grada)
Pored zvaničnog monitoringa kvaliteta voda koji obavlja Agencija za zaštitu životne sredine, više od 40
godina kvalitet površinskih voda na teritoriji grada Beograda sistemski kontroliše Gradski zavod za javno
zdravlje Beograd u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine.
265
POSTOJEĆE DEPONIJE
Na širem prostoru deponije Vinča, uzorci su uzimani na Dunavu, lokaciji Vinča u blizini crpne stanice, dva
puta mesečno, budući da se nalaze u blizini izvorišta vodosnabdevanja. Reke Bolečica i Gročica nalaze se
jugoistočno od lokacije deponije Vinča, na rastojanju od oko 3,5 i 7,5 km, redom.
U Godišnjem izveštaju o rezultatima kontrole kvaliteta površinskih voda nisu dati pojedinačni rezultati za
merna mesta već ocena kvaliteta po vodotocima.
Na reci Dunav postoje 2 merna mesta od kojih je jedno pozicionirano u Vinči.
Od hemijskih i fizičko-hemijskih parametara koji podržavaju ekološki status stalno su u granicama II klase
bili sledeći: pH vrednost, elektroprovodljivost, petodnevna biološka potrošnja kiseonika (BPK5), HPK
permanganatna metoda, HPK dihromatna metoda, ukupna mineralizacija i koncentracije: TOC,
ortofosfata, sulfata i hlorida. Kiseonički režim je uravnoteženiji nego prethodne godine, sa manjim brojem
odstupanja od II klase. Prekoračenja graničnih vrednosti nisu velika, sva su u III klasi rečnih voda, pa ne
ugrožavaju prisutnu akvatičnu faunu.
Ispitivanja prisustva NH4, NO2 i NO3 pokazuju da je opterećenje Dunava proteinskim materijama relativno
malo. Obe faze mineralizacije azotnih materija se uspešno odvijaju, što je i razumljivo obzirom na veliki
proticaj i obilje kiseonika. Sadržaj nutrijenata (P i N) je relativno nizak ali dovoljan za obezbedi rast algi i
makrofita posebno u delovima sa usporenim tokom.
Mineralna ulja su detektovana samo u jednom uzorku sa lokaliteta Vinča.
Sadržaj deterdženata (ABS) i fenola je konstantno bio ispod praga detekcije za primenjenu analitičku
metodu.
Od normiranih neorganskih i organskih mikropolutantima konstantno su bili ispod granica detekcije

primenjene metode: Cd, Hg, Cr, Cu, Ni, PAH, ciklodienski pesticidi, organohlorni insekticidi, triazinski
herbicidi, hlorovani ugljovodonici, benzen i pentahlorfenol, dok su samo sporadično detektovani: As i Zn,
u koncentracijama koje ne prelaze norme za II klasu. Prisustvo olova u koncentraciji iznad granice detekcije
je utvrđeno u samo jednom uzorku. Nije utvrđeno pristustvo pesticida ni u jednom ispitanom uzorku sa
oba lokaliteta što je poboljšanje u odnosu na prethodne godine.
Kao i prethodnih godina, mikrobiološko zagađenje Dunava na prostoru Beograda, pa i Srbije, veće je i
značajnije od hemijskog. Ovo se najbolje vidi kroz brojnosti bakterija indikatora fekalnog zagađenja.
Sanitarno-mikrobiološka ispitivanja pokazuju da je u granicama II klase rečnih voda bio samo 1 (6,25%)
uzorak vode. Brojnost ukupnih koliforma odstupala je od II klase u 14 (87,5%) uzoraka, brojnost fekalnih
koliforma je odstupala od propisane klase u 15 (93,75%) uzoraka, dok su brojnosti crevnih enterokoka bile
povišene u 10 (62,5%) uzoraka.
Istraživanja zajednice makroinvertebrata, fitoplanktona i fitobentosa, kao i izračunati indeksi, pokazuju da

je ekološki status reke Dunav na oba ispitana lokaliteta loš.
266
POSTOJEĆE DEPONIJE
Prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih materija („Službeni glasnik RS“, broj: 50/2012) u
uzorcima sedimenta sa oba lokaliteta ni jedan od ispitanih parametara nije prekoračio remedijacionu
vrednost. Na lokalitetu kod Vinče utvrđeno je da su koncentracije kadmijuma, cinka, bakra i naftnih
ugljovodonika bile iznad ciljnih vrednosti a da je koncentracija nikla bila iznad maksimalno dozvoljene.
Jedinjenja iz grupe insekticida, herbicida i polihlorovanih bifenila nisu registrovana u sedimentu Dunava.
Koncentracije teških i toksičnih metala u mišićnom tkivu riba su u svim ispitanim uzorcima bile ispod
maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK). Zanimljivo je da su u uzorku mišićnog tkiva smuđa iznad
granice detekcije, a ispod MDK, bile koncentracije žive i arsena, a u mišićnom tkivu babuške koncentracije
kadmijuma i žive. Od organskih mikropolutanata u oba uzorka mišićnog tkiva iznad granica detekcije, a
ispod MDK, bila je koncentracija PCB-a.
Ispitivanje školjki nije obavljeno jer nisu nađene ni na jednom lokalitetu.
Što se tiče reka Bolečica i Gročica, situacija je ukratko sledeća:
Svi uzorci vode Bolečice (3) su van II klase ekološkog statusa prema pojedinim mikrobiološkim, hemijskim
i fizičko-hemijskim parametrima koji ga podržavaju, kao i nekim parametrima hemijskog statusa.
Svi uzorci vode (3) su van II klase ekološkog statusa prema pojedinim mikrobiološkim, hemijskim i fizičko-
hemijskim parametrima koji ga podržavaju, kao i nekim parametrima hemijskog statusa.
c) Program kontrole kvaliteta vode za piće iz beogradskog vodovoda
Od ukupne količine proizvedene vode, 43.09% (2559 l/s) prema poreklu pripada podzemnoj vodi, a 56.91%
(3380 l/s) rečnoj vodi.
Vodovod u Vinči uključen je u sistem beogradskog vodovoda 1997. godine. Ovaj vodovod snabdeva vodom
za piće oko 15000 stanovnika naselja Vinča i Leštane, a voda koja se prerađuje je po poreklu površinska i
crpi se iz Dunava.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd vrši kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće iz celokupnog
beogradskog vodovodnog sistema, u cilju zaštite zdravlja stanovništva. Kontrola se obavlja prema
Programu koji je u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće („Službeni glasnik SRJ“, br.
42/1998 i 44/1999). Pored javno zdravstvene kontrole koju vrši Gradski zavod, u laboratorijama pogona za
prečišćavanje vode obavlja se i interna kontrola kvaliteta vode.
U uzetim uzorcima vode za piće prati se fizičko-hemijski, biološki i bakteriološki kvalitet vode, kao i stepen
radioaktivnosti. Ispitivanje radioaktivnosti je u toku 2016. godine obavljeno dva puta, u laboratorijama
Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović” i Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, ovlašćenim za
ovu vrstu ispitivanja.
267
POSTOJEĆE DEPONIJE
Uzorci vode za piće iz vodovoda u Vinči uzimaju se na crpnoj stanici (dva puta nedeljno) i sa četiri tačke iz
distributivne mreže (jednom nedeljno).
Rezultati svih obavljenih fizičko-hemijskih analiza uzoraka vode za piće iz sistema pokazali su da je njih 94
(1.3%) odstupalo od normi predviđenih Pravilnikom, što je u okviru proseka za prethodnih 5 godina budući
da je odstupanje u periodu 2011-2015. godine iznosilo od 0.6 do 1.7%.
U uzorcima vode za piće najčešće, i zapravo jedino, odstupanje od propisanih normi registrovano je u
pogledu mutnoće i sadržaja gvožđa. Ova odstupanja od Pravilnikom zacrtanih normi su minimalna i nisu
značajna sa aspekta zdravlja. Sa zdravstvenog aspekta povoljno je i to što su koncentracije sporednih
produkata dezinfekcije bile značajno ispod propisanih limita (pet puta manje od maksimalno dozvoljenih
koncentracija (MDK)). Iz ove grupe parametara određuju se koncentracije trihalometana (hloroform,
dihlorbrommetan, dibromhlormetan, bromoform), halogenovanih acetonitrila (dibromacetonitril,
dihloracetonitril, trihloracetonitril, bromohloroacetonitril), hlorpikrina i halosirćetne kiseline. Najčešće se
u vodi za piće ne regustruju, ili se registruju u veoma malim koncentracijama, hlorovani alkani, eteni,
benzoli i aromatični ugljovodonici. U Tabeli D-14 je dat prikaz srednjih, minimalnih i maksimalnih
koncentracija neorganskih parametara koji se registruju u vodi za piće sa instalacija vodovodnog sistema
u 2016. godini, sa naznakom na vodovod u Vinči.
Tabela D-15. Ukupan broj i procenat fizičko-hemijskih odstupanja u uzorcima vode za piće iz beogradskog
voodovodnog sistema u 2016. godini
Ukupan broj fiz.-hem. Fizičko-hemijski neispravni uzorci
Mesta uzorkovanja
ispitivanja Broj uzoraka %
Instalacije 1456 2 0,1
Rezervoari 778 5 0,7
Vodovodna mreža 4769 83 0,7
Vinča – crpna stanica 154 1 0,6
Vinča – vodovodna mreža 199 2 1,0
Ukupno 7356 94 1,3
Tabela D-16. Srednje, minimalne i maksimalne koncentracije neorganskih parametara koji se registruju u vodi za
piće sa instalacija vodovodnog sistema u 2016. godini
Vrsta Koncentracije neorganskih parametara registrovanih u sistemu vodosnabdevanja na
prikazane definisanim lokacijama
Parametri i MDK
vrednosti
Bele Vode Makiš Bežanija Topčider Vinča
koncentracije
sr. vrednost 0,046 0,090 <0,01 0,006 0,039
Aluminijum
(mg/l) maks. 0,064 0,127 <0,01 0,098 0,112
MDK 0.2
min. 0,012 0,057 0,001 0,001 0,019
Arsen sr. vrednost 0,001 0,001 0,004 0,002 0,002

(mg/l)
MDK 0.01 maks. 0,001 0,005 0,006 0,004 0,005
268
POSTOJEĆE DEPONIJE

Parametri i MDK
vrednosti
koncentracije
min. <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001
sr. vrednost 0,129 0,010 0,010 <0,010 0,033

Bakar
(mg/l) maks. 1,199 0,01 0,01 <0,010 0,86
MDK 2.0
min. 0,015 <0,010 <0,010 <0,010 <0,010
sr. vrednost 81,5 67,9 80,0 69,3 58,7

Kalcijum
(mg/l) maks. 97,8 84,9 82,9 75,2 71,0
MDK 200.0
min. 77,5 62,4 77,7 66,2 44,4
sr. vrednost 1,32 1,38 1,75 1,34 2,12

Kalijum
(mg/l) maks. 1,58 1,64 1,96 1,54 3,70
MDK 12.0
min. 1,10 1,07 1,61 1,12 1,51
sr. vrednost 18,9 10,7 24,9 12,4 11,4

Magnezijum
(mg/l) maks. 28,7 13,2 26,2 14,1 14,9
MDK 50.0
min. 16,9 8,4 23,5 11,2 9,6
sr. vrednost 11,2 8,2 17,3 8,4 9,8

Natrijum
(mg/l) maks. 18,8 13,6 21,3 10,7 17,9
MDK 150.0
min. 8,9 4,8 14,4 6,9 5,7
sr. vrednost 52,5 41,3 30,0 35,8 56,3

Sulfati
(mg/l) maks. 69,4 53,5 33,8 44,9 65,4
MDK 250.0
min. 40,6 32,7 26,9 28,8 42,2
sr. vrednost <0,005 0,005 0,006 0,005 0,005

Ortofosfati
(mg/l) maks. <0,005 0,005 0,011 0,007 0,008
MDK 0.15
min. <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005
sr. vrednost 0,06 0,06 0,12 0,07 0,06

Fluoridi
(mg/l) maks. 0,10 0,11 0,18 0,10 0,08
MDK 1.2
min. <0,05 0,04 0,10 0,04 0,05
Bikarbonati sr. vrednost 263,3 204,3 338,8 219,3 175,1
269
POSTOJEĆE DEPONIJE

Parametri i MDK
vrednosti
koncentracije
(mg/l)
maks. 382,2 248,0 362,8 240,3 212,5
min. 234,0 186,5 307,4 189,7 147,9
sr. vrednost 15,5 12,0 17,0 12,6 11,1

Ukupna tvrdoća
maks. 16,9 15,0 17,7 13,8 12,9
(°dH)
min. 14,8 11,1 16,6 11,9 9,9
Rezultati bakterioloških analiza uzoraka vode za piće beogradskog sistema vodovoda pokazuju da je od
ukupno 7.356 uzoraka, 208 (2,8%) odstupalo od Pravilnikom definisanih graničnih vrednosti u
bakteriološkom pogledu.
Tabela D-17. Ukupan broj i procenat odstupanja u bakteriološkom pogledu u uzorcima vode za piće iz
beogradskog voodovodnog sistema u 2016. godini
Ukupan broj fiz.-hem. Fizičko-hemijski neispravni uzorci
Mesta uzorkovanja
ispitivanja Broj uzoraka %
Instalacije 1456 5 0,3
Rezervoari 778 15 1,9
Vodovodna mreža 4769 180 3,8
Vinča – crpna stanica 154 0 0,0
Vinča – vodovodna mreža 199 8 4,0
Ukupno 7356 208 2,8
Najčešće odstupanje koje se registruje je povećan ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1 ml vode,
što samo po sebi nema značaja, s obzirom na to da takav nalaz nije praćen prisustvom nekog od drugih
bakterioloških indikatora.
U velikom broju slučajeva je u pitanju kontinuirana bakteriološka neispravnost na istim točećim mestima,
kao posledica loše izvedene i/ili loše održavane tercijarne distributivne mreže (unutrašnja vodovodna
mreža objekata), starih i loših slavina ili slabo održavanih individualnih sistema za zagrevanje vode.
Poseban problem su „divlji” priključci koji su naknadno legalizovani bez unapređenja tehničkih
karakteristika, kao i još uvek prisutno neovlašćeno i nepropisno priključivanje individualnih bunara sa
neispravnom vodom na gradsku mrežu u obodnim gradskim naseljima, čime građani, ali i neka preduzeća,
postižu dvojno snabdevanje vodom za piće.
S druge strane, mora se uzeti u obzir da je norma za parametar koji najviše učestvuje u procentualnoj
neispravnosti, a to je ukupan broj bakterija u 1 ml vode (37˚C), a koja iznosi maksimalno 10 bakterija u 1
ml vode, prestroga. U većini stranih regulativa ovaj parametar se ubraja u indikatorske parametre, pa ili
270
POSTOJEĆE DEPONIJE
nije normiran, ili je norma značajno viša. Prema tome, ukoliko bi se izvršilo usaglašavanje domaćeg
zakonodavstva sa stranim normama, procenat odstupanja bi bio značajno niži.
Na primer, u Francuskoj, voda za piće nije u skladu sa propisom ako je odnos sa uobičajenom merom veći
od 10 (Uredba od 11/01/07 o ograničenjima kvaliteta i referencama za sirovu vodu i vodu namenjenu za
ljudsku potrošnju, članci R. 1321-2, R. 1321-3, R. 1321-7 i R. 1321-38 Zakona o javnom zdravstvu).
Ukupno odstupanje od propisanih normi Pravilnika u bakteriološkom pogledu se u periodu od 2011-2015.

godine kretalo od 2,3% - 4,4%, pa se odstupanje od 2,8% u 2016. godini može smatrati za značajno
poboljšanje i ukazuje na pozitivne rezultate aktivnosti na rešavanju nekih od napred navedenih problema.
Kada su u pitanju biološke analize, u toku 2016. godine analizirano je ukupno 365 uzoraka vode za piće i
to: 48 uzoraka sa instalacija, 181 iz rezervoara, 114 iz vodovodne mreže i po 11 uzoraka iz crpne stanice
Vinča i iz vodovodne mreže u Vinči.
Kvalitativni sastav bioindikatora je takav da su dominantne forme iz grupe bakterioflore gvožđa i mangana
i sumporovite bakterije. Pored njih, povremeno su prisutne i alge iz grupe Bacillariophyta, ali u malom
broju, koji nije doveo do promene senzornih svojstava vode. Najčešća mesta na kojima se ovi biološki
indikatori evidentiraju su slepi krajevi distributivne mreže i delovi interne mreže objekta sa nedovoljnim
protokom vode. Nalaz ove vrste bioindikatora ima veći značaj za procenu kvaliteta industrijske vode za
tehničku primenu, na primer u sistemima za hlađenje, u kondenzatorima i slično.
U ostalim ispitanim uzorcima vode nije utvrđeno prisustvo fiziološki aktivnih mikroorganizama, koji mogu
uticati na promene organoleptičkih svojstava vode. Najveći broj uzoraka sa biološkim nalazom je
registrovan u letnjem periodu što je i očekivano, s obzirom na temperaturu vode površinskih vodozahvata
U toku 2016. godine izvršena je parazitološka analiza ukupno 356 uzoraka vode za piće. Ni u jednom
ispitanom uzorku, metodom koncentracije, nije utvrdjeno prisustvo crevnih protozoa, kao ni jaja i
razvojnih oblika crevnih helminata.
U 2016. godini radiološko ispitivanje je obavljeno u aprilu i oktobru mesecu. Rezultati ispitivanja svih 20
uzoraka vode (8 uzorka sa instalacija, 10 iz vodovodne mreže i 2 iz crpne stanice „Vinča”) su pokazali da je
ukupna alfa aktivnost <0,1 Bq/l, a ukupna beta aktivnost <1 Bq/l, što znači da su svi ispitani uzorci vode
ispravni u pogledu radioloških osobina i u okviru normi predviđenih Pravilnikom.
a) Fizičko-hemijska analiza
Za potrebe izrade studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekata izgradnje nove deponije i
postrojenja za spaljivanja otpada, a u cilju utvrđivanja trenutnog stanja kvaliteta površinskih voda na široj
lokaciji pre početka građevinskih radova na sanaciji postojeće deponije i izgradnji nove deponije i
271
POSTOJEĆE DEPONIJE
postrojenja za spaljivanje, izvršeno je uzorkovanje i analiza uzoraka sa ukupno 7 lokacija tokom marta i
juna 2018. (Slika D-19,
Tabela D-18)38.
Slika D-19. Prikaz mesta uzorkovanja površinskih voda na lokaciji deponije u martu i junu 2018.
Tabela D-18. Prikaz osnovnih podataka o mestima uzorkovanja u martu i junu 2018. – površinske vode
GPS Mart Jun
Br Tip uzorka Oznaka uzorka Slika sa mesta uzorkovanja
koordinata 2018 2018
SW1 N 44°47'14,20''
1 Ošljanski potok /
(1803281601) E 20°36'18,50''
SW2 N 44°47'15,14''
2 Ošljanski potok /
(1803281602) E 20°36'37,65''
SW3
Ošljan N 44°47'07,00''
3 (1803281603)
bara(mala) E 20°36'42,20''
(18006191303)
38
Provedene 2 kampanje uzorkovanja tokom kojih je uzorkovano ukupno na 7 lokacija, Tabela D-17.
272
POSTOJEĆE DEPONIJE
GPS Mart Jun

Br Tip uzorka Oznaka uzorka Slika sa mesta uzorkovanja
koordinata 2018 2018
SW4
Ošljan bara N 44°47'06,22''
4 (1803281604)
(velika) E 20°36'47,90''
(18006191304)
Procedne vode SW5 N 44°47'04,30''

5 na granici /
(1803281605) E 20°35'56,80''
deponije
Reka Dunav – SW6 N 44°46'41,00''

6 /
nizvodno (18006191301) E 20°37'03,60''
Reka Dunav – SW7 N 44°47'47,50''

7 /
uzvodno (18006191302) E 20°37'36,10''
Uzorkovanje i analizu uzoraka izvršila je akreditovana laboratorija Anahem iz Beograda u skladu sa

standardnim metodama prikazanim u zvaničnom Izveštaju laboratorije.
Analiza uzoraka i tumačenje rezultata izvršeni su u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima

zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje
(„Službeni glasnik RS“, br. 50/2012), Pravilnikom o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda
(„Službeni glasnik RS”, br. 96/10) i Uredbom o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih
supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, br.
24/2014).
Budući da se radi o vodotocima koji nisu obuhvaćeni Pravilnikom o utvrđivanju vodnih tela površinskih i
podzemnih voda, za tumačenje rezultata su korišćene granične vrednosti klase (GV) ekološkog statusa za
Tip VI površinskog vodotoka. Dobijeni rezultati su prikazani u Tabeli D-18, u kojoj su za tumačenje klasa
vode prema svakom parametru korišćene sledeće boje:
273
POSTOJEĆE DEPONIJE
GV I KLASA GV II KLASA GV III KLASA GV IV KLASA GV V KLASA

Granične vrednosti klase ekološkog statusa za Tip VI površinskog vodotoka (vodotoci koji nisu obuhvaćeni
Pravilnikom o utvrđivanju vodnih tela površinskih i podzemnih voda („Sl. gl. RS”, broj 96/10))
274
Tabela D-19. Rezultati ispitivanja površinskih voda na području deponije, mart i jun 2018. godine
ŠIFRA UZORKA I PERIOD TRAJANJA KAMPANJE UZORKOVANJA
SW1 SW2 SW3 SW3 SW4 SW 4 SW5 SW 6 SW 7

Test parameter Unit
(1803281601) (1803281602) (1803281603) (1806191303) (1803281604) (1806191304) (1803281605) (1806191301) (1806191302)
MART MART MART MART MART JUN MART JUN JUN

1. Boja opisno crna crna crna svetlo žuta smeđe-crna svetlo žuta crna svetlo žuta svetlo žuta
2. Miris opisno neprijatan neprijatan neprijatan prisutan neprijatan prisutan neprijatan prisutan ne postoji
Temperatura
3. °C 15,4 15,4 15,5 29,0 15,3 29,0 13,7 29,0 29,0
vode
Temperatura
4. °C 16.2 16,2 16,0 27,4 15,8 28,1 14,1 25,3 24,6
vazduha
Vidljive plivajuće
5. opisno prisutno prisutno prisustno prisustno prisutno bez present without without
materije
6. Mutnoća NTU 29 29 25 0,56 3,5 1,1 30 20 27
Elektroprovodljiv
7. μS/cm 21150 16940 18610 389 443 406 6054 442 439
ost na 20 °C
Rastvoreni
8. mg/l 5,3 5,2 7,1 6,4 10,1 6,5 3,9 6,8 6,7
kiseonik O2
9. pH / 8,4 8,4 8,3 7,5 7,8 7,5 7,8 7,8 7,7
Ostatak isparenja
10. mg/l 388 376 8948 264 286 221 3516 237 250
(na 105 °C )
Hemijska
11. potrošnja mg/l 4855 4951 5794 10 23 20 1110 24 20
kiseonika (HPK)
12. Utrošak KMnO4 mgO2/l 1063 724 1105 5,3 4,36 5,6 177 5,8 5,1
Biohemijska
13. potrošnja mg/l 400 450 600 4,0 10,0 5,0 190 6,0 5,0
kiseonika (BPK5)
14. AOX mg/l 2,3 1,6 2,1 <10 <0,01 <10 0,13 <10 <10
15. Ukupan azot mgN/l 1041 1027 1033 1,1 4,3 0,9 214 1,4 1,6
Ukupan
16. ORGANSKI azot mgN/l 580 605 654 0,69 1,6 0,44 123 0,33 0,35
po Kjeldahl-u
Amonijak (mg/l
17. mg/l 449 416 373 <0,05 1,2 <0,05 89 <0,05 <0,05
NH4-N)
18. Nitrati NO₃⁻ mgN/l 12 5,7 6,3 0,43 1,5 0,52 2,3 1,1 1,3
19. Nitriti NO₂⁻ mgN/l <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03
275
Ukupan
20. NEORGANSKI mgN/l 461 422 379 0,43 2,7 0,52 91 1,1 1,3
azot
21. Hloridi Cl- mg/l 2854 2080 2316 19 22 28 936 25 24
22. Sulfati SO₄⁻² mg/l 443 193 187 28 21 27 194 24 25
23. Fluoridi mg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,035 <0,05 <0,05
24. Sulfidi mg/l 19 16 18 <0,5 <0,5 <0,5 14 <0,5 <0,5
25. Natrijum Na mg/l 907 742 693 7,2 12 7,9 308 7,3 65
26. Kalijum K mg/l 616 542 523 4,6 2,6 4,7 196 2,9 2,8
27. Magnezijum Mg mg/l 84 84 58 8,8 7,9 9,6 56 9,9 9,2
28. Kalcijum Ca mg/l 105 62 74 35 39 40 84 35 34
29. Gvožđe Fe mg/l 19 16 17 <0,3 0,67 <0,3 8,3 <0,3 <0,3
30. Mangan Mn mg/l 0,73 0,58 0,70 <0,05 <0,01 <0,05 0,97 <0,05 <0,05
31. Bor B mg/l 5,5 4,5 5,3 <0,1 0,11 <0,1 1,9 <0,1 <0,1
Ukupni organski
32. mg/l 2702 2936 2961 9,7 17,7 10,1 915 6,2 7,8
ugljenik (TOC)
33. Bakar Cu mg/l 0,350 0,080 0,300 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
34. Ukupan hrom Cr mg/l 0,82 0,70 0,80 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
35. Hrom Cr VI mg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,01 <0,05 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
36. Olovo Pb mg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,01 <0,02 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
37. Cink Zn mg/l 0,30 0,38 0,28 <0,05 <0,05 <0,05 <0,01 <0,05 <0,05
38. Kadmijum Cd mg/l <0,005 <0,005 <0,005 <0,0005 <0,005 <0,0005 <0,01 <0,0005 <0,0005
39. Arsen As mg/l 0,10 0,068 0,077 <0,001 <0,001 <0,001 <0,01 <0,001 <0,001
40. Ziva Hg mg/l <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,01 <0,001 <0,001
41. Ortofosfati mg/l 26 21 24 <0,01 0,46 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
42. Cijanidi mg/l <0,01 <0,01 <0,01 0,004 <0,01 0,010 <0,01 <0,001 <0,001
43. Fenolni index mg/l 0,104 0,088 1,12 <0,01 0,022 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Mineralna ulja
44. mg/l 12 17 15 <0,1 1,1 <0,1 <0,01 <0,1 <0,1
C10-C40
BTEX
45. Benzen, µg/l µg/l <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0
46. Toluen, µg/l µg/l <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0
47. Etilbenzen, µg/l µg/l <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0
48. Ksilen, µg/l µg/l <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5
49. Stiren, µg/l µg/l <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0
Organohlorni pesticidi
50. Alachlor, μg/l µg/l <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0
51. Aldrin, μg/l µg/l <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03
52. Atrazine, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
276
53. a-BHC, μg/l µg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02
54. b-BHC, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
55. d-BHC, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
56. g-BHC, μg/l µg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02
57. Chlorobenzilate, μg/l µg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02
58. Chlorothalonil, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
59. Chloroneb, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
60. Dacthal, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
61. p,p'-DDD, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
62. p,p'-DDE, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
63. p, p'-DDT, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
64. Dieldrin, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
65. Endosulfan l, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
66. Endosulfan II, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Endosulfan sulfate,
67. µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
μg/l
68. Endrin, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Endrin aldehyde,
69. µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
μg/l
70. Etridiazole, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
71. a-Chlordane, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
72. g-Chlordane, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
73. Heptachlor, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Heptachlor epoxide,
74. µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
μg/l
75. Methoxychlor, μg/l µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
76. Permethrin, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
77. Simazine, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
78. Nonachlor, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Organophosphoric nitrogen pesticides:
79. Ametryn, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
80. Atrazine, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
81. Bromacil, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
82. Butylat, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
83. Chlorpropham, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
84. Dursban, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
85. Cycloat, μg/l µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
277
86. Cyanazin, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
87. Dichlorvos, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
88. Diphenamid, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
89. EPTC, μg/l µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
90. Ethoprop, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
91. Fenarimol, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
92. Fluridone, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
93. Hexazinone, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
Methyl paraoxon,
94. µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
μg/l
95. Metribuzin, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
96. Mevinphos, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
97. MGK-264, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
98. Molinate, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
99. NaproPAMId, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
100. Norflurazon, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
101. Prometon, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
102. Prometryn, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
103. Pronamide, μg/l µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
104. Propazine, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
105. Simetryne, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
Tetrachlorvinphos,
106. µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
μg/l
107. Tebuthiuron, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
108. Perban, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
109. Triadimefon, μg/l µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
110. Trifluralin, μg/l µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
Polycyclic aromatic hydrocarbons:
111. Acenaphthene, μg/l µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
112. Benzo(a)pyrene, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Benzo(b)fluoranthen
113. µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
e, μg/l
Benzo(g,h,i)perylene
114. µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
, μg/l
Benzo(k)fluoranthen
115. µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
e, μg/l
Indeno(1,2,3-
116. µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
cd)pyrene, μg/l
278
117. Naphthalene, μg/l µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Bakteriološka analiza:
cfu/10
118. Ukupni koliformi >24000 2400 2400 >24000 <10 >24000 >24000 430 4600
0ml
cfu/10
119. Fekalni koliformi 40 <10 230 150 <10 430 >24000 <10 40
0ml
cfu/10
120. Crevne enterokoke >24000 4600 >24000 150 <10 >24000 2400 <10 40
0ml
Broj aerobnih cfu/10
121. 4,2 x 107 3,1 x 107 5,6 x 107 9,3 x 105 20000 1,68 x 106 9,7 x 106 8,5 x 105 1,15 x 106
heterotrofa na 37°C 0ml
279
POSTOJEĆE DEPONIJE
Na osnovu svega navedenog može se zaključiti da rezultati fizičko-hemijskih analiza Ošljenskog potoka i
Ošljenske bare na lokacijama SW1, SW2, SW3 i SW5 u toku marta i juna 2018. godine, pokazuju da neki od
najvažnijih parametara koji odredjuju kvalitet vode (HPK, BPK5, ukupan azot, amonijak, utrošak KMnO4,
hloridi, fosfati, fenoli, elektroprovodljivost, broj aerobnih heterotrofa), imaju značajno veće vrednosti od
parametara koji odgovaraju vodi V klase. Iz toga se može zaključiti da se radi o nekategorizovanim
vodotocima, odnosno o vodi van klase. Ovakve vode ne mogu se koristiti ni u jednu svrhu i njihov uticaj na
životnu sredinu je izuzetno nepovoljan zbog mogućnosti njene kontaminacije. Može se zaključiti da
površinske vode na ovim lokacijama imaju loš ekološki status sa hemijskog i sa mikrobiološkog aspekta.
Za uzorak SW4, rezultati fizičko-hemijskih analiza za parametre BPK5, fosfati i fenoli, odgovaraju vodi klase
IV, a za parametre ukupan azot, utrošak KMnO4 i aerobne heterotrofe, klasi III. Za parametre HPK, nitrati,
hloridi, sulfati, sadržaj metala, fekalne koliforme, ukupne koliformnie bakterije i crevne enterokoke,
dobijene vrednosti odgovaraju klasi I. Bolji kvalitet vode na ovoj lokaciji u odnosu na ostale četiri lokacije,
verovatno je posledica razblaživanja usled povećanog vodostaja Dunava u momentu uzorkovanja. Može
se zaključiti da na ovoj lokaciji voda ima mešovit, odličan do loš ekološki status sa hemijskog i sa
mikrobiološkog aspekta.
Što se tiče rezultata analize uzoraka SW3 i SW4 Ošljanske bare sa lokacija tokom juna 2018. godine, kvalitet
vode je mnogo bolji.
Rezultati fizičko-hemijske analize male Ošljanske bare (uzorak SW3) pokazuju da na mestu uzorkovanja
većina analiziranih parametara odgovara kvalitetu vode I klase, osim parametara potrošnje KMnO4 , BPK5
i ukupni azot koji odgovara kvalitetu vode II klase. Bakteriološka analiza pokazuje da za fekalne koliforme,
ukupne koliformne bakterije i intestinalni enterokoke, dobijene vrednosti odgovaraju I klasi, dok vrednost
dobijene za aerobne heterotrofe odgovara kvalitetu vode V klase. Može se zaključiti da na ovoj lokaciji
voda ima mešoviti ekološki status sa hemijskog i mikrobiološkog aspekta.
Rezultati fizičko-hemijskih analiza velikog Ošljanskog bara (uzorak SW4) pokazuju da na lokaciji
uzorkovanja većina analiziranih parametara odgovara kvalitetu vode I klase, osim parametra potrošnje
KMnO4 i ukupne koliforme koje odgovaraju kvalitetu vode klase II i parametri rastvorenog kiseonika, HPK
i BPK5 koji odgovaraju kvalitetu vode III klase. Bakteriološka analiza pokazuje da za ukupne koliformne
bakterije i intestinalni enterokoke, dobijene vrednosti odgovaraju klasi I, dok vrednost dobijena za aerobne
heterotrofe odgovara kvalitetu vode V klase. Može se zaključiti da na ovoj lokaciji voda ima mešoviti
ekološki status sa hemijskog i mikrobiološkog aspekta.
Razlog za različite vrednosti parametara kvaliteta ovih voda analiziranih u maju i junu može biti u
povećanju količine otpadnih voda tokom perioda uzorkovanja u maju, ali i u velikim količinama padavina
koje su bile prisutne tokom celog meseca juna, što je rezultiralo razređenjem vode u bari.
Što se tiče rezultata analize reke Dunav sprovedene u junu na lokacijama nizvodno i uzvodno od postojeće
deponije u Vinči, oni pokazuju da na lokaciji uzorkovanja većina analiziranih parametara odgovara kvalitetu
280
POSTOJEĆE DEPONIJE
vode I klase, izuzev parametera koji se ondose na potrošnju KMnO4, ukupni azot, nitrate i fekalne
koliforme, koji odgovaraju kvalitetu vode II klase. Neki od najvažnijih parametara koji određuju kvalitet
vode (HPK, BPK5, rastvoreni kiseonik, ukupni koliformi) odgovaraju kvalitetu vode III klase. Može se
zaključiti da na ovoj lokaciji voda ima mešoviti ekološki status sa hemijskog i mikrobiološkog aspekta.
b) Biološka analiza – makro invertebrate (beskičmenjaci)
Analizu stanja vodenih ekosistema na lokacijama predstavljenim u Tabeli D-19. Prikaz osnovnih podataka
o mestima uzorkovanja – površinske vode - makroinvertebrate, april i jun 2018. je pripremio stručni tim
Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda početkom aprila i sredinom juna 2018.
Planirana je analiza makroinvertebratnih (beskičmenjaka) zajednica u površinskim vodama na lokaciji

deponije na uzorcima uzetim na istim mestima na kojima su uzeti uzorci za fizičku, hemijsku i mikrobiološku
analizu u martu 2018. godine (videti prethodnu stavku istog poglavlja). Zbog povećanog nivoa vode Dunava
u trenutku uzorkovanja, nije bilo moguće pristupiti istim lokacijama, tako da se lokacije na kojima su uzorci
uzimani donekle razlikuju (Slika D-20).
U drugoj, dodatnoj kampanji koja je sprovedena u junu, odabrani uzorci su uzeti na istim mestima na
kojima su uzeti uzorci za fizičko-hemijske i mikrobiološke analize.
Slika D-20. Prikaz mesta uzorkovanja i situacije na terenu pri niskom i visokom vodostaju Dunava, april i jun
2018. godine
281
POSTOJEĆE DEPONIJE
Tabela D-20. Prikaz osnovnih podataka o mestima uzorkovanja – površinske vode – makroinvertebrate, april i jun
2018.
R.br. Oznaka uzorka Opis mesta uzorkovanja GPS koordinate
APRIL 2018.
Mesto je locirano u blizini tela deponije i nalazi se pod
direktnim uticajem voda koje se slivaju sa nje. Vodno telo
je veoma zagađeno, ima intenzivan miris koji podseća na
1 SW1 raspadanje organske materije. U vodi su prisutni jasni 44.788941 20.601404
pokazatelji zagađenja – masni slojevi na površini, sediment
intenzivne i neprirodne boje, ostaci različitog otpada i
drugo.
Mesto je takođe locirano u blizini tela deponije i
2 SW2 zabeleženi su isti uslovi kao u slučaju mesta uzorkovanja 44.79447 20.608925
SW1.
3 SW3 Mesta uzorkovanja su locirana u zoni plavljenja reke 44.780488 20.612106
4 SW4 Dunav, nizvodno od Velikog Sela i bočnog rukavca pod 44.780799 20.613489
nazivom Male vode. Nivo vode u ovom vodnom telu
5 SW5 direktno zavisi od nivoa reke Dunav i ono predstavlja 44.784410 20.598869
6 SW6 tipično močvarno područje. 44.782631 20.616595
JUN 2018
1 SW3 Mesta uzorkovanja su locirana u zoni plavljenja reke
44.783555 20.611948
Dunav, nizvodno od Velikog Sela i bočnog rukavca pod
nazivom Male vode. Nivo vode u ovom vodnom telu
2 SW4 direktno zavisi od nivoa reke Dunav i ono predstavlja 44.784491 20.613404
tipično močvarno područje.
Biološki materijal je sakupljan upotrebom mreža sa otvorima prečnika 500 µm, u skladu sa standardnom
metodom EN 27828:1998 (Metode za ispitivanje akvatičnih makroinvertebrata u tekućim i stojećim
vodama određuju međunarodni standardi). Uzorkovanjem su obuhvaćena sva staništa za koja se
procenjuje da pokrivaju više od 5% ciljanog vodnog tela.
Istraživanje je pokazalo da je prisustvo makroinvertebrata na svim navedenim lokacijama veoma slabo

tokom obe kampanje.
Što se tiče kampanje u aprilu 2018. godine, na lokacijama SW1 i SW 5, lociranim uz samo telo deponije,
vodeni beskičmenjaci nisu zabeleženi. Na lokacijama SW2, SW3, SW4 i SW6, ukupno je zabeleženo 15 vrsta
iz 10 različitih grupa vodenih makro invertebrata. Tokom analize, u obzir su uzete samo vrste koje
nastanjuju vodena staništa, dok je za ostale taksone (terestrične vrste), samo zabeleženo prisustvo.
Važno je napomenuti da hidrološka situacija za prikupljanje vodenih makro beskičmenjaka u periodu

uzorkovanja u aprilu na lokaciji SV2, SV3, SV4 i SV6 nije bila povoljna, s obzirom na to da je visok nivo vode
takođe značio da je značajan deo površine oko močvare bio poplavljen. Zajednice vodenih macro
282
POSTOJEĆE DEPONIJE
beskičmenjaka u području koje je tokom ovog perioda prekriveno vodom, nisu reprezentativne za celo
vodno telo. Ovo nije tačno za lokacije SV1 i SV5.
Tabela D-21. Rezultati analize prisustva makroinvertebrata u površinskim vodama na prostoru deponije, april
2018.
R.br. Vrste/taksoni Broj zabeleženih vrsta prema mestu uzorkovanja
SW2 SW3 SW4 SW2
1 Nematodes 1
Oligochaeta
2 Limnoodrilus udekemianus Claparède, 1862 4 2 7 5
3 Limnoodrilus sp 3 1 4
Crustacea
Cyclops sp. 150 110 35 50
Daphnia sp. 50 41 33 35
4 Niphargus valachicus Dobreanu & Manolache, 1933 2 1
5 Asellus aquaticus (Linnaeus, 1758) 1 22 36 40
Ostracoda 12 11 6 120
Gastropoda
6 Planorbarius corneus (Linnaeus, 1758) 1
7 Viviparus viviparus (Linnaeus, 1758) 1
8 Hydrobiidae 15 2 11
Hygromiidae 20 16 4 1
Oxyloma elegans (Risso, 1826) 1 1
Coleoptera
9 Dytiscidae 2 4 1 2
Diptera (other than Chironomidae)
10 Tipula sp. 9 2
Chironomidae
11 Chironomus sp. 2 4 1
12 Ceratopogonidae 1
Trichoptera 1
13 Brachycentrus subnubilus J. Curtis, 1834
Hemiptera 1
14 Notonecta glauca (Linnaeus, 1758) 1
Collembola 2
Milipaeda 8 1
Xestoiulus laeticollis (Porat, 1889)
Brachyiulus sp. (juv.)
Arachnida
283
POSTOJEĆE DEPONIJE
R.br. Vrste/taksoni Broj zabeleženih vrsta prema mestu uzorkovanja

SW2 SW3 SW4 SW2
15 Argyroneta aquatica (Clerck, 1758) 1
16 Hydrachnidia 1 1
Na osnovu rezultata ispitivanja zajednica vodenih makro invertebrata na širem prostoru deponije u Vinči,
indikativni ekološki status vodnih tela na lokacijama SW1 i SW5 može se okarakterisati kao loš (Klasa V), u
skladu sa svim parametrima propisanim Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemijskog statusa
površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda („Sl. glasnik RS“, br.
74/2011). Treba napomenuti da je namerno navedeno kao indikativno, jer procedura procene statusa
zahteva veći broj uzoraka i, prema zakonu, nije predmet individualnih studija za ovakve projekte.
Vodna tela koja predstavljaju uzorci sa lokacija SW1 i SW5 mogu se definisati kao veštačka, pa se, shodno
tome, njihov indikativni ekološki potencijal može okarakterisati kao loš.
Indikativni ekološki status stajaćeg vodnog tela, shodno rezultatima dobijenim za uzorke sa lokacija SW2,
SW3, SW4 i SW6, takođe se može oceniti kao loš, u skladu sa važećim Pravilnikom.
U kampanji u junu 2018, očigledna sličnost zajednica prisutna je u obe bare/močvare, tj. na obe odabrane
tačka uzorkovanja (SW3, SW4, jun 2018).
Dominantne vrste u zajednici su larve insekata, uglavnom Diptera larve koje čine oko 90%. Najčešće su bile
larve komaraca (Culex sp.) i osolikih muva (Eristalis sp.). Druge grupe insekata uključuju Hemipteru i
Coleopteran iz porodica Ditiscidea i Hidrophilide, sa predstavnicima tipičnim za stajaću vodu koja su pod
velikim organskim zagađenjem. Cleon dipterum (Ephemeroptera) takođe je zabeležen na obe lokacije, dok
je jedna jednolična larva Ishnura elegans (Odonata / Zigoptera) zabeležena na SW4 mestu na većem jezeru.
Indikativni ekološki status ovih stalnih voda može se oceniti kao loš, u skladu sa Pravilnikom o parametrima
ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa
podzemnih voda ("Službeni glasnik RS", br. 74/2011 ).
Tabela D-22. Rezultati analize prisustva makroinvertebrata u površinskim vodama na prostoru deponije, jun
2018.
Broj zabeleženih vrsta prema mestu uzorkovanja
No. Vrste / taksoni
SW3 SW4
1 Crustacea
Cyclops sp. 5 3
Ostracoda 1 1
2 Odonata
Ischnura elegans 1 0
3 Ephemeroptera
Cleon dipterum 5 3
284
POSTOJEĆE DEPONIJE
Broj zabeleženih vrsta prema mestu uzorkovanja

No. Vrste / taksoni
SW3 SW4
4 Hemiptera
Corixa sp. 4 5
Mesovelia sp. 1 1
Velia sp. 1 1
Plea lechi 2 1
5 Coleoptera
Agabus sp. 2 3
Hidrophilidae ad 2 2
Hidrophilidae Lv 4 4
Coelostoma sp. 1 1
Cercion laminatus 1 1
Laccophilus sp. 1 1
Helochares sp. 1 1
6 Diptera
Eristalis pupae 2 3
Eristalis sp. 23 20
Ephidridae pupae 4 2
Dichaeta caudata 2 3
Culex sp. 190 220
Ceratopogonidae 1 1
Chironomus sp. 4 5
7 Hydracarina 1 1
Iz svega navedenog može se zaključiti da je neophodno nastaviti praćenje stanja u navedenim vodnim
telima radi postizanja ciljne klase ekološkog potencijala tj. maksimalnog ekološkog potencijala koji se može
ostvariti u datim vodnim telima.
c) Analiza sedimenata
U okviru sprovođenja utvrđivanja nultog stanja kvaliteta parametara životne sredine, pre početka radova
na izgradnji planiranih objekata, izvršeno je i određivanje kvaliteta zemljišta i sedimenata na širem
prostoru kompleksa Vinča.
Uzorkovanje je sprovedeno 29.03.2018. godine od strane laboratorije Anahem iz Beograda, na 10 mernih

mesta – 7 za zemljište i 3 za sediment (Slika D-21,Tabela D-23). Analizu uzoraka, u cilju određivanja fizičko-
hemijskih i mikrobioloških parametara, izvršila je ista laboratorija, dok je određivanje prisustva azbesta, na
5 od ukupno 10 lokacija, izvršila laboratorija Mol iz Beograda.
285
POSTOJEĆE DEPONIJE
Slika D-21. Prostorni prikaz lokacija uzorkovanja zemljišta i sedimenata

Tabela D-23. Prikaz osnovnih podataka o mestima uzorkovanja – zemljište i sedimenti
Izvršeno ispitivanje
R.br. Oznaka mernog mesta Vrsta uzorka GPS koordinata
prisustva azbesta
N 44° 47' 10.30''
1 Površinsko zemljište 1 Zemljište NE
E 20° 35' 21.20''
N 44° 47' 18.20''
2 Površinsko zemljište 2 Zemljište DA
E 20° 35' 31.20''
N 44° 47' 31.20''
E 20° 35' 11.10''
N 44° 47' 20.78''
E 20° 36' 00.98''
Površinsko zemljište 5 – N 44° 47' 20.05''
5 Sediment DA
mulj E 20° 36' 17.31''
N 44° 47' 06.15''
E 20° 36' 13.60''
N 44° 46' 54.03''
E 20° 35' 49.80''
N 44° 46' 54.05''
E 20° 35' 36.58''
9 Sediment DA
mulj E 20° 36' 41.02''
10 Sediment NE
mulj E 20° 36' 35.72''
Dobijeni rezultati predstavljeni su u Prilogu 3. Tabela D-23 prikazuje rezultate za jedinjenja čija je
koncentracija iznad vrednosti kvantifikacionog određivanja (>LQ), dok su žutom bojom označene
koncentracije koje prelaze prag detekcije.
286
Tabela D-24. Rezultati analize sedimenata

Identifikacija uzorka i odgovarajući MAC
Parametri
5 MDK1 MDK2 #MDK3 MDK4 9 MDK1 MDK2 MDK3 MDK4 10 MDK1 MDK2 MDK3 MDK4
Suve materije, % 68 - - - - 78 - - - - 78 - - - -
Organske materije, 5,3 - - - - 5,4 - - - - 4,1 - - - -
Mineralna
% ulja, <10 50 1000 3000 5000 <10 50 1000 3000 5000 <10 50 1000 3000 5000
pH
mg/kg 7,6 - - - - 7,6 - - - - 6,9 - - - -
Metals, mg/kg
Kadmiijum (Cd) 0,41 0,68 1,7 6,4 10 0,46 0,66 1,6 6,2 9,9 0,53 0,74 1,8 6,9 11
Arsen (As) 2,4 26 49 49 49 3,7 25 47 47 47 2,2 30 57 57 57
Hrom (Cr) 43 94 357 357 357 53 88 334 334 334 36 118 448 448 448
Živa (Hg) 0,09 0,28 0,47 1,5 9,4 0,12 0,27 0,45 1,4 9,1 0,14 0,32 0,53 1,7 11
Bakar (Cu) 15 21 21 78 166 25 30 30 74 156 26 38 38 95 200
Nikl (Ni) 31 32 32 41 192 35 29 29 37 174 49 44 44 56 264
Olovo (Pb) 13 77 482 482 482 16 74 164 164 164 18 88 549 549 549
Cink (Zn) 40 124 425 637 637 64 115 395 592 592 59 158 542 813 813
Ostala jedinjenja
HC C5-10, mg/kg <0,15 - - - - <0,15 - - - - <0,15 - - - -
CVOC (iznos), mg/kg <0,22 - - - - <0,22 - - - - <0,22 - - - -
Bromidi, mg/kg <0,05 - - - - <0,05 - - - - <0,05 - - - -
Hloridi, mg/kg 623 - - - - 921 - - - - 80 - - - -
Fluoridi, mg/kg <0,05 - - - - <0,05 - - - - <0,05 - - - -
Nitrati, mg/kg 55 - - - - 1685 - - - - 40 - - - -
Sulfati, mg/kg 368 - - - - 136 - - - - 34 - - - -
Prema Pravilniku o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentima i rokovima za njihovo dosezanje: MDK1 - ciljna vrednost, MDK2 - granična vrednost, MDK3 - nivo
verifikacije, MDK4 - vrednost remedijacije.
Analiza uzoraka sedimenata pokazala je da, u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim
vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, br. 50/2012), prema graničnim vrednostima za ocenu kvaliteta
sedimenata pri njihovom izmuljivanju iz vodotokova:
- Izmerene koncentracije nikla u uzorcima 9 (Površinsko zemljište 9 - mulj) i 10 (Površinsko zemljište 10 – mulj) neznatno prelaze ciljne
vrednosti. Na osnovu jasno definisanih kriterijuma za ocenu kvaliteta sedimenta iz Uredbe, zaključuje se da je sediment neznatno zagađen.
U skladu sa definicijama datih u Uredbi, prilikom njegove dislokacije dozvoljeno je njegovo odlaganje bez posebnih mera zaštite u pojasu
širine do 20 m u okolini vodotoka;
- Izmerene koncentracije zagađujućih materija u uzorku sedimenta 5 (Površinsko zemljište 5 - mulj) na nivou su prirodnog fona pa predmetni
sediment može biti dislociran bez posebne mere zaštite.
- Prisustvo azbesta nije detektovano ni u jednom od analiziranih uzoraka sedimenata.
287
b. KVALITET PODZEMNIH VODA
a) Redovni nacionalni monitoring kvaliteta podzemnih voda (SEPA)
Pravilnikom o uspostavljanju godišnjeg programa monitoringa statusa vodnih tela nije obuhvaćeno
nijedno merno mesto za praćenje kvaliteta podzemnih voda na širem području deponije, što se može
videti i naSlici D-22.
Slika D-22. Mreža stanica monitoring statusa podzemnih voda za 2016. godinu (Izvor: SEPA)
288
b) Program kontrole kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Beograda (Sekretarijat Grada)
Kontrola kvaliteta podzemnih voda na teritoriji Beograda sprovodi se kroz sistemsku kontrolu izvorskih
voda sa javnih česmi na teritoriji Beograda. Program kontrole kvaliteta podzemnih voda na teritoriji
Beograda za 2018. i 2019. godinu (broj 5603/17-G), realizuje se u cilju praćenja kvaliteta vode, stanja
životne sredine i procene rizika sa zdravstvenog aspekta u slučaju njenog korišćenja sa ukupno 32 objekta
javnih česmi.
Na užem prostoru deponije i kompleksa Vinča nema česmi na kojima se vrši uzorkovanje i analiza
podzemnih voda datog područja (Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd) (Slika D-23).
Prve česme u okruženju na kojima se prati kvalitet podzemnih voda pozicionirane su na odstojanju od
3 km vazdušne linije (česma Mali Mokri Lug, adresa Stevana Sinđelića 13) i 3,5 km vazdušne linije (česma
Radmilovac, adresa Bulevar Revolucije). Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, u
mesecu aprilu 2018. godine, podzemne vode na ovim česmi nisu bile bezbedne za korišćenje u oba ciklusa
mesečnog ispitivanja, što je na Slic D-23. označeno crvenim simbolom (zeleni simbol ukazuje na to da se
na datom mestu nalazi česma na kojoj je voda bezbedna za piće, prema rezultatima analiza jasno
navedenog datuma).
289
Slika D-23. Prikaz javnih česmi na kojima se prati kvalitet podzemnih voda (april 2018. godine)
Na užem prostoru deponije i kompleksa Vinča, u toku 2016. godine, takođe nije bilo česmi na kojima je
vršeno uzorkovanje i analiza podzemnih voda datog područja.
Najčešći razlog mikrobiološke neispravnosti podzemne vode sa javnih česmi je bilo prisustvo povećanog
broja ukupnih aerobnih mezofilnih bakterija, ukupnih koliformnih bakterija, kao i koliformnih bakterija
fekalnog porekla (Escherihia coli i dr.) i nešto ređe Streptococcus grupe „D”.
Razloge ovakvog stanja mikrobiološkog kvaliteta izvorskih voda sa javnih česmi treba tražiti u negativnom
antropogenom uticaju na životnu sredinu u gradskom području, nerešenom pitanju sakupljanja otpadnih
voda i čvrstog otpada na periferiji, a posebno u činjenici da se ne sprovodi redovno infrastrukturno
održavanje ovih objekata (popravka i zamena dotrajalih delova sistema, redovno čišćenje i dezinfekcija
kaptaža i rezervoara).
290
U okviru sprovođenja monitoringa u cilju utvrđivanja nultog stanja kvaliteta parametara životne sredine,
pre početka radova na izgradnji planiranih objekata, još uvek nije izvršeno određivanje kvaliteta
podzemnih voda na širem prostoru kompleksa Vinča. Ova aktivnost će svakako biti izvršena u narednom
periodu39. Kompanija će uspostaviti osnovnu procenu kvaliteta podzemnih voda uzvodno i nizvodno od
lokacije projekta. Studije osnovnog stanja će se nastaviti tokom izgradnje i koristiće se za izradu programa
praćenja životne sredine tokom rada40.
Ipak, na lokaciji deponije Vinča poslednjih godina su izvršena brojna istraživanja stanja i kvaliteta
podzemnih voda iz postojećih i novih pijezometara i bušotina, pa se rezultati dobijeni u okviru ovih
istraživanja takođe mogu smatrati nultim stanjem, što se posebno odnosi na istraživanja izvršena od
strane Energoprojekta (nastavak u tekstu koji sledi). Sva navedena istraživanja izvršena su u procesu
pripreme za realizaciju projekta sanacije postojeće deponije i izgradnju novih objekata, od strane različitih
aktera, u zavisnosti od faze pripreme projekta41.
39
Ovo se odnosi na potencijalni prethodni program monitoringa kvaliteta podzemnih voda ili ispitivanja koje su
sprovele javne institucije / tijela u širem području kompleksa Vinča, koje bi se mogle identificirati i ne bi mogle biti
uključene u osnovnu ESIA.
Sledeća poglavlja navode različita istraživanja urađena za potrebe ovog projekta. Budući da ne postoji standardna
metodologija za uspostavljanje osnovne podzemne vode za ESIA koja bi se trebala prilagoditi svakom projektu i ne
mora nužno zahtevati vršenje monitoringa podzemnih voda u širem području lokacije (što je sasvim drugačije sa
osnovnom linijom kvaliteta zraka zbog izvora emisije za koje se zna da imaju potencijalne uticaje na stotine metara
od lokacije). U ovom slučaju, može se pretpostaviti da su na lokalnom nivou podzemni (i površinski) tokovi
organizovani prema principu "topografski upravljan tok" i da prirodno konvergiraju prema dolini i Dunavu. Kao
posledica toga, lokacija pijezometara koja se koristi za uspostavljanje osnovne linije je odgovarajuća i daje prilično
konzervativnu indikaciju kvaliteta podzemnih voda na granicama lokacije.
Razvijen je plan praćenja koji s ciljem kontinuirane procene uticaja projekta na kvalitet i režim podzemnih voda i
delotvornost predloženih mera. Plitki i duboki pijezometri će se koristiti uzvodno od nove deponije, između buduće
i postojeće deponije i nizvodno od celog kompleksa deponije, kako bi pokrili celo predmetno područje i oba
identificirana vodonosnika. Monitoring će se sastojati od četiri faze, od kojih će Faza I biti potpuno utvrđivanje
osnovne kvalitete podzemnih voda u odnosu na parametre u skladu sa zahtevima relevantnog zakonodavstva Srbije
i EU pre početka radova, Faza II i III će obuhvatiti različite delove operativne faze i Faza IV će pratiti fazu nakon
zatvaranja.
40
Pored potrebe za osnovnim stanjem, kompanija će sprovesti program uzorkovanja i nadgledanja kako bi potvrdila
(a) usklađenost sa važećim propisima o ispuštanju i (b) sprečavanje zagađivanja podpovršine ili podzemne vode koja
se može pripisati izvorima na lokaciji projekta. Ako će monitoring pokazati prekoračenje važećih propisa iz početnih
uslova uspostavljenih uzvodno od mesta projekta, kompanija će obavestiti nadležne državne organe o prekoračenju
i po potrebi odmah preduzeti korektivne mere koje su zaštitne za zdravlje ljudi i životne sredine (videti takođe
poglavlje I.1.3)
41
Pored potrebe praćenja početnog stanja, kompanija će sprovesti program uzorkovanja i nadgledanja kako bi
potvrdila (a) usklađenost sa važećim propisima o ispuštanju i (b) ne zagađivanje podpovršine ili podzemne vode koja
se može pripisati izvorima na lokaciji projekta. Ako monitoring pokaže prekoračenje važećih propisa iz početnih
uslova uspostavljenih uzvodno od mesta projekta, kompanija će obavestiti nadležne državne organe o prekoračenju
291
a) Projektovanje geološko-geotehničkih istraživanja za potrebe izgradnje postrojenje za

energetsko iskorišćenje komunalnog otpada (EfW), Rezime, Energoprojekt Hidroinženjering,
2017
Projektovanje istražnih radova trebalo bi da definiše vrstu i obim istražnih radova kako bi se dobili
geološki, hidrogeološki i geomehanički podaci neophodnih za postrojenje za energetsko iskorišćenje
komunalnog otpada (EfW). Geološka istraživanja podrazumevaju istraživanja sastava, svojstava i stanja
geološkog medija, koja obuhvata inženjerske geološka, hidrogeološka, geofizička, geotehnička,
geomehanička i druge istraživanja, što je neophodno za prognozu trenutnog stanja ispitivanog područja,
status objekta i procenu uslova i primenu konkretnih optimalnih strukturnih i, ako je potrebno, mera za
sanaciju.
Izvedena metoda obuhvata proveru postojećih i prikupljanje novih podataka na terenu, primenom
različitih vrsta istraživanja i testiranja i naknadnom obradom i analizom podataka. Istraživanja uključuju
inženjersko-geološko mapiranje terena, iskopavanja, bušenje, geofizička ispitivanja, laboratorijska
ispitivanja na uzorcima iz iskopa i bušotina itd.
Zadaci istraživanja uključuju utvrđivanje sastava, svojstava i stanja stenske mase i terena, relevantnih za
postizanje postavljenih ciljeva ispitivanja, a naročito:
- Geološki sastav terena: litološki sastav, stepen i karakteristike stenske mase koja je pod uticajem
dejstva atmosfere, strukture;
- Aktivnost savremenih geoloških procesa: endogena (neotektonska aktivnost) i egzogeni procesi

(erozija, klizišta, stene, vodosnabdevanje);
- - Hidrogeološki uslovi na terenu: režimi podzemnih voda, nivoi vode na putu projektovanih
iskopavanja sa aspekta stabilnosti terena;
- Fizičko-mehanička svojstva mase zemljišta i stene: identifikacija-klasifikacija i strukturne osobine,

uslovi ekstrapolacije karakteristika uzorka i područja mernih tačaka mase stena.
Tabela D-25. Projektovane istražne bušotine, pijezometri i jame

Oznaka istražnog rada Tip istražnog rada Y X Dubina [m]
EP-11 istražna bušotina 7467806.77 4959556.47 25
Pz-7 pijezometer 7467878.28 4959578.82 30
Pz-8 pijezometer 7467680.47 4959438.94 30
i po potrebi odmah preduzeti korektivne mere koje su zaštitne od zdravlja ljudi i životne sredine (videti takođe
poglavlje I. 1.3)
292
Hidrogeološke karakteristike predmetne lokacije utvrđene su tokom ispitivanja na nekim pijezometrima,

kroz izvođenje koeficijenta propustljivosti i koeficijenta filtracije materijala u polju, poroznosti,
kompaktnosti i mineralološkog sadržaja, kao i analize merenja nivoa podzemne vode u pijezometrima.
Dobijene karakteristike filtracije za predmetne pijezometre i površina oko njih prikazane su u tabeli D-25.
Slika D-24. Prikaz projektovanih istražnih bušotina, pijezometara i jama - EfW postrojenje, 2017
293
Tabela D-26. Pregled karakteristika filtracije i litološki opis područja EfW postrojenja, 2017
Pijezometer Nivo(m) Kf (m/s) Litološki opis
Diluvijalni depoziti - Glina srednje plastičnosti (CI), tvrda, teško
Pz-7 4,00-5,00 isušiva, relativno homogenog sastava, niske vodopropusnosti, sa
5,76 x 10-9 nečistoćama od finih karbonatnih konkrecija, niske vlage, smeđe
boje.
Diluvijalni depoziti - Lesoidna glina niske do srednje plastičnosti
(CL/CI), relativno homogenog sastava, povećane vlažnosti, sa
Pz-7 8,00-9,00 1,41 x 10-7 retkim nečistoćama u obliku finih karbonatnih konkrecija, žute
boje.
Diluvijalni depoziti - Prašinasta gline niske plastičnosti (CL),
relativno homogenog sastava, fisilno, sa nečistoćama Mn u
Pz-7 12,00-13,00 1,10 x 10-7 obliku tačaka i retka pojava malih karbonatnih konkricija, smeđe
boje.
Lesni depoziti- les glinasto-prašinaste kompozicija, niske
Pz-8 3,70-4,70 plastičnosti (CL), visoke vlažnosti, sa karbonatnim nečistoćama u
5,98 x 10-8
obliku praha i konkricija, krte i trošne. Svetlo žuta do tamno žuta
boja.
Lesni depoziti - Fosilna tla - glina srednje plastičnosti (CI), srednje
Pz-8 7,60-8,60 1,34 x 10-6 stišljivosti, smeđe boje.
Depozit jezera - degradirana laporasta glina, sa puno nečistoća u
obliku praha i konkricija do 13 m. Dublje stratifikovano sa
Pz-8 12,50-13,50 5,89 x 10-7 laporasto-peskovitom glinom, podeljeno sa pukotinama,
upleteno sa tankim lisnatim lamelama. Prevladavajuća žuta i
žuto-siva boja.
Lesoidni deluvijum koji hipsometrijski pokriva najviše delove terena sa funkcijom hidrogeološkog
vodonosnog sloja je vertikalno vodonepropusan. Može sadržati male količine vode. Na osnovu testa
slaganja i laboratorijskih ispitivanja, dobijeni su rezultati koeficijenta filtriranja za lesoidne deluvijume u
opsegu Kf=1.34 x 10-6–5.98 x 10-8 m/s. Ne bi trebalo očekivati mogućnost akumulacije značajnih količina
podzemnih voda u ovom mediju. Nivo podzemne vode u lesnim platformama zavisi od položaja osnove
erozije tj. odvodne zone. Ovi vodonosni slojevi se uglavnom hrane padavinama. Voda brzo prodire u lesne
depozite nakon kiše ili, u slučajevima visokog intenziteta kiše, akumulira se u plitkim udubljenjima i
postepeno prodire iz ovih privremenih bara duboko u lezije do nivoa vodonosnog sloja. Fluktuacije nivoa
vodonosnog sloja u leziji nisu značajne.
Ispitivanje nivoa vode obavljeno je i rezultati su prikazani u Tabeli 3 i Tabeli 5. Da bi se pokazalo stvarno
stanje, pijezometar PZ-5 je uključen u ovu analizu - koja nije uključena u Projekat energetike iz otpada, ali
jeste u projekat Nove deponije.
Na osnovu testa slaganja, gornji slojevi su donekle propustljivi (ovo se prvenstveno odnosi na lesoidne
deluvijume i karbonatne gline), a tamo je formiran nivo podzemne vode. Donji slojevi su niske
294
propustljivosti i predstavljaju izolatore, a pretpostavku je podržana nivoima vode koji su primećeni u

pijezometrima PZ-5 i PZ-7 (nakon stabilizacije nivoa).
Analiza dobijenih podataka u testu za slaganje i podaci dobijeni merenjem nivoa podzemne vode u
pijezometru PZ-8 dovode do pretpostavke da nivo podzemnih voda ukazuje na visoko propustljivu stensku
masu (stena je degradirana i vrlo napuknuta). Hidrogeološki izolator (glina) probijen je tokom bušenja, a
sva voda iz gornjeg vodonosnog sloja infiltrirana kroz lapornike u dublje slojeve. Nivo podzemne vode
nalazi se na dubini veću od dna pijezometra, jer je pijezometar ostao suv. To bi moglo ukazati na to da se
laporaci koji se nalaze ispod gline degradiraju i pucaju i da se voda infiltrira u dublje slojeve. Mišljenje da
se vodonosni sloj nalazi na dubini koja je dublja od površine terena podržana je merenjem nivoa
podzemne vode u dobro lociranoj asfaltnoj bazi. Nivo meren 11. novembra 2017. bio je 120,00 m n.v., što
je oko 80 m ispod nivoa terena.
Projektant je u Projektu uočio da ne raspolaže podacima dobijenim tokom dužeg vremenskog perioda,
kako bi se potvrdile gore opisane pretpostavke, te je neophodno pratiti nivoe pijezometara u periodu od
najmanje jedne hidrološke godine42.
Tabela D-27. Nivo podzemne vode u pijezometrima Pz-5, Pz-7 i Pz-8 (od 25.10.2017. do 13.12.2017)
Prosečni
Nadmorska Podaci o nivou podzemne vode (m n.v.) relativni
Pijezometar visina nivo
(m n.v.) vode
25/11/2017 01/12/2017 13/12/2017 01/02/2018 07/03/2018 30/3/2018
Pz-5 214,0 196,1 196,2 196,1 196,1 196,0 194,1 17,90

Pz-7 210,2 194,0 194,0 194,0 193,8 193,8 193,9 16,30
Pz-8 228,4 200,4 200,4 200,4 200,3 200,5 199,5 28,00
U cilju utvrđivanja agresivnosti podzemnih voda na betonu i armiranom betonu, izvršene su hemijske
analize podzemnih voda iz pijezometara (Pz-7 i Pz-8), u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za
beton i armirani beton u objektima izloženim agresivnom dejstvu sredine (Službeni list SRJ, br. 18/92).
Analizu podzemnih voda izvršio je Institut za javno zdravlje Pokrajine Vojvodina, tokom novembra 2017.
Na osnovu koncentracije hidrokarbonata, sulfata, magnezijuma i amonijaka, prema važećim Pravilnicima,

zaključeno je da voda iz Pz-7 nije agresivna. Analiza sprovedena za Pz-8 nije relevantna, s obzirom na to
da uzet uzorak vode predstavlja vodu iz vrha pijezometra.
42
Podaci koji su korišćeni u ESIA obuhvatali su navedeni period, ali su podaci prikupljeni s napredkom i projekta ima
podatke o celoj hidrološkoj godini o podzemnim vodama.
295
Nema rezultata o potencijalnom ispitivanju kvaliteta podzemnih voda na osnovu vrednosti datim u
propisima o zaštiti životne sredine.
296
Slika D-25. Geološki profil EfW postrojenja u Vinči, 2017
297
b) Geološko-geotehnička ispitivanja za potrebe projektovanja i izgradnje nove i remedijacije stare

deponije u Vinči, Energoprojekt Niskogradnja, Novembar 2017
Istraživanja uključuju ispitivanje sadržaja, karakteristika i stanja geoloških uslova područja vršenjem
geoloških, hidrogeoloških, geofizičkih, geomehaničkih, seizmoloških i drugih istraživanja.
Uzimajući u obzir ispitivanje kvaliteta podzemnih voda, obavljeno je i planirano je da se izvrši (u ukupno 2
kampanja) uzorkovanje na 6 tačaka, od instaliranih i opremljenih pijezometara kako je prikazano u Tabela
D-28 i D-28. Za potrebe širih ispitivanja, iskopano je i više bušotina i istražnih jama.
Tabela D-28. Pregled postavljenih pijezometara, Energoprojekt Niskogradnja, 2017

Nivo
Oznaka istražnog rada Vrsta istražnog rada Y X Dubina [m] podzemne
vode, 2017
Pz-1 pijezometar 7468958.44 4960564.25 20 7,35
Pz-2 pijezometar 7469090.51 4960244.82 20 12,50
Pz-3 pijezometar 7468353.07 4960560.54 25 12,50
Pz-4 pijezometar 7468366.38 4959997.38 25 4,00
Pz-5 pijezometar 7467691.28 4959733.85 25 17,90
Pz-6 pijezometar 7467987.38 4959418.89 25 22,30
Takođe, utvrđene su hidrogeološke karakteristike predmetnog polja tokom istraživanja na nekim

pijezometrima, kroz izvođenje koeficijenta propustljivosti i koeficijenta filtracije materijala u polju,
poroznosti, kompaktnosti i mineralnog sadržaja, kao i analiza merenja nivoa podzemnih voda u
pijezometrima. Dobijene karakteristike filtracije za predmet pijezometre i područje oko njih predstavljeni
su u Tabela D-29.
Tabela D-29. Pregled karakteristika filtracije i litološki opis oblasti deponije, 2017
Pijezometar Nivo (m) Kf (m/s) Litološki opis nivoa
Pz-1 5.50 -6.50 Peščana prašina (ML/SM) do prašnjavog peska, litološki

1.45 x 10-8
heterogena oblast, krhka, lako mrvljiv, maslinaste boje.
Degradirana laporasta glina (CL/ML), sporadično peščana, sa

niskom svojstvom plastičnosti, lako rasporediva, lako drobljiva,
Pz-1 9.00 -10.00 1.23 x 10-8 sa povremom pojavom Fe hidroksida, delaminiranim
međuslojevima silicijumskog peska debljine do 0,50 m, smeđe-
žute boje.
Lesoidni sedimenti - silicijumski pesak do peskovitog silikatnog

Pz-2 2.00-3.00 2.28 x 10-6 materijala (ML/SM), suv, slobodan, bez vidljivih nečistoća, žute
boje.
Degradirana laporasta glina (CL), suva, krhka, lako drobljiva, sa

Pz-2 7.00-8.00 9.71 x 10-8 niskim svojstvom plastičnosti, delaminirana potiskivanjem
drobnozrnatog peska i laporastog cementa, smeđe-žute boje.
Degradirana laporasta glina (ML), sa lomljivim prelomom,

Pz-3 4.00-5.00 6.20 x 10-8
mrvljive strukture, sa nečistoćama Fe hidroksida, iznenadnom
298
Pijezometar Nivo (m) Kf (m/s) Litološki opis nivoa

pojavom peska, lokalno sa pukotinama ispunjenim karbonatnim
muljem do 6,70 m, na većim dubinama - ravnomerna, odnosno
homogeno, relativno tvrdo, delimično peskovito, sa žutom
bojom i isprepletano sa bledom sivkastom bojom.
12.00-13.00 7.38 x 10-7 Degradirana laporasta glina, tvrda, suva, sa udelom tankih
Pz-3
slojeva silikatnih peska, tamno sive boje.
Degradirana laporasta glina (Cl) sa srednjim nivoom svojstva

plastičnosti, na početku sloja postoji dosta karbonatnih
Pz-4 4.00-5.00 7.71 x 10-9
nečistoća, na većim dubinama u formi naviranja, tvrda, veoma
kompaktna, male vodonepropusnosti, isprepletana laporcem
duž sloja, od maslinaste do maslinast-žute boje.
Depoziti silikatnog-glinastog sastava, sa niskom svojstvom

Pz-5 2.50-3.50 6.06 x 10-10
plastičnosti, slabom kompaktnošću, malom vlagom, žuto-
maslinaste boje.
Degradirana laporasta glina sa poroznošću pukotina i sa obilje

nečistoća u obliku karbonatnog silikatnog materijala i
zgušćavanja, sa lamelama Fe hidroksida, peskom i nadiranjem
7.00-8.00 6.07 x 10-7 gline sa visokim svojstvom plastičnosti - do osmog metra, dalje
Pz-5
je homogena, odnosno ravnomerna, relativno tvrda, sa lokalno
krhkim prekidom zbog dela čestica silikatnog materijala i
karbonatnog silikatnog materijala, u osnovi žute do žuto-
maslinaste boje.
Glina (CL/CI) sa niskim do srednjim svojstvom plastičnosti, tvrda,

Pz-6 4.00-5.00 /
kompaktna, sa niskom vlagom i ravnomernim sastavom, smeđe
boje.
Diluvijalni depoziti - glina (Cl) srednje svojstvo plastičnosti, tvrda,

Pz-6 7.00-8.00 2.06 x 10-7
kompaktna, slaba propustljivost, delimično sa karbonatnim
zgušćavanjem na donjem delu sloja, smeđe boje.
Peskoviti silikatni materijal (ML/SM) do silicijumskog peska,

9.70-10.70 2.06 x 10-7 litološki heterogeni srednji obojeni Fe hidroksidima, krhki, lako
Pz-6
drobljen, delaminiran glinenim slojevima srednje plastičnosti u
intervalu od 12.00-12.60 m, smeđe-žute boje.
U ovom dokumentu pomenuto je da će u okviru slične istrage za područje gde će biti izgrađena EfW
postrojenje biti postavljena i opremljena dva dodatna pijezometra, Pz-7 i Pz-8, kao što je opisano gore.
Ovi pijezometri su prikazani i na Slici D-24.
299
Slika D-26. Prikaz pijezometara (Pz-1÷Pz-8) i drugih iskopanih bušotina i jama, 2017
300
Nivoi podzemnih voda u utvrđeni u svim pomenutim pijezometrima i podaci o tome prikazane su u Tabela
D-30, za period od 25.10.2017. do 13.12.2017.
Tabela D-30. Nivo podzemne vode izmeren u periodu od 25.10.2017. do 13.12.2017.
Najviša
nadmorska Izmereni nivoi podzemne vode (masl)
Pijezometar visina cevi Prosek
(masl) 25.11.2017. 01.12.2017. 13.12.2017. 01.02.2018. 07.03.2018. 30.3.2018.
NP-11 89,5 81,3 81,4 81,9 81,7 83,7 82,6 6,8

Pz-1 121,7 114,0 113,2 112,9 113,7 / 121,3 5,0
Pz-2 121,5 108,0 108,1 108,1 108,5 108,8 109,0 12,5
Pz-4 167,1 161,9 162,3 162,4 162,4 162,5 162,6 4,3
Pz-5 214,8 196,1 196,2 196,1 196,1 196,0 195,0 18,3
Pz-6 220,2 197,3 196,9 197,0 197,1 197,1 197,1 22,5
Bunar
asfaltne 228,0 / / / / / 148,2 /
baze
Pz-3 175,0 161,6 162,4 162,7 162,9 162,9 162,8 12,5
Pz-7 210,2 194,0 194,0 194,0 193,8 193,8 193,9 16,3
Pz-8 229,4 200,4 200,4 200,4 200,3 200,5 200,5 28,3
NP-2 201,9 189,3 189,3 189,2 189,0 189,0 188,8 12,2
BH-2 129,6 125,3 125,3 125,3 126,0 126,2 126,1 3,4
BH-5 188,8 180,0 180,0 180,0 179,9 180,1 180,2 8,2

BVp-2 95,5 / / / / / 93,6 1,6
BV-5 102,1 / / / / / 100,6 1,6
BV-7 95,1 / / / / / 93,3 1,5
Međutim, projektant je spomenuo da nema informacije o nivou podzemne vode za prethodni period, tako
da ne može biti siguran u apsolutnu korektnost prikazanih pretpostavki, pa je potrebno voditi nivo
podzemne vode u pijezometre, kao i nivo Dunava najmanje jednu hidrološku godinu43.
43
Podaci koji su korišćeni u ESIA obuhvatali su navedeni period, ali su podaci u međuvremenu prikupljeni i projektant
ima podatke o celoj hidrološkoj godini o podzemnim vodama.
301
U cilju utvrđivanja agresivnosti podzemne vode na betonu i armiranom betonu urađena su hemijska
analiza podzemnih voda iz pijezometara (Pz-1 do Pz-6), u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima
za beton i armirani beton u predmeti pod uticajem agresivnog okruženja (Službeni list SRJ, br. 18/92).
Pz-1: uzorak podzemne vode ne pokazuje agresivan efekat izlučivanja, generalnu kiselosti ili
magnezijumove agresivnosti, ali pokazuje karbonatnu, sulfatnu i amonijačnu agresivnost.
Pz-2: uzorak podzemnih voda pokazuje agresivan efekat izlučivanja, ali ne pokazuje generalnu kiselost,
karbonatnu, sulfatnu, amonijačnu ili magnezijumsku agresivnost.
Pz-4: uzorak podzemnih voda pokazuje agresivan efekat izlučivanja i karbonatnu agresivnosti, ali ne
pokazuje generalnu kiselost, sulfatnu, amonijačnu ili magnezijumsku agresivnost.
Pz-6: uzorak podzemnih voda pokazuje agresivan efekat izlučivanja, ali ne pokazuje generalnu kiselost,
karbonatnu, sulfatnu, amonijačnu ili magnezijsku agresivnost.
Takođe su izvršene hemijske analize podzemnih voda iz pijezometara (Pz-1 do Pz-6) i nekih drugih
postojećih bušotina (NP-11 i u asfaltnoj bazi) u cilju određivanja kvaliteta podzemnih voda, u skladu sa
Uredbom o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije
zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa (Službeni glasnik RS, br. 88/10) Prilog 2. -
Remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na
značajnu kontaminaciju podzemnih voda. Rezultati ovih analiza predstavljeni su u okviru konkretnog
dokumenta pod nazivom „Izveštaj o kvalitetu podzemnih voda”, koji je u aprilu 2018. godine izradio
Energoprojekt Hidroinženjering iz Beograda.
Za procenu kvaliteta podzemnih voda, dve serije uzorkovanja i analize vode izvršila je sertifikovana
laboratorija za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine „Beograd" doo i to su:
− - Serija I: uzorkovanje obavljeno je u novembru 2017. na sledećim lokacijama: NP-11, Pz-1, Pz-2,
Pz-4, Pz-5, Pz-6;
− - Serija II: uzimanje uzoraka obavljeno je u martu 2018. godine na sledećim lokacijama: NP-11, Pz-
2, Pz-4, Pz-5 i voda iz bunara asfaltne baze.
Kao što je pomenuto u Izveštaju, ove lokacije pijezometara su odabrane za ispitivanje kako bi se analizirali
uticaji postojeće deponije na kvalitet podzemnih voda (NP-11, Pz-1, Pz-2 i eventualno Pz-4, koji se nalaze
nizvodno od postojeća deponija) i kvalitet podzemnih voda u delu koji ne bi trebalo da bude izložen uticaju
postojeće deponije (Pz-5, Pz-6 i bunar na bazi asfalta, koji se nalaze uzvodno od postojeće deponije) (Slika
3).
302
Rezultati ukazuju na sledeće zaključke:
pH vrednost
pH-Vrednost vode u pijezometrima varira u blago alkalnom opsegu, koji iznosi 7,2-8, osim u NP-11 i Pz-1,
gde su vrednosti u Seriji I bile 6,7 i 6,9 (blago kiseli medijum).
Mutnoća i suspendovane čestice
Vrednosti mutnoće su uglavnom visoke, u rasponu od 2,06 do 136 NTU. Ukupne suspendovane čestice su
u rasponu od 13 mg/l do 390 mg/l. Visoke vrednosti su registrovane u zoni uticaja postojeće deponije (NP-
11), što je logično, ali i u asfaltnoj bazi (185 mg/l). Interesantno je napomenuti da su najviše vrednosti
zamućenosti i suspendovanih čestica registrovane u Pz-5, koji nije izložen uticaju postojeće deponije (136
NTU i 390 mg/l).
Mineralizacija
Električna provodljivost je najveća u zoni uticaja postojeće deponije tj. U Pz-1 (12620 μS/cm), Np-11 (4380
μS/cm), Pz-4 (1349 μS/cm) i Pz-2 (1234 μS/cm). Suvi ostatak na 180° C odgovara vrednosti
elektroprovodljivosti.
Od mineralnih supstanci, makro komponenata, hloridi su najčešći u zoni uticaja postojeće deponije: Pz-1
(3.711,31 mg/l) i NP-11 (10.515,32 mg/l), dok su ostale vrednosti bile u rasponu od 6 mg/l do 134 mg/l.
Najniža vrednost registrovana je u asfaltnoj bazi.
Visoka vrednost natrijuma je registrovana u zoni uticaja deponije, u Pz-1, iznosi 2156,9 mg/l. Ostale
vrednosti variraju od 8,1 do 232,8 mg/l.
Koncentracija bikarbonata je najviša u NP-11 (1017 mg/l), dok se vrednosti ovog parametara u drugim
pijezometrima kreću između 24,5 i 699,2 mg/l. Koncentracija kalcijuma je najviša u Pz-1 (434,4 mg/l) i NP-
11 (30,3 mg/l).
Nutrijenti
Najveća koncentracija koncentracije nitrata zabeležena je u Pz-1 (370,91 mg/l). Vrednosti ovog parametra
kod drugih pijezometara kreću se od <0,04 mg/l do 12,92 mg/l. Koncenenacija amonijaka je takođe najviša
u Pz-1 (21,4 mg/l), a zatim Np-11 (2,72 mg/l). U drugim uzorcima bio je ispod 1 mg/l. Koncentracije nitrita
u većini uzoraka bile su <0,04 mg/l, a bile su samo 0,08 mg/l samo u Pz-2 i 0,3 mg/l u Pz-5. Koncentracije
fosfata i ukupnog fosfora u svim uzorcima su bile <0,08 mg/l i <0,01 mg/l, respektivno.
303
Sadržaj organskih materija
Vrednost biološke potrošnje kiseonika (BPK) bila je najviša u Pz-1 (398 mg/l) i NP-11 (63 mg/l). S druge
strane, veoma niske vrednosti BPK (1 i 2 mg/l) registrovane su u Pz-2, iako je ovaj pijezometar pod uticajem
postojeće deponije. Vrednosti BPK u drugim pijezometrima kreću se od <1 do 5 mg/l. Vrednosti hemijske
potrošnje kiseonika (HPK) su odgovarale vrednostima BPK.
Sadržaj rastvorenog kiseonika
Koncentracija kiseonika direktno zavisi od prisustva oksidabilnih supstanci. Koncentracije rastvorenog

kiseonika bile su najniže u NP-11 (3,5 mg / l) i Pz-1 (5 mg / l), gde su takođe registrovane najniže vrednosti
BPK i HPK. Niska vrednost koncentracije kiseonika takođe je registrovana u bunaru asfaltne baze (4,1 mg
/ l). Bunar je veoma dubok (300 m), a voda se zadržala tu tokom dugog vremenskog perioda, dok je prodor
sveže (atmosferske) vode bogate kiseonikom kroz sloj tla debljine oko 80 m veoma spor.
Teški metali
Koncentracije teških metala su ispod vrednosti remedijacije, u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima
zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 30/2018), Prilog 2 Granice
remedijacije zagađujućih materija, štetnih i opasnih materija u vodonosnom sloju. Jedini izuzeci bili su:
− Koncentracija hroma u Pz-1 (0,1 mg/l), dok je remedijaciona vrednost 0,03 mg/l;
− Koncentracija bakra u Pz-1 (0,13 mg/l), dok je remedijaciona vrednost 0,075 mg/l;
− Кoncentracija cinka u Pz-2 (1.62 mg/l) i Pz-5 (1.27 mg/l) dok je remedijaciona vrednost 0.8 mg/l;
− Koncentracija nikla u Pz-1 (0,73 mg/l) i NP-11 (0,13 mg/l) dok je remedijaciona vrednost
0,075 mg/l.
Organski mikropolutanti
Analize uključuju kontrolu mineralnih ulja i cijanida. Koncentracije ovih parametara bile su ispod odgovarajućih
vrednosti remedijacije, u skladu sa sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija
u zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 30/2018), Prilog 2 Granice remedijacije zagađujućih materija, štetnih i
opasnih materija u vodonosnom sloju.
Opšti zaključak
Na osnovu analiza kvaliteta vode izvedenih u novembru 2017. i marta 2018. godine zaključeno je da se
uzorci vode iz pijezometara koji su izloženi uticaju postojeće deponije (NP-11, Pz-1, Pz-2 i eventualno Pz-
4), a one koje nisu pod uticajem deponije razlikuju u odnosu na njihov fizičko-hemijski sastav. Primećeno
je da su povećane koncentracije nekih parametara (zamućenost, suspendovane čestice, nitriti, cink)
304
registrovane u Pz-5, što nije pod uticajem postojeće deponije. Ova situacija objašnjena je kao posledica
pranja sa okolnog terena (iz postojeće zone deponije) i prodiranja zagađujućih materija u podzemne vode.
Što se tiče dubokog bunara na asfaltnoj bazi, zaključeno je na osnovu jedne analize obavljene u martu
2018. godine, da postojeća deponija nema uticaja na kvalitet vode u bunaru.
Prikaz profila dat je na Slika D-27 i Slika D-28. Vidljivo je da su svi ugrađeni i opremljeni pijezometri
postavljeni na područja koja nisu pokrivena otpadom. Pijezometar Pz-4 je najbliži odloženom otpadu.
305
Slika D-27. Geološki profili deponije u Vinči– profili 1-1' i 2-2', 2017
306
Slika D-28. Geološki profile na deponiji u Vinči -profili 3-3', 4-4' i 5-5', 2017
307
c) Studija o geotehničkim uslovima za izgradnju noseće konstrukcije - brana, Hidrozavod DTD Novi
Sad, 2018
U okviru izrade Studije o geotehničkim uslovima za izgradnju noseće konstrukcije (brane), kompanija
Hidrozavod DTD izvršila je hemijsku analizu podzemnih voda uzetih iz tri pijezometra Bvp-2, Bvp-5 i Bvp-
7. U ovu svrhu je instalirana pijezometrijska konstrukcija.
Analiza je izvršena u cilju utvrđivanja agresivnosti podzemne vode prema betonu i armiranom betonu, u
skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za beton i armirani beton u objektima pod uticajem
agresivnog okruženja („Službeni glasnik SRJ“, br. 18 / 92). Analizu podzemnih voda izvršila je Zaštita na
radu i zaštita životne sredine „Beograd“ doo, tokom marta 2017.
Tabela D-31. Pregled instaliranih istražnih pijezometara, Hidrozavod, 2018, Hidrozavod, 2018.
Relativni nivo
Oznaka istražnog rada Tip istražnog rada Y X Dubina [m] podzemne
vode, 2017.
Bv-1 bušotine 7469169 4960372 25 3,30
Bvp-2 pijezometar 7469162 4960393 30 1,60
Bv-3 bušotine 7469151 4960419 30 0,70
Bv-4 bušotine 7469148 4960449 30 1,10
Bvp-5 Pijezometar 7469132 4960479 25 1,90
Bv-6 bušotine 7469118 4960495 20 2,00
Bvp-7 pijezometar 7469202 4960443 20 0,85
Bvi-8 bušotine 7469201 4960359 15 --
Slika D-29. Prezentacija pijezometara Bvp-2, Bvp-5 i Bvp-7, 2018.
308
Slika D-30. Geološki profili na području deponije u Vinči – lokacija oko brane
Bvp-2: uzorak podzemne vode pokazuje agresivan efekat izlučivanja i sulfatne agresivnosti, ali ne pokazuje
opštu kiselu, gaziranu, amonijačnu ili magnezijsku agresivnost.
Bvp-5: uzorak podzemnih voda pokazuje agresivan efekat izlučivanja, gazirane i sulfatne agresivnosti, ali
ne pokazuje opštu agresivnost kiseline, amonijaka i magnezijuma.
Bvp-7: uzorak podzemnih voda pokazuje agresivan efekat izlučivanja, sulfatnu i gaziranu agresivnost, ali
ne pokazuje agresivnost kiseline, amonijaka ili magnezijuma.
d) Izveštaj o geotehničkim istraživanjima za potrebe izgradnje regionalnog centra za

upravljanje otpadom u Vinči, Tehnohidrosfera doo, oktobar 2016.
Slična ispitivanja, ali manje detaljna, obavljena su u septembru 2016. godine od strane Tehnohidrosfera
doo iz Beočina. Iskopano je sedam bušotina (Tabela D-32).
Tabela D-32. Pregled postavljenih istražnih pijezometara, Tehnohidrosfera doo, 2016

Nivo
Oznaka istražnog Dubina
Tip istražnog rada Y X podzemne
rada [m]
vode, 2016
BH-1 istražna bušotina 7467806 4959430 21 6,00
309
Nivo
Oznaka istražnog Dubina
Tip istražnog rada Y X podzemne
rada [m]
vode, 2016
C-1 istražna bušotina 7468098 4960031 20 2,00
C-2 istražna bušotina 7468100 4959833 20 2,50
Utvrđeno je da postojeća peskovita glina predstavlja semipermeabilnu i nisko propustljivu jedinicu

međusobnog tipa poroznosti, gde se formira kompaktni izdan.
Prosečan nivo podzemne vode iznosi 5,60 m ispod površine zemlje, uz ekstremnu varijaciju +/- 2 ÷ 3 m. U
vreme istraživanja, maksimalni nivo vode bio je – 2,00 m u odnosu na površinu zemlje.
Takođe je sprovedeno i dalje istraživanje zemljišta na ovoj površini (vlažnost, težina, granulometrijski
sastav, koeficijent propustljivosti, kompresibilnost, gustina itd.).
Hemijski kvalitet podzemne vode nije izvršen.
Sve istražne bušotine su takođe predstavljene u Slici D-26.
e) Izveštaj o rezultatima geotehničkih ispitivanja za tretman i odlaganje otpada u Beogradu JPP –

Konsultant za ispitivanje lokacije – ECA JPP tim, Tehnohidrosfera Ltd, October 2016
Tokom ovog ispitivanja, na celoj površini nesanitarne deponije otpada bušene su dublje bušotine (Tabela
D-33 i Slika D-31). Pijezometri Np-2 i Np-11 su bušotine N-1, N-3, N-4 i N-10 koje se nalaze u blizini tela
deponije, a bušotine N-5 do N-9 predstavljaju bušotine tačno postavljene na telu deponije. Moglo bi se
reći da podzemna voda iz bušotina N-5 do N-9 predstavlja procednu vodu iz deponije.
Tabela D-33. Pregled postavljenih istražnih pijezometara, Tehnohidrosfera doo, 2016

Nivo
Oznaka
Tip istražnog rada Y X Dubina [m] podzemne
istražnog rada
vode, 2016
N-1 istražna bušotina 7467711 4959568 55,0 7,8
Np-2 pijezometar 7467857 4959757 40,0 11,5
N-5* istražna bušotina 7468298 4960250 29,5 10,0
Np-11 pijezometar 7469359 4960394 25,0 6,0
* - nivo vode u bušotinama u telu deponije (N5 to N9) predstavlja nivo procedne vode
310
Slika D-31. Lokacije uzorkovanja podzemne vode, Tehnohidrosfera doo, 2016.

Tokom ispitivanja na terenu, za jezgro i zidove jama, utvrđeni su granulometrijski sastav, stanje
konzistencije, sjaj, suva čvrstoća, plastičnost, brzina reakcije, sadržaj CaCO3, boja i miris, kao i vlažnost,
težina itd.
Utvrđeno je da sadašnji peskovito-glineni silikatni materijal i silicijumski pesak predstavljaju

polupropustljivu i propustljivu jedinicu intergranularnog tipa poroznosti, gde se formira kompaktna izdan.
Prosečan nivo podzemne vode je od 8,50 m ispod površine zemlje, uz ekstremnu varijaciju od 2 m. U vreme
istraživanja, maksimalni nivo vode bio je 6,80 m ispod površine zemlje (Np-11).
Podzemne vode koje su uzorkovane iz dva pijezometra iz područja blizu tela deponije, Np-2 i Np-11, i
analizirane u svrhu određivanja kvaliteta podzemnih voda i upoređena sa vrednostima iz Direktive Saveta
98/83/EC o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju i standarda Svetske zdravstvene organizacije
(SZO) za kvalitet vode za piće, kao i sa nekim literaturnim vrednostima za procedne vode sa deponije
(Kjeldesen et al. , 2002), kako bi se procenila mogućnost uticaja prečišćavanja na kvalitet podzemnih voda.
Uzorke je analizirala Laboratorija za praćenje deponija, otpadnih voda i vazduha Fakulteta tehničkih nauka
311
iz Novog Sada i Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Podzemne vode su takođe uzorkovane iz drugih
bušotina, N-1, N-3 do N-10 i analizirane na isti način.
Rezultati podzemnih voda sakupljeni iz dva pijezometra pokazuju da je uzorak prikupljen u drugom
pijezometru Np-11 znatno drugačiji od uzorka prikupljenog u pijezometru Np-2 i da su dobijeni rezultati
slični rezultatima dobijenim za uzorke procednih voda iz različitih izveštaja. Dobijena vrednost za HPK
(1100 mg/l) ukazuje na to da postoji moguća organska kontaminacija podzemnih voda procednim vodama
od pijezometra Np-11. Visoka provodljivost i HPK vrednosti mogu biti uzrokovane prisustvom procednih
voda u bunarima lociranim u blizini lokacije i nivoom organskih jedinjenja koje proizvode. Nizak nivo BPK
u poređenju sa dobijenim HPK-om potvrđuje da uzorci podzemnih voda sadrže velike količine
bionerazgradive organske materije.
Relativno visoke vrednosti sadržaja hlorida (1412,2 mg/l) i koncentracije sulfata (694 mg/l) takođe se
dobijaju iz pijezometra Np-11. Takav sadržaj hlorida i sulfata je mnogo veći od prihvatljivih gornjih granica
za potrebe pića, kako je to predložila SZO. Ovo se može pripisati kontaminaciji pijezometra procednim
vodama ili industrijskim otpadnim vodama.
Rezultati dobijeni za Mn i Fe, u pijezometru Np-11, mogu biti prisutni kao prirodni sastojci podzemnih voda
prouzrokovani vremenskim uticajima na minerale i stene koje sadrže Fe i Mn. Industrijska otpadna voda,
odvođenje toksičnih otpadnih voda i kanalizacija takođe mogu doprineti pojavi Fe, Mn i Pb u lokalnim
podzemnim vodama.
Treba reći da u nije potpunosti ispravno upoređivati dobijene rezultate sa MDK vrednostima za vodu za
piće, jer se ne radi o podzemnim vodama koje bi se mogle koristiti u tu svrhu, već je reč o podzemnim
vodama na veoma zagađenom mestu.
Upoređujući neke od prikazanih rezultata sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i

opasnih materija u zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 30/2018), Prilog 2 Granice remedijacije zagađujućih
materija, štetnih i opasnih materija u vodonosnom sloju, što je relevantno u ovom slučaju, može se videti
da je koncentracija žive, na primer, veća od vrednosti remedijacije (vrednost remedijacije je 0,00037 mg/l)
u oba slučaja – 0,00037 mg/l i 0,002 mg/l, respektivno. Pored toga, ne bi se moglo reći da voda iz tih
pijezometara ne sadrži olovo (vrednost remedijacije je 0,075 mg/l, a rezultati su <1 mg/l), kadmijum
(vrednost remedijacije 0,006 mg/l, a rezultati su <0,05 mg/l), ukupni hrom (vrednost remedijacije 0,03
mg/l, dok su rezultati <0,5 mg/l), bakar (vrednost remedijacije 0,075 mg/l, a rezultati su <0,2 mg/l).
Podzemne vode koje su uzorkovane iz bušotina postavljenih na telu deponije, N-5, N-6, N-7, N-8 i N-10,
analizirane su od strane istih laboratorija i upoređene sa vrednostima iz navedenih standarda.
Rezultati podzemnih voda sakupljeni iz bušotina N5, N6, N7, N8 i N10 su slični rezultatima dobijenim za
uzorke za procedne vode iz različitih izveštaja. Veoma visoka provodnost koja se posmatra u podzemnim
312
vodama iz bušotina N5, N6, N7, N8 i N10 ukazuje na smanjenje prodora procednih voda u podzemne vode.
Dobijene vrednosti za HPK ukazuju na to da postoji moguća organska kontaminacija od procednih voda do
podzemnih voda. Vrednosti visoke provodnosti i HPK mogu biti prouzrokovane izlivanjem procednih voda
sa deponije u bušotine, N5, N6, N7, N8 i N10.
Sadržaj hlorida i sulfata je znatno veći od prihvatljivih gornjih granica za potrebe pijenja, kako je predložio
SZO. Ovo se može pripisati kontaminaciji bušotina procednim vodama sa deponije. Dobijeni rezultati za
Mn i Fe mogu biti prisutni kao prirodni sastojak podzemnih voda, kao rezultat atmosferskih uticaja na
minerale i stene koje sadrže Fe i Mn.
Gvožđe se kretalo od 8 do 48 mg/l u svim ispitivanim bušotinama što je jasna manifestacija prisustva
toksičnog otpada na deponiji. Takođe, prisustvo fenola u uzorcima prikupljenim iz bušotina N5, N6, N7, N8
i N10 ukazuje na uticaj perkolacije procednih voda na kvalitet podzemne vode.
Sve predetni pijezometri i istražne bušotine su takođe predstavljene u Slika D-26.
Prisustvo zagađujućih materija koje su iznad propisanih granica u nekim od uzoraka podzemne vode i čiji
nivoi koncentracije su slični vrednostima dobijenim u uzorcima procednih vode pokazuje da će, u odsustvu
sistema za sakupljanje procednih voda, nekontrolisana akumulacija procedne vode tokom vremena
predstavljati značajnu opasnost za kvalitet podzemnih voda.
Iz istog razloga, treba napomenuti da nije ispravno poređenje dobijenih rezultata sa MDK za pijaću vodu.
Poredeći neke od prikazanih rezultata sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih
materija u zemljištu („Službeni glasnik RS“, br. 30/2018), Prilog 2 Granice remedijacije zagađujućih
materija, štetnih i opasnih materija u vodonosnom sloju, što je relevantno u ovom slučaju, može se videti
da je:
• koncentracija žive, na primer, viša od remedijacione vrednosti u svim uzorcima iz bušotina

• Koncentracije cijanida su iznad remedijacionih vrednosti u bušotinama N-7, N-8 i N-9 (vrednost
remedijacije je 1,5 mg/l, dok su rezultati 12,20 mg/l, 5,50 mg/l i 1,48 mg/l, respektivno),
• koncentracije mineralnih ulja su iznad remedijacionih vrednosti u bušotinama N-5, N-6 i N-7
(remedijaciona vrednost je 0,6 mg/l, dok su rezultati 1,70 mg/l, 2,30 mg/l i 0,90 mg/l, respektivno),
• koncentracije cinka su iznad remedijacionih vrednosti u bušotinama N-5, N-6, N-7 i N-8
(remedijaciona vrednost je 0,8 mg/l, dok su rezultati 1,29 mg/l, 1,35 mg/l, 1,70 mg/l i 1,65 mg/l,
respektivno)
• koncentracije arsena su iznad remedijacionih vrednosti u bušotinama N-7, N-8 i N-9
(remedijaciona vrednost je 0,06 mg/l, dok su rezultati 0,11 mg/l, 0,07 mg/l, 0,12 mg/l, 0,17 mg/l i
0,15 mg/l, respektivno).
313
Takođe, nije se moglo reći da voda iz tih bušotina ne sadrži olovo (remedijaciona vrednost je 0,075 mg/l, a
rezultati su <1 mg/l), kadmijum (remedijaciona vrednost 0,006 mg/l, a rezultati su <0,05 mg/l), ukupni
hrom (remedijaciona vrednost 0,03 mg/l, dok su rezultati <0,5 mg/l) i bakar (remedijaciona vrednost 0,075
mg/l, a rezultati su <0,2 mg/l).
Tabela D-34. Vrednosti remedijacije RS/ Direktiva Evropskog saveta / Standardi Svetski zdravstvene organizacije
u vezi sa pitkom vodom
Vrednosti RMD
Standardi za pijaće vode SZO
Parametri Jedinica RS.30/2018 Prilog- Direktiva Saveta EU 98/83/EC
iz 1993
2
Suspendovane čvrste
(mg/l) 35
materije
HPK (mgO2/l) 200
BPK (mgO2/l) 20
TIN (mg/l) 70
Nitrati (mg/l) 2 50
Ukupni hrom (mg/l) 0,03 0,05 0,05
Bakar (mg/l) 0,075 2 2
Olovo (mg/l) 0,075 0,01 0,01
Kadmium (mg/l) 0,006 0,005 0,003
Cink (mg/l) 0,8 3
Bez cijanida (mg/l) 1,5 0,05 0,07
Mineralno ulje (mg/l) 0,6
Provodljivost (μS/cm) 2500
Hlor (mg/l) 250 250
Živa (µg/l) 0,3 1 1
Arsen (µg/l) 60 10 10
Kao što se možete vidite gore, na primer, vrednosti remedijacije žive su tri puta strožije od standarda
Svetske zdravstvene organizacije za pitku vodu po istom parametru.
Stoga bi ovo trebalo dodatno pojasniti kod Ministarstva zaštite životne sredine.
d) Izveštaji o rezultatima o hemijske analize kvaliteta podzemnih voda, Hidrozavod DTD, 2017
(Ulazni podaci, novembar 2017)
Analiza je sprovedena u novembru 2017. godine, sa namerom da se utvrde uslovi na terenu pre nego što
se završi tehnička dokumentacija za sanaciju stare deponije i počne izgradnja.
U ovom istraživanju nisu obuhvaćeni novi pijezometri ili bušotine, odnosno postojeće su korišćene za
uzorkovanje podzemnih voda: Pz-1, Pz-2, Pz-4, Pz-5, Pz-6 i Np -11.
Hemijske analize podzemnih voda iz pijezometara vršila je Laboratorija za zaštitu zdravlja i zaštite životne
sredine iz Beograda u ime kompanije Hidrozavod DTD iz Novog Sada u cilju utvrđivanja agresivnosti
podzemne vode na betonu i armiranom betonu, u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za beton
i armirani beton u objektima izloženim agresivnom dejstvu sredine (Službeni list SRJ, br. 18/92).
314
Nema rezultata o potencijalnom istraživanju kvaliteta podzemnih voda na osnovu vrednosti utvrđenim
propisima o zaštiti životne sredine.
Svi predmetni pijezometri i istražne bušotine predstavljene su na slici D-26.
e) Finalni izveštaj o analizi kvaliteta podzemnih voda na lokaciji deponije komunalnog otpada
„Vinča“ u Beogradu, 2016 (Ulazni podaci, Praćenje kvaliteta podzemnih voda – excel fajl)
Istraživanje je sprovedeno u novembru i decembru 2016. godine od strane Instituta MOL doo iz Stare
Pazove i na osnovu naloga CEU - Europe & Asia Department, IFC Office u Beogradu.
Uzorkovanje podzemnih voda vršeno je u cilju utvrđivanja potencijalne kontaminacije podzemne vode u
skladu sa Uredbom o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od
degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa (Službeni glasnik RS, br. 88/10)
Prilog 2. - Remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati
na značajnu kontaminaciju podzemnih voda.
Tokom ovog istraživanja, 18 uzoraka je uzetu tokom 4 kampanja (I-IV) sprovedenih u toku 21.11.2016,
08.12.2016, 12.08.2016 i 23.11.2016. Istraživanje je sprovedena za postojeće pijezometre i istražne
bušotine: Np-2, Np-11, BH-1, BH-2 i BH-5 u skladu sa planom prikazanim u nastavku:
• I kampanja: 3 uzorka, pijezometri BH-1, BH-2 i BH-5;

• II kampanja: 5 uzoraka, pijezometri Np-2, Np-11, BH-1, BH-2 i BH-5;
• III kampanja: 5 uzoraka, pigezometri Np-2, Np-11, BH-1, BH-2 i BH-5;
• IV kampanja: 5 uzoraka, pijezometri Np-2, Np-11, BH-1, BH-2 i BH-5.
315
Slika D-32. Lokacije uzorkovanja podzemnih voda, 2016

Tokom istraživanja, praćeni su nivoi podzemnih voda, kao što je predstavljeno u nastavku:
Predmet N-2
GPS koordinate N: 44°46'53.9''; E: 20°35'18.0''

Nadmorska visina
201
(m)
Kampanja testiranja I II III IV
Dubina vode (m) / 11,60 11,60 11,60
Nadmorska visina
podzemnih voda / 189,40 189,40 189,40
(m)
Predmet N-11
GPS koordinate N: 44°47'14.7"; E: 20°36'26.0"

Nadmorska visina
92
(m)
Dubina vode (m) / 6,10 6,50 6,70
316
Nadmorska visina
podzemnih voda / 85,90 85,50 85,30
(m)
Predmet BH-1
GPS koordinate N: 44o47'20.68"; E: 20o36'05.39"

Nadmorska visina
120
(m)
Dubina vode (m) 0 0 0 0
Nadmorska visina
podzemnih voda 120 120 120 120
(m)
Predmet BH-2
GPS koordinate N:44o47'07.41"; E:20o36'06.47"

Nadmorska visina
129
(m)
Dubina vode (m) 4,20 4,10 4,00 3,80
Nadmorska visina
podzemnih voda 124,80 124,90 125,00 125,20
(m)
Predmet BH-5
GPS koordinate N: 44o46'56.59"; E: 20o35'21.68"

Nadmorska visina
188
(m)
Dubina vode (m) 7,30 7,20 7,30 7,30
Nadmorska visina
podzemnih voda 180,70 180,80 180,70 180,70
(m)
317
Pijezometar Np-2
Ispitivani uzorak podzemnih voda iz bunara za praćenje Np-2 je pokazao da je koncentracija arsena i metala
hroma, olova, bakra, cinka, žive i kadmijuma niži od remedijacionih vrednosti datih u navedenom propisu
u svim ciklusima (II, III i IV).
Koncentracije cijanida i fenola su niže od granice detekcije, a koncentracije mogu ukazati na značajnu
kontaminaciju podzemnih voda u svim ciklusima (II, III i IV).
Koncentracije organskih zagađujućih materija - mineralna ulja C10 - C40 su niže od granice detekcije, kao i
koncentracije koja može ukazati na značajnu kontaminaciju podzemnih voda u svim ciklusima (II, III i IV).
Pijezometar Np-11
Ispitivani uzorak podzemnih voda iz bunara za praćenje N-11 je pokazao visoke vrednosti specifične
provodljivosti i visoke koncentracije jona kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, kalijuma i hlorida u svim
ciklusima testiranja (II, III i IV).
Koncentracije cijanida i fenola su niže od granice detekcije metoda, a koncentracije mogu ukazati na
značajnu kontaminaciju podzemnih voda u svim ciklusima (II, III i IV).
Koncentracije organskih zagađujućih materija - mineralna ulja C10 - C40 su niže od granice detekcije, kao i
koncentracije koja može ukazati na značajnu kontaminaciju podzemnih voda u svim ciklusima (II, III i IV).
Bušotine BH-1, BH-2 i BH-5
Ispitani uzorak podzemne vode iz bušotine BH-1 karakterišu visoke vrednosti specifične provodljivosti i
visoke koncentracije jona kalcijuma, magnezijuma, natrijuma i hlorida.
Koncentracije arsena i metala hroma, olova, bakra, cinka, žive i kadmijuma su niže od remedijacionih
vrednosti datih u navedenom propisu.
Koncentracije cijanida i fenola su niže od granice detekcije metoda, a koncentracije mogu ukazati na
značajnu kontaminaciju podzemnih voda.
Koncentracije organskih zagađujućih materija - mineralna ulja C10 - C40 su niže od granice detekcije, a
koncentracija mogu ukazati na značajnu kontaminaciju podzemnih voda.
Tokom dana 23.12.2018, voda u bušotini BH-1 bila je posebno zagađena, tako da su brojni parametri bili
izuzetno visoki, vezani za prisustvo organskih zagađivača i prisustvo hroma, što bi moglo direktno ukazivati
na otpadne vode u tom periodu.
Slična situacija je bila prisutna i u drugim bušotinama.
318
Voda iz bušotine BH-2 je zagađenija tokom četiri dana, u vezi sa prisustvom organskih zagađivača.
Koncentracija hroma je bila veća od remedijacionih vrednosti tokom jednog dana.
D.1.1.7. Pedologija
Prema pedološkom pokrivaču na opštini Grocka razlikuju se dve veće geomorfološke celine. Dolinski deo
u kome je zastupljeno zemljište tipa fluvisol formirano u području prema reci Dunav na nadmorskoj visini
od 250-300 m. U višim delovima opštine preko moćnih naslaga lesa nalazi se černozem i podtip erodirani
černozem. Vertisol nije mnogo zastupljen. Severoistočno šumadijsko pobrđe karakteristično je zemljište
kambisol i kambisol u procesu opodzoljavanja sa mnogo manjom produktivnom sposobnošću od
černozema i fluvisola.
Zemljište na teritoriji opštine Grocka karakterišu veoma heterogene fizičke i hemijske osobine. Sadržaj
gline na nekim lokacijama je preko 30%, što može uticati na pokretljivost potencijalno toksičnih elemenata,
međutim pravilan izbor useva može smanjiti ograničenja u poljoprivrednoj proizvodnji ovih lokacija.
Agrohemijske osobine zemljišta
U nastavku su predstavljeni neki od rezultata analize kvaliteta poljoprivrednog zemljišta u neposrednoj

blizini deponije Vinča (Tabela D-35).
- pH reakcija zemljišta u KCl na području opštine Vinča kreće se u vrlo širokom opsegu. Uzorci sa lokaliteta
Vinča deponija, Vinča 2 i Vinča 3 pripadaju kategoriji bezkarbonatnih zemljišta dok je uzorak Vinča 4 u
kategoriji slabokarbonatan, uzorak sa lokaliteta Radmilovac u kategoriji srednje karbonatan a Vinča 5
kategoriji jako karbonatan. Uzorci sa lokaliteta Radmilovac a naročito Vinča 5 predstavljaju zemljišta koja
mogu imati ograničenu upotrebu u poljoprivrednoj proizvodnji, međutim pravilan izbor kultura (kao što su
u konkretnom slučaju vinograd i bašta) je primer uspešno rešenog problema povećanog sadržaja kalcijum
karbonata. (Tabela D-35).
Sadržaj humusa u uzorcima sa svih ispitivanih lokaliteta je na nivou srednje obezbeđenosti, ali treba
napomenuti da je u pojedinim slučajevima vrlo blizak niskom sadržaju (uzorci sa lokaliteta Vinča 2 i Vinča
5). Nešto niži sadržaj humusa uslovljava veću mobilnost toksičnih mikroelmenata. Sadržaj
lakopristupačnog fosfora je takođe vrlo heterogen, u zavisnosti od uzorka, tako da je na lokalitetima Vinča
3 i Vinča 4 utvrđen vrlo nizak, na lokacijama Vinča deponija i Vinča 2 nizak, a vrlo visok na lokalitetima
Vinča 5 i Radmilovac što je uslovljeno prekomernim unošenjem ovog hraniva. Sadržaj lakopristupačnog
kalijuma je mnogo povoljniji i samo u zemljištu sa lokaliteta Vinča 4 je uočen nizak nivo obezbeđenosti.
Srednja obezbeđenost ovim makroelementom je utvrđena u uzorcima sa lokacija Vinča 5 i Radmilovac dok
u preostala tri uzorka je obezbeđenost visoka (Tabela D-35).
319
Tabela D-35. Osnovne agrohemijske osobine zemljišta (Opština Grocka)

Dubina pH pH CaCO3 Humus P2O5 K2O
Lokalitet
cm KCl H2O % % mg/100g
Vinča 1 0-20 5,65 7 0,00 2,80 9,0 21,1
deponija 20-40 5,4 7,0 0,00 1,64 2,1 17,9
0-20 4,2 5,7 0,00 2,16 8,7 22,9
Vinča 2
20-40 4,2 6,0 0,00 2,16 7,4 19,4
0-20 5,1 6,3 0,00 3,74 3,2 27,6
Vinča 3
20-40 4,9 6,4 0,00 3,12 1,1 14,7
0-20 6,2 7 1,06 3,07 3,2 11,6
Vinča 4
20-40 5,6 6,9 0,00 2,25 1,0 8,8
0-20 7,3 8,05 15,71 2,14 21,6 15,5
Vinča 5
20-40 7,4 8,2 14,43 1,85 17,2 10,8
0-20 7 8 7,85 2,52 47,5 17,0
Radmilovac
20-40 7,1 8,0 7,43 2,23 46,8 11,6
Prosečne
0-20 5,9 7,0 4,10 2,7 15,5 19,3
vrednosti
Maksimalne
0-20 7,3 8,1 15,71 3,7 47,5 27,6
vrednosti
Minimalne
0-20 4,2 5,7 0,00 2,1 3,2 11,6
vrednosti
Prosečne
20-40 5,8 7,1 3,64 2,2 12,6 13,9
vrednosti
Maksimalne
20-40 7,4 8,2 14,43 3,1 46,8 19,4
vrednosti
Minimalne
20-40 4,2 6,0 0,00 1,6 1,0 8,8
vrednosti
Vrednost pH zemljišta na dubini 20-40 cm u KCl na području opštine Vinča je u vrlo širokom opsegu i prati
vrednosti izmerene u dubini 0-20 cm sa vrlo malim odstupanjima. Istovetan odnos je utvrđen i u sadržaju
kalcijum karbonata između dve dubine (Tabela D-35).
Ograničenja u pogledu poljoprivredne proizvodnje u površinskim slojevima zemljišta (0-20 cm) su u

potpunosti izražena i u dubljim slojevima pri čemu su na lokalitetu Vinča 5 i Radmilovac izraženi nepovoljni
uslovi za gajenje voćarskih kultura. Obzirom da se radi o dubljim slojevima zemljišta, sniženi procenat
humusa je očekivan. Sadržaj pristupačnog fosfora i kalijuma je u izraženoj proporciji sa sadržajem istih u
320
površinskim slojevima zemljišta pri čemu izrazito smanjenje sadržaja pristupačnog kalijuma u dubljim
slojevima nije doveo do promene kategorizacije. (Tabela D-35).Tabela D-36
Po granulometrijskom sastavu, teksturnoj klasi glinovitih ilovača pripadaju uzorci sa lokaliteta Vinča
deponija, Vinča 2 i Vinča 3, dok uzorci sa lokaliteta Vinča 4 i Vinča 5 pripadaju grupi peskovito glinovitih
ilovača, a uzorak sa lokaliteta Radmilovac spada u najlakšu teksturnu klasu odnosno pripada kategoriji
ilovastih zemljišta. Primetno je da u prva četiri uzorka sadržaj gline prelazi 30% procenata što može uticati
na smanjenje mobilnosti štetnih mikroelemenata. (Tabela D-35).
D.1.1.8. Zagađenje zemljišta

Značajni rezultati za kvalitet zemljišta u neposrednom okruženju deponije Vinča dobijeni su kroz realizaciju
projekta „Uticaj industrijskih postrojenja na potencijalnu kontaminaciju životne sredine ruralnih naselja
grada Beograda“, koji je tokom 2016, 2017. i 2018. realizovao tim Instituta za biološka istraživanja „Siniša
Stanković“. U nastavku teksta su prikazane konstatacije i neki od rezultata ispitivanja kvaliteta
poljoprivrednog zemljišta u neposrednoj okolini deponije Vinča.
Pretpostavka projekta bila je da se na ovom lokalitetu mogu očekivati svi navedeni polutanti koji na
deponiju mogu dospevati kroz otpadne materijale koje se dopremaju i migracijom polutanata sa deponije
u okolno zemljište putem drenažnih voda, kroz process resuspenzije (podizanje vetrom i taloženje na
okolnim lokacijama) i nekontrolisanim spaljivanjem otpada na samoj deponiji kada dolazi do emisije u
vazduh raznih opasnih supstanci koje se kasnije deponuju na zemljište. Na primer, rezultati kontrole
zagađenosti zemljišta iz 2001. godine ukazuju na prisustvo RAN i povišene koncentracije Ni u uzorcima
zemljišta sa prostora zone sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja naselja Grocka. Pored toga, u
uzorcima zemljišta sa poljoprivrednih površina iz naselja Vinča, registrovano je prisustvo DDT, odnosno
organohlornih pesticida. Najveća koncentracija je izmerena na prostoru Vinče na poljoprivrednom
zemljištu u blizini kanala koji protiče pored vinčanske deponije (1.148,75 mg/kg na površini, i 685,64 mg/kg
na dubini od 50 cm).
Materijali i metode
Uzorci zemljišta su uzorkovani na odabranim lokalitetima, sa dubina od 0 do 20 cm i 20-40 cm i to tako što

je na svakom lokalitetu uzimano po pet uzoraka od kojih su formirani kompozitni uzorci za analizu. U
uzorcima zemljišta koji su na ispitivanim lokalitetima sakupljani sa dubina od 0-20 cm i 20-40 cm, analiziran
je ukupni sadržaj mikroelemenata i teških metala (As, B, Cd, Cr, Cu, Hg, Ni, Pb i Zn) (Tabela D-36).
U svim ispitivanim uzorcima zemljišta sadržaj Cu je bio u opsegu vrednosti za svetska zemljišta (1-140
mg/kg, Kabata-Pendias and Pendias, 2001), u okviru ili nešto iznad prosečnih vrednosti (13-24 mg/kg,
Kabata-Pendias and Pendias, 2001), ali znatno ispod MDK (100 mg/kg, „Službeni glasnik RS“, br 23/94). U
uzorcima zemljišta prisustvo Hg nije utvrđeno, odnosno sadržaj ovog elementa je bio ispod nivoa detekcije
(<0.004 mg/kg) (Tabela D-36).
321
Tabela D-36. Koncentracije hemijskih elemenata u zemljištu na teritoriji Opštine Grocka (mg/kg) 44
Dubin
Lokalitet a As B Cd Cr Cu Hg Ni Pb Zn
(cm)
M (SD) mg/kg
5,92 46,64 1,82 27,11 27,01 33,94 18,81 44,87

Vinča 0-20
1,53 2,26 0,14 (2,99) 0,01 (0,28) 4,84 2,55
Landfill
5,99 52,64 1,98 29,06 24,92 <0,004 34,61 17,61 41,60
1,5 km 20-40
0,66 0,59 0,07 0,31 0,99 0,29 0,18 1,46
3,13 49,45 2,02 23,81 37,76 <0,004 30,98 12,69 51,01

0-20
Vinča 0,40 3,40 0,25 3,47 0,99 1,26 1,97 0,74
2 3,50 49,00 1,95 23,79 36,81 <0,004 32,01 16,67 52,31
20-40
1,24 5,08 0,30 4,67 0,88 1,79 1,53 2,62
5,25 49,95 2,02 27,36 23,70 <0,004 33,99 23,58 45,55

0-20
Vinča (0,44) (3,38) (0,22) (3,60) (0,54) (1,03) 0,14 (2,09)
3 5,37 45,20 1,66 24,80 22,15 <0,004 31,67 22,85 38,89

20-40
0,18 (0,32) (0,07) (0,46) (0,50) (0,10) (5,96) (0,36)
3,96 46,60 1,75 23,19 22,09 <0,004 32,82 16,66 44,83

0-20
Vinča (1,66) (1,43) (0,07) (1,51) (0,38) (0,69) (1,26) (0,77)
4 4,81 52,97 2,14 29,08 21,58 <0,004 32,40 18,63 46,82

20-40
(1,32) (0,42) (0,07) (0,24) (0,62) (0,33) (4,93) (1,74)
3,66 40,38 1,56 18,29 69,20 <0,004 25,13 15,37 29,49

0-20
Vinča (0,95) (2,14) (0,15) (0,43) (1,16) (0,54) (2,30) (1,15)
5 4,62 38,94 1,49 18,60 52,64 <0,004 25,27 39,61 27,90

20-40
(0,32) (0,44) (0,07) (0,49) (0,37) (0,24) (0,84) (1,12)
3,12 44,18 1,59 20,53 23,42 <0,004 27,49 19,26 32,98

Radmilovac 0-20
(1,02) (2,97) (0,13) 0,40 (0,50) (0,98) (0,00) (2,33)
-
3,35 45,25 1,46 14,75 22,89 <0,004 18,66 15,49 34,99
Kaluđerica 20-40
(1,48) (4,21) (0,28) (5,87) (0,53) (1,11) (1,39) (1,58)
4,08 46,27 1,79 23,68 35,19 <0,004 30,71 17,45 42,23

0-20
Opština (1,39) (4,12) (0,24) (4,20) (17,85) (3,60) (4,44) (7,40)
Grocka 4,34 47,33 1,78 22,94 30,17 <0,004 29,10 20,92 40,42
20-40
1,53 (5,53) (0,31) (6,02) (11,52) (5,63) (7,80) (8,15)
44
Kako je ESIA bibliografska, rezultati su dati kao preliminarni koje se dopunilo terenskim istraživanjem postojećeg
stanja, te stoga nisu previše detaljni.
322
Ispitivanja odabranih uzoraka zemljišta u zoni komunalne deponije u Vinči su pokazala da generalno
ne postoji rizik od zagađivanja životne sredine As, Cd, Cr, Cu, Ni, Pb i Zn jer se njihov sadržaj kretao u
opsegu vrednosti za iste u različitim tipovima zemljišta na svetskoj skali, izuzev na jednom broju
lokaliteta gde je izmeren povišen sadržaj B i Ni. Nivoi B veći od MDK su izmereni na teritoriji opštine
Grocka (lokaliteti Vinča 1 i 4) (Tabela D-36).
Radionuklidi
Pored prirodnih radionuklida u zemljištu mogu biti prisutni i proizvedeni radionuklidi, od koji su
najznačajniji 134Cs, 137Cs, 90Sr i 13I. Kontaminacija zemljišta radioaktivnim 137Cs na području Republike Srbije
je posledica Černobiljskog incidenta 1986. godine u Ukrajini. U zemljištu se 137Cs u najvećoj meri
zadržava u površinskom sloju zemljišta (0-10 cm), odakle spiranjem dospeva u dublje slojeve zemljišta
(vertikalna migracija radionuklida).
Tabela D-37. Specifična aktivnost radionuklida u zemljištu na teritoriji Opštine Grocka (Bq/kg) 45
Dubina
Lokalitet 40K 238U 226Ra 214Bi 232Th 137Cs
(cm)
Vinča 0-20 574±25 31±9 36±3 34±3 36±3 30±2
deponija
20-40 592±26 35±7 36±4 38±4 39±4 10±1
1,5 km
0-20 632±29 43±5 43±4 41±4 50±4 19±2
Vinča 2
20-40 626±28 49±6 46±4 48±4 49±4 17±1
Vinča 0-20 631±27 55±7 61±5 42±4 55±4 46±3

3 20-40 663±27 59±4 64±4 46±4 61±4 33±2
Vinča 0-20 596±27 42±5 42±4 41±4 49±5 41±3

4 20-40 601±27 47±5 43±4 41±4 56±5 7.1±0.6
Vinča 0-20 547±27 38±4 43±4 40±4 44±4 14±1

5 20-40 535±26 39±3 41±3 40±3 47±4 12±1
Radmilovac 0-20 605±30 43±8 45±4 45±3 49±4 7.2±0.5

- Kaluđerica 20-40 610±29 45±5 44±3 46±4 49±5 7.3±0.5
0-20 598 42 45 41 47 26
Opština Grocka
20-40 605 46 46 43 50 14
Prosečan sadržaj 238U je na području opštine Grocka bio nešto viši u odnosu na svetski prosek. Specifična
aktivnost 232Th je na svim ispitivanim lokacijama bila iznad svetskog proseka, što je posledica razlika u
geohemijskim karakteristikama zemljišta i stena. Sadržaj prirodnih radionuklida u zemljištu na području
Opštine Vinča, lokalitet Vinča 3, je bio nešto malo iznad odnosu prosečnih svetskih vrednosti, što može biti
45
Kako je ESIA bibliografska, rezultati su dati kao preliminarni koje se dopunilo terenskim istraživanjem postojećeg
stanja, te stoga nisu previše detaljni.
323
posledica dugogogodišnje upotrebe fosfatnih mineralnih đubriva (55-59 Bq/kg 238U, 61-64 Bq/kg 226Ra i 55-
61 Bq/kg 232Th) (Tabela D-36).
Na svim ispitivanim lokalitetima, osim lokaliteta Radmilovac-Kaluđerica, sadržaj 137Cs je bio veći na dubini
zemljišta od 0-20 cm, u odnosu na dubinu od 20-40 cm, što je posledica njegovog vezivanja i zadržavanja
u gornjem sloju zemljišta u većini ispitivanih lokacija. Sadržaj prirodnih radionuklida 238U, 226Ra i 232Th je
bio na nivou prosečnih svetskih vrednosti. Specifična aktivnost 40K se kretala u opsegu 487-769 Bq/kg,
prosečno 622 Bq/kg. Radiocezijum je detektovan u tragovima (2.3-7 Bq/kg) (Tabela D-36).
Istorijat zagađenja
Kao što je već opisano u poglavlju C.2, a što potvrđuju i dodatni intervjui zaposlenih u Vinči, u blizini
deponije Vinča u proteklih 15 godina nije bilo značajnih industrijskih aktivnosti (izuzev asfaltne baze), a
pregled starih mapa ukazuje na to da se ova analiza može produžiti na dalju prošlost. Dakle, neposredna
kontaminacija zemljišta iz drugih specifičnih industrijskih aktivnosti (sa specifičnim kontaminantima, koji
nisu mogli da budu identifikovani u obimu nultog stanja) ne očekuju se u blizini deponije.
Rezultati određivanja nultog stanja
U okviru sprovođenja utvrđivanja nultog stanja kvaliteta parametara životne sredine, pre početka radova
na izgradnji planiranih objekata, izvršeno je i određivanje kvaliteta zemljišta i sedimenata na širem
prostoru kompleksa Vinča.
Uzorkovanje je sprovedeno 29.03.2018. godine od strane laboratorije Anahem iz Beograda, na 10 mernih

mesta – 7 za zemljište i 3 za sediment.Dva uzorka za analizu PCBa i furana su uzeta u posebnom
uzokovanju, provedenom 15. marta. (Slika D-33 i Tabela D-38). Analizu uzoraka, u cilju određivanja fizičko-
hemijskih i mikrobioloških parametara, izvršila je ista laboratorija, dok je određivanje prisustva azbesta, na
5 od ukupno 10 lokacija, izvršila laboratorija Mol iz Beograda. Analize urađene od strane Anahem / Mol
laboratorija obavljaju se standardnim metodama u skladu sa njegovom akreditacijom (informacije su
javne):
• Mineralna ulja, mg/kg BS ISO 16703:2011

• pH vrednost SRPS ISO 10390:2007
• Sadržaj suve materije, % ISO 11465:1993
• Sadržaj organske materije gubitkom žarenja, % EN ЕN TC WI:2003
• Sadržaj metala, mg/kg
• Kadmijum (Cd) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Arsen (As) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Barijum (Ba) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Hrom (Cr) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Živa (Hg) EPA 3051A:2007/SRPS EN 1483:2008
• Bakar (Cu) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Nikl (Ni) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Olovo (Pb) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
324
• Cink (Zn) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007

• Kobalt (Co) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Antimon (Sb) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Berilijum (Be) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Kalaj (Sn) EPA 3051A:2007/EPA 6010c:2007
• Antracen EPA 3550C/8270D:2014
• Benzo(a)antracen EPA 3550C/8270D:2014
• Benzo(k)fluoranten EPA 3550C/8270D:2014
• Benzo(a)piren EPA 3550C/8270D:2014
• Krizen EPA 3550C/8270D:2014
• Fenantren EPA 3550C/8270D:2014
• Indeno (1,2,3-cd)piren EPA 3550C/8270D:2014
• Fluoranten EPA 3550C/8270D:2014
• Naftalen EPA 3550C/8270D:2014
• Benzo (g,h,i) perilen EPA 3550C/8270D:2014
• PAH (ukupni) EPA 3550C/8270D:2014
• PCB 28 ISO 10382:2002
• PCB 52 ISO 10382:2002
• PCB 101 ISO 10382:2002
• PCB 118 ISO 10382:2002
• PCB 138 ISO 10382:2002
• PCB 153 ISO 10382:2002
• PCB 180 ISO 10382:2002
• PCBs (ukupno) ISO 10382:2002
• Benzen EPA 5021A:2014
• Toluen EPA 5021A:2014
• Etilbenzen EPA 5021A:2014
• Stiren EPA 5021A:2014
• Ksilen EPA 5021A:2014
• BTEX (ukupni), mg/kg EPA 5021A:2014
• HC C5-10 EPA 8015d:2003
• CVOC (ukupni), mg/kg EPA 8260b:1996
• Bromidi, mg/kg EPA 9056 A:2007
• Hloridi, mg/kg EPA 9056 A:2007
• Fluoridi, mg/kg EPA 9056 A:2007
• Nitrati, mg/kg EPA 9056 A:2007
• Sulfati, mg/kg EPA 9056 A:2007
325
Slika D-33. Prostorni prikaz lokacija uzorkovanja zemljišta i sedimenata
Tabela D-38. Prikaz osnovnih podataka o mestima uzorkovanja – zemljište i sedimenti
Izvršeno ispitivanje
R.br. Oznaka mernog mesta Vrsta uzorka GPS koordinata
prisustva azbesta
N 44° 47' 10.30''
E 20° 35' 21.20''
N 44° 47' 18.20''
E 20° 35' 31.20''
N 44° 47' 31.20''
E 20° 35' 11.10''
N 44° 47' 20.78''
E 20° 36' 00.98''
Površinsko zemljište 5 N 44° 47' 20.05''
5 Sediment DA
– mulj E 20° 36' 17.31''
N 44° 47' 06.15''
E 20° 36' 13.60''
N 44° 46' 54.03''
E 20° 35' 49.80''
N 44° 46' 54.05''
E 20° 35' 36.58''
9 Sediment DA
– sludge E 20° 36' 41.02''
10 Sediment NE
– mulj E 20° 36' 35.72''
326
Svi uzorci tla i sedimenta su podvrgnuti istoj analizi. Dva uzorka zemljišta 15. marta podvrgnuta su analizi
polihloriranih dibenzodoksina i dibenzofurana. U donjoj tabeli su prikazana sva jedinjenja koja su
analizirana u uzorcima tla i sedimenata.
Tabela D-39: Spisak analiziranih jedinjenja
Oznaka uzorka Analizirano jedinjenje
Metali, hlorovane isparljive organske materije (CVOC), polihlorovani aromatični

Tačke SS1 – SS4, SS7 –
ugljovodonici (PAHs), polihlorovani bifenili (PCBs), isparljivi ugljovodonici C5-C10,
SS9
benzen, ethilbenzen, toluen, ksilen (BTEX), bromidi, nitrati, fluoridi, hloridi, sulfati.
Tačke SS3* i SS6* Polihlorirani dibenzodiokini PCDDS i polihlorirani dibenzofurani PCDF
* SS3 & SS6 izabrani su za mesto uzorkovanja zbog svog položaja u pogledu dominantnih vetrova, i odvojeni od puteva
ili drugih aktivnosti
Dobijeni rezultati su prikazani u Prilogu 5. Tabela D-40 prikazuje rezultate za jedinjenja čija je koncentracija
iznad vrednosti kvantifikacionog određivanja (>LQ), dok su žutom bojom označene koncentracije koje
prelaze prag detekcije:
327
Tabela D-40. Rezultati analize sedimenata

Oznaka uzorka i odgovarajući MDK
Parametetar
1 *MAC 2 *MAC 3 *MAC 4 *MAC 6 *MAC 7 *MAC 8 *MAC
Suva materija, % 82 77 76 82 82 80 80
Organske materije, % 3,4 - 5,5 - 4,8 - 4,6 - 3,5 - 4,2 - 5,1 -
Mineralna ulja, mg/kg <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002
pH 6,9 - 7,1 - 7,3 - 7,4 - 7,2 - 7,3 - 7,2 -
Metali, mg/kg
Kadmijum (Cd) 0,56 0,721; 112 0,60 0,761;112 0,56 1
0,73 ;11 2 0,44 0,731;112 0,45 0,711;112 0,53 0,721;112 0,57 0,761;112
Arsen (As) 4,5 301;562 5,1 301;582 4,8 291;552 3,4 291;552 2,9 291;552 3,9 291;552 4,2 311:582
Hrom (Cr) 49 1161;4412 68 1161;4412 58 1121;4262 31 1121;4262 37 1141;4332 30 1121;4262 39 1181;4482
Živa(Hg) 0,04 0,321;112 0,08 0,321;112 0,13 0,311;102 0,19 0,311;102 0,07 0,311;102 0,05 0,311;102 0,04 0,321;112
Bakar (Cu) 41 371;1942 29 381;2012 24 361;1922 15 361;1922 15 361;1922 14 361;1912 16 381;2032
Nikl (Ni) 35 431;2582 78 431;2582 71 411;2462 35 411;2462 45 421;2522 31 411;2462 42 441;2642
Olovo (Pb) 17 851;5392 20 891;5522 19 861;5342 12 861;5342 13 861;5332 15 851;5312 16 891;5562
Cink (Zn) 56 1541;7922 55 1571;8092 52 1501;7712 38 1501;7712 45 1511;7782 43 1491;7682 45 1601;8212
Druga jedinjenja
HC C5-10, mg/kg <0,15 - <0,15 - <0,15 - <0,15 - <0,15 - <0,15 - <0,15 -
CVOC (sum), mg/kg <0,22 - <0,22 - <0,22 - <0,22 - <0,22 - <0,22 - <0,22 -
Bromidi, mg/kg <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 -
Hloridi, mg/kg 340 - 6,3 - 316 - 24 - 33 - 19 - 28 -
Fluoridi, mg/kg <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 -
Nitrati, mg/kg 16 - 47 - 33 - 20 - 67 - 39 - 26 -
Sulfati, mg/kg 39 - 5,6 - 171 - 12 - 19 - 7,6 - 13 -
* Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu, Prilog 1, „SI. Glasnik RS” br.30/2018 (1-MDK, 2-remedijaciona vrednost opasne i štetne supstance).
328
Analiza uzoraka zemljišta pokazala je da je:
• U skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u

zemljištu, Prilog 1, „SI. Glasnik RS” br. 30/2018 (1-MDK, 2-remedijaciona vrednost opasne i
štetne supstance) izmerena koncentracija bakra prelazi graničnu vrednost u uzorku tla uzetih
na lokaciji 1 (Površinsko zemljište 1). Prekoračena granična vrednost koncentracije bakra na
lokaciji 1 je ispod propisanog ograničenja za sanaciju zemljišta, prema gore navedenom
programu;
• Izmerena koncentracija nikla prelazi granične vrednosti u uzorcima tla uzetih na lokalitetima 2
i 3 i 6 (površinska zemljišta 2, površinska zemljišta 3 i površinska zemljišta 6), u skladu sa
Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu, Prilog 1,
„SI. Glasnik RS” br.30/2018 (1-MDK, 2-remedijaciona vrednost opasne i štetne supstance).
Prekoračena granična vrednost koncentracije nikla na lokacijama 2, 3 i 6 je ispod propisanog
ograničenja za sanaciju zemljišta, prema gore navedenom propisu.
• Dakle, prema Uredbi o graničnim vrednostima zagađujućih, štetnih i opasnih materija u

zemljištu, Prilog 1. granične maksimalne i remediacijske vrednosti zagađujućih, štetnih i
opasnih materija u zemljištu („SI. Glasnik RS” br. 30/2018), prekoračene koncentracije bakra
(Cu) i nikla (Ni) ispod su propisane granice za sanaciju tla.
Azbest nije detektovan ni u jednom od analiziranih uzoraka zemljišta i sedimenata.
Analiza uzoraka SS3* i SS6* pokazuje relativno niske koncentracije dibenzodioksina (<56 ng/kg) i
dibenzofurana (<35,1 ng/kg). Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima
za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa definiše
remedijacione vrednosti za koncentraciju dioksina (1 µg/kg) u zemljištu. Ako se uzme u obzir zbir
dioksina (<0,056 μg/kg), ova vrednost ne prelazi ni u jednom uzorku zemljišta.
Tabela D-41. Koncentracija PCDD i PCDF jedinjenja u uzorcima zemljišta
Jedinjenje Jedinica SS3* SS6*
2,3,7,8 - TCDD ng/kg MS <2 <2

1,2,3,7,8 - PeCDD ng/kg MS <2 <2
1,2,3,4,7,8 - HxCDD ng/kg MS <2 <2
1,2,3,6,7,8 - HxCDD ng/kg MS <2 <2
1,2,3,7,8,9 - HxCDD ng/kg MS <2 <2
1,2,3,4,6,7,8 - HpCDD ng/kg MS 6,3 17
OCDD ng/kg MS 39 29
Dioxins (sum) ng/kg MS <55,3 <56
2,3,7,8 - TCDF ng/kg MS <2 <2
1,2,3,7,8 - PeCDF ng/kg MS <2 <2
2,3,4,7,8 - PeCDF ng/kg MS <2 <2
1,2,3,4,7,8 - HxCDF ng/kg MS <2 <2
1,2,3,6,7,8 - HxCDF ng/kg MS <2 <2
1,2,3,7,8,9 - HxCDF ng/kg MS <2 <2
2,3,4,6,7,8 - HxCDF ng/kg MS <2 <2
1,2,3,4,6,7,8 - HpCDF ng/kg MS <5 6,1
329
Jedinjenje Jedinica SS3* SS6*
1,2,3,4,7,8,9 - HpCDF ng/kg MS <5 <5

OCDF ng/kg MS <10 <10
Furans (iznos) ng/kg MS <34 <35,1
WHO-PCDD/F-TEQ Gornje granice ng/kg MS 6,4 6,6
WHO-PCDD/F-TEQ Donje granice ng/kg MS 0,1 0,2
I-PCDD/F-TEQ Gornje granice ng/kg MS 5,9 6
I-PCDD/F-TEQ Donje granice ng/kg MS 0,1 0,3
D.1.1.9. Klimatske karakteristike

Po svojim klimatskim karakteristikama istražno područje pripada umerenokontinentalnom klimatskom
pojasu, sa toplim letima i hladnim zimama, kao osnovnim karakteristikama ovog tipa klimata. Osnovne
klimatske karakteristike područja istraživanja uslovljene su njegovim geografskim položajem, širokom
otvorenošću prema panonskoj niziji kao i reljefom. Pored toga, topografske i morfolške karakteristike
svrstavaju Beograd u „košavsko” područje. Leta su topla i temperature preko 30° C uobičajeno traju u
proseku 31 dan godišnje, a temperature preko 25° C traju prosečno 95 dana. Zime su hladne i snežne
sa prosečno 21 danom godišnje ispod 0° C
Zbog potpune otvorenosti prema severu i severozapadu, i nepostojanju izrazitijih orografskih

prepreka, ovaj predeo se često nalazi pod uticajem hladnih vazdušnih masa koje preko severne i
srednje Evrope lako prodiru na jug. Severozapadno od Obrenovca, na razdaljini od 60 km vazdušne
linije, nalazi se planinski masiv, Fruška gora (538 mnm), koja je ujedno i jedina orografska prepreka
ovim vazdušnim strujnim masama. Za utvrđivanje klimatskih karakteristika istražnog područja,
analizirani su podaci srednjih godišnjih količina padavina za kišomernu stanicu Beograd, kao i podaci
srednjih godišnjih temperatura i vlažnosti vazduha za meteorološku stanicu Beograd.
Padavine
Kompletna analiza i interpretacija količine padavina predstavlja jednu od osnova za izučavanje

podzemnih voda, ali i drugih parametara životne sredine na istraživanom prostoru. Količine padavina
koje se izluče na istražno područje, u toku godine su različite i zavise od reljefa, nadmorske visine,
ekspozicije padavina, takođe, padavine su neravnomerno raspoređene tokom godine sa vrednostima
koje variraju u širokim granicama.
Za utvrđivanje režima padavina na istražnom području korišćeni su podaci Republičkog

hidrometeorološkog Zavoda Srbije za kišomernih stanica Beograd. Ovi podaci prikazanisu tabelarno i
grafički. Analizirane su prosečne godišnje sume padavina za period 2000-2015. godina.
330
Tabela D-42. Prosečni mesečni i godišnji iznosi padavina u mm za meteorološku stanicu Beograd (132mnm)
za period 2000-2015 godina (RHMZ, Beograd)
god/mesecc I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII UKUPNO
2000 27,3 28,3 30,3 41,9 34,5 19,1 29,3 7,8 70,7 16,6 20,7 41,2 367,70
2001 35,3 27,2 65,6 157,9 47,0 186,0 19,7 56,7 183,7 16,7 63,4 33,9 893,10
2002 15,1 14,0 14,8 53,7 20,9 79,6 60,7 106,8 51,9 88,3 35,8 52,8 594,40
2003 62,9 26,5 11,4 23,1 39,5 33,4 111,8 6,4 57,6 115,2 23,4 36,7 547,90
2004 93,5 29,4 18,9 71,7 63,3 113,8 94,6 89,3 45,0 32,9 129,5 50,3 832,20
2005 52,2 84,2 33,9 54,7 47,4 95,1 91,4 144,3 54,1 28,6 23,5 78,8 788,20
2006 43,2 59,1 104,4 97,0 42,3 137,8 23,3 120,6 24,3 20,9 24,5 51,9 749,30
2007 49,3 56,0 99,6 3,8 79,0 107,6 17,5 72,5 84,1 103,6 131,5 34,5 839,00
2008 44,6 8,3 79,7 34,9 60,6 43,3 53,0 45,6 68,5 18,4 51,0 79,0 586,90
2009 55,1 85,2 64,9 6,1 34,7 151,0 80,0 44,5 3,9 98,9 59,5 120,6 804,40
2010 91,6 112,8 47,2 43,7 86,4 181,7 41,4 53,5 51,8 48,8 45,2 36,1 840,20
2011 47,8 55,6 27,9 14,1 66,8 41,1 95,0 14,0 47,7 36,1 5,0 48,0 499,10
2012 87,2 61,5 2,4 66,9 127,9 16,0 39,0 4,5 30,7 44,9 28,1 55,1 564,20
2013 76,9 53,4 95,4 21,3 104,4 50,1 2,9 3,0 58,7 52,0 40,0 7,9 566,00
2014 24,1 19,9 48,7 85,3 280,4 60,3 250,6 63,5 126,0 61,2 8,8 66,3 1,095,10
2015 48,6 52,4 132,9 30,7 80,7 38,6 10,6 49,5 101,4 71,8 63,4 3,8 684,40
Mesečne
padavine 53,4 48,4 54,9 50,4 76,0 84,7 63,8 55,2 66,3 53,4 47,1 49,8 703,26
(prosek)
90.0
80.0
prosečne mesečne padavine (mm)
70.0
60.0
50.0
40.0
30.0
20.0
10.0
0.0
meseci
Slika D-34. Dijagram prosečnih mesečnih iznosa padavina u mm za meteorološku stanicu Beograd (132mnm)
za period 2000-2015 godina
331
Na padavinskoj stanici Beograd (Tabela D-42) za utvrđivanje režima padavina na istražnom području
korišćeni su podaci Republičkog hidrometeorološkog Zavoda Srbije za kišomernih stanica Beograd. Ovi
podaci prikazanisu tabelarno i grafički. Analizirane su prosečne godišnje sume padavina za period 2000-
2015. godina.
Maksimalna mesečna količina padavina u analiziranom području iznosi 280,4 mm (maj 2014. godine,
period katastrofalnih poplava na teritoriji opštine Obrenovac), a minimalna novembra 2011. godine,
kada je iznosila 5 mm. Godišnje sume padavina variraju od 367,7 mm (2000.) do 1095,10 mm (2014.).
Srednja godišnja vrednost padavina za stanicu Beograd za razmatrani niz godina iznosi 703,26 mm.
Kao što se iz priloženih tabela i slika može videti, najkišovitiji mesec za analizirani period je mesec jun,
dok je najmanje padavina tokom novembra. Srednji višegodišnji iznos padavina za istražno područje je
703.26 mm vodenog stuba. Zbog veličine područja istraživanja, kao i zbog različite nadmorske visine
pojedinih delova grada, srednje godišnje padavine veoma variraju. Na osnovu podataka iz
Vodoprivredne osnove Srbije (Slika D-34), srednjegodišnje padavine na teritoriji grada variraju u
intervalu od 580-840 mm. Najmanje padavine u proseku se javljaju u severnim delovima opštine
Palilula i Zemun, dok se najviše padavine javljaju u južnim delovima opštine Lazarevac.
332
Slika D-35. Prostorni raspored vrednosti srednjegodišnjih padavina na teritoriji grada Beograda za period
1953-2006 godina (karta izrađena po podacima VOS-a)
333
Temperatura vazduha
Temperatura vazduha predstavlja direktan pokazatelj količine sunčeve energije koju određena oblast
dobija, pa je usled toga veoma značajna, kao i vlažnost vazduha kod sagledavanja veličine isparavanja
površinskih voda sa izučavane oblasti, kao veoma važnog parametra u određivanju bilansa voda. Za
definisanje temperaturnog režima korišćeni su podaci merenja sa meteorološke stanice „Beograd“ za
period 2000-2015. godina, koji su predstavljeni tabelarno i grafički
Tabela D-43. Prosečni mesečni i godišnji iznosi padavina u mm za meteorološku stanicu Beograd (132 m nm)
za period 2000-2015. godine (RHMZ, Beograd)
year/month I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Annual
2000 -1.0 5.2 8.1 16.2 19.6 23.0 23.5 25.7 17.9 14.6 11.9 5.3 14.2
2001 4.2 5.4 11.8 12.0 18.3 19.0 23.0 24.0 16.1 14.8 4.7 -1.9 12.6
2002 1.2 8.5 10.3 12.1 20.1 22.9 24.3 22.2 17.4 13.2 10.6 1.3 13.7
2003 0.3 -2.1 7.1 12.1 21.5 25.0 23.1 25.6 17.8 10.8 9.2 2.8 12.8
2004 -0.3 3.6 7.7 13.1 16.0 20.6 23.1 22.0 17.2 15.1 7.6 3.7 12.5
2005 1.7 -1.3 5.8 12.7 17.7 20.3 22.6 20.6 18.4 12.8 6.7 3.4 11.8
2006 -0.5 1.9 6.5 13.7 17.4 20.2 24.7 20.9 19.2 15.2 8.9 4.3 12.7
2007 7.6 7.2 10.2 14.9 19.5 23.8 25.8 24.2 16.2 11.8 5.2 1.1 13.96
2008 3.2 6.3 9.1 13.8 19.3 23.0 23.7 24.0 17.0 14.8 9.1 4.6 13.99
2009 -0.2 2.9 7.9 15.8 19.9 21.0 24.1 24.1 20.6 13.1 9.9 4.7 13.65
2010 0.6 3.7 8.2 13.5 18.1 21.3 24.4 24.1 17.8 10.6 12.2 2.5 13.1
2011 1.6 1.0 9.0 14.4 17.5 22.2 24.0 24.7 22.6 12.1 4.4 5.5 13.25
2012 2.1 -3.0 10.1 14.5 17.9 24.9 27.0 26.3 21.5 14.7 10.5 2.0 14.04
2013 3.3 4.6 6.6 15.0 19.1 21.4 24.5 25.3 17.2 15.3 10.1 3.2 14.6
2014 5.3 7.8 10.8 13.7 17.2 21.4 23.0 22.5 18.3 14.1 9.6 4.6 14.0
2015 4.0 4.1 9.2 13.5 19.1 21.9 26.8 26.0 20.0 12.4 9.2 4.3 14.7
Average 2.1 3.2 8.7 13.8 18.6 22.0 24.2 23.9 18.5 13.5 8.7 3.2 13.4
334
Slika D-36. Dijagram srednjih mesečnih temperatura vazduha za meteorološku stanicu Beograd za period
2000-2015 godine
Temperature vazduha beleže kontinualni porast od najhladnijeg januara do najtoplijeg jula, nakon čega
se beleži tendencija pada temperature do decembra meseca. Najniže prosečne temperature javljaju
se tokom januara (2,1 °C), a najviše jula (24,2 °C). Srednja višegodišnja vrednost temperature vazduha
za razmatrani period iznosi 13,8 °C.
Relativna vlažnost vazduha
Poznavanje relativne vlažnosti vazduha, kao klimatskog elementa, je jako značajno zbog uticaja na
obrazovanje magle, oblaka i padavina. Takođe, veličina relativne vlažnosti vazduha je obrnuto
proporcionalna sa temperaturom vazduha, kada temperatura raste relativna vlažnost vazduha opada
i obrnuto. Za potpunije sagledavanje intenziteta isparavanja koje zavisi od obe pomenute veličine,
prikupljeni su i podaci o relativnoj vlažnosti vazduha.
Tabela D-44. Prosečni mesečni i godišnji iznos padavina u mm za meteorološku stanicu Beograd (132mnm) za
period 2000-2015 godina (RHMZ, Beograd)
god/mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godišnja
2000 78,6 67,6 61,6 57,3 54,5 47,3 50,9 44,9 66,3 67,3 68,0 78,3 61,9
2001 75,2 68,1 61,0 64,6 62,9 67,5 66,5 61,5 76,8 75,0 79,6 80,7 70,0
2002 75,9 62,8 55,1 62,8 57,3 57,0 61,8 68,0 69,8 72,2 68,1 77,0 65,7
2003 82,3 77,1 58,5 55,9 55,5 53,0 62,9 49,8 64,1 74,4 76,5 77,6 65,6
2004 80,3 73,8 64,3 67,2 65,0 68,4 62,4 69,1 69,7 75,3 76,0 81,2 71,1
2005 78,3 82,8 68,1 60,9 64,8 62,4 67,6 75,0 74,6 70,9 75,5 80,8 71,8
2006 74,1 77,6 68,4 66,3 61,1 68,7 55,9 70,7 65,1 64,8 69,6 81,0 68,6
2007 66,0 69,0 61,0 44,0 62,0 58,0 46,0 59,0 68,0 78,0 76,0 83,0 64,17
2008 75,0 64,0 63,0 63,0 58,0 61,0 57,0 55,0 67,0 69,0 69,0 76,0 64,75
2009 95,0 75,0 65,0 53,0 57,0 67,0 60,0 60,0 59,0 73,0 78,0 81,0 68,58
335
god/mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Godišnja
2010 80,0 76,0 63,0 67,0 67,0 73,0 66,0 61,0 70,0 73,0 68,0 79,0 70,3
2011 92,0 77,0 63,0 54,0 66,0 61,0 59,0 55,0 55,0 67,0 78,0 76,0 66,9
2012 76,0 75,0 50,0 59,0 66,0 52,0 50,0 41,0 53,0 69,0 72,0 79,0 61,8
2013 78,0 76,0 70,0 58,0 59,0 66,0 52,0 54,0 66,0 68,0 76,0 79,0 66,8
2014 75,0 68,0 66,0 69,0 67,0 61,0 65,0 66,0 73,0 72,0 74,0 80,0 69,7
2015 77,0 77,0 68,0 56,0 64,0 61,0 48,0 53,0 67,0 78,0 70,0 85,0 67,0
Prosečna 78,7 72,9 62,9 59,9 61,7 61,5 58,2 58,9 66,5 71,7 73,4 79,7 67,2
90.0
80.0
relativna vlažnost (%)
70.0
60.0
50.0
40.0
30.0
20.0
10.0
0.0
meseci
Slika D-37. Dijagram srednjih mesečnih vrednosti relativne vlažnosti vazduha za meteorološku stanicu
Beograd u periodu osmatranja 2000-2015. godine
Srednja višegodišnja vrednost relativne vlažnosti vazduha za posmatrani period iznosi 67,2 %. Mesec
sa najvišim vrednostima srednje relativne vlažnosti vazduha je decembar i to 79,7 %, a sa najnižim
vrednostima je juli sa 58,2 %. Ovo nam ukazuje da je u prolećnim i letnjim mesecima, usled manje
vlažnosti, najveća temperature vazduha.
Vazdušna strujanja
Kao i na druge klimatske parametre, na ružu vetrova prevashodno utiče reljef, topografija, struktura
grada, odnosno izgrađene strukture, vegetacija, zagađivanje i drugo. U slučaju Beograda najuticajniji
faktori su Dunav, Avala i Kosmaj i drugi navedeni parametri. Čestina vetrova po smerovima, tzv. ruža
vetra, dobijena po podacima sa Meteorološke opservatorije Vračar (φ 4448 N λ 2028Е n. v. 132),
ima oblik karakterističan za celo košavsko područje. Dominiraju dva smera: jugoistok i zapad-
severozapad. Jugoistočni smer je opštepoznat kao košava, a zapadni-severozapadni smer naziva se
gornjak. Ova dva smera tačnije je posmatrati kao sektore i to prvi kao sektor između istoka i juga, a
drugi kao sektor između zapada i severozapada. Ovo zbog toga što pri „košavskom procesu“ vetar u
336
različitim situacijama može da varira od istočnog do južnog smera. Gornjak varira od zapadnog do
severozapadnog smera.
Tabela D-45. Relativne čestine vetra po pravcima i tišine u promilima i srednje brzine vetra u m/s 1981-
2010.godine
ZSZ
SSZ
ZJZ
SSI
JJZ
ISI
SZ
JJI
IJI
JZ
SI
JI
C
S
Z
J
I
Relativne čestine (‰) 25 38 31 28 25 97 105 121 44 32 22 65 99 106 66 55 42
srednje brzine (m/s) 2,3 2 2 1,9 2,4 3,1 3 2,9 2,2 1,8 1,7 2 2,2 2,3 2,3 2,3
Slika D-38. Relativne čestine vetra po pravcima i tišine u promilima i srednje brzine vetra u m/s za period
1981-2010.godine.
Magla i smog
Složena topografija Beograda odražava se i na razlike u vrstama magle i smoga u pojedinim

topoklimatskim zonama grada. Na osnovu osmatranja na Meteorološkoj opservatoriji Vračar
(nadmorska visina 132 m), prema Atlasu klime Jugoslavije za period 1931-1960, godišnji broj dana sa
maglom u Beogradu iznosi 39. Na Opservatoriji Zeleno brdo vrste i učestalost magle su poput
„planinskih“ stanica. Magla je na njoj zimi za oko 30% češća nego na Vračaru, iako je ona dosta udaljena
od izvora zagađenja. Uzrok češćih zimskih magli na Zelenom brdu je u tome što se niski oblaci na toj
visini javljaju deset do petnaest puta godišnje, a na samom lokalitetu se unutrašnjost oblaka registruje
kao magla.
Činjenica da su u Beogradu prisutni različiti tipovi magle dovodi do toga da se na pojedinim lokalitetima
magla ponaša različito. Tako je u Surčinu vidljivost najmanja u jutarnjim časovima, kada se formiraju
inverzije. Na Zelenom brdu vidljivost je manja u toku dana nego u jutarnjim časovima, jer se magla
podiže iz nizije, a i niski oblaci se na brdu registruju kao magla. Sigurno je da utvrđene činjenice o
prostornoj raspodeli magle i vazdušnih strujanja mogu da pomognu u upoznavanju prostorne
raspodele aerozagađenja. Dnevni hod ovih meteoroloških elemenata ukazuje na dnevni hod zagađenja
vazduha.
337
D.1.1.10. Klimatske promene

Klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova današnjice. Klima na Zemlji se menja, tako
da će se, između ostalog, ekstremni vremenski uslovi mnogo češće javljati i biće intenzivniji od onih sa
kojima smo se sretali u prošlosti. Ekstremni vremenski uslovi, čiji smo svedoci, u budućnosti neće
predstavljati izuzetak, već će biti uobičajeni, tako da će i područje grada Beograda biti pogođeno
promenama klime. Grad Beograd je izradio Akcioni plan adaptacije na klimatske promene sa procenom
ranjivosti, a Skupština grada Beograda je usvojila Akcioni plan adaptacije na klimatske promene 23.
oktobra 2015. godine.
U okviru ovog dokumenta izvršena je procena budućih rizika i mogućnosti, zasnovana na analizi
klimatskih podataka za grad Beograd u dosadašnjem vremenskom periodu, analizi projekcije promena
klime na osnovu izvršenog modelovanja, kao i na rezultatima procene ranjivosti za grad Beograd.
Na Slika D-39 prikazana je prostorna distribucija mogućih uticaja klimatskih promena na visoko
ugrožene receptore unutar granica područja obuhvaćenog GUP-om za grad Beograd.
Scenario promena klime
U daljem tekstu prikazani su neki zaključci o projekcijama klimatskih promena na osnovu modelovanja
izvršenog u okviru projekta „ORIENTGATEˮ46 za periode 2021-2050. и 2071-2100. koji su upoređeni sa
referentnim periodom 1971-2000. godine (Đurđević i Kržić, 2014). Modelovanje je izvršeno na osnovu
RCP8.5 scenarija.
Tabela D-46. Projektovane promene temperature vazduha u Beogradu

Budući period upoređen sa referentnim periodom
Promene u periodu 2021 - 2050 2071 - 2100
– srednja godišnja temperatura +2°C (+2.05°C) (+5.65°C) +5.6°C
– srednja sezonska temperatura
zima + 2.95°C + 6.3°C
proleće + 1.7°C + 4.65°C
leto + 1.25°C (+1.3°C) + 5.4°C (+ 5.45°C)
jesen + 2.4°C (+ 6.05°C) + 6.10°C
- broj vrelih dana godišnje + 12 + 60
Podaci u zagradama pokazuju rezultate projekcija za manje delove područja Beograda.
Izvor: Rezultati modelovanja izvršenog u okviru projekta “ORIENTGATE” projekta47.
Tabela D-47. Projektovane promene nivoa padavina u Beogradu

Budući period upoređen sa referentnim periodom
1971–2000.
Promene u periodu 2021–2050. 2071–2100.
– srednja godišnja temperatura od +0 do 10% od -10 do -20 %
– srednja sezonska temperatura
zima od 0 do -10% od 0 do +10%
proleće od +10 do +20% od 0 do -10%
leto od 0 do +10% od -20 do -40%
46
http://www.orientgateproject.org/
47
Republički hidrometeorološki zavod, Virtuelni centar za klimatske promene za jugoistočnu Evropu i Institut za
meteorologiju Fakulteta fizike, decembar 2014.
338
jesen od 0 do +5% od -5 do -10%

- broj dana sa obilnim padavinama
(preko 20 mm) godišnje i promene od 0 do 0,5 (+10 do +40%) od 0 do 0,5 (+10 do +20%)
akumulacije (u zagradi) godišnje
Slika D-39. Prostorna distribucija mogućih uticaja klimatskih promena na visoko ugrožene receptore unutar
granica područja obuhvaćenog GUP-om
339
Analiza scenarija
U daljem tekstu prikazani su neki od zaključaka projekcija promene klime korišćenjem modelovanja
koje je izvršeno u okviru projekta „ORIENTGATEˮ za vremenske periode 2021–2050. godine i 2071–
2100. godine u poređenju sa referentnim periodom 1971–2000. godine. Modelovanje je izvršeno na
osnovu RCP8.5 scenarija.
Osnovni podaci o korišćenim projekcijama:
Regionalizacija scenarija za Srbiju izvršena je, od 1971. do 2000 – referentni periodi od 2011. do 2100
– RCP8.5 scenario (Representative Concentration Pathways – RCPs) na rezoluciji od ~8 km; RCP8.5 se
odnosi na pretpostavku o najvišim emisijama gasova staklene bašte i izabran je u okviru „ORIENTGATEˮ
projekta zato što se trenutno ne mogu uočiti nikakve tendencije smanjenja emisije gasova staklene
bašte.
Integracija je izvršena korišćenjem NMMB regionalnog modela. Model je razvio NOAA/NCEP-USA, a

Republički hidrometeorološki zavod i Virtuelni centar za klimatske promene za jugoistočnu Evropu
(South East European Virtual Climate Change Center) koriste ovaj model u operativne i istraživačke
svrhe. Rezultati globalnog klimatskog modela CMCC-CM (www.cmcc.it) korišćeni su za granične uslove
NMMB modela.
Rezultati, na osnovu kojih je izvršena analiza su javno dostupni u visokoj rezolucijii.
Temperature - Posmatrani uticaji i ukupna osetljivost u prolećnom i letnjem periodu biće uvećani zbog
očekivanog porasta temperature vazduha i većeg broja toplih dana tokom proleća i leta. Manja je
verovatnoća da će biti ekstremne hladnoće. Može doći do balansiranja: trendovi u budućnosti mogu
uticati na to da se izbalansira odgovarajuća situacija (npr. zimi postaje toplije), tako da postojeća
osetljivost može biti umanjena.
Padavine - Nema značajnih razlika između opštih trendova u vremenskiim periodima 2021–2050 i
2071–2100, osim kod padavina tokom leta. Krajem XXI veka tokom leta može biti dužih i ćešćih sušnih
perioda, ne samo zbog nižeg nivoa padavina već i zbog viših temperatura vazduha. Tokom jeseni i zima
ne treba očekivati značajne promene u prosečnim padavinama za oba posmatrana perioda. Međutim,
zbog povećanja temperatura, veće evapotranspiracije i dužeg perioda vegetacije, može doći do
povećanja sušnih perioda.
Iako se ne očekuje da će se promeniti broj dana sa obilnim padavinama, može se očekivati ekstremniji
režim sa povećanim intenzitetom padavina. Pojava obilnih padavina mnogo je izraženija tokom proleća
i leta nego tokom jeseni i zime (kao što je prikazano u analizi ekstremnih vremenskih događaja).
Vetar i oluje - Povećane tendencije tokom letnjih meseci mogu dovesti do uvećavanja postojeće
osetljivosti (trendovi koji intenziviraju postojeću situaciju – na primer, postaje toplije tokom leta –
mogu uticati na to da se u budućnosti uveća postojeća osetljivost), dok se ne očekuju značajnije
promene tokom zime.
340
Tabela D-48. Zaključci analize scenarija za vremenski period 2021–2050.

Posledice vremenskih Posledice vremenskih
Ključni parametar Proleće/leto Zima
događaja proleće/leto događaja jesen/zima
Temperatura Povećanje Povećanje е Toplotni talasi – Hladnoća – balansiranje
vazduha i broj uvećanje tokom leta zimi
vrelih dana
Ne očekuju se Ne očekuju se Suše – indiferentno Suše – indiferentno
Padavine promene promene tokom proleća/leta tokom jeseni/zime
Intenzitet padavina Povećanje Ne očekuju se Ekstremne Ekstremne
u danima sa promene padavine/poplave – padavine/poplave –
obilnim uvećanje tokom leta indiferentno tokom zime
padavinama
Povećanje Ne očekuju se Oluje/jak vetar – Oluje/jak vetar –
Oluje/vetar
promene uvećanje tokom leta indiferentno tokom zime
Tabela D-49. Zaključci analize scenarija za vremenski period 2071–2100
Posledice vremenskih Posledice vremenskih

Ključni parametar Proleće/leto Zima
događaja proleće/leto događaja jesen/zima
Temperatura
Toplotni talasi – Hladnoća – balansiranje
vazduha i broj vrelih Povećanje Povećanje
uvećanje tokom leta zimi
dana
Ne očekuju se Suše – balansiranje Suše – indiferentno

Padavine Smanjenje
promene tokom leta tokom jeseni/zime
Intenzitet padavina u Ekstremne Ekstremne

Ne očekuju se
danima sa obilnim Povećanje padavine/poplave – padavine/poplave –
promene
padavinama uvećanje tokom leta indiferentno tokom zime
Ne očekuju se Oluje/jak vetar – Oluje/jak vetar –
Oluje/vetar Povećanje
promene uvećanje tokom leta indiferentno tokom zime
Očekivane buduće promene vremenskih uslova u Beogradu – projekcije do kraja 21. veka:
Proleće i leto:
‒ Pojačavanje dejstva toplotnih talasa: srednja temperatura vazduha tokom letnjeg perioda će
rasti. Očekuje se da će se u budućem periodu češće javljati toplotni talasi i da će duže trajati.
‒ Pojačavanje intenziteta padavina u danima sa obilnim padavinama: očekuje se da će se
pojačati intenzitet padavina.
‒ Pojačavanje dejstva oluja: očekuje se pojava češćih i intenzivnijih oluja tokom proleća i leta,
što može povećati ranjivost.
Jesen i zima:
‒ Smanjivanje dejstva ekstremne hladnoće: zbog očekivanog povećanja temperature tokom

zimskog perioda, očekuje se će se ekstremne hladnoće javljati ređe i da će biti manje
intenzivne.
341
D.1.1.11. Prirodni rizici48

Na široj posmatranoj površini deponije "Vinča" mogući su sledeći prirodni rizici: klizišta, poplave,
zemljotresi i podzemne vode.
Klizišta
Prema podacima Katastra klizišta u Beogradu nestabilne padine, uključujući površine zahvaćene
aktivnim, umirenim i saniranim klizištima, zahvataju prostor od oko 377 km2. Pojave klizišta većih
razmera konstatovane su u području pobrđa i brdskih terena južno od Save i Dunava (na Savskoj padini,
na potezu Duboko-Umka, u užem gradskom području, na desnoj Dunavskoj padini (Karaburma,
Višnjica, Vinča, Ritopek, Grocka) i na dolinskim stranama desnih pritoka Save i Dunava.
Koluvijalni proces je razvijen na padini Dunava. Klizišta su uglavnom aktivna, a njihove dubine su veoma
velike, tj. prelaze 10-15m. Proširenje deponije u ovom delu polja ne bi trebalo planirati.
Proces klizanja u dolini Ošljanskog toka je manje razvijen, a lokalna klizišta su mnogo manja po veličini
i dubini (u proseku 3-5 m), a intenzitet rasipanja nije veliki. U predmetnoj oblasti se mogu razlikovati
četiri klizišta, uključujući:
1. Klizište u slivu južnog kraka Ošljanskog potoka. Klizišta je u većoj meri aktivna. Procenjena dubina
klizanja je oko 3-5 m. U uslovima neadekvatnog tehnogenog uticaja, proces klizanja se može aktivirati.
2. Klizište na desnoj padini u donjem delu Ošljanskog toka. Ovo klizišta je nešto veća u smislu područja
koje pogađa i nešto složenije, međutim, u prirodnim uslovima je mirno. Neadekvatni tehnogeni uticaji
mogu ponovo aktivirati proces.
3. Klizište na lokaciji „Todorović vinograd“ (severno od postojeće deponije) je u jednom malom delu
aktivno klizište, dok na većem delu terena više nema jasnih tragova ranijih pomeranja. Kao i kod
prethodnih klizišta, takođe neadekvatna operacija može dovesti do ponovnog aktiviranja kliznog
procesa.
Poplave
Deponija „Vinča“ nalazi se 1,6 km zapadno od reke Dunav. Najbliže stanice površinske vode (locirane
na reci Dunav) projektnom područja su: Zemun, Pančevo i Smederevo.
48
Geološka i geotehnološka dokumentacija za potrebe plana detaljne regulacije sanitarne deponije „Vinča“,
Institut za urbanizam Beograda, 2015.; Inžinjering i izgradnja nove deponije i sanacija postojeće deponije KČO
Vinča - Geološko-geotehnički elaborat (Eneroprojekt hidroinženjering a.d., Beograd 2017.)
342
Slika D-40. Mreža stanica površinskih voda – Sliv reke Dunav49

U donjoj tabeli prikazani su maksimalni nivoi reke Dunav na stanicama najbližim deponiji „Vinča“.
Tabela D-50. Maksimalno zabeleženi nivoi vode50
Stanica Kota „0“ (m) Maksimalni zabeleženi Maksimalni nivo vode
nivo vode (cm) izražen u metrima
nadmorske visine
Zemun1 67,87 783 75,7
Pančevo2 67,33 777 75,1
Smederevo1 65,36 845 73,8
1 – Period 1972. – 2016.
2 – Period 1992. – 2016.
Najniži deo deponije "Vinča" nalazi se na oko 85 metara nadmorske visine, što je oko 10 metara više
od maksimalnog nivoa vode zabeženog u širem posmatranom području, tako da se može zaključiti da
nema rizika od poplave.
Zemljotresi
Prema Amandmanu Pravilnika o tehničkim standardima za izgradnju visokih zgrada u seizmičkom

području (Sl. List SFRJ, broj 59/90), posmatranom terenu, slično kao i drugim terenima u Beogradu,
49
Izvor: Republički hidrometeorološki zavod Republike Srbije
50
Izvor podataka: Republički hidrometeorološki zavod Republike Srbije
343
dodeljen je višim stepenom seizmičkog intenziteta , od VII ° do VIII ° MCS sa vrednostima koeficijenta
zemljišne seizmičnosti Ks = 0,05.
D.1.2. PRIRODNA SREDINA
Deponija Vinča se nalazi u pograničnom području dva velika biogeografska područja (Slika D-41)51:
- Panonski biogeografski region,

- Kontinentalni biogeografski region.
Panonskom regijom Evrope dominira veliki ravni aluvijalni bazen koji je sa svih strana zatvoren niskim
brdima i planinama. U prošlosti ova oblast je bila pokrivena velikim predelima termofilnih šuma kojima
dominira hrast i šumskim stepama koje su bile isečene (za različite svrhe i omogućile različite načine
korišćenja zemljišta) i zamenjene travnjacima.
Kontinentalni biogeografski region pokriva veliki deo Evrope i prostire se praktično sa zapada na istok
kontinenta. Područje karakterišu veliki uticaji velikih reka ili tačnije njihovih plavnih područja. U
prošlosti je ovo ogromno područje bilo prekriveno bukovim šumama u nizinama, razdvojenim obilnim
plavnim područjima, močvaranim zemljištem i močvarama. Međutim, većina ove prirodne vegetacije
od tada je očišćena kako bi se obezbedilo gorivo i drvo, kao i da se omogući intenzivna poljoprivredna
delatnost.
Zbog lokacije na granici, primećena vegetacija pokazuje osobine oba regiona u zavisnosti od lokalnih
uslova i što je još važnije u zavisnosti od trenutne i ranije upotrebe zemljišta.
51
Podaci dobijeni sa EEA portala - https://www.eea.europa.eu/data-and-maps/data/biogeographical-regions-
europe-3
344
Slika D-41. Evropski biogeografski regioni (Deponija Vinča je obeležena crvenom tačkom).
Izvor podataka: https://www.eea.europa.eu/data-and-maps/data/biogeographical-regions-europe-3
D.1.2.1. Staništa i flora

Na osnovu istraživanja o biodiverzitetu sprovedenom u aprilu 201852, godine, staništa koja su
pronađena u planiranom projektnom području su sledeća:
• Antropogena staništa:
o telo deponije;
o kanali i bare od procednih voda;
o Vrste poljoprivrednih staništa (većina raspodele staništa je u zaštitnom području, neke
parcele se još uvek nalaze unutar projektnog područja)
o Drugi antropogeni tipovi staništa.
52
Istraživanje ekološkog nultog stanja za lokaciju deponije Vinča, Beograd, Republika Srbija, DVOKUT – ECRO doo,
jun 2018.
345
• Polu-prirodno (izuzetno modifikovano) stanište:

o povremeni tokovi (potoci);
• Prirodna staništa:
o Subkontinentalno grmlje;
o Subkontinentalno grmlje i mozaično raspoređene travnate površine umerenog
područja.
o Hrastove šume.
Dok su staništa područja koje okružuje deponiju (planirana zaštitna oblast projekta):
• Antropogena staništa:
o Vrste poljoprivrednih staništa
o Druge antropogene vrste staništa.
• Prirodna staništa:
o slatkovodna jezera (mrtvaje) sa pripadajućom obalnom vegetacijom;
o Aluvijalne šume;
o Hrastove šume.
Raspodela svih detektovanih staništa prikazana je na slici ispod.
346
Slika D-42. Mapa staništa napravljena na osnovu podataka dobijenih tokom terenskog istraživanja
347
Opis staništa
Telo deponije
Slika D-43. Deponija Vinča – pogled sa jugozapada.

Telo deponije nastalo je tokom decenija odlaganja otpada. Deo deponije je i dalje aktivan, drugi delovi su
delimično pokriveni inertnim otpadom/ zemljom. Vegetacija, koja se sastoji uglavnom od vrsta trava
(Poaceae spp.), uskoliste bokvice (Plantago lanceolata L.), širokoliste bokvice (Plantago major L.), hoću-
neću (Capsella bursa-pastoris (L.) Medik.) i repe (Brassica rapa L.) počela je da zarasta preko starije delove
deponije.
Slika D-44. Deponija Vinča – aktivni deo (levo); Deponija Vinča – stariji delovi (desno).
348
Kanali i bare od procednih voda
Slika D-45. Bara od procednih voda jugoistočno od tela deponije.

Kanali od procednih voda i bara se nalaze oko tela deponije i zauzimaju relativno mali prostor. Na nekoliko
lokacija uspeli su da se razviju mali delovi leja trske, odnosno delovi asocijacije Scirpo-Phragmitetum Koch
1926.
Slika D-46. Bara od procednih voda severozapadno od tela deponije sa Scirpo-Phragmitetum vegetacijom.
Vegetacija na ivicama sadrži štavelj (Rumex crispus L.), broćiku (Galium aparine L.), kukutu(Conium
maculatum L.), repu (Brassica rapa L.), običnu reniku (Lepidium draba L.) i trave (Poaceae spp.)
Poljoprivredna staništa
U delu koji okružuje deponiju, velike parcele zemlje se koriste za proizvodnju povrća i voća. Neke od
parcela od tada su napuštene, tako da postoje četiri vrste staništa:
349
- voćnjaci - u kojima su otkrivene različite vrste drveća voća: jabuke (Malus pumila Miller), kajsije
(Prunus armeniaca L.), trešnje (Prunus avium L.), višnje (Prunus cerasus L.), šljive (Prunus
domestica) kruške (Pirus communis L.);
- napušteni voćnjaci, u kojima je sečeno ili uklonjeno drveće i polako zarastaju, tj. sukcesija se
odvija;
- obradivo zemljište;
- napušteno obradivo zemljište koje je u različitim fazama sukcesije.
U okviru projektnog područja, većina poljoprivrednog zemljišta je napuštena, međutim još se koristi
nekoliko voćnjaka (južno od tela deponije).
Slika D-47. Voćnjaci u području.
Slika D-48. Napušteni voćnjaci u području.
350
Slika D-49. Obradivo zemljište u okolini.

Ova staništa, posebno ona koja se i dalje održavaju, su pod ekstremnim ljudskim uticajem. Pored
selektivne sadnje, neke oblasti se održavaju paljenjem vatre ili primenom herbicida, kako je pokazalo
istraživanje. Ovo je naglašeno jer ove prakse mogu imati negativne uticaje na susedna staništa.
Slika D-50. Ambalaža pesticida je ostala na travi koja je bila izbeljena i promenila sastav usled primene pesticida.
Druga antropogena staništa
Ovaj tip staništa obuhvata različita antropogena staništa koja pokrivaju zanemarljive oblasti i nisu važna
za očuvanje biodiverziteta u regionu.
Ovo uključuje i ostale infrastrukture deponije, puteve i terenske staze, zgrade deponije i manipulativne
površine. Ovo su slabo propustljive ili površine bez vegetacije.
U ovom tipu staništa uključeni su i obližnja asfaltna baza u blizini i objekat za odgoj pauna (dvorište).
Uređivanje prostora oko deponije uvelo je u životnu sredinu različite biljke nekih hortikulturnih vrednosti,
npr. četinari.
351
Pored staza i puteva formirana je nitrofilna ruderalna vegetacija, koja karakteriše visoka zeljaste biljke:
kopriva (Urtica dioica L.) i običan štavelj (Rumex crispus L.).
Povremeni vodotokovi
Ošljanski potok je klasifikovan u ovoj studiji kao povremeni vodotok zasnovano na podacima dobijenim
na topografskoj karti (1:25 000) Republike Srbije. Ošljanski potok potiče ispod deponije i spaja se sa
procednom vodom. Zbog toga je njegova obalna vegetacija veoma slična onoj u odvodnim kanalima.
Obalska vegetacija sastoji se od visokih zeljastih biljaka, karakterističnih za zemljište nutrijentima
obogaćeno ili poremećeno: običan štavelj (Rumex crispus L.), broćika (Galium aparine L.), kukuta (Conium
maculatum L.), čičak (Arctium lappa L.) , kopriva (Urtica dioica L.). Ošljanski potok je bez vodene vegetacije.
Slika D-51. Ošljanski potok.
Blizu ušća u Ošljanske bare razvili su se čestari invazivne vrste bagrenac (Amorpha fruticosa L.).
Slika D-52. Čestari invazivne vrste bagrenac (Amorpha fruticosa L.), blizu ušća u Ošljanske bare.
352
Subkontinentalno listopadno grmlje
Subkontinentalno listopadno grmlje su najrasprostranjenije prirodno stanište u planiranom projektnom

području. Razvili su se zbog toga što je ranije korišćenje zemljišta napušteno, što se može zaključiti iz
terasastih, sada zaraslih padina. Ovde je sukcesija dovela do razvoja travnatih površina, praćene razvojem
i širenjem niskih grmlja, a u kasnijim fazama formiranje dobro razvijenog grmlja.
U zavisnosti od lokacije razvile su guste, neprohodne grupacije ili čestari ili kao manje guste grupacije
naizmenično sa travom.
Sastav vrsta je uglavnom homogen, pretežno se sastoji od sviba (Cornus sanguinea L.), crvenog gloga
(Crataegus laevigata (Poir.) DC.) i trnjine (Prunus spinosa L.). Zapadno od deponije žbunasta vegetacija je
vrlo gusta, i potpuno je pokrila zemljište, sprečavajući uspostavljanje ostalih biljnih vrsta i ometa migracije
većih životinja. Ostale više vrste grmlja su prisutne kao što su beli glog (Crataegus monogyna Jacq.), poljska
ruža (Rosa arvensis Huds.) i žutika (Berberis vulgaris L.), zastupljene u različitim procentima. Grupacije
kupina Rubus spp. su takođe redovno prisutne. Povremeno se javljaju manji primerci vrsta drveća poput
crne zove (Sambucus nigra L.), leska (Corylus avellana L.) i hrast cer (Quercus cerris L.). Invazivne vste
bagrenac (Amorpha fruticosa L.) i bagrem (Robinia pseudacacia L.) imaju značajno prisustvo na svim
lokacijama. Na nekim manjim delovima bagrem je dominirao u odnosu na žbunastu vegetaciju (npr.
severno od deponije).
Slika D-53. Subkontinentalno listopadno grmlje, zapadno od ivice planiranog projektnog područja.
Subkontinentalno listopadno grmlje / Panonske travnate oblasti
U oblasti jugozapadno od deponije je grmlje manje dominantno, a travnate površine zauzimaju više
prostora. Ježevica (Dactylis glomerata L.), Francuski ljulj (Arrhenatherum elatius(L.) P.Beauv. ex J.Presl &
353
C.Presl) i vlasnjača (Poa pratensis L.). Neke od drugih vrsta su običan štavelj (Rumex crispus L.) i bela
detelina (Trifolium repens L.).
Slika D-54. Subkontinentalno listopadno grmlje i Panonske travnate oblasti, jugozapadno od planiranog
projektnog područja.
Slatkovodne bare (mrtvaje) sa pratećom obalnom vegetacijom
Ovo stanište se odnosi na Ošljanske bare (mrtvaje), locirane na oko 600 m od mesta deponije. Ove
slatkovodne bare su i dalje delimično povezane sa rekom Dunavom, tj. njihova voda se osvežava tokom
visokih nivoa vode. Ovo je značajno jer se periodično, bar do neke mere, mogu ublažiti uticaji priliva
procednih voda. Tokom terenskog istraživanja, zbog visokog nivoa vodotoka Dunava, mrtvaje su bile slabo
dostupne, što je ometalo detaljnu analizu vegetacije.
Ošljanske bare imaju velike površine pod vegetacijom Scirpo-Phragmitetum Koch 1926 asocijacije, tj.
primećene su tokom istraživanja leje trske Phragmites australis značajne veličine. Ova staništa trske su
izuzetno značajna za održavanje biodiverziteta, pošto su pogodne za močvarne ptice.
Leje trske su bolje razvijene na površinama više udaljenim od ušća Ošljanskog potoka. Tako da su se, u
oblasti mrtvaje blizu ušća, razvili gusti čestari invazivnih vrsta bagrenca (Amorpha fruticosa L.).
354
Slika D-55. Ošljanske bare (mrtvaje).
Aluvijalne šume
Aluvijalna šuma u istražnom području nalazi se u zaštitnoj oblasti oko Ošljanskih bara.
Klasa vegetacije Salicetea purpureae Moor 1958 sadrži obalske vrbovske šume i šume vrbe-topola
raspoređene duž reka - na rečnim ostrvima, obalama, pored ostalih slatkovodnih tela (npr. močvare,
jezera). Nisu biogeografski određene, već su ujednačene širom Evrope, određeni periodom u godini kada
su njihovi koreni sistemi potpuno potopljeni pod vodom. Dominantne vrste su bela vrba (Salix alba L.),
bela topola (Populus alba L.), crna topola (Populus nigra L.) i siva topola (Populus x canescens (Aiton) Sm.).
Oko Ošljanskih bara žbunje i delovi šume su naizmenično raspoređeni.
355
Slika D-56. Šume vrba i topola i grmlje oko Ošljanskih bara.
Hrastove šume
U okolini oblasti deponije hrastove šume, danas nisu razvijene u velikoj meri, tj. pokrivaju ograničene
fragmente sa značajnim područjima ivica šuma koje spadaju u kategoriju staništa grmlja opisanih ranije.
One se nalaze jugoistočno od deponije. Glavna determinantna vrsta drveća je hrast cer (Quercus cerris L.),
međutim sledeći elementi su preovlađujući (mešovita šuma): klen (Acer campestre L.), leska (Corylus
avellana L.), svib (Cornus sanguinea L.), orlovi nokti (Lonicera caprifolium L.), kupina (Rubus spp.), poljski
brest (Ulmus minor L.). Kao i u drugim tipovima staništa, invazivne vrste su takođe prisutne u ovom
staništu, kao što je bagrem (Robinia pseudoacacia L.).
Slika D-57. Šume hrasta, jugoistočno od deponije.
356
Tabela D-51. Nađene biljne vrste

Nađeno u planiranom Nađeno u Nacionalni status Nacionalni status
Familija Naučno ime vrste Narodni naziv (SR)
projektnom području zaštitnoj oblasti crvene liste* zaštite**
Adoxaceae Sambucus nigra L. crna zova ✓ ✓ - -
Amaryllidaceae Leucojum aestivum L. dremovac  ✓ - -
Apiaceae Conium maculatum L. kukuta ✓ ✓ - -
Araliaceae Hedera helix L. bršljen ✓ ✓ - -
Aristolochiaceae Aristolochia clematitis L. vučja jabuka ✓  - -
Ornithogalum
Asparagaceae vranji luk ✓  - -
umbellatum L.
Asteraceae Arctium lappa L. čičak ✓ ✓ - -
Asteraceae Artemisia vulgaris L. pelin ✓ ✓ - -
Asteraceae Senecio erraticus Bertol. rašljasta krstica ✓ ✓ - -
Taraxacum officinale (L.)

Asteraceae maslačak ✓ ✓ - -
Weber ex F. H. Wigg
Asteraceae Matricaria chamomilla L. kamilica ✓ ✓ - -
Asteraceae Achillea millefolium L. hajdučka trava ✓ ✓ - -
Berberidaceae Berberis vulgaris L. žutika ✓ ✓ - -
Betulaceae Corylus avellana L. leska ✓ ✓ - -
Betulaceae Carpinus betulus L. grab  ✓ - -
357

Aegonychon
Boraginaceae purpurocaeruleum (L.) rumenjak ✓ ✓ - -
Holub
Boraginaceae Anchusa officinalis L. volujak ✓ ✓ - -
Boraginaceae Symphytum officinale L. gavez ✓  - ZAŠTIĆENA
Boraginaceae Cerinthe minor L. pepeljuša ✓ ✓ - -
Boraginaceae Anchusa officinalis L. volujak ✓ ✓ - -
Capsella bursa-pastoris
Brassicaceae hoću-neću ✓ ✓ - -
(L.) Medik.
Brassicaceae Lepidium draba L. renika ✓ ✓ - -
Brassicaceae Brassica rapa L. repa ✓ ✓ - -
Bryaceae Bryaceae spp. mahovine ✓ ✓ - -
Caprifoliaceae Dipsacus fullonum L. šumska češljuga ✓ ✓ - -
Caprifoliaceae Lonicera caprifolium L. orlovi nokti  ✓ - -
Caryophyllaceae Dianthus barbatus L. bradati karanfil  ✓ - -
Caryophyllaceae Stellaria media L. mišjakinja ✓ ✓ - -
Caryophyllaceae Stellaria holostea L. visoka mišjakinja ✓ ✓ - -
Chenopodiaceae Chenopodium sp. pepeljuga ✓  - -
Compositae Ambrosia artemisiifolia L. ambrozija ✓  - -
358

Convolvulaceae Convolvus arvensis L. poponac ✓ ✓ - -
Cornaceae Cornus sanguinea L. svib ✓ ✓ - -
Equisetaceae Equisetum arvense L. rastavić  ✓ - -
Euphorbiaceae Euphorbia cyparissias L. obična mlečika ✓ ✓ - -
Euphorbiaceae Euphorbia helioscopia L. rana mlečika ✓ ✓ - -
Fabaceae Gleditsia triacanthos L. gledičija ✓ ✓ - -
Fabaceae Medicago spp. lucerke ✓ ✓ - -
Fabaceae Trifolium spp. deteline ✓ ✓ - -
Fabaceae Trifolium repens L. bela detelina ✓ ✓ - -
Vicia angusifolia (L.) ex

Fabaceae obična grahorica ✓ ✓ - -
Reichard
Fagaceae Quercus pubescens L. hrast medunac ✓ ✓ - -
Fagaceae Quercus cerris L. hrast cer ✓ ✓ - -
Juglandaceae Juglans regia L. orah ✓ ✓ - -
crvena mrtva
Lamiaceae Lamium purpureum L. ✓ ✓ - -
kopriva
Mentha longifolia (L.)

Lamiaceae nana dugolisna ✓ ✓ - -
Huds.
Lamiaceae Ajuga genevensis L. ledinska ivica ✓ ✓ - -
359

Leguminosae Amorpha fruticosa L. bagrenac ✓ ✓ - -
Leguminosae Robinia pseudoacacia L. bagrem ✓ ✓ - -
Malvaceae Tilia cordata Mill. sitnolisna lipa ✓  - ZAŠTIĆENA
Malvaceae Malva sylvestris L. crni slez  ✓ - -
Oleaceae Fraxinus excelsior L. beli jasen ✓ ✓ - -
Papaveraceae Papaver rhoeas L. bulka ✓ ✓ - -
Plantaginaceae Plantago lanceolata L. uskolisna bokvica ✓ ✓ - -
Plantaginaceae Plantago major L. velika bokvica ✓ ✓ - -
Phragmites australis
Poaceae trska ✓ ✓ - -
(Cav.) Trin. ex Steud.
Poaceae Typha latifolia L. širokolisni rogoz ✓ ✓ - -
Poaceae Dactylis glomerata L. ježevica ✓ ✓ - -
Arrhenatherum elatius(L.)
Poaceae P.Beauv. ex J.Presl & francuski ljulj ✓ ✓ - -
C.Presl
Poaceae Poa pratensis L. prava livadarka ✓ ✓ - -
Polygonaceae Polygonum sp. dvornik ✓ ✓ - -
Polygonaceae Rumex crispus L. obični štavelj ✓ ✓ - -
Polygonaceae Rumex obtusifolius L. štavelj ✓ ✓ - -
360

Ranunculaceae Clematis vitalba L. pavit ✓ ✓ - -
Ranunculaceae Ranunculus repens L. puzavi ljutić ✓ ✓ - -
Ranunculaceae Ranunculus acris L. oštri ljudić ✓ ✓ - -
Resedaceae Reseda lutea L. rezeda ✓ ✓ - -
Crataegus laevigata
Rosaceae šumski glog ✓ ✓ - ZAŠTIĆENA
(Poir.) DC.
Crataegus monogyna
Rosaceae beli glog ✓ ✓ - ZAŠTIĆENA
Jacq.
Rosaceae Malus pumila Miller jabuka ✓ ✓ - -
Rosaceae Prunus armeniaca L. kajsija ✓ ✓ - -
Rosaceae Prunus avium L. trešnja ✓ ✓ - -
Rosaceae Prunus cerasus L. višnja ✓ ✓ - -
Rosaceae Prunus domestica L. šljiva ✓ ✓ - -
Rosaceae Prunus spinosa L. trnjina ✓ ✓ - -
Rosaceae Pyrus communis L. kruška ✓ ✓ - -
Rosaceae Rosa arvensis Huds. poljska ruža ✓ ✓ - -
Rosaceae Rubus caesius L. plava kupina ✓ ✓ - -
Rosaceae Rubus spp. kupine ✓ ✓ - -
Rubiaceae Galium aparine L. broćika prilepuša ✓ ✓ - -
361

Rubiaceae Galium mollugo L. obična broćika ✓ ✓ - -
Salicaceae Populus alba L. bela topola ✓ ✓ - -
Salicaceae Populus nigra L. crna topola ✓ ✓ - -
Salicaceae Salix spp. vrbe ✓ ✓ - -
Salicaceae Salix alba L. bela vrba  ✓ - -
Sapindaceae Acer campestre L. klen ✓ ✓ - -
persijska
Scrophulariaceae Veronica persica Poir. ✓ ✓ - -
čestoslavica
Ailanthus altissima (Mill.)

Simaroubaceae kiselo drvo ✓ ✓ - -
Swingle
Ulmaceae Ulmus minor Mill. poljski brest ✓ ✓ - -
Urticaceae Urtica dioica L. kopriva ✓ ✓ - -
Vitaceae Vitis sp. loza  ✓ - -
* National Red List status: The Red Book of Flora of Serbia 1 (1999.), edit. Stevanović V., Ministarstvo zaštite prirodnih bogatstava i životne sredine, Biološki
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
** Nacionalni status zaštite: Uredba o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. Glasnik RS“, br. 5/2010 i
47/2011) Republike Srbije
362
D.1.2.2. Fauna
Tokom terenskog istraživanja pronađeni su tragovi divljih svinja (kopanja u blatu) u južnom delu planirane
projektne površine Vinčeve deponije. Poželjna staništa za ovu vrstu su dobro razvijene šume, tako da ovaj
nalaz ukazuje na to da jedinke povremeno koriste ovu oblast kao hranu.
Deponija pruža veoma dobro sklonište i izvor hrane za velike populacije različitih malih glodara kao što su
miševi (Mus spp., Apodemus spp.) i pacovi (Rattus spp.). Stanovništvo smeđeg pacova dominira na
deponiji u odnosu na crnog pacova, koji je izvorna vrsta. Veliki broj malih sisara (miševi i poljske voluharice)
su prisutni u čitavoj oblasti istraživanja (unutar planiranog projekta i zaštitne oblasti).
Značajne populacije malih glodara su glavni izvor hrane kune (Martes foina), koji je primećena da lovi na
južnoj granici sadašnje deponije.
Najgušće raspoređene vrste gmizavaca bile su uobičajeni zidni gušter (Podarcis muralis). Ovi gušteri su
vrlo lako uočljivi na mestima pod direktnim sunčevim svetlom, kao što su prirodne i veštačke površine bez
vegetacije. Obično su bili prisutni u grupama do pet primeraka. Gusta populacija vrste zidnog guštera je
bila u planiranom projektnom, kao i u zaštitnom području. Ovaj obrazac uslovljen je velikom raznolikošću
insekata koji su povezani sa deponijom (na primer, vrste Diptera), koji su važan izvor hrane za guštere.
Druga vrsta reptila zabeležena u planiranom projektnom području bila je zelembać (Lacerta viridis), koja
je vrsta koja preferira prirodna staništa kao što su grmlje i čestari.
Slika D-58. Zidni gušter (Podarcis muralis)
Deponija nudi adekvatno zaštićena i vlažna staništa za vrste (Julidae sp.) i kopneni izopodi poput (Porcellio
scaber). Populacije puževa porodice Helicidae često su pronađene u mestima zasenjenim vegetacijom.
363
Različite paukove mreže pronađene su u oblastima s grmovima, sa tipičnim reprezentativnim (Pisaura

mirabilis).
Najčešća i najveća grupa insekata prisutnih na deponiji su Diptera porodice Muscidae, Calliphoridae i
Sarcophagidae. Larvalne faze Diptera, poznate kao crvi, bili su jedini beskičmenjaci prisutni u bazenima
procednih voda deponije i u Ošljanskom potoku što podrazumeva značajnu otpornost ovih organizama na
zagađenje vode.
Ceo istraživani prostor, a naročito oko okolnih mrtvaja Ošljan, naseljavaju velika i raznolika populacija
komaraca, Diptera (Culicidae).
Druga najveća grupa insekata na deponiji, posle reda Diptera, bili su bubašvabe (Blattodea) koje su bile
zastupljeni sa dve vrste bubarus (Blatella germanica) i bubašvaba (Blatella orientalis) koji su vrlo lako
primećeni na deponiji i oko nje , u okviru oblasti planiranog projekta.
Raznovrsne cvetne zeljaste biljke i cvetno grmlje pružaju hranu za insekte koji se hranu nektarom. Na
lokaciji su prisutne devet vrsta leptira iz sledećih porodica: Hesperiidae, Nimphalidae, Papilionidae,
Pieridae, Licaenidae, Erebidae i Hesperiidae.
Slika D-59. Tamni dukat (Lycaena tityrus) (levo), admiral (Vanessa atalanta) (sredina), Dolycoris indicus (desno)
Uobičajena buba pronađena na cvetnim biljkama bila je (Cetonia aurata).
Red Himenoptera predstavljali su Apidae i Vespidae sa značajnom dominacijom zapadne medonosne

pčele (Apis mellifica). Neki primerci ovog reda se takođe nalaze na telu deponije.
Red Hemiptere predstavljali su tri vrste iz porodica Pirrhocoridae i Pentatomidae. Najdominantnija vrsta
ovog reda bila je vatrena stenica (Pirrhocoris apterus) koja je vrlo lako otkrivena zbog svoje sjajne boje i
specifičnog ponašanja (grupisanje primeraka).
Mali fragmenti travnjaka bili su naseljeni mravima (Formicidae) i nimfama zrikavaca (Tettigoniidae). Bube
porodica Coccinellidae pronađene su u biljkama koje su inficirane pripadnicima parazitskih biljnih vaši.
364
Uočene su samo dva insekta povezana sa vlažnim i vodenim staništima: jednim primerkom device
(Lestidae) i jednim uzorkom vodene bube (Ditiscidae), ali nisu bili povezani sa procednim vodama od
deponije.
Slika D-60. Eurydema ventralis (levo), (Pisaura mirabilis) (sredina), kućna muva (Musca spp.)
Tokom istraživanja ptica na deponiji Vinča registrovano53 je 57 vrsta ptica. Neke vrste ptica koriste telo
deponije za hranu i odmor, dok su neke vrste samo letele preko područja istraživanja. Najzastupljenija
vrsta bila je obični galeb (Larus ridibundus) sa procenjenom populacijom od oko 3000 primeraka na
deponiji. Takođe su zabeležene i druge uobičajene vrste poput sinjeg (Larus cachinnans/michahellis),
mrkog galeba (Larus fuscus) i velikih vranaca (Phalacrocorax carbo), ali sa znatno manjim populacijama. U
okolini osoblja deponije i vozila za odlaganje otpada prisutni su galebovi (Larus spp.), Bele rode (Ciconia
ciconia), čvorci (Sturnus vulgaris) i vrste iz porodice vrana (Corvidae). Vrste grabljivica držale su određenu
distancu i provodile većinu svog vremena na delovima deponije gde se odlaganje otpada nije odvijalo.
Populacija ptica reke Dunav i mrtvaje Ošljan (planirano projektno zaštitno područje) karakteriše prisustvo
močvarnih vrsta (kao što su Aithya nyroca, Spatula clypeata, Spatula querquedula, Mareca strepera,
Podiceps nigricollis, Microcarbo pigmaeus).
53
Istraživanje ptica na gradskoj deponiji „Vinča“ – preliminarni izveštaj, pripremili Marko Šćiban i Nikola Stanojević
iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) u aprilu 2018.
365
Tabela D-52. Nađene vrste faune (u planiranom projektnom području i u zaštitnoj oblasti).
Nacionalni
Crveni lista
Klasa Red Familija Naučno ime vrste Narodsko ime vrste (SR) status zaštite
status*
**
Mammalia Artiodactyla Suidae Sus scrofa (Linnaeus, 1758.) Divlja svinja LC ZAŠTIĆENA
Mammalia Carnivora Mustelidae Martes foina (Erxleben, 1777) Kuna LC ZAŠTIĆENA
Rattus norvegicus (Berkenhout,

Mammalia Rodentia Muridae Smeđi pacov - -
1769)
Mammalia Rodentia Muridae Rattus rattus (Linnaeus, 1758) Crni pacov LC -
Mammalia Rodentia Muridae Mus spp./ Apodemus spp. Miševi - -
Mammalia Rodentia Cricetidae Microtus arvalis (Pallas, 1778) Poljska voluharica LC -
STROGO
Aves Accipitriformes Accipitridae Buteo buteo (Linnaeus, 1758) Mišar LC
ZAŠTIĆENA
Circus aeruginosus (Linnaeus, STROGO

Aves Accipitriformes Accipitridae Eja močvarica LC
1758) ZAŠTIĆENA
Haliaeetus albicilla (Linnaeus, STROGO

Aves Accipitriformes Accipitridae Belorepan LC
1758) ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Accipitriformes Accipitridae Milvus migrans (Boddaert, 1783) Crna lunja LC
ZAŠTIĆENA
Anas platyrhynchos (Linnaeus,

Aves Anseriformes Anatidae Gluvara LC ZAŠTIĆENA
1758)
STROGO
Aves Anseriformes Anatidae Aythya fuligula (Linnaeus, 1758) Ćubasta patka LC
ZAŠTIĆENA
366
Nacionalni
Crveni lista
status*
**
STROGO
Aves Anseriformes Anatidae Aythya nyroca (Güldenstädt, 1770) Patka njorka LC
ZAŠTIĆENA
Aves Anseriformes Anatidae Cygnus olor (Gmelin, 1789) Labud grbac LC ZAŠTIĆENA
Aves Anseriformes Anatidae Mareca strepera (Linnaeus, 1758) Čegrtuša LC -
Aves Anseriformes Anatidae Spatula clypeata (Linnaeus, 1758) Plovka kašikara LC -
Spatula querquedula (Linnaeus,

Aves Anseriformes Anatidae Grogotovac LC -
1758)
Aves Charadriiformes Laridae Larus canus (Linnaeus, 1758.) Sivi galeb LC ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Charadriiformes Laridae Larus fuscus (Linnaeus, 1758) Mrki galeb LC
ZAŠTIĆENA
Larus melanocephalus (Temminck, STROGO

Aves Charadriiformes Laridae Crnoglavi galeb LC
1820) ZAŠTIĆENA
Larus michahellis /cachinnans

Aves Charadriiformes Laridae Sinji galeb LC -
(Naumann, 1840)
Aves Charadriiformes Laridae Larus ridibundus (Linnaeus, 1766) Obični galeb LC ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Ciconiiformes Ciconiidae Ciconia ciconia (Linnaeus, 1758) Bela roda LC
ZAŠTIĆENA
Columba livia f. domestica

Aves Columbiformes Columbidae Domaći golub - -
(Gmelin, 1789)
Columba palumbus (Linnaeus,

Aves Columbiformes Columbidae Golub grivnaš LC ZAŠTIĆENA
1758)
367
Nacionalni
Crveni lista
status*
**
Streptopelia decaocto (Frivaldszky,

Aves Columbiformes Columbidae Gugutka LC ZAŠTIĆENA
1838.)
STROGO
Aves Falconiformes Falconidae Falco tinnunculus (Linnaeus, 1758) Vetruška LC
ZAŠTIĆENA
Aves Galliformes Phasianidae Perdix perdix (Linnaeus, 1758) Jarebica LC ZAŠTIĆENA
Phasianus colchicus (Linnaeus,

Aves Galliformes Phasianidae Fazan LC ZAŠTIĆENA
1758.)
Aves Gruiformes Rallidae Fulica atra (Linnaeus, 1758) Liska NT ZAŠTIĆENA
Aegithalos caudatus (Linnaeus, STROGO

Aves Passeriformes Aegithalidae Dugorepa senica LC
1758.) ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Motacillidae Anthus pratensis (Linnaeus, 1758) Livadska treptaljka NT
ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Motacillidae Anthus spinoletta (Linnaeus, 1758) Planinska treptaljka LC
ZAŠTIĆENA
Carduelis cannabina (Linnaeus, STROGO

Aves Passeriformes Fringillidae Konopljarka LC
1758.) ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Fringillidae Carduelis chloris (Linnaeus, 1758) Zelentarka LC
ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Fringillidae Carduelis spinus (Linnaeus, 1758) Čižak LC
ZAŠTIĆENA
368
Nacionalni
Crveni lista
status*
**
Coccothraustes coccothraustes STROGO

Aves Passeriformes Fringillidae Batokljun LC
(Linnaeus, 1758.) ZAŠTIĆENA
Aves Passeriformes Corvidae Corvus corax (Linnaeus, 1758) Gavran LC ZAŠTIĆENA
Aves Passeriformes Corvidae Corvus cornix (Linnaeus, 1758) Siva vrana - ZAŠTIĆENA
Aves Passeriformes Corvidae Corvus frugilegus (Linnaeus, 1758) Gačac LC ZAŠTIĆENA
Aves Passeriformes Corvidae Corvus monedula (Linnaeus, 1758) Čavka LC ZAŠTIĆENA
Cyanistes caeruleus (Linnaeus, STROGO

Aves Passeriformes Paridae Plava senica -
1758) ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Fringillidae Fringilla coelebs (Linnaeus, 1758) Zeba LC
ZAŠTIĆENA
Garrulus glandarius (Linnaeus,

Aves Passeriformes Corvidae Sojka LC ZAŠTIĆENA
1758)
STROGO
Aves Passeriformes Hirundinidae Hirundo rustica (Linnaeus, 1758.) Seoska lasta LC
ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Motacillidae Motacilla alba (Linnaeus, 1758) Bela pliska LC
ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Motacillidae Motacilla flava (Linnaeus, 1758) Žuta pliska LC
ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Paridae Parus major (Linnaeus, 1758) Velika senica LC
ZAŠTIĆENA
369
Nacionalni
Crveni lista
status*
**
Passer domesticus (Linnaeus,

Aves Passeriformes Passeridae Vrabac pokućar LC -
1758)
Aves Passeriformes Passeridae Passer montanus (Linnaeus, 1758) Poljski vrabac LC ZAŠTIĆENA
Phoenicurus ochruros (S. G. STROGO

Aves Passeriformes Muscicapidae Crna crvenorepka LC
Gmelin, 1774) ZAŠTIĆENA
Phylloscopus collybita (Vieillot, STROGO

Aves Passeriformes Phylloscopidae Obični zviždak LC
1817) ZAŠTIĆENA
Aves Passeriformes Corvidae Pica pica (Linnaeus, 1758) Svraka LC ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Muscicapidae Saxicola torquata (Linnaeus, 1766) Crnoglava travarka LC
ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Sittidae Sitta europaea (Linnaeus, 1758) brgljez LC
ZAŠTIĆENA
Aves Passeriformes Sturnidae Sturnus vulgaris (Linnaeus, 1758) Čvorak LC ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Sylviidae Sylvia atricapilla (Linnaeus, 1758) Crnoglava grmuša LC
ZAŠTIĆENA
STROGO
Aves Passeriformes Turdidae Turdus philomelos (Brehm, 1831) Drozd pevač LC
ZAŠTIĆENA
Aves Pelecaniformes Ardeidae Ardea cinerea (Linnaeus, 1758) Siva čaplja LC ZAŠTIĆENA
Microcarbo pygmaeus (Pallas,

Aves Pelecaniformes Phalacrocoracidae Mali vranac LC -
1773)
370
Nacionalni
Crveni lista
status*
**
Phalacrocorax carbo (Linnaeus,

Aves Pelecaniformes Phalacrocoracidae Veliki vranac LC ZAŠTIĆENA
1758)
STROGO
Aves Podicipediformes Podicipedidae Podiceps nigricollis (Brehm, 1831) Crnovrati gnjurac LC
ZAŠTIĆENA
Tachybaptus ruficollis (Pallas, STROGO

Aves Podicipediformes Podicipedidae Mali gnjurac LC
1764) ZAŠTIĆENA
Reptilia Squamata Lacertidae Podarcis muralis (Laurenti, 1768) Zidni gušter LC -
Reptilia Squamata Lacertidae Lacerta viridis (Laurenti, 1768) Zelembać LC -
Crustacea Isopoda Porcellionidae Porcellio scaber (Latreille, 1804) Poderumska babura - -
Diplopoda Julida Julidae Julidae sp. - - -
Cepaea vindobonensis (C. Pfeiffer,

Gastropoda Pulmonata Helicidae - LC -
1828)
Gastropoda Pulmonata Helicidae Helix spp. - - -
Arachnida Araneae Pisauridae Pisaura mirabilis (Clerck, 1757) - - -
Arachnida Araneae - Aranea spp. - - -
Arachnida Trombidiformes - Trombidiformes spp. Biljne parazitske grinje - -
Blatella germanica (Linnaeus,

Insecta Blattodea Ectobiidae Bubarus - -
1767)
Insecta Blattodea Ectobiidae Blatta orientalis (Linnaeus, 1758) Bubašvaba - -
371
Nacionalni
Crveni lista
status*
**
Henosepilachna argus (Geoffroy

Insecta Coleoptera Coccinellidae ? bubamara - -
1762)
Exochomus quadripustulatus STROGO

Insecta Coleoptera Coccinellidae ? bubamara -
(Linnaeus 1758) ZAŠTIĆENA
Insecta Coleoptera Cerambycidae Aromia moschata (Linnaeus, 1758) ? strižibuba LC -
Insecta Coleoptera Scarabaeidae Cetonia aurata (Linnaeus, 1758) Buba zlata - -
Insecta Coleoptera Dytiscidae Dytiscidae sp. gnjurci - -
Insecta Coleoptera - Coleoptera spp. - - -
Insecta Diptera Muscidae Musca spp. Kućne muve - -
Insecta Diptera Calliphoridae Lucilia caesar (Linnaeus, 1758) Obična zelena muva - -
Calliphora vomitoria (Linnaeus,

Insecta Diptera Calliphoridae - - -
1758)
Insecta Diptera Sarcophagidae Sarcophagidae spp. - - -
Insecta Diptera Culicidae Aedes albopictus (Skuse, 1894) Azijski tigrasti komarac - -
Insecta Diptera Culicidae Aedes vexans (Meigen, 1830) Poplavni komarac ? - -
Insecta Diptera Culicidae Culicidae spp. - - -
Pyrrhocoris apterus (Linnaeus,

Insecta Hemiptera Pyrrhocoridae Vatrena stenica - -
1758)
Insecta Hemiptera Pentatomidae Dolycoris indicus (Stal, 1876) - - -
372
Nacionalni
Crveni lista
status*
**
Eurydema ventralis (Kolenati,

Insecta Hemiptera Pentatomidae - - -
1846)
Zapadna medonosna
Insecta Hymenoptera Apidae Apis mellifica (Linnaeus, 1758) DD -
pčela
Insecta Hymenoptera Vespidae Polistes gallicus (Linnaeus, 1761) Galska osa ? - -
Insecta Hymenoptera Vespidae Vespidae sp. ose - -
Insecta Hymenoptera Formicidae Formicidae spp. mravi - -
Syrichtus cribrellum (Eversmann,

Insecta Lepidoptera Hesperiidae - - -
1841)
Insecta Lepidoptera Nymphalidae Vanessa atalanta (Linnaeus, 1758) Admiral LC -
Iphiclides podalirius (Linnaeus,

Insecta Lepidoptera Papilionidae Prugasti jedrilac LC -
1758)
Zerynthia polyxena (Schiffermüller, STROGO

Insecta Lepidoptera Papilionidae Uskršnji leptir VU
1775) ZAŠTIĆENA
Insecta Lepidoptera Pieridae Pontia edusa (Fabricius, 1777) Zeleni Čipkavac LC -
STROGO
Insecta Lepidoptera Lycaenidae Lycaena dispar (Haworth, 1802) Veliki dukat VU
ZAŠTIĆENA
Insecta Lepidoptera Lycaenidae Lycaena tityrus (Poda, 1761) Tamni dukat LC -
Euplagia quadripunctaria (Poda,

Insecta Lepidoptera Erebidae - - -
1761)
373
Nacionalni
Crveni lista
status*
**
Insecta Lepidoptera Hesperiidae Syrichtus sp. - - -
Insecta Odonata Lestidae Lestidae sp. - - -
Insecta Orthoptera Tettigoniidae Tettigoniidae spp. zrikavci - -

*Crvene knjige i liste životinja:
- Red Book of Fauna of Serbia, 1, Reptiles = Crvena knjiga faune Srbije 1, Gmizavci (2015.) Ajtić R. et al. (ed. Tomović, Kalezić M., Džukić), Beograd: Univerzitet u Beogradu,
Biološki Fakultet: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd.
- Red Book of Butterflies of Serbia = Crvena knjiga dnevnih leptira Srbije (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea) (2003.), Jakšić P., Zavod za zaštitu prirode, Beograd.
- Temple, H.J. and Terry, A. (Compilers). 2007. The Status and Distribution of European Mammals., Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities.
- Cox, N.A. and Temple, H.J. 2009. European Red List of Reptiles. Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities.
- BirdLife International (2015) European Red List of Birds. Luxemburg: Office for Official Publications of the European Communities.
- Cuttelod, A., Seddon, M. and Neubert, E. 2011. European Red List of Non-marine Molluscs. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
- Van Swaay, C., Cuttelod, A., Collins, S., Maes, D., López Munguira, M., Šašić, M., Settele, J., Verovnik, R., Verstrael, T., Warren, M., Wiemers, M. and Wynhof, I. 2010. European
Red List of Butterfies Luxembourg: Publications Office of the European Union.
- Nieto, A. and Alexander, K.N.A. 2010. European Red List of Saproxylic Beetles. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
- Nieto, A., Roberts, S.P.M., Kemp, J., Rasmont, P., Kuhlmann, M., García Criado, M., Biesmeijer, J.C., Bogusch, P., Dathe, H.H., De la Rúa, P., De Meulemeester, T., Dehon, M.,
Dewulf, A., Ortiz-Sánchez, F.J., Lhomme, P., Pauly, A., Potts, S.G., Praz, C., Quaranta, M., Radchenko, V.G., Scheuchl, E., Smit, J., Straka, J., Terzo, M., Tomozii, B., Window, J. and
Michez, D. 2014. European Red List of bees. Luxembourg: Publication Office of the European Union.
(VU – vunerable, NT – near treatened, LC- least concern, DD – data deficient)
**Nacionalni status zaštite: Uredba o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. Glasnik RS“, br. 5/2010 i 47/2011) Republike
Srbije
374
D.1.2.3. Vrste od posebnog interesa
Ugrožene i zaštićene vrste

Tokom istraživanja u okviru planiranog projektnog područja nađeno je nekoliko zaštićenih i strogo
zaštićenih vrsta faune. Od pronađenih sisara, divlja svinja i kuna su zaštićene vrste prema nacionalnom
zakonodavstvu. Strogo zaštićene vrste insekata su (Exochomus quadripustulatus), takođe dve vrste
leptira koje su ranjive prema Crvenoj listi Srbije: Uskršnji leptir (Zerynthia Polyxena) i veliki dukat
(Licaena dispar).
Slika D-61. Veliki dukat (Lycaena dispar) (levo), Uskršnji leptir (Zerynthia Polyxena) (desno)
Slika D-62. (Exochomus quadripustulatus) (levo), Bubazlata (Cetonia aurata) (desno)

U planiranom projektnom području tokom istraživanja ptica zabeležen je niz zaštićenih i strogo
zaštićenih vrsta, oni i opšte lokacije gde su posmatrane su prikazani u tabeli ispod54.
54
Istraživanje ptica na gradskoj deponiji „Vinča“ - preliminarni izveštaj koji su pripremili Marko Šćiban i Nikola
Stanojević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) u aprilu 2018.
375
Slika D-63. Tačke osmatranja ptica u okviru planiranog projektnog područja 55

Tabela D-53. Posmatrane zaštićene i strogo zaštićene vrste ptice i njihov raspored generalno u okviru
planiranog projektnog područja.
Nacionalni
Telo Jugozapadno od tela Zapadno od tela
Vrsta status
deponije deponije teponije
zašitte*
Jarebica (Perdix perdix) ZAŠTIĆENA ✓
Fazan (Phasianus colchicus) ZAŠTIĆENA ✓ ✓ ✓
Golub grivnaš (Columba palumbus) ZAŠTIĆENA ✓
gugutka (Streptopelia decaocto) ZAŠTIĆENA ✓
STROGO
Bela roda (Ciconia ciconia) ✓
ZAŠTIĆENA
55
Istraživanje ptica na gradskoj deponiji „Vinča“ – preliminarni izveštaj, pripremili Marko Šćiban i Nikola
Stanojević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) u aprilu 2018.
376
Siva čaplja (Ardea cinerea) ZAŠTIĆENA ✓
Veliki vranac (Phalacrocorax carbo) ZAŠTIĆENA ✓
Obični galeb (Larus ridibundus) ZAŠTIĆENA ✓
Crnoglavi galeb (Larus STROGO

✓
melanocephalus) ZAŠTIĆENA
Sivi galeb (Larus canus) ZAŠTIĆENA ✓
STROGO
Mrki galeb (Larus fuscus) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Crna lunja (Milvus migrans) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Mišar (Buteo buteo) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Vetruška (Falco tinnunculus) ✓
ZAŠTIĆENA
Sojka (Garrulus glandarius) ZAŠTIĆENA ✓
Svraka (Pica pica) ZAŠTIĆENA ✓ ✓ ✓
Čavka (Corvus monedula) ZAŠTIĆENA ✓
Gačac (Corvus frugilegus) ZAŠTIĆENA ✓
Gavran (Corvus corax) ZAŠTIĆENA ✓
Siva vrana (Corvus cornix) ZAŠTIĆENA ✓
STROGO
Velika senica (Parus major) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Plava senica (Cyanistes caeruleus) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Seoska lasta (Hirundo rustica) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Dugorepa senica (Aegithalos caudatus) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Obični zviždak (Phylloscopus collybita) ✓ ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Crnoglava grmuša (Sylvia atricapilla) ✓ ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Brgljez (Sitta europea) ✓
ZAŠTIĆENA
Čvorak (Sturnus vulgaris) ZAŠTIĆENA ✓ ✓
STROGO
Drozd pevač (Turdus philomelos) ✓ ✓
ZAŠTIĆENA
377
STROGO
Crna crvenorepka (Phoenicurus ochruros) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Crnoglava travarka (Saxicola torquata) ✓
ZAŠTIĆENA
Poljski vrabac (Passer montanus) ZAŠTIĆENA ✓
STROGO
Bela pliska (Motacilla alba) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Žuta pliska (Motacilla flava) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Livadska treptaljka (Anthus pratensis) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Planinska treptaljka (Anthus spinoletta) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Zeba (Fringilla coelebs) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Zelentarka (Carduelis chloris) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Čižak (Carduelis spinus) ✓
ZAŠTIĆENA
STROGO
Konopljarka (Carduelis cannabina) ✓
ZAŠTIĆENA
Batokljun (Coccothraustes STROGO
✓
coccothraustes) ZAŠTIĆENA
*Nacionalni status zaštite: Uredba o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka,
životinja i gljiva („Sl. Glasnik RS“, br. 5/2010 i 47/2011) Republike Srbije
Vrste ptica otkrivene na/iznad tela deponije, ili ga koriste kao za hranilište ili su preletale. Vrlo je
verovatno da se bar neke vrste posmatrane jugo-zapadno od tela deponije ili zapadno od tela deponije
gnezde na ovom području, kao što su Jarebica (Perdix perdix), Fazan (Phasianus colchicus), Svraka ( Pica
pica), Velika senica (Parus major), Plava senica (Cyanistes caeruleus), Dugorepa senica (Aegithalos
caudatus), Običan zviždak (Phylloscopus collybita), Crnoglava grmuša (Silvia atricapilla), Čvorak
(Sturnus vulgaris), Drozd pevač (Turdus philomelos ), Crnoglava travarka (Saxicola torquata), Poljski
vrabac (Passer montanus), Livadska treptaljka (Anthus pratensis), Zelentarka (Carduelis chloris), Čižak
(Carduelis spinus) i Batokljun (Coccothraustes coccothraustes). Za druge vrste, kao što je veliki vranac
(Phalacrocorax carbo), staništa koja se nalaze u ovoj oblasti nisu adekvatna za gnežđenje.
Dve zaštićene biljne vrste su otkrivene na samoj granici planiranog projektnog područja - gavez
(Symphytum officinale L.) i sitnolisna lipa (Tilia cordata Mill.), i kao jedinke. Međutim, zaštićene su i dve
vrste koje predstavljaju noseće elemente staništa grmlja u okviru planiranog područja projekta - šumski
glog (Crataegus laevigata (Poir.) DC) i beli glog (Crataegus monogyna Jack.). Na mapi ispod je data
generalna raspoređenost šumskog gloga u okviru planiranog projektnog područja, pa je važno naglasiti
da njihova količina varira.
378
Slika D-64. Zaštićene biljne vrste u okviru planiranog projektnog područja.
Invazivne vrste
Planirano područje projekta karakteriše prisustvo invazivnih vrsta biljaka: bagrem (Robinia
pseudacacia), bagrenac (Amorpha fruticosa) i kiselo drvo (Ailanthus altissima). Nađeni su kako stariji
(najmanje deset godina) tako i mlađi uzorci (u obliku klijavaca). Skupina bagremova je povremeno u
potpunosti potisla lokalnu vegetaciju (na primer blizu asfaltne baze i umesto nekih grmova). Bagrenac
je homogeno bio prisutan u područjima sa subkontinentalnim listopadnim grmovima i značajno je
prisutan i na travnatim parcelama. Primerci kiselog drveta su se proširili uglavnom u blizini staza, ali su
pronađene i u drugim staništima.
379
Slika D-65. Invazivne vrste bagrema (levo), bagrenca (sredina), i kiselog drveta (desno).
Mlade biljke ambrozije (Ambrosia artemisiifolia) pronađene su samo na jednoj lokaciji u blizini severne
ivice deponije. Pošto je ova vrsta poznata po brzom raspršivanju u poremećenom okruženju, njena
populacija je verovatno u ranim fazama lokalne invazije.
Blizu Ošljanskog potoka u zaštitnom području pronađeno je i nekoliko primeraka gledičije (Gleditsia
triacanthos). Ova vrsta je već primećena u Srbiji i povremeno je lokalno invazivna. Njegove invazije su
naročito uspešne u aluvijalnim šumama. Usled značajne degradacije staništa na širem području, može
se pretpostaviti da ova vrsta može imati intenzivan invazivni potencijal.
Slika D-66. Gledičija (Gleditsia triacanthos).
Na području mrtvaje u okolini ušća Ošljanskog potoka (u zaštitnom području projekta) razvijeni su gusti
čestari invazivne vrste bagrenca.
Gore razmatrane invazivne vrste: bagrem (Robinia pseudacacia), bagrenac (Amorpha fruticosa), kiselo
drvo (Ailanthus altissima) i ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) proglašeni su kao veoma invazivni u
Srbiji56. Poremećena prirodna okruženja (na primer napušteno poljoprivredno zemljište, napušteni
travnjaci, zagađena zemlja) su osetljive na invaziju, što znači da se u budućnosti može očekivati još brža
disperzija i rast populacije ovih organizama, što predstavlja pretnju lokalnom biodiverzitetu.
56
Lazarević et al., 2012
380
D.1.2.4. Zaštićena područja prirode

U Srbiji prirodna područja su zaštićena na osnovu različitih zakonodavnih okvira i međunarodnoih
konvencija:
• Zaštićena područja – definisana sledećim aktima: Zakon o nacionalnim parkovima („Službeni

glasnik RS“, br. 33/93 i 44/93) i Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", broj 36/09 i 88/10)
• Područja Emerald mreže su definisana na osnovu Bernske konvencije.

• Važna područja za ptice (IBA) – definisana međunarodnom organizacijom BirdLife
International
• Važna područja za biljke (IPA) –definisana međuarodnom organizacijom Plantlife International
• Odabrana područja za dnevne leptire (PBA) - definisana različitim kriterijumima (kao što su
Crvene knjige, EU Direktiva o Staništima 32/43, individualna istraživanja itd.).
• Ramsar lokacije – definisane globalnom organizacijom Wetland International na osnovu

Ramsarske Konvencije.
• Ekološka mreža Srbije - definisana Uredbom o ekološkoj mreži („Službeni glasnik Republike
Srbije“, br. 102/10), ove oblasti treba uključiti u mrežu Natura 2000 nakon što Srbija uđe u EU,
njene oblasti obuhvataju gore navedene vrste zaštićenih oblasti prirode. Ekološka mreža Srbije
čine područja od posebnog ekološkog značaja (ASCI) i Ekološki koridori.
Planirani projekat se ne nalazi ni u jednom od gore navedenih područja ili mreža.
IPA, PBA ili Ramsar lokacije se ne nalaze u blizini (u okviru 5 km) od planiranog projektnog područja.
U okviru 5 km od lokacije, približno 4,5 km jugoistočno, sa suprotne strane rečne obale Dunava, nalazi
se zaštićeno područje Strogi rezervat prirode Ivanovo.
381
Slika D-67. Zaštićena područja u blizini deponije

Izvor: Zvanični online GIS pretraživač Instituta za očuvanje prirode Srbije (http://serbia.gdi.net/zzps/)
Lokacija kandidata za Emerald mrežu „Pančevačke ade“ RS0000056 nalazi se na cca. 2,6 km severno
- severoistočno od planiranog projektnog područja i jedino je unutar 5 km od lokacije. Pančevske ade
su složeni sistem rečnih ostrva sa dobro razvijenim močvarnim vegetacijama i pratećim močvarnim
vrstama faune.
382
Slika D-68. Područje Emerald mreže u blizini deponije
Izvor: Zvanični online GIS pretraživač Saveta Evrope (http://emerald.eea.europa.eu/)
„Ušće Save u Dunav“ važno područje za ptice (IBA) RS017IBA lokacija se nalazi u blizini planiranog
projektnog područja (obuhvata mrtvaje Ošljan). Njegove granice su identične granicama područja
ekološke mreže od posebnog ekološkog značaja „Ušće Save u Dunav“. „Trigger“ vrste IBA „Ušće Save
u Dunav“ su populacije gakova (Nycticorax nycticorax), zimske populacije malog vranca (Microcarbo
pygmaeus) i prisutnih populacija belorepana (Haliaeetus albicilla).
383
Slika D-69. Važno područje za ptice (IBA)
Izvor: Zvanični BirdLife International GIS pretraživač (http://datazone.birdlife.org/country/serbia/ibas)
U blizini deoponije, nalaze se sledeća područja Ekološke mreže Srbije (Slika D-70):
• Područje posebnog ekološkog značaja "Ušće Save u Dunav", i

• Ekološki koridor međunarodnog značaja „Dunav i njegova zabarena/plavna područja
uzvodno i nizvodno“.
384
Slika D-70. Ekološka mreža.
Područje posebnog ekološkog značaja "Ušće Save u Dunav"
Oblast posebnog ekološkog značaja „Ušće Save u Dunav" nalazi se na ušću reke Save i reke Dunav.
Zaštićena je zbog svojih staništa u vodnih i močvarnih staništa koja podržavaju široku lepezu
životinjskih vrsta.
Ovo područje ima iste granice kao i važna područja za ptice (IBA) koja se takođe naziva „Ušće Save u
Dunav“ RS017IBA. Najbliži dio u okviru projekta nalazi se oko 180 m zapadno od područja IBA /
Ekološke mreže.
Uključuje i zaštićena područja Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvo u Beogradu, deo Predela
izuzetnih odlika Forland leve obale Dunava kod Beograda i deo područja zaštićenog staništa Veliko
blato; sve ove oblasti se nalaze na više od 9 km severozapadno od planiranog projekta.
Takođe, uključuje i područje kandidata za Emerald mrežu Pančevačke ade RS0000056.
Ošljanske mrtvaje su deo područja od posebnog ekološkog značaja „Ušće Save u Dunav“.
385
Ekološki koridor međunarodnog značaja „Dunav i njegova zabarena/plavna područja uzvodno i

nizvodno“
Ekološki koridor međunarodnog značaja „Dunav i njegova zabarena/plavna područja uzvodno i

nizvodno“ je veliki koridor koji se proteže preko reke Dunav i dela njegovih plavnih površina sa
stajaćom vodom (bare, mrtvaje itd.).
Ovo područje obuhvata zaštićena područja Specijalni rezervat prirode „Bagremara“, Park prirode
„Begečka jama“ i tri spomenika prirode „Kamenički park“, „Ivanovačka ada“, „Ritske šume na
Mačkovom sprudu“. Takođe se preklapa sa područjem u procesu proglašenja zaštićenog područja pod
imenom „Ribarsko ostrvo“, a tri područja planirana da budu zaštićena u budućnosti „Bogojevački rit“,
„Rit između Plavne i Bačkog Novog Sela“ i „Ritovi Podunavlja“.
D.1.3. LJUDSKO I SOCIJALNO OKRUŽENJE
D.1.3.1. Vazduh
Vazduh je jedan od glavnih faktora životne sredine, čiji kvalitet određuje kvalitet života ljudi direktnim
uticajem na zdravlje, ali i indirektno utiče na sve ostale faktore okoline. Brojne studije su potvrdile
porast mortaliteta i morbiditeta izazvanog kontaminiranim vazduhom. Kvantifikacija uticaja zagađenog
vazduha na zdravlje ljudi postala je jedna od ključnih komponenti (argumenata) u donošenju odluka
zainteresovanih strana.
Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda vrši se kroz sistem praćenja kojim je uspostavljena
nacionalna i lokalna mreža mernih stanica i/ ili mernih stanica za fiksna merenja.
Uredba o utvrđivanju zona i aglomeracija („Službeni glasnik RS“, br. 58/2011 i 98/2012) definiše zone
i aglomeracije na teritoriji Republike Srbije kako bi se kontrolisao, održavao i poboljšao kvalitet
vazduha.
Zona je deo teritorije Republike Srbije sa definisanim granicama, utvrđenim u svrhu procene i
upravljanja kvalitetom vazduha koji, u smislu kontrole, održavanja i/ili poboljšanja kvaliteta vazduha,
čini karakterističnu funkcionalnu celinu.
Aglomeracija je zona sa više od 250.000 stanovnika. Jedna od osam uspostavljenih aglomeracija na

teritoriji Republike Srbije je aglomeracija „Beograd“, koja obuhvata teritoriju grada Beograda.
Program merenja zagađenja vazduha na teritoriji Beograda osigurava postizanje nekoliko ciljeva:
- praćenje nivoa zagađenja vazduha u odnosu na graničnu vrednost (LV), tolerantne vrednosti
(TV), maksimalne dozvoljene vrednosti (MDV) i ciljne vrednosti (CV),
- preduzimanje preventivnih mera za zaštitu vazduha od zagađenja,
- informisanje javnosti i davanje preporuka za ponašanje u događajima povećanog zagađenja
vazduha,
386
- praćenje trendova koncentracija po zonama gradske teritorije,

- procenu izloženosti stanovništva,
- identifikacija izvora zagađenja ili rizika,
- vrednovanje dugoročnih trendova,
- razmatranje uticaja mera koje se primenjuju na nivo zagađenja vazduha.
a) Redovni državni i lokalni monitoring kvaliteta vazduha (SEPA)
Uredbom o utvrđivanju zona i aglomeracija („Službeni glasnik RS“, broj 58/2011 i 98/2012) područje
Srbije podeljeno je na tri zone i osam aglomeracija, radi kontrole, održavanja uslova i/ ili poboljšanje
kvaliteta vazduha.
Cela teritorija Beograda pripada aglomeraciji „Beograd“.
Zahtevi za praćenje kvaliteta vazduha, koji uključuju kriterijume za određivanje minimalnog broja
mernih mesta i mesta uzorkovanja u slučaju fiksnih i indikativnih merenja, metodologije za merenje i
procenu kvaliteta vazduha, zahteve u vezi podataka i metode za pružanje podataka o oceni kvaliteta
vazduha, kao i obim i sadržaj informacija o proceni kvaliteta vazduha utvrđena su Uredbom o uslovima
za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“, broj 11/2010, 75/2010 i 63/13).
Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije, stoga i na teritoriji grada Beograda, vrši se
jedinstvenim sistemom za praćenje koji obuhvata državnu i lokalnu mrežu mernih stanica i/ ili mernih
mesta za fiksna merenja. U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, Agencija za zaštitu životne sredine je
proglašena odgovornim izvršiocem za uspostavljanje i upravljanje sistemom za automatsko praćenje
kvaliteta vazduha u okviru državne mreže za monitoring, dok je Sekretarijat za zaštitu životne sredine
grada Beograda zadužen za kontrolu kvaliteta vazduha u lokalnoj mreži grada Beograda.
Državnu mrežu mernih stanica i tačaka određuje Program kontrole kvaliteta vazduha definisan
Uredbom o utvrđivanju Programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži („Službeni glasnik RS“,
broj 58/2011). Državnu mreža mernih stanica za praćenje kvaliteta vazduha u Beogradu obuhvata 4
merne stanice.
Lokalnu mrežu mernih stanica određuje Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada
Beograda, definisan u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha
(„Službeni glasnik RS“, broj 11/2010 i 75/10). Lokalna mreža grada Beograda obuhvata 18 mernih
stanica koje su uspostavljene da bi se postiglo: kontinuirano fiksno merenje nivoa zagađujućih materija
iz stacionarnih izvora zagađenja vazduha u naseljenim područjima (18 mernih stanica), neprekidno
fiksno merenje nivoa zagađujućih materija iz nepokretnih izvora zagađenja vazduha u industrijskim
oblastima (3 merne tačke) i indikativna merenja nivoa zagađujućih materija iz pokretnih izvora
zagađenja vazduha (15 mernih stanica).
Prostorna distribucija automatskih mernih stanica i mernih mesta u državnoj i lokalnoj mreži za
praćenje kvaliteta vazduha na karti grada Beograda data je na Slika D-71.
387
Slika D-71. Pregled uspostavljenih mernih stanica u Republici Srbiji za Grad Beograd, 2016. (Izvor: SEPA)
Merenje emisije vazduha i merenje zagađenja se vrši u roku od 24 sata tokom cele godine. Podaci
dobijeni od automatskih stanica su agregirani na jedan sat, dok su podaci dobijeni od poluautomatskih
stanica agregirani do 24 sata.
Sledeći rezultati su dobijeni za Grad Beograd tokom 2016. godine:
SO2
Srednja godišnja vrednost sumpor-dioksida iznad granične vrednosti (50 μg/m3) nije zabeležena tokom
2016. godine, niti je premašena dnevna granična vridnost (125 μg/m3).
NO2
U 2016. godini u Beogradu je prekoračena godišnja granična vrednost za NO2 od 40 μg/m 3 na stanici
Beograd_Stari Grad, a srednja granična vrednost iznosila je 45,8 μg/m3. Tolerantna godišnja vrednost
50 μg/m3 prekoračena je na mestima Beograd_Mostar (μg/m3) i Beograd_Despota Stefana (59 μg/m3).
Iznos dnevne granične vrednosti od 85 μg/m3 prijavljen je na sledećim stanicama: Beograd_Despota

Stefana 34 dana, Beograd_Stari Grad 24 dana, Beograd_Mostar 15 dana i Beograd_Novi Beograd 4
dana.
Suspendovane čestice PM10
U 2016. godini, većina stanica je zabeležila prekoračenje godišnje granične vrednosti (40 μg/m3). Na
teritoriji grada Beograda najveće prosečne godišnje vrednosti zabeležene su na stanici Beograd_Novi
Beograd (49 μg/m3). Bilo je i prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti.
Suspendovane čestice PM2.5
Tokom 2016. godine, prekoračenje godišnje granične vrednosti od 25 μg/m3 nije zabeleženo.
388
CO
Godišnja granična vrednost ugljen monoksida (3 μg/m3) nije bila prekoračena ni na jednoj mernoj tački
u Beogradu 2016. godine, kao ni granična vrednost maksimalne dnevne 8-časovne koncentracije (10
μg/m3).
Benzen
Rezultati merenja benzena u 2016. godini pokazuju da nije bilo prekoračenja godišnje granične
vrednosti.
Prizemni ozon
Rezultati merenja prizemnog ozona u 2016. godini pokazuju da nije bilo prekoračenja godišnje granične
vrednosti.
Pored fiksnih merenja u državnim i lokalnim mrežama za kvalitet vazduha, vrše se i indikativna merenja.
Tešli metali u suspendovanim česticama PM10
Sadržaj teških metala (olovo (Pb), arsen (As), kadmijuma (Cd) i nikla (Ni)) u česticama PM10 u 2016.
godini određen je na stanicama unutar državne mreže i na lokalnim mrežnim stanicama, u kojoj meri
zahtevaju indikativna merenja. Prosečna godišnja vrednost teških metala u suspendovanim česticama
u 2016. godini u gradu Beogradu je prikazana na Slika D-72.
Zabeležene srednje koncentracije su znatno niže od ciljne vrednosti za navedene teške metale. Treba
napomenuti da vremenski pokrivenost merenjem nije bila zadovoljavajuća u ovom slučaju.
Slika D-72. Srednje godišnje vrednosti teških metala u 2016. godini (Izvor: SEPA)
389
Benzo(a)piren u frakciji suspendovanih čestica PM10
Sadržaj benzo(a)pirena u česticama PM10, kao najvažniji predstavnik policikličnih aromatičnih

ugljovodonika (PAHs), određeuje se u oviru državne mreže za kvalitet vazduha na stanicama u
Beogradu: Beograd_Despota Stefana, Beograd_Novi Beograd i na stanici Beograd_Slavija. Rezultati
merenja prikazani su u Tabela D-54.
Tabela D-54. Statistički prikaz benzo(a)pirena u PM10 u 2016. godini (Izvor: SEPA)
Srednja Maksimalna
godišnja dnevna 50. 75.
Benzo(a)piren Broj uzoraka 25. percentil
vrednost koncentracija percentil percentil
(ng/m3) (ng/m3)
Beograd_Despota
4 40,6 64 0,28 0,78 1,71
Stefana
Beograd_Novi
3 26,3 64 0,29 0,78 2,34
Beograd
Beograd_Slavija 6 28,8 24 0,63 4,17 8,63
Ciljna vrednost 1
Propisana ciljna godišnja vrednost benzo(a)pirena od 1 ng/m3 prekoračena je tokom 2016. godine na
svim stanicama. Vremenska pokrivenost ovih merenja kretala se od 6% na stanici Slavija do 17% na
stanicama Beograd 1 i Beograd 2.
Najveća dnevna vrednost izmerena je na stanici u Bulevaru Despota Stefana i iznosila je

40,59 ng/m3.
Ocena kvaliteta vazduha za 2016. godinu zasnovana je na godišnjim koncentracijama zagađujućih

materija, u skladu sa Uredbom o uslovima monitoringa i zahtevima za kvalitet vazduha. Analizirajući
dobijene rezultate kontinuiranih merenja nivoa zagađujućih materija iz stacionarnih izvora zagađenja
vazduha u naseljenim područjima u državnoj i lokalnoj mreži tokom 2016. godine za grad Beograd
zaključeno je da je vazduh u gradu Beogradu treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen, zbog
prekoračenja graničnih vrednosti za PM10 i NO2 . (Tabela D-55).
Tabela D-55. Ocena kvaliteta vazduha u 2016. godini u Beogradu (Izvor: SEPA)
Godišnje koncentracije zagađujućih materija
Procena kvaliteta
konc. >125 μg/m3
konc. >120 μg/m3

konc. > 85 μg/m3
konc. >50 μg/m3
konc. >5 mg/m3

vazduha
Broj dana sa
Broj dana sa
Broj dana sa
Broj dana sa
Broj dana sa
Merna stanica
(mg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
PM2.5
PM10
C6H6
NO2
SO2
CO
O3
Beograd_Stari Grad 46 24 34 52 23 0.5 0 49 0

III
Beograd_Novi Beograd 32 0 33 54 23 0.4 0
390
Godišnje koncentracije zagađujućih materija
Procena kvaliteta
konc. >125 μg/m3
konc. >120 μg/m3

konc. > 85 μg/m3
konc. >50 μg/m3
konc. >5 mg/m3

vazduha
Broj dana sa
Broj dana sa
Broj dana sa
Broj dana sa
Broj dana sa
Merna stanica
(mg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
(μg/m3)
PM2.5
PM10
C6H6
NO2
SO2
CO
O3
Beograd_Mostar 13 0 51 15
Beograd_Vračar 0.5 0
Beograd_Zeleno Brdo 17 0 21 0 48 110
Beograd_Despota Stefana 41 1 59 34 45 91 0.6 0
Beograd_Obrenovac 16 0 18 0 45 104
Beograd_Novi Beograd 2 31 1 37 4 49 103
Slika D-73. Kategorije kvaliteta vazduha tokom 2016. godine (Izvor: SEPA)
Gledajući duži vremenski period, od 2010. do 2016. godine (Slika D-74), može se zaključiti da su u
aglomeraciji Beograda čestice PM10 najčešće doprinele jako zagađenom vazduhu (9-31%), dok je azot-
dioksid izazvao visoko zagađeni vazduh u do 6% slučajeva. U kategoriji zagađenog vazduha
preovladavaju čestice PM10 (11-26%) i azot dioksid (1-9%), ali je i dominantan prizemni ozon sa
frekvencijom od 3-18%.
391
Slika D-74. Strukturna procena kvaliteta vazduha u aglomeraciji Beograda u tom periodu 2010-2016. (Izvor:
SEPA)
U periodu 2010-2016, osim u 2014. godini, Beograd je imao jako zagađeni vazduh kategorije III,
uglavnom zbog povećane koncentracije čestica PM10 ili povremeno i zbog povećane koncentracije NO2,
kao što je slučaj u 2016. godini (Slika D-74)57.
Tabela D-56. Kretanje kvaliteta vazduha u gradu Beograd u periodu 2010-2016. (Izvor: SEPA)
Kategorija kvaliteta vazduha u periodu 2010-2016

Aglomeracija
2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Beograd III III III III II III III
Na osnovu dobijenih rezultata kontinuiranih fiksnih merenja nivoa zagađujućih materija iz stacionarnih
izvora zagađenja vazduha u naseljenim područjima u državnoj i lokalnoj mreži u periodu 2011-2015.
godine zaključuje se da su dominantna zagađujuća materija u ambijentnom zraku na području
Beograda prvenstveno suspendovane čestice i azot dioksid, dok se, generalno gledano, može reći da
koncentracije čađi i sumpor dioksida pokazuju opadajući trend.
Maksimalne koncentracije za posmatrani vremenski period za ove zagađujuće materije su prikazane u

nastavku.
57
Provedena je studija o disperziji zraka za operativnu fazu Projekta, a rezultati su pokazali da će predložena
projektna rješenja i mjere smanjenja zadržati kvalitet zraka na projektnom području na zadovoljavajućem nivou.
Sadašnji dizajn zadovoljava trenutne granične vrijednosti emisija iz Direktive o industrijskim emisijama (IED)
2010/75 / EU. Ipak, obezbjeđenje kontinuiranog sistema za monitoring emisija (CEMS) je uključeno u opseg
projekta koji je u skladu sa Direktivom o spaljivanju otpada. CEMS će biti instaliran za praćenje čitavog spektra
zagađivača iz EfV tokom faze rada. Ako monitoring pokaže da su zaposlene mjere nedovoljne, primjenjivat će se
strože mjere.
392
Tabela D-57: Maksimalne dnevne koncentracije zagađujućih materija na teritoriji Beograda 58

maksimalna godina
koncentracija 2011 2012 2013 2014 2015
čađ, µg/m3 238 115 183 64 172
SO2, µg/m3 550 401 174 111 189
NO2, µg/m3 658 245 408 231 231
PM10, µg/m3 94 630 341 281 280
b) Dodatni monitoring kvaliteta vazduha u periodu velikog požara u junu 2017. (SEPA)
Tokom juna 2017. godine deponiju Vinča zahvatio je požar. Dim koji je nastajao širio se na okolne
delove grada. Tokom požara, kao i nekoliko dana nakon gašenja, Gradski institut za javno zdravlje u
Beogradu, koji redovno prati 24 merne stanice u okviru lokalne mreže za praćenje, kontinuirano je
pratio koncentraciju zagađujućih materija u vazduhu na teritoriji Beograda, sa posebnim naglaskom na
situaciju u vezi sa požarom na deponiji Vinča. Posebna pažnja posvećena je Lešću, Višnjičkoj Banji,
Višnjici, Rospi ćupriji, Karaburmi, Krnjači, Kotežu, Borči, Mirijevu, delovima Zvezdare u Beogradu, ali i
drugim delovima grada koji mogu biti pogođeni, čak i ako se nalaze na znatnoj udaljenosti od deponije,
jer se, usled meteoroloških uslova tokom noći i tokom ranih jutarnjih časova, zagađujuće materije šire
ne velikoj udaljenosti.
Zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Grada Beograda, uspostavljene su 4 dodatne

merne stanice kako bi se detaljnije pratilo stanje koja je nastalo. Dodatne merne stanice su merile u
periodu od 8. juna 2017. do 29. juna 2017. godine. Ove merne stanice odabrane su na način kako
najbolje pokazati uticaj požara na deponiji Vinča na kvalitet vazduha:
1. Darinke Jevrić, br. 35, Višnjička banja sa sledećim parametrima: suspendovane čestice
manje od 10 mikrona u prečniku (PM10) sa analizom teških metala, policikličnih
aromatičnih ugljovodonika i jona, benzena i njegovih derivata, fenolnih supstanci,
formaldehida, akroleina , amonijak;
2. Ulica Nova 109, br. 15, sa sledećim parametrima: ukupne suspendovane čestice sa
analizom teških metala, policikličnih aromatičnih ugljovodonika i jona, benzena i njegovih
derivata, fenolnih supstanci, formaldehida, akroleina, amonijaka;
3. Agencija za zaštitu životne sredine, ulica Ruže Jovanović 27a sa sledećim parametrima:
ukupne suspendovane čestice sa analizom teških metala, policikličnih aromatičnih
ugljovodonika i jona, benzena i njegovih derivata, fenolnih supstanci, formaldehida,
akroleina, amonijaka uz redovno praćenje Agencije za zaštitu životne sredine Srbije
4. Pumpna stanica Vinča, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija sa sledećim parametrima:
suspendovane čestice PM10 sa analizom teških metala, policikličnih aromatičnih
ugljovodonika i jona, benzena i njegovih derivata, fenolnih supstanci, formaldehida,
akroleina, amonijaka. Pored toga, mobilna ekotoksikološka jedinica Gradskog instituta za
58
Izvor: Kvalitet životne sredine Grada Beograda u 2012 2013, 2014 i 2015, Grad Beograd, Sekretarijat za zaštitu
životne sredine, oktobar 2016.
393
javno zdravlje u Beogradu posetila je lokaciju i izvršila tekuća merenja zagađujućih

materija.
Slika D-75. Nova merna mesta za praženje kvaliteta vazduha tokom požara (Izvor: SEPA)
Prema rezultatima Gradskog instituta za javno zdravlje, rezultati dobijeni iz mreže mernih stanica
redovnog kontinuiranog praćenja kvaliteta vazduha, koji je implementirao i Gradski institut za javno
zdravlje u Beogradu u periodu od 8. juna 2017. do 29. juna 2017, nije pokazano prekoračenje osnovnih
zagađujućih materija (ugljen monoksid, oksidi azota, sumpor-dioksid, suspendovane čestice ispod 10
mikrona (PM10), prizemni ozon) koji su obuhvaćeni programskim merenjem zagađenja vazduha na
teritoriji Beograda.
Rezultati sa četiri dodatne merne stanice, koji su merile parametre koji nisu obuhvaćeni redovnim
monitoringom (PM10, fenolne supstance, amonijak), pokazuju da izmerene vrednosti nisu prelazile
granične vrednosti i maksimalno dozvoljene koncentracije utvrđene Uredbom o uslovima monitoringa
i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“, br. 11/2010, 75/2010 i 63/2013).
Izmerene koncentracije policikličnih aromatičnih ugljovodonika nisu odstupale od vrednosti

karakterističnih za urbano okruženje, osim u danima 11. juna 2017, 12. juna 2017 i 13. juna 2017.
godine, kada je u zavisnosti od jedinjenja primećena varijacija koncentracije. Neka jedinjenja su imala
tendenciju opadanja, dok su neka imala rastući trend. Prema nalazima Gradskog instituta za javno
zdravlje, oscilacije u koncentracijama određenih jedinjenja iz grupe policikličnih aromatičnih
394
ugljovodonika su posledica prisustva dima iz požara na deponiji Vinča. Iako otkrivene koncentracije
nisu bile na nivoima koji mogu izazvati ozbiljne efekte na zdravlje, preporuke su date osetljivim
grupama građana (osobe sa hroničnom kardiovaskularnom i respiratornom oboljenjima, starije osobe,
deca, trudnice i zdravstveni radnici) da smanje prisustvo dima u vazduhu u slučaju dima i neprijatnog
mirisa.
Koncentracije teških metala (arsen As, kadmijum Cd, nikl Ni, olovo Pb) u suspendovanim česticama
PM10 su bile u nivou karakterističnom za urbanu sredinu.
Pošto amonijak i fenolne supstance nisu otkrivene u prethodnom periodu praćenja, ovi parametri nisu
uključeni u program monitoringa koji je započeo 12. juna 2017. godine.
Rezultati ispitivanja nultog stanja59
Za potrebe utvrđivanja nultog stanja kvaliteta parametara životne sredine, pre početka radova na
planiranim objektima, obavljeno je praćenje kvaliteta vazduha na širem području kompleksa Vinča.
Protokol monitoringa kombinuje kontinuirano praćenje (za dobijanje blagovremenih i kontinuiranih

rezultata) i pasivni monitoring (za prostorno proširenje monitoringa), koji su izvedeni u istom periodu.
Rezultati ove kampanje prouzrokovali su drugu kontinuiranu monitoring kampanju koja je realizovana
neprekidnim praćenjem ograničenog skupa zagađujućih materija na 3 nove tačke uzorkovanja kako bi
se završilo istraživanje i dobro prezentovao protok vazduha. Trebalo bi naglasiti da je prvi period
monitoringa (januar) bio reprezentativan za zimske uslove, stoga, za ogromnu većinu zagađujućih
materija, statistički nepovoljan period visokih koncentracija.
I Kontinuirano praćenje tokom 28 dana
Merenje koncentracije odabranih parametara izvršeno je tokom januara i februara 2018. godine,
ukupno 28 dana na mernoj tački postavljenoj u blizini administrativne zgrade u okviru postojećeg
kompleksa za deponije Vinča (Slika D-76, pozicija Air I (kontinuirano)). Uzorkovanje i merenje vršio je
Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu, u skladu sa standardnim metodama i akreditacijom.
Kontrola kvaliteta vazduha uključivala je sledeće parametre:
1. Određivanje masene koncentracije sumpor dioksida (automatska metoda);

2. Određivanje masene koncentracije azot-dioksida i azot-monoksida (automatska metoda);
3. Određivanje masene koncentracije ugljen monoksida (automatska metoda);
4. Određivanje koncentracije čestica PM10;
5. Određivanje koncentracije teških metala u česticama PM10;
6. Određivanje policikličnih aromatičnih ugljovodonika u česticama PM10;
7. Određivanje masene koncentracije amonijaka;
59
ESIA je u skladu sa pravilom proporcionalnosti za početno stanje: kombinacija kontinuiranih merenja
diskretnim metodama na jednoj referentnoj tački i integrativnim metodama na nekoliko drugih tačaka
uzorkovanja u blizini projekta.
Nijedan referentni srpski laboratorij nije bio u stanju da izvrši PM2.5 analizu u vreme ESIA.
395
8. Određivanje masene koncentracije vodonik sulfida;

9. Određivanje masene koncentracije hlorovodonika;
10. Određivanje masene koncentracije vodonik fluorida ;
11. Određivanje masene koncentracije lako isparljivih aromatičnih ugljovodonika (BTEX).
Agregacija podataka dobijenih automatskim metodama izvršena je u periodu od 1 i 24 časa, dok je

agregacija podataka dobijena poluautomatskim metodama obavljena u roku od 24 sata.
Slika D-76. Prostorni raspored mernih mesta za praćenje kvaliteta vazduha

Analizom rezultata merenja utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, azot-dioksida, azot-
monoksida i ugljen-monoksida, sa prosečnim vremenskim periodom od 1 h i 24 h, tokom perioda
ispitivanja kvaliteta vazduha na lokaciji, nisu premašile granične vrednosti tolerancije definisane
Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“, broj 11/2010,
75/2010 i 63/2013).
Analizom rezultata merenja utvrđeno je da je koncentracija čestica PM10 i teških metala u njemu, sa 24-
časovnim agregatnim periodom, premašila graničnu vrednost 9 puta tokom perioda ispitivanja
kvaliteta vazduha na datoj lokaciji. Nije zabeleženo prekoračenje granične vrednosti propisane za
olovo. Koncentracija teških metala As, Cd i Ni propisana je ciljnom vrednošću na godišnjem nivou, tako
da nije moguće komentarisati dobijene rezultate na osnovu 28 dana ispitivanja kvaliteta vazduha, samo
je potrebno primetiti da ta srednja vrednost tokom perioda praćenja nije bila veća od godišnjeg
standarda za kvalitet vazduha (AQS).
U slučaju policikličnih aromatičnih ugljovodonika u česticama PM10, prisustvo naftalena, acenaftilena,

acenaftena, fluorena, fenantrena, antracena, fluorantena, pirena, benzo (a) antracena, hrisena, benzo
(b) fluorantena, benzo (k) fluorantena , benzo (a) piren, indeno (1, 2, 3-cd) piren, dibenzo (a, h)
antracen i benzo (g, h, i) perilen. Benzo (a) piren je priznat od strane pomenute Uredbe kao predstavnik
396
analiziranih jedinjenja kroz ciljanu vrednost na godišnjem nivou i nije moguće komentarisati dobijene
rezultate na osnovu perioda ispitivanja kvaliteta vazduha60.
Analiza rezultata merenja pokazala je da su koncentracije amonijaka, vodonik-sulfida, vodonik-hlorida

i vodonik fluorida , sa periodom agregacije od 24 sata, bile ispod granice kvantifikacije primenjenih
metoda, tj. nije bilo prevazilaženja maksimalno dozvoljene koncentracije ovih parametara tokom
perioda ispitivanja kvaliteta vazduha na tački.
Što se tiče koncentracije lako isparljivih aromatičnih ugljovodonika (BTEX), sa 24-časovnim periodom
agregacije, benzen se prema Uredbi prepoznaje kao predstavnik analiziranih jedinjenja kroz graničnu
vrednost na godišnjem nivou, stoga nije moguće komentarisati dobijene rezultate zasnovane na
periodu ispitivanja kvaliteta vazduha, ali treba napomenuti da napomenemo da godišnja AKS vrednost
nije prekoračena tokom perioda monitoringa. Sa druge strane, rezultati pokazuju da masene
koncentracije toluena nisu premašile maksimalno dozvoljenu vrednost, za period od 7 dana.
II monitoring pomoću pasivnih semplera tokom 15 dana
Pasivni sempleri (stavke Vazduh 2 do Vazduh 6 na Slika D-76) su postavljeni u krugu od 3 km oko
lokacije. Ovi sempleri su započeli rad 30. ili 31. januara i završili 14. ili 15. februara 2018. godine (Tabela
D-58).
Merene zagađujuće materije u vazduhu su:
• PM, HF, NO2, SO2 HCl, Hg, BTEX, metali. Prosečne koncentracije su izračunate za period od 15
dana.
60
Nivo PAH u PM nije se mogao direktno uporediti sa godišnjom vrednošću, ali treba naglasiti da je u zimskom
periodu, što je nepovoljan uslov, nivo benzo(a)pirena (reprezentativan za test jedinjenja za koje je regulirana
granična vrednost). malo iznad relativnog praga: o tome se ne može doneti definitivan zaključak. Ali bibliografski
podaci (sezonski trendovi benzo(a)pirena u suspendovanim česticama u urbanim sredinama Beograda, Srbija -
Hemijska industrija i hemijski inženjering, kvartalno 16) (3) 259−268 (2010)) sugerišu zimski / letnji odnos B(a)P
u PM oko 7/1, što će ekstrapolacijom dovesti do prosečnog nivoa B(a)P nižeg od relativnog godišnjeg praga.
397
Tabela D-58. Lokacije pasivnih semplera
Sadržaj PM10, N02, SO2, Pb i Benzena je dat u Uredbi kao ciljna vrednost na dnevnom i godišnjem nivou,
stoga nije moguće pravilno komentarisati dobijene rezultate na osnovu 15 monitoringa kvaliteta
vazduha, ali treba napomenuti da:
- Nivoi N02, SO2, Pb su dosta niži od dnevnog AQS-a

- Koncentacije benzena su ispod godišnjeg AQS-a, osim za merno mesto Vazduh 6 na kome je
prekoračena ova vrednost (5.95 µg/m3)
- Koncentracije PM10 su ispod dnevne i godišnje AQS-a, osim za merno mesto Vazduh 3.
III Kontinuirano merenje tokom 7 dana
Tokom sedam dana u mesecu aprilu, na tri lokacije (Slika D-76, pozicije Vazduh 4, Vazduh II
(kontinualno) i Vazduh IV (kontinualno)), izvršeno je kontinuirano merenje i određivanje:
1. Masena koncentracija azot dioksida i azot monoksida (automatska metoda);

2. Masena koncentracija suspendovanih čestica PM10.
Agregacija podataka dobijenih automatskim metodama izvršena je u periodu od 1 i 24 časa, dok je

agregacija podataka dobijena poluautomatskim metodama obavljena u roku od 24 sata.
Lokacije na kojima su praćene koncentracije PM10 i azotnih oksida:
1. Vazduh 7 (kontinualno) – Manastir Slanci;

2. Vazduh 8 (kontinualno) - Vinčanska 79;
3. Vazduh 9 (kontinualno) - Ruže Jovanovića 27a.
398
Tabela D-59. Rezultati merenja koncentracija oksida azota (April 2018)

Srednje vrednosti koncentracije azotnih oksida na definisanim mernim tačkama (µg/m3)
Vazduh 8 (kontinualna) Vazduh 9 (kontinualna)
Datum Vazduh 7 – Manastir Slanci
Vinčanska 79 Ruže Jovanovića 27a
NO NO2 NOx NO NO2 NOx NO NO2 NOx
03.04.2018. 6,8 4,7 13,9 6,1 10,2 18,4 17,3 22,4 45,8
04.04.2018. 9,4 11,6 24,3 7,8 25,4 35,9 15,1 26,3 46,8
05.05.2018. 7,6 14,3 24,6 7,0 25,9 35,3 29,3 40,1 79,8
06.05.2018. 3,8 5,8 11,0 2,7 8,3 12,0 22,9 28,8 59,8
07.05.2018. 5,8 8,4 16,2 3,1 10,9 15,1 23,8 18,2 50,4
08.05.2018. 3,0 4,7 8,8 2,1 5,0 7,8 20,6 19,7 47,7
09.05.2018. 2,9 5,3 9,3 2,1 8,2 11,0 7,5 15,0 25,1
10.05.2018. 4,4 5,4 11,4 2,9 6,4 10,3 5,0 15,4 22,1
Tabela D-60. Rezultati merenja koncentracija suspendovanih čestica PM10 (April 2018)
Koncentracije PM10 čestica na definisanim mernim tačkama (µg/m3)
Vazduh 8 (kontinualno) Vazduh 9 (kontinualno)
Datum Vazduh 7 – Manastir Slanci
Vinčanska 79 Ruže Jovanovića 27a
03.04.2018. 46.6 40.7 36.3
04.04.2018. 49.8 49.1 38.8
05.05.2018. 46.4 34.9 33.5
06.05.2018. 30.8 31.2 27.2
07.05.2018. 48.5 34.8 35.0
08.05.2018. 45.7 36.6 34.1
09.05.2018. 37.2 25.2 35.5
Analizom rezultata merenja utvrđeno je da koncentracije azotnih oksida sa jednočasovnim periodom

agregacije tokom perioda ispitivanja kvaliteta vazduha na predmetnim lokacijama nisu prešle granične
ili tolerantne vrednosti definisane Uredbom o uslovima monitoringa i zahtevima kvaliteta vazduha
(„Službeni glasnik RS“, broj 11/2010, 75/2010 i 63/2013). Takođe je utvrđeno da koncentracije PM10
čestica na definisanim mernim mestima ne prelaze vrednosti definisane Uredbom. Kompletan pregled
rezultata dat je u Dodatku 6.
D.1.3.2. Miris
Procena mirisa je izvedena:
- Istraživanjem eksperta EGIS-a na lokaciji i oko lokacije, u nekoliko različitih dana (07.12.2017,
16.01.2018, 15.03.2018, 05.06.2018). Istraživač, koristeći čulo mirisa, zaključuje da je
izloženost mirisa srednja i velika na deponiji i mala do zanemarljiva (od granica do 200 metara
od granica). Pošto mesta stanovanja nisu u neposrednoj blizini deponije (minimalna razdaljina
je veća od 1 kilometar), senzitivnost receptora može se definisati kao niska. Dakle, u skladu sa
smernicama IAQM61, efekata mirisa može se opisati kao zanemarljiv za okolna stanovanja i
zemljište, i do neznatno negativnog na vrhu deponije.
61
Smernice za procenu mirisa za planiranje; Engl.: Guidance on the assessment of odour for planning, Institute
of Air Quality management, May 2014
399
- Razgovorom sa ljudima koji su sretani tokom različitih monitoringa (vazduh, buka). Nekoliko
njih opisuje neugodnost zbog mirisa. Neki mirisi se konkretno mogu pripisati kamionima koji
dovoze otpad do deponije, izvan granica lokacije.
D.1.3.3. Buka
Naročito u poslednjim decenijama, buka je jedan od glavnih uzroka kompleksnih oštećenja zdravlja.
Nekad je smatrano da je efekat buke ograničen na slušni organ, ali danas je dokazano da je njegov
efekat mnogo složeniji. Buka ozbiljno utiče na nervni sistem, kako centralni tako i vegetativni, a kroz
ovo utiče na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva u kojima
izaziva promene i funkcionalne poremećaje.
Buka je svaki neželjeni zvuk. To znači da je buka svaki zvučni fenomen koji ometa rad ili odmor. U praksi,
buka je zvuk različite jačine, zavisno od uslova i okolnosti u kojima se to dešava i radi.
Gradska buka u Beogradu uglavnom izaziva saobraćaj, a industrija, mala preduzeća, građevinske i
druge delatnosti su od manjeg značaja.
Praćenje nivoa buke u okruženju vrši se na osnovu vrednosti propisanih Uredbom o indikatorima buke,
graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata
buke u životnoj sredini sredini („Službeni glasnik RS“, br. 75/2010).
Od 2004. godine praćenje nivoa buke u gradskom životnom okruženju vrši se dva puta godišnje, proleće
(april-maj) i jesen (septembar-oktobar), neprekidno 24 sata na 35 mernih mesta smeštenih u urbanim
područjima različitih namena (stambena zone, zona centra grada, industrijske zone, zona škole,
bolničke zone, rekreativne zone, zone u blizini prometnih puteva) (Slika D-3).
400
Slika D-77: Merne lokacije za praćenje nivoa buke u gradu Beogradu (Sekretarijat grada Beograda)
Rezultati pokazuju da je nivo buke na 28 od 35 mernih mesta prekoračila propisane vrednosti za datu
zonu, za dan, veče i noć.
Nijedno od ovih mernih tačaka se ne nalazi u Vinči, na prostoru Opštine Grocka ili u blizini kompleksa
deponije Vinča.
Rezultati studije nultog stanja
Sa ciljem da se utvrdi nulto stanje kvaliteta parametara zaštite životne sredine, pre početka radova na
planiranim postrojenjima, vršeno je praćenje nivoa buke na širem području kompleksa Vinča.
Merenje buke obavljeno je u martu 2018. godine na mernim mestima prikazanim u Tabeli D-1 i Slika
D-4 Gradskog instituta za javno zdravlje u Beogradu, u skladu sa standardnim metodama i
akreditacijom.
Tabela D-61. Merna mesta za određivanje nivoa buke pre početka rada - nulto stanje
Red. Merno Opis mernog mesta i uslova Trajanje Datum i vreme
GPS koordinate
broj mesto merenja merenja merenja
Otvoreni prostor na betonskom
platou u stambenoj jedinici pored 09.03.2018. N 44°46'03.26''
1. NM7 2 sata
pristupnog puta do deponije 9.00 - 11.00 h E 20°33'56.92''
„Vinča“, u stambenom bloku pre
401

GPS koordinate
pristupne rampe, visina
fonometarskog postolja iznosila je
1,5 m.
Tokom perioda merenja
registrovano je 148 transportnih
propusnica - prema podacima
administracije deponije „Vinča“
broj transportnih prolaza kreće se
od 1.200 do 1.600 dnevno.
Otvoreni prostor na lokaciji centra
za deponiju „Vinča“, otvoreni
prostor, zemljani put, visina stuba 09.03.2018. N 44°47'08.24''
2. NM6 2 sata
fonomera iznosi 1,5 m. 11.30 - 13.30 E 20°35'38.30''
Tokom merenja buke zabeleženo je
120 prolaza kamiona.
Otvoreni prostor na lokaciji,
poljoprivredno zemljište 390 m
jugozapadno od manastira „Sveti
14.03.2018. N 44°47'31.42''
3. NM5 Stefan“ u Slancima, visina stuba 2 sata
12.00 - 14.00 E 20°35'14.00''
fonomera iznosi 1,5 m.
Prolazak vozila nije zabeležen
tokom merenja buke.
Otvoreni prostor na lokaciji groblja
u Vinči, zemljani put, visina stuba
14.03.2018. N 44°46'43.22"
4. NM4 fonomera iznosi 1,5 m. 2 sata
9.00 -11.00 E 20°36'30.82''
tokom merenja buke.
Otvoreni prostor na lokaciji
Vinčanske bare, peska, visina stuba
27.03.2018. N 44°46'57.22"
5. ST3 fonomera iznosi 1,5 m. 2sata
10.00 - 12.00 E 20°36'47.53''
tokom merenja buke.
Otvoreni prostor na lokaciji puta
duž južnog opsega deponije
„Vinča“, visina stuba fonomera 12.03.2018. N 44°47'03.65"
6. NM1 iznosi 1,5 m. 24 sata E 20°35'45.64''
početak u 13.15 h
tokom merenja buke.
Otvoreni prostor na lokaciji
Beogradska ulica b.b., Stara
Kaluđerica, visina stuba fonomera 07.032018. N 44°46'06.30"
7. ST6 iznosi 1,5 m. 24 sata E 20°34'20.85''
početak u 12.00 h
tokom merenja buke.
402

GPS koordinate
Otvoreni prostor na lokaciji Ulica
Beli bagrem b.b., Vinča, visina
05.03.2018. N 44°46'07.81"
8. ST5 stuba fonomera iznosi 1,5 m. 24 hours E 20°36'22.45''
početak u 16.00
tokom merenja buke.
Otvoreni prostor na lokaciji 120
metara jugozapadno od manastira
„Sveti Stefan“, Veliko Selo, visina 30.03-01.04.2018. N 44°47'38.25"
9. ST2 stuba fonomera iznosi 1,5 m. 48 sati E 20°34'59.11''
početak u 11.20
tokom merenja buke.
Otvoreni prostor na lokaciji Ulica
Nikole Tesle 2, Veliko Selo, visina
23–25.03.2018. N 44°48'10.26"
10. ST1 stuba fonomera iznosi 1,5 m. 48 sati E 20°35'28.38''
početak u 10.20
tokom merenja buke.
Slika D-78: Prostorni prikaz mernih mesta za utvrđivanje nivoa buke u širem području kompleksa deponije
Vinča
Monitoring buke na otvorenim prostorima i referentnim lokacijama bez izolovanih izvora buke
obavljen je pomoću fonometra tipa Bruel & Kjaer tipa 2250L, fonometra Bruel & Kjaer tipa 4950 i pred-
pojačala Bruel & Kjaer tipa 11260. Kalibracija je izvršena neposredno pre merenja i odmah nakon
izvršenog merenja pomoću odgovarajućeg kalibra. Dobijeni rezultati su prikazani u Tabeli D-61.
403
Tabela D-62. Rezultati merenja nivoa buke u širem području kompleksa deponije Vinča
Rezultati merenja prema standardu ISO 1996-2:2010

Korekcija Nivo buke
Izmereni izmerenog specifičnog Kompetentni
Oznaka ekvivalent nivoa nivoa buke izvora ekvivalent
Izvor buke buke * [dB]
mernog mesta L = 10 log (10 nivoa LReqT
LAeqT [dBA] (ukoliko je LAeq/10
-10 [dBA]
LAeqr/10
dostupno) )
NM7 / 65,9 / / 66
NM6 / 75,1 / / 75
NM4 / 41,3 / / 41
NM5 / 44,9 / / 45
ST3 / 39,3 / / 39
NM1 / 50,3 / / 50
ST6 / 51,6 / / 52
ST5 / 45,9 / / 46
ST2 (1) / 45,3 / / 45
ST2 (2) / 48,2 / / 48
ST1 (1) / 48,5 / / 49
ST1 (2) / 47,1 / / 47
U skladu sa Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“, br. 36/2009 i 88/2010),
Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,
uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“,broj 75/10) i Pravilnikom
o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke („Službeni glasnik RS“,broj
72/10) , procenjuje se da:
- - Izmereni nivo buke od 66 dB na tački merenja NM7 PREKORAČUJE graničnu vrednost od 65

dB, na otvorenom, u dnevnom i večernjem režimu. Prema Uredbi, ova merna lokacija nalazi se
u zoni 5 „Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno-upravna zona sa stanovima,
zona duž autoputeva, magistralnih i gradskih saobraćajnica“;
- Izmereni nivo buke od 54 dB na mernom mestu ST6 NE PREKORAČUJE graničnu vrednost od
65 dB, na otvorenom prostoru, tokom dana i večeri. Takođe, izmerena vrenost od 48 dB na
ovom mernom mestu NE PREKORAČUJE graničnu vrednost od 55 dB tokom noći. Prema
Uredbi, ovo merno mesto se nalazi u zoni 5 „Gradski centar, zanatska, trgovačka,
administrativno-upravna zona sa stanovima, zona duž autoputeva, magistralnih i gradskih
saobraćajnica”;
- Izmereni nivo buke od 54 dB na mernom mestu ST5 NE PREKORAČUJE graničnu vrednost od
55 dB, na otvorenom prostoru, tokom dana i večeri. Takođe, izmerena vrednost od 43 dB na
404
mernom mestu NE PREKORAČUJE graničnu vrednost od 55 dB tokom noći. Prema Uredbi, ovo
merno mesto se nalazi u zoni 3 „Čisto stambena područja”;
- Izmereni nivo buke od 51 i 50 dB (48-časovno merenje) na mernom mestu ST1 NE
PREKORAČUJE graničnu vrednost od 55 dB, na otvorenom prostoru, tokom dana i večeri.
Takođe, izmerene vrednosti od 40 i 37 dB na mernom mestu NE PREKORAČUJE graničnu
vrednost od 55 dB tokom noći. Prema Uredbi, ovo merno mesto se nalazi u zoni 3 “Čisto
stambena područja”;
- Referentne tačke NM6, NM5, NM1, ST3 i ST2 su locirani van zoniranih površina.
D.1.3.4. Pejzaž
Vlasništvo
Na kompleksu deponija „Vinča”, planirane su sledeće funkcionalne celine:
Opština Grocka, KO Vinča, cele katarstarske parcele:
447, 448, 449, 456, 453, 7/1, 7/2, 7/3, 17/3, 913, 912, 911, 910, 909, 474/2, 925, 927, 926, 929, 930,
928, 935/1, 935/2, 933, 934, 431/2, 441/4, 441/1, 440/2, 440/1, 441/3, 937/1, 937/2, 939/1, 939/2,
941, 942, 943/1, 943/2, 948/3, 947, 946, 948/1, 948/2, 957/1, 957/3, 945/2, 945/1, 948/4, 936/2,
936/1, 944, 922, 923/1, 923/2, 924/1, 924/2, 921/1, 921/2, 920/1, 920/2, 919/1, 919/2, 918/1, 918/2,
915/1, 915/2, 914/1, 914/2, 10/1, 10/2, 961/1, 963/1, 963/2, 937/3, 956/1, 955/1, 954, 953, 955/2,
956/2, 961/2, 957/2, 957/4, 949, 950, 951, 1032/1, 1032/2, 1031/1, 1031/2, 1030, 1033/1, 1033/2,
1033/3, 952, 997/7, 997/6, 999/1, 999/2, 998/3, 997/8, 998/2, 1000/2, 1000/1, 1003/2, 1002/2,
1003/1, 1004, 997/4, 997/1, 997/2, 1019, 998/1, 997/5, 997/3, 996/5, 996/6, 996/4, 996/2, 996/3,
996/1, 1015/1, 1014/1, 1013/1, 1039/2, 1040/2, 1041/2, 1026, 931, 932, 1029, 1001, 1040/1, 1041/1,
1039/1, 1042/1, 1042/2, 1037/1, 1038/3, 1028, 1027/1, 1027/2, 1037/2, 1037/3, 1047, 1046, 1045/1,
1045/2, 983/3, 984/1, 985/1, 982/3, 981/3, 980/5, 986/1, 1007/1, 1011, 1013/5, 1005/2, 1014/2,
1013/3, 1015/2, 991/4, 1006/2, 1007/3, 990/2, 1006/1, 1013/2, 1012, 991/5, 1008/2, 1034/2, 1034/1,
1036/1, 1036/2, 1035/1, 1035/2, 1035/3, 687/1, 687/2, 1037/4, 1038/1, 1002/1, 1038/2, 1038/4,
690/2, 690/4, 1050/2, 482/1, 482/2, 484, 485/1, 485/2, 486, 2668/10, 487, 488, 489, 491/1, 491/2,
492, 493, 425/1, 425/2, 425/3, 425/4, 424/1, 424/2, 497/1, 497/2, 399, 499/1, 499/2, 494/1, 494/2,
494/3, 421/1, 421/2, 438/1, 438/2, 438/3, 438/4, 438/5, 438/6, 439/1, 439/2, 458/1, 458/2, 461/1,
461/2, 462/1, 462/2, 464/1, 464/2, 465/1, 465/2, 466/2, 466/3, 466/4, 466/5, 466/6, 467/1, 452/1,
452/2, 463/1, 463/2, 463/3, 454, 450, 451, 432/1, 432/2, 431/1, 441/2, 441/5, 442/1, 442/2, 430/1,
430/2, 420/1, 420/2, 420/3, 427/1, 427/2, 428/1, 428/2, 423/1, 423/2, 11/1, 11/2, 15/1, 15/2, 13, 14/1,
14/2, 12/1, 12/2, 472, 473, 474/1, 468/1, 468/2, 468/3, 469, 470, 479, 480, 481, 490, 475, 476, 477,
478/1, 478/2, 471/1, 471/2, 471/3, 389/6, 392/1, 466/1, 467/2, 483, 495/1, 495/2, 495/3, 495/4,
657/1, 657/2, 657/3, 657/4, 681, 683/1, 683/2, 682, 684, 685/1, 513/1, 513/2, 538/3, 2693/2, 381/1,
381/2, 381/3, 397, 398, 2677/1, 655/1, 655/2, 655/3, 655/4, 654/1, 654/2, 654/3, 969/1, 969/2, 968/2,
987/1, 979/3, 978/1, 986/3, 900/74, 900/73, 1048, 1051/1, 1051/4, 1044, 691/1, 690/3, 900/56,
1052/2, 439/4, 455/1, 455/2, 455/3, 444/1, 444/2, 444/3, 443/1, 443/2, 445/1, 445/2, 445/3, 446/1,
446/2, 425/5, 427/3, 427/4, 427/5, 427/6, 401/2, 401/3, 401/4, 400/1, 400/2, 400/3, 2666/2, 2666/4,
405
2666/5, 2666/6, 2666/7, 411/4, 411/5, 411/6, 1015/5, 1015/6, 989/3, 986/4, 986/5, 986/6, 986/7,
2693/6, 986/9, 986/10, 987/4, 996/9, 995/1, 995/2, 994/2, 962/1, 962/2, 962/3, 963/3, 960/1, 960/2,
960/3, 960/4, 959/1, 959/2, 959/3, 959/4, 958/1, 958/2, 958/3, 958/4, 414/2, 415/3, 442/4, 429/1,
429/2, 429/3, 428/3, 428/4, 428/5, 428/6, 428/7, 428/8, 428/9, 419/1, 419/2, 419/3, 420/4, 420/5,
420/6, 418/2, 421/4, 421/5, 421/6, 421/7, 421/8, 422/1, 422/2, 422/3, 422/4, 401/1, 987/5, 979/4,
979/5, 1108/4, 1108/5, 979/6, 979/7, 978/4, 977/3, 977/4, 969/6, 969/7, 965/2, 970/2, 971/2, 964/1,
964/3, 1015/7, 1015/8, 1014/6, 1014/7, 1014/8, 1014/9, 1015/9, 996/7, 996/8, 689/1, 689/2, 689/3,
689/5, 688/4, 688/5, 688/6, 688/7, 688/8, 688/9, 688/12, 688/26, 680/1, 680/2, 680/3, 680/11, 680/4,
680/5, 680/13, 685/2, 661/1, 661/2, 688/17, 680/7, 680/8, 680/12, 680/10, 680/9, 680/6, 680/14,
688/2, 688/18, 688/19, 688/21, 678/21, 651/1, 651/2, 651/3, 651/6, 652/3, 652/4, 1138/4, 1114/1,
396/1, 396/2, 496/1, 496/2, 1152/2, 1137/6, 1137/5, 1119/2, 1115/2, 1105/6, 2695/4, 2692/1, 686,
2676/1, 2677/2, 2668/2, 2678/1, 2692/2, 2665, 2695/3, 2679/4, 2679/3, 2679/2, 2668/1, 2678/2,
436/2, 436/3, 436/4, 44/2, 437/2, 437/3, 435/1, 435/2, 435/3, 435/5, 433/2, 433/3, 432/3, 432/5,
431/3, 431/4, 431/5, 431/6, 441/6, 441/7, 440/3, 439/3, 430/3, 430/4, 430/6, 441/8, 442/3, 438/7,
438/8, 438/9, 459/2, 458/3, 458/4, 458/6, 460/1, 460/3, 460/4, 465/3, 465/4, 18/2, 18/3, 466/7,
466/8, 466/9, 466/10, 466/11, 466/12, 466/13, 14/3, 15/3, 15/4, 466/14, 466/15, 465/6, 464/3, 464/4,
462/3, 462/4, 461/3, 461/4, 457/1, 457/2, 457/3, 438/10, 438/11, 438/12, 438/13, 438/14, 405/2,
405/3, 405/4, 404/3, 404/4, 404/5, 404/6, 403/2, 403/3, 402/2, 402/3, 394/3, 394/4, 395/1, 395/2,
395/3, 393/2, 393/3, 2668/4, 2668/5, 2668/6, 2668/7, 2668/8, 392/3, 392/4, 392/5, 390/2, 390/3,
389/7, 2676/3, 2676/4, 2676/5, 2676/6, 381/7, 381/8, 381/9, 381/10, 381/11, 381/12, 381/14, 381/15,
500/10, 500/11, 500/12, 500/13, 2679/6, 2679/7, 381/16, 381/18, 511/2, 514/1, 2669/11, 512/3,
512/4, 537/2, 539/1, 2670/3, 193/168, 2688/1, 2688/2, 498/1, 498/2, 498/3, 499/3, 499/4, 654/4,
654/5, 654/6, 2677/3, 651/7, 651/8, 654/7, 654/8, 653/1, 653/2, 660/1, 660/2, 655/5, 661/3, 655/6,
656/1, 656/2, 662/2, 659/2, 658/1, 658/2, 658/3, 2679/8, 2679/9, 678/164, 679/2, 678/165, 678/166,
2679/10, 2679/11, 678/167, 678/168, 678/169, 678/170, 688/27, 688/28, 2679/12, 688/29, 688/30,
688/31, 688/32, 688/33, 688/34, 688/35, 688/36, 688/37, 688/38, 688/39, 688/40, 688/41, 688/42,
688/43, 688/44, 688/45, 688/46, 688/47, 688/48, 688/49, 2680/1, 1034/3, 689/6, 1036/3, 1036/4,
1037/5, 1037/6, 1038/5, 1038/6, 1038/7, 1038/8, 1039/3, 1039/4, 1043/1, 1043/2, 1040/3, 1040/4,
1041/3, 1041/4, 1042/3, 1042/4, 1042/5, 1045/3, 1045/4, 1025/1, 1025/2, 1024/1, 1024/2, 1023/1,
1023/2, 1023/3, 1022/1, 1022/2, 1022/3, 1021/1, 1021/2, 1021/3, 1020/1, 1020/2, 1020/3, 900/76,
900/77, 1018/1, 1018/2, 1017/1, 1017/2, 1017/3, 1016/1, 1016/2, 1016/3, 900/78, 1066/2, 1065/2,
1064/2, 900/79, 1063/3, 1063/4, 1062/2, 900/80, 900/81, 900/82, 900/83, 900/84, 900/85, 1061/2,
1060/2, 1059/3, 1059/4, 1058/2, 1057/2, 1010/1, 1010/2, 1009/3, 2668/9, 2668/11, 1006/3, 1006/4,
1007/4, 1007/6, 1007/7, 1007/8, 1007/9, 1008/4, 1008/5, 1008/6, 990/6, 991/7, 991/8, 991/9, 991/10,
1013/7, 1013/9, 1013/11, 1013/12, 1014/4, 1014/5, 1015/4, 939/3, 939/4, 939/5, 939/7, 939/8, 939/9,
940/1, 940/2, 937/4, 937/5, 937/6, 937/8, 937/9, 937/10, 937/13, 937/14, 1/2, 1/3, 921/3, 920/3,
919/3, 918/3, 918/4, 917/1, 917/2, 917/3, 916/1, 916/2, 916/3, 916/4, 2692/3, 2692/4, 2692/5, 5/1,
5/2, 5/3, 5/4, 6/1, 6/2, 6/3, 6/4, 7/4, 7/5, 7/6, 2/4, 2/5, 4/1, 4/2, 22/2, 21/2, 17/4, 17/5, 17/7, 17/8,
17/9, 16/2, 16/1, 16/4, 16/5, 8/1, 8/2, 8/3, 9/1, 9/2, 9/3, 9/4, 10/3, 10/4, 1083/2, 1119/6, 1138/5,
1138/6, 1138/7, 1137/7, 1134/3, 1152/4, 2695/11, 421/9, 1008/9, 1008/10,
i delovi katastarskih parcela
406
993, 1051/3, 500/2, 500/4, 500/7, 500/8, 1051/2, 1050/1, 1049, 691/2, 900/13, 2693/7, 1067, 1068,
900/1, 900/71, 908/1, 908/2, 690/1, 693, 694, 695, 689/4, 688/22, 678/20, 676, 677, 678/162, 652/5,
688/1, 688/3, 688/20, 688/11, 678/22, 678/43, 678/134, 678/23, 678/24, 678/25, 650/1, 650/2, 651/4,
651/5, 652/1, 652/2, 688/16, 2693/4, 381/13, 2677/4, 662/1, 659/1, 679/1, 2679/13, 2680/2, 1066/1,
1008/7, 966/2, 979/1, 994/1, 2679/1, 900/12, 1009/1, 989/2, 987/2, 1108/3, 965/1.
Opština Zvezdara, KO Mali Mokri Lug, cele katastarske parcele:
977/4, 961/4, 960/4, 959/11, 959/8, 958/11, 958/8, 957/5, 965/6, 967/6, 967/5, 966/3, 964/7, 964/5,
963/4, 966/2, 991/5, 991/7, 989/5, 989/4, 988/6, 990/2, 1013/13, 1013/12, 1013/8, 1013/9, 998/2,
997/1, 1024/3, 1022/5, 1023/5, 1026/4, 1022/2, 1023/2, 1024/2, 1011/6, 1010/4, 1028/7, 1031/4,
1032/6, 1033/3, 1650/5, 1649/6, 1649/9, 1648/2, 1031/2, 1651/3, 1639/6, 1640/8, 1639/5, 1637/12,
1637/9, 1635/9, 1635/6, 1637/8, 1635/5, 1633/7, 1633/6, 1627/19, 1627/17, 1859/2, 965/5, 962/4,
941/6, 941/5, 991/9, 998/3, 1012/6, 1012/5, 1651/5, 1650/4, 1640/13, 1640/11, 1638/6, 1640/10,
1638/5, 976/8, 978/5, 981/9, 976/6, 1820/5, 993/5, 942/6, 942/5, 1025/3, 1028/6, 1032/5, 1025/2,
1028/4, 1635/7, 1634/7, 1634/6, 956/5, 955/4, 988/4, 999/7, 999/3, 1627/15, 1627/13, 1021/6,
1011/5, 1021/5, 1650/6, 1649/15, 1649/5 i deo katastarske parcele 1786/3.
Opština Palilula, KO Slanci, cele katastarske parcele: 3225/2, 3310/2, 3311/4, 3317/4, 3318, 3319,
3332/2, 3311/3, 3405/2 i deo katastarske parcele 3417
Osnovni tipovi pejzaža

Osnovne karakteristike pejzaža su definisane terenom, prirodnim uslovima i ljudskim aktivnostima. Na
širem području, koje se grubo opisuje kao tampon zona od 20 km, postoje četiri osnovne vrste pejzaža:
• Poljoprivredni pejzaž Vojvodine. Odlikuje ga gusti reljef i intenzivno korišćenje obradivog

zemljišta. Postoji zanemarljiv udeo šuma i prirodnih područja, sa izuzetkom onih delova duž
vodotoka. Reka Dunav je dominantni vodeni tok. Vidljivost je ograničena usled ravnomernosti
reljefa. Pejzažni karakter se može opisati kao dominantno antropogeni poljoprivredni pejzaž.
• Rečni pejsaž - reke Dunav i Sava. Oni su najvažniji linijski elementi pejzaža i važna determinanta
kretanja terena. U nekim mestima duž rečnih obala izgrađeni su nasipi, ali u značajnom delu
može se naći prirodno stanje sa zalivskim, rečnim ostrvima i močvarnim područjima. Reka
Dunav i Sava u velikoj meri određuju osnovni karakter pejzaža Centralne Srbije.
• Intenzivne urbanizovane oblasti. Ovde se ističe Beogradska aglomeracija sa prigradskim
područjima i satelitskim gradovima (npr. Požarevac). Oni su nosioci antropogenog urbanog
pejzaža. Pejzaž se uglavnom karakteriše gustom populacijom, velikim prostornim obimom i
brojnim infrastrukturnim i industrijskim elementima.
• Južne mozaične oblasti. Pejzažni karakter čini brdski reljef prekriven mozaičnom mešavinom
malih poljoprivrednih površina, malim šumama i prigradskim područjima. Udeo
poljoprivrednih površina proporcionalan je rastućim rastojanjem od gradskog jezgra. Područje
obuhvata prigradska naselja: Grocka, Voždovac, Barajevo, Sopot, Mladenovac, Lazarevac,
Obrenovac i nastavlja se ka jugu. Vizuelne karakteristike krajolika su često atraktivne zbog
površinske pokrivke mozaika i dinamičke reljefne strukture.
407
Lokacija projekta se nalazi na raskrsnici opisanih krajolika. To je brdovito područje između

poljoprivrednog pejzaža na istočnom i severnom i urbanizovanom području Beograda i Požarevca na
zapadu i severu. Južne prigradske oblasti su na oko 5 km razdaljine. Uz istočnu i severnu granicu nalazi
se Dunav sa prirodnim vlažnim staništima.
Slika D-79. Osnovni tipovi pejzaža u zoni od 20 km
Pejzažna struktura užeg okruženja i projektne lokacije

Tampon zona od 5 km može se smatrati užim područjem. Ovo je područje potencijalnog značajnog
vizuelnog kontakta sa komponentama planiranog projekta. Uže područje je podeljeno na osnovne
pejzažne obrasce i prikazano u obliku mape. Ovaj metod je obezbedio osnovu za kvalitetnu analizu
strukturalnih elemenata pejzaža i proces koji utiče na stanje pejzaža.
Pejzažna struktura se može videti na sledećem grafičkom prikazu:
408
Slika D-80. Struktura pejzaža u širem okruženju (5 km tampon zona)
Lokacija projekta, npr. postojeća deponija, je dominantni pejzažni element. U poređenju sa ostalim
područjima poseduju suprotna vizuelna i karakterna svojstva. Ona predstavlja prostorni element koji
se posmatra kao negativan fenomen. Deponija se nalazi na blagoj kosini orijentiranoj ka istoku. Vidljiva
je iz neposrednog okruženja i sa istočne strane tampon zone. To su područja duž reke Dunav i
poljoprivrednog područja na istočnoj strani Dunava. Asfaltna baza se nalazi jugozapadno od deponije,
na ivici granica projekta. Zbog blizine deponije i industrijskog karaktera može se smatrati negativnim
prostornim fenomenom.
Poljoprivredni pejzaž sa mozaičnom strukturom okružuje deponiju. Ovo je mešavina malih
poljoprivrednih površina, koja su uglavnom voćnjaci, livade i površine pod raznim fazama prirodne
sukcesije. Poljoprivreda je važan faktor strukture pejzaža. Izgled poljoprivrednih parcela, koji se u ovom
409
slučaju oblikuju organski u odnosu na reljef, u velikoj meri utiču na strukturu pejzaža i vizuelnu
dinamiku. Pod uticajem savremenih društveno-ekonomskih procesa, ali i same deponije, postoji
tendencija zanemarivanja određenih poljoprivrednih parcela. Posledica je prirodna sukcesija žbunja,
grmlja i šuma koja utiče na pojavu pejzažne slike.
Glavni asfaltni put vodi ka deponiji. Makadam staze povezuju poljoprivredne površine sa okolnim
naseljima. Putevi i staze su nosioci prostornog kretanja i utiču na vidljivost pejzaža, perspektive i
učestalost pogleda. Opisani sistem se nalazi na brdovitom reljefu, koji u velikoj meri doprinosi
dinamičnoj krajolikosti, vrsti pokrivne površine i perspektivama.
U blizini gusto naseljenih delova (beogradskih prigradskih naselja) mogu se videti lokalno izolovani
objekti. Što se tiče postojeće deponije, oni se nalaze na udaljenosti od najmanje 1,5 km. To su lokacije
južno od Velikog sela i istočno od Mirijeva i Kaluđerice. Tu je i manastir i groblje na oko 1 km severno
od deponije, a groblje 0,9 km južno. Opisani elementi zauzimaju značajnu površinu prostora i iz tog
razloga nisu značajan faktor pejzaža.
Slika D-81. Pejzažni uzorak na zapadnoj strani lokacije projekta
Slika D-82. Primer prirodne sukcesije ispod deponije na zapadnoj strani lokacije projekta
U krugu od 2-3 km nalaze se krajevi područja beogradskih predgrađa. Na zapadnoj i južnoj strani su
područja naglašenih urbanih karakteristika (npr. Kaluđerica, Mirijevo i Vinča). Oni imaju klasičnu
strukturu prigradskih naselja. U strukturi pejzaža prevladava mešavina izgrađenih elemenata,
infrastrukture i zelenih površina. Ovo je skup stambenih i komercijalnih namena, javnih zelenih
410
površina, sportskih i rekreativnih namena i fragmenata industrije. Na ivici predgrađa je kontaktna zona
sa ruralnim pejzažom mozaika.
Veći poljoprivredni karakter preovladava u Velikom Selu i Slancima koji se nalaze na severnom delu
tampon zone. Oni poseduju poseban pejzažni obrazac koji se sastoji od zgrada, plastenika i
poljoprivrednih površina. Vizuelni kontakt sa deponijom sprečen je zbog brdovitog reljefa, vegetacije i
mikrolokacije deponije.
Slika D-83. Karakteristično prigradsko naselje Kaluđerica, oko 4 km zapadno od lokacije projekta
Slika D-84. Specifični pejzaž Velikog Sela, oko 3 km severno od projekta

Dunav se nalazi na dnu padine, oko 1 km istočno od deponije. Vizuelni kontakt sa reke Dunav prema
deponiji je uglavnom onemogućen zbog visoke vegetacije. Za podunavski pejzaž, pored korita reke,
veliki značaj imaju aluvijalne šume duž obale, rečna ostrva i vlažna staništa. Reka sa obalom je pejzažni
element prirodnog karaktera. Oni predstavljaju linearni element pejzažne strukture i karakteristika
svojstvena širem području.
Slika D-85.Specifični pejzaž reke Dunav i obala, oko 1,5 km istočno od projekta
411
Slika D-86. Pogled ka Dunavu i njegovim obalama sa deponije

Na istočnoj strani Dunava je veliko područje intenzivne poljoprivrede. Pejzažna slika sastoji se od
poljoprivrednih površina i makadamskih puteva na ravnom reljefu. Urbane strukture Starčeva i
Pančeva smeštene su na severnoj strani. Zbog ravnog terena, značajan vizuelni kontakt je jači prema
brdovitom području na zapadu.
Slika D-87. Specifični pejzaž površina sa intenzivnom poljoprivredom, na oko 4 km istočno od lokacije
projekta
Industrijski pejzaž Pančeva nalazi se izvan tampon zone od 5 km i može se opisati kao
antropogenizovani pejzaž sa snažnim industrijskim karakterom. Kao takav je prostorni fenomen koji
uzrokuje negativne vizuelne i simboličke konotacije.
Rezime
Projektna lokacija nalazi se u pejzažu umerene vrednosti. Ovo je specifičan poljoprivredni pejzaž pod
snažnim uticajem prirodnog nasleđa između beogradske periferije i reke Dunav. Lokacija je uglavnom
postojeća lokacija za odlaganje komunalnog otpada koja ima ulogu elementa degradacije pejzaža.
Dakle, predstavlja negativan vizuelni izgled koji je vidljiv u neposrednoj blizini i sa poljoprivredne
teritorije na istočnoj obali Dunava. Kao vrednost krajolika na širem području može se naglasiti reka
412
Dunav sa svojim prirodnim staništima koja imaju blago vizuelni, ali ne funkcionalni, odnos prema
projektnoj lokaciji.
D.1.3.5. Kulturno nasleđe
Metodologija
Uticaj na kulturne i istorijske objekte i lokacije (kulturna dobra) može se posmatrati kao direktan i
indirektan. S obzirom na svrhu postupka, načina rada, završetka, vizuelne izloženosti i mogućih efekata
na elemente kulturnog nasleđa definisane su zone uticaja.
→ Direktan uticaj je svako fizičko uništavanje objekata/lokacija u projektnom području, kao i bilo
kakvo kršenje konteksta elemenata kulturnog nasleđa koji su van granica projektnog područja.
S obzirom na prirodu projekta, zona unutar 100 metara od projektnih granica se smatra zonom
direktnog uticaja. U daljem tekstu, područje direktnog udara označeno je kao Zona 1.
→ Kršenje integriteta povezane oblasti kulturnih dobara smatra se indirektnim uticajem, a ovo
se odnosi na područje na udaljenosti od 100 metara do 2000 metara od granica projekta.
Uzimajući u obzir konačan izgled planiranog projekta i jasan pogled na područje, ovo je
područje na kojem su mogući negativni uticaji na kulturni kontekst arheoloških i etnoloških
nalazišta i zona i istorijskih urbanih, ruralnih i verskih kompleksa. U daljem tekstu, zona
indirektnog uticaja označena je kao Zona 2.
U skladu sa metodologijom i zonama uticaja, elementi kulturnog nasleđa bili su popisani na lokaciji
planiranog projekta, u bližem i širem okruženju.
Posao će se uglavnom nalaziti u Beogradu ili drugim glavnim gradovima regiona uz neophodna
putovanja uz posao u kući. Količina potrebnog unosa zavisiće od broja potprojekata koji će se dodeliti
IPF8 i zemljama korisnicama.
413
Slika D-88. Lokacija projekta na listu – Planirana namena površina, list 2.1 Plan generalne regulacije
građevinskog područja sedišta jedinica lokalne samouprave - Grad Beograd – celina XX, opštine Grocka,
Palilula, Zvezdara (naselja Kaluđerica, Leštane, Boleč, Vinča i Ritopek („Službeni list Grada Beograda“, br.
66/17)
Važne lokacije kulturnog nasleđa

U zoni 1 i 2 nema lokacija po zaštitom UNESCO-a. Najbliža lokacija je beogradska tvrđava, oko 11 km.
Projektna deponija je deo granica Rimskog carstva koje se nalaze na listi UNESCO-a. Granice Rimskog
carstva su utvrđenja duž rimskog limesa. Lokacije u Srbiji, između ostalog, uključuju ostatke u
Petrovaradinu, Beogradu, Zemunu, Kladovu, Golubcu i Trajanovu tablu.
Grad Beograd sa svojim okruženjem je kulturni centar Republike Srbije. U okviru administrativne
oblasti Beograda, koja obuhvata područje opštine Grocka, postoji oko 350 zaštićenih nepokretnih
kulturnih dobara. Pored toga, postoje brojni objekti kulturnog nasleđa na nižim nivoima zaštite.
Najveća koncentracija kulturnih dobara nalazi se u centralnom delu Beograda, a njihov broj se smanjuje
prema perifernim područjima.
S obzirom na veoma povoljan geografski položaj u neposrednoj blizini Dunava, teritorija današnje
opštine Grocka je od davnina bila savršeno mesto za formiranje ljudskih naselja. Zbog ove činjenice
najveći broj lokacija iz različitih kulturnih doba nalazi se u selima neposredno na desnoj obali Dunava,
kao što su Vinča, Ritopek, Grocka i Brestovnik. Prvi i najstariji trag naselja u ovoj oblasti datiraju do
neolita - novog kamenog doba. Ostaci naselja iz ovog perioda pronađeni su na nekoliko arheoloških
414
nalazišta u naseljima opštine Grocka. Svakako, jedan od najvažnijih, po kojem je nazvana čitava kultura,
je arheološko nalazište Belo Brdo u Vinči - kulturno nasleđe - arheološko nalazište koje ima status od
značaja za Republiku Srbiju (Odluka br. 653/5 od 10. novembra 1965. godine, Kulturni resurs od
izuzetnog značaja, Odluka, „Službeni list SRS“ br. 14/79).
Arheološko nalazište Belo Brdo u Vinči nalazi se na desnoj obali Dunava, u blizini područja pokrivenog
Planom. Položaj lokacije je takav da obezbeđuje dugoročne životne uslove za ljudske zajednice.
Geografski položaj je obezbedio da njegovi stanovnici imaju posredničku ulogu među kulturama koje
se razvijaju na jugu, sve do Egejskog mora i kultura koje se razvijaju na severu do sredine Evrope. Slojevi
debljine do 10,5 metara ukazuju na količinu materijala koji je ovde deponovana, kao rezultat ljudi koji
žive na ovoj lokaciji. Zbog toga je razumljivo zašto arheološka nauka u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi
vodi Vinču (Belo Brdo) kao osnovu za proučavanje postojanja i razvoja brojnih neolitskih i eneolitskih
kultura ove oblasti.
U antičkom periodu, teritorija Grocke bila je deo rimske pokrajine Gornja Mezija. Značajan put traga
duž desne obale Dunava, povezujući dva najveća grada, Beograd (Singidunum) i Kostolac
(Viminacijum). Ostaci ovog puta otkriveni su u civilnom naselju Singidunum na nekoliko mesta. Na
Stojčinom brdu nalazi se Roman Mutatio Ad Sextum (Mali Mokri Lug) i mala tvrđava koja je
obezbeđivala put.
Na osnovu pisanih istorijskih izvora i podataka prikupljenih kroz arheološka istraživanja, na teritoriji
opštine Grocka, mogu se precizno locirati dva rimska naselja koja su bila prisutna na ovom važnom
putu. To su Castra Tricornia (Ritopek) i Mutatio Ad Sextum Milliare.
Materijalni ostaci kulture dokumentovani su i prikupljani sa rimskih lokaliteta na celoj teritoriji opštine,
a pojedinačna nalazišta potvrđuju materijalni prosperitet ove oblasti u antičkom periodu.
Šira zona – zone 2

Od srednjeg veka postoji arheološki lokalitet na lokaciji današnjeg manastira Svetog arhiepiskopa
Stefana (Manastir Slanci). Nalazi se 1,2 km severno od postojeće deponije. Novi kompleks izgrađen je
1960. godine. Lokacija je nekada korišćena u religijske svrhe, a zbog osvajanja lokacije Osmanskog
carstva u nekoliko navrata je potpuno uništeno. Groblje se nalazi oko 0,7 km severoistočno od
manastira. Manastir i groblje nemaju vizuelni i funkcionalni kontakt sa projektnim lokalitetom zbog
reljefnih i vegetacionih prepreka.
Groblje se nalazi na oko 1 km južno od granica projekta. Ovo je sakralni element lokalnog značaja.
Prema Generalnom planu Beograda 2021 („Službeni list Grada Beograda“, br. 27/03, 25/05, 34/07,
63/09 i 70/14) postoje dva kulturna dobra (arheološke lokacije) na oko 1 km severoistočno od
postojeće deponije, na teritoriji Gornje Ošljane.
Kulturno nasleđe na lokaciji projekta – zona 1

U granicama projekta postoji registrovano arheološko nalazište "Ošljane", definisano kao kulturno
dobro, uživajući prethodnu zaštitu po Zakonu o kulturnim dobrima.
415
Na Slika D-89 je prikazana lokacija koja sadrži ostatke veteranske vile iz rimskog perioda. Mesto je u
dolini Ošljanskog potoka, zapadno od sela Vinča - Veliko Selo, na blagoj padini na desnoj obali potoka.
Lokacija je poznata arheologima zbog slučajnog otkrivanja rimske keramike. Muzej grada Beograda
1975. godine vršio je istražna istraživanja manjeg obima. U arheološkim nalazima nalaze se ostaci ove
vile u periodu od drugog do trećeg veka.
Takođe je važno napomenuti da je lokacija arheološkog lokaliteta Ošljane, u uslovima koje izdaje Zavod
za zaštitu spomenika kulture, prostorno vrlo neprecizno prikazana, bez jasno definisane lokacije
opisanog objekta veteranske vile. Pitanje je gde se otkriveni objekt nalazi unutar definisane zone.
Slika D-89. Prostorni položaj arheološkog lokaliteta “Ošljane”

U svrhu testiranja i eventualnog evidentiranja potencijalnih novih, do sada neistraženih arheoloških
ostataka na području istraživanja, u zoni deponije Vinča, u periodu od 09. februara 2017. do 5. marta
2017. godine, izvršena su geofizička ispitivanja od strane kompanije Tehnohidrosfera d.o.o. iz Beočina.
Ciljevi predloženog geofizičkog ispitivanja bili su: otkrivanje potencijalnih arheoloških predmeta na
lokalitetima planiranih građevinskih radova na području deponije s obzirom na blizinu arheoloških
nalazišta Vinče i Starčeva, kao i formiranje detaljnih ortofoto i 3D modela širu zonu deponije.
U okviru magnetometrijskog metoda primenjena je tehnika mapiranja vertikalnim nagibom

gradijenta. Gradijent geomagnetnog polja predstavlja vrednost promene ukupnog intenziteta vektora
geomagnetnog polja u određenom pravcu između dve tačke u prostoru i izražava se u nT/m
jedinicama. Magnetometrijska merenja vršena su na dve lokacije - zonu 1 i zonu 2 (Slika X).
416
Slika D-90. Prostorna pozicija dve lokacije na kojima je izvršeno magnetometrijsko merenje
Magnetometrijska merenja u obe zone izvedena su sa vertikalnim nagibom, rastojanje između senzora
je bilo 0,8 m. Interval uzorkovanja je 1 s. Rezultati merenja su predstavljene magnetometrijske karte
koje prikazuju raspodelu vertikalnog gradijenta ukupnog intenziteta geomagnetnog polja, izraženog u
nT/m.
Izrađena je karta raspodele vertikalnih gradacija ukupnog signala za Zonu 1. Analizom mape
visokofrekventnog dela signala otkrivena je mala promena geomagnetnog polja na celoj površini Zona
1. Zaključeno je da ne postoje anomalije koje mogu biti relevantne za ovu oblast istraživanja.
Slika D-91. Zona 1 - Mapa rasporeda vertikalnih gradijenta ukupnog intenziteta geomagnetnog polja
niskofrekventnog dela signala
417
Navedene procedure obrade magnetometrijskih podataka primenjene su i za zonu 2, istraživačko polje

na severoistočnoj strani deponije. Mapa vertikalne gradacije ukupnog signala za Zonu 2 prikazana je
na Slika D-92 . Analizom mape visokofrekventnog dela signala pronađen je nizak intenzitet promene
geomagnetnog polja na celoj površini Zona 2. Ovo ukazuje na odsustvo značajnih anomalija koje mogu
biti relevantne za ovu oblast istraživanja.
Slika D-92. Zona 2 - Mapa rasporeda vertikalnih gradijenta ukupnog intenziteta geomagnetnog polja
niskofrekventnog dela signala
Na osnovu svih rezultata snimanja utvrđeno je da intenzitet gradijenta izmerenog ukupnog magnetnog
polja u opsegu od -10 do +10 nT/m (na slikama prikazanim za Zonu 2) ne može ni u kom slučaju
odgovarati objektima koji potiču iz II i III veka. Objekti iz ovog perioda morali su biti izgrađeni od
određene vrste opeke ili pečene gline, ako ne u potpunosti, barem u najvećem delu.
Fotogrametrijska merenja su sprovedena 5. marta 2017. godine, kada je bila umereno oblačno, što je
doprinelo visokom kvalitetu fotografija. Snimljeno je ukupno 1.840 fotografija, sa preklapanjem od
75%
.
Slika D-93. Šira zona deponije u Vinči sa prikazanim putanjama drona tokom fotogrametrijskih merenja
418
Kao što je ranije navedeno, tehnika magnetometrijskog postupka primenjena je sa tehnikom mapiranja
sa dispozicijom vertikalnog gradijenta. Magnetometrijskim istraživanjem zone 1 i zone 2, odnosno
analizom dobijenih mapa raspodele vertikalnog gradijenta ukupnog intenziteta geomagnetnog polja,
pronađene su niske vrednosti promena u geomagnetnom polju, odnosno anomalija čije prisustvo ne
ukazuje na prisustvo arheološkog materijala u navedenim zonama.
Fotogrametrijska procedura je takođe primenjena skeniranjem površine pomoću tehnike mapiranja.

Dron koji je opremljen fotoaparatom visoke rezolucije preleteo je šire područje deponije. Tokom leta
snimio je 1.840 fotografija. Kroz sintezu svih fotografija i njihove obrade softvera generiše se ortofoto
slika i 3D model šire zone deponije. Analizom morfometrijskih podataka, nisu primećeni nikakvi
prepoznatljivi oblici i anomalije koji ukazuju na postojanje arheoloških predmeta na ispitivanom
terenu.
Važno je napomenuti da su korišćene metode smatraju adekvatnim za ovu vrstu istraživanja.

Celokupan kompleks arheoloških nalazišta Viminacijum (koji datira iz I vijeka) u Kostolcu, u širem delu
Vinče, otkriven je i danas je otkriven primenom magnetometrijskih merenja.
Na osnovu rezultata geofizičkih magnetometrijskih i morfometrijskih istraživanja u istražnom području

Vinča, zaključeno je da ne postoje anomalije koje ukazuju na prisustvo arheoloških predmeta i
materijala.
U narednim fazama razvoja projekata, neophodno je poštovati odredbe nadležnog ministarstva.

Shodno tome, Ministarstvo će propisati neophodno istraživanje ukoliko smatra da je potrebno.
Očekuje se da će se na istočnom delu deponije obezbediti preliminarna arheološka istraživanja. Ovo će
utvrditi obim arheološkog nalazišta, ako postoji unutar projektnih granica.
D.1.3.6. Tehnološki rizik

Na osnovu raspoloživih podataka do sada dostavljenih Ministarstvu zaštite životne sredine62 od strane
operatera Seveso postrojenja/objekata, utvrđeno je da u okviru područja obuhvaćenog Detaljnim
planom regulacije sanitarne deponije Vinča nema Seveso postrojenja/objekata, dok na teritoriji grada
Beograda, kojem pripada gradska opština Grocka, postoji veliki broj Seveso objekata, ali efekat
potencijalnih hemijskih udesa u njima ne predstavljaju opasnost za područje unutar navedenog
Detaljnog plana regulacije. Naprotiv, oblast obuhvaćena navedenim Detaljnim planom regulacije može
biti ugrožena efektima hemijskog udesa sa teritorije susednog grada Pančeva, u najgorem mogućem
scenariju nesreće u Seveso postrojenju HIP "Azotara" d.o.o. Pančevo.
Područje obuhvaćeno detaljnim planom regulacije sanitarne deponije Vinča nalazi se u zoni uticaja
toksičnih oblaka amonijaka, što je mogući rezultat najgorih mogućih scenarija koje je ustanovilo ovo
preduzeće, delimično za IDLH koncentraciju (300 ppm amonijaka), tokom 30-minutni period izlaganja,
a delimično za koncentraciju 0.1IDLH (30 ppm amonijaka) tokom 30-minutnog perioda izlaganja. Ovaj
scenario nesreće je nesreća na nivou IV - regionalni nivo nesreće, a verovatnoća pojave se procenjuje
kao niska (4.7 x 10-7 year -1-1). HIP "Azotara" d.o.o. Pančevo je 5. avgusta 2016. godine donela Odluku
62
Izvor: Dopis Ministarstva zaštite životne sredine, br. 532/02/00816/2018/03, 3. aprila 2018. godine.
419
o usvajanju Izveštaja o sigurnosti i Plana zaštite od udesa, gde su opisani identifikovani scenariji
nesreća, zone uticaja udesa i mere prevencije od strane operatora radi sprečavanja udesa.
D.1.3.7. Infrastruktura, mreža, energija i ograničenja
Postojeći objekti63
Ispitivajući situaciju na terenu, zaključeno je da su na deponiji u Vinči izgrađeni i postavljeni sledeći

objekti:
1. hangar za sol
2. garderoba i kupatilo za radnike na deponiji
3. skladišni hangar
4. radionice
5. nadstrešnica
6. hangar za održavanje vozila
7. kancelarija rukovodioca deponije
8. trpezarija
9. ulazni prijem
10. vaga
11. kancelarije
12. kancelarija
13. kontejner za vozače
14. kancelarije
15. skladište
16. sanitarna jedinica
Dodatni objekti (34 objekta) su takođe primećeni na terenu. Neki od objekata nalaze se na
nepristupačnom delu deponije, tako da podaci o nameni, dimenzijama i podovima nisu poznati.
Projekat predviđa da će se ukloniti sve postojeće instalacije, drenažne cevi Ø600, stari asfaltni i
zemaljski putevi, montažne i zidne konstrukcije, ograde, odnosno planirano njihovo rušenje i
demontaža, kao i pokrivanje svih postojećih kanala za odvod atmosferskih voda na deponiji Vinča.
Postojeća infrastruktutra64
Transportne površine
Pristup deponiji se realizuje preko Beogradske ulice i puta do deponije (Nova 1). Dakle, deponija je
povezana sa ulicom Smederevski put. Prema Generalnom planu Beograda 2021 („Službeni glasnik
grada Beograda“, br. 27/03, 25/05, 34/07 i 63/09), Smederevski put je jednak sa magistralnim putem,
a Beogradska Ulica i put do deponije su jednaki ulicama druge klase. Ostali putevi unutar granice ovog
dijela, deo ulice Nova 1, Nova 4 i Nova 5, čine deo sekundarne ulične mreže - unutrašnjih puteva.
63
Izvor: Preliminarno rešenje - Rušenje postojećih objekata i infrastrukture na deponiji Vinča, ENERGOPROJEKT
NISKOGRADNJA p.l.c., 2018.
64
Izvor: Detaljni plan regulacije sanitarne deponije "Vinča", gradska opština Grocka – nacrt plana.
420
U postojećem stanju, nekoliko linija gradskog i prigradskog javnog prevoza saobraćaju Smederevskim
putem, povezujući naselja sa opštinama Grocka (Begaljica, Zaklopača, Ritopek, Bolec, Bubanj potok,
Vinča, Živkovac i dr.) sa Beogradom. Linije javnog prevoza povezuju okolna naselja sa Beogradom,
preko okretnice Ustaničke ulice i prigradskih linija preko okretnice „Šumice“. Na Smederevskom putu,
unutar granice DRP-a, stoji „Put za Institut“ (smer prema ulici Ustanička).
Potrebna parking mesta treba postaviti unutar građevinskog kompleksa deponije.
Sadašnji ukupni godišnji saobraćaja od stare deponije do javnih puteva je cca. 135348 vozila i obuhvata
isporuku otpada, kao i isporuku goriva.
Vodovodna mreža i objekti
Lokacija deponije je oko 2200 m od postojećih vodovoda Ø200 u Smederevskom putu. U saobraćajnoj
vezi deponije "Vinča" nalazi se cevovod Ø100mm u dužini od oko 450 m. Povezivanje na gradsku mrežu
treba izvršiti do vodovoda Ø200 mm na Smederevskom putu sa minimalnim prečnikom Ø150mm.
Sistem vodosnabdevanja u Vinči je uključen u sistem vodosnabdevanja u Beogradu 1997. godine, a

vodom za piće se snabdeva oko 15.000 stanovnika naselja Vinča i Leštana. Voda je poreklom površinske
vode i pumpa se iz Dunava.65.
Kanalizaciona mreža i objekti
Kanalizacija pripada pretežno Centralnoj kanalizaciji (od prelaza prema Dunavu), a u njenom manjim
delovima do kanalizacije Boleč (od sliva prema Smederevskom putu). U oba dela kanalizacija se planira
načinom odvajanja padavina i otpadnih voda.
Za deo koji pripada kanalizaciji Boleča, južno od sliva, prijemnik padavinske vode sa puta je putni kanal.
Za padavinsku vodu sa ivičnog puta, Nova 2 ulica, primaoc je putni kanal.
Na deponiji Vinča postoje cevi Ø600 za odvodnjavanje kišnice, koje će biti demontirane, a površina
propusta biti pokrivena.
Perimetarski kanal za sakupljanje otpadnih voda je delimično izgrađen, ali ostaje nefunkcionalan i biće
pokriven.
Energetska mreža i objekti
Put Nova 1 presecaju dva nadzemna voda od 35 kV:
- - br. 337, veza TS 110/35 kV „Beograd 1“ i TS 35/10 kV „Institut Vinča“

- - br. 357, veza nadzemne linije 35 kV „NV 309A SM 1464“ i TS 35/10 kV „Vinča“.
65
Uzorci vode za piće iz vodovoda u Vinči se uzimaju na pumpnoj stanici (dva puta nedeljno) i sa četiri tačke
distributivne mreže (jednom nedeljno). U uzorcima vode za piće, najčešće, i zapravo samo, odstupanje od
propisanih normi registrovano je u smislu zamućenosti i sadržaja gvožđa. Ova odstupanja od Pravilnika o
higijenskoj ispravnosti vode za piće propisanih normi su minimalna i nisu značajna sa aspekta zdravlja.
421
U granicama DRP-a, TS od 10/0,4 kV „Beogradska bb, deponija otpada“ (registarski broj B-2096),
podzemna mreža linija od 10 kV, nadzemnih i podzemnih linija od 1 kV, kao instalacije javnog
osvetljenja. Postojeće mreže električne energije su izgrađene u slobodnom prostorom, prateći koridor
postojećih saobraćajnih područja.
Za postojeće nadzemne vodove od 35kV obezbeđen je zaštitni koridor dužine 30m (15m od linijske
osovine). Ako u toku izvođenja radova, u okviru DRP-a, postojeće ugrožene 35kV dalekovoda i ako nije
moguće obezbediti sigurne visine i rastojanja određene propisima, linije moraju biti preseljene i
zaštićene.
Visokonaponski dalekovod je potreban za prenos električne energije na sistem. Planirana je

povezivanje obe funkcionalne jedinice66 sa infrastrukturom prenosa snage na nivou od 110 kV67 (van
okvira ovog ESIA).
Telekomunikaciona mreža i objekti
Teritorija deponije spada u kablovsku teritoriju automatske telefonske centrale (ATE) „Kaluđerica“.
Pristupna telekomunikaciona mreža je izvršena sa kablovima položenim slobodno u zemlju, a
pretplatnici su priključeni na distributivnu mrežu preko internih terminala.
Mreža tople vode i objekti
Na navedenoj teritoriji nema postavljene kanalizacione mreže i postrojenja za toplu vodu. Postojeći
objekti ispunjavaju zahteve za toplotnom energijom koristeći pojedinačne izvore energije68.
Planirana je priključenje funkcionalne jedinice 1, kao izvora toplote, na infrastrukturu prenosa toplote
u okviru postrojenja za prenos toplote CHP (izvan obima ovog ESIA). Toplota, potrebna za unutrašnju
potrebe postrojenja, mora biti obezbeđena unutar CHP-a, bez povezivanja sa spoljnom
infrastrukturom.
66
Postrojenje za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i deponije gasa "Vinča" biće kogenerativno
postrojenje namenjeno za proizvodnju struje i toplote od komunalnog otpada i deponijskog gasa koji nastaje na
telu deponije. Ova fabrika će se sastojati od dvije funkcionalne jedinice (FU):
- Funkcionalna jedinica 1 (FU1): CHP postrojenje (EfW postrojenje - energija iz otpada) za iskorišćenje
komunalnog otpada;
- Funkcionalna jedinica 2 (FU2): CHP postrojenje za iskorišćenje deponijskog gasa (BEP postrojenje -
postrojenje za proizvodnju biogasa)
67
Trenutno nema konkretnih podataka o projektovanju infrastrukture za prenos električne energije (ETI)
(usmeravanje linije, broj stubova/ kula, tačka priključenja na mrežu 110 kV). Prenos električne energije vrši se
preko dalekovoda 110 kV (OHL). Linija će spojiti transformatorsku i priključnu stanicu na lokaciji Vinča sa
trafostanicom Beograd 20. Rutiranje će biti cca. 5 km dužine. Ruta će prvobitno pratiti postojeći put (oko 900 m),
a potom će se ukrštati sa poljoprivrednim poljima paralelno sa postojećim dalekovoda. Visok napon od 110 kV
nalazi se na 3 km severozapadno od objekta u Vinči, a kada se u Mirijevu izgradi energetska stanica “Beograd
20”, to će predstavljati savršeno priključno čvorište, pošto je udaljeno samo 4 km od postrojenja Vinča (izvor:
Studija o okolinskom i socijalnom obimu za Beogradski EfW projekat u Srbiji, dopuna Izveštaja o ispitivanju
životne sredine I socijalnih pitanja, april 2017).
68
Na ulazu u kompleks deponije Vinča nalaze se tri montažne male kuće, a sastoje se od dva toaleta i jedne čajne
kuhinje. Čajna kuhinja je opremljena kuhinjskim sudoperom i svaki WC ima dva sanitarna čvora i dva umivaonika.
Predviđena su dva protočna bojlera, svaka sa kapacitetom od 10 l, za isporuku tople vode u montažnim kućama.
422
Gasovod i objekti
Na navedenom području nema gasovodne mreže i objekata.
D.1.3.8. Azbest
Na početku odlaganja otpada na deponiji Vinča, propisi u vezi sa odlaganjem azbesta nisu postojali.
Upravljanje otpadom koji sadrži azbest regulisano je članom 54 Zakona o upravljanju otpadom („Sl.
glasnik RS“, 36/2009, 88/2010 i 14/2016) i pratećim podzakonskim aktom – Pravilnikom o postupanju
sa otpadom koji sadrži azbest („Sl. glasnik RS“, 75/2010).
Otpad koji sadrži azbest predstavlja opasan otpad od građenja i rušenja koji zahteva posebno
postupanje, odnosno koji ima jednu ili više opasnih karakteristika koje ga čine opasnim otpadom (Član
5. Zakona o upravljanju otpadom).
Prema članu 54. Zakona o upravljanju otpadom, otpad koji sadrži azbest odvojeno se sakuplja, pakuje,
skladišti i odlaže na deponiju na vidljivo označenom mestu namenjenom za odlaganje otpada koji sadrži
azbest. Obaveze proizvođača ili vlasnik i/ili drugi držalac otpada koji sadrži azbest obavezan je da
primeni mere za sprečavanje raznošenja azbestnih vlakana i prašine u životnoj sredini i da vodi
evidenciju o količinama otpada koji skladišti ili odlaže i podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu
životne sredine.
Na osnovu Zakona, donet je Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest kojim su bliže
propisani način pakovanja, kriterijume, uslove i način konačnog odlaganja otpada koji sadrži azbest i
druge mere za sprečavanje raznošenja azbestnih vlakana i prašine u životnoj sredini.
Azbestni otpad se pakuje pre transporta tako da se spreči raznošenje azbestnih vlakana i prašine u
životnu sredinu. Azbestni otpad se pre odlaganja tretira postupcima površinskog očvršćivanja ili
solidifikacije ili uništavljanjem, tako da se spreči raznošenje azbestnih vlakana i prašine u životnu
sredinu. Transport azbestnog otpada do mesta odlaganja vrši se bez pretovara (Član 8. Pravilnika o
postupanju sa otpadom koji sadrži azbest).
Kontejneri ili ambalaža za pakovanje azbestnog otpada mora biti vidljivo označena, u skladu sa
propisima koji uređuju prevoz opasnih materija. Transport azbestnog otpada treba da prati Dokument
o kretanju opasnog otpada koji je uređen Pravilnikom o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog
otpada, obrascu prethodnog obaveštenja, načinu njegovog dostavljanja i uputstvu za njihovo
popunjavanje („Sl. glasnik RS“, br. 17/2017).
Članom 10. Pravilnika o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest dati su uslovi za odlaganje azbestnog
otpada na deponiju:
1. Otpad se odlaže u posebne kasete, vidljivo označene i namenjene odlaganju azbestnog

otpada, odvojeno od ostalog otpada na deponiji;
2. Dnevno prekrivanje se vrši na način da se tokom prekrivanja spreči oslobađanje azbestnih
vlakana u životnu sredinu;
423
3. Nakon zatvaranja kasete gde je odložen azbestni otpad, zabranjene su bilo kakve dodatne
aktivnosti (otvaranje kasete, kopanje, bušenje i drugo) kako bi se sprečilo oslobađanje
azbestnih vlakana i prašine u životnu sredinu.
Ukoliko azbestni otpad ne sadrži druge otpadne materije, osim čvrsto vezanog azbesta ili obuhvata
građevinski otpad koji sadrži čvrsto vezani azbest. Ukoliko na deponiji ne postoji izgrađena posebna
kaseta za odlaganje azbestnog otpada, azbestni otpad do konačnog odlaganja, skladišti se u radnom
prostoru deponije kako bi se sprečilo raznošenje azbestnih vlakana u životnu sredinu.
Agencija za zaštitu životne sredine je u julu 2017. godine objavila izveštaj „Upravljanje otpadom u
Republici Srbiji u periodu 2011-2016. godine“. Izveštaj je izrađen na osnovu dnevnih evidencija i
godišnjih izveštaja o količinama generisanog, preuzetog, iskorišćenog, deponovanog, uvezenog ili
izvezenog otpada koje su svi obveznici izveštavanja dužni da dostave Agenciji za zaštitu životne sredine.
Podaci o uvozu proizvoda koji sadrže azbest (tabela ispod) se dostavljaju u skladu sa odredbama
Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije
o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja
godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način
obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS“, br. 54/2010, 86/2011, 41/2013 i 3/2014).
Tabela D-63. Uvoz proizvoda koji sadrže azbest

Godina Ukupna količina, t
2010 425,92
2011 26,49
2012 5,18
2013 3,50
2014 0,07
2015 0,03
2016 0,01
Podaci o upravljanju otpadnim azbestom prikupljeni su na osnovu Pravilnika o obrascu dnevne

evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS“,
br. 95/2010 i 88/2015) i dati su u Tabela D-64.
Tabela D-64. Upravljanje otpadnim azbestom

Godina Odloženi otpad, t Tretirani otpad, t Izvezen otpad, t Uvezen otpad, t
2011 / 310 315 /
2012 306 43025 / /
2013 279 30 / /
2014 1647 / / /
2015 287 28 / /
2016 963 / / /
Postoji cca. 50 objekata izgrađenih na deponiji u Vinči. Neki od objekata nalaze se na nepristupačnom
delu deponije, tako da podaci o nameni, dimenzijama i podovima objekata nisu poznati. Projekat
predviđa da će se ukloniti sve postojeće instalacije, drenažne cevi Ø600, stari asfaltni i zemljani putevi,
424
montažne i zidne konstrukcije, ograde, odnosno njihovo rušenje i demontaža. Procenjuje se da ima
nekoliko objekata ima krovove od azbesta. Postoji rizik od udisanja azbestnih vlakana prilikom
okretanja, bušenja ili lomljenja azbestnih ploča.
Azbest nije detektovan ni u jednom analiziranom uzorku sedimenata.
D.2. SOCIO-EKONOMSKI PREGLED STANJA

Projekat se nalazi u gradu Beogradu. Grad Beograd ima 17 opština: Voždovac, Vračar, Grocka,
Zvezdara, Zemun, Mladenovac, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Sopot, Stari Grad,
Surčin, Čukarica, Obrenovac, Lazarevac i Barajevo . Projekat se nalazi na teritoriji opštine Grocka.
Socio-ekonomski pregled stanja je uglavnom analiziran na opštinskom nivou.
D.2.1. OSNOVNI PODACI O ZEMLJI
Republika Srbija je demokratska država za sve svoje građane. Njena istorija i dostignuća je čine
sastavnim delom moderne civilizacije i međunarodne zajednice. Većim delom dvadesetog veka bila je
u sastavu Jugoslavije. Srbija je postala nezavisna država 5. juna 2006.
Srbija se nalazi na jugoistoku Evrope, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Nalazi se na
najvažnijem putu koji povezuje Evropu i Aziju.
Projekat se nalazi u gradu Beogradu. Beograd je glavni grad Republike Srbije i njen najveći urbani i
ekonomski centar. Grad Beograd ima status samoupravne jedinice, sa fiskalnom odgovornošću za
regulisanje i održavanje komunalnih usluga, pravima i obavezama komunalnog korisnika, obimom i
kvalitetom komunalnih usluga i nadzorom nad pružanjem ovih usluga.
Slika D-94. Projektna lokacija
425
D.2.2. STANOVNIŠTVO - UOPŠTENO
Prema popisu stanovništva u 2011. godini 1.659.440 stanovnika živi u gradu Beogradu 69 od čega
52,64% čine žene. Stanovništvo se povećalo za 5% u periodu od 2002. do 2011. godine (Tabela D-65).
Prosečna gustina naseljenosti Grad Beograd iznosi 514 stanovnika/km2 i veća je od prosečne gustine
naseljenosti u Srbiji koja iznosi 106 stanovnika po km2. Najveća koncentracija se nalazi u opštini Vračar
(18.778 stanovnika/km2) i u opštini Stari Grad (9.690 stanovnika/km2).
Glavne demografske karakteristike analizirane su za svaku opštinu. Analiza je izvršena prema

raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Tabela D-65. Stanovništvo u gradu Beogradu, po opštinama
izvor: Popis 2002 i 2011, Republički zavod za statistiku
69 Demografska analiza se vrši za opštine u gradu Beograd.
426
Tabela D-66. Procenjena populacija po opštinama 70
Izvor: Republički zavod za statistiku
70
Procena stanovništva zasniva se na rezultatima broja stanovnika i godišnjim rezultatima statistike prirodnih i
mehaničkih promena u populaciji (unutrašnje migracije).
427
Stanovništvo prema starosti i polu
Stanovništvo u opštinama karakteriše nepovoljna starosna struktura. Prema Popisu iz 2011. godine,
14,02% stanovništva je starosne dobi od 0-14 godina i 16,38% starijih preko 65 godina starosti.
Koeficijent starosti, koji prikazuje procenat starog stanovništva (preko 65 godina) u ukupnoj populaciji,
je visoko u svim opštinama u gradu Beogradu. Stanovništvo se karakteriše kao staro kada je koeficijent
starosti veći od 8%. Koeficijent starosti u opštini Grocka, gde se nalazi Projekat, iznosi 13,65%. To
ukazuje da za svakih 100 stanovnika ima oko 14 stanovnika starijih od 65 godina.
Tabela D-67. Stanovništo prema starosti i polu, po opštinama

Starost
Opština 0-14 15-64 65+
M Ž M Ž M Ž
Barajevo 2.088 1.878 9.208 8.967 2.247 2.722
Voždovac 10.714 10.184 51.901 57.579 11.377 16.458
Vračar 3.144 3.179 17.589 21.037 4.175 7.209
Grocka 6.790 6.386 29.617 29.661 5.254 6.199
Zvezdara 11.035 10.548 49.748 56.596 9.831 14.050
Zemun 12.936 12.061 56.442 60.786 10.760 15.185
Lazarevac 4.536 4.274 20.581 20.758 3.625 4.848
Mladenovac 3.867 3.673 18.335 18.234 3.810 5.177
Novi Beograd 14.271 13.568 69.496 79.077 15.710 22.384
Obrenovac 5.552 5.346 25.237 24.860 5.012 6.517
Palilula 13.066 12.163 59.126 63.672 10.150 15.344
Rakovica 8.032 7.595 35.140 39.230 8.095 10.549
Savski venac 2.322 2.282 12.743 14.586 2.803 4.386
Stari grad 2.605 2.462 15.186 18.284 3.821 6.092
Surčin 3.575 3.444 15.767 15.091 2.530 3.412
Čukarica 13.551 12.826 60.414 66.534 11.938 15.968
Sopot 1.427 1.350 6.895 6.571 1.752 2.372
Grad Beograd 119.511 113.219 553.425 601.523 112.890 158.872
Izvor: Popis 2011, Republički zavod za statistiku
428
Slika D-95. Stanovništo prema starosti i polu, po opštinama

Izvor: Popis2011, Republički zavod za statistiku
U periodu 2002-2011. godine, prosečna starost stanovništva (na nacionalnom nivou) porasla je za oko
2 godine71. Prosečna starost u gradu Beogradu iznosi 41,8 godina (muškarci= 40,3 godina, žene= 43,2
godina). Prosečna starost u opštini Grocka je 40,1 godina (muškarci= 39,3 godina, žene = 41 godina).
Opšte projekcije stanovništva Republike Srbije, 2011 – 2041
Republički zavod za statistiku objavljuje rezultate o projektovanom broju stanovništva za period 2011-
2014. Postoji pet varijanti projekcije: niska, srednja, visoka, konstantne varijable plodnosti i smrtnosti
i srednja varijanta nulte neto migracije.
Projekcija stanovništva za period 2011-2041 izrađena je na osnovu rezultata Popisa stanovništva koji
je izvršen od 1. do 15. oktobra 2011. godine.
To znači da su prošli dugoročni trendovi u osnovnoj demografskoj strukturi osnova za razvoj

demografskih projekcija na nacionalnom ili okružnom nivou.
Najvažnija karakteristika promena stanovništva Republike Srbije u projekcionom periodu je nastavak

procesa depopulacije, bez obzira na varijantu projekcije (Tabela D-68).
71
Republički zavod za statistiku
429
Tabela D-68. Opšte projekcije stanovništva Republike Srbije u periodu 2011-2041
Source: Republički zavod za statistiku Srbije
Generalno, na nacionalnom nivou, Srbija se suočava sa nekoliko ozbiljnih demografskih pitanja koje se
mogu definisati kao najvažnije demografske karakteristike na nacionalnom nivou. Ovi problemi su
rađanje koje je daleko ispod zamene generacije, intenzivno odloženo rođenje prvog deteta,
depopulacija, prekomerno starenje stanovništva, negativni migracioni bilans, konstantna unutrašnja
migracija u urbane centre, kao i regionalne razlike.
D.2.3. MIGRACIJE
Migracije stanovništva predstavljaju složen socijalni fenomen koji, uz prirodnu stopu rađanja, ima i
najizraženiji uticaj na promene u demografskom i ekonomskom potencijalu područja emigracije i/ili
imigracije. Tokom čitavog 20. veka došlo je do intenzivnog migracionog kretanja stanovništva na celoj
teritoriji Republike Srbije.
Usled obnovljenih ratnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, kraj dvadesetog veka je okarakterisan
novim migracijama koje su se odrazile u prilivu izbeglica.
O emigraciji
Srbija je tradicionalno zemlja emigracije, i uskoro bi mogla da postane zemlja značajne imigracije
povratnika i stranaca. Srbija se suočava sa nekoliko tipova migracija: spoljašnjom i unutrašnjom,
prisilnom i dobrovoljnom, legalnom i ilegalnom, migracijom visoko kvalihfikovanog i nisko
430
kvalifikovanog ljudstva, imigracijom i emigracijom. Jedan od ključnih problema su izbeglice i IRL72.

Najveća grupa među migrantima spada u srpsku dijasporu73.
Postoji povećan interes među mladima ne samo za migracijom iz ruralnih u urbane oblasti već i prema
stranim zemljama zarad obrazovanja, ali i sa ciljem da promene prebivalište. Migracija mladih ljudi ima
ozbiljne ekonomske i socijalne posledice u Srbiji. Motivacija za migraciju je povezana sa nalaženjem
bolje plaćenog posla, obezbeđivanjem višeg životnog standarda i postizanja boljih obrazovnih i
profesionalnih uspeha.
Popisni podaci o srpskoj emigraciji, čak i uz relativno visoku nepokrivenost građana koji žive u
inostranstvu, i dalje predstavljaju najbolji izvor za ispitivanje socioekonomskih karakteristika ove
populacije i njihovog teritorijalnog porekla. Popis iz 2011. godine registrovao je 311,4 hiljada
pojedinaca u emigraciji, što je za četvrtinu manje od popisa iz 2002. godine. Uzroci takvog značajnog
smanjenja broja građana koji rade/borave u inostranstvu su brojni. Učešće emigranata u ukupnom
broju stanovnika u 2011. godini bilo je 4,2%. Relevantne informacije za 2002. godinu bile su na nivou
od 5,3%.
Prema rezultatima popisa iz 2011. godine, više od polovine (53,7%) registrovanih građana iz emigracije
boravilo je u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. Trebalo bi naglasiti rasprostranjenost zemalja prijema za
naše građane, kao i učešće više od 6% onih koji borave u bivšim jugoslovenskim republikama. Među
emigrantima koji potiču iz Srbije po popisu iz 2011. godine najviše su bili lica koja rade u inostranstvu
(53,1%) i njihovi članovi porodice (36,4%) koji su bili kao zavisni. Studenti su učestvovali u
emigrantskom kontingentu sa učešćem od 3,9%. Muškarci su prevladali među osobama u inostranstvu
i žene među članovima porodice74.
O imigraciji
Između poslednja dva popisa stanovništva, prema rezultatima popisa iz 2011. godine, u Srbiju se uselilo
67,6 hiljada ljudi, od čega je skoro jedna trećina iz Bosne i Hercegovine (31,0%). Među ostalim
zemljama treba pomenuti i Crnu Goru, Hrvatsku (9,1%) i Nemačku (8,2%)75.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj imigranata u gradu Beogradu značajno je opao
u odnosu na osamdesete godine. (Tabela D-70)76. Na opštinskom nivou u gradu Beogradu značajne su
razlike po karakteristikama migracija (Tabela D-69).
Sa druge strane, Srbija se sve više više suočava sa neregularnim migrantima zbog svog geografskog
položaja, odnosno zbog svoje granice, koja je u velikoj meri i spoljna granica EU.
72
Interno raseljeno lice je neko ko je prinuđen da pobegne iz njegovog ili njenog doma ali ko ostaje u okviru
granica svoje zemlje
73
Mirjana Rašević: Migracija i razvoj u Srbiji, 2016
74
75
76
Republički zavod za statistiku Srbije
431
Tabela D-69. Stanovništvo prema migracionim karakteristikama, prema opštinama, popis 2011. godina
Migrantska populacija
Živi u U okviru Republike Srbije, od čega: Iz inostranstva, od čega:
Region
istom Iz druge
Ukupno Iz drugog Iz bivših Područje
naselju od Ukupno opštine u Iz drugog Iz ostalih Nepoznato
Sve naselja u Sve SFRJ Grad – opština
rođenja istom područja zemalja
opštini republika
području
27.110 11.184 15.926 12.825 1.238 7.711 3.876 3.093 2.740 353 8 Barajevo
158.213 80.465 77.748 53.088 1.315 7.104 44.669 24.597 22.209 2.388 63 Voždovac
56.333 30.173 26.160 16.958 - 1.205 15.753 9.182 7.757 1.425 20 Vračar
83.907 34.084 49.823 40.776 3.885 17.515 19.376 9.027 8.011 1.016 20 Grocka
151.808 77.189 74.619 51.289 - 4.824 46.465 23.241 21.008 2.233 89 Zvezdara
168.170 80.947 87.223 46.973 728 4.173 42.072 40.204 37.970 2.234 46 Zemun
58.622 33.742 24.880 20.701 5.971 2.943 11.787 4.174 3.637 537 5 Lazarevac
53.096 32.391 20.705 16.920 2.757 3.526 10.637 3.765 3.115 650 20 Mladenovac
214.506 97.163 117.343 67.628 - 4.696 62.932 49.677 45.553 4.124 38 Novi Beograd
72.524 34.558 37.966 30.797 8.476 8.403 13.918 7.143 6.331 812 26 Obrenovac
173.521 75.541 97.980 71.208 8.452 14.185 48.571 26.707 24.515 2.192 65 Palilula
108.641 53.034 55.607 38.541 - 3.753 34.788 17.019 15.757 1.262 47 Rakovica
39.122 19.335 19.787 11.797 - 851 10.946 7.980 6.671 1.309 10 Savski venac
20.367 10.089 10.278 8.588 2.031 4.024 2.533 1.688 1.472 216 2 Sopot
48.450 25.886 22.564 14.158 - 988 13.170 8.388 7.114 1.274 18 Stari grad
43.819 19.448 24.371 16.686 1.576 7.042 8.068 7.665 7.044 621 20 Surčin
181.231 84.420 96.811 66.558 3.642 12.442 50.474 30.218 27.358 2.860 35 Čukarica
1.659.440 799.649 859.791 585.491 40.071 105.385 440.035 273.768 248.262 25.506 532 Grad Beograd
7.186.862 3.949.797 3.237.065 2.465.097 697.442 536.161 1.231.494 770.528 687.948 82.580 1.440 REPUBLIKA SRBIJA
Izvor: Popis 2011, Republički zavod za statistiku Srbije
432
Tabela D-70. Migrantska populacija prema imigracionoj oblasti i vremenu imigracije, po opštinama/gradovima, Popis 2011
Preseljeni u okviru Republike Srbije Imigrirani iz drugih zemalja
U istom području Iz bivših republika SFRJ, od čega: Region
Ukupno Iz područje
iz drugog iz Nepoznato
Sve Iz druge Iz Bosne i Iz Iz Iz Iz Crne ostalih Grad – opština
naselja u drugog Sve
opštine Hercegovine Makedonije Slovenije Hrvatske Gore zemalja
opštini područja
859.791 585.491 40.071 105.385 440.035 273.768 94.251 15.785 5.160 100.850 32.216 25.506 532 Grad Beograd
351.104 239.198 10.964 22.648 205.586 111.637 39.254 11.236 2.686 38.640 13.735 6.086 269 1980. i pre
46.080 33.661 2.934 6.651 24.076 12.386 4.788 931 354 2.453 2.235 1.625 33 1981–1985.
47.472 33.216 3.416 7.568 22.232 14.224 5.615 923 494 3.396 2.567 1.229 32 1986–1990.
110.436 31.490 3.117 6.968 21.405 78.920 25.307 714 1.087 47.563 2.597 1.652 26 1991–1995.
86.580 71.109 4.003 10.447 56.659 15.441 5.961 328 84 3.893 2.605 2.570 30 1996–2000.
67.247 53.068 4.716 10.911 37.441 14.136 4.819 391 97 1.086 3.686 4.057 43 2001–2005.
84.839 68.341 8.215 17.888 42.238 16.445 4.905 492 160 994 3.383 6.511 53 2006. i kasnije
66.033 55.408 2.706 22.304 30.398 10.579 3.602 770 198 2.825 1.408 1.776 46 Nepoznate godine
433
U Republici Srbiji u 2016. godini najveći broj osoba se selio u gradovima/opštinama istog područja
(38,5%), a najmanje među naseljima na teritoriji iste opštine / grada (23,4%). U Republici Srbiji najveći
broj migratornih kretanja ostvaren je na teritoriji beogradske regije, a na to područje se preselilo 50971
(40,6%) i iselilo se 44467 osoba (35,4%). U okviru četiri regiona Republike Srbije, u 2016. godini samo
Beogradski region je izrazio pozitivan migracioni bilans (veći broj osoba koje su se uselile kada se
uporedi sa osobama koje su se iselile), ali u analiziranom periodu dolazi do smanjenja unutrašnje
migracije (Tabela D-71).
Tabela D-71. Broj osoba koje su promenile boravak u Republici Srbiji u periodu 2011-2016
Izvor: Publikacije prema oblastima; Republički zavod za statistiku Srbije
Prisilni migranti iz bivših republika SFRJ u Srbiju
Popisom iz 2011. godine registrovano je 277.890 prisilnih migranata, što je 3,9% ukupnog stanovništva.
Broj prinudnih migranata u periodu 2002-2011 bio je smanjen za 1,2% (101.245 osoba).
Od toga najveći udeo (3,4%) odnosi se na prisilne migrante. Najveća koncentracija prisilnih migranata
je u Beogradu (91.663) i Novom Sadu (31.866). Čak 32,9% prisilnih migranata perseljenih iz bivših
republika SFRJ u Republici Srbiji živi na teritoriji grada Beograda. Koncentracija prisilnih migranata u
Beogradu povećana je u međupopisnom periodu od 2002. do 2011. godine za 3,6%. Analiza prostorne
raspodele izbeglica po grupama opština u Beogradu pokazala je da najveći broj ovih osoba (kao i 2002.
godine) živi u opštinama Zemun (21.417), Novi Beograd (12.458) i Čukarica (10.676 ). Na preseljenje
mnogih prisilnih migranata u opštine Zemun i Novi Beograd značajno su uticali migrantske mreže.
D.2.4. ETNIČKA PRIPADNOST I VEROISPOVEST
Grad Beograd je homogeni region - prema Popisu 2011. većina stanovništva po maternjem jeziku su
Srbi (94,89%), dok su svi ostali etnički pripadnici pojedinačno ispod 1% (osim Roma - 1,14%).
434
Većina stanovništva u opštinama u gradu Beograda su pravoslavni hrišćani, značajno prisutni u svih 17
opština, sa oko 90% stanovništva. Međutim, u svakoj opštini postoje male islamske, katoličke i
protestantske zajednice. Ne očekuje se da će takav nacionalni i verski sastav regiona predstavljati bilo
kakve probleme za projekat.
D.2.5. OBRAZOVANJE
Stanovništvo po stepenu obrazovanja
Osnovne karakteristike u obrazovnoj strukturi su pismenost i nivo obrazovanja. Prema popisu

stanovništva (2011), oko 53% stanovništva starosti 15 i više godina u gradu Beogradu ima srednju
školu, 20% više obrazovanje, 8% visoko obrazovanje, 14% osnovno obrazovanje i manji deo
stanovništva je nepotpunog osnovnog obrazovanja (4%) ili bez školovanja (1%) (Slika D-97).
Slika D-96. Stanovništvo starosne dobi 15 godina i više godina po nivou obrazovanja, po opštinama 77
77 Zbog malog učešća, nepoznati nivo obrazovanja nije prikazan na slici
435
Slika D-97. Stanovništvo starosne dobi 15 godina i više godina po nivou obrazovanja ukupno
Nepismenost
Rezultati popisa 2011. pokazuju da je broj nepismenih ljudi u Srbiji prepolovljen u odnosu na popis
2002. Prema podacima popisa 2011. godine u gradu Beograda stopa nepismenosti je takođe prilično
niska - 0,83%.
Može se primetiti izrazito odstupanje u nivou nepismenosti između opština stanovništva grada
Beograda. Viši nivo nepismenosti zabeležen je u Opštini Obrenovac, Mladenovac i Sopot (Tabela D-72).
Tabela D-72. Stanovništvo starosne dobi od 10 godina i više po pismenosti, po opštinama

Region Ukupno stanovništvo Udeo ukupnom stanovništvu
Područje starosne dobi od 10 godina Nepismeni starosne dobi od 10 i više godina
Grad – Opština i više (%)
Barajevo 24.452 335 1,37

Voždovac 143.956 819 0,57
Vračar 51.961 91 0,18
Grocka 74.920 1.012 1,35
Zvezdara 136.716 612 0,45
Zemun 150.931 1.573 1,04
Lazarevac 52.756 791 1,50
Mladenovac 48.047 757 1,58
Novi Beograd 195.114 1.076 0,55
Obrenovac 65.109 1.213 1,86
Palilula 156.161 1.490 0,95
Rakovica 97.950 425 0,43
Savski venac 35.902 87 0,24
436
Region Ukupno stanovništvo Udeo ukupnom stanovništvu

Područje starosne dobi od 10 godina Nepismeni starosne dobi od 10 i više godina
Grad – Opština i više (%)
Sopot 18.534 302 1,63

Stari grad 44.951 63 0,14
Surčin 39.002 470 1,21
Čukarica 163.430 1.313 0,80
Grad Beograd 1.499.892 12.429 0,83
Izvor: Popis 2011. godine, Zavod za statistiku Republike Srbije
D.2.6. PITANJA LOKALNE VLASTI
Lokalne samouprave su veoma važne zainteresovane strane i glavne podsticajne institucije tokom
izgradnje. Oni će biti posrednici između stanovništva i projekta. Stoga je neophodno uključiti ih u
projekat i u proces donošenja odluka u pitanjima koja se odnose na lokalne politike i građane.
Grad Beograd želi da razvije postrojenja za tretman i odlaganje otpada kroz dugoročni model privatno-
javnog partnerstva. Obim transakcije će obuhvatiti finansiranje, projektovanje, izgradnju, rad,
održavanje i prenošenje projektnih objekata sa krajnjom odgovornošću za pružanje usluga ekološko
prihvatljivog tretmana i odlaganja otpada.
Tokom pripreme dokumentacije održani su različiti sastanci zainteresovanih strana. Grad Beograd je
već pripremio Akcioni plan za preseljenje romskih porodica koje žive u neformalnim naseljima na
deponiji „Vinča“, kao i na zemljištu namenjenim za izgradnju komunalne infrastrukture. Cilj Akcionog
plana je osiguravanje sveobuhvatnog pristupa planiranju i drugim aktivnostima vezanim za preseljenje
planiranih za preseljenje porodica sa lokacije deponije „Vinča“, kao i adekvatne životne uslove za
preseljene porodice tj. sprovođenje preseljenja u potpunosti koji odražavaju standarde ljudskih prava
odabranih porodica koje žive na pomenutoj lokaciji.
Prema navedenim činjenicama može se zaključiti da je Grad Beograd u potpunosti uključen u razvoj
projekta, otvoren za saradnju i predlaže mere ublažavanja za smanjenje uticaja na ugrožene grupe duž
područja projekta.
D.2.7. ZARADE
Prosečna zarada zaposlenih obuhvata zarade koje su zaposleni ostvarili u toku redovnog radnog
vremena, povećane zarade i druge prihode (osim: lične finansijske podrške za lokalni javni prevoz i
vremena provedenog na službenom putu u zemlji i inostranstvu, penzijskog osiguranja, solidarne
pomoći, jubilarne premije i pomoći zaposlenima u slučaju smrti ili članu njegove porodice i naknade za
povrede na radu ili profesionalnog oboljenja)78.
78
Prema članu 105 Zakona o radu
437
Mesečna anketa o zaposlenima i zaradama pokriva oko 60% ukupnog broja zaposlenih.
Prema najnovijim podacima Nacionalnog statističkog zavoda prosečne bruto zarade i plate u Republici
Srbiji, izračunate za januar 2018. godine, iznosile su 69.218 dinara79, dok su prosečne neto zarade i
plate iznosile 50.048 dinara. U poređenju sa prethodnim mesecom, prosečne bruto zarade i plate su
nominalno povećane za 2,2%, a realno za 1,9%, dok su prosečne neto zarade povećane nominalno za
2,7% i realno za 2,4%. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto zarade i plate su
nominalno povećane za 6,8%, a realno za 4,8%, dok su prosečne neto zarade povećane nominalno za
7,2% i realno za 5,2%.
Srednje bruto zarada i plate iznosile su 53.276 dinara, dok su srednje neto zarade i zarade iznosile
38.721 dinara. Prosečne neto zarade i plate za januar 2018. godine iznosile su 422 eura, a za januar
2017. na 376 eura80.
Prema podacima publikacija Republičkog zavoda za statistiku prosečne bruto zarade i plate povećane
su u gradu Beogradu u periodu 2012-201681.
Tabela D-73. Prosečne zarade i plate na nacionalnom nivou, januar 2018

Zarade i plate, neto (porez i doprinosi odbijeni od
Zarade i plate (bruto)
zarada i plata)
Republika Srbija ukupno 69.218 50.048
Zarade i plate zaposlenih sa
69.581 50.328
ugovorom o radu
Zarade i plate zaposlenih bez ugovora
47.304 33.155
o radu
Zarade i plate zaposlenih u pravnim
73.157 52.959
licima
Zarade i plate preduzetnika i njihovih
38.444 27.305
zaposlenih
Zarade i plate u javnom sektoru 78.582 56.585
Zarade i plate u privatnom sektoru 64.394 46.681
Izvor: Publikacije prema temi Republički zavod za statistiku
79
Republički zavod za statistiku
80
Publikacije prema temi Republički zavod za statistiku
81
Obračun u Publikaciji proističe iz: Polugodišnjem izveštaju o zaposlenima i njihovim zaradama, Republički zavod
za statistiku
438
Tabela D-74. Prosečne neto zarade i plate po zaposlenom
Izvor: Publikacije prema temi Republički zavod za statistiku Srbije
439
D.2.8. ZAPOSLENOST I SIROMAŠTVO
Prema statističkom saopštenju Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupan broj zaposlenih na
nacionalnom nivou u 2017. godini iznosio je 2.062.58882. Broj zaposlenih u pravnim licima i kod
preduzetnika, kao i osobe koje obavljaju zanimanja/aktivnosti nezavisno ili su osnivači preduzeća ili
nekorporativnih preduzeća iznosile su 1.977.357 i u odnosu na 2016. godinu, to je povećanje od 3.0%.
Anketa o registrovanom zaposlenju zasnovana je na kombinovanju podataka iz Centralnog registra

obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra (SPR).
Registrovani pojedinačni poljoprivredni radnici iznosili su 85.231, u odnosu na prethodnu godinu je

manje za 4,3%. U 2017. godini u odnosu na 2016. godinu najveći porast zabeležen je u sektoru
Proizvodnje (23.658 lica), Trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila i motocikala (8.122 lica)
i Administrativne i uslužne delatnosti (6.233 lica), dok je najveća smanjenje broja zaposlenih
zabeleženo je u delu snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom (1.809 osoba)
i finansijskih i osiguravačkih aktivnosti (778 lica). Godišnji prosek se izračunava kao aritmetička sredina
broja zaposlenih za 12 meseci.
Tabela D-75. Tržište rada – godišnji izveštaj

2017/I 2017/II 2017/III 2017/IV
2014 2015 2016
kvartal kvartal kvartal kvartal
Stopa nezaposlenosti
Republika Srbija 19,2 17,7 15,3 14,6 11,8 12,9 14,7
Beogradski region 17,2 18,8 15,7 13,2 12,1 13,6 14,3
Stopa zaposlenosti
Stopa aktivnosti
Stopa neaktivnosti
Republic of Serbia 48,1 48,4 46,7 48,2 45,5 44,7 45,8
Izvor: Publikacija prema oblasti, Zavod za statistiku Republike Srbije
82
Statistički podaci Republičkog zavoda za statistiku
440
Tabela D-76. Registrovano zaposlenje u Republici Srbiji, 2017

Zaposleni u pravnim licima (firme, preduzeća, korporacije, institucije i druge organizacije)
Opština
i preduzetnici, lica koja samostalno posluju i njihovi zaposleni
Barajevo 3.955
Voždovac 51.483
Vračar 35.070
Grocka 12.960
Zvezdara 39.674
Zemun 57.731
Lazarevac 22.599
Mladenovac 9.275
Novi Beograd 139.528
Obrenovac 14.554
Palilula 63.594
Rakovica 17.037
Savski venac 100.462
Sopot 3.751
Stari grad 62.336
Surčin 15.346
Čukarica 39.185
Grad Beograd 688.541
Izvor: Statistika zapošljavanja i zarada, Zavod za statistiku Republike Srbije, 2017
Tabela D-77. Registrovano zaposlenje u gradu Beogradu
ZAPOSLENJE I ZARADE Broj Godina
Registrovani zaposleni 669845 (2016)
Registrovani zaposleni u poređenju sa brojem stanovništva (%) 39,8 (2016)
Prosečne neto zarade i plate (RSD) 60142 (2017)
Registrovani nezaposleni 87623 (2017)
Registrovani nezaposleni na 1,000 stanovnika 62 (2016)
Izvor: Svetska banka i Zavod za statistiku Republike Srbije
Siromaštvo
Vlada Republike Srbije posvećena je praćenju i promovisanju smanjenja siromaštva i socijalne
uključenosti. Istraživanje o prihodima i životnim uslovima83 sprovedeno je po četvrti put u Republici
Srbiji u 2016. godini. Cilj Ankete je prikupljanje podataka kako bi se izračunali pokazatelji siromaštva,
socijalne isključenosti i uslova života.
Prema rezultatima, na nacionalnom nivou stopa rizika od siromaštva je 25,5% (ove osobe nisu nužno
siromašne, ali su u većem riziku od siromaštva od drugih). Pored toga, rizik od siromaštva ili socijalne
isključenosti iznosi 38,7% u 2016. godini (ove osobe izložene riziku od siromaštva ili su materijalno
uskraćene ili žive u domaćinstvima sa malim radnim intenzitetom). Podaci EUROSTAT-a navode da je
stopa siromaštva na nacionalnom nivou od 25,7% u 2017. godini (tačka preseka: 60% srednjeg
ekvivalentnog dohotka nakon socijalnog transfera, poslednji dostupni podaci).
83
Siromaštvo u Republici Srbiji 2006-2016, jedinica za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva
441
Prag rizika od siromaštva84 (granica relativnog siromaštva) u 2016. godini iznosi 15.416,00 dinara
mesečno u proseku za domaćinstvo sa jednim osobom. Za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jedno dete
ispod 15 godina, prag je 27.748,82 dinara mesečno, dok za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih
i dvoje dece uzrasta ispod 14 godina iznosi 32.373 dinara.
Najviša stopa rizika od siromaštva je za pojedince u domaćinstvima koji čine dve odrasle osobe sa troje
ili više zavisne dece85, 49,8%, praćeno pojedinacima ispod 65 godina, koji žive u domaćinstvu sa jednim
licem, 40,1%.
Granica siromaštva u 2016. godini iznosila je 11.694 dinara mesečno za odraslu odraslu osobu, a 7,3%
stanovništva Republike Srbije imalo je potrošnju ispod ovog nivoa. Ova vrednost u dinarima je rezultat
redovnog godišnjeg prilagođavanja visine inflacije od 2006. godine, kada je granica prvobitno bila
uzvrđena. Svaka osoba čija je mesečna potrošnja ispod ovog nivoa pada u apsolutno siromašnu
kategoriju.
Kao što je prikazano u nastavku, Beogradski region je daleko najrazvijeniji region u Srbiji (Tabela D-78).
Najnoviji podaci na nivou opštine objavljeni od strane Svetske banke i Zavoda za statistiku Republike
Srbije odnose se na 2013. godinu. Prema raspoloživim podacima (Tabela D-79) najviši rizik od
siromaštva imaju stanovnici opštine Sopot i opštine Mladenovac.
84
Prag rizika od siromaštva (granica relativnog siromaštva) predstavlja 60% srednjeg nacionalnog ekvivaliranog
raspoloživog dohotka i prikazano je u dinarima
85
Odnosi se na osobu ispod 18 godina, kao i na lica starija od 18 - 24 godina, koja žive sa najmanje jednim
roditeljem i ekonomski su neaktivna.
442
Tabela D-78. Apsolutno siromaštvo po regionu, 2006-2016
Siromaštvo u Republici Srbiji 2006 - 2016, Jedinica za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlada Republike Srbije, 2017.
443
Tabela D-79. Izloženost riziku od siromaštva, prema opštini, 2013.
Izvor: Svetska banka i Zavod za statistiku Republike Srbije - Karta siromaštva Srbije, DevInfo
444
D.2.9. JAVNO ZDRAVSTVO I SOCIJALNA ZAŠTITA
Prema Statističkom godišnjem izveštaju Republike Srbije, u periodu od 2011. do 2016. godine u
zdravstvenom sistemu Republike Srbije broj lekara i stomatologa smanjen je za 1049, odnosno 542.
Broj farmaceuta je smanjen za 12786. Broj stanovnika po lekaru je blago porastao, dok se broj
stanovnika po bolničkom krevetu smanjio u odnosu na 2011. godinu. Rezultati imunizacija obavljenih
2016. godine prikazani su u Tabeli 4.2. Pokrivenost vakcinisanih osoba protiv difterije, tetanusa i
pertusisa iznosila je 94,1%, a od poliomielitisa do 94,2%. MMR vakcinacija je izvršena u 81% slučajeva,
dok je pokrivenost novorođenčadi BCG vakcinacijom iznosila 98%.
U odnosu na 2015. godinu, u 2016. godini bilo je 837 novootkrivenih pacijenata sa svim oblicima
tuberkuloze, što predstavlja pad od 125 slučajeva. Najveći broj novoregistrovanih pacijenata primećen
je u starosnoj grupi od 60 godina i više. Globalni program SZO za tuberkulozu i Strategija direktno
nadgledanog lečenja sprovedeni su 2002. Godine. Ovi podaci su prikupljeni od strane Instituta za javno
zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Butut“.
Tabela D-80. Zdravstveni profil grada Beograda

Broj lekara 5.882
Broj lekara na 1,000 stanovnika 3,5
Lekari – zdravstvena zaštita dece (na 1,000 stanovnika) 1,2
Lekari – zdravstvena zaštita dece školskog uzrasta i omladine (na 1,000 stanovnika) 0,7
Lekari ─ zdravstvena zaštita odraslog stanovništva (na 1,000 stanovnika) 0,8
Stomatolozi - stomatološka zdravstvena zaštita dece, školske dece i omladine (na 1.000
0,7
stanovnika)
Lekari ─ zdravstvena zaštita žena (na 1.000 stanovnika) 0,16
Pokrivenost žena u prvom tromesečju trudnoće savremenom zdravstvenom zaštitom (%) 82,1
Pokrivenost trudnica putem posete medicinskoj sestri (broj) 0,9
Broj TB slučajeva 178
Učestalost tuberkuloze (na 100.000 stanovnika) 11

Proporcija beba vakcinisanih protiv difterije, tetanusa i pertusisa (%) 90,3
Proporcija dece vakcinisane protiv malih boginja (%) 65,2
Izvor: Svetska banka, Zavod za statistiku Republike Srbije i Institut za javno zdravlje Srbije, DevInfo
86
Statistički godišnjak Republike Srbije
445
Tabela D-81. Javno zdravlje na opštinskom nivou, 2016

Institut za javno
Institut za javno zdravlje Srbije - Zdravstveni resursi i SORS - Vitalne
zdravlje Srbije –
statistike
Zdravstveni resursi
Stomatolozi -
Lekari - Lekari - dečja
Broj lekara na stomatološka
zdravstvena zdravstvena
1,000 zdravstvena zaštita
2016. Broj lekara – Broj zaštita odraslih zaštita - Na
stanovnika - dece, školske dece
- Na 1,000 1,000
Stopa i omladine - na
stanovnika stanovnika
1,000 stanovnika
Barajevo 34 1,3 0,7 1,7 0,6
Voždovac 158 0,9 0,5 1,3 0,7
Vračar 166 2,9 0,7 1,2 0,6
Grocka 96 1,1 0,8 1,3 0,7
Zvezdara 461 2,9 0,5 1,0 0,6
Zemun 613 3,5 0,5 0,8 0,6
Lazarevac 93 1,6 0,8 1,9 0,5
Mladenovac 87 1,7 0,7 1,6 0,7
Novi Beograd 352 1,6 0,6 1,1 0,7
Obrenovac 86 1,2 0,7 1,5 0,5
Palilula (Belgrade) 172 1,0 0,6 1,1 0,5
Rakovica 105 1,0 0,5 1,5 0,6
Savski venac 3.034 82,6 9,6 1,4 5,5
Sopot 24 1,2 0,9 1,7 0,8
Stari grad 228 4,9 0,9 1,4 1,2
Čukarica 173 1,0 0,5 1,6 0,6
Izvor: Svetska banka, Zavod za statistiku Republike Srbije i Institut za javno zdravlje Srbije, DevInfo
Oboljenja
Prema podacima koje je objavio Institut za javno zdravlje Srbije, najčešći uzroci smrti u 2016. godini,
ako se isključi grupa Simptomi, znaci i abnormalni klinički i laboratorijski nalazi (4,9%), pripadaju
sledećim grupama bolesti87:
• Bolesti vaskularnog sistema 51,8%

• Neoplazme 21,8%
• Bolesti respiratornog sistema 4,8%
• Endokrine, nutricione i metaboličke bolesti 3,3%
• Bolesti digestivnog trakta 3,2%
U 2015. godini najčešći uzroci smrti, ako su isključeni grupa Simptomi, znaci i abnormalni klinički i
laboratorijski nalazi (5,4%), pripadaju sledećim grupama bolesti:
87
Podaci koje je objavio Institut za javno zdravlje Srbije
446
• Bolesti vaskularnog sistema 52,7%

• Neoplazme 20,6%
• Bolesti respiratornog sistema 5,3%
• Bolesti digestivnog trakta 3,2%
• Povreda, trovanje i određene ostale posledice posledice spoljašnjih uzroka 2,8%
Hronične nezarazne bolesti: kardiovaskularne bolesti, maligni tumori, dijabetes, opstruktivna bolest
pluća, povreda i trovanja, poremećaji mentalnog zdravlja i druge hronične bolesti dominiraju decenijama
u našoj nacionalnoj patologiji. Kardiovaskularne bolesti i maligni tumori činili su više od dve trećine svih
smrtnih slučajeva u Srbiji u 2016. godini. Više od polovine svih smrtonosnih ishoda (51,7%) je posledica
umiranja od oboljenja vaskularnog sistema i skoro jedno od pet osoba koje su umrle ( 21,3%) je bila žrtva
malignog tumora.
U Srbiji 2,8% stanovništva je umrlo zbog povreda i trovanja, 3,1% kao posljedica komplikacija dijabetesa,
dok je 2,6% umrlo kao posljedica opstruktivne bolesti pluća. U periodu od 2007. do 2016. godine u Srbiji
je zabeleženo 2,6% blago povećanje ukupne smrtnosti zbog povećane smrtnosti od vodećih hroničnih
neprenosivih bolesti. U posmatranom periodu najveći porast mortaliteta bio je povezan sa malignim
bolestima (10,3%), dijabetesom (10,0%) i opstruktivnim plućnim bolestima (7,4%). Dok je najniži pad
smrtnosti zabilježen zbog povreda i trovanja smanjen (22,7%) i vaskularnih bolesti (5,4%).
Iako se ta povećana stopa smrtnosti delom može objasniti boljem dijagnostikom i prepoznavanjem
uzroka smrti, činjenica je da većina stanovništva u Srbiji boluje i umire od koronarnih i srčanih bolesti.
Poznato je da su 75% srčanih bolesti prouzrokovane od strane konvencionalnih rizika u vezi sa životnim
stilom - pušenjem, hipertenzijom, visokim nivoom holesterola, nepravilnom ishranom, gojaznošću i
fizičkom neaktivnošću. Osim toga, mnoge socio-ekonomske studije ukazuju na vezu niskog socio-
ekonomskog statusa sa srčanim i koronarnim bolestima.
Kardiovaskularna oboljenja
U 2016. godini 52.102 ljudi u Srbiji je umrlo od kardiovaskularnih oboljenja. Kardiovaskularne bolesti
čine 51,7% svih uzroka smrti i predstavljaju vodeći uzrok smrti u Srbiji. Žene su češće umirale od
kardiovaskularnih bolesti (54,3%) nego muškarci (45,7%).
Ishemijska srčana oboljenja i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrti u ovoj grupi bolesti. U
posmatranom desetogodišnjem periodu smrtnost za kardiovaskularne bolesti u Srbiji pala je sa 780,4 na
100.000 na 738,2 na 100.000 stanovnika. U periodu između 2007. i 2016. godine stopa smrtnosti kod
žena je opala za 5,2%, a kod muškaraca za 5,7%.
Maligna oboljenja
U periodu od 2005. do 2014. godine u Centralnoj Srbiji prosečan broj osoba sa dijagnostifikovanim
malignim oboljenjima iznosio je 25.834 godišnje, dok je 14.755 osoba umrlo od raka godišnje. Prema
podacima iz Registra za rak Centralne Srbije, u 2014. godini registrovano je 26.362 novih slučajeva 422
malignih tumora, a 15.152 je umrlo od raka.
447
Grad Beograd ima jednu od najviših stopa smrtnosti (m 178,5 na 100.000/ž 121,3 na 100.000).
Prema podacima iz registra raka muškarci su uglavnom dijagnostikovani i umrli od karcinoma bronhusa
i pluća, debelog creva i rektuma i raka prostate. Kod žena, najčešća mesta malignih tumora su dojke,
bronhum i pluća, debelo crevo i rektum. Istovremeno, žene su uglavnom bile žrtve raka dojke, bronhusa
i pluća, kao i raka debelog creva i rektuma88.
Polno prenosive bolesti
Polno prenosive infekcije (PPI), poznate i kao polno prenosive bolesti (PPB), uzrokovane su bakterijama,
virusima ili parazitima koji se prenose putem nezaštićenog seksualnog odnosa (vaginalni, analni ili oralni)
i koža na kožu genitalni kontakt. Zika Virus se takođe može polno prenositi.
HIV
Prema evropskoj statistici i statistici o HIV-u89, Srbija je imala 4.900 ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om u
2009. godini. Iako je Srbija relativno niska stopa prevalencije HIV-a koja je uglavnom koncentrisana u
ugroženim i marginalizovanim populacijama korisnika droge, seksualnih radnika, muškaraca koji imaju
seks sa muškarcima, zatvorenicima i vojskom, status djevojčica i mladih žena je važan faktor koji bi
mogao doprineti eskaliranoj rasprostranjenosti među opštom populacijom.
kumulativni broj osoba zaraženih HIV-om prijavljeno do 31. decembra 2015. godine iznosio je 3312, od
kojih su 1788 razvili AIDS, dok je 1192 umrlo (1086 smrtnih slučajeva povezanih s AIDS-om, dok je za 106
HIV inficiranih ljudi umrlo od uzroka koji nisu povezani sa HIV-om)90.
U 2015. godini prijavljeno je 178 novih dijagnostifikovanih slučajeva HIV-a, 45 slučajeva AIDS-a i 15
smrtnih slučajeva povezanih s AIDS-om u IJZ Srbije, kao i 4 smrtna slučaja koji nisu povezani sa HIV-om
među osobama zaraženim HIV-om. U 2016. godini registrovano je 56 novih slučajeva Morbus HIV-a.
Od ukupno 1788 prijavljenih slučajeva AIDS-a u periodu 1985-2015, tri četvrtine (76%) su muškarci; i tri
četvrtine njih su živeli u Beogradu91.
Osim što je okružena zemljama sa naprednim epidemijama, geografska lokacija Srbije postavlja je na
dobro poznatu rutu za trgovinu drogom i ljudima. Ovim se objašnjava visoka stopa upotrebe droga
injektiranjem i opasnosti koje ovo predstavlja za mlade ljude.
88
ZDRAVSTVENI STATISTIČKI GODIŠNJAK REPUBLIKE SRBIJE 2016
89 http://www.avert.org/hiv-aids-europe.htm
90
Prema sadašnjim podacima (koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" -
nacionalna institucija koja ima obavezu za nadgledanje i praćenje i procenu nacionalnog odgovora na HIV / AIDS)
91
Izveštaj koji je pripremio Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanovic Batut”, januar-decembar 2015.
448
Slika D-98. Prvih 10 uzroka smrti u Srbiji u 2016. godini i procentualne promene, 2005-2016
Izvor: http://www.healthdata.org/serbia
449
ZDRAVSTVENE USTANOVE
Zdravstvena zaštita stanovništva u Republici Srbiji je direktno obezbeđena kroz mrežu zdravstvenih
ustanova i njegova upotreba zavisi ne samo od potreba korisnika, već i od razvoja pružanja
zdravstvenih usluga. Ukupan broj zdravstvenih ustanova, u skladu sa Uredbom o planu Mreže
zdravstvenih ustanova („Službeni glasnik RS“, br. 42/06, 119/07, 84/08, 71/09, 85/09, 24/10, 6/12,
37/12, 8/14 i 92/15) bio je 355 u 2016. godini.
U 2016. godini, zdravstvena služba Republike Srbije (zdravstvene ustanove u Planu mreže) zapošljavala
je ukupno 104.007 lica. Raspodela zdravstvenih ustanova u opštinama Grada Beograda prikazana je u
tabeli (Tabela D-82).
Tabela D-82. Zdravstvene ustanove po opštini 2016

Zavodi Centri za
za primarnu Opšte Specijalističke Klinički Farmaceutske
Opština CHC Klinike Zavodi Zavodi
javno zdravstvenu bolnice bolnice centri ustanove
zdravlje brigu
Barajevo 1
Voždovac 1 1
Vračar 1 1 1 1
Grocka 1
Zvezdara 1 1 1
Zemun 1 2
Lazarevac 1 1
Mladenovac 1 1
Novi Beograd 1 1
Obrenovac 1
Palilula 1
Rakovica 1
Savski venac 1 1 4 1 1 5 4 7
Sopot 1
Stari grad 1 1 1 1
Čukarica 1
Grad Beograd 2 16 6 4 1 5 8 11 1
Izvor: Zdravstveni statistički godišnjak Republike Srbije, 2016
450
SOCIJALNA ZAŠTITA
Prema ESSPROS metodologiji92, podaci o socijalnoj zaštiti prikazani su na nivou celokupnog sistema
socijalne zaštite za period 2013-2015. godine. Učešće izdataka socijalne zaštite u bruto domaćem
proizvodu (BDP) u 2015. godini iznosilo je 22,1%, što predstavlja smanjenje 1,3% u odnosu na 2014.
godinu. Kada su u pitanju prihodi, kao iu prethodnim godinama, i u 2015. godini najveće učešće u
ukupnim prihodima od socijalne zaštite ostvarile su socijalni doprinosi (60,2%), zatim opšte naknade
vlade (39,3%) i ostala primanja (0,5%).
Rashodi za socijalnu zaštitu činili su 97,9% ukupnih rashoda za socijalnu zaštitu u 2015. godini.
Posmatrano prema vrstama socijalnih davanja, preovlađuju socijalne novčane naknade (75,0%), a u
zavisnosti od toga da li su obezbeđenia sredstva testirana ili ne-sredstva (non-means tested) testirana,
potonji dominiraju, kako u gotovini tako i u vrsti (95,4%).
Po funkcijama socijalne zaštite najveće učešće u ukupnim izdacima za socijalnu zaštitu bile su funkcije
starost, oko 46%, od kojih se najveći dio odnosi na izdatke za starosne penzije. Praćeno troškovima za
funkciju Bolest/zdravstvena zaštita sa 25,3%, a najniži za funkciju Stanovanje, 0,4%. Ukupan broj
korisnika socijalne zaštite registrovanih u Centru za socijalni rad je 101.213 (6% ukupne populacije)
(Tabela D-83).
Tabela D-83. Socijalna zaštita u gradu Beogradu, 2016.
Ukupan broj korisnika socijalne zaštite registrovanih u Centru za socijalni rad 101.213
Udeo korisnika socijalne zaštite u ukupnoj populaciji (%) 6,0
Broj stručnjaka u Centru za socijalni rad 421
Odnos između broja korisnika socijalne zaštite i stručnjaka Centra za socijalni rad 240
Odnos između broja stanovnika i broja stručnih radnika Centra za socijalni rad 4.000
Izvor: Republički zavod za statistiku
D.2.10. UGROŽENE GRUPE U PROJEKTNOJ OBLASTI
Ranjive grupe u projektnoj oblasti odnose se na ljude, posebno one ispod linije siromaštva, bez zemlje,
starije osobe, žene i decu i one koji se ne mogu zaštititi kroz nacionalno zakonodavstvo o zemljišnoj
naknadi (Zakon o eksproprijaciji), koji na osnovu pola, etničke pripadnosti, starosti, fizičke ili psihičke
onesposobljenosti, ekonomske nepovoljnosti ili socijalnog statusa mogu biti negativnije pogođeni
preseljenjem od drugih i koji mogu biti ograničeni u svojoj sposobnosti da traže ili iskoriste pomoć u
vezi sa raseljavanjem i srodnim razvojnim pogodnostima; ovi slučajevi će se rešavati u skladu sa
Zakonom o socijalnoj zaštiti i drugim propisima, u skladu sa zakonskim okvirom Plana preseljenja (PP).
Izrađen je Plan preseljenja za preseljenje romskih porodica koje žive u neformalnim naseljima na
deponiji „Vinča“ i na zemljištu namenjenim za izgradnju komunalne infrastrukture. U severnom delu
92
Evropski sistem integrisane statistike socijalne zaštite
451
planiranog građevinskog kompleksa, u blizini trenutne ograde za deponiju nalazi se neformalno

naselje. Naselje naseljeno porodicama koje prikupljaju, klasifikuju i prodaju sekundarne sirovine sa
deponije.
Cilj Plana preseljenja je da se osigura sveobuhvatan pristup planiranju i drugim aktivnostima vezanim
za preseljenje planiranog za preseljenje porodica sa lokacije deponije "Vinča", kao i adekvatne životne
uslove za preseljene porodice tj. sprovođenje preseljenja, u potpunosti odražavajući standarde ljudskih
prava odabranih porodica koje žive na navedenoj lokaciji.
Preseljenje porodica vodi se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim standardima i

sadašnjim Akcionim planom, u potpunosti odražavajući standarde ljudskih prava, imajući u vidu
činjenicu da se ove porodice ne mogu preseliti primenom odredaba Zakona o eksproprijaciji („Službeni
list RS“, br. 53/95, 23/01, (KZ) i 20/09), zbog vrste objekata koje imaju na ovoj lokaciji (straćare, itd.).
SOCIJALNO I EKONOMSKO ISTRAŽIVANJE DOMAĆINSTAVA KOJI ŽIVE U NEFORMALNOM NASELJU NA

DEPONIJI „VINČA“
Tokom perioda od 2014. do 2018. godine, radne grupe sastavljene od predstavnika Sekretarijata za
socijalnu zaštitu i Centra za socijalni rad prikupljali su podatke o domaćinstvima koja žive u
neformalnom naselju koja bi trebalo da budu preseljena, kao i o privrednim društvima i pojedincima
koji se bave prikupljanjem i sortiranje sekundarnih sirovina na deponiji.
Upitnik je pokrio sledeće oblasti:

• Opšti podaci/podaci o upitniku;
• kontakt informacije glave domaćinstva;
• podaci o prebivalištu,;
• demografski podaci;
• podaci o dužini boravka u naselju i imovini
• obrazovanje;
• podaci o zdravlju i ugroženosti;
• izvori prihoda i pristup infrastrukturi i uslugama;
Podaci se prikupljaju u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka, a porodice daju pismenu saglasnost
za prikupljanje i analizu podataka.
Osnovni podaci istraživanja
Poslednje istraživanje koje je obavljeno 8. juna 2016. obuhvatilo je 18 porodica (85 ljudi) čiji su članovi
bili prisutni u svojim domaćinstvima u periodu od 2014. do 8. juna 2016. godine. Od ukupno 85, ima
41 muškarac i 44 žene; 38 su maloletna deca (mlađa od 18 godina), 47 odraslih – sa napomenom da 6
(šest) osoba nije imalo nikakvu validnu dokumentaciju na osnovu kojeg se može utvrditi njihova
starost. Starosna struktura ispitanika je prikazana u tabeli (Tabela D-84).
452
Tabela D-84. Starosna struktura ispitanika

STAROSNA STRUKTURA
31- 41- 51-

Godine 0-5 6-10 11-15 16-20 21-25 26-30 65+
40 50 65
Broj
14 10 8 8 8 6 7 10 7 1
ispitanika
Izvor: Plan preseljenja
Veličina domaćinstva
Porodice koje čine četiri i pet članova čini 50% ukupnog broja porodica. Tri porodice imaju više od četiri
člana. Podaci o veličini domaćinstva prikazani su u tabeli (Tabela D-85).
Tabela D-85. Veličina domaćinstva

VELIČINA DOMAĆINSTVA
Broj članova 1 2 3 4 5 6 7 8 12
domaćinstva
Broj porodica 2 1 1 5 4 1 2 1 1
Izvor: Plan za preseljenje (verzija DRAFTpreseljenja
Dužina boravka u naselju
Sva domaćinstva su izjavila da stalno žive u naselju, a 9 (devet) ljudi definisanih kao "glava domaćinstva
- porodica" ili njihov partner (u jednom domaćinstvu) imaju poslednji boravak na teritoriji grada
Beograda, a 8 ( osam) od njih nema prebivalište registrovano na teritoriji grada Beograda, ali na
teritoriji grada Šapca i opštine Vladimirci.
Od ukupno 17 (sedamnaest) porodica registrovanih tokom poslednjeg popisa stanovništva, 12

(dvanaest) je živelo je tamo tokom sprovođenja sva tri popisa, tri (3) porodice su bile prisutne tokom
dva popisa, a samo dve (2) porodice su bile tamo jednom. Dva člana su napustila svoja domaćinstva i
formirala 2 (dva) odvojena domaćinstva u zasebnim kućama. Dužina boravka u naselju je prikazana u
tabeli (Tabela D-86). Dužina boravka u naselju.
Tabela D-86. Dužina boravka u naselju

DUŽINA BORAVKA U NASELJU
Godina < 3 godine 10-20 godina 20-30 godina > 30 godina
Br. porodica 4 5 6 3
Prihod
Od porodica je traženo da procene mesečne prihode svakog člana porodice. Osim toga, od njih je
traženo da navedu primarne i sekundarne izvore prihoda i dohodaka koji su nastali od njih. Pojedinačni
iznosi se sabiraju i smatraju se procenom mesečnog prihoda porodice. Većina domaćinstava izjavila je
da generišu do 10.000 dinara mesečno, što čini 29% ispitanika, 24% dobija 10.000-15.000 dinara; dok
18% ispitanika dobija više od 15.000 dinara. Podaci o prihodima su navedeni u tabeli (Tabela D-87).
Primetno je da su porodice prijavile značajno nižu zaradu od onih koji su zarađivali kupovinom
sekundarnih sirovina (i koje su registrovani u JKP Gradska čistoća).
453
Izvori prihoda
Kao glavni izvori prihoda, porodice navode sledeće: ugovore sa deponijom ima 25 (dvadeset i pet) ljudi,
socijalnu naknadu u Beogradu prima 5 (pet) ljudi, dok 4 (četiri) osobe dobijaju isti dodatak u opštini
Šabac.
U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i Odlukom o pravima socijalne zaštite Beograda, Gradski centar
za socijalnu zaštitu grada Beograda je utvrdio da se ukupno dva od anketiranih domaćinstava mogu
smatrati socijalno ugroženim kao korisnici finansijske socijalne pomoći.
Primetno je da su porodice prijavile značajno nižu zaradu od onih koji su zarađivali kupovinom
sekundarnih sirovina (i koje su registrovani u JKP Gradska čistoća).
Tabela D-87. Prihod

PRIHOD u RSD (dinari)
Prihod < 10,000 10,000-15,000 > 15.000 Nisu odgovorili

Br. 5 4 3 6
domaćinstva
Vlasništvo
Sve porodice žive u bespravno izgrađenim straćarama, bez struje ili vode. Nakon provere sredstava i
provere drugih izvora prihoda, utvrđeno je da su dva ispitanika poreski obveznici na imovinu koja se
ne nalazi u neformalnim naselju.
Lična dokumenta
56 (pedeset šest) ljudi starijih od 15 godina (petnaest) poseduju Ličnu Kartu. Izvod iz matične knjige
rođenih ima 72 (sedamdeset i dva) lica, a isti broj ljudi ima potvrdu o državljanstvu Republike Srbije.
Zdravstvena knjižica je u vlasništvu 57 (pedeset i sedam) ljudi.
Tabela D-88. Lična dokumenta
Lična karta Izvod iz matične knjige Potvrda o družavljanstvu Zdravstvena knjižica
rođenih
56 72 72 57
Obrazovanje
31 (trideset jedna) osoba nije završila osnovno obrazovanje, 6 (šest) ljudi je završilo osnovno
obrazovanje, 2 (dva) lica završilo srednju školu, a jedna (jedna) osoba je završila fakultet, dok su 3
(troje) nepismeni. 5 (pet) osoba još uvek pohađa školu (Tabela D-89).
Tabela D-89. Obrazovanje
Osnovno obrazovanje nije Osnovno Srednje Fakultet/Visoko Nepismeno
završeno obrazovanje obrazovanje obrazovanje
završeno
31 6 2 1 3
454
Sakupljači sekundarnih sirovina (sakupljači otpada)
U periodu od 15. juna 2018. godine do 25. juna 2018. godine predstavnici Sekretarijata za socijalni rad
i JKP Gradska Čistoća održali su sastanke s kolekcionarima sekundarnih sirovina (sakupljači otpada) i
obavestili ih o mogućem prekidu sakupljanja sirovina do 2019. godine Sastanci su organizovani u
saradnji sa kompanijama za prikupljanje sekundarnih sirovina. Ove kompanije su obavestile svoje
zaposlene o datumu sastanka. JKP Gradska Čistoća upoznao je radnike sa kojima ima ugovore o
sakupljanju sekundarnih sirovina.
U naknadnim razgovorima sa javnim privatnim partnerom i pregledom plana implementacije za

različite komponente projekta, utvrđeno je da se ove aktivnosti mogu nastaviti još jednu i pol godinu
od dana objavljivanja Plana preseljenja. Ovo je prezentirano kompanijama za sakupljanje reciklabilnih
materijala na sastanku održanom 13.07.2018. godine, dok će Sekretarijat za socijalnu zaštitu sa
sakupljačima održati novi sastanak, kako bi ih obavestio o ovoj promeni što će i uraditi i njihovi
poslodavci.
Nakon svakog sastanka ispitanici su anketirani. Radnici koji nisu bili u mogućnosti da prisustvuju
sastanku popunili su anketu nakon toga. Jedna kompanija nije odgovorila na poziv za sastanak ili je
dostavila spiskove svojih zaposlenih Sekretarijatu za socijalnu zaštitu. U anketi je obuhvaćeno ukupno
89 (osamdeset i devet)93 pojedinaca koji rade za JKP Gradska Čistoća i 5 (pet) kompanija, kako je
prikazano u tabeli (Tabela D-90).
Tabela D-90. Anketiranje po kompanijama

Number of surveyed workers by companies
Naziv JKP Gradska Sava
Eco Turtle Escorpi Greentech Sargon
kompanije Čistoća International
Broj radnika 25 17 14 7 13 13
Od ispitanika, 70% (70 osoba) su muškarci, a 21% (19 osoba) su žene. Ukupno 22 ispitanika nisu dali
svoj kontakt telefonski broj. Starosna struktura ispitanika prikazana je u tabeli (Tabela D-91).
Tabela D-91. Starosna struktura anketiranih zaposlenih

Starosna struktura
Bez
Godine 18-30 31-40 41-50 51-65
odgovora
Broj radnika 33 28 16 11 1
Prema prebivalištu, oko 40% ispitanika je iz opština Beograda (uglavnom Palilula i Voždovac), 57% iz
neke druge opštine u Srbiji (uglavnom iz Kikinde, Novog Bečeja i Subotice), dok su dve osobe iz druge
zemlje (Crna Gora i Bosna i Hercegovina).
93
Od ukupno 246 osoba koje imaju pravo na pomoć.
455
Ukupan broj članova domaćinstva koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina i koji zavise od
njihovog prihoda je oko 300 (prosečno domaćinstvo kolektora je 3,3 članova). Postoji 15 domaćinstava
sa više od 5 članova (četiri sa osam članova, pet sa sedam članova i šest sa šest članova).
Među sakupljačima postoje i oni koji ovaj posao vide kao „porodični posao“. U istraživanju je
registrovano ukupno 12 domaćinstava. U većini slučajeva dva člana domaćinstva rade na deponiji (7
domaćinstava). Postoji tri domaćinstva koja imaju 3 člana koja rade na deponiji. Jedno domaćinstvo
ima 4 člana i jedno ima 6 članova koji rade na deponiji. Vremenski period koji oni rade za određenu
kompaniju na deponiji je prikazan u tabeli (Tabela D-92).
Tabela D-92. Dužina rada za kompaniju
Dužina rada za
Do 2 godine 2 – 10 godina 11 – 20 godina Preko 21 godinu
kompaniju
Broj intevjuisanih lica 19 53 5 12
Preko 11 godina svi pojedinci rade samo za JKP Gradska čistoća. Najveći broj lica radi u kompanijama
od 2 do 10 godina: Sava International, Escorpi i Eco Turtle. Neki sakupljači su radili u kompaniji PET EKO
Recycling, koja više nije aktivna. Kompanija EKO Unija nije odgovorila pozivu Sekretarijata da dostavi
spiskove svojih sakupljača.
Većina sakupljača (86%) radi više od 25 dana mesečno na deponiji. Tabela (Tabela D-93) prikazuje iznos
prihoda koji prijavljuju sakupljači.
Tabela D-93. Prihodi dostavljeni od strane sakupljača

Prihodi u DIN
Opseg mesečnih
prihoda po 31.000 do 41.000 do Preko
Do 20.000 21.000 do 30.000
sakupljaču u 40.000 50.000 50.000
mesecu
Broj intervjuisanih
10 15 25 31 8
lica
Najveći broj ispitanika (28%) je zarađivao između 31 i 40 hiljada dinara (250-340 evra), dok je 35%
zarađivalo između 41 i 50 hiljada dinara (350-425 evra) mesečno.
Ispitanici koji rade za JKP Gradska čistoća prijavili su nižu zaradu. Kartice koje su predviđene za prikaz
njihove prosječne zarade pokazuju da zarađuju oko 30 hiljada dinara mesečno (250 evra). Veći prihodi
su prijavili oni koji prikupljaju sirovine za privatna preduzeća. Oko 40% sakupljača je već registrovano
u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a samo njih 6 je prijavio još jedan posao (radovi na izgradnji).
(Tabela D-94) pokazuje stepen obrazovanja sakupljača.
456
Tabela D-94. Stepen obrazovanja sakupljača
Stepen Nezavršena Nezavršena

Bez škole Osnovna škola Srednja škola
obrazovanja osnovna škola srednja škola
Broj radnika 21 27 29 3 9
Najveći broj sakupljača izjavio je da nemaju drugih veština od sakupljanja sekundarnih sirovina (60%).
Ukupno 5 žena prijavilo je da mogu da se bave baviti čišćenjem, poljoprivredom i frizerskim zanatom.
Ukupno 24 muškarca se prijavilo da mogu da rade na gradilištu. Neki od njih imaju zanat
(vodoinstalater, stolar, vozač), a neki od njih mogu raditi u poljoprivredi. Jedan od njih je kvalifikovan
za rad u studiju za štampu.
Najveći broj sakupljača ne zna šta se dogodilo nakon zatvaranja deponije (60 osoba) dok su druge
spremne da rade bilo šta. Ukupno 6 osoba će nastaviti sakupljati sekundarne sirovine.
Kompanije čija je delatnost sakupljanje sekundarsnih sirovina
Tokom izrade ovog akcionog plana, sedam (7) kompanija zaključilo je ugovor sa JKP Gradska čistoća o
sakupljanju i prodaji sekundarnih sirovina. Ugovori su otvoreni sa mogućnošću jednostranog raskida
obe strane pismenom izjavom sa periodom otkazivanja od 8 dana.
Predstavnici svih kompanija bili su pozvani na sastanak 13. juna 2018. godine u organizaciji
Sekretarijata za socijalni rad u prisustvu Sekretarijata za zaštitu životne sredine i JKP Gradska čistoća.
Sastanku je prisustvovalo 5 predstavnika, od kojih je jedan predstavljao dve kompanije. Jedna
kompanija (PET EKO Recycling) neko vreme nije aktivna na deponiji i direktor kompanije se nalazi u
inostranstvu (tako da ni jedan predstavnik kompanije nije prisustvovao sastanku).
Kompanije su obaveštene o početku implementacije projekta jer više neće moći obavljati poslove na
deponiji. Zamoljeni su da pruže osnovne informacije o svom poslu. Sa druge strane, predstavnici
kompanija zatražili su više informacija o projektu, kao i tačan datum dok ne budu u mogućnosti da
posluju na deponiji.
Predstavnici grada su im rekli da će najverovatnije datum zatvaranja biti 31. decembra 2018. godine.
ali da će organizovati još jedan sastanak na kojem će se obezbediti više informacija. Ovaj drugi sastanak
održan je 13. jula 2018. godine kada ih je javni privatni partner obavijestio da će moći nastaviti svoje
aktivnosti nakon 31. decembra 2018. godine - najverovatnije u periodu od još jedne godine do
konačnog zatvaranja stare deponije. Dogovoreno je da će kompanije biti obaveštene o svim
promenama i planovima preko Sekretarijata za socijalnu zaštitu i JKP Gradska čistoća.
Kompanije su prisutne na deponiji u periodu od četiri do pet godina, izuzev jedne (GREENTECH) koja je
na deponiji već više od deset godina. Jedna kompanija posluje od 2016. godine (EKO Unija). Preduzeća
se mogu podeliti sa brojem zaposlenih na: srednja(GREENTECH sa 151 zaposleni) i mala. Svi drugi imaju
između 2 i 30 zaposlenih. Kompanije imaju listu sakupljača čije usluge koriste. Postoji oko 10-20
sakupljača tokom jednog dana na deponiji koja rade za te kompanije i koji su na ovim listama.
457
Dve kompanije se bave samo sakupljanjem sirovina na deponiji Vinča, tri sakupljaju sirovine i na drugoj
lokaciji (ili kupuju materijal direktno od velikih kompanija), a jedna kompanija se bavi reciklažom si ima
sedište u Novom Sadu.
Nijedna kompanija nije vlasnik objekta na deponiji Vinča, tako da koriste hangare koji pripadaju JKP
Gradska čistoća. Dve kompanije imaju mobilnu opremu na deponiji, a jedna kompanija ima specijalno
vozilo za sakupljanje otpada. Sekretarijat je potvrdio da kompanije imaju pravo transporta opreme na
drugu lokaciju, ali kompanije odbijaju ovu opciju. Međutim, kompanije su izjavile da nemaju planove
nakon zatvaranja deponije, ali da bi njihov prihod bio ugrožen ako nisu imali priliku da rade na drugim
mestima. Najveća kompanija, GREENTECH, procenila je da će njen posao biti smanjen za oko 20%.
Sve kompanije su se složile da jedan sakupljač može dnevno na deponiji zaraditi oko 1.500 - 2.000
dinara (13-17 evra) dnevno. Kompanije plaćaju sakupljačima samo za sirovinu, sve ostale troškove
plaćaju sami (smeštaj, prevoz, itd.). Sakupljači iz drugih opština u Srbiji uglavnom iznajmljuju stanove
dok borave u Beogradu.
Ugovor sa LAFARGE BFC doo je otvoreni ugovor, uz mogućnost jednostranog ukidanja obe strane
pismenim izjavama sa rokom otkazivanja od 30 dana. Zbog planiranog projekta, ova kompanija je
postepeno smanjila svoje aktivnosti u prethodnom periodu, tako da su u potpunosti minimizirana u
ovom trenutku.
D.3. ANGAŽOVANЈE ZAINTERESOVANIH STRANA

Konsultacije sa zainteresovanim stranama i njihovo angažovanje su sastavni deo pripreme EIA i ESIA.
Plan tog angažovanja, uklјučujući identifikaciju zainteresovanih strana (tj. lјudi i organizacija koji imaju
ulogu u projektu ili koji bi mogli biti pogođeni projektnim aktivnostima ili koji su zainteresovani za
projekat), objavlјivanje informacija, konsultacije i sagledavanje sugestija, komentara i pitanja,
dokumentuje se u Planu angažovanja zainteresovanih strana (SEP).
Plan angažovanja zainteresovanih strana obezbeđuje osnovu po kojoj će Grad a kasnije koncesionar
razviti i održavati konstruktivnu vezu sa zainteresovanim stranama na tekućoj osnovi kroz smisleno
angažoanje pre sprovođenja projekta i dugoročnih aktivnosti. Bazira se na primerima dobre
međunarodne prakse, postupcima i standardima, uklјučujući one koje su razvile Međunarodne
finansijske institucije (IFI) kao što su Međunarodna finansijska korporacija (IFC), i u skladu sa
nacionalnim regulatornim zahtevima.
Za potrebe angažovanja zainteresovanih strana, zainteresovana strana se definiše kao bilo koji
pojedinac ili grupa koji su potencijalno pogođeni predloženim Projektom ili koji imaju interes u
predloženom Projektu i njegovim potencijalnim uticajima. Glavne zainteresovane strane (Tabela D-95)
u ovj fazi Projekta, i interne i eksterne, takođe predstavljaju deo Plana angažovanja zainteresovanih
strana. Podaci će se ažurirati i modifikovati tokom razvoja projekta.
458
Tabela D-95. Identifikovane zainteresovane strane

Zainteresovana strana Broj/populacija Opis zainteresirane strane
17 domaćinstava • Domaćinstva koja žive u
Lica / subjekti koji će
neformalnom naselju Vinča na
biti fizički i / ili teritoriji deponije koja će biti fizički
ekonomski raseljeni raseljena
zatvaranjem postojeće • Lica koja se bave sakupljanjem
Oko 270
deponije otpada (za PECS ili privatne
kompanije), koji će izgubiti svoj
izvor izdržavanja kada se ova
aktivnost više neće moći izvoditi na
deponiji
7 privatnih društava za reciklažu i • Privatne kompanije koje se bave
LAFARGE BFC sakupljanjem i sortiranjem otpada
na deponiji prema ugovorima sa
JKP Gradska čistoća
• Vlasnici zemljišta (pojedinci, pravna
Lica / entiteti pogođeni Nepoznato trenutno
lica, lokalna uprava) u opštinama
kupovinom zemljišta Grocka (katastarska opština Vinča),
za proširenje deponije Zvezdara (katastarska opština Mali
Vinča* Mokri Lug) i Palilula (katastarska
opština Slanci)
Pribl. 1.150 parcela • Korisnici zemljišta stečenih za
projekat, u okviru formalnih
aranžmana (putem ugovora) ili
neformalne upotrebe
• Naselja: Vinča, Mirijevo, Slanci,
Lokalno stanovništvo Nepoznato
Veliko Selo
koje živi u naseljima u
• lica koja žive/rade duž
blizini deponije Vinča Smederevskog puta i pristupnog
puti koji vodi do deponije, a na koje
može uticati transport
• Korisnici usluga upravljanja
Opšta populacija grada 1.7 miliona
otpadom (domaćinstva, društva)
Beograda
• Vlada Republike Srbije

Administrativna tela i N/A
• Ministarstvo zaštite životne
organi Republike Srbije
sredine94
• Ministarstvo građevinarstva,
saobraćaja i infrastrukture
• Ministarstvo rudarstva i energetike
• Ministarstvo finansija
• Ministarstvo za rad, zapošlјavanje,
boračka i socijalna pitanja
• Ministarstvo državne uprave i
lokalne samouprave
94
Zbog geografskog položaja projekta (oko 59 km od najbliže granice zemlje) i na osnovu procjene uticaja koja je
zaključila da nema uticaja i neće se očekivati prekogranični uticaj. Ali odluka Ministarstva je da zahteva ili ne
procenu prekograničnog EIA, a odluka još nije rešena.
459

• Agencija za zaštitu životne sredine
• Gradonačelnik, Gradsko veće
Administrativna tela i N/A
skupština Grada Beograda
organi Grada Beograda
• Gradski sekretarijat za socijalnu
zaštitu, energetiku, životnu sredinu,
finansije, urbanizam i građevinske
poslove, imovinske I pravne
poslove itd.
• Direkcija za građevinsko zemljište i
izgradnju Beograda J.P. (Beoland)
• Gradsko pravobranilaštvo
• RAP Radna grupa
• JKP Gradska čistoća
• Služba za centralizovane javne
nabavke i kontrolu nabavki
• Urbanistički zavod Beograda
• JKP Infostan
• Zavod za zaštitu spomenika kulture
grada Beograda
• Mayor of Grocka
Opština Grocka N/A
• Local council of Grocka
• Gradonačelnik
Grad Šabac and N/A
• Gradsko veće i Skupština Grada
municipal service
• Odeljenje za društvene delatnosti,
providers inspekcijske I komunalno-stambene
poslove, finansije itd.
• Centar za socijalni rad
• Filijala Beograd
Nacionalna služba za N/A
• Filijale u opštinama gde su
zapošljavanje (NSZ) sa
pogođeni sakupljači otpada prijavili
opštinskim filijalama prebivalište
• Beoelektrane
Javne kompanije čije N/A
• Elektroprivreda Srbije (EPS)
mreže će biti dio
izgradnje pridruženih
objekata
• CEKOR, Subotica
Nevladine i N/A
• Birdlife International, Srbija
organizacije civilnog
• Udruženje građana “Pravo na grad”
društva • A11, Inicijativa za ekonomska i
socijalna prava, Beograd
• Štampa: Privredni Pregled, Danas,
Mediji N/A
Politika, Blic
• Radio i TV: Radio Beograd 1,2,3,
RTS1 i RTS2
• Grad Beograd websajt:
http://www.beograd.rs
460

• Beo čista energija websajt:
https://www.bcenergy.rs
• EBRD
Međunarodne N/A
• IFC
finasijske institucije
• EIB
• Radnici JKP "Gradska čistoća"
Interni akteri oko 50
• Radnici Beo čiste energije
N/A • Radnici na izgradnji i podugovarači
Izvor: Plan angažovanja zainteresovanih strana

*Napomena: Parcele pod uticajem: Akvizicija zemljišta za širenje postojeće lokacije deponije u Vinči, koja je započela sa radom
1977, započela je proglašavanjem javnog interesa na osnovu plana detaljne regulacije koji je stupio na snagu u junu 2015.
Ukupna površina obuhvaćena planom iznosila je oko 150 ha , od čega cca. 70 ha je već ́ koristilo odlagalište u Vinči i sastojalo
se od mešavine javnog zemljišta koje je pripadalo ili državi i gradu Beogradu. Prema Planu regulacije, za Projekat treba nabaviti
dodatnih 80 Ha, od čega je polovina javno zemljište, a druga polovina, zemljište u privatnom vlasništvu.
Nadležne vlasti pokrenule su postupak administrativnog prenosa celokupnog zemljišta u javnom vlasništvu u Grad Beograd i
eksproprijaciju zemljišta u privatnom vlasništvu. U 2015. godini eksproprijacijom u ime Grada Beograda upravljalo je
Pravobranilaštvo. Tokom 2017. godine upravljanje delom eksproprijacije preuzelo je preduzeće Beoland radi pokretanja i
finalizacije, u ime grada Beograda, jer će ova gradska agencija biti odgovorna za širenje postojećih i izgradnju novih pristupnih
puteva na oblast projekta. Plan za regulaciju projekata revidiran je u 2018. godini, međutim vrlo malo zemljišta je
identifikovano kao potrebno za projekat. Promene su uglavnom bile u vezi sa cepanjem postojećih zemljišnih parcela (za
izgradnju puteva), koje su već ́ bile u eksproprijaciji ili će biti eksproprirane u narednom periodu. To je rezultiralo povećanim
brojem zemljišta koje su pogođene; međutim, područja zahvaćene zemlje ostaju ista. Po završetku procesa otkupa zemljišta
celokupno zemljište će biti u vlasništvu grada Beograda, a jedan deo njega (tj. Površina koja je potrebna za izgradnju projektnih
objekata) biće dodeljen kompaniji Beo Clean Energy, na korišćenje u toku trajanja sporazuma o privatnom partnerstvu.
Rezime zahvaćenih parcela i vlasnika dat je u tabeli:
Grocka Ha Zvezdara Ha Palilula Ha TOTAL Ha

Ukupan br.
parcela 1065 145.22 105 3.95 10 0.99 1,180 150.15
CoB, RS (javne) 661 93.73 31 1.71 3 0.38 695 95.82
PKB kompanija 110 10.53 110 10.53
Privatne parcele 274 39.7 74 2.24 7 0.6 355 42.54
Teko Mining 20 1.26 20 1.26
Broj privatnih
vlasnika 98 68 18 184
Upotreba zemljišta: Jedine građevine na koje će projekat uticati su neformalno izgrađene kuće na javnom zemljištu, smeštene
na severnoj strani deponije, adresirane preko RAP-a. Ne postoje druge strukture na zemljištu koje se nabavlja za Projekat, i
javno i privatno zemljište.
Pored toga, stečeno javno zemljište, uglavnom obuhvata šumsko zemljište niskog kvaliteta, koje se ne koristi. Zemljište koje
pripada poljoprivrednom preduzeću u stečaju (PKB Voćarske plantaže) nalazi se uglavnom severno od deponije i takođe je
neiskorišteno zemljište, sa zapuštenim i neproduktivnim stablima.
Zemljišta u privatnom vlasništvu, osim onih koja se nalaze južno od postojeće deponije, takođe se uglavnom ne koriste. Među
zemljišnim parcelama koje se nabavljaju južno od postojeće deponije, postoje neke na kojima se uzgajaju voćke, uglavnom
461
kajsije i orasi i samo nekoliko vrsta povrća. Ovo je potvrdio Beoland na osnovu razgovora sa vlasnicima tokom saslušanja o
eksproprijaciji.
Ugroženo zemljište koje pripada privatnom preduzeću Teko Mining takođe je neiskorišćeno zemljište na ivici imovine
kompanije. Otkup ovog zemljišta neće imati negativan uticaj na poslovanje kompanije. Naprotiv, pristup preduzećima će se
poboljšati nadograđenim prilaznim putevima.
Komunikacija sa zainteresovanim stranama i zajednicom je sprovedena putem različitih kanala - putem

najava u novinama, postavljanjem obaveštenja na table za obaveštavanje, putem radija ili tv-a. U
zavisnosti od vrste najava/obaveštenja učestalost može biti jedan do dva puta mesečno ili od slučaja
do slučaja. Te najave se uglavnom odnose na informacije o napretku projekta, zaršetku delova projekta
ili pitanjima u određenim delovima projekta, sanitarnim pitanjima, plaćanju komunalnih usluga i
drugim stvarima. Obaveštenja opšteg tipa se ponekad objavljuju u lokalnim i međunarodnim novinama
(Ekonomist).
Konsultacije o DRP-u (planu detaljne regulacije)

Aktivnosti relevantnih tela gradske uprave pokrenute su donošenjem Odluke o formulisanju plana
detaljne regulacije za sanitarnu deponiju Grada Beograda , u gradskoj opštini Grocka („Službeni glasnik
Grada Beograda, br. 97/17), koju je donijela Skupština Grada Beograda na sjednici održanoj 21.
decembra 2017. godine, u cilju sprovođenja Projekta koji je od velikog značaja za Grad Beograd i
Republiku Srbiju.
Izdaju se lokacijski uslovi za pripremu tehničke dokumentacije na osnovu važećeg planskog dokumenta
(Prilog 23). U slučaju Projekta Vinča, lokacijski uslovi se izdaju na osnovu plana detaljne regulacije (ili
drugog plana u skladu sa zakonom). Lokacijski uslovi su javni dokument koji sadrži podatke o
mogućnostima i ograničenjima izgradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava zahteve za građevinsku
parcelu i sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije.
Postojeći DRP za lokaciju planiranog centra za upravljanje otpadom u Vinči usvojen je 2015. godine.
Nakon dijaloga tokom tenderskog nadmetanja i odluke Tenderske komisije da prihvati tehnološko
rješenje koje nudi Konzorcijum Suez-Itochu, postaje neophodno izmijeniti DRP i uskladiti sa
prihvaćenim tehničkim rješenjima tj. Ugovorom o JPP. Priprema izmena i dopuna DRP izvršena je u
bliskoj saradnji sa svim pomoćnim službama Grada Beograda koje imaju zakonsku nadležnost za izradu
462
planova detaljne regulacije95. Oglas za rani javni uvid objavljen je 22.01.2018. Javni uvid započeo je
29.01.2018. godine i završio 12.02.2018. godine96.
Zahtjevi za izdavanje lokacijskih uslova (u svrhu izmjene postojećeg DRP) dali su svi nosioci javnih vlasti
krajem maja. Novi DRP je pripremljen i javni uvid započeo je 20. jula 2018. godine i trajao do 30. avgusta
2018. godine.
Komisija je održana 6. septembra, a sednica Skupštine grada i usvajanje novog DRP-a očekuje se 25.
septembra 2018. godine.
Nakon usvajanja novog DRP-a i njegovog objavljivanja u službenom glasniku (oko 10 dana), DRP postaje
punosnažan i može se koristiti kao osnova za zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.
Nakon izdavanja lokacijskih uslova, projekt IDR (osnovni dizajn) biće izmenjen u skladu sa njima i
podnet Ministarstvu građevinarstva, transporta i infrastrukture za preispitivanje i odobrenje Državne
revizorske komisije i Ministarstva unutrašnjih poslova, u Sektoru za vanredne situacije.
Nadalje, u posebnoj proceduri ispred Ministarstva za zaštitu životne sredine, Studija o uticaju životne
sredine (EIA) će proći zakonski propisani postupak odobravanja. Po dobijanju pozitivnih odluka svih
organa, Beo Čista Energija d.o.o., nosilac projekta, može da zahteva građevinsku dozvolu koju tada
izdaje Ministarstvo građevinarstva, transporta i infrastrukture.
95
Planirane osnove za pripremu i usvajanje Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije sanitarne deponije "Vinča",
Gradska opština Grocka (u daljem tekstu: Plan) sadrži:
- Plan opšteg uređenja građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave - grad Beograd (celina I-XIX)
("Službeni glasnik Grada Beograda" br. 20/16, 97/16, 69) / 17 i 97/17) i
- Plan za opštu regulaciju građevinskog područja sjedišta jedinice lokalne samouprave - grada Beograda - ceo XX,
opštine Grocka, Palilula, Zvezdara i
- Voždovac-naselje Kaluđerica, Lestane, Boleč, Vinča i Ritopek ("Službeni glasnik Beograda", br.66 / 17).
Ovim dokumentima se definiše osnovna namena površine objekta-područja od javnog interesa (prometna mreža,
površina za infrastrukturne objekte i kompleksne, komunalne i zelene površine), koji se održava planom, s tim da
je nivo izgradnje adekvatan za plan detaljne regulacije.
Istovremeno, u okviru kompleksa deponije, osnovni elementi planiranog Centra za upravljanje otpadom,
definisan Lokalnim planom upravljanja otpadom grada Beograda 2011-2020. ("Službeni list grada Beograda" br.
28/11), zadržani, sa razradom zona za koje je Sekretarijat za zaštitu životne sredine (kao investitor) dostavio
dokumentaciju kroz projektni zadatak.
Plan se nije bavio izborom tehnoloških rešenja, već je ostavio mogućnost primene svih novih tehnologija i
mogućnosti razvoja drugih rešenja predloženih Lokalnim planom (linija za reciklažu, kompost, MBT postrojenje i
sl.), Koji, nažalost, od njegovog usvajanje u 2011. do danas nije realizovan. Plan je rađen na istim principima kao
i stari plan, a novim planom je predviđena mogućnost racionalnijeg i efikasnijeg korišćenja deponije u cilju zaštite
životne sredine.
96
ESIA i DRP su odvojene procedure sa odvojenim značenjima, obe sa fazom javnih konsultacija. Zainteresovana
lica su mogla, tokom javnog uvida DRP-a, dati svoje komentare o planiranim rešenjima u pisanoj formi i dostaviti
ih nadležnoj instituciji (Sekretarijatu / Ministarstvu), tj. Odboru za planiranje. Tokom javne sednice Odbora za
planiranje, sve prisutne fizičke i pravne osobe koje su podnele primedbe u vezi Nacrta plana u pisanoj formi mogu
objasniti prigovore pred Komisijom za planiranje.
463
Konsultacije tokom postupka procene uticaja na životnu sredinu

Konsultacije u okviru pripreme procene uticaja na životnu sredinu održane su sa ključnim
zainteresovanim stranama (npr. vlada, civilna društva i potenccijalno pogođene zajednice).
U skladu sa članom 14. stav 1. i članom 29. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Ministarstvo
za zaštitu životne sredine je obavestilo zainteresovane organe, organizacije i zainteresovanu javnost
da bi dobilo mišljenja o podnetom Zahtevu - oglas objavljen u dnevnom listu Politika, 14.aprila 2018.
godine kao i na veb sajtu http://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/procena-uticaja-na-zivotnu-
sredinu/.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo je Odluku kojom nosilac projekta „Beo Čista Energija"
d.o.o. Beograd određuje obim i sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za EfW i deponiju
Vinča97.
Što se tiče postupka procene uticaja na životnu sredinu, na dostavlјeni Zahtev za definisanje opsega i
sadržaja Studije o proceni uticaja, zainteresovana javnost i zainteresovane vlasti i organizacije dobili
dali su komentare i mišlјenja. Imena klјučnih institucija i pitanja od interesa ili komentari navedeni su
u donjoj tabeli (Tabela D-96). Nosilac projekta „Beo Čista Energija" d.o.o. Beograd je 8. maja 2018.
godine dostavio u dopisu Ministarstvu za zaštitu životne sredine odgovor na sve navedene komentare.
Konsultacije o Planu preseljenja
Pored ostalih aktivnosti koje je uprava grada Beograda sprovela u vezi sa realizacijom Projekta, na
osnovu Odluke gradonačelnika Grada Beograda br. 020-3678 / 16-G-01, od 26. juna 2016. godine,
izmenjena Odlukom gradonačelnika Grada Beograda br. 020-6553 / 17-G od 18. oktobra 2017. godine
i Odluke od 12. juna 2018. godine formirana je radna grupa. Ova grupa je odgovorna za razvoj i
monitoring sprovođenja Plana preseljenja romskih porodica koje žive u neformalnom naselјu na
lokaciji deponije Vinča i na zemlјištu planiranom za izgradnju objekata namenjenih javnoj komunalnoj
infrastrukturi.
Radnu grupu čine predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine, Sekretarijata za socijalnu zaštitu,
Direkcije za građevinsko zemlјište i zgrade grada Beograda, Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu,
Sekretarijata za zdravstvo, Gradskog tužilaštva, Beogradskog centra za socijalni rad, Sekretarijata za
inspekcije i Kabineta gradonačelnika (u dalјem tekstu: Radna grupa)
Zadatak radne grupe je priprema Plana preseljenja romskih porodica koje žive u neformalnom naselјu
na lokaciji deponije Vinča i na zemlјištu planiranom za izgradnju objekata namenjenih za javnu
komunalnu infrastrukturu kji treba da dostavi Gradskom veću, odnosno Skupštini grada na usvajanje.
Nakon usvajanja Plana preseljenja, radna grupa će pratiti njegovo sprovođenje. Radna grupa je pažlјivo
razmotrila komentare, sugestije i definicije termina koje dostavio IFC.
97
Odluka Ministarstva za zaštitu životne sredine o sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za novu
deponiju koju izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine je još uvek u postupku.
464
Radna grupa je zajednički zaklјučila kako sledi:
članovi radne grupe iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu, Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Centra
za socijalni rad nekoliko puta su posetili lokaciju deponije Vinča. Prvi popis je sproveden 3.
decembra2014. godine i drugi 16. januara 2015. godine.
Od 8. juna 2016. godine sproveden je treći popis stanovništva neformalnog naselјa na lokaciji, kao i
socijalno-ekonomsko anketiranje domaćinstava koja žive u neformalnom naselјu na navedenoj lokaciji
od strane nadležnog tima sastavlјenog od predstavnika Sekretarijata za socijalnu zaštitu i Centra za
socijalni rad. Taj datum je definisan kaozaklјučni rok za ispunjavanje uslova za preselјenje u skladu sa
ovim Planom.
Gradski centar za socijalni rad (Odelјenje za planiranje i razvoj) izvršio je procenu socijalnog statusa
porodica koje žive na navedenoj lokaciji i proverio da li su registrovani kod Gradskog centra za socijalni
rad; oni su sastavili izveštaj registrovan pod delovodnim brojem br. 551-879 / 7 od 1. avgusta 2016.
godine, koji je u prilogu ovog PP-a i čini njegov sastavni deo.
Dok su dva domaćinstva prijavila Sekretarijatu za socijalnu zaštitu da posjeduju imovinu na drugim
lokacijama, 17. oktobra 2016. godine stručnjaci Direkcije su provjerili terensku procjenu objekta i
utvrdili da na tom mjestu postoji stambena struktura. Istog dana izvršena je i terenska procjena druge
lokacije; međutim na toj lokaciji utvrđeno je da nema zgrade sa navedenim referentnim kućnim
brojem.
Tokom juna 2018. godine, Sekretarijat za socijalnu zaštitu je nekoliko puta posetilo domaćinstva na
projektnom području, a zadnji put 14. juna 2018. godine, kada je održan konsultativni sastanak zajedno
sa svim domaćinstvima. Predstavnici domaćinstava su obavešteni telefonom o sastanku. Sastanku su
prisustvovali i predstavnici nevladinih organizacija koje su pozvali stanovnici naselјa. Na sastanku su
imena kvalifikovanih domaćinstava, koja su zabeležena 08. juna 2018. godine, glasno pročitana, a
učesnicima sastanka je rečeno da je lista konačna i da će oni čija su imena pročitana imati pravo na
preseljenje. Imajući u vidu da je poslednji popis stanovništva od 8. juna 2016. godine zabilježio najveći
broj domaćinstava (ukupno 17), radna grupa je odlučila da će ovaj popis biti konačan. Učesnici su
takođe obaviješteni da će Sekretarijat za socijalnu zaštitu organizirati preseljenje onih koji imaju
prebivalište na teritoriji Grada Beograda, dok će za ostale radove vršiti nadležna ministarstva i opštine
u kojima su registrovani boravišni domovi (Grad Šabac i opština Vladimirci). Predstavnici Sekretarijata
objasnili su stanovnicima naselјa da je ovo samo prvi od konsultativnih sastanaka. Novi sastanci će se
održati nakon dobijanja novih informacija. Stanovnici naselјa su dobili telefonski broj i adresu
Sekretarijata za socijalnu zaštitu kojem mogu da upute sva pitanja ili žalbe. Takođe, predstavnici
Sekretarijata su od njih zatražili da sarađuju kako bi eo postupak bio što produktivniji. Stanovnici
naselјa su izrazili želјu da se presele što je pre moguće.
Dana 13. juna 2018. godine predstavnici Sekretarijata za socijalnu zaštitu su u saradnji sa
predstavnicima Sekretarijata za zaštitu životne sredine i JKP Gradska čistoća održali sastanak sa
predstavnicima preduzeća koji obavlјaju delatnost sakuplјanja i sortiranja sekundarnih sirovina na
lokaciji Vinča. Sastanak je zakazan telefonom i samo jedno preduzeća nije imalo predstavnika na
465
sastanku. Prema rečima ostalih, to preduzeća već neko vreme nije aktivno na deponiji. Od preduzećaa
je zatraženo da dostave spisak lica koja imaju pravo da uđu na deponiju Vinča (registrovana u matičnoj
službi) i koja za njih prikuplјaju sekundarne sirovine. Sva ta lica na spiskovima preduzeća za reciklažu
imaju pravo na pomoć za zapošlјavanje i obnovu životnih uslova, kako je definisano ovim Planom.
Konsultativni sastanci sa sakuplјačima sirovina, koje su angažovale privatne kompanije koje su aktivne
na lokaciji deponije Vinca, održani su od 19. juna 2018. godine do 22. juna 2018. godine. Informacije o
sastancima su dobili preko preduzeća za koja rade. Sastanku su prisustvovali i sakuplјači koji rade
direktno za JP Gradsku čistoću. Od njih je zatraženo da popune anketu Sekretarijata za socijalnu zaštitu.
Dana 22. juna 2018. godine Sekretarijat za socijalnu zaštitu održao je sastanak sa direktorom
Nacionalne službe za zapošlјavanje kako bi razgovarao o Projektu i o potrebi za saradnju u aktivnostima
ponovnog uspostavlјanja izvora prihoda za sve one koji su ugroženi Projektom. Direktor Nacionalne
službe za zapošlјavanje potvrdio je spremnost ove institucije za saradnju. Takođe je izjavio da će sve
relevantne ekspoziture u opštinama u kojima su ugrožene osobe stanovnici tih opština biti informisane
i spremne da ponude sve programe za zapošlјavanje, samozapošlјavanje i obuku kojima raspolažu
(navedeni u stavu 9.2.4 ovog plana).
Tokom juna 2018. godine, Sekretarijat za socijalnu zaštitu imao je kontakte sa Ministarstvom rada,
zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu u
cilju informisanja o planiranom preseljenju. Ministarstvima je zatraženo da (usmeno i pismeno), u
saradnji sa Gradom Šabac (odakle je izvestan broj pogođenih domaćinstava), nadležni Centar za
socijalnu zaštitu i druge institucije i službe obezbjeđuju iste uslove za preseljavanje domaćinstva sa
teritorije grada Beograda. Ministarstva su dostavila pismene odgovore u kojoj navode svoju spremnost
i saglasnost da preduzmu konkretne korake, u skladu sa njihovom jurisdikcijom, te sa tim ciljem da su
već obavestili odgovorne lokalne službe i institucije o potrebi pružanje pomoći raseljenim
domaćinstvima. Obavešteni su Grad Šabac, opština Vladimirci, odgovorni centri za socijalnu zaštitu,
policija, Nacionalna služba za zapošljavanje itd. Sve dalje aktivnosti biće koordinirane sa Gradom
Beogradom, tj. Sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu i Radnom grupom.
Održan je drugi sastanak sa preduzećima koja se bave sakuplјanjem otpada, 13. jula 2018. godine, koji
je organizovao Sekretarijat za socijalnu zaštitu, a koji je uklјučivao i učešće javno-privatnog partnera
Beočista i predstavnike JKP Gradska čistoća. Privrednim društvima je predstavlјen Projekat, planirani
vremenski rokovi, kao i određeni datum do kojeg će morati da prekinu svoje aktivnosti na deponiji
Vinča. Trenutno je ovaj datum prebačen na period od jedne godine od dana kada će se odlagalište biti
predato privatnom partneru (31. decembra 2018. godine). Preduzeća su vesti o mogućnostima
nastavka aktivnosti na deponiji primila na veoma pozitivan način i izjavila da će zbog toga imati
dovolјno vremena da reorganizuju svoje aktivnosti do konačnog prekida poslovanja u Vinči.
Na osnovu prethodno sprovedenih konsultacija i dostupne dokumentacije, na osnovu ovog Plana

preseljenja, Radna grupa utvrđuje buduće aktivnosti kao i moguće modalitete za preselјenje građana
koji žive u neformalnom naselјu na pogođenom mestu.
466
U odeljku 9.2.4. RAP-a, precizno su definisane mjere za pronalaženje sredstava za život, koje je
obezbijedila Nacionalna agencija za zapošljavanje. Pojedinačni planovi pomoći za zapošljavanje, obuku,
itd. Će se razviti tokom implementacije RAP-a, za svakog pojedinca, uzimajući u obzir njegove / njene
vještine, obrazovanje itd.
RAP je usvojen. Nakon usvajanja RAP-a, javno je objavljeno u skladu sa srpskim zakonodavstvom (30
dana) i zahtjevima MFI (60 dana)98.
Konsultacije o sakupljačima otpada
JKP i kompanije za reciklažu koje posluju na deponijama obaveštavane su o projektu i njegovom uticaju
na sredstva za život i oni su obavestili sakupljače otpada koje angažuju za ovaj posao. Pored toga, svi
sakupljači otpada su pozvani da prisustvuju sastancima sa Sekretarijatom gde su ta pitanja razmatrana,
ali nisu svi prisustvovali na tim sastancima. Obrazac ankete distribuiran je svim kompanijama za
reciklažu kako bi ih prosledili zaposlenima koji nisu bili prisutni na sastancima. Na kraju je ukupno 89
osoba ispunilo anketni upitnik, ali ukupan broj sakupljača otpada koji imaju pravo na pomoć iznosi 246
(isključujući one koji su fizički raseljeni i koji su već imaju pravo na pomoć za obnovu sredstava za život),
i to je broj ljudi koji su upisani na spiskove osoba sa pravom ulaska na deponiju sakupljanja i sortiranja
otpada. Projekat neće uticati na sakupljače otpada izvan deponije. U međuvremenu, potencijalne
promene u sistemu sakupljanja u Beogradu radi poboljšanja performansi reciklaže mogu potencijalno
uticati na formalne i neformalne sakupljače otpada izvan deponije jer više neće moći da odvoze otpad
na način na koji trenutno rade, što bi potencijalno moglo da smanji njihove izvore prihoda.
98
Nakon završetka perioda obelodanjivanja, primljeni komentari na RAP se procenjuju i po potrebi će se usvojiti
ažurirani RAP.
467
Tabela D-96. Postupak angažovanja zainteresovanih strana u EIA

Zainteresovane Datum
Tip konsultacije Glavni cilјevi /pitanja
strane konsultacije
1. Metod odlučivanja o projektu.
2. Ekonomski proračun i profitabilnost projekta.
3. Sadašnje stanje deponije.
4. Podaci o očekivanoj godišnjoj količini otpada koji će se spaliti u postrojenju za spalјivanje, količina
gasa koja će se sakupiti sa deponije, odnosno koji je procenat gasa koji se neće sakupiti i kolika će
biti emisija.
5. Dokazati ako nakon sprovođenja svih planova za smanjenje otpada, reciklaže, ponovne upotrebe
Centar za Komentari o obimu otpada ostaje dovolјna količina otpada za takav objekat bez potrebe za uvozom otpada.
27. april 2018.
ekologiju i održivi i sadržaju Studije o 6. Potreba za podacima o emisiji gasova staklene bašte i detalјnom analizom širenja dima, pepela i
godine
razvoj iz Subotice proceni uticaja drugih faktora zagađenja u vezi sa gradom Beogradom.
7. BREF standardi.
8. Generisanje tokova opasnog otpada.
Utvrđivanje obima
9. Podaci o merenju: kvalitet vazduha, dioksini i furani, PM10, PM2,5 i njihov sadržaj u smislu teških
EIA za EfW
metala.
10. Rizici i akcidenti, planovi saobraćaja, opasna ulјa, naročito transformatorska ulјa -
neophodne detalјne informacije.
11. Odlaganje pepela.
12. Neposredna blizina je lokalitet Ekološke mreže - oblast važna za ptice „Ušće Save u Dunav".
Društvo za zaštitu Komentari o obimu 13. Uslovi Zavoda za zaštitu prirode - nisu vidlјivi u tekstu Zahteva.
30. april 2018.
i proučavanje i sadržaju Studije o 14. Telo same deponije koristi veći broj strogo zaštićenih vrsta ptica tokom godine, pre svega
godine
ptica Srbije proceni uticaja galebovi - neophodno je odrediti kako će promene u ekološkim uslovima uticati na populacije
strogo zaštićenih vrsta ptica koje koriste ova staništa.
15. Pravna osnova za odlučivanje o Zahtevu za definisanje obima i sadržaja studije o proceni
Udruženje Komentari o obimu uticaja na životnu sredinu i početak pripreme Studije uticaja na životnu sredinu projekta:
27. april 2018. postrojenje za korišćenje komunalnog otpada i deponijskog gasa Vinča.
građana „Pravo i sadržaju Studije o
godine
na grad" proceni uticaja 16. Plan detalјne regulacije (DRP) sanitarne deponije Vinča - ne može biti planska i pravna
osnova za definisanje obima i sadržaja Studije.
468
17. Dokumentacija priložena uz predmetni Zahtev nije u skladu sa odredbama Zakona o proceni
uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09).
18. Predmetni Zahtev za definisanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu
sredinu nije potpun u smislu da ne pruža pregled osnovnih podataka, odnosno ne odgovara na
pitanja od klјučnog značaja za dalјi rad na primeni.
19. U zahtevu nedostaje opis alternativnih metoda upravlјanja otpadom koje bi se razmotrile
kroz izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
20. Studija mora pokazati analizu koja je u skladu sa strateškim dokumentima za upravlјanje
otpadom u Srbiji, pre svega sa Planom lokalnog upravlјanja otpadom Grada Beograda u periodu
2011-2020. Zahtev za definisanje obima i sadržaja Studije procene uticaja na životnu sredinu
trenutno predviđa izgradnju spalionice bez prethodnog odvajanja i tretmana otpada, što je u
suprotnosti sa Planom lokalnog upravlјanja otpadom.
21. Studija mora dati analizu načina na koji će Beograd postignuti cilјeve Okvirne direktive o
otpadu u odnosu na postignuti procenat recikliranja otpada (50% do 2020. godine) ukoliko se pušta
postrojenje ili postrojenje za spalјivanje otpada i da razjasni pitanje eliminisanja konkurencije
između spalјivača i reciklaže.
22. Studija mora uzeti u obzir ne samo dokument 2006 IPPC BREF o spalјivanju otpada, već i
novi nacrt dokumenta BREF koji se trenutno priprema.
23. Studija mora objasniti kako se planira usklađivanje sa graničnim vrednostima emisija
zagađujućih materija, dati objašnjenje o mestu i načinu tretiranja opasnog otpada - letećeg pepela
i ostataka iz filtera, detalјno opisati plan za uklanjanje negativnih efekata novog postrojenja .
24. Predmetni Zahtev za definisanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu
ne uzima u obzir celi obim uticaja planiranog objekta na socijalnu komponentu.
469
Kada je reč o postupku ESIA, nacrt izveštaja ESIA će biti predstavlјen zainteresovanim stranama koje
će biti pozvane da komentarišu dokument. Nakon odobrenja svih dokumenata pripremlјenih u okviru
ovog projekta, ESIA izveštaj će biti podnet u postupak. Studija ESIA će se razmotriti i ako postoji
dodatna potreba, neznatno izmeniti, i podneti nadležnom državnom organu za sprovođenje postupka.
Postupak ESIA, u skladu sa celokupnim razmotrenim nacionalnim zakonodavstvom, uklјučuje obavezno
učešće javnosti. Učešće zainteresovane javnosti u postupcima ESIA se obezbeđuje putem javnog
prikazivanja.
Mehanizam za žalbe99
Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beo čista Energija d.o.o. i izvođač radova će prihvatiti i
odgovoriti na sve prijedloge i žalbe vezane za Projekat. Primerak žalbenog obrazca dat je u Dodatku A
ovog SEP-a. Svaka osoba ili organizacija može poslati komentare, pritužbe i/ili zahteve za informacije
lično ili putem pošte, telefona ili e-pošte koristeći podatke o kontaktu koji su navedeni u nastavku100.
U svako doba, podnosioci žalbe mogu takođe tražiti pravna sredstva u skladu sa zakonima i propisima
Republike Srbije.
Grad Beograd rukovodi komunikacijom sa građanima u vezi sa svim gradskim komunalnim uslugama
preko beogradske komunalne službe (BEOKOM) - pogledajte kontakt informacije sa besplatnim
telefonskim linijama i vebsajtom ispod. Sva pitanja i pritužbe u vezi sa Projektom koje primi BEOKOM
će biti prosleđene Gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine, za evidentiranje i adresiranje u
okviru ovog mehanizma za žalbe.
Svi žalioci će biti registrovani i odgovoriti u roku od 20 kalendarskih dana, bilo usmeno ili pismeno, u
skladu sa preferiranim načinom komunikacije navedenim od strane podnosioca žalbe. Pojedinci koji
podnose svoje komentare ili žalbe imaju pravo da zahtevaju da njihovo ime bude poverljivo. Žalbe se
takođe mogu podneti anonimno, ali to može ograničiti mogućnosti istraživanja žalbi i pružiti odgovor.
Žalbe u vezi sa građevinskim aktivnostima će se baviti Beo Čista energija d.o.o., a izvođač
građevinarstva i njihovo rukovođenje nadgledaće Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine.
Kontakt detalji za izvođača radova će biti dostavljeni čim postanu dostupni.
Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine održaće jedinstveni dnevnik prijava svih primljenih
pritužbi za ovaj projekat, uključujući i one primljene i adresirane od strane Beočista Energija d.o.o. i
izvođača radova i izvještavati o upravljanju žalbama u Gradu Beogradu i međunarodnih finansijskih
institucija, svakih 4 mjeseca tokom izgradnje i godišnje tokom operacije.
99
Mehanizam žalbe za Projekat je opisan u Planu uključivanja zainteresovanih strana (SEP) i odnosi se na Projekt
u cjelini. Ovo je zahtjev EBRD-a (Ekološka i socijalna politika, Izvedbeni zahtjev br. 10) i IFC-a (Standardi učinka na
okolišnu i socijalnu održivost, PS br. 1) kako je navedeno u SEP-u.
100
Osobe za kontakt u Gradu i Beo čista energija imaju opštu odgovornost da osiguraju prikupljanje i rješavanje
pritužbi. Osobe za kontakt date u SEP-u imaju nameru da primaju žalbu od svih raspoloživih kanala i osiguravaju
da se prosleđuju odgovarajućoj osobi/odeljenju i da se pobrinu da se pritužbe upravljaju i da se na njih odgovori.
470
Na raspolaganju je poseban mehanizam za razmatranje žalbi u pogledu preseljenja i sakupljanja otpada

koji se obavlja na deponiji Vinča, kako je opisano u projektu Plan preseljenja. Žalbe zaposlenih,
uključujući one iz ugovarača, biće rešavane kroz mehanizme internih žalbi.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine

Kontakt osoba: Tatjana Živković
Adresa: 43-45, 27. Marta ulica
Broj telefona: +381 11 330 9611
Adresa E-pošte: tatjana.zivkovic@beograd.gov.rs
Beo Čista Energija d.o.o.

Kontakt osoba: Gordana Jelenić, asistent generalnog direktora
Adresa: Tošin bunar 272v, 11070 Beograd, Srbija
Broj telefona: +381 11 715 4885
Adresa E-pošte: bce@bcenergy.rs
471
E. RIZIK I UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU I LJUDE
E.1. RIZIK I UTICAJ DEPONIJE SA PRATEĆIM OBJEKTIMA I POSTROJENJA ZA

ISKORIŠĆENJE ENERGIJE IZ KOMUNALNOG OTPADA I DEPONIJSKOG
GASA NA ŽIVOTNU SREDINU
E.1.1. FAZA PRE IZGRADNJE
Faza predizgradnje obuhvata aktivnosti kao što su: prikupljanje osnovnih podataka i sprovođenje
istražnih radova, izrada projektnog nacrta, izdavanje dozvola (uključujući i sticanje uslova), postavljanje
lokacije projekta (aktivnosti na lokaciji koja prethode izgradnji). Zbog vrste projekta, ne očekuju se
nikakvi štetni uticaji tokom faze predizgradnje.
E.1.2. FAZA IZGRADNJE
E.1.2.1. Voda
Projektna lokacija se nalazi izvan granica vodne zaštite (područja za zaštitu voda su ona u kojima su na
uspostavljeni posebni uslovi i zabrane za zaštitu pitke vode od štetnih uticaja) i poplavnih područja što
čini ovu lokaciju pogodnom za sve aktivnosti koje su deo projekta.
Slika E-1. Zona sanitarne zaštite vode; Generalni urbanistički plan Beograda ("Službeni list grada Beograda",
br. 11/16) – 5.3 Generlana rešenja sistema snabdevanja vodom
472
Slika E-2. Poplavna područja

Deponija Vinča
U svim fazama, tokom iskopavanja, oko iskopa će se postaviti privremeni perimetarski kanali, koji će
atmosfersku vode sa spoljašnjih površina aktivne deponije.
Deponija Vinča se nalazi uglavnom na istim naslagama kao što je EfW postrojenje (opisano iznad), uz
dodatak proluvijalnih sedimenata sastavljenih od peskovite gline, pomešane sa komunalnim čvrstim
otpadom koji se proteže kroz čitavu dužinu postojeće deponije generalno u pravcu istok-zapad
(označeno na slici ispod kao K-1pr). Poreklo ovih depozita odnosi se na potok Ošljanskog potoka
(Ošljan) koji je u prošlosti nosio mulj i glineni materijal sa gornjeg dela terena i odlagao ih u relativno
uskom koridoru potoka (približno 45 m širine i procenjene male debljine do 3 m). U fizičko-
473
mehaničkom smislu, materijal je slabo konsolidovan i praktično trajno zasićen. Koeficijent filtriranja
ovih depozita je 3,94 x 10-8 m/s.
Slika E-3. Geological cross section oriented in NW – SE direction101

Pojava podzemnih voda registrovana je na površini zemlje, oko obima postojeće deponije.
Na osnovu istražnih radova (opisano detalno u odeljku D.1.1.4) sprovedenih na projektnoj lokaciji,
utvrđeno je da izbušeni sedimenti imaju skromne karakteristike filtracije. Zbog dominantnog prisustva
šljunastih sedimenata koji karakteriše nizak vodosnabdevanje i skroman prinos, ovi sedimenti mogu se
oceniti kao slabo propustljivi sa hidrogeološke tačke gledišta.
Koeficijent filtracije zavisi od strukture tla i poroznosti, kao i od gustine i mineralnih kompozicija
poroznih sredina i karakteristika vode. Ako su pore manje, više je fizički vezane vode u masi stene, što
takođe uzrokuje i niži koeficijent filtracije. Prisustvo pasivnih pore takođe smanjuje koeficijent
filtriranja. Fino-zrnasta zemljišta su mnogo manje propustljive za vodu nego grube zrnaste tle.
Nivoi podzemnih voda su poslednji put mereni od 25.10.2017. do 30.3.2018. na 12 pijezometara, a

prosečni relativni nivoi vode (dubina od površine do podzemne vode) u ovim pijezometrima su bili od
3,40 do 28,00 metara. Pošto nema dugoročnih podataka o nivoima podzemnih voda, potrebno je
pratiti nivoe podzemnih voda u pijezometrima u periodu od najmanje jedne hidrološke godine.102
101
Geološko-geotehnička studija za inženjering i izgradnju nove deponije i sanacije postojeće deponije
komunalnog čvrstog otpada Vinča (ENERGOPROJEKT HIDROINŽENJERING a.d., Beograd, decembar 2017).
102
Podaci korišćeni u ESIA su obuhvatali navedeni period, ali su podaci u međuvremenu prikupljani i projektant
sada (01/2019) ima na rapolaganju podatke o podzemnim vodama za punu godinu pa će budući dokumenti koji
se u međuvremenu izrađuju imati dodatne informacije o ovoj temi. Izrađen je plan monitoring radi kontinuirane
procene uticaja projekta na kvalitet i režim podzemnih voda i efikasnost predloženih mera.
474
Monitoring, koji je trajao od 25/10/2017 do 30/3/2018, pokazao je da su nivoi podzemnih voda niži od
odloženog otpada. Karta prosečnih dubina vode tokom perioda monitoringa od 25/10/2017 do
30/3/2018 je prikazana na slici ispod.
Slika E-4. Srednja dubina vode tokom perioda monitoringa od 25.10.2017. do 30.3.2018
Lokacija nove deponije se nalazi jugozapado od trenutne deponije. Najbliži pijezometri koji su
relevantni za novu deponiju su NP-2 i BH-5. Nivoi podzemnih voda posmatranih u ova dva pijezometra
od 25.10.2017. do 30.3.2018, prikazani su u donjoj tabeli.
475
Tabela E-1. Nivoi podzemne vode u pijezometrima NP-2 i BH – 5 u periodu od 25.10.2017. do 30.3.2018.103
Izmereni nivoi podzemne vode (m.i.n.m.)
Dubina
Pijezometar
zemlje Apsolutni
(m.i.n.m.) 25.11.2017. 01.12.2017. 13.12.2017. 01.02.2018. 07.03.2018. 30.3.2018. nivo vode
(m.i.n.m.)
NP-2 201,0 189,3 189,3 189,2 189.0 189,0 188,0 189,2
BH-5 188,0 180,0 180,0 180,0 179.9 180,1 179,4 180,0
Tokom radova na iskopavanju (dubine iskopa od 170,00 m.i.n.m. do 178,00 m.i.n.m. su niže od
posmatranih nivoa podzemnih voda), verovatno će se naići na lokalne podzemne tokove i oni će
privremeno ili trajno biti preusmereni prema prirodnom recipijentu. Tokom kišne sezone, može se
pojaviti određena količina podzemnih voda i eventualno uzrokovati delimična poplava gradilišta ako
se tehničke mere ne implementiraju (kao što je izgradnja zidne membrane). Stoga, tokom faze
izgradnje, uticaji projekta na podzemne vode i obrnuto su verovatni, usled visokih nivoa podzemnih
voda na lokaciji, koje treba detaljnije ispitati kroz monitoring.
Remedijacija postojeće deponije vrši se preoblikovanjem odloženog otpadnog materijala. Deponija će

u potpunosti biti okružena bočnim kanalom sa odvodima za procedne vode na unutrašnjoj padini i
odvodnim jarkom na spoljnoj strani.Preoblikovanje površine deponije prema slojevima i padinama će
se pratiti pokrivanjem celokupne površine tela deponije konačnim slojem - takozvanim tehničkim
slojem rekultivacije104.
Izgradnja i remedijacija deponije može imati negativan uticaj na vode u slučaju nesreće koja uključuje
prolivanje ili curenje ulja i maziva iz vozila i građevinskih mašina u zemljište i podzemne slojeve.
Svi mogući negativni uticaji na vodu u toku izgradnje biće sprečeni pravilnom organizovanjem gradilišta
i poštovanjem mera zaštite datih u ovom dokumentu.
EfW postrojenje
EfW postrojenje se nalazi na deluvijalnim naslagama (lesni diluvijum) koje su prašinasto-glinovito-

peskovitog sastava i imaju gustu strukturu i nižu propustljivost i u kojoj se manje količine vode
akumuliraju periodično. Lesni diluvijum koji je hipsometrijski dominantno pokriven delovima terena sa
funkcijom hidrogeološkog vodonosnika je vertikalno vodonepropusan. Na osnovu testa i
laboratorijskih ispitivanja, dobijeni su rezultati koeficijenta filtriranja za lesni deluvijum u opsegu
Kf=1.34 x 10-6–5.98 x 10-8 m/s. Ne očekuje se mogućnost značajne količine akumuliranih podzemnih
103
Geološko-geotehnička studija za inženjering i izgradnju nove deponije i sanacije postojeće deponije
komunalnog čvrstog otpada Vinča (ENERGOPROJEKT HIDROINŽENJERING a.d., Beograd, decembar 2017).
104
Izgradnja potporne konstrukcije - brana nije dio projekta. Izgradnjom potporne konstrukcije - brane, dalje će
se provoditi mere zaštite okoliša, a procedne vode će se ispuštati kontrolisano kroz potpornu konstrukciju u
smeru postrojenja za tretman procednih voda.
ESAP zahteva od dobavljača da uključi u Plan zaštite životne sredine i društvenog upravljanja (Engl. CEMP) (u
okviru plana sprečavanja zagađenja) i da sprovede mere ublažavanja navedene u ESIA studiji za kvalitet vazduha,
površinu, zemlju i otpadne vode, buku, zemljište, otpad i upravljanje opasnim otpadom CEMP će uključiti detaljan
opis planiranih radova na iskopavanju u području gde se očekuje presretanje protoka podzemne vode i predvideti
mere koje treba preduzeti radi minimiziranja negativnih uticaja.
476
voda u ovom mediju. Ovi vodonosnici se uglavnom prihranjuju padavinama. Voda prodira kroz lesni
deluvijum nakon kiše ili, nakon visokog intenziteta kiše, se akumulira u plitkim udubljenjima i
postepeno prodire do nivoa vodonosnika. Fluktuacije nivoa vodonosnika u lesu nisu značajne. Ispod
deluvijalnih naslaga su diluvijalni - eluvijalni depoziti predstavljeni prašinasto-peskovitim glinama,
složenom vrstom poroznosti, koji deluju kao hidrogeološki kolektori-provodnici, tj. tamo gde se male
količine podzemnih voda mogu lokalno formirati. Ovi nalazi se formiraju u miocenima, pretežno
glinastim naslagama.
Poslednje praćene nivoa podzemne vode sprovedeno je od 25.10.2017. do 30.3.2018. na

pijezometrima koji su relevantni za lokaciju EfW postrojenja (Pz-5, Pz-7 i Pz-8) i srednji relativni nivo
vode (dubina od površine do nivoa tla) su bili 17,90 do 28,00 metara.
Slika E-5. Mapa prosečne dubine do vode za period monitoringa od 25.10.2017. do 30.03.2018.
477
Slika E-6. Geološki profili na području EfW postrojenja u Vinči - profili, 2017.
478
Glavni strukturni deo EfW koji je ugrađen je otpadni bunker. Dno bunkera je sahranjeno 7,5 m u odnosu
na nivo Postrojenja (215 masl). Dubine iskopavanja su veće od posmatranih nivoa podzemnih voda (za
posmatran period od 25.10.2017. do 30.03.2018.), te je verovatno da lokalni podzemni tokovi neće biti
presretani.
S obzirom na lokaciju EfW-a, udaljenost od površinskih voda i poplavnih zona, kao i relativno nizak
nivo podzemne vode (za posmatrani period od 25.10.2017. do 30.03.2018.) tokom izvođenja
građevinskih radova na EfW postrojenju ne očekuju se štetni uticaji na okolne površinske vodene
tokove i podzemne vode.
Izgradnja EfW-a može imati negativan uticaj na vode u slučaju eventualnog akcidenta koji uključuje
prolivanje ili curenje ulja i maziva iz vozila i građevinskih mašina u zemljište i podzemne slojeve. Ovi
negativni uticaji mogu i biti sprečeni pravilnom organizovanjem gradilišta i poštovanjem mera zaštite
koje su date u ovom dokumentu.
E.1.2.2. Pedologija
Karakteristike zemljišta ili faktori, kao što su poroznost, gustina, kapacitet zadržavanja vode i jačina
agregata koji definišu kvalitet zemljišta, najbolje se razvijaju u gornjoj frakciji tla. Ove karakteristike tla
mogu se menjati (smanjiti) tokom građevinskih aktivnosti.
• Smanjenje kvaliteta zemljišta (oštećeni faktori zemljišta) tokom iskopavanja,

• Nepravilno odlaganje iskopanog materijala i zemljišta na i oko lokacije projekta,
• Kompaktiranje zemljišta uzrokovano čestim prolaženjem teških mašina,
• Ispuštanje tečnih supstanci (dizel goriva, maziva) iz privremenog skladištenja na gradilištu
ili tokom održavanja mašina i vozila (uključujući pumpanje goriva).
Prethodno spomenuti i očekivani negativni uticaji na zemljište i poljoprivredno zemljište će se javiti pre
svega tokom izgradnje platformi za deponije koja će uticati na veću površinu novog zemljišta. Na većoj
površini novog zemljišta će uticatiizgradnja sledećih delova / objekata projekta:
• Nova deponija,
• EfW,
• CDW,
• Platforma za rad na deponiji,
• Postrojenje za prečišćavanje voda, bare sa procednim vodama, odvodne bare,
• Odlaganje inertnog materijala.
Prethodno pomenuti negativni uticaji na tlo i poljoprivredno zemljište biće ublaženi primenom sledećih
mera:
• Organizovati površinu za deponovanje iskopanog materijala i zemljišta unutar gradilišta.

• Kretanje vozila i mašina mora biti organizovano i kontrolisano unutar gradilišta, uz
minimalnu upotrebu zelenih površina.
479
• Obezbediti opremu za sekundarno zadržavanje i opreme koja se koristi u slučaju prolivanja.

• Vozila i građevinsku mehanizaciju puniti gorivom na određenim mestima.
• Potencijalno zagađeno zemljište mora se skladištiti odvojeno od nezagađenog.
• Sve mere kontrole sedimenta i erozije se trebaju implementirati.
• Vozila i oprema održavati u dobrom radnom stanju kako bi se sprečilo curenje ulja i goriva,
kao i mere sprečavanja za zaštitu voda.
Negativni uticaji na zemljište i poljoprivredno zemljište tokom izgradnje, kao ispuštanje tečnosti (dizel
goriva, maziva) usled privremenog skladištenja na gradilištu ili tokom održavanja mašine i vozila
(uključujući pumpanje goriva) uglavnom nastaju zbog neodgovornog ponašanja građevinskih radnika
i/ili neadekvatne organizacije gradilišta. Ako su građevinske aktivnosti dobro organizovane i u skladu
sa zakonskim propisima i uslovima koje zahtevaju nadležni organi, zagađenje zemljišta i
poljoprivrednog zemljišta iz prethodno pomenutih mogućih negativnih uticaja biće svedeno na
minimum.
Uzimajući u obzir gore pomenute, a naročito mere koje su propisane u ESIA, uticaj na tlo i okolno
poljoprivredno zemljište biće od niskog značaja.
E.1.2.3. Staništa i flora

Izgradnja novih objekata (nova deponija, EfW, CDW, novi putevi i sl.) će prouzrokovati lokalnu, ali
trajnu konverziju postojećih antropogenih staništa i nekih prirodnih staništa koja su trenutno prisutna
na ovim lokacijama za nove antropogene tipove staništa. Antropogeni tipovi staništa koji su trenutno
prisutni na ovim lokacijama (postojeći putevi, putevi, poljoprivredno zemljište itd.) sastoje se od veoma
ožiljke vegetacije ili poljoprivrednih biljaka. Zbog toga će trajna konverzija ovih tipova staništa imati
zanemarljiv uticaj. Prirodni tipovi staništa (grmlje, mozaici grmlja i travnjaka, hrastove šume) su obilno
raspoređeni van planiranog projektnog područja, tako da njihov gubitak u okviru planiranog projekta
neće ugroziti njihovo postojanje i povoljan status na širem području.
Tokom izgradnje brane i drugih objekata, očekuje se uticaj na SI deo Ošljanskog potoka, u blizini
postojeće granice postojeće deponije. Ošljanski potok već je značajno modifikovan - delimično je
prekriven odvodnim klizištima koja menjaju i preusmeravaju vodotok i zagađuju se zbog procednih
voda. Pored toga, modifikovan je i ljudskom intervencijom tako što je produbljen i dobio je linearni
pravac. S obzirom na sadašnje stanje vodotoka Ošljanskog potoka, uključujući činjenicu da ne podržava
vodenu floru i faunu, uticaj od izgradnje u SI delu projekta biće lokalan i zanemarljiv.
Na planiranom projektnom području su pronađene četiri vrste flore, zaštićene nacionalnim

propisima105: crni gavez (Simphitum officinale L.), sitnolista lipa (Tilia cordata Mill.), crveni glog
(Crataegus laevigata (Poir.) DC) i beli glog (Crataegus monogyna Jacq.). Ove vrste su komercijalne vrste
u Srbiji koje se uglavnom koriste zbog njihovih fitofarmaceutskih svojstava.
105
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Sl. glasnik
RS“, br. 5/2010 i 47/2011)
480
Crni gavez je široko rasprostranjena biljka u Evropi, uključujući čitavu teritoriju Srbije106,107. U okviru
planirane projektne oblasti u toku izrade studije nultog stanja, pronađen je jedan primerak. Ova biljka
je tipična za različita staništa poput vlažnih travnih površina, područja blizu vodotokova i vlažnih
staništa blizu staza. S obzirom na raznovrsnost staništa pogodnih za ovu vrstu i njenu široku distribuciju
u Srbiji, može se zaključiti da uklanjanje jednog primerka koji se nalazi unutar planiranog projektnog
područja ne bi predstavljalo opasnost po populaciju crnog gaveza u Srbiji. Ipak, u cilju smanjenja
ukupnog uticaja projekta, mera premeštanja ove biljke u pogodno stanište je planirana u dokumentu,
tj. uticaj će biti sprečen.
Slika E-7. Zaštićene biljne vrste u okviru planirane projektne lokacije.

Ispitivana površina je granična oblast distribucije sitnolisne lipe koja se nalazi u planiranom projektnom
području jer nije tipična za panonski biogeografski region, ali je široko rasprostranjena u većini drugih
106
http://linnaeus.nrm.se/flora/di/boragina/symph/sympoff.html
107
Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović 2018. Podaci o rasprostranjenju vrste Symphytum officinale L.
u Srbiji. Portal za kartiranje biološke raznovrsnosti Srbije – BioRas. Preuzeto 11.06.2018 sa stranice
http://bioras.petnica.rs/rasprostranjenost.php?id=24721. Verzija baze: 2014
481
evropskih biogeografskih regija i na drugim lokacijama u Srbiji. 108,109 Tokom istraživanja pronađen je
jedan primerak u okviru projektnog područja. Uzimajući u obzir raznolikost staništa pogodnih za ovu
vrstu i njenu široku distribuciju u Srbiji, može se zaključiti da uklanjanje jednog primerka pronađenog
unutar planiranog projektnog područja ne bi predstavljalo pretnju po populaciju sitnolisne lipe u Srbiji.
Ipak, u cilju smanjenja ukupnog uticaja projekta, mera premeštanja drveta u pogodno stanište je
predviđena ovim dokumentom, tj. uticaj će biti sprečen.
Vrste crvenog gloga (Crataegus laevigata (Poir.) DC) i belog gloga (Crataegus monogyna Jack.) tipični
vrste subkontinentalnih listopadnih vrsta unutar projektnog područja i šire oblasti deponije Vinča. Ovaj
tip staništa je vrlo dobro razvijen na širem području, tako da gubitak uzoraka prisutnih u planiranom
projektnom području neće značajno ugroziti populaciju ovih vrsta u Srbiji. Međutim, kako bi se
minimizirao uticaj projekta na obilje ovih vrsta, oni će se koristiti tokom formiranja zelenog pojasa oko
lokacije projekta.
Prilikom izgradnje moguće je naići na još neke zaštićene vrste flore, koja nije već pomenuta. Međutim,
imajući u vidu da je izvršeno detaljno ekološko istraživanje projekta i zaštitnog područja, nailaženje na
nove zaštićene vrste flore nije očekivano. Ipak, ukoliko se naiđe, nadležni organ (Institut za zaštitu
prirode Srbije) mora biti obavešten, kako je propisano merama ublažavanja. Oblasti sa oštećenim ili
uklonjenim pokrivačem vegetacije tokom faze izgradnje (zbog dugog trajanja projektnih faza) biće
podložne kolonizaciji invazivnih biljnih vrsta, kao što su brzo rastuće biljke (na primer, ambrozija
(Ambrosia artemisiifolia L.)). Ovaj uticaj može biti ublažen redovnim uklanjanjem ovih biljaka ako se
razviju.
Gore opisani uticaji mogu se izbeći ili smanjiti poštovanjem posebnih uslova za izgradnju dobijenih od
ovlašćenih institucija tokom izdavanja dozvole, u skladu sa važećim zakonima i propisima, i primenom
mitigacionih mera datih u ESIA-i (videti Poglavlje F.1).
E.1.2.4. Fauna
Tokom izgradnje sadašnja fauna će biti uznemiravana bukom, vibracijama i češćim prisustvom ljudi.
Međutim, građevinske aktivnosti će se odvijati na određenom području u ograničenom vremenu, a sve
komponente projekta neće biti izgrađene istovremeno, pa će prisutne osobe moći da se prilagode
novim uslovima. Kako su sve ove vrste uticaja već prisutne na lokaciji, one neće predstavljati značajnu
promenu u odnosu na sadašnje stanja.
Zbog izmene staništa, sadašnji sisari, gmizavci, zglavkari (uključujući zaštićene vrste insekata) će
promeniti svoju distribuciju u potrazi za pogodnijim staništima. Pošto su pogodna staništa prisutna na
108
Svejgaard Jensen, J. 2003. EUFORGEN Technical Guidelines for genetic conservation and use for lime (Tilia
spp.). International Plant Genetic Resources Institute, Rome, Italy
109
Dragiša Savić, Jožef Dožai, Tomica Mišljenović 2018. Podaci o rasprostranjenju vrste Tilia cordata Miller u Srbiji.
Portal za kartiranje biološke raznovrsnosti Srbije – BioRas. Preuzeto 11.06.2018 sa stranice
http://bioras.petnica.rs/rasprostranjenost.php?id=27276. Verzija baze: 2014
482
širem području, a ovim uticajima će biti obuhvaćen mali broj primeraka, ovaj lokalni uticaj neće ugroziti
njihovu populaciju.
Ne očekuje se smrtnost odraslih ptica zbog njihove mobilnosti i prilagođavanja ptica kretanju vozila na
sadašnjoj deponiji. Ako su aktivna gnezda ptica prisutna unutar građevinskog područja, moguća su
uginuća. S obzirom na broj zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica pronađenih na licu mesta, ovaj
uticaj treba ublažiti uklanjanjem prirodne vegetacije do perioda gneždenja ptica.
Zbog modifikacije i izmene staništa, a posebno postojeće deponije, na nova antropogena staništa,
sadašnje populacije ptica će promeniti svoje područje hranjenja. Budući da će radovi biti obavljeni
tokom dužeg perioda (radovi na postojećoj deponiji će trajati 18 meseci), populacije će imati vremena
da se prilagode novim uslovima. Neke od ptica će migrirati na nove lokacije (šira prirodna staništa), ali
će ova promena u zoni biti postepena i neće izazvati značajan pritisak na druge prirodne populacije
ptica.
Raznolikost faune ptica (koja je uglavnom zaštićena nacionalnim propisima) u okviru planiranog
područja projekta u velikoj meri je vezana za blizinu važnih staništa vlažnih područja koja podržavaju
diverzitet ptica, a ne same deponije.
Najzastupljenija vrsta ptica koja se nalazi na projektnom području je običan galeb (Larus ridibundus),
dok su druge vrste ptica mnogo manje prilagođene ovoj vrsti staništa, pa su njihova populacija manja.
Takvo obilje galeba na tako malom prostoru nije tipično za prirodna staništa. Močvare i ostali tipovi
staništa u okolini podržavaju manju populaciju ovih ptica, dok istovremeno omogućavaju prisustvo i
brojnost drugih vrsta ptica i bogatije biološke raznolikosti druge faune. Dakle, velika populacija crnog
galeba, iako je to zaštićena vrsta, nije pozitivan pokazatelj njihovog statusa, već dokaz njihovog
prilagođavanja izvorima hrane dostupnim na deponiji. Velike populacije galebova (koje su takođe
zabeležene na drugim deponijama širom sveta), u ekološkom kontekstu nisu pozitivne za ekosistem ili
očuvanje ove vrste. Ptice koje se hrane na deponijama su pod ozbiljnom pretnjom da zagrize strane
materije koje se nalaze u izvorima hrane (npr. raznim plastičnim jedinjenjima), toksičnim hemikalijama,
teškim metalima, a takođe su pod rizikom od patogenskih infekcija (kao kod bakterija Salmonella) 110.
Ovi toksini koje mogu se, pomoću bioakumulacije, preneti na druge članove lanca ishrane i proširiti
kroz ekosistem. Patogene bakterije iz izmeta galebova mogu biti zaraziti druge životinje (uključujući
ljude). U slučaju gutanja mutagenog jedinjenja, genetske mutacije mogu biti uvedene u širu populaciju
ptica, što bi moglo imati negativan uticaj na njihovu genetiku.
Iako će populacije ptica pronađenih na postojećoj deponiji (naročito galebova) postepeno da se

smanjuju zbog zatvaranja stare deponije, to smanjenje će rezultirati prirodnijom populacijskom
dinamikom i smanjiti rizik od uzimanja neadekvatnih izvora hrane na deponiji. S obzirom na to da će
nova deponija funkcionisati, očekuje se da će u projektnom području i dalje biti prisutno manje
galebova.
110
Plaza O.I., Lambertucci S.A. 2017. How the garbage dumps impacting vertebrate demography, health, and
conservation?, Global Ecology and Conservation 12, 9-20.
483
S obzirom na pozitivne i negativne ekološke uticaje zatvaranja stare deponije i druge planirane
aktivnosti, može se zaključiti da faza izgradnje projekta neće ugroziti populacije zaštićenih ptica (i
drugih vrsta) prisutnih na projektnom području, a takođe i šire lokacije područje.
Tokom izgradnje moguće je naići na zaštićene vrste faune, osim što je već pomenuto gore. Međutim,
imajući u vidu da je izvršeno detaljno ekološko istraživanje projekta i zaštitnog područja, naići je na
nove zaštićene vrste faune. Ipak, ukoliko se oni susreću, nadležni organ (Institut za zaštitu prirode RS)
mora biti obavešten, kako je propisano merama mitigacije.
Gore opisani uticaji mogu se izbeći ili smanjiti poštovanjem posebnih uslova za izgradnju dobijenih od
ovlašćenih institucija tokom izdavanja dozvole, u skladu sa važećim zakonima i propisima, i primenom
mitigacionih mera datih u ESIA-i. (videti Poglavlje F.1.).
E.1.2.5. Zaštićena prirodna dobra

Zbog značajnih rastojanja zaštićenih područja od gradilišta (videte Poglavlje D.1.2.4.), izgradnja neće
imati uticaja na njih111.
E.1.2.6. Vazduh
Tokom faze izgradnje, izvori emisija u vazduh biće izduvni gasovi iz transportnih vozila i emisije prašine
iz radova iskopavanja. Ovi uticaji će biti privremeni i ograničeni na period izgradnje.
Što se tiče emisije prašine, uz dobru praksu, one se mogu smanjiti na nizak nivo značajnosti. Što se tiče
uticaja iz gasova izduvnih gasova, pošto ove vrste uticaja već postoje na lokaciji, one neće predstavljati
značajnu promenu u odnosu na sadašnje i buduće stanje procenjeno u delu E.1.3 (faza rada).
Dodatni saobraćaj usled izgradnje ograničiće se činjenicom da će najveći deo kopnenog transporta biti
obavljen od, u i do određenih područja lokacije sa proporcionalno vrlo ograničenim zalihama izvan
lokacije projekta. Što se tiče građevinskog materijala, naročito za EfW (građevinarstvo, beton ...),
obrasci isporuke će se prilagoditi kako bi se izbeglo vršno vreme i ograničile ogromne isporuke u istom
periodu: dodatni saobraćaj (u poređenju sa postojećim saobraćajem za prevoz otpada do lokacije
111
Najbliži planirani razvoj u okviru projekta nalazi se oko 180 m zapadno od područja IBA / Ekološke mreže.
Procedne vode iz deponije trenutno teku slobodno u sve vodotoke. Predloženo rešenje nudi korist od tretiranja
zaliha akumuliranih procednih voda u postojećoj deponiji, budući da će postrojenje za pročišćavanje otpadne
vode biti među prioritetnim objektima koji će se graditi na lokaciji Vinča i koristit će za tretman procednih voda
nastalih na postojećoj deponiji i na novoj deponiji. Kapacitet za tretman procednih voda planiran je da bude
dostupan u roku od 1 godine nakon početka radova. To će omogućiti da samo pročišćena procedna voda bude
ispuštena u Ošljansku baru. Kroz rehabilitaciju stare deponije njeno telo će biti preoblikovano, sistem pokrivanja
će preusmeriti oborinsku vodu (sprečavanje nastanka procedne vode) i izvlačiti će se biogas kako bi se omogućila
njegovo korišćenje u postrojenju za iskorišćenje gasa.
Dodatno, tokom izgradnje, ESAP zahteva od Izvođača da uključi u Plan upravljanja okolišem tokom gradnje (u
okviru Plana za sprečavanje zagađenja) i implementira mere ublažavanja navedene u ESIA za kvalitet zraka,
upravljanje površinom, tlom, otpadnim vodama, bukom , zemljištem, otpadom i opasnim otpadom. CEMP će
obuhvatiti detaljan opis planiranih radova na iskopavanju i građevinskih radova u području gde se očekuje
presretanje tokova podzemnih voda i predviđaju mere koje će se poduzeti kako bi se negativni uticaji sveli na
najmanju moguću meru.
484
Vinča) će biti proporcionalno ograničen, a time će ujedno biti ograničene indukovane emisije gasa/
čestica.
E.1.2.7. Buka
Kako bi se odredio uticaj buke u fazi izgradnje projekta, urađen je 3D akustično modelovanje (softver
CadnaA verzija 2018).
Modelovanje je u 3D i integriše sledeće parametre:
• Topografija,
• Izvori buke.
Da bi se definisali nivoi buke izazvani projektom, moraju se definisati svi podaci o boci koju stvara
opreme, njihov nivo, spektar i vremenska aktivnost. Nivoi buke su već definisani u gore navedenim
tabelama. Broj svakog izvora/opreme izabran je biranjem najgoreg slučaja radova (mesec #11 2019.
godine), a izvori su poslati na čitavom relativnom radnom području (EfW ili deponiji) za punodnevni
radni period, sa kontinuiranom emisijom buke (vrlo konzervativna hipoteza). Ostali detalji uzorka
modela prikazani su u dodatku 19.
Rezultati modela su prikazani na sledećoj mapi, sa kalkulacijom na dve različite visine: jedan na visini
čoveka (1,5 m) i jedan na 4m kao što je generalno zahtevano od strane EU strateškog modeliranja buke
(Direktiva 2002/49/EC).
485
Za osetljive lokacije (naselja, jezera), nivoi buke projekta tokom radova mogli se upoređivati sa
stvarnom situacijom. Kako je jačina zvuka u logaritamskoj skali, rezultanta dva zvuka nije aritmetička,
već važi sledeće:
- Ako je razlika između jačine dva zvuka 10 dB (A), niži zvuk se ne čuje;
- Ako su dva zvuka istog intenziteta, rezultujući nivo buke povećava se za 3 dB (A);
- Razlika od 2-3 dB (A) na nivou zvuka ne može čuti od strane ljudi.
Tabela E-2. Doprinos projekta na nivo buke

Nivo projekta Trenutna situacija Buduća situacija
(izračunato) (izmereno) (izračunato)
dB(A) dB(A) dB(A) Udeo
Merna tačka Dan Dan Dan
NM5 31,3 44,9 44,9 0

ST1 24,4 49,9 49,9 0
ST2 26,7 44,9 44,9 0
ST3 23,0 39,3 39,3 0
ST5 20,5 46,6 46,6 0

ST6 20,5 53,9 53,9 0
486
Na svim mernim tačkama, uticaj je uvek za 10 dB(A) niži od izmerenog nivoa.
Na svim osetljivim mestima, udeo projekta će neprimetan (0 dB (A)) i nijedan prag neće biti prekoračen
zbog doprinosa projekta.
Uticaj buke od radova nije merljiv, pošto su najbliže kuće/stanovi prilično daleko od lokacije i
topografija ograničava efekat širenja.
E.1.2.8. Pejzaž
Lokacija projekta zauzima površinu od oko 144 ha i nalazi se na tlu, blago nagnuta prema istoku i reci
Dunav. Lokacija projekta obuhvata četiri pejzažne strukture: deponije i prirodne površine, koje
zauzimaju većinu područja projekta, zatim poljoprivredne površine i šume, koje se pojavljuju na veoma
malom delu lokacije.
Izgradnja planiranog projekta podrazumeva aktivnosti na različitim područjima: površinu za sanaciju,

odnosno područje postojećeg tela deponije, novo telo deponije, postrojenje EfW, područje za izgradnju
potporne konstrukcije i postrojenje za prečišćavanje voda (objekat LTP i odvodnu baru), brane između
postrojenja LTP i postojećeg tela deponije, područja za izgradnju objekata u funkciji deponija i
postrojenja za tretman otpada, komunalnih zelenih površina unutar kompleksa zgrade i zaštitne
zelenilo i CDW platforme. Tokom glavne konstrukcije očekuju se sledeće promene u pejzažu:
• Promene u postojećoj strukturi prejsaža (gubitak) prirodnih područja (oko 70 ha), gubitak
poljoprivrednih površina (oko 10 ha), gubitak šuma (oko 5 ha) 112,
• oblikovanje već deponovanog otpada na postojećoj deponiji („stepenasto brdo“ ukupne
visine 66 m),
• oblikovanje novih pejzažnih struktura na mestu postojećih pejzažnih šema:
o linearne konstrukcije uključuju pristupne puteve i interne uslužne puteve kao ravne
linije i zeleni pojas kao obimne linije u organskoj formi,
o izgrađene količine (postrojenje EfW sa 60,5 m visokim dimnjakom, objektom LTP,
ulaznim kompleksom, drugim objektima),
o preoblikovanje postojećeg terena za prvu fazu novog tela deponije,
o izravnavanje tla za platformu CDW, deponija za inertne materijale, platforma za rad,
platforma uz lagune, platforma sa lagunama,
Uticaj na karakteristike pejzaža tokom faze izgradnje procenjen je kao nizak iz sledećih razloga:
• uklonjeni pejzažni elementi imaju malu vrednosti jer su prirodno prisutni i lako se mogu
obnoviti,
• lokacija planiranog projekta se trenutno koristi za istu svrhu,
• postojeće telo deponije je prostorni element koji se posmatra kao negativan fenomen i
takođe je najistaknutiji element,
• preoblikovanje postojeće deponije će poboljšati vizuelni kvalitet pejzaža,
• najbliže urbane karakteristike su oko 1,5-3 km, pa prašina, buka i mašine sa gradilišta neće
promeniti iskustvo pejzaža.
112
Merenje područja obuhvata sve oblasti u kojima će se promeniti postojeća struktura pejzaža. Ovo uključuje
razvojne oblasti u okviru granica projekta, marginalnih područja projekta i područja između pojedinačnih jedinica
projekta.
487
Shodno tome, opšti karakter pejzaža i uloga koju deponija igra u tipologiji karaktera i pejzaža ostaće
ista.
Vizuelni uticaj, koji će biti najistaknutiji tokom faze rada, analiziran je u potpoglavlju E.1.3.10.
E.1.2.9. Kulturno nasleđe

Metodologija procene kulturnog nasljeđa poziva na definisanje zona direktnog (Zona 1 - unutar 100
metara od granica projekta) i indirektnog (Zona 2 - 100 do 2000 metara od granica projekta) uticaja.
Zona 1 sadrži potencijalnu arheološku lokaciju. Njegova lokacija je trenutno pretpostavljena i
postavljena je na najistočnijoj ivici projektnog područja. To je lokacija duž istočnog kraja postojeće
deponije, a blizu planirane brane.
Kao što se može videti na osnovu studije nultog stanja, preliminarno istraživanje je sprovedeno na dve
lokacije. Jedna je na zapadnom obodu, na mestu planiranog EfW, a druga prekriva istočnu stranu
postojeće deponije. Ni na jednom mestu nisu pronađeni nikakvi dokazi o arheološkim nalazima.
Arheološko nalazište „Ošljane“ je resurs koji uživa preliminarnu zaštitu na osnovu Zakona o kulturnom
nasleđu. U cilju zaštite arheološkog lokaliteta '“Ošljane'“, u toku izvođenja bilo kakvih zemaljskih
radova ili izgradnje novih objekata, obaveza Investitora je da obezbedi stalni arheološki nadzor i
zaštitne arheološke intervencije ukoliko se pronađu arheološki predmeti ili objekti.
U skladu sa Uslovima očuvanja, održavanja i korišćenja kulturnih resursa i resursa koji uživaju
prethodnu zaštitu i mere zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (arh. br.
P2249/14 od 23. jula 2014) i Zakon o kulturnim dobrima, čl. 110. („Službeni glasnik RS“, br. 71/94),
predviđeni arheološki nadzor bi se trebao realizovati prema posebnom programu sa predračunom, koji
se vrši u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grad Beograd, u saradnji sa Investitorom.
Ako se otkrije arheološki lokalitet, postoji mogućnost da se zahtevaju arheološki radovi i očuvanje
lokacije, preseljenje nalaza ili raseljavanje delova projekta.
Takođe, ako se arheološki materijal otkrije tokom radova bilo gde u planiranoj projektnoj oblasti,
neophodno je, prema članovima 28. i 29. Zakona o kulturnim dobrima („Službeni glasnik RS“, broj
71/94, 52/11 - drugi zakon, 92/11 - drugi zakon), da obaveste nadležnu kancelariju za kulturnu baštinu,
odnosno Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i postupe u skladu sa njihovim
uputstvima.
Na osnovu gore navedenog, u zoni 1 ne bi bilo značajnijih negativnih uticaja.
U Zoni 2 manastir Svetog arhiepiskopa Stefana (manastir Slanci) sa arheološkim nalazištem nalazi se
1,2 km severno. Groblje Vinča se nalazi 1 km južno, a arheološka oblast Vinča istočno od postojeće
deponije Vinča.
Indirektni uticaj može se manifestovati kroz opšti poremećaj kulturnog konteksta. Ovo bi se dogodilo
usled izgradnje i rada elemenata projekta (deponija, EfW) koji imaju negativne prostorne i kulturne
konotacije. Lokacija projekta je vizuelno i funkcionalno odvojena od navedenog kulturnog okruženja
visokom vegetacijom i reljefom. Izgradnja i rad EfW dimnjaka, koji će biti vizuelno istaknuti element u
488
toj oblasti, mogao bi imati potencijalno negativan uticaj. Dimnjak će biti vidljiv sa groblja Vinča i
arheološkog područja na istoku, ali neće dominirati područjem kulturnih dobara, jer će to biti
pozadinski element. Iz tog razloga potencijalni negativni uticaj na kulturni kontekst može se opisati kao
nizak do umeren.
Ocena indirektnog uticaja odnosi se na fazu rada projekta.
E.1.2.10. Infrastruktura
Izgradnja novog objekta zahteva transport i isporuku materijala kamionima duž postojeće putne
mreže. Potencijalno slabo obučeni ili neiskusni vozači vozila mogli bi povećati rizik od nesreće sa drugim
vozilima, pešačima i opremom. Građevinska vozila, kao i privatna vozila na licu mesta, takođe
predstavljaju potencijalni rizik od sudara. Potencijalni sudari mogu dovesti do preopterećenja
postojećeg regionalnog dvosmernog puta (Smederevski put). Očekuje se i transport radnika, ali to će
uzrokovati manje uticaja na zagušenje. Ovi uticaji će biti privremeni i ograničeni na period izgradnje.
Dodatni saobraćaj usled igradnje ograničiće se činjenicom da će najveći deo kopnenog transporta biti
obavljen od, u i do određenih područja lokacije sa proporcionalno vrlo ograničenim zalihama izvan
lokacije projekta. Što se tiče građevinskog materijala, naročito za EfW (građevinarstvo, beton ...),
obrasci isporuke će se prilagoditi kako bi se izbeglo vršno vreme i ograničile ogromne isporuke u istom
periodu: dodatni saobračaj (u poređenju sa postojećim saobraćajem za prevoz otpada do lokacije
Vinča) će biti proporcionalno ograničen. Uz dobro upravljanje saobraćajem/ logistikom (npr. Plan
upravljanja saobraćajem, planiranje puteva za transport kamiona, postavljanje znakova upozorenja,
izbegavanje vremen najveće saobraćajne gužve itd.), uticaji mogu biti smanjeni na neznatno nizak nivo.
Tokom izgradnje moguće su negativni uticaji na elemente upravljanja vodama i sistema snabdevanja
energijom, što može dovesti do oštećenja mehaničkih elemenata vodosnabdevanja i indirektno
zagađenosti pitke vodom ili oštećenja telekomunikacionih i energetskih vodova i kanala. Svi mogući
negativni uticaji na elemente vodosnabdevanja (koji mogu indirektno dovesti do zagađenja vode za
piće), oštećenja telekomunikacionih i električnih vodova i kanala i eventualno odvodnih površina i
odvodnih kanala u pripremi projekta će biti izbegnuti poštovanjem i uzimanjem u obzir specijalne
uslove izgradnje dobijene od ovlašćenih institucija prilikom dobijanja određenih dozvola, kao i
poštovanje važećih zakona i propisa i pravila građevinskog, transportnog, električnog i mašinskog
sektora .
E.1.2.11. Otpad
Opterećenje životne sredine uzrokovano nepravilnim rukovanjem otpadom može nastati zbog
nepravilnog odlaganja građevinskog i drugog otpada, ili ako se nepravilno deponuje i privremeno
skladišti u okolini. Pravilnim uređenjem lokacije, svi potencijalno štetni efekti, uglavnom vezani za
neadekvatno odlaganje otpada, građevinskog otpada itd., biće minimumalni.
Tokom izgradnje doći će do generisanja različitih vrsta opasnog i neopasnog otpada:
• 13 02 otpadna motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje

• 15 01 pakovanja (plastične, drvene, metalne, staklene ambalaža)
489
• 15 02 apsorbenti, brisači i zaštitna odeća

• 17 01 beton, cigle, crep i keramika
• 17 02 drvene daske
• 17 04 metali (uključujući i njihove legure)
• 17 05 zemlja (uključujući zemlju iskopanu sa kontaminiranih lokacija), kamen i iskop
• 20 03 ostali komunalni otpadi.
• 20 01 odvojeni delovi (folije, karton i dr.).
Da bi se sprečio negativni uticaji na životnu sredinu na lokaciji, kao i efekti konačnog odlaganja otpada,
celokupnim otpadom se mora upravljati tako da se maksimalno materijalno i/ili energetski iskoristi, a
ostatak nehomogenog i opasnog otpada mora se odlagati preko ovlašćenih pravnih lica. Materijal od
rušenja može se koristiti kao osnova za izgradnju puteva u pratećim investicionim projektima. U
zavisnosti od vrste otpada, odlaganje treba izvršiti u skladu sa propisima koji se odnose na upravljanje
otpadom.
E.1.2.12. Rezime uticaja

Ovo poglavlje daje pregled svih uticaja i njihove procene, na osnovu metodologije opisane u poglavlju
B.7.
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
STS Prostorni i vremenski okvir uticaja
ENV.S. Osetljivost okruženja
EFEKAT Suma opsega, prostornog i vremenskog uticaja i osetljivosti okruženja
VEROVAT. Verovatnoća uticaja
IMP. Značaj uticaja
Procena uticaja – pre mera

VEROVAT.
EFEKAT
MAGN.
ENV.S.
Tema Uticaj IMP.

STS
Lokalno privremeno ili trajno presretanje toka podzemne

vode u niskom vodosnabdevanju i skromna pojava
1 1 1 3 4 7
sedimenata sa slabom propustljivošću (iz novog tela
Voda deponije).
Akcidenti tokom upravljanja vozilima i mašinama -
prosipanje i curenje ulja i maziva na tlo i podzemne 2 2 2 6 3 9
slojeve.
Pogoršanje karakteristika zemljišta tokom iskopa.

Nepravilno odlaganje iskopanog materijala i zemljišta na 2 2 2 6 2 8
lokaciji projekta.
Zemljište i
poljoprivre Kompaktiranje zemljišta prouzrokovano čestim kretanjem
dne 2 2 2 6 2 8
teških mašina.
površine
Izlivanje tečnih fluida (dizel gorivo, mazivo) tokom
privremenog skladištenja na gradilištu i prilikom punjenja 2 2 2 6 3 9
gorivom građevinskih mašina.
Lokalna i trajna konverzija trenutno prisutnih staništa. 2 2 2 6 4 10
490
VEROVAT.
EFEKAT
MAGN.
ENV.S.
Tema Uticaj
IMP.
STS
Manja izmena manjeg dela potočnog toka Ošljanskog
1 1 1 3 4 7
potok (Ošljan) u blizini postojeće deponije.
Uklanjanje zaštićenih biljnih vrsta crnog gaveza
(Symphytum officinale L.), sitnoliste lipe (Tilia cordata 1 1 2 4 3 7
Mill.).
Uklanjanje zaštićenih vrsta crvenog gloga (Crataegus
laevigata (Poir.) DC.), i belog gloga (Crataegus monogyna 1 2 3 6 4 10
Jacq.).
Pronalazak drugih zaštićenih vrsta flore i faune. 2 1 3 6 2 8
Biodiverzite Mogući pojava invazivnih vrsta na površinama

t modifikovanim tokom izgradnje, i disperzija semena 2 2 2 6 3 9
postojećih invazivnih vrsta
Uznemiravanje faune (buka, vibracije, veće prisustvo ljudi). 1 2 1 4 3 7
Promene u raspodeli sisara, gmizavaca, zglavkara

1 1 1 3 4 7
(uključujući zaštićene vrste insekata) na gradilištu
Uginuće mladunaca ptica usled uništavanja gnezda tokom
3 1 3 7 2 9
izgradnje.
Promene populacije ptica koje se hrane na deponiji 10
(naročito galeba) bliže prirodnoj dinamici populacije. 3 1 2 6 4 Pozitivan
Smanjenje toksičnog gutanja. uticaj
Zaštićene
Ne očekuje se nikakav uticaj. - - - - - -
površine
Emisije u vazduh potiču od izduvnih gasova i iskopavanja
Vazduh 1 2 1 4 4 8
prašine.
Buka Ograničeni uticaji tokom izvođenja građevinskih radova. 1 1 1 3 4 7
Gubitak površina u prirodnoj sukcesiji (70 ha),
poljoprivrednih površina (10 ha), i šuma 1 2 1 4 4 8
Pejzaž (5 ha).
Oblikovanje strukture nove deponije na lokaciji postojeće
1 2 1 4 4 8
deponije:
Potencijalni* uticaj na arheološka nalazišta.
Kulturno 4 2 2 8 2 10
(*ukoliko se dokažu tokom arheološkog nadzora)
nasleđe
Opšte narušavanje kulturnog konteksta 2 2 2 6 3 9
Prevoz i isporuka materijala kamionima duž postojeće
Infrastruktu
putne mreže - postojeći regionalni dvosmerni put 2 3 1 6 3 9
ra
(Smederevski put) mogao bi biti zagušen.
Otpad Pojava različitih vrsta opasnog i neopasnog otpada. 3 2 1 6 4 10
Da bi se izbegli ili smanjili mogući negativni uticaji, propisane su mere ublažavanja (videti Poglavlje
F.1.2.), te su preostali uticaji isto tako ocenjeni (videti Poglavlje F.1.10.).
491
E.1.3. FAZA RADA
E.1.3.1. Voda
Kompleks Vinča je će biti okružen kanalima za oticanje atmosferskih voda, tako da atmosferske vode
oko kompleksa neće moće da uđu u područje lokacije.
Postojeća deponija
Za ispuštanje atmosferske vode iz tela deponije nakon remedijacije predviđene su sledeće strukture:
periferni kanali - usmereni oko deponije, i sekundarni kanali - usmereni duž nasipa rekultivisane
deponije, iz kojih će sakupljena voda biti usmerena (ispuštena) u glavne periferne kanale. Periferni
kanali će se usmeriti oko tela deponije, počevši od najviše kote i usmeriti na levu i desnu stranu. Ovi
kanali će sakupljati i ispuštati atmosfersku vodu na lokaciju brane, odakle će se odvodnjavanje
atmosferske vode nastaviti kroz cevovode do lagune za sakupljanje atmosferske vode - na donjoj
(nizbrdo) platformi. Projektovani kapaciteti ovih kanala za oticanje atmosferskih voda u periodu od 25
godina uz padavine je 4,000 m3.
Postojeća deponija u svom sadašnjem stanju nema zaptivni sloj na dnu ni sistem za pokrivanje gornjeg
dela (capping barrier) na delovima deponije gde se otpad više ne odlaže. Gornji pokrovni sloj je
dizajniran na način koji je u skladu sa srpskom regulativom. Svrha sistema zaštitne barijere je
sprečavanje infiltracije vode i zatvaranje postojeće deponije.
S obzirom na to da deponija Vinča nema zaptivni sloj na dnu, sve padavinske vode koje prolaze kroz
telo deponije postaju kontaminirane i kao takve ulazi u životnu sredinu. Procedna voda se javlja kada
voda i voda sadržana u otpadu prolaze kroz otpad. Ova voda onda postaje zagađena organskim i
neorganskim supstancama. Formiranje eluata na deponiji je rezultat padavina, kao i hemijskih i
bioloških procesa razlaganja otpada. Količina procednih voda koja se javlja direktno zavisi od površine
deponije, količine padavina, klimatskih karakteristika oblasti, stepena kompaktnosti otpada i ako se
vrši dnevno pokrivanje otpada inertnim materijalom.
Važan parametar u slučaju deponije Vinča je propustljivost zemljišta ispod dna deponije koja može da
modifikuje stopu infiltracije. Vrednosti infiltracije su merene u starim i novijim istraživanjima,
izvedenim na periferiji lokacije na nekoliko lokacija lociranih od uzvodno do nizvodno od deponije
(videti poglavlje D.1.1.4.). Na osnovu geotehničkih istraživanja sprovedenih na periferiji deponija,
maksimalne i minimalne vrednosti permeabilnosti su 10-8 i 10-9 m/s. Permeabilnost se može dodatno
smanjiti s obzirom na čest fenomen zapušavanja na površinama jezerceta procednih voda. Drugi
fenomen je moguća i verovatno zasićenost tla na dnu deponije, koja ograničava mogućnosti infiltracije
i tako stvara veštačko smanjenje vrednosti propusnosti.
Drenažni sistem za procedne vode na staroj deponiji sastoji se od perifernih drenažnih cevovoda, koji
se pružaju u podnožju bočnih kosina i glavne drenažne cevi, paralelno sa branom, uključujući ispust u
brani za ispuštanje u lagunu za procedne vode na donjoj platformi. Procedne vode iz svih deponijskih
zona će se sakupljati i sprovoditi u zajednički kolektor za sakupljanje procednih voda, koji će biti
zapečaćen vodonepropusnom podlogom. Jezerce procednih voda će imati adekvatan kapacitet da
492
primi osrednju količinu procednih ovoda u period od 20 kalendarskih dana zaredom ili istu količinu
nakon 3 dana teških padavina – odnosno, u periodu od 25. godina uz oluje, koje god bilo duže.
Nova deponija
Nove količine otpada će se odlagati počevši od najnižih tačaka nove deponije. Dno deponije i
unutrašnje kosine su dizajnirane na takav način da netretirane procedne vode ne momogu da procure
u okolinu. Nova deponija imaće projektovan sistem barijera koji obuhvata nepropusnu podlogu i sistem
za odvod procedne vode.
Sistem za sakupljanje i odvod procedne vode je dizajniran za odvod procedne vode koja potiče od
prodiranja padavina u otpad.
Sistem za odvodnjavanje procednih voda će biti podeljen po tipu deponovanog otpada na dva dela:
• Sistem odvodnjavanja procednih voda sa deponije i deo rezervisan za odlaganje netretiranog
otpada;
• Sistem odvodnjavanja procednih voda iz dela deponije rezervisanog za odlaganje ostataka
posle tretmana.
Skupljene procedne vode će se usmeravati do jezerca za procedne vode na gornjoj platformi.
Obodni kanali koji se prolaze oko novo dizajnirane deponije će se koristiti za odvodnjavanje
atmosferske vode sa tela deponije nakon izgradnje, a sekundarni kanali koji prolaze uz rekultivisane
kosine deponije će se koristiti za ispuštanje sakupljene vode u glavne obodne kanale kroz cevovode.
Obodni kanali će takođe služiti za odvodnjavanje atmosferske vode koja teče iz spoljašnjeg slivnog
područja prema aktivnoj deponiji tokom iskopavanja i rada deponije.
Predviđen je zajednički izlazni odvodnik za atmosferske vode i tretirane procedne voda za prema
primaocu, odnosno iz Ošljanskog potoka u Dunav.
Kanalizacija iz kompleksa Vinča, kao i iz zgrada sa operativne platforme, izlivaće se u jedinicu za tretman
vode koja se nalazi u okviru operativne platforme. Kapacitet uređaja j 100 ES. Pročišćene vode će oteći
do obodnog kanala za atmosferske vode koji će ih odvesti u bazene na donjoj platformi.
Zauljene vode sa operativne platforme (parkiranje, pranje automobila, benzinske pumpe) biće
prikupljene i dovedene u separator zauljene vode sa taložnikom. Nakon tretmana ove vode će se izliti
do kanala za vodu u slučaju oluja.
Relativno čiste odvodne vode sa krovova zgrada će se slobodno ispuštati u okolinu zgrade kako je to
predviđeno domaćim uslovima u pogledu voda.
S obzirom na to kako se upravljanje vodama planira u Projektu i uzimajući u obzir dodatne mere
propisane u ESIA, tokom regularnog rada deponije, ne očekuju se nikakvi štetni uticaji na okolne
površinske vodotokove, osim u udesnim situacijama
Tokom faze rada, verovatno je da će nova deponija presretati podzemne tokove i da će ih privremeno
ili trajno preusmeriti prema prirodnom recepijentu, što treba uzeti u obzir prilikom izrade dalje
projektne dokumentacije.
493
Tokom redovnog rada deponije, ne očekuju se drugi štetni uticaji na podzemne vode, osim u udesnim
situacijama, zbog:
• prodiranje procednih voda kroz potencijalne pukotine zaštitnog nepropusnog sloja na dnu i/ili
na bočnim stranama tela deponije,
• velike (katastrofalne) prirodne katastrofe (zemljotres, itd.)
Sanacija i zatvaranje postojeće deponije vršiće se postavljanjem završnog vodootpornog pokrivnog
sloja i procedne vode će se sakupljati i tretirati u LTP. Nova deponija će imati sloj za zaptivanje dna, a
procedne vode će se sakupljati i tretirati u LTP-u pre ispuštanja u recepijent. S obzirom na navedeno,
rizik od kontaminacije vode biće sveden na minimum. Iznad opisano upravljanje vodama može
predstavljati samo značajan pozitivan uticaj na kvalitet podzemne i površinske vode u oblasti uticaja
projekta u odnosu na trenutnu situaciju.
Fokus na uticaj hidrogeologije - Elementi geomorfološkog, geološkog i hidrogeološkog konteksta
Sadašnja deponija nalazi se u sekundarnoj dolini koja vodi do Dunava. Zasnovana je na diluvijalnim
sedimentima (DVSP) sastavljenim od finih elemenata koji su genetski različiti od aluvijuma i koluvijuma.
To su materijali opisani kao silikatne gline sa debljinom od 2 do 6 m.
Diluvium ima propusnost u opsegu od 1E-7 m/s to 5E-9 m/s, što ga više klasificira kao materijal sa
niskim do veoma niskim nivoom propusnosti. Njihovu veoma nisku propustljivost potvrdio je izvor
identifikovan uzvodno od deponije. Pojava je posledica topografskog prekida kontakta između
depozita Ko i PRGd (pogledati A & B na slici ispod).
Geološki substrat sastoji se od složene izmene depozita miocenskog jezera (G, L, P) j varijabilne prirode:
Gj = silikatne gline, LGj = laporove gline i Pj = pesak. Ovi tereni stvaraju heterogeni ansambl sa vrlo
niskim nivoom propustljivost za fakte Gj i LGj (1E-7 to 1E-8 m/s) i relativno visoke propustljivosti za
peščana fakte Pj (1E-4 m/s). Gornji deo (prvih 15 metara) je pod uticajem i promene i fenomena frakture
koji naglašavaju ukupnu heterogenost formacije.
Napomena o vrednostima propusnosti navedenih u pojedinačnim napomenama:
- Bez obzira na materijal, permeabilnost dobijena u laboratoriji bilo direktnim merenjem na malim
uzorcima ili granulometrijskim analizama nema reprezentativnost na skali lokacije i ne bi trebalo (i
zaista nije) uzeta u obzir. Ipak, korisno je upoređivanje sa rezultatima n alokaciji, imajući u vidu njihova
ograničenja,
- Permeabilnosti dobijene na licu mesta se dobijaju iz merenja pomoću metode testa slaganja (= test
varijabilnog opterećenja) koji je posebno prilagođen sredinama sa niskom do veoma niskom
propustljivošću (1E-6 to 1E-9 m/s prema EN ISO 22282- 2). Međutim, zbog geometrije ekvipotencijala (u
zasićenim uslovima zemljišta), ovaj metod daje meru horizontalne propustljivosti (Kh) koja se
verovatno razlikuje od vertikalne propustljivosti (Kv). Zaista je predvidljivo da su diluvijalni i miocenski
tereni anizotropni sa Kh> Kv. Za diluvijalna zemljišta koje stvaraju prirodni zaštitni sloj između otpada
494
i miocena, Kv je svakako određujući parametar za procenu proticaja procednih voda koji dostižu
miocensku tablicu.
Može se pretpostaviti da se na lokalnom nivou podzemni (i površinski) tokovi organizuju u skladu sa

načelom “tokovi usmeren na osnovu topografije” i da se prirodno približavaju dolini i deponiji. Ovo
ponašanje se može jasno naći na dugim profilima gde su prijavljeni nivoi vode. Pijezometrija se
posmatra na periferiji u blizini pražnjenja i odnosi se na tabelu depozita jezera (GVL) ili na površinu
taloga formiranog pražnjenjem procednih voda (LWL). Prema ovim podacima, talozi procednih voda
se nalaze relativno u odnosu na miocenski talog, koji je sasvim slobodna. Ovo potvrđuje veoma nisku
propustljivost diluvijalnih naslaga koji formiraju hidraulički supstrat iz izdvojenog vodonosnog sloja.
Diluvium je očigledno premalo propustljiv da sadrži vodene naslage, a tokovi funkcionišu vertikalno
prema miocenskom talogu, ali sa površinskim tokovima sve ograničeniji jer materijali nisu veoma
propustljivi i često nezasićeni.
Miocenski talozi se uglavnom hrane kišom koja se infiltrira na skali impluviuma. Dunav je glavni ako
nije jedini izlaz.
Vodonosni sistem namenjen za procedne vode se napaja kišom. Ispuštaju ga periferni kanali, ali se
takođe, u trenutnim uslovima razvoja, pojavljuju i protiču slobodno nizvodno u odsustvu uređaja za
zadržavanje. Njena brzina curenja prema miocenskom talogu je svakako veoma niska, ali možda
dovoljna da obeleži talog i omogući širenje zagađenja. U tom smislu, periferna drenaža igra ključnu
ulogu u hidrauličnom zadržavanju izlivanja vodonosnog sloja.
Hidrogeološka šema
Ovi različiti elementi omogućavaju uspostavljanje sveukupne hidrogeološke šeme i identifikaciju

mehanizama mogućeg prenosa procednih voda u podzemne vode:
495
Talog procednih voda koja se formira u otpadu predstavlja izvor primarnog zagađenja. Ovaj nataknut
sloj se puni padavinama i slobodnom vodom u masi otpada. Podržan je veoma niskom propustljivošću
diluvijalnih naslaga i održava se bočno u hidrauličnom zatvoru od strane periferne drenažne mreže.
Iz kompleksa miocena generalno slobodno teče voda prateći morfologiju doline, prema Dunavu.
Potencijalno, ovaj talog je i vektor i primalac zagađenja. Niska ravnica i Dunav su poslednji prijemnici.
Uprkos maloj propustljivosti diluvijalnih tla, prenos zagađenja na miocenski vodeni sloj je moguć kroz
dva različita mehanizma:
Advekcija, drugim rečima, vertikalni protok kroz diluvijalni teren. Ovaj mehanizam uslovljen je razlikom
u opterećenju (dh) između sloja procednih voda i miocenskog sloja. Kao prva aproksimacija, advektivna
brzina curenja (K_a) može se proceniti prema odnosu:
K_a = S.K_v dh/e
gde S označava 'aktivnu' površinu pražnjenja (sa prisustvom procednih voda), K_v i e vertikalne
propustljivosti i debljine diluvijalnih naslaga.
Difuzija povezana sa postojanjem gradijenta koncentracije između procednih voda i miocenskog

taloga. Diluvijalne lokacije na putu deponije svakako su impregnirane i eventualno zasićene sa
procednim vodama. Oni su zapravo izvor sekundarnog nasuprot primarnog zagađenja.
Ovi dva mehanizma mogu, naravno, biti spojeni.
Kao što to potvrđuju zapažanja, neki pijezometri koji se nalaze nizvodno od deponije nalaze se u zoni
izviranja procednih voda i mogu, u slučaju curenja, predstavljati preferencijalne staze protoka prema
miocenskom vodonosnom sloju. Ove osobenosti treba uzeti u obzir u opštem dijagramu jer količina u
pitanju može biti značajna.
Perspektive
Postavljanje pokrivača koji je planiran u okviru projekta sanacije/ zatvaranja deponije omogući će
dugoročno sprečavanje infiltracije kiše i time proizvodnju procednih voda. Procedne vode se sakupljaju
od gravitacije sve do samog izlivanja. Takođe se mogu ekstrahovati pumpanjem u mešovitim bunarima
za biogas/procedne vode. Predviđeno je da se opremi do 10-15% biogasnih bunara sa ispusnim
pumpama za procedne vode, obezbeđujući dodatna sredstva za praćenje i spuštanje nivoa procednih
voda u telo deponije ako je potrebno. Procedne vode se tretiraju u jedinici za tretman istih. Nakon
tretmana, bistra voda se direktno ispušta nizvodno (pogledati E na slici ispod).
Osim toga, hidraulični radovi (drenažna mreža, kolektori) će poboljšati i oporavak i hidraulično
zadržavanje prečnika vode. Zbog toga se očekuje da se talog proceden vode postepeno da se osuši do
rezidualnog praga, jer kompletno odvodnjavanje nije tehnički izvodljivo. Brzina sušenja zavisiće od
efikasnosti poklopca i perifernog sistema za odvodnjavanje, ali i od ekvivalentne prenosljivosti otpada.
496
Svi izvori koji se pojavljuju na površini širom deponije prikupljaju se perifernim kanalima. Ovi periferni
kanali nalaze se oko nove i postojeće deponije. Dakle, prirodni izvori i atmosferske vode se sakupljaju
gravitacijom sve dok se ne ispusti u jezero za atmosferske vode. Posle kontrole, oni se ispuštaju
nizvodno (pogledajte F na slici ispod).
Na dnu nove deponije sprovedena je drenažna mreža za prikupljanje uzvodnih podzemnih voda i
evakuaciju nizvodno.
Prenos glavnice zagađenja, koje se uglavnom javlja u površinskim i potopljenim tokovima, stoga će
biti izuzetno smanjen, tako da su glavni uticaji zabeleženi na potoku Ošljan i celom podzemnom sloju
od donje doline do Dunava.
Međutim, ovi uređaji će imati samo spor efekat na prenošenje zagađenja na miocenski uljasti talog.
Postoji mnogo razloga:
- upornost rezidualnog taloga procedne vode na deponiji,
- Trajna impregnacija diluvijalnih depozita.
Na kraju, delimično sušenje procednih voda omogućiće smanjenje brzine curenja smanjujući
diferencijal punjenja sa miocenskim talogom; Takođe treba napomenuti da će površina “projektovanog
kontakta” smanjiti prekovremeni rad i biti ograničena na područje niskih tačaka deponije zahvaljujući
odredbama predviđenim u tački E & G gore navedene slike (poklopac deponije koji sprečava dalju
proizvodnju procednih voda i sistem za odvodnjavanje koji omogućava pražnjenje prethodno skupljene
procedne vode). Ipak, teže će se delovati na transfer difuzijom, barem dok su diluvijalne procedne vode
i dalje impregnirane. Ovaj izvorni rok će stoga biti ograničen, ali ne u potpunosti uklonjen.
497
Međutim, pošto postojeće vodno lice nije posebno opterećeno, ovo rezidualno zagađenje će
verovatno biti prihvatljivo.
Samo numerički pristup može da obezbedi elemente za procenu karakteristika (doseg, koncentracije)
i razvoj zagađenja, odnosno manje ili više dugoročne uticaje planiranog razvoja. Ovo će biti u stvarnosti
relevantno tek kada se dobiju dosledni podaci tokom adekvatnog perioda posmatranja (videti program
monitoringa).
Štaviše, ovi razvojni događaji ne bi trebalo da imaju značajan uticaj na pijezometriju i trenutno
ponašanje miocenskog taloga, budući da je hidraulički izolovan od površinskih diluvijalnih naslaga.
Na kraju, zbog očekivanog ograničenja tokova površinski / podzemnih zagađenja, uticajni ekološki
sistemi bi trebalo da budu u stanju da se oporave od zagađenog stanja (na primer, Ošljan, bez
makroinvertebrata) i vrati se na njihovu prethodnu upotrebu/ funkciju.
498
499
EfW
Planirano je odvojeno sakupljanje i ispuštanje čistih i kontaminiranih otpadnih voda.
Sve otpadne vode, bilo čiste ili kontaminirane, biće ispuštene u unutrašnje sisteme za sprovođenje
čiste i otpadne vode unutar kompleksa.
Atmosferske vode
Atmosferske vode sa novih puteva, krovova i platoa biće prikupljene posebnom mrežom zatvorenog
kolektora i ispuštene prema obodnom (perimeter) kanalu deponije (kanal za čistu vodu). Sakupljena
voda iz parkirnih prostora će se filtrirati separatorom za zauljene vode sa rezervoarom za taloženje,
pre nego što se ispusti u kanal za čiste vode.
Atmosferska voda u zoni atmosferskog pepela (IBA) biće prikupljena mrežom zatvorenih kolektora
instaliranih ispod puteva koji gravitiraju prema IBA laguni. Zauljene atmosferske vode u delu pepela
(IBA) će se sakupljati industrijskom mrežom za odvodnjavanje (mreža koja prikuplja prljavu procesnu
vodu, koja će se ponovo koristiti). Geomembrana će biti postavljena ispod betona pod IBA kako bi se
sprečilo prodiranje u podzemne vode..
Zauljene atmosferske vode koje se javljaju tokom redovnog rada step-up transformatora otpustiće se
u atmosfersku kanalizaciju nakon njihovog tretmana u lokalnom separatoru (uljnoj jami). Pored ovih
voda, atmosferska drenaža će periodično sakupljati:
• otpadne vode iz postrojenja za demineralizaciju vode, za potrebe kotla

• kondenzat iz sistema za sušenje čađi.
Ove vode će se ispuštati u atmosfersku drenažu kada je jama za otpadne vode puna, ali količine ovih
voda zanemarljive u poređenju sa jakim kišama.
Čista atmosferska voda biće evakuisana preko sistema otvorenog kanala do lagune za sakupljanje
atmosferske vode, a dalje u Ošljanski potok.
Sanitarne otpadne vode
Sanitarne otpadne vode koje se otpuste iz objekata biće prikupljene posebnom mrežom zatvorenog
kolektora, postavljenom ispod puta i podeljenom na dva toka, čime se gravitacijom odvodi do
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV).
Industrijske otpadne vode
Industrijske otpadne vode će se stvarati u glavnim i pomoćnim sistemima postrojenja EfW CHP, kao i
nakon što se pranjem u postrojenju može potencijalno zagađivati od: komunalnog otpada, proizvoda
sagorevanja, ulja, proizvoda sagorevanja, hemikalija koje se koriste u procesu. Neke otpadne vode će
imati povišenu temperaturu.
500
Ove vode će se prikupljati zatvorenom industrijskom odvodnom mrežom (koja prikuplja prljavu
procesnu vodu) i ponovno se koristiti za različite svrhe. Mogući višak vode će se transportovati u lagunu
za sakupljanje procednih voda deponije, od gde će voda biti dalje usmerena u bazen za procjednu vodu,
a zatim u LTP.
Sledeće otpadne vode će imati povišenu temperaturu: voda koja se sakuplja u rezervoaru za
isparavanje iz ciklusa voda-para, vode od ispuhivanja kotla i usisivača čađe te voda od uzorkovanja
pare. Ove vode će biti pomešane u kanalizaciji zajedno sa drugim hladnim otpadnim vodama kako bi
se postigla temperatura od oko 25 °C. Nakon razdvajanja taloženjem voda se ponovo koristi za hlađenje
pepela ili za stabilizaciju APCR-a.
Prihvatna jama i IBA laguna sakupljaju vodu iz sistema sortiranja IBA, kako bi uključili procedne vode i
atmosferske vode iz ovog prostora. Vode iz IBA lagune se transportuju do jame za otpadnu vodu i
ponovo se koriste u procesne svrhe.
Jama za otpadne vode će prikupljati:
• atmosferske vode iz područja za skladištenje reagenasa i letećeg pepela i iz zone za tretman

dimnih gasova,
• otpadne vode iz pripreme vode za napajanje kotla,
• kondenzat iz sistema sušenje čađi,
• atmosferske vode iznad jame za otpadne vode,
• otpadne vode od pranja podova u procesnim (industrijskim) zonama (uključujući kotlarnicu,
turbinsku halu, pripremu vode za napajanje kotlova itd.).
Trafostanica će se nalaziti unutar postrojenja. Ispod transformatora planira se betonska kadica, gde se
tokom redovnog rada iz transformatora mogu otpuštati ulja i zauljene atmosferske vode.
S obzirom na to kako se upravljanje vodama planira u Projektu i uzimajući u obzir dodatne mere
propisane u ESIA, u toku redovnog rada EfW, ne očekuju se nikakvi štetni uticaji na okolnu površinu ili
podzemne vode.
E.1.3.2. Pedologija
Deponija Vinča
Okolina deponije Vinča primarno se koristi za poljoprivredu, uglavnom za voćnjake. Prema Corina Land
Cover-u (CLC) 2006, zemljište u blizini lokacije projekta klasifikovano je kao zemljište uglavnom zauzeto
poljoprivredom, poljoprivrednim zemljištem sa značajnim područjima prirodne vegetacije, voćkama i
plantažama bobičstog voća, neobrađenim obradivim zemljištem, složenim šemama kultivacija i
vinogradima (Slika E-8).
501
Slika E-8. Namena zemljišta u blizini lokacije

Izvor: Corina Land Cover (CLC) 2006, Republika Srbija
Prema uredbi koja je važila u trenutku merenja (Program za sistematsko praćenje kvaliteta zemljišta,
indikatorima za procenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu programa sanacije,
Dodatak 3 („Službeni glasnik RS”, broj 88), analiza uzoraka u 2010. godini pokazala je da u nekim
analiziranim uzorcima bakar (sit 1) i koncentracija nikla (lokacija 2, 3 i 6) prelaze graničnu vrednost113.
Prekoračene granične vrednosti koncentracije bakra i nikla na lokaciji su bile ispod propisane granice
za sanaciju tla, prema gore pomenutoj Uredbi.
U međuvremenu je izmenjena regulativa za granične vrednosti u tlu (Uredba o graničnim vrednostima
zagađenja, štetnim i opasnim supstancama u regulaciji zemljišta, Aneks 1, „SI. Glasnik RS“ br. 30/2018
(1-MAC, 2 - vrednosti remedijacije opasnih i štetnih supstanci.) Prema ovoj novoj regulativi,
koncentracija bakra i nikla u nekim uzorcima je prevazišla MAC, međutim, ispod postavljenih vrednosti
remedijacije (Tabela D-39). Lokacije za uzorkovanje su označene na sledećoj slici.
113
Uredba o Programu za sistematsko praćenje kvaliteta zemljišta, indikatorima za procenu rizika od degradacije
zemljišta i metodologiji za izradu programa sanacije, Dodatak 3 („Službeni glasnik RS”, broj 88)
502
Slika E-9. Prostorni prikaz lokacija za uzorkovanje tla i sedimenta
Iako su zemlja i zemljište u blizini deponije bile pod negativnim uticajem otpada i procedne vode sa
deponije, pretpostavka je da su povećane koncentracije bakra u tlu rezultat intenzivne poljoprivrede.
Vrlo je verovatno da je specifični geohemijski sastav površinskog zemljišta povezan sa povećanjem
koncentracije nikla u tlu. Stoga, tokom faze rada deponije Vinča, više se ne očekuje prelaženje
koncentracije bakra i nikla u zemljištu i poljoprivrednom zemljištu.
Zagađenje zemljišta i poljoprivrednog zemljišta može nastati kao rezultat:
• Curenje procedne vode u tlo i poljoprivredno zemljište,

• Otpad koji se širi od deponije, nošen vetrom ili pticama,
• Disperzija prašine od drobljenja građevinskog otpada,
• Erozija tla.
Budući da će projekat poboljšati postojeće stanje deponije Vinča sa novom deponijom, operativnom
platformom, postrojenjem za prečišćavanje procednih voda (LTP) i kontrolnom zonom na ulazu u
kompleks deponije, sa svim projektovanim poboljšanjima, mogućnost prodiranja procedne vode,
prašine i otpada u zemljište i poljoprivredno zemljište je vrlo nisko. Komunalne zelene površine unutar
kompleksa zgrada - zaštitno zelenilo će smanjiti moguće negativne uticaje prašine na postojeće i
buduće useve oko kompleksa.
Prema podacima Katastra klizišta u Beogradu, na područjima brda i brdskim terenima južno od reke
Save i Dunava pronađene su nestabilne padine, uključujući područja na kojima su aktivna, stabilizovana
i oporavljena klizišta (u uskom području grada, na desnoj dunavskoj padini (Grocka) i na dolinskim
stranama desnih pritoka Save i Dunava. Prema gore navedenom, očekuje se erozija tla na severoistoku
i istoku od postojeće deponije na erozivnom području.
503
Iskop zemljišta se planira u iznosu od cca. 1.000.000 m3 tokom faze rada nove deponije (2019-2046).
Iskopani materijal će se koristiti za zatvarajući sloj stare deponije i nove deponije.
Primenom sledećih mera ublažavanja mogu se ublažiti potencijalni negativni uticaji na zemljište i
poljoprivredno zemljište:
• Potrebne su redovne kontrole sistema za odvodnjavanje površinske vode kako bi se obezbedilo

da se površinske atmosferske vode ne akumuliraju na lokaciji.
• Obezbediti adekvatne adsorbente za sakupljanje prosutih tečnosti (naftni proizvodi, hemikalije
itd.).
• Adekvatno dnevno pokrivanje odloženog otpada kako bi se sprečilo širenje lakih frakcija iz
tijela deponije (prašina, papir, vreće itd.) i smanjiti infiltraciju kišnice.
• Višak zemlje iz radova iskopavanja će se ponovo koristiti na licu mesta.
Očekuje se pozitivan uticaj na zemljište i poljoprivredno zemljište usled smanjenja curenja procednih
voda u zemljište.
EfW
Izabrane tehničke karakteristike i mere smanjenja EfW-a smanjuju emisije u vazduh i okolinu uopšte.
Ako emisija u vazduh neće prelaziti granične vrijednosti relevantnih propisa (koji su propisani na način
da čuvaju javno zdravlje i životnu sredinu), ne očekuju se štetni uticaji na zemljište i lokalnu
poljoprivrednu proizvodnju.
Tokom faze rada, uticaj na zemljište i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju ostaće nepromenjen, stoga
primena mera za ublažavanje nije potrebna.
E.1.3.3. Staništa i flora

Inicijalna sadnja na golim površinama planira se u fazi izgradnje, tako da će se izbeći negativni uticaji
na staništa kao što je erozija zemljišta i intenzivna kolonizacija invazivnih vrsta.
Nakon inicijalne sadnje na golim površinama, biodiverzitet biljaka polako počinje da se povećava.
Veliko područje stare deponije (koje će se redovno kositi) biće, u skladu sa novim ekološkim uslovima,
kolonizovano od strane lokalnih biljaka. Stvaranje staništa travnjaka iznad mesta koja je ranije bila
ogoljena ili obrasla ruderalnom vegetacijom, pozitivan je uticaj. Ovo je naročito važno, jer se staništa
travnjaka u prirodi uopšte povlače zbog sukcesije, često vezanih za napuštanje redovnog košenja.
Zatvaranje stare deponije dovesti do smanjenja zagađenja vode Ošljanskog potoka. Kako se zagađenje
vode smanjuje, poboljšaće se ekološki uslovi lokalnih tipova staništa. Ovo poboljšanje kvaliteta vode
Ošljanskog potoka omogućiće kolonizaciju kompatibilne vodene flore u skladu sa budućim ekološkim
uslovima. Može se zaključiti da će zatvaranje stare deponije imati značajan pozitivan uticaj na vrste
vodenih staništa Ošljanskog potoka. Dinamika vode Ošljanske bare (Ošljanske mrtvaje) postavljena je
vodnim nivoom Dunava, jer su povezani kroz propusne aluvijalne sedimente. Smanjenje priliva
zagađenja iz Ošljanskog potoka pozitivno će uticati na kvalitet staništa Ošljanskih mrtvaja (Ošljanska
bara).
504
U i okolo područja poput CDW platforme i nove deponije moguće je formiranje sloja prašine preko
površina (uključujući i sadašnju vegetaciju). Ovaj uticaj će biti prisutan upravo u blizini izvora prašine,
s obzirom da će dalje širenje sprečiti planirani zeleni pojas, a uticaj će se periodično ublažiti
padavinama, stoga to neće biti značajno.
Očekivani uticaji će biti uglavnom pozitivni ili kratkoročni negativni. Da bi se smanjili dugoročni
negativni uticaji, u ESIA su propisane mere ublažavanja, što će pomoći u smanjenju ukupnog uticaja
projekta.
E.1.3.4. Fauna
Kao što je pomenuto gore, pošto će se poboljšati kvalitet vode Ošljanskog potoka, polako će ga
kolonizovati lokalna vodena fauna u skladu sa budućim ekološkim uslovima. Kako će se smanjiti priliv
zagađujućih materija u Ošljansku baru (Ošljanske mrtvaje), njihovo zagađenje će se takođe smanjiti,
što će dovesti do poboljšanja ekoloških uslova, što će stvoriti preduslove za bogatiji biodiverzitet. Ovaj
uticaj na vodenu i drugu močvarnu faunu biće značajno pozitivan.
Jedna trećina komunalnog otpada i dalje će se odlagati na novoj deponiji, tako da će deo populacije
ptica i dalje koristiti kao hranilište. Dnevno pokrivanje deponovanog otpada sa inertnim materijalom i
manji volumen deponovanog otpada podržaće proporcionalno manje populacije114 ptica. Uzimajući u
obzir negativne uticaje hranjenja ptica na deponiji (opisano ranije u poglavlju o uticaju na faunu tokom
izgradnje), kao i očekivanog smanjenja populacije ptica koje se hrane na novoj deponiji, projekat će
imati pozitivan utjecaj u kontekstu očuvanja ptica.
Ograda oko projektnog područja sprečavaće velike sisare (kao što su divlje svinje) da uđu i spreče ih da
se hrane na odloženom otpadu. Zbog toga ograda mora biti pravilno održavana. Ovaj uticaj se smatra
pozitivnim jer otpad nije odgovarajući izvor hrane za ove životinje. Spoljašnji izvori svetlosti, ukoliko
nisu pravilno pozicionirani, mogu prouzrokovati zagađenje svetlošću koje može da dezorijentiše
određene vrste faune. Da bi se sprečio ovaj uticaj propisna je mera ublažavanja.
Nakon uspostavljanja novog vegetacijskog pokrivača, tj. travnjaka koji pokrivaju staru deponiju i druge
zelene površine privlačeće lokalnu faunu. Kako se povećava biodiverzitet biljnih vrsta, ovo područje će
postati pogodnije stanište za različite insekte (uključujući zaštićene leptire i bube). Ovaj uticaj se smatra
lokalno pozitivnim.
Rad EfW-a će povećati emisiju u vazduh, ali to neće biti značajan negativan uticaj na lokalnu faunu.
Očekivani uticaji će biti uglavnom pozitivni. U cilju smanjenja negativnih uticaja, u ESIA su propisane
mere ublažavanja (videti Poglavlje F.1.3.4), što će pomoći u smanjenju ukupnog uticaja projekta).
114
Nepoznat autor, 1998. Manual of gull control at Massachusetts landfills, jointly developed by: Metropolitan
District Commission, Division of Watershed Management, Massachusetts Department of Environmental
protection, Bureau of Waste Prevention, Massachusetts Division of Fisheries & Wildlife, USDA APHIS Wildlife
Services.
505
E.1.3.5. Zaštićena prirodna područja

Zatvaranje stare deponije dovesti do smanjenja zagađenja vode Ošljanskog potoka. Dinamika vode i
ekološki uslovi Ošljanskih mrtvaja određuju se se nivoom Dunava, pošto su povezani kroz propusne
aluvijalne sedimente. Smanjenje priliva zagađenja iz Ošljanskog potoka pozitivno će uticati na kvalitet
staništa Ošljanskih mrtvaja (Ošljanska bara) koje su zaštićene kao deo Ekološke mreže. Poboljšanje
kvaliteta vode u Ošljanskom potoku imaće značajan pozitivan uticaj na Ošljanske mrtvaje, tj. na
područje „Ušće Save u Dunav“ Ekološke mreže.
S obzirom da je očekivani uticaj pozitivan, nisu potrebne mere ublažavanja.
Rad planiranog projekta neće uticati na druga zaštićena područja.
E.1.3.6. Vazduh
Da bi se utvrdio uticaj projekta na vazduh, izvršena je studija disperzije vazduha, uzimajući u obzir:
• Petogodišnji detaljni meteorološki skup podataka,

• Preciznu topografiju,
• Puni opis značajnijih izvora emisije zagađujućih materija u vazduhu (lokalizacija, protok i
koncentracija zagađivača, radni sati ...)
Najsavremeniji MSS model (Micro Swift Spray) se izvodi sat po sat modelovanjem tokom svake cele
godine kako bi se izračunala u svakoj ćeliji modelisanog domena (12*9 kilometara, korak 50 metara),
srednja, maksimalna i nekoliko procenata za prekoračenje praga (u zavisnosti od zagađivača i njihove
relativne regulacije).
Puni opis MSS modela i njegovih odabranih parametara prikazani su u dodatku 20. Opis izvora, u
zavisnosti od operativne faze (vidi dodatak 7), predložen je u dodatku 8: uzimajući u obzir najgori
scenario, samo je situacija 3 modelovana za dalja istraživanja: ova situacija podrazumeva nominalni
rad za sve glavne izvore (EfW, BEP, CDV, gorionike, LND operacije) kao i maksimalnu emisiju iz prolaznih
operacija (LTP uglavnom).
U sledećoj tabeli prikazani su rezultati za modeliranu godinu s najlošijim rezultatima:
506
Tabela E-3115. Rezultati modela kvaliteta vazduha116 – faza rada
godišnjeg prosekla (µg/m3)
Učestalost prekoračenja
Učestalost prekoračenja
IFI kriterijum (25% AQS)

Maksimum u vremenu i
Ukupna koncentracija
Prostorni maksimum
Standard kvaliteta vazduha i broj dozvoljenih
prostoru (µg/m3)
Osnova (µg/m3)
prekoračenja (kada je primenjivo) [μg/m³]
(dan/godina)
(sat/godina)
(µg/m3)
Srbija AQS
Period
Zagađujuća Vredno
računanja Dozvoljeno
materija st
proseka prekoračenje
µg/m3
24 puta
1h 350
godišnje 0 55
SO2 3 puta
24 h 125
godišnje 0 5
1 god 50 0,9 0,2 1,2 0
18 puta
1h 150
godišnje 3 352 5
NO2 24 h 85 28,5
1 god 40 1,0 23 24,0 0
35 puta
24 h 50
PM10 godišnje 0 9,6 9
1 god 40 0,35 38 38,3 0
20
PM2.5 1 god (Stage
2) 0,31 5
24 h 5,000 69 1,250
CO
1 god 3,000 1,57 392 394,0 0
Benzene* 1 god 5 0,0006 4,6 4,6 1,25
Lead 24 h 1 0 0,04 0,04 0,25
1 god 0,5 0,0012 0,014 0,015 0,125
Svi kriterijumi su ispunjeni. Treba napomenuti da je srpski standard za benzene zatvoren zbog veoma
visokog nivoa koji predstavlja više od 92% ovog praga117.
115
Tabela E-3 obuhvata samo zagađivače sa regulisanim pragom koncentracije u ambijentalnom vazduhu.
116
Predstavljeni rezultati zasnivaju se na modeliranju koje uzima u obzir najrealnije faktore emisije iz stvarnih
merenja na sličnim instalacijama i delom se razlikuju od rezultata predstavljenih u prethodnoj verziji ESIA-e, čije
je modeliranje usvojilo vrlo konzervativne bibliografske faktore emisije.
117
S obzirom na to da Srbija postaje državom članicom EU, treba pretpostaviti da će u budućnosti većina vozila
(pa tako i vozila koja prevoze otpad) ispunjavati evropske standarde izduvnih gasova vozila. Lokalna koncentracija
zagađenja vazduha od saobraćaja bi se trebala značajno smanjit.
507
Slika E-10. Modeliran broj prekoračenja u pogledu koncentracije NO2 iz sata u sat
Poseban fokus je bio na disperziju prašine i nanošenje prašine u blizini projekta. Ova tema zahteva
drugačiji tip modelovanja, koje je izvedeno odvojeno. Izračunavanje disperzije vrši se pomoću modela
508
ADMS 5 (UK ekvivalent modelu US-EPA Aermod, priznat kao alternativni model smernicama US EPA
(Smernice za modele kvaliteta vazduha, Dodatak W). Meteorološki podaci su petogodišnji skup
podataka od najbliže WMO stanice (beogradski aerodrom, 2012-2016).
Gomile materijala i zaliha materijala su modelovane i kao površinski izvori na polovini standardne visine
gomile. Bilo koje tačke za emitovanje bez dimnjaka, kao što su drobilice ili zastori koji se nalaze u
kućištu i one su modelovane kao zapreminski izvori118.
Topografija je data od strane Copernicus podataka, a zgrade se ne uzimaju u obzir za zapreminske ili
površinske izvore (ograničenje ADMS-a). Faktori emisije i protok su prikazani u prilogu 21.
Na sledećim mapama prikazana su naslage prašine i koncentracije TSP:
Slika E-11. Modelovani TSP ukupna stopa deponovanja

Na granicama izvan lokacije, stopa deponovanje je manja od 1 mg/m²/s (manja od 32 g/m²/ god.). Ovaj
depozit će biti na jugozapadnom delu lokacije, na veoma ograničenom području. To znači da će
doprinos gornjem sloju zemljišta biti nizak, a potencijalno zagađenje raspršeno preko prašine
(uglavnom teški metali iz IBA izvora) će biti zanemarljivo119.
118
Dobra praksa iz Smernica: “Guideline for modelling PM ambient concentration in areas impacted by quarry
operation producing crushed stone”, Georgia Department of Natural Ressources - September 27, 2013
119
Uzimajući u obzir IBA sastav u Pb oko 1500 mg/kg, Ni, Cr metala oko 500 mg kg i za ostale metale manje od
10 mk/kg, godišnji doprinos gornjem sloju zemljišta (25 prvih centimetara, gustoća 1,6 t/m3) će biti manje od 0,1
mg/kg, manje od 0,03 i manje od 0,001 mg/kg: ti nivoi su faktor 1150 do 300 niži od relativnog MAC-a.
509
Slika E-12. modelovane TSP koncentracije
Srednja vrednost koncentracije TSP ne prelazi 50 µg/m3 u neposrednoj blizini granica lokacije i veoma
je brzo ispod koncentracije TSP od 10 µg/m3 (manje od 150 metara od granica). Stoga će uticaj biti
ograničen i definisan.
Parcela je blago uticalo samo na subkontinentalno listopadno grmlje, kako je prikazano na sledećoj
mapi:
510
Izračunati uticaj će se samo onda ticati naseljenih područja, u kojima se održavaju samo određenog
vremena (partial-time) aktivnosti. Uticaj se potvrđuje veoma ograničenim.
E.1.3.7. Neprijatni miris (Odor)

Projekat će:
• dodati neke izvore mirisa, posebno

• bunker zgrade EfW, koji će biti delimično i privremeno otvoren,
• nova deponija,
• drastično smanjiti izvor postojeće deponije, koja će biti rekultivisana (sa zatvaranjem i upravljanjem
biogasa).
Komunalni otpad se isporučuje kamionima specijalno projektovanim za tu svrhu (zatvorena vozila)

kako bi se izbegla emisija prašine i mirisa u vazduh.
Budući da će bunker, prema projektu, uzeti u obzir ograničenje emisije mirisa do ambijentalnog
vazduha (vidi poglavlje projektnih mera, BAT #2), a nova deponija će biti na nižoj površini od postojeće
i upravljana prema najsavremenijim praksama, može se razumno zaključiti da će drastično smanjivanje
emisije mirisa sa postojeće deponije dovesti, ukupno, do globalnog smanjenja neprijatnosti mirisa oko
lokacije projekta.
511
E.1.3.8. Klimatske promene

UTICAJ PROJEKTA NA KLIMATSKE PROMENE
Potencijalni uticaj klimatskih promjena direktno je povezan sa emisijom gasova staklene bašte
projekta. Obračun takve emisije uzima u obzir:
• Emisija sa postojeće deponije, nakon rekultivacije (rehabilitation),
• Emisija iz nove deponije (isključujući inertne delove)
• Direktne emisije iz:
o EfW (od sagorevanja otpada (CO2 i N2O) i upotrebe goriva)
o Sva oprema koja se koristi na lokaciji (upotreba goriva)
• Indirektna emisija iz potrošene električne energije za rad na lokaciji
• GHG se izbegla kroz povraćaj energije na EfW:
o Kroz proizvodnju električne energije,
o Kroz proizvodnju toplote
Metodologija izračunavanja emisija i ulazni podaci navedeni su u Prilogu 16.
Tabela E-4. GHG emisije – cele komponente lokacije

Emiter GHG 2015 2025 2035 2050 2075
Ukupno 585 999 342 754 44 226 0 0
Stara deponija Uhvaćeno 0 210 075 33 170 0 0
Oslobođeno 0 132 679 11 057 0 0
Ukupno 0 187 962 210 075 4 423 3 317
New landfill Uhvaćeno 0 121 622 132 679 3 317 2 211
Oslobođeno 0 66 339 77 396 1 106 1 106
EfW 0 116 021 116 021 116 021
Lokacija (električna energija i gorivo) 0 34 644 34 644 34 644
Izbegnuto (električna energija i toplota) 0 -229 564 -229 564 -229 564
UKUPNO 585 999 585 999 120 119 9 553 -77 794
Projekat će imati pozitivan uticaj na emisije gasova staklene bašte, zahvaljujući proizvodnji električne
energije i toplote i upuštanju u srpsku mrežu (sa pozitivnim doprinosom zbog emisije CO2 stvarnog
mešanja srpske proizvodnje električne energije), i značajno smanjenje emisija CO2 iz stare deponije.
Ogromno kontinuirano poboljšanje emisija gasova sa efektom staklene bašte (zbog remedijacije
deponije, prelaska na proces koji kontroliše emisiju i generacije toplote i snage) dovešće do toga da se
u globalnom periodu 2025-2046 uštede više od 11,5 miliona CO2 tona, srednja godišnja redukcija
gasova sa efektom staklen bašte je ekvivalentna više od 112.670 putničkih automobila godišnje ili
250.800 hektara šuma120.
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA PROJEKAT
Uticaj klimatskih promena na deponiju i EfW postrojenje analiziran je u skladu sa Smernicom o tome
kako povećati otpornost projekta na klimatske promene121. Cilj analize je da se utvrdi osetljivost i
120
Prema US EPA kalkulatoru za ekvivalentne staklene bašte, konsultovano u septembru 2017. godine
121
Non-paper smernice za rukovodioce projekata: “Making vulnerable investments climate resilient”.
512
izloženost projekta primarnim i sekundarnim klimatskim uticajima, kako bi konačno procenili

potencijalni rizik projekta i, u zavisnosti od rizika, identifikovali i procenili opcije adaptacije kako bi
smanjili rizik. Analiza se može proceniti kroz sedam modula prikazanih u tabeli ispod.
Tabela E-5. Moduli u procesu otpornosti na klimu

Modul Opis modula
1 Analiza osetljivosti
2 Procena izloženosti
3 Analiza ranjivosti (inkorporira output-e modula 1 i 2)
4 Procena rizika
5 Identifikacija opcija adaptacije
6 Procena opcija adaptacije
7 Integracija akcionog plana adaptacije u projekat
Prema primenjenim smernicama, moduli 1 do 3 se koriste za procenu ranjivosti projekta na klimatske

promene.
Nakon izvršene analize kako je prikazano u nastavku, odlučeno je da sve slabosti izgledaju zanemarljive
i da nisu potrebne nikakve dalje mere niti upotreba modula 4 do 7 koji uključuju procenu rizika,
identifikaciju opcija za odgovor na ranjivosti i rizike, i modifikaciju dizajna projekta.
Analiza osetljivosti
Osetljivost projekta na ključne klimatske promene (primarne i sekundarne promene) treba proceniti
kroz sedeće četiri teme:
1. Imovina i procesi na licu mesta
2. Ulazi (inputs) (voda, energija, ostalo)
3. Rezultati (outputs) (proizvodi i tržišta)
4. Transportne veze (prevoz)
Osetljivost projekta zasniva se na četiri teme u odnosu na klimatske promenljive ocenjuje se sa

ocenama prema tabelama ispod.
Tabela E-6. Moguća osetljivost projekta

Osetljivost projekta
Visoka osetljivost 3
Srednja osetljivost 2
Nema osetljivosti 1
Pri čemu:
• Visoka osetljivost: Klimatska varijabla/ opasnost može imati značajan uticaj na sredstva i procese,
ulazne i izlazne podatke i transportne veze.
• Srednja osetljivost: Klimatska varijabl / opasnost može imati mali uticaj na sredstva i procese, ulazne
i izlazne podatke i transportne veze.
• Nema osetljivosti: Klimatska varijabla/ opasnost nema efekta.
513
Tabela E-7. Osetljivost projekta na klimatske varijable i sekundarne efekte klimatskih promena
DEPONIJA EfW
Transportne veze
Transportne veze
Imovina i procesi
Imovina i procesi
(voda, energija,
(voda, energija,
na licu mesta
na licu mesta
Ulazi (inputs)
Ulazi (inputs)
(proizvodi i
(proizvodi i
(outputs)
(outputs)
Rezultati
Rezultati
(prevoz)
(prevoz)
tržišta)
tržišta)
ostalo)
ostalo)
KLIMATSKA OSETLJIVOST
Godišnja/sezonska/mesečna prosečna temperatura (vazduha) 2 2 2 1 2 2 2 1

Ekstremna temperatura (vazduha) (učestalost i opseg) 2 2 2 1 2 2 2 1
PRIMARNI EFEKTI
Godišnje/sezonske/mesečne prosečne količine kiše 2 1 2 2 1 2 2 2

Ekstremne kiše (učestalost i opseg) 2 1 2 2 1 2 2 2
Prosečna brzina vetra 2 1 2 1 1 1 2 1
Maksimalna brzina vetra 2 1 2 2 1 1 2 2
Vlažnost vazduha 2 1 2 1 1 1 2 1
Solarna radijacija 1 1 1 1 1 1 1 1
Temperatura vode 1 1 1 1 2 2 2 1
Dostupnost vode 1 1 1 1 2 2 2 1
Oluja (tragovi i intenzitet) uključujući olujni talas 2 2 2 2 1 2 2 2
SEKUNDARNI EFEKTI
Poplava 2 2 2 2 2 2 2 2
Oluje prašine 2 2 2 2 2 2 2 2
Erozija zemljišta 2 2 2 2 2 2 2 2
Salinitet zemljišta 1 1 1 1 1 1 1 1
Divlji požari 3 1 2 2 3 2 2 2
Kvalitet vazduha 1 1 2 1 1 1 2 1
Nestabilnost zemljišta (klizišta, lavine) 3 1 2 2 1 1 1 1
Efekat urbanog ostrva toplote 1 1 1 1 1 1 1 1
Dužina sezone rasta 1 1 1 1 1 1 1 1
514
Procena izloženosti
Izlaganje projekta na 20 klimatska aspekta ocenjeno je za trenutnu i buduću situaciju. Podaci o izloženosti
treba prikupljati za klimatske varijable i srodne opasnosti na koje sredstva imaju visoku ili srednju
osetljivost (od Modula 1) projekta.
Izloženost je ocenjena u 3 klase date u tabeli ispod.
Tabela E-8. Izloženost lokacjie u pogledu klimatskih promena

Izloženost lokacije
Visoka izloženost 3
Srednja osetljivost 2
Nema osetljivosti 1
Pri čemu:
• Visoka izloženost: Klimatska varijabla/ opasnost se može značajno promeniti u budućim vremenskim
periodima od značaja za životni vek projekta.
• Srednje izloženost: klimatska varijabla/ opasnost može malo da se promeni u budućim vremenskim
periodima od značaja za životni vek projekta.
• Nema izloženosti: klimatska varijabla/ opasnost se u budućnosti ne bi menjala.
Tabela E-9. Izloženost lokacije trenutnim i budućim klimatskim promenama

TRENUTNO BUDUĆE
IZLOŽENOST LOKACIJE
Lokacija Lokacija
Godišnja/sezonska/mesečna prosečna temperatura (vazduha) 2 2

Ekstremna temperatura (vazduha) (učestalost i opseg) 2 2
PRIMARNI EFEKTI
Godišnje/sezonske/mesečne prosečne količine kiše 2 2

Ekstremne kiše (učestalost i opseg) 2 2
Prosečna brzina vetra 2 2
Maksimalna brzina vetra 2 2
Vlažnost vazduha 2 2
Solarna radijacija 2 2
SEKUNDARNI EFEKTI
Temperatura vode 2 2
Dostupnost vode 2 2
Oluja (tragovi i intenzitet) uključujući olujni talas 1 1
Poplava 1 1
Oluje prašine 1 1
515
TRENUTNO BUDUĆE
IZLOŽENOST LOKACIJE
Lokacija Lokacija
Erozija zemljišta 2 2
Salinitet zemljišta 1 1
Divlji požari 1 1
Kvalitet vazduha 2 2
Nestabilnost zemljišta (klizišta, lavine) 2 2
Efekat urbanog ostrva toplote 1 1
Dužina sezone rasta 1 1
Analiza ranjivosti
Ako je određeni projekat u isto vreme osetljiv i izložen određenim klimatskim promenama, smatra se da
je ranjiv u pogledu tog specifičnog efekta klimatskih promena. Prema tome, ranjivost se može izračunati
kao rezultat osetljivosti i rezultata izloženosti prema formuli:
V=S×E
gde je V ranjivost projekta, S je osetljivost projekta, a E je izloženost.

Ako je proizvod (V) jednak ili veći od 6, projekat se smatra izuzetno ranjivim u pogledu posmatranog efekta
klimatskih promena. Ako je proizvod (V) veći od 1, a manje od 6, projekat je umereno ranjiv.
Tabela E-10. Rezultati ranjivosti projekta u vezi sa klimastkih promenama

Osetljivost
Ne Srednja Visoka
Ne 1 2 3
izloženost
Srednja 2 4 6
Visoka 3 6 9
516
Tabela E-11. Ranjivost deponije na trenutne i buduće efekte klimatskih promena

TRENUTNO BUDUĆE
(voda, energija,
(voda, energija,
procesi na licu
procesi na licu
procesi na licu
veze (prevoz)
veze (prevoz)
Ulazi (inputs)
Ulazi (inputs)
Transportne
Transportne
Imovina i
Imovina i
Imovina i
(outputs)
(outputs)
Rezultati
Rezultati
ostalo)
ostalo)
RANJIVOST NA KLIMU – DEPONIJA
mesta
mesta
mesta
Godišnja/sezonska/mesečna prosečna temperatura
4 4 4 2 4 4 4 2
(vazduha)
Ekstremna temperatura (vazduha) (učestalost i
PRIMARNI EFEKTI
4 4 4 2 4 4 4 2
opseg)
Ekstremne kiše (učestalost i opseg) 4 2 4 4 4 2 4 4
SEKUNDARNI EFEKTI
Poplava 2 2 2 2 2 2 2 2
517
Tabela E-12. Ranjivost EfW na trenutne i buduće efekte klimatskih promena

TRENUTNO BUDUĆE
(voda, energija,
(voda, energija,
procesi na licu
procesi na licu
veze (prevoz)
veze (prevoz)
Ulazi (inputs)
Ulazi (inputs)
Transportne
Transportne
Imovina i
Imovina i
(outputs)
(outputs)
Rezultati
Rezultati
ostalo)
ostalo)
RANJIVOST NA KLIMU – EfW
mesta
mesta
Godišnja/sezonska/mesečna prosečna temperatura
4 4 4 2 4 4 4 2
(vazduha)
PRIMARNI EFEKTI
Ekstemna temperatura (vazduha) (učestalost i opseg) 4 4 4 2 4 4 4 2

Ekstremne padavine (učestalost i opseg) 2 4 4 4 2 4 4 4
SEKUNDARNI EFEKTI
Poplava 2 2 2 2 2 2 2 2
518
Prema analizi, projekat nije značajno ranjiv ocenjenim primarnim i sekundarnim efektima predviđenih
klimatskih promena.
S obzirom na to da se analiza vrši na osnovu trenutnih projekcija klimatskih promena, adaptacija

projekta na klimatske promene mora se redovno provjravati i analizirati. Dalje analize treba da budu
deo Sistema Upravljanja Životnom sredinom u okviru Dozvole za životnu sredinu.
E.1.3.9. Buka
Da bi se kvantifikovao uticaj buke projekta, primenjena je sledeća metodologija:
Uticaj buke na budući status ocjenjuje se na osnovu:
- početna ambijentalna buka uključujući rezidualnu buku i buku aktivnosti na postojećem

preoblikovanju deponije (nivo buke meren na in-situ),
- posebna buka budućih aktivnosti (izračunati nivoe buke).
Ova metoda je konzervativna jer u budućnosti neće biti aktivnosti na postojećoj deponiji, dok se uzima
u obzir u procenjenom globalnom nivou buke.
Uticaj buke projekta čvrstog otpada izračunat je 3D akustičnim modeliranjem (softver CadnaA verzija
2018).
Modeliranje je u 3D. Integriše sledeće parametre:
- topografiju
- zgrade
- izvore buke
- prepreke (zastore, nasipe...)
Da bi se definisali nivoi buke izazvani projektom, moraju se definisati svi podaci o buci pomoću opreme,
sa njihovim nivoom, spektrom i vremenom(ima) aktivnosti.
Detalji o unosu modela prikazani su u Prilogu 9.
Rezultati modelovanja su prikazani na sledećim slikama (situacije danju i noću122):
122
S obzirom na to da se mape za izračunavanje od 1,5 m i 4 m visine razlikuju vrlo malo, prikazuju se samo karte
izračunate na 1,5 m.
519
Slika E-13. Nivoi zvuka u fazi rada – danju
520
Slika E-14. Nivoi zvuka u fazi rada – noću

Za osetljive lokacije/prijemnike (najbliži naseljenim mestima, barama glavne ekološke tačke), doprinos
projekta nivou buke može se uporediti sa stvarnom situacijom. Zbog logaritamske skale nivoa zvuka
dodavanje dva nivoa zvuka nije aritmetički dodatak, pa tako:
- Ako su dva zvuka odvojena za interval od 10 dB (A), niži zvuk se ne čuje;
521
- Ako su dva zvuka istog intenziteta kumulirana, rezultujući nivo buke je povećan za 3 dB (A);
- Razlika od 2-3 dB (A) na nivou zvuka ne može se posmatrati od strane normalnih ljudi.
-
Tabela E-13. doprinosi projekta nivoima buke
Nivo projekta Stvarna situacija Buduća situacija
(izračunat) (izmereno) (izračunato)
dB(A) dB(A) dB(A) Doprinos
Oznaka
Dan Noć Dan Noć Dan Noć
mernog mesta
NM5 38,6 34,7 44,9 - 45,8 - zanemarljiv

zanemarljiv
ST1
31,3 26,1 49,9 40 50 40,2
zanemarljiv
ST2
33,4 28,3 44,9 42,3 45,2 42,5
zanemarljiv
ST3
32 28 39,3 - 40 -
zanemarljiv
ST5
28,7 23,4 46,6 42,6 46,7 42,7
zanemarljiv
ST6
28,7 25,5 53,9 47,5 53,9 47,5
Što se tiče saobraćaja na priključnom putu, očekivani porast je oko 6%. Sa akustičke tačke gledišta i
zbog logaritamske prirode buke (koja se odnosi na izvor buke od saobraćaja), moglo bi se izračunati
da bi dodatni šum bio teško primetljiv (zadržavanje ispod 2 dB razlike).
Na svim osetljivim mestima, doprinos projekta će biti zanemarljiv (<1dB (A)) i nijedan prag neće biti
prekoračen zbog doprinosa projekta.
E.1.3.10. Pejzaž
Faza rada obuhvata drugu i treću fazu odlaganja otpada na novoj deponiji (od 2021. do 2046. godine),
konačno oblikovanje postojeće deponije i funkcionisanje celokupnog sistema za odlaganje otpada i
sagorevanja na lokaciji. Na kraju, nova i postojeća deponija, uključujući i EfW, činiće jedan kompleks,
tj. celo stepenasto brdo sa platoom na vrhu.
Glavne promene će se dogoditi kao rezultat novog tela deponije i izgrađenih struktura postrojenja EfW.
Shodno tome, postepeno spajanje novog i postojećeg tela deponije i novih modela industrijskog
pejzaža dovešće povećane mogućnosti vizuelne izloženosti i pogleda na deponiju, uz sve negativne
asocijacije vezane za ovu vrstu projekta. Pozitivan doprinos projekta biće sanacija postojeće deponije
istovremeno kada se gradi EfW. Vizuelna promena takođe podrazumeva i promenu strukture pejzaža,
što se ogleda u povećanju antropogenih konkavnih oblika i u novim izgrađenim strukturama u smislu
volumena, teksture i boje koje se razlikuju od okolnog pejzaža.
Vizuelni uticaj
Vinča se nalazi izvan naselja i puteva. Zbog brdskog okruženja Vinče, sa severa, zapada i juga, a zbog
položaja u dolini potoka, vidljivost projekta će biti relativno mala.
522
Slika E-15. Simulacija sanacije stare deponije i formiranja tela nove deponije
Ulazna zona kompleksa Vinča ističe se kao potencijalno najkritičnija zona za izlaganje pogledima.
Međutim, ulaz na lokaciju je udaljen 1,5-3 km od glavnih puteva i ne očekuju se brojni prolaznici.
U zoni uslovne vidljivosti spadaju beogradska prigradska naselja (Veliko Selo, Slanci, Mirijevo,
Kaluđerica i Vinča) koja okružuju lokaciju Vinča na udaljenosti od 1,5-3 km. Pogledi od zgrada u ovim
naseljima delimično će biti opstruirani reljefom, drugim zgradama i vegetacijom, ali je verovatno da će
biti vidljiv EfW dimnjak (oko 60 m) i kotlarnica (oko 55 m). Moguće je da će vrh deponije biti vidljiv sa
određenih lokacija u krugu od 2 km.
Zbog reljefnih uslova, odnosno ravnog terena, moguće je da će istočni deo deponije i EfW dimnjaka
biti vidljivi iz naselja Starčevo i Omoljica, koje se nalaze na levoj strani reke Dunav i oko 7 km ka istoku
od lokacije Vinča. Međutim, rastojanje i guste šume na obalama Dunava smanjuju direktne vidne linije.
523
Neke linije pogleda na deponiju i EfW, kako iz okoline tako i sa udaljenosti, opstruiraće zeleni pojas.
Međutim, deo EfW objekata, a posebno dimnjaka, biće vidljiv sa udaljenosti, a to se ne može sprečiti,
zbog visine postrojenja.
Tokom rada i nakon sanacije postojeće deponije će se desiti neke pozitivne promene u vizuelnim i
strukturnim karakteristikama pejzaža. Umesto lokacije gde se mogu videti nepokriveni komunalni
otpad, uređaji i pomoćni objekti, biće površina pokrivena travom i vegetacijom, koja se u većoj meri
uklapa u krajolik - uredan industrijski pejzaž sa uređenim okolinom, putevima i zelenim pojasom .
Shodno tome, sastav vegetacionog pokrivača i karakter pejzaža će se promeniti na pozitivan način, a
sukcesija ranije zasadene vegetacije u zelenom pojasu učiniće ovo područje manje vizuelno izloženim.
Slika E-16. Vidljivost pejzaža lokacije Vinča
E.1.3.11. Kulturno nasleđe

Indirektni uticaj može se manifestovati kroz opštu degradaciju kulturnog konteksta okolnih kulturnih
elemenata. Ovo se odnosi na manastir Sv. Arhiepiskopa Stefana (manastir Slanci) sa arheološkim
nalazištem 1,2 km severno, groblje Vinča, 1 km južno, i arheološko područje istočno od postojeće
deponije Vinča.
Ovo bi se dogodilo usled izgradnje i rada elemenata projekta (deponija, EfW) koji imaju negativne
prostorne i kulturne konotacije. Lokacija projekta je vizuelno i funkcionalno odvojena zbog visoke
vegetacije i reljefa. Potencijalno negativan uticaj može imati izgradnja i rad EfW dimnjaka i kotlarnice,
koji će biti vizuelno istaknuti element područja. Oni će biti vidljivi sa groblja Vinča i arheološkog
524
područja na istoku i neće dominirati područjem kulturnih dobara, jer će biti izražen kao pozadinski
element. Iz tog razloga potencijalni negativni uticaj može se opisati kao nizak do umeren.
E.1.3.12. Infrastruktura
Trenutno, ukupan godišnji saobraćaj sa stare deponije na javne puteve iznosi oko 135,348 vozila i
obuhvata isporuke otpada, kao i isporuke goriva. Prema raspoloživim podacima, buduća procena
saobraćaja iznosi 143,959 vozila, što uključuje isporuke otpada, kao i isporuke goriva, ali i isporuke
reagensa i isporuke povraćenog materijala poslatih van lokacije. Dakle, u skladu s gore navedenim
činjenicama, očekuje se da će se budući saobraćaj (isporuke) povećati za cca. 6%.
Vozila za otpad, kao i privatna vozila na lokaciji, takođe predstavljaju potencijalni rizik od sudara.
Upravljanje logistikom za isporuku otpada je zadatak nadležne JKP i trećih lica, u skladu sa planom i
programom upravljanja saobraćajem i učestalošću transporta otpada tokom faze rada i održavanja
projekta123.
Tokom rada projekta, vozila će se kretati ka i od lokacije što podrazumeva mogućnost nanošenja blata
sa svojih točkova na javne puteve izvan deponije, a što bi stoga moglo biti uzrok nesreća. Pošto je
pranje točkova vozila predviđeno, za redovno pranje točkova na vozilima koja napuštaju deponiju,
predviđeno na ulazno-izlaznoj zoni deponije, ovaj potencijalni uticaj deponije na javni drumski
transport će biti potpuno sprečen.
E.1.3.13. Otpad
Opterećenje životne sredine uzrokovano neprikladnim rukovanjem otpadom može se javiti u slučaju
nepravilnog upravljanja na lokaciji ili nepravilnog odlaganja proizvedenog otpada. Čvrsti otpad od
tretmana dimnih gasova, indeksni broj 19 01 07 *, APCR koji sadrže opasne materije, indeksni broj 19
01 13 * i kotlovska prašina koja sadrži opasne materije, indeksni broj 19 01 15 *, čuvaće se u silosima
specijalno projektovanim za tu svrhu, sprečavajući otpuštanje APCR (praškasti materijal) u vazduh pre
procesa solidifikacije i hemijske stabilizacije. Stabilizovani materijal će biti u čvrstoj formi sprečavajući
otpuštanje u vazduh i proces će vezati teške metale, sprečavajući penetraciju supstanci u zemljište i
vodenu sredinu.
Aktivnosti koje se očekuju na lokaciji koje će verovatno proizvesti otpad će biti planirane, projektovane
i sprovedene kako bi se prvo sprečilo stvaranje otpada ili ograničila količina proizvedenog otpada i
njihov negativan uticaj na životnu sredinu. Da bi se sprečio negativni uticaji na životnu sredinu na
lokaciji, kao i efekti konačnog odlaganja otpada, svim otpadom mora se rukovati tako da se maksimalno
materijalno i/ili energetski povraća ili ponovo koristi, a ostatak neopasnog i opasnog otpada mora se
odlagati preko ovlašćenih pravnih lica. Otpad koji se stvara tokom operacija kao što je kancelarijski
otpad, ambalaža, opasan otpad itd. biće sortirano odvojeno i zavisno od vrste otpada, odlaganje treba
izvršiti u skladu sa propisima koji se odnose na upravljanje otpadom.
123
Npr. BCE/SUEZ je identifikovao rizik od sudara između pešaka i vozila na jednom od svojih vrhunskih H & S
prioriteta i primenjivaće zoniranje onoga što mi zovemo OZP = ograničena zona pristupa sa određenim
operativnim procedurama i kolektivnim/ individualnim merama zaštite.
525
U toku rada deponije, postavljena je karantinska procedura kako bi se smanjio rizik od suočavanja sa
neočekivanim otpadom. Osumnjičeni otpad se šalje u karantinsku zonu. Detalji o karantinskoj zoni i
postupcima koje namerava Operator da sprovede opisani su u Projektnim merama, poglavlje H.3.
Generalno, ovaj projekat će ozbiljno doprineti upravljanju otpadom u Beogradu, posebno će poboljšati
poslovanje deponije, posebno u pogledu reciklaže građevinskog materijala, što nije bila praksa.
Procenjuje se da će operacija CDV platforme omogućiti reciklažu od 100 kt otpada godišnje.

Ovo poglavlje daje pregled svih uticaja i njihovu procenu, na osnovu metodologije opisane u poglavlju
B.7.
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
STS Prostorna i vremenska veličina uticaja
ENV.S. Osetljivost životne sredine
EFEKAT Suma opsega uticaja, prostorne i vremenske veličine uticaja i osetljivost životne sredine
VEROVAT. Verovatnoća da će se uticaj dogoditi
VEROVAT.
EFEKAT
MAGN.
ENV.S.
Tema Uticaj
IMP.
STS
Lokalno privremeno ili trajno presretanje toka podzemnih

Vode voda, u niskom vodosnabdevanju i skromnim prinosnim 1 1 1 3 4 7
sedimentima sa slabom propustljivošću.
Curenje zagađene vode u zemljište i poljoprivredno
3 3 3 9 2 11
zemljište.
Zemljište i Širenje otpada sa deponije, nošenjem vetrom i pticama. 2 3 2 7 3 10

poljoprivre
Disperzija prašine od CDW-a (drobljenje građevinskog
dno 2 2 2 6 2 8
otpada).
zemljište
Erozija zemljišta 2 2 2 6 3 9
Iskopavanje zemljišta. 3 3 3 9 4 9
Moguća erozija zemljišta i pojava invazivnih vrsta. 3 3 3 9 3 11
10
Biodiverzitet
Prirodno povećanje biodiverziteta biljaka na starijoj

2 2 2 6 4 Pozitivan
deponiji.
uticaj
15
Smanjenje zagađenja vode i popravljanje ekoloških uslova
4 3 4 11 4 Pozitivan
Ošljanskog potoka i Ošljanske bare.
uticaj
526
Formiranje slojeva prašine preko vegetacije blizu CDW

1 1 1 3 2 6
platforme.
Velike životinje ulaze i hrane se na deponiji. 2 1 2 5 2 9
Promene populacija ptica koje se hrane na deponiji

(posebno obični galeb) više prema dinamici prirodne 11
populacije. 3 3 3 10 3 Pozitivan
uticaj
Smanjenje unosa toksičnih materija.
Poremećaj faune usled zagađenja svetlošću. 1 1 1 3 2 8
Uticaj EfW emisija u vazduh na faunu. 1 1 1 3 2 6
15
Zaštićena Unapređenje uslova staništa usled smanjenja zagađenja
3 3 3 9 4 Pozitivan
područja Ošljanske bare.
uticaj
Prekoračenje koncentracije NO2 i benzena prema IFC

Vazduh 2 3 2 7 4 11
kriterijumima i srpskim standardima
Buka Rad projekta neće uticati na povećanje buke. - - - - - -
Vizuelni uticaji elemenata projekta (velika razdaljina – EfW

Pejzaž 4 4 2 10 4 12
dimnjak, mala razdaljina – drugi elementi projekta).
Kulturno
Generalna degradacija kulturnog konteksta. 2 2 2 6 3 10
nasleđe
Porast budućeg saobraćaja (dostave). Vozila za otpad, kao i

privatna vozila na lokaciji, predstavljaju potencijalni rizik za 2 3 1 6 4 10
Infrastrukut sudar.
ura
Mogući prenos blata sa točkova na puteve van lokacije

2 2 1 5 4 9
deponije.
Otpad Generisaće se različite vrste otpada na lokaciji. 2 2 2 6 4 8
Da bi se izbegli ili smanjili mogući negativni uticaji, propisane su mere ublažavanja (videti poglavlje
F.1.3), te su preostali uticaj ocenji (videte poglavlje F.1.3.11).
527
E.1.4. MOGUĆI UTICAJI TOKOM AKCIDENTNIH SITUACIJA
Prije početka rada, O&M ugovaratelj (O&M - engleski: Operation and Maintenance - rad i održavanje)
će osigurati da je uspostavljen Plan upravljanja životnom sredinom i socijalnim pitanjima (OESMP) koji
će uključivati pripremljenost za hitne slučajeve i odgovor. Primenljive odredbe Glavnog projekta biće
uključene u OESMP. Plan će uključivati organizacione strukture, odgovornosti, procedure,
komunikaciju, obuku, resurse i druge aspekte potrebne za implementaciju plana.
E.1.4.1. Deponija
Uzimajući u obzir sve tehnološke elemente, akcidenti ili neočekivani događaji koji mogu nastati na
postojećoj deponiji su sledeći:
- erozija otpada i klizišta.

- požar/eksplozija tokom građevinskih radova u aktivnom delu deponije ili požara u zgradama,
vozilima ili mašinama zbog ekstremne nemarnosti
- ekološki akcidenti (neočekivano zagađenje/akcidenti) usled slučajnog curenja goriva i/ili
maziva usled kvara vozila ili mašina
- saobraćajna nesreća i povreda zaposlenih.
Erozija otpada i klizišta
Klizanje padina deponije nije redak slučaj, jer se to dešava sa svim deponijama komunalnog otpada.
Na prednjem delu deponije, kao i u njenom severnom i južnom delu, deponovan materijal je počeo da
se kreće duž nezaštićenih i neobezbeđenih padina i zakopao deo postojećeg jarka i perifernog puta.
Požar
Na deponiji, požar je značajna akcidentna situacija. Požari mogu biti uzrokovani spontanim
sagorevanjem otpada (odlaganje zapaljivih materija, odlaganje tinjajućih materijala, delovanje stakla
kao sočivo i slično), ljudskim aktivnostima (paljenje otpada, pušenje, upotreba uređaja koji varniče),
motorima vozila (varnice) ili prirodnim uzrocima (trenje, munja). Vatra, kao što je gore opisano, javlja
se kao površinska vatra. Požari zagađu atmosferu štetnim proizvodima sagorevanja koji su potencijalno
izuzetno otrovni i predstavljaju rizik jer mogu proširiti na okolinu (vegetaciju).
Požari mogu nastati kao ispodpovršinska vatra koja se obično javlja kao rezultat požara koji se šire u
telo deponije gde se emituju gasovi nastali fermentacijom biodegradabilnog otpada.
Vatra je fenomen koji je relativno tipičan za deponije, a tehnologija odlaganje otpada (pokrivanje
otpada) smanjuju njegovu pojavu na minimum.
Da biste sprečili požari i/ili eksplozije, potrebno je:

- sprečiti sagorevanje otpada upotrebom postupka sabijanja, vlaženjem otpada i prekrivanjem
otpada slojevima tla/inertnog materijala
- gašenje svih požara pre postavljanja privremenog pokrivnog sloja i završnog pokrivnog sloja
528
- postaviti hvatač varnica/ zaštitnu mrežu na mašine i vozila

- zabraniti spaljivanje otpada
- zabraniti pušenje u blizini aktivnog radnog područja, i
- zabraniti odlaganje tinjajućeg otpada.
Eksplozije
Pored požara, moguće su eksplozije metana ili vodonika. Metan je gas koji pri koncentraciji od 5 do
15% formira eksplozivnu smešu sa vazduhom. Negativan uticaj može doći zbog neusaglašenosti sa
tehnologijom za odlaganje deponije, tj. nepokrivanjem otpada pomoću inertnih materijala i što
omogućava stvaranja metana ispod nepropusnih površina. Na deponiji Vinča se očekuje da se biogas
izvlači pod pritiskom kroz sistem bunara. Mogućnost požara/ eksplozije se javlja kada se akumulacija
gasa nalazi unutar bunara i ako je ekstrakcija zaustavljena. Glavno područje u tom slučaju je područje
eksplozija sa posebnom zaštitom i odobrenjem u slučaju održavanja. U slučajevima nesreće u okolini,
metan bi eksplodirao, a neprijatni mirisi bi se razvili. Postoji mali rizik od eksplozije, bilo je slučajeva
eksplozija na deponijama.
Ekološki akcidenti (zagađenje/accident usled curenja goriva ili ulja)
Postoji mogućnost zagađenja podzemnih voda kao posledica slučajnog razlivanja većih količina goriva
preko nezaštićenih tla. Ako dođe do površinskih voda, gorivo je otrovno za organizme koji žive u vodi i
može imati dugoročni štetni uticaj. Zbog svoje male gustine, on ostaje na površini vode sa koje relativno
brzo isparava, ali ako su veće količine, može imati negativan uticaj na vodene organizme izazivajući
nedostatak kiseonika. Tokom planirane remedijacije deponije rizik od prosipanja goriva će se povećati,
tj. rizik od zagađenja podzemnih voda ili rizik od velikih količina zagađujućih materija u atmosferskoj
vodi sa manipulacionih površina.
Da bi se sprečili ekološki akcidenti, tečnosti ili opasni otpad se ne sme odlagati na deponiji. Što se tiče
zabranjenog otpada, pripremljen je poseban dokument (Upravljanje karantinskim područjem) kako bi
se uspostavilo upravljanje na licu mesta za dolazne neusaglašene opterećenja (zabranjeni otpad),
uključujući i radioaktivni materijal.
Prije početka rada O & M ugovaratelj će osigurati da je uspostavljen Plan zaštite okoline i upravljanja
(OESMP) koji će uključivati plan pripravnosti u hitnim slučajevima i plan odgovora prema ISO14001
Smernicama za sisteme upravljanja životnom sredinom. Primenljive odredbe Glavnog projekta biće
uključene u OESMP.
Plan će uključivati organizacione strukture, odgovornosti, procedure, komunikaciju, obuku, resurse i

druge aspekte potrebne za implementaciju plana.
Primenljive odredbe Glavnog projekta biće uključene u OESMP. Plan će uključivati organizacione
strukture, odgovornosti, procedure, komunikaciju, obuku, resurse i druge aspekte potrebne za
implementaciju plana.
529
Saobraćajne nesreće i povrede zaposlenih
Najveći uticaj na zdravlje radnika koji obavljaju remedijaciju deponije očekuju se prilikom remedijacije.
Naime, štetočine, naročito glodari, prisutni su na svakoj deponiji na kojoj se nalaze hranu i mogu se
namnožiti u velikom broju (naročito pacova), kao i ptice (galebovi, itd.) i insekti (muve, osa, bubašvabe),
tako da, tokom remedijacionih aktivnosti postoji mogućnost prenosa infektivnih bolesti od životinja na
radnike koji rade na deponiji, ako ne poštuju mere bezbednosti. Tokom remedijacije, radnici su
ugroženi od glodara ili ugriza insekata, od posekotina odloženim otpada ili od udisanja opasnih materija
nastalih tokom radova.
Potencijalne saobraćajne nesreće su opisane u poglavlju E.1.2.10 Infrastruktura.
Da bi se sprečilo nastanak gore opisanih i drugih nesreća ili povreda, neophodno je:
- Zabraniti zaposlenima pod uticajem alkohola, droge i lekova da ulaze u deponiju,

- Definisati transportne puteve i postaviti odgovarajuće znakove,
- Ograničiti brzinu vozila na glavnim saobraćajnim pravcima do maksimalne 40 km / h,
- Zabrana kopanja otpada,
- Pravilno obučiti zaposlene koji rade na označenom (aktivnom) području i obezbediti im
neophodnu zaštitnu opremu (kombinezoni, šlemove, zaštitne rukavice, sigurnosne prsluke i
zaštitne cipele sa čeličnim ojačanjem na prstima),
- Sprovesti periodične inspekcije uslova radne sredine, radne opreme i mašina, kao i medicinske
preglede radnika. Neophodno je voditi evidenciju o inspekcijama.
- Redovno izvoditi dezinsekciju i istrebljenje pacova.
Ako se poštuju propisane mere korišćenja lične zaštitne opreme, rizik po zdravlje radnika će biti
minimalan.
U slučaju nesreće ili vanredne situacije, komunikacija i druge aktivnosti će se obavljati u skladu sa
Procedurama u slučaju vanrednog stanja.
Kada izveštava o vanrednim situacijama, očevidac treba da pruži sledeće informacije:
- ime i prezime ili ime pravnog lica i telefonski broj sa koga se poziva,
- vreme kada je otkriven vanredna situacija,
- vrstu i opis vanredne situacije,
- mikro-lokacija vanredne situacije,
- ako je neko povređen.
E.1.4.2. EfW
Veliki udes
U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Sl. Glasnik RS” 25/08, članak 150 kako je izmenjen),
termin „veliki used“ se tumači kao događaj, naročito emisija, požar ili eksplozija koja se javlja tokom
industrijskog procesa, skladištenja ili transporta, koja uključuje jednu ili više opasnih supstanci i koja
530
dovodi do neposredne pretnje ljudskom životu ili zdravlju ili u životnu sredinu, ili koji mogu dovesti do
takve opasnosti sa odlaganjem, dok se pojam „velika industrijska hitnost“ shvata kao veliki kvar u
postrojenju.
U EfW postrojenju neće biti opasnih materija u količini na osnovu kojih bi postrojenje bilo klasifikovan
kao postrojenje sa visokim ili povećanim rizikom od udesa u skladu sa Pravilnikom o listi opasnih
materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenata koje izrađuje operater
SAVESO postrojenja, odnosno kompleksa („Sl. glasnik RS“ 41/10, 51/15 i 50/18)124.
U skladu sa članom 2 priloga navedenog Pravilnika: „Ako se specifične opasne supstance u postrojenju
ne javljuju u količinama koje su jednake ili veće od njihove odgovarajuće količine definisane u kolonama
4 i 5 Tabele 1, ili njihovim odgovarajućim količinama u koloni 2 ili 3 iz tabele 2, sledi sledeće pravilo
sumiranja se prilikom ispitivanja da li bi postrojenje trebalo klasifikovati kao postrojenje povećane ili
visokog rizika.
Stavka 2.2. Postrojenje se klasifikuje kao niži nivo osnivanja kada je suma
q1/QZ1+ q2/QZ2 + q3/QZ3 + q4/QZ4 + … + qx/QZx
veća ili jednaka 1, gde simboli znače sledeće:

qx – količina opasne materije (ili kategorije opasnih supstanci) koja odgovara Tabeli 1 ili 2, Qzx -
relevantne količine navedene u koloni 4 Tabele 1 ili količine navedene u koloni 2 Tabele 2.
Koristeći trenutne pretpostavke, provereno je da li se lokacija može klasifikovati kao niži ili viši nivo.
Preparati koji sadrže opasne materije ili kategorije opasnih supstanci navedenih u Prilogu br. 1 i 2 gore
pomenute uredbe, koje će se koristiti tokom operacije, prikazane su u donjoj tabeli, zajedno sa
obračunatim količinama.
Ispod su prikazani podaci za gorenavedenu formulu:
206,4/2500 + 0.000132/200 + 0.0000084/5 = 0.08256 + 0.00000066 + 0.00000168 = 0.08256234
Iznos količnika je niži od 1, što znači da se postrojenje ne može da se klasifikuje kao postrojenje sa
povećanim rizikom od velikog industrijskog kvara i kao rezultat toga, ne može se klasifikovati kao
visokorizično postrojenje.
124
Srpski propisi o kojima je konsultovano tokom pripreme ESIA dokumenta o ovoj temi su: Zakon o hemikalijama
(“Sl. glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15), Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost (“Sl. glasnik
RS”, br. 94/13, 101/16 i 22/18) i Pravilnik o listi opasnih materija i njihovih količina i kriterijumima za određivanje
vrste dokumenta koje izrađuje operator Seveso postrojenja (“Sl. glasnik RS, br. 41/10). Pravilnikom o listi opasnih
materija i njihovih količina i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operator Seveso
postrojenja (“Sl. glasnik RS“, br. 41/10) prepisane su odredbe EU Seveso direktive koja je relevantna direktiva EU
za opasnosti od većih nesreća usled opasnih materija.
531
Tabela E-14. Provera klasifikacije lokacije kao lokacije sa povećanim rizikom od velikog industrijskog kvara
PRIPREMNA KOLIČINE KOLIČINA OPASNIH KATEGRIJE OPASNIH OBRAČUNAT
SUPSTANCA SKLADIŠTENI MATERIJALA KOJA ODLUČUJE SUBSTANCI KOLIČNIK
ISTOVREMENO O KLASIFIKACIJI POSTROJENJA
KAO VISOKORIZIČNO
Gasna ulja125 240 m3 (206,4 t) 2500 R20-R65 0.08256
Kiseonik 0,1 m3 (0,000132t) 200 R8 0.00000066
Vodonik 0,1 m3 (0,0000084 t) 5 R12 0.00000168
UKUPNO 0.08256234
Što se tiče rizika udesa, nakon preispitivanja projekta postrojenja EfW, može se potvrditi da lokacija
neće sadržati opasne materije u količinama koje bi klasifikovale EfW kao postrojenje povećane ili
visokog rizika od nastanka udesa.
Navedeni spisak još uvek nije konačan jer krajnji dobavljači preparata/supstanci još nisu izabrani, pa se
preporučuje da se svaki put provodi analiza pre skladištenja određenih supstanci kako bi se utvrdilo da
li vrste i količine materijala klasifikuju postrojenje kao postrojenje povećanog ili visokog rizika od udesa.
Kao zaključak, klasifikacija SEVESO postrojenja zavisi od količine i tipa opasnih supstanci koje se koriste
u postrojenju. Tačna marka i koncentracija takvih supstanci mogu varirati u zavisnosti od dostupnosti
krajnjih dobavljača. Na bazi planiranih aktivnosti, količine i tipa supstance, može se potvrditi da lokacija
neće sadržati opasne supstance u količinama koje bi klasifikovale EfV kao postrojenje povećanog ili
visokog rizika od značajnog industrijskog kvara.
Sve operativne procedure / planove koje zahtevaju vlasti u Srbiji definitivno će pripremiti i sprovesti
operater. Ove procedure / planovi još nisu pripremljeni u fazi ESIA-e.
Kao što je već navedeno, pree početka rada O & M ugovaratelj će osigurati da je uspostavljen Plan
zaštite okoline i upravljanja (OESMP) koji će uključivati plan pripravnosti u hitnim slučajevima i plan
odgovora prema ISO14001 Smernicama za sisteme upravljanja okolinom i srbijanskim propisima.
Operator će upravljati magacinom kako ne bi se izbeglo klasifikovanje objekta kao postrojenja sa

povećanim ili visokim rizikom od udesa.
Skladištenje supstanci će se održavati u skladu sa svim relevantnim sigurnosnim zahtevima, npr.

lokacije za skladištenje opasnih materija će biti opremljene potrebnom opremom i neutralizacijskim
supstancama, lokacije će biti odgovarajuće označene i opremljene sistemom za ventilaciju kada je to
relevantno. Rezervoar za skladištenje opasnih supstanci, kao što su hidrirani kreč, uree, ulje ili APC
ostaci itd. U postrojenju EfW će biti uskladišteni u rezervoarima za skladištenje/silosima gde će
namensko područje za istovar imati rezervoar za zaštitu od prolivanja, ekvivalentan zapremini
125
U Efw-u će se pored glavnog goriva (komunalnog otpada) koristiti lako lož ulje za pokretanje i podršku kotla.
532
dostavnog vozila. Rezervoar za gorivo ima rezervoar za zadržavanje goriva usled curenja dovoljan da
prihvati pun kapacitet rezervoara, ukoliko se integritet postane kompromitovan.
Opasne materije kao što su ulja i maziva neophodna za rad EfW postrojenja skladištiće se u EfW
postrojenju. Velike količine opasnih materija, kao što su burad sa naftom ili reagensi u IBC-u, obično se
čuvaju na otvorenom prostoru u posebnom samostalnom kontejneru kako bi se izbegao rizik od požara
i rizici za životnu sredinu. Opasne materije manje mase i koje se često upotrebljavaju obično se čuvaju
u području radionice. Izbor lokacije za različite opasne proizvode odlučuje operator na osnovu potreba
tokom faze rada.
Osim toga, namenski prostor za čuvanje opasnih proizvoda male zapremine (tj. deterdženti za čišćenje
ulja itd.) biće lociran na platformi za odlaganje otpada. Ova zona će biti opremljena sa držačima ili
zatvorenim kontejnerima.
Rizik od požara
Opasnost koja može nastati tokom rada postrojenja EfW je požar koji je povezan sa dugim vremenskim
trajanjem skladištenja otpada u bunkeru (npr. praznici, periode smanjenog sagorevanja, npr. zbog
neuspeha procesne linije ili pokretnog krana). Donji slojevi uskladištenog otpada mogu stvoriti uslove
za anaerobno fermentiranje i stvaranje metana, a otpad može sadržavati i zapaljive komponente, koje
se na ulazu na lokaciju ili na vizuelni način u bunkeru ne mogu identifikovati. Ovi uslovi mogu dovesti
do nastanka inflamacije u slojevima otpada.
Da bi se izbegla takva situacija, bunker će biti opremljen digitalnom termičkom kamerom za praćenje
otpadnih slojeva u bunkeru u određenim ciklusima. Sistem za gašenje požara u bunkeru zasniva se na
sistemu vode i pene. Planirano je opremanje bunker automatskim sistemom za gašenje, koji može
pokriti otpadni sloj penom. U sistemu za gašenje će se osigurati:
• raspodela prskalica na način da se obezbedi pokrivanje celokupne površine bunkera,
• mogućnost kontrole elemenata za gašenje požara iz kontrolne table koja se nalazi u kontrolnoj
prostoriji,
• kapacitet rezervoara za gašenje požara odgovarajućom supstancom (koncentrisana pena)
omogućiće da se aktivnosti gašenja požara održavaju najmanje 120 minuta,
• krov bunkera ima instaliran sistem za izvlačenje dima (vatrogasna i hitna ventilacija).
Oni će se automatski kontrolisati iz kontrolne sobe - predviđeni su posebni zaštitni uređaji kako bi se
sprečilo njihovo prerano raspoređivanje (mehanizmi termičkog blokiranja). Zbog toga se neće koristiti
tokom standardnog rada postrojenja, a rizik od udara mirisa je isključen.
Vatrogasne prskalice će takođe biti instalirane direktno preko uređeja za hranjenje otpada u bunker.
Požar može nastati kao rezultat ljudskog faktora ili kvara opreme koja se koristi u postrojenju EfW.
Treba raditi na tome da se izbegne takva pretnja: obuka zaposlenih u oblasti zdravlja i sigurnosti na
radu, zaštita opreme od neovlašćenog pristupa i potpuna usklađenost sa propisima o zaštiti od požara.
Treba naglasiti da prilikom gašenja požara ne važe standardi zaštite životne sredine od zagađenja. Ovo
je hitna situacija u kojoj se moraju uložiti svi napori kako bi se smanjili mogući gubici.
Postrojenje će biti opremljeno alarmnim sistemom.
533
Upravljanje otpadom
Komunalni otpad koji se isporučuje u postrojenje EfW biće prebačen kroz ulazni levak direktno u
termo-procesni bunker sa kapacitetom koji omogućava neprekidan rad do 5 dana, čime se obebeđuje
bezbedna margina. Isporuke otpada će se upravljati između postrojenja EfW i ostataka deponije kako
bi se izbeglo dostizanje maksimalnog kapaciteta bunkera. Zbog toga, čak i u slučaju kvara instalacije za
termičku preradu, i dalje je moguće prihvatiti otpad skladištem dok se instalacija ne pokrene ponovo.
Zaštita od zagađenja vazduha i buke

Emisija mirisa će se javiti kao rezultat privremenog skladištenja otpada u bunkeru, dok će se tokom
ostalog vremena mirisi ukloniti primenom hemijskih reagensa. Pored toga, sva mesta istovara će biti
opremljena sistemom za zatvaranje, odvajajući područje istovara od bunkera. Bunker za otpad će se
otvoriti samo tokom istovara.
Što se tiče akustičnog uticaja u slučaju ozbiljnog industrijskog akcidenta, dozvoljeni nivoi buke mogu
biti prekoračeni u područjima koja su akustično zaštićena zbog potrebe za korištenjem alarma koji
upozoravaju na akcident i mehaničko oštećenje instalirane opreme. Ova situacija treba smatrati
naročito specifičnim tokom koje dopušteni nivo buke po zakonu nije obavezujući.
Udes na istalacijama sistema za prečišćavanje dimnih gasova

Postrojenje je predviđeno Distribuiranim sistemom upravljanja. Ovaj sistem obuhvata sve komponente
potrebne za merenje, kontrolu, prikaz, monitoring, sekvenciranje, alarmiranje, izveštavanje i
arhiviranje postrojenja. Svi delovi kontrolne opreme su međusobno usklađeni tako da su obezbeđene
specifične funkcije svih zasebnih komponenti kao i celog postrojenja.
Sistem sadrži kao minimum:
(1) proces i svu opremu priključenu na proces (senzori, aktuatori), neophodnu za poznavanje statusa
procesa i njegovo pokretanje,
(2) kontrole procesa, automatizme, sigurnosne blokade i
(3) nadzor procesa koji je potreban za tehničko upravljanje postrojenjem (praćenje procesa, praćenje
instalacija, praćenje glavnih događaja).
Dodatno, sigurnosni Programabilni logički kontroler zasnovan na principu zaštite od grešaka koristi se
za zaštitu kotla i postrojenja. Detekcija sigurnosno relevantnih digitalnih procesnih signala vrši se
izborom 2-out-of-2 mernih parametara, dok se izbor 2-out-of-3 koristi za detekciju sigurnosno
relevantnih analognih procesnih signala. Tokom faze projektovanja, koristit će se kvalitativna i
kvantitativna tehnika za procenu rizika kao što su Hazardi i operabilnost (HAZOP, koji se sprovodi kao
kvantitativni metod), FMECA, SIL, LOPA, ALM (pristupanje i održavanje) kako bi se uspostavili ispravni
nivoi kontrole i bezbednosti signala koji se koriste za kontrolni sistem.
Kod sistema za tretman dimnih gasova postoji mala verovatnoća nastanka udesa zbog nepostojanja
pokretnih elemenata u procesu. U slučaju udesa bilo kog elementa instalacije (na primer, dozirne
534
jedinice hidratisanog kreča ili aktivnog uglja), postrojenje će se automatski isključiti na kontrolisan
način (otpad više neće biti isporučen u rešetku).
Zaštita od zagađenja zemljišta i vode

Zemljište i vodena životna sredina mogu biti izloženi riziku od nekontrolisanog upravljanja
kontaminiranom vodom tokom požara u EfW postrojenju. Planirani način upravljanja otpadnim
vodama od gašenja požara:
• voda od gašenja požara u bunkeru i zoni istovara će se sakupljati unutar bunkera. Bunker će
biti napravljen kao zatvoreni rezervoar, ukopan u zemljište, kako bi se eliminisao rizik prodiranja
kontaminirane vode u tlo i vodenu sredinu,
• odvodnjavanje voda iz unutrašnjosti zgrade i spoljašnjeg platoa za prečišćavanje dimnih gasova
vršiće se odvodnim kanalima i kanalizacionom mrežom do jame otpadne vode, a ako se ova jama
popuni, kanalizacija će se potom odvoditi u lagunu za procednu vodu,
• sistem za odvođenje vode od gašenja požara iz otvorenih površina izvan zgrada (osim platoa
za prečišćavanje dimnih gasova) biće usmeren sa atmosferskim vodama do lagune za atmosferske
vode.
Protivpožarna kanalizacija iz tehnoloških objekata neće ući u sanitarnu kanalizaciju jer su dva sistema
potpuno odvojena. Interna kanalizaciona mreža u slučaju oluja u postrojenju će takođe imati kapiju
koja štiti spoljnu kanalizacionu mrežu za slučaj oluje od vatrogasne kanalizacije koja ulazi u spoljnu
kanalizaciju i rezultira zagađenjem vodene okoline.
Otpadnu kanalizaciju će utvrditi kompanija koja je ovlašćena za transport kanalizacije u spoljni tretman
koji je naznačio ovlašćeni organ.
Nužno napajanje EfW postrojenja

Primarni izvor napajanja je iz linije 35kV iz distributivne podstanice Beograda. Kontinuitet napajanja
svih instalacija unutar teritorije postrojenja će biti garantovan, a ako se izgubi veza sa mrežom od 35kV,
postrojenje će se isporučivati pomoću rezervnog EDG-a.
10kV/110kV transformator će se nalaziti izvan zgrade i biće montiran na temeljima sa nepropusnim
bunarima koji bi u hitnim situacijama prihvatili ulje iz transformatora.
Merenje potrošnje električne energije vršiće se na VN i NN prekidačima. Glavna raspodela niskog
napona u postrojenju EfW izvršiće se na glavnom niskonaponskom prekidaču stanicom (RGnn) koja se
napaja preko srednje naponske prekidačke stanice (RSN) preko 10 kV/0.4kV transformatora.
Električne instalacije uključuju sve električne uređaje potrebne za primarnu instalaciju napajanja - tj.
SN ili NN transformatore, glavnu prekidačku i razvodnu ploču, kao i neprekidni izvor napajanja (UPS).
Pored toga, električne instalacije uključuju sve električne uređaje potrebne za napajanje, kontrolu i
nadgledanje svih tehnoloških uređaja.
535
U slučaju udesa na turbini, sveža para se usmerava preko stanice za smanjenje pritiska do rashladnog
tornja. Ovakvo rešenje će omogućiti nastavak obrade komunalnog toplinskog otpada.
Gornja rešenja odgovaraju uslovima priključenja dobijenim od kompanije za distribuciju električne
energije.
E.1.4.3. Spisak očekivanih supstanci, njihov obim i priznati rizici

Prema srpskim propisima, navedene supstance nisu navedene kao spustance koje izazivaju zabrinutost
i koje bi zahtevale dodatne dozvole, ograničenje količine ili potrebe registrovanja.
Spisak supstanci i njihove količine navedene u tabeli u poglavlju E.1.4.3 sastavljen je prema planiranim
aktivnostima i tehnološkim rešenjima na lokaciji projekta (u postrojenju za EfV i postrojenju za tretman
bioplina).
Srpski propisi koji su konsultovani tokom pripreme ESIA dokumenta su: Zakon o hemikalijama (Službeni
list RS, br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15), Liste supstanci koje izazivaju zabrinutost ("Službeni list
RS", br. 94/13, 101/16 i 22/18) i Pravilnik o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijima za
određivanje vrste dokumenta koje izdaje operater objekta ili kompleksa Seveso (Službeni list RS, br.
41/10). Pravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijima za određivanje vrste
dokumenta koje je izradio operater objekta ili kompleksa Seveso (Službeni list RS, br. 41/10) prenesene
su odredbe EU Seveso direktive koje je relevantna EU direktiva za opasnosti od velikih nesreća koje
uključuju opasne supstance.
Pored glavnog goriva (komunalni otpad) u EfV-u će se koristiti lož ulje za pokretanje i održavanje kotla.
536
Rizik od Rizik od
Postrojenje Supstanca Oprema Lokacija Kratak opis sistema Zapremina
požara eksplozije
Pomoćni sistem
EFW Gorivo Napolju/kotlarnica Gorivo za gorionike 120 m3 X X
pećnica (gorionici)
isto skladište goriva kao
EFW Gorivo Napolju/hala sa turbinom Gorivo za pomoćni kotao za grejanje zgrade X X
rezervoar gorionika (120 m3)
EFW Gorivo Kućište za vatrogasnu pumpu 2 pumpe cisterne za gorivo - X X
EFW Gorivo Pomoćni EDG Napolju Dnevni rezervoar dizel generatora - X X
Boce gasa N2 / O2 /
Kontejner za Postaja za snabdevanje kalibracionim
EFW CO2 / HCl / SO2 / He Blizu zalihe 2x maks. 50 l po gasu X
merenje emisije gasom
+ H2
Hidraulična stanica za hvatalјku krana,
Rezervno ulјe uskladišteno u
rešetka, korpa za snadbevanje materijalom,
EFW Ulјe Hidraulični sistem okviru namenskog skladišta u pribl. 1.300 l X
ekstraktor (bager) pepela sa dna, rezervoar
magacinu
za hidraulično ulјe
Sistem za podmazivanje za podmazivanje
Sistem za
ležajeva turbine, menjača i glavnih i
podmazivanje:
EFW Ulјe pomoćnih ležajeva generatora. ulјe za podmaz. približ. 9.300 l X
parna turbina + Hala sa turbinom
Sistemi protivpožarne zaštite i detekcije za
agregat uklј. Rezervno ulјe uskladišteno u
turbinu.
namenskom rezervoaru za
Sistemi protivpožarne zaštite i detekcije
Sistem za kontrolu skladištenje ulјa
požara za turbinu. Predviđeno je da za
EFW Ulјe ulјa: parna turbina ulјe za podmaz. približ. 1.170 l X
sisteme za kontrolu ulјa u turbini koriste
+ agregat uklј.
protivpožarni fluidi (FRF)
110/11kV
EFW Ulјe transformator za Napolju Ulјe transformatora potencijalno 1 m3 X
pojačavanje
Automatski sistem za gašenje požara
Dupont FE-25 boce Boca gasa za
EFW Električne sobe ECARO-25 za suzbijanje požara inertnim 25 boca od 150 l (50 kg)
gasa gašenje požara
gasom
537
Rizik od Rizik od
požara eksplozije
Hala za primenu FGT
Boca gasa za FGT Inertgas, N2 (azot), za unutrašnju
EFW Azot napolju, na nivou +0,00m, nepoznato
gušenje požara protivpožarnu zaštitu jame lignitnog koksa
ispod vrećastih filtera
EFW Ulјe Ulјe za zupčanike 2k220 l X
Namenski prostor za
Održavanje Hidraulične stanice za punjenje peći/IBA
EFW Ulјe skladištenje ulјa u magacinu 420 l
ekstraktor
EFW Etilen glikol Održavanje Antifriz (etilenglikol) 200 l X
Uskladišteni pepeo sa dna - maksimalno
EFW IBA
trajanje skladištenja: 12 nedelјa
IBA Skladišni prostor IBA
IBA laguna 800 m3 + jama za
EFW IBA voda Atmosferska voda iz IBA platforme
zahvat od 260 m3
Silosi koji sakuplјaju ostatke iz tretmana
EFW APCR APCR silosi APCR 2 silosa od 200 m3
dimnih gasova
Klinker
EFW Silos za klinker Silos sa klinkerom 1 silos od 100 m3
Šlјaka iz visoke peći
Postrojenje za stabilizaciju
EFW Cement Silos za cement Silos sa cementom 1 silos od 100 m3
APCR/a
Procedne vode sa deponije koje se mešaju
EFW Procedne vode Stabilizacija APCR rezervoari 2 x 30 m3
sa APCR-om i cementom
Rezervoar za ureu
Urea Čelični rezervoar; 40% rastvor uree za koji
EFW uklј. distributivni Kotlarnica za distribuciju pribl. 60.000 l
(40% rastvor) ne postoji opasnost od požara/eksplozije
sistem
Silos aktiviranog
ulјnjenika i
EFW Aktivni ugalј Jedan čelični rezervoar 110 m3 X X
distributivni
sistem
Silos za gašeni Hala za primenu FGT
EFW Gašeni kreč kreč i distributivni Jedan čelični rezervoar 200 m3
sistem
Silosi za Silosi za recirkulaciju ostataka iz tretmana
EFW APCR 1 silos od 12 m3 približ.
recirkulaciju APCR dimnih gasova nazad u lab. petlјu
538
Rizik od Rizik od
požara eksplozije
Prečišćavanje Prečišćavanje vode za napajanje
EFW Trisodijum fosfat potencijalno 1 m3
vode iz kotla, kotla/kontrola pH i taloženje soli
Hala sa turbinom
Karbohidrazid plastični Prečišćavanje vode za napajanje
EFW potencijalno 1 m3
(20% rastvor) kontejner kotla/sakuplјač kiseonika
Hlorovodična
EFW HCL za tretman vode rezervoari 5 m3 približ.
kiselina
Postrojenje za
Natrijum hidroksid
prečišćavanje Zgrada za tretman vode
EFW (Kaustična soda 30% NaOH za tretman vode rezervoari 5 m3 približ.
demin. vode
t/z)
EFW Aktivni ugalј X X
BEP Ulјe Hidraulični sistem Spolјašnji na parceli BEP-a, Motorno ulјe 2x 2 m3 X
zapreka kontejnera sa
BEP Etilen glikol Sistem hlađenja rezervnim i korišćenim Sistem hlađenja motora 2 m3
rezervoarima radne tečnosti
Silos aktiviranog
ulјnjenika i
BEP Aktivni ugalј Hala za tretman biogasa 3 x 10 m3 X X
distributivni Spolјašnji na parceli BEP-a
sistem
BEP Ulјe Transformatori 2x 1 m3 (približ.) X
539

B.7
LEGENDA TABELE
MAGN. MAGN.
STS STS
ENV.S. ENV.S.
EFEKAT EFEKAT
VEROVATNOĆA VEROVATNOĆA
IMP. IMP.
VEROVATN
EFEKAT
MAGN.
ENV.S.
Tema Uticaj
IMP.
OĆA
STS
Mogućnost zagađenja podzemnih voda kao posledica

slučajnog prolivanja većih količina goriva preko 2 2 2 6 3 9
nezaštićenih tla.
Tehnološki
rizik
Erozija otpada i klizišta. 2 2 2 6 3 9
Zdravlje, bezbednost i rizik od požara. 4 2 2 8 4 12
F.1.4), te je preostali uticaj ocenjen (videti poglavlje F.1.4.4).
E.1.5. KUMULATIVNI I KOMBINOVANI UTICAJI
Za prenos električne energije na sistem napajanja potreban je visokonaponski električni vod. Planirana
je povezivanje obe funkcionalne jedinice sa infrastrukturom prenosa energije na nivou od 110 kV (van
okvira ovog ESIA).
Takođe, planirana je povezivanje Funkcionalne jedinice 1, kao izvora toplote, sa infrastrukturom za

prenos toplote na postrojenju za prenos toplote CHP (van okvira ovog ESIA).
Postoji mogućnost kumulativnog i kombinovanog uticaja deponije i EfW sa ovim dodatnim

infrastrukturnim intervencijama opisanim u donjoj tabeli.
540
TABELA LEGENDA
Uticaj Negativan uticaj
Uticaj Negativan uticaj
X Nema kumulacije ili interakcije
/ Nema kumulacije ili interakcije pošto se ne očekuje uticaj
- Jačanje negativnog uticaja
+ Jačanje pozitivnog uticaja
INFRASTRUKTURA PRENOSA INFRASTRUKTURA PRENOSA
TEMA
ENERGIJE TOPLOTE
Waters X /
- -
Očekuju se dodatne promene u Očekuju se dodatne promene u
Zemljište i poljoprivredno zemljište nameni zemljišta nameni zemljišta
Kumulativni značaj uticaja - Kumulativni značaj uticaja -
zanemarljiv do nizak zanemarljiv do nizak
-
Sa gore opisanim mogućim
uticajima, prenos energije dodaje
Ptice X
rizik od električnog udara.
Kumulativni značaj uticaja - nizak do
umeren
Biodiverzitet
- -
Dodatna prirodna staništa će morati Dodatna prirodna staništa će
da se izmene za izgradnju morati da se izmene za izgradnju
Staništa
infrastrukture. infrastrukture.
zanemarljiv do nizak zanemarljiv do nizak
Zaštićena područja X X
- Struktura će biti nova
OHL će biti nova karakteristika koja karakteristika, ali će ona biti
bi mogla da promeni percepciju ugrađena u postojeće
Pejzaž
pejzaža. karakteristike pejzaža (deponija).
zanemarljiv do nizak zanemarljiv
Zbog svoje lokacije moguće je
deo lokacije Ošljan otkriven, a
dodatno postoji mogućnost
slučajnog pronalaska.
Kulturno nasleđe X Kumulativni značaj uticaja - nizak
(zbog zakonodavstva o zaštiti
kulturnog nasleđa i mera za
ublažavanje propisanih za
projekat)
Infrastruktura X X
Otpad X X
Struktura je ključna za smanjenje
Tehnološki rizik /
rizika od stare nestalne deponije.
Struktura je ključna za smanjenje
Zdravlje i bezbednost X
rizika od stare nestalne deponije.
Socijalni uticaji i rizik X X
541
Sveukupno, kumulativni uticaji koji bi mogli proizaći iz izgradnje projekta i prateće infrastrukture koja
nije deo procene ESIA, ocenjena su kao zanemarljive do niske. Iako uticaj na populaciju ptica može biti
nizak do umjeren jer će OHL uvesti rizik od električnog udara ptica.
E.2. SOCIJALNI RIZICI I UTICAJI

Generalno, izgradnja celog projekta će smanjiti negativne uticaje na životnu sredinu.
Deponija Vinča osnovana je 1977. godine, te je više od 40 godina otpadni komunalni otpad bez
prethodne obrade ili odvajanja otpada ostavljen na deponiji Vinča. Iako postojeća deponija nije
izgrađena da bi ispunila uslove koji važe za sanitarne deponije i principe zaštite životne sredine, tokom
vremena postaje izvor nekoliko zagađujućih gasova i zagađenih emisija zagađujućih voda.
Zagađenje Ošljanskog potoka i Ošljanske bare, kao i zagađivanje okolnog poljoprivrednog zemljišta
kontaminiranom procednom vodom, predstavlja najteži uticaj zagađenja okoline, dok su emisije
zagađujućih materija najgore u slučajevima kada su deponijski gasovi nastali u telo deponije zapale i
eksplodiraju time izazivajući požare i sagorevanje otpada na deponiji koja u nekim slučajevima traje
nedeljama.
Osim toga, organski otpad koji se dezintegrira, izaziva emisiju smrada u blizini deponije.
Uzimajući u obzir obim ugovora o JPP, sanaciju postojeće deponije, izgradnju nove sanitarne deponije
u skladu sa važećim propisima na snazi u Srbiji i normama EU, obezbeđivanje sistema sakupljanja i
prečišćavanje kontaminiranih procednih voda, obezbeđivanje sistema za sakupljanje deponijskog gasa
i njegovo upotreba u biomotornom pogonu za proizvodnju struje i tople vode za grejanje, sagorevanje
čvrstog otpada u postrojenju za otpad i energiju koja će proizvoditi električnu energiju i toplu vodu za
sistem daljinskog grejanja i obezbeđivanje tretmana za izgradnju i rušenje otpada bi imala izuzetan
pozitivan uticaj na dobrobit ljudi koji su trenutno izloženi negativnim efektima pomenutih zagađivača
i njihovog zdravlja. Uticaj na stanovništvo je u direktnoj vezi sa uticajem koji planirani projekat može
imati na kvalitet vazduha, nivo buke i vodu. Planiranim projektom, većina negativnih uticaja na životnu
sredinu i zdravlje biće eliminisana ili smanjena u odnosu na trenutnu situaciju. U skladu s
gorenavedenim činjenicama, nakon završetka radova na deponiji, očekuje se značajan porast kvaliteta
života stanovnika u obližnjim naseljima. Ceo projekat deponije Vinča u Beogradu će doprineti
značajnom poboljšanju građana koji žive u široj okolini deponije, kao i neformalnom naselju na deponiji
u Vinči, gde je uglavnom smešteno 17 romskih porodica koje će biti premeštene i za koje će biti
obezbeđen adekvatni smeštaj u urbanim delovima grada.
Područje celokupnog kompleksa deponije Vinča, u okviru Plana detaljne regulacije sanitarne deponije
Vinča, pokriva katastarske parcele 3 gradske opštine - granica projekta obuhvata delove opštine Grocka
(deo CM od Vinča), opština Zvezdara (delovi CM Malih Mokri Luga) i opština Palilula (delovi CM
Slanaca).
Projekat definišu postojeći putevi: Smederevski put, Beogradska, Nova 1, Nova 2 i Nova 3, građevinski
kompleks deponije Vinča, kao i saobraćajne i infrastrukturne veze sa postojećom ili planiranom
mrežom.
542
E.2.1. FAZA PRE IZGRADNJE
E.2.1.1. Uticaji na lokalnu ekonomiju/privredu

U zavisnosti od poslovnog razumevanja i sposobnosti lokalnog stanovništva, ali i u zavisnosti od
njihovog interesa i saradnje, lokalne kompanije će verovatno imati priliku da svojim korisnicima i/ili
izabranim izvođačima ponude svoje usluge ili robu, što bi moglo imati pozitivan uticaj na lokalnu
ekonomiju i uopšte o percepciji projekta od strane stanovnika. Ove aktivnosti pre izgradnje će
generisati dodatne mogućnosti za zapošljavanje i aktivnosti u okolini (kumulativni efekat).
E.2.1.2. Brige zajednice

Veoma se očekuje da će zajednica imati razne brige o ekološkim, socijalnim ili ekonomskim pitanjima.
Lokalna zajednica može imati negativnu percepciju projekta i sigurno značajne koristi. Zbog toga je
presudno održati javne konsultacije, edukovati i informisati zainteresovanu javnost o planiranim
aktivnostima.
Romsko naselje se nalazi u severnom delu planiranog kompleksa deponije. Naselje je naseljeno
porodicama koje prikupljaju, klasifikuju i prodaju sekundarne sirovine sa deponije kompanijama koje
tamo imaju svoje kancelarije. Zbog implementacije projekta, oni će biti fizički raseljeni, kako bi se
oslobodio prostor za izgradnju projektovanih objekata tj. iskoristiti zemljište za predviđenu namenu.
Zbog ovog značajnog uticaja i potencijalne negativne percepcije projekta koji bi meštani mogli imati,
Grad Beograd je napravio Akcioni plan preseljenja (RAP). Cilj RAP-a je osigurati sveobuhvatan pristup
preseljenju tih porodica i obnavljanje i poboljšanje njihovog prihoda. Obnova i poboljšanje uslova
života za raseljene porodice, odnosno obezbeđivanje adekvatnog smeštaja i mogućnosti za rad i
obrazovanja i medicinske nege za njihovu decu u potpunosti u skladu sa standardima ljudskih prava i
srpskim zakonima je glavno dostignuće
E.2.1.3. Egzistencija (livelihood) sakupljača (sakupljača otpada - waste pickers)

Projekat će uticati na egzistenciju sakupljača otpada i njihovih domaćinstava, koji više neće moći da se
uključe u ovu aktivnost kada započne remedijacija postojeće deponije i nova deponija počne sa radom.
Plan za obnovu životne sredine kao deo studije RAP-a detaljno opisuje mere i uloge različitih institucija
koje će biti angažovane za pružanje alternativnih radnih mesta i olakšati obnovu života i dobrobit svojih
domaćinstava. Iako će uticaj na sakupljače otpada koji se redovno bave sakupljanjem sekundarnih
sirovina, ali i na one koji se povremeno angažuju na njemu, biti značajan ili umeren, usklađenost sa
standardima IFC-a o životnoj i socijalnoj održivosti, posebno sa Standardom učinka 5 (kupovina
zemljišta i neovlašćeno preseljenje) održana u RAP i odgovarajuće mere obnove sposobnosti zarade
će biti razvijene i implementirane.
543
E.2.1.4. Sažetak uticaja

B.7.
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
SOC.S. Socijalna osetljivost

Tema
VEROVAT.
EFEKAT
MAGN.
Uticaj
SOC.S.
IMP.
STS
10
Predizgradnja će omogućiti dodatne mogućnosti za
2 2 2 6 4 Pozitivan
Socijalni rizici i uticaji
zapošljavanje i aktivnosti u okolini.

uticaj
Raseljavanje romskih porodica koje žive u neformalnom
naselju na deponiji Vinča i na zemljištu namenjenim 4 4 2 10 4 14
izgradnji komunalne infrastrukture.
Projekat će uticati na zaradu sakupljača otpada i njihovih
domaćinstava, koji više neće moći da se bave ovom 4 4 2 10 4 14
aktivnošću.
E.2.2. FAZA IZGRANJE
E.2.2.1. Privremeni poremećaj svakodnevice/Uticaji od buke, prašine i izduvnih gasova

Najviše pogođena grupa ljudi su stanovnici najbližih susedstava. Mogućnost da se negativno utiče na
lokalni kvalitet vazduha od emisija izduvnih gasova od vozila i mašina koji se koriste za izgradnju
objekata na deponiji i u širem projektnom području (na primer, u blizini pristupnih puteva) je mala,
iako bi Nosilac projekta predstavio mere HSE da bi smanjio štetne efekte .
Međutim, predstavljaju pokretne tačkaste izvore, a u normalnim uslovima svi efekti očigledno na
lokalnom nivou biće privremene prirode i ograničeni na neposrednu tačku emisije izduvnih gasova..
Ovi potencijalni uticaji su privremeni i lokalizovani.
E.2.2.2. Uticaji na lokalnu ekonomiju/privredu

Deo kompleksa deponije nalazi se na poljoprivrednom zemljištu, koji se uglavnom nalazi u klasama II i
III, kao i delimično u klasi I i IV. Na lokaciji nema planiranih, zasađenih šuma. Šume se degradiraju,
klijaju, rastu u fragmentima na strmijem terenu, bez ikakvog ekonomskog značaja, ali važne sa
stanovišta zaštite životne sredine, za ublažavanje plitkih klizišta i rehabilitaciju erodiranih delova.
544
U fazi izgradnje će biti mogućnosti za kratkoročno zaposlenje. Zapošljavanje meštane/lokalnih

kompanija imaće nekoliko pozitivnih uticaja na privredu. Zapošljavanje lokalne radne snage, za poslove
koji ne zahtevaju osoblje sa posebnim veštinama, pomoći će maksimiziranju koristi ljudima koji žive u
obližnjim naseljima (sposobna radna populacija). Pored direktnog zapošljavanja na gradilištu može biti
mogućnost da lokalno stanovništvo pruža usluge podrške, kao što su: ugostiteljstvo, prevoz (prevoz
radnika i/ili materijale na gradilišta) i obezbeđenje.
Osim gore pomenutih mogućnosti, lokalne zajednice mogu povući dodatne prihode od građevinskih
radnika i drugih koji su uključeni u završetak projekta. Očekuje se povećana potreba za iznajmljivanjem
smeštaja, obroka i sličnih usluga (prodavnice, prodavnice odeće). Pored toga, domaći proizvođači
hrane mogu snabdevati ugostitelje u graditeljskim kampovima ili lokalne mehaničarske radnje mogu
nuditi usluge održavanja vozila.
Dugoročne ekonomske koristi mogu se uglavnom pripisati aktiviranju poljoprivredne proizvodnje u
blizini deponije, iako cela okolina nakon završetka Projekta ne bi bila izložena zagađenosti bilo od
kontaminirane procedne vode ili ostataka iz sagorevanja otpada na deponiji.
E.2.2.3. Socijalni uticaji – prisustvo spoljne radne snage

Priliv rada za građevinske radove može dovesti do različitih negativnih socijalnih i ekoloških rizika i
uticaja. Iako su mnogi od ovih uticaja mogli biti prisutni već ili su se možda desiti bez obzira na priliv
radne snage, verovatno će ih još više pogoršati. Spisak ispod pokazuje zajedničke kategorije
potencijalnih socijalnih rizika povezanih sa prilivom radne snage:
• Rizik od socijalnih sukoba: Mogu se pojaviti konflikti između lokalne zajednice i građevinskih
radnika, koji mogu biti vezani za verske, kulturne ili etničke razlike. Takođe, postoji mogućnost
lošeg ponašanja snaga bezbednosti (zloupotreba moći, nepoštovanje lokalnog stanovništva
itd.).
• Povećani rizik od nezakonitog ponašanja i kriminala: priliv radnika i pružalaca usluga u lokalne
zajednice može povećati stopu kriminala i/ili percepciju nesigurnosti od strane lokalne
zajednice.
• Povećanje tereta i konkurencije za pružanje javnih usluga: prisustvo građevinskih radnika i
pružalaca usluga (a u nekim slučajevima članovi porodice bilo kojeg ili oba) mogu izazvati
dodatnu potražnju za pružanje javnih usluga, kao što su voda, struja, medicinske usluge ,
transport, obrazovanje i socijalne usluge.
• Nasilje zasnovano na rodu: građevinski radnici pretežno su mlađi muškarci. Oni koji su van
kuće na građevinskom poslu obično su odvojeni od svojih porodica i deluju van svoje normalne
sfere društvene kontrole. Ovo može dovesti do neadekvatnog i kriminalnog ponašanja, kao što
su seksualno uznemiravanje žena i devojčica, eksploatacioni seksualni odnosi i nedozvoljeni
seksualni odnosi sa maloletnicima126 iz lokalne zajednice.
• Povećan rizik od zaraznih bolesti i opterećenja lokalnim zdravstvenim uslugama: priliv ljudi
može dovesti do zaraznih bolesti u projektno područje, uključujući seksualno prenosive bolesti
(STD), ili dolazeći radnici mogu biti izloženi bolestima prema kojima imaju slabu rezistenciju.
126
Pojedinci ispod 18 godina.
545
Ovo može rezultirati dodatnim opterećenjem lokalnih zdravstvenih resursa. Radnici sa

zdravstvenom problemima u vezi sa zloupotrebom droga, mentalnim problemima ili STD-ima
možda ne žele da posete zdravstveni objekat projekta i umesto toga anonimno odlaze na
lokalne zdravstvene ustanove, čime dodatno opterećuju lokalne resurse. Lokalni objekti za
zaštitu zdravlja i spasavanja takođe mogu biti preopterećeni i/ili slabo opremljeni da bi se
suočili sa potencijalnim nesrećama koje mogu nastati na velikom gradilištu.
• Povećan pritisak na smeštaj i kirije: U zavisnosti od prihoda radnika projekta i vida smeštaja,
može se povećati potražnja za smeštajem, što opet može dovesti do porasta cena i pravljenja
gužve lokalnim stanovnicima.
Tipični problemi mogu uključivati i sporove sa meštanima, moguće prisustvo radnika u barovima i
prisustvo prostitutki, što dovodi do rizika od tuča, nesreća, povećanja seksualno prenosivih bolesti i
tako dalje.
S obzirom na to da posao zahteva više odvojenih timova na svakom frontu, a brojni frontovi mogu
raditi istovremeno, očekuje se da će izvođač/i radova svakodnevno dovesti radnike na gradilišta i voziti
ih autobusima od najbližih gradova ili sela. U ovom slučaju manja je verovatnoća da će radna snaga
imati negativan uticaj na naselja; zaista, mnogi od manje specijalizovanih radnika mogli bi biti
angažovani lokalno i živeti kod kuće.
Od suštinskog je značaja da prisustvo spoljne radne snage utiče na meštane što je moguće manje.
E.2.2.4. Uticaji na zdravlje i bezbednost zajednice

Uticaji na zdravlje i bezbednost zajednice su direktno povezani sa uticajima u fizičkom okruženju koje
se odnose na emisije vazduha, buku, miris, zemljište, površinske i podzemne vode i transport127. Pitanja
zdravlja i sigurnosti zajednice u vezi sa izgradnjom projekta Vinča mogu uključivati emisije čvrstog
otpada i pitanja gradilišta koja su navedena u Opštim smernicama EHS. Povećanje saobraćaja
(dovođenje opreme i materijala na lokaciju) može dovesti do većih nesreća u lokalnim zajednicama i
smanjenog kvaliteta života.
Uticaj je najočekivaniji kod stanovnika koji žive u naseljima ili njihovim delovima, blizu lokacije projekta.
E.2.2.5. Uticaji na zdravlje i bezbednost na radu

Potencijalni uticaji na bezbednost radnika od deponije i izgradnje EfW biće oni koji se očekuju za bilo
koji građevinski projekat vezan za premeštanje zemlje, upotrebu teških mašina i opreme, transport
građevinskih materijala i ugradnju industrijskih postrojenja. Postoji rizik da bio-aerosoli mogu uticati
na zaposlene koji rade na lokaciji. Produžena izloženost otpadnim materijama i česticama u vazduhu
predstavlja rizik opasnosti na radu i potencijalno može negativno uticati na zdravlje zaposlenih.
Izvođač radova treba da obezbedi radnicima bezbedno i zdravo radno mesto što je više moguće,
uzimajući u obzir inherentne rizike u svom sektoru i specifične klase opasnosti koje mogu biti prisutne.
Izgradnja projekta može podrazumevati specifične uticaje na radnu snagu u vezi sa:
127
Ovi uticaji su takodje razmatraju u drugim poglavljima ovog dokumenta.
546
• zdravlje i bezbednost na radu: padovi, električni udar, povrede, izloženost visokim nivoima
buke i prašine, izloženost toksičnim supstancama, urušavanje zidova rova, rizici vezani za
vremenske uslove (rad pod preniskim ili previsokim temperaturama) itd.
• uslovi na i izvan lokacije: upravljanje otpadom, higijena, snabdevanje hranom, sigurnost itd.;
• prava, pravila i obaveze radnika;
• standardi zapošljavanja.
E.2.2.6. Rodna pitanja

Ne očekuje se da će faza izgradnje projekta rezultirati različitim uticajima na muškarce i žene. Međutim,
uz stvaranje mogućnosti zapošljavanja postoji mogućnost povećanja broja žena koje će biti zaposlene
na poslovima vezanim za izgradnju. Ovaj uticaj ocenjuje se kao manji pozitivan, jer će ukupan broj
mogućnosti zapošljavanja vezanih za izgradnju biti ograničen.

B.7.
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja

VEROVAT.
EFEKAT
MAGN.
SOC.S.
Tema Uticaj
IMP.
STS
Nekontrolisan ulaz. 3 3 1 7 4 11
Bezbednost i
zdravlje Problemi bezbednosti na radu. 4 2 2 8 4 12
Privremeni poremećaji svakodnevice/Uticaji od buke,

3 2 3 8 4 12
prašine i izduvnih gasova.
Kratkoročne mogućnosti zapošljavanja. Ovo će imati
nekoliko pozitivnih utjecaja na ekonomiju zapošljavanjem
9
meštana/lokalnih kompanija. Pored direktnog
2 1 2 5 4 Pozitivan
Socijalni uticaji i zapošljavanja na gradilištima može biti mogućnosti da
uticaj
rizik lokalno stanovništvo pruža usluge podrške (ugostiteljstvo,
transport, itd.)
Prisustvo spoljne radne snage može imati uticaj na lokalnu
zajednicu. S obzirom na to da posao zahteva veliki broj
2 2 3 7 3 10
odvojenih timova na svakom frontu i brojni frontovi mogu
raditi istovremeno, očekuje se da izvođač radova dovodi
547
radnike na gradilišta dnevno, autobusima iz najbližih

gradova ili sela. U ovom slučaju manja je verovatnoća da će
radna snaga imati negativan uticaj na naselja; zaista, mnogi
od manje specijalizovanih radnika mogli bi biti angažovani
lokalno i živeti kod kuće.
Kako bi se izbjegli ili smanjili mogući negativni uticaji, propisane su mere ublažavanja (vidi poglavlje
F.2.2.), a rezidualni uticaj je procijenjen (vidi poglavlje F.2.2.1.).
E.2.3. FAZA RADA
E.2.3.1. Uticaji na zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice

Uticaj na lokalnu zajednicu u odnosu na kvalitet vazduha, buku, kvalitet vode, kvalitet zemljišta,
transport i saobraćaj su razmatrani u relevantnim poglavljima ove ESIA. Može se reći da novi objekti za
tretman otpada mogu uticati na zdravlje stanovništva. Ograničavajući ulaz na lokaciju sa ogradama i
upozoravajućim signalima, uticaji na zajednicu tokom rada će se smanjiti. U cilju sprečavanja
potencijalnog negativnog uticaja na zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice, mere se predlažu u
poglavlju F.
E.2.3.2. Uticaji na bezbednost i zdravlje na radu

Potencijalni uticaji na zdravlje i sigurnost radnika od rada deponije i EfW bi bili povezani sa različitim
aktivnostima kao što su upotreba teških mašina i opreme, transport otpada i drugih materijala. Postoji
rizik da bio-aerosoli mogu uticati na zaposlene koji rade na lokaciji. Produžena izloženost otpadnim
materijama i česticama u vazduhu predstavlja opasnost od profesionalnog rizika i potencijalno može
negativno uticati na zdravlje zaposlenih.
BCE treba da obezbedi radnicima bezbedno i zdravo radno mesto koliko god je to moguće, uzimajući u
obzir inherentne rizike u svom sektoru i specifične klase opasnosti koje mogu biti prisutne.
Rad projekta može imati specifične uticaje na radnu snagu u vezi sa:
• zdravljem i bezbednosti na radu: padovi, električni udar, povrede, izloženost visokim nivoima
buke i prašine, izloženost toksičnim supstancama, rizika vezanih za vremenske uslove (rad pod
preniskim ili previsokim temperaturama) itd.
• uslovi i izvan mesta: upravljanje otpadom, higijena, snabdevanje hranom, sigurnost itd .;
• prava, pravila i obaveze radnika;
• standarde zapošljavanja.
BCE će identifikovati zdravstvene i sigurnosne rizike i mere zaštite. Zbog toga se smatra da je
neublaženi rizik izloženosti zaposlenima umerenog značaja.
E.2.3.3. Potencijalne koristi

Za rad glavnog projekta (deponija, EfW, BEP, otpad od građevinarstva i rušenja) potrebno je oko 120
zaposlenih. Upravljanje objektima biće u toku do kraja ugovora u roku od 25 godina od dana početka.
Perspektiva zapošljavanja će se generirati za kvalifikovane / tehničke, nekvalifikovane radne i
administrativne službenike kao takve:
548
• Opšta administracija;
• Održavanje;
• Aktivnosti usklađenosti (kontrola usaglašenosti sa prihvatanjem otpada, održavanje količina
otpada, hemijske analize);
• Praćenje izvršenja deponije, CDW, EfW i BEP;
• Obezbeđenje.
Ovi poslovi će se prvenstveno nuditi lokalnim stanovnicima, što rezultira umereno značajnim
pozitivnim efektom zapošljavanja za ove zajednice. Ovo može biti prilika za povećanje broja zaposlenih
žena, što rezultira umerenim pozitivnim dugoročnim rodnim efektom. Generalno, pozitivni uticaji
tokom operativne faze projekta mogu proizaći iz sledećeg:
• zapošljavanje lokalnih ljudskih resursa i radne snage;

• korišćenje kapaciteta lokalnih smeštaja i prehrambene industrije za radnike i saradnike;
• porast lokalne potrošnje hrane, pića i drugih svakodnevnih potreba.
Postojeće deponije stvaraju značajne uticaje na vrednost zemljišta, degradaciju zemljišta i dostupnost
zemljišta i imaju negativan uticaj na vrednosti stanovanja u zavisnosti od stvarne udaljenosti od
deponije usled potencijalne opasnosti kao što su muve, miris, dim, buka i pretnja za snabdevanje
vodom. Može se predvideti da će se nakon završetka Projekta nove deponije, kada sve pomenute
štetne posledice više ne postoje ili su dovedene u dozvoljene granice, vrednost zemljišta i imovine
postepeno vraćati.
E.2.3.4. Povećanje tarifa za upravljanje otpadom

Trenutno Grad Beograd naplaćuje građanima i poslovanjima u Beograda samo porez na prikupljanje
otpada. Budući da je cilj projekta pružanje usluga za tretman i odlaganje čvrstog komunalnog otpada,
Grad Beograd planira da uvede novi porez za sve za usluge tretmana otpada koji bi se pružili na kraju
projekta. Nije još usvojena odluka o novom porezu za tretman otpada, ali je već utvrđeno da će biti
jednak ili niži od poreza za prikupljanje otpada128.
Grad Beograd smatra da je uvođenje novog poreza na tretman otpada osetljivo i njegovo uvođenje je
pažljivo pripremljeno. U zavisnosti od ovih i drugih faktora, uticaj bi mogao da varira od manjih
negativnih do umerenih negativnih. Maksimalni štetni efekat može biti samo umereno negativan, jer
se pretpostavlja da će se analiza u studiji izvodljivosti, koja se priprema, osigurati da se tarife ne
povećaju do tačke gde bi oni bili nedostupni lokalnom stanovništvu. Vredi napomenuti da prema
ugovoru o JPP-u ne postoji koncept minimalne zagarantovane tonaže koju Beograd treba da isporuči.
E.2.3.5. Uticaj na prihode i isplativost za ugrožene grupe

Zemljište koje je namenjeno za objekat deponije je bez stalnih stambenih i uglavnom iz poljoprivredne
namene. Međutim, primećeno je da neki lokalni stanovnici u Vinči vrše aktivnosti prikupljanja za svoju
128
Odluka o naknadi za obradu komunalnog otpada koja se uvodi u skladu sa Zakonom o komunalnim
delatnostima biće doneta u roku utvrđenom Ugovorom o JPP. Visina naknade utvrđuje se u visini propisanoj
zakonskim aktima koji propisuju način i uslove pod kojima se vrši naplata komunalnih usluga.
549
egzistenciju. Kako oblast na kojoj vrši svoje aktivnosti nalazi se u granici deponije, oni će biti uklonjeni
sa područja na početku projekta što će uticati na njihove prihode. Prema tome, one se smatraju
Osobama pogođenim projektom (Project Affected Persons) čija je egzistencija ili sklonište direktno
zahvaćeno projektnim aktivnostima zbog sticanja zemljišta koje su koristili. Prema podacima koji će biti
analizirani u Akcionom planu za obnovu egzistencije (Livelihood Restoration Action Plan), Grad
Beograd je kao jedini vlasnik zemljišta namenjenog izgradnji kompleksa za deponiju poštovao srpski
zakon i regulativu i uzeo u obzir odgovarajuću nadoknadu za zemljište stečeno za projekat. Osim toga,
adekvatno nadoknađivanje egzistencije vlasnika zemljište je takođe rešeno u LRAP-u.

B.7.
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
VEROVAT.
EFEKAT
MAGN.
SOC.S.
Tema Uticaj
IMP.
STS
Bezbednost i Problemi bezbednosti na radu.

4 2 2 8 4 12
zdravlje
Postrojenje za tretman otpada može uticati na zdravlje
stanovništva i njihove prihode. Takođe, u slučaju trajnog
2 2 3 6 3 9
zapošljavanja projektnih radnika, svest o prenošenju
zaraznih bolesti treba stalno da se priseća.
Pozitivni uticaji mogu proisteći iz zapošljavanja lokalnih
Socijalni rizici i ljudskih resursa i radne snage, iskorištavanja kapaciteta 11
uticaji lokalnog smještaja i prehrambene industrije za radnike i 3 3 2 8 3 Positive
saradnike, porasta lokalne potrošnje hrane, pića i drugih impact
svakodnevnih potreba.
Projekat će uticati na egzistenciju sakupljača otpada i
njihovih domaćinstava, koji više neće moći da se uključe u 4 4 4 12 4 16
ovu aktivnost što će uticati na njihov prihod.
F.2.3), te je preostali uticaj ocenjen (videti poglavlje F.2.3.3).
550
E.2.4. PROBLEMI PRESELJENJA
Izrađen je Akcioni plan za preseljenje za preseljenje romskih porodica koje žive u neformalnom naselju
smeštenom na deponiji Vinča, na zemljištu namenjenim za izgradnju komunalne infrastrukture.
Neformalno naselje se nalazi u severnom delu planiranog građevinskog kompleksa, u blizini trenutne
ograde za deponiju. Naselje poseljuje porodice koje prikupljaju, klasifikuju i prodaju sekundarne
sirovine sa deponije.
Cilj RAP-a je osigurati sveobuhvatan pristup planiranju i drugim aktivnostima vezanim za preseljenje
planiranih za preseljenje porodica sa deponije Vinča, kao i osigurati adekvatne životne uslove za
preseljene porodice tj. Sprovođenje preseljenja, dok u potpunosti odražavaju standarde ljudskih prava
odabranih porodica koje žive na navedenoj lokaciji.
Preseljavanje porodica vršiće se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, međunarodnim

standardima i Akcionim planom, u potpunosti odražavajući standarde ljudskih prava, imajući u vidu
činjenicu da se ove porodice ne mogu preseliti primenom odredaba Zakona o eksproprijaciji („Službeni
glasnik RS“, Br. 53/95, 23/01, (CC) i 20/09), zbog vrste prebivališta koje imaju na ovoj lokaciji (straćare
itd.).
Grad Beograd je priznao važnost uključivanja uticaja i fizičkog i ekonomskog preseljavanja, kao i
posledica koje će se verovatno pojaviti usled implementacije projekta.
U cilju rešavanja uticaja prinudnog raseljavanja, RAP je pripremljen i definisan u skladu sa raspoloživim
okolnostima, optimalnom ponudom za zajednicu pogođenu projektom u vezi sa njihovim preseljenjem
i kompenzacijom, u potpunosti u skladu sa zahtevima nacionalnog zakonodavstva i najbolje prakse,
kao i IFC Performance Standard 5 i EBRD BP 5.
E.3. DEMONTAŽA
U skladu sa zahtevima ugovora o JPP, nakon isteka perioda od 25 godina eksploatacije pod
rukovodstvom Beo Čista Energija d.o.o. / Suez Vinča Operator d.o.o., a u odsustvu Sporazuma između
strana da nastavku saradnje u skladu sa uzajamno dogovorenim uslovima, odnosno nastavkom
pružanja usluga za tretman i odlaganje čvrstog otpada od strane Beo Čiste Energije d.o.o. / Suez Vinča
Operator d.o.o., kompleks Vinča uključujući sve izgrađene objekte može biti:
• Zatvoren, ili
• Predat gradu Beogradu da samostalno nastavi sa upravljanjem, radom i održavanjem objekata
do njegovog zatvaranja;
U oba slučaja, Handback Delivery Plan će biti pripremljen da pokrije sve korake koji će se preduzeti na
kraju JPP ugovora ili bilo koji produžetak ugovora, ako je Beo Čista Energija d.o.o. / SUEZ Vinča Operator
d.o.o. i Grad Beograd se slože pre isteka roka trajanja ugovora da zatvore lokaciju na kraju ugovornog
perioda. Plan zatvaranja kompleksa Vinča biće razvijen sa svojim detaljima koji čine deo Handback
Delivery Plan-a. Ovo poglavlje postavlja opšte detalje za plan zatvaranja lokacije koji će se dalje razviti
u okviru Handback Delivery Plan-a.
Ovaj Plan zatvaranja lokacije objašnjava kako će aktivnosti deponije i objekata Vinča (postrojenje EfW,
Biogas Engine Plant, postrojenje za prečišćavanje procednih voda, postrojenje IBA i CDW), uključujući
551
njihove zgrade, infrastrukturu i sve preostale hemikalije i otpad, biti rešeni kada lokaicja je zatvoren ili
demontirana.
Cilj plana zatvaranja lokacije je da obezbedi maksimalnu sigurnost na terenu tokom perioda posle
eksploatacije.
Stoga, treba dokazati da će se preduzeti neophodne mere za:

• Izbegavajte rizika zagadjenja koji proizlazi iz rada regulisanog postrojenja.
• Vraćanje lokacije regulisanog postrojenja u zadovoljavajuće stanje uzimajući u obzir stanje
lokacije pre nego što je postrojenje pušteno u rad.
Plan će takođe uključiti informacije o vremenskom periodu o tome gde se evidentiraju bilo kakvi
incidenti zagađenja, kao što su izlivanje ulja, curenje hemikalija itd., koje su se dogodile tokom rada na
lokaciji, zajedno sa koracima preduzetim kako bi se to zagađenje popravilo u to vreme. Ovo će pomoći
da se utvrdi da li je lokacija u zadovoljavajućem stanju kada prestane dozvoljen rad.
Preliminarni nacrt Plana zatvaranja/uklanjanja lokacije Vinča predstavljen je u dodatku 11.129
E.4. EFEKTI KUMULIRANI SA DRUGIM POZNATIM PROJEKTIMA

Deponija Vinča nalazi se u istočnom delu grada Beograda (oko 11 km od centra grada).
U sklopu građevinskog kompleksa deponije Vinča planirane su sledeće funkcionalne jedinice:
• K1 - obnovljena površina - površina postojećeg tela deponije;

• K2 - područje za odlaganje sanitarnog otpada - novo telo deponije;
• K3 - površina za izgradnju sigurnosne konstrukcije i postrojenja za prečišćavanje procednih
voda, sa pristupnim putem;
• K4 - područje za izgradnju objekata u funkciji deponije i postrojenja za tretman otpada; i
• K5 - komunalne zelene površine u okviru kompleksa zgrada - zaštitno zelenilo.
Osim pomenutih jedinica, u okviru granica kompleksa zgrada planiraju se sledeće oblasti:
• oblasti komunalnog saobraćaja - unutrašnji putevi i staze komunikacije i,

• komunalne infrastrukturne oblasti - rezervoar i pumpna stanica.
Šire područje deponije se uglavnom koristi za poljoprivredu (proizvodnja voća i povrća), međutim neke
od parcela su sada napuštene (postoji sukcesija poljoprivrednog zemljišta). Šume su svedene na manje
delove šume i one u aluvijalnim oblastima duž reke Dunav. Manji broj poljoprivrednih površina nalazi
se pored deponije.
Postrojenje za proizvodnju asfalta, s gomilama za odlaganje materijala, nalazi se južno od tela deponije
(oko 400 m). Veća industrijska područja nalaze se u zapadnim delovima Beograda. U odnosu na
deponiju su 5 km jugozapadno, zapadno i severozapadno. Visokonaponski raklopni blok se nalazi 3 km
129
Konačni plan zatvaranja će se postići prije izdavanja IPPC dozvole (integrisana dozvola) tako da svi detalji nisu
dostupni u fazi ESIA.
552
severozapadno od deponije. Najznačajnija industrijska zona nalazi se u južnom delu Pančeva. Tu se

može naći rafinerija nafte, fabrike hemijske industrije i rečna luka. U odnosu na deponiju, nalaze se
oko 8 km severoistok. Rafinerija nafte, koja je započela sa radom u decembru 1968. godine, proizvodi
benzin, dizel, mlazno gorivo i lož ulje sa kapacitetom 10.600 t/d. HIP Azotara (HIP-hemijska industrija
Pančevo) obuhvata kompleks fabrika koje proizvode amonijak, azotnu kiselinu i đubriva i izgrađene su
1959. godine. Kompleks petrohemijskih fabrika HIP Petrohemija počeo je sa radom 1971. godine i
uglavnom proizvodi petrohemikalije.
S obzirom na sve planirane aktivnosti na lokaciji projekta Vinča i u neposrednoj blizini aktivnosti i
rastojanja pomenutih zgrada i ekonomskih aktivnosti sa lokacije Vinča, ne očekuje se da će uticaji
projekta biti toliko opsežni da mogu izazvati značajne kumulativne uticaje sa drugim postrojenjima.
Slika E-17. Industrijske površine i korišćeno zemljište (šume, poljoprivreda) u blizini projekta
553
F. MERE UBLAŽAVANJA
Tokom izrade projekta brojne mere zaštite životne sredine već su integrisane u sam Projekat. Ovo se
može videti u poglavlju H. Projektne mere. Pored toga, u cilju smanjenja ili izbegavanja negativnog
uticaja, kao i poboljšanja pozitivnih, u ovom poglavlju propisane su dodatne mere.
F.1. MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
F.1.1. Faza predizgradnje
F.1.1.1. Voda
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Postaviti dovoljan broj hemijskih toaleta i obezbediti njihovo pražnjenje od strane
ovlašćene kompanije.
F.1.1.2. Vazduh
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Podizanje efikasnih barijera oko radova kod kojih se podiže prašina ili granice lokacije
ukoliko je potrebno
Planiranje rasporeda-mašine i aktivnosti koje podižu prašinu treba da budu smeštene
dalje od osetljivih receptora
Upravljanje teškom mašinerijom kako bi se smanjio prazan hod
Oprati ili očistiti sva vozila pre nego što napustite lokaciju ako su blizu osetljivih
receptora
Sav tovar (u obliku praha ili od lakog materijala koji može da odleti) koji ulazi i
napuštaja lokaciju će biti pokriven.
Za rad svih mobilnih mašina koristiti dizel sa niskim sadržajem sumpora ukoliko je
dostupno.
Transportna vozila treba da ispunjavaju najbolje lokalne standarde za emisiju izduvnih
gasova.
Koristite vodu za „obaranje“ prašine.
Sigurno pokrivajte preskakanje i smanjite visine padova.
Minimizirati aktivnosti koje uzrokuju podizanje prašine.
Čuvati zalihe što je kraće moguće.
F.1.1.3. Buka
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Isključiti motore tokom pauze i kada mašina ne učestvuje direktno u građevinskim
radovima.
EfW Mašine koje prevazilaze prihvatljive granične vrednosti buke treba da budu
opremljene prigušivačima ili specijalno dizajniranim akustičnim kućištima.
554
F.1.1.4. Pejzaž
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Okolni zeleni prostor bi trebalo koristiti što je moguće manje tokom pripremnog rada.
Potencijalno oštećeno područje treba vratiti u prvobitno stanje.
F.1.1.5. Kulturno nasleđe

Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW U fazi projektovanja obezbediti uslove nadležnim institucijama da zaštite kulturne
baštine. U svim narednim fazama razvoja projekta pridržavajte se zahteva i smernica
nadležnih institucija za zaštitu kulturne baštine.
F.1.2. Faza izgradnje
F.1.2.1. Voda
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Na svim platoima i mestima na kojima se očekuje curenje tečnosti (dizel gorivo, ulje,
hemikalije itd.), ugradite odgovarajuće odvode sa drenažnim tretmanom u
sedimentacionom spremniku i / ili separatoru masti i ulja, u skladu sa projektnim
rešenjima - videti Mere projektovanja.
Deponija i EfW Skladištiti opasne supstance neophodne za rad mašina u namenskim skladišnim
prostorima (kutija za opasne otpadne posude, posuda za zadržavanje prosute tečnosti
itd.) kako biste sprečili bilo kakvo curenje u skladu sa propisima.
EfW Obezbedite zakopane rezervoare sa dvostrukim zidovima za hemikalije.
Deponija i EfW Gorivo za građevinske mašine mora biti uskladišteno u rezervoarima sa uljnom
masom.
F.1.2.2. Tlo i poljoprivredno zemljište

Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Organizovati površinu za odlaganje iskopanog materijala i zemlјišta u okviru gradilišta.
Višak materijala koji se planira za ponovno korišćenje će se skladištiti na deponijama
koje odredi inženjer, na unapred određenim lokacijama.
Deponija i EfW Sva kretanja vozila i mašina moraju biti organizovana i kontrolisana u okviru gradilišta,
uz minimalnu upotrebu zelenih površina.
Deponija i EfW Obezbediti opremu za sekundarno zadržavanje i odzračenje u slučaju akcidenta.
Deponija i EfW Dopuna goriva za vozila i građevinsku mehanizaciua na određenim mestima.
Deponija i EfW Potencijalno zagađeno zemlјište mora da se skladišti odvojeno od čistog zemlјišta.
Deponija i EfW Neophodno je sprovesti sve mere kontrole sedimenta i erozije.
Projektovane metode izgradnje kosina u odnosu na izračunavanje stabilnosti biće
korišćene kako bi se sprečilo prodiranje otpada izvan tela deponije i erozija zaštitnih
padina deponije.
Deponija i EfW Vozila i oprema treba da se čuvaju u dobrim radnim uslovima kako bi se sprečilo
curenje ulјa i goriva.
555
F.1.2.3. Biodiverzitet
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Radove uklanjanja prirodne vegetacije u planiranoj projektnoj zoni treba izvesti od
početka septembra do kraja februara kako bi se zaštitila fauna ptica koje se gnezde
na tom lokalitetu. Ako je neophodno da se uklanjanje vegetacije izvrši izvan datog
perioda, tada će se radit pod stalnim nadzorom ekologa (ornitologa) kako bi se
osiguralo da će se, ako je potrebno, preduzeti odgovarajući koraci.
Deponija Primerci zaštićenih vrsta gaveza (Symphytum officinale L.) i sitnolisne lipe (Tilia
cordata Mill.), treba premestiti (pogledati sliku E-7) na odgovarajuću lokaciju ili
primerci ovih vrsta (iz rasadnika) mogu da se koriste za pejzažno uređenje površine.
Deponija i EfW Primerci zaštićene vrste crvenog gloga (Crataegus laevigata (Poir.) DC.) i običnog
gloga (Crataegus monogina Jack.) treba da se koriste u formiranju zelenog pojasa.
Deponija i EfW Pokrivač prirodne vegetacije mora da se očuva gde god je to moguće, pogotovo
korišćenjem minimalne površine za rad/manipulaciju.
Deponija i EfW Sve visoko invazivne vrste prisutne u projektnom području treba ukloniti da bi se
usporila disperzija semena izvan projektnog područja. Ukoliko se ponovo pojave,
treba ukloniti izuzetno invazivne vrste sa svih površina (naročito ambroziju (Ambrosia
artemisiifolia) koja se brzo razvija).
Deponija i EfW Tokom izvođenja radova, u slučaju susreta sa strogo zaštićenim vrstama, moraju se
preduzeti sve potrebne zaštitne mere. Moraju da se obaveste relevantni organi
(Institut za očuvanje prirode Srbije) i preduzmu radnje u zavisnosti od njihovih
uputstava. Zabranjeno je namerno ubijati i hvatati strogo zaštićene vrste i
uznemiravati vrste tokom perioda razmnožavanja i uzgoja.
Deponija Za sadnju travnjaka na staroj deponiji (nakon zatvaranja), treba koristiti mešavinu
semena trave i drugih lokalno prisutnih bilјaka (kao što su detelina (Trifolium spp.),
lucerka (Medicago spp.)).
F.1.2.4. Vazduh
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Tokom faze izgradnje, kretanje građevinske mehanizacije biće zatvoreno unutar
područja građevinskih radova kako bi se smanjile emisije prašine.
Podizanje efikasnih barijera oko radova kod kojih se podiže prašina ili granice lokacije
ukoliko je potrebno
Planiranje rasporeda-mašine i aktivnosti koje podižu prašinu treba da budu smeštene
dalje od osetljivih receptora
Upravljanje teškom mašinerijom kako bi se smanjio prazan hod
Oprati ili očistiti sva vozila pre nego što napustite lokaciju ako su blizu osetljivih
receptora
Sav tovar (u obliku praha ili od lakog materijala koji može da odleti) koji ulazi i
napuštaja lokaciju će biti pokriven.
Za rad svih mobilnih mašina koristiti dizel sa niskim sadržajem sumpora ukoliko je
dostupno.
Transportna vozila treba da ispunjavaju najbolje lokalne standarde za emisiju izduvnih
gasova.
Koristite vodu za „obaranje“ prašine.
Sigurno pokrivajte preskakanje i smanjite visine padova.
Minimizirati aktivnosti koje uzrokuju podizanje prašine.
Čuvati zalihe što je kraće moguće.
556
Deponija Građevinski radovi se neće odvijati tokom jakih vetrova kako bi se smanjile emisije
prašine.
F.1.2.5. Buka
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Brzina na terenu biće ograničena na 30 km/h.
Tokom pauze ili dugotrajnog zastoja, motori teških građevinskih mašina će biti
isklјučeni.
Građevinska postrojenja (nepokretna i pokretna) na lokaciji će se pravilno održavati.
Uglavnom će se korisiti novije mašine i oprema.
Sva građevinska lica u aktivnom kontaktu sa izvorima buke biće opremlјena
odgovarajućom opremom za ličnu zaštitu.
Deponija U slučaju abnormalne emisije buke koja dovodi do jakog i stalnog ometanja susedstva,
postaviće se odgovarajuće zvučne barijere nagrađevinsku opremu/ispod gradilištao,
oprema koja vibrira će se postavlјati na odgovarajuće antivibracione podloge, i slično.
Deponija Treba uraditi pejzažno uređenje zaštitnih površina na obodu kompleksa sadnjom
srednje i visoke vegetacije, u skladu sa Projektom pejzažnog uređenja.
EfW Mašine koje premašuju prihvatlјive granične vrednosti buke treba da budu
opremlјene prigušivačima ili izolacionim materijalima ili specijalno dizajniranim
akustičnim kućištima.
F.1.2.6. Pejsaž
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Zeleni prostor u okruženju treba koristiti što je manje moguće. Potencijalno oštećene
površine treba vratiti u prvobitno stanje.
Deponija i EfW Nakon završetka faze izgradnje, zemlјište bez izgrađenih objekatatreba vratiti u
prvobitno stanje, a na zelenim površinama treba zasaditi izvorne vrste iz neposrednog
okruženja. Tokom iskopavanja, površinsko zemlјište će biti odvojeno i koristiće se za
sanaciju terena nakon završetka radova.

Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Ako se, uprkos polaznim istraživanjima, otkriju arheološki materijali tokom radova
bilo gde u planiranom projektnom području, nadležna institucija treba da bude
upoznata, tačnije Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, i treba da se
preduzmu koraci u skladu sa njihovim dalјim uputstva. Treba primeniti postupak za
slučajno pronalaženje nepoznatog kulturnog nasleđa (pogledati prilog 18).
U pogledu zaštite kulturnih dobara i u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima (Službeni glasnik RS br.
71/94, 52/2011 - dr. zakoni i 99/2011 - dr. zakon), prostor unutar granica pomenutog plana nije
definisan kao kulturno dobro, ne nalazi se unutar prostorne kulturne i istorijske jedinice, nije pod
prethodnom zaštitom, ne nalazi se u sklopu jedinice pod prethodnom zaštitom i nema individualna
kulturna svojstva. U granicama plana registrovano je arheološko nalazište „Ošljane“ i definisano je kao
kulturno dobra pod prethodnom zaštitom u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima.
557
U svrhu zaštite arheoloških nalazišta u datom prostoru, moraju se poštovati sledeći zahtevi:
1. U području arheološkog nalazišta „Ošljane“, tokom sanacije i proširenja deponije Vinča, tokom
izvršenja bilo kojeg oblika zemljanih radova na infrastrukturi ili izgradnji novih objekata, Investitor će
osigurati stalni arheološki nadzor i, ako je potrebno, zaštitne arheološke intervencije u slučaju
pokretnog arheološkog materijala ili ostataka zgrada.
2. Ako se tokom izvođenja radova na drugim mestima pronađe arheološka nalazišta i ostaci, Investitor
i Izvođač radova će odmah prekinuti radove i obavestiti Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda,
kao i preduzeti sve mere kako bi osigurali da lokacija nije uništena ili oštećena i da se čuva na mestu i
položaj koji je pronađen (član 109. Zakona o kulturnim dobrima).
3. Investitor obezbeđuje finansijska sredstva za izvršenje predviđenog stalnih arheoloških nadgledanja

na ugroženim delovima arheološkog nalazišta i za arheološka istraživanja, zaštitu, čuvanje, izdavanje i
prikaz arheološkog materijala i ostatacima otkrivenim tokom izgradnje gasovoda (Član 110. Zakona o
kulturnim dobrima). Predviđeni stalni arheološki nadzor će se sprovoditi u skladu sa posebnim
programom koji će se razviti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda, u saradnji sa
Investitorom radova na sanaciji i proširenja deponije.
Slika F-1. Ošljane arheološko nalazište – kulturno dobro pod prethodnom zaštitom
F.1.2.8. Saobraćaj i transport

Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Izraditi plan upravljanja saobraćajem na i van lokacije. Po potrebi, obezbedite
privremene alternativne pristupe kompleksu.
Deponija i EfW Planirati puteve za kamionski transport kako biste izbegli neočekivan saobraćaj.
Deponija i EfW Neophodno je postavljanje znakova upozorenja i obaveštenja duž rute za kamionski
saobraćaj.
558
F.1.2.9. Otpad
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Otpad koji se stvara tokom izgradnje će se sortirati na lokaciji (iz domaćinstva,
plastika, karton, opasan otpad), koristeći odgovarajuće skladište (namenski skipovi
itd.). Nakon prikupljanja većih količina otpada takav otpad će se predati preduzećima
za transport, skladištenje, odlaganje i tretman otpada.
Deponija i EfW Gradilište treba da bude opremljeno odgovarajućim brojem kontejnera, skipova i
kanti za smeće - uključujući i rezervoare koji nepropustaju vodu za prikupljanje tečnog
otpada.
Deponija i EfW Srušiti postojeće trotoare, materijal od rušenja može se koristiti kao osnova za
očvršćivanje pristupa ili komunalnih puteva u pratećim investicionim projektima.
Deponija i EfW Višak zemljišta iz radova iskopavanja će se ponovo koristiti na lokaciji.
F.1.2.10. Procena rezidualnih uticaja

TABELA LEGEND
MAGN. Opseg uticaja
ENV.S. Osetiljivost životne sredine
559
Procena uticaja – pre mera Procena uticaja – posle mera

Tema
VEROVAT.
VEROVAT.
Uticaj Mera
EFEKAT
EFEKAT
MAGN.
MAGN.
ENV.S.
ENV.S.
IMP.
IMP.
STS
STS
Lokalno privremeno ili trajno 1 1 1 3 4 7 Nizak značaj – nije potrebna mera 1 1 1 3 4 7
presretanje toka podzemnih voda
u sedimentima niske opskrbe
vodom, sa skromnim prinosom
vode i slabe propustljivosti (od
novog tela deponije)
Nezgode tokom rukovanja 2 2 2 6 3 9 Na svim platoima i mestima gde se očekuje curenje tečnosti 1 2 2 5 2 7
vozilima i mašinama - prosipanje i (dizel gorivo, ulje, hemikalije itd.), ugraditi odgovarajuće
curenje ulja i maziva u zemljište i odvode sa drenažnim tretmanom u taložniku i/ili separatoru
podzemlje.
masti i ulja, u skladu sa projektnim rešenjima – videti
Projektne mere.
Vode
Skladištiti opasne materije neophodne za rad mašina u

namenskim skladišnim prostorima (kabinet za opasan otpad,
plato za zadržavanje prosipanja itd.) kako bi se sprečilo bilo
kakvo curenje,a u skladu sa propisima.
Za EfW, obezbedite zakopane rezervoare sa dvostrukim

zidovima za hemikalije.
Gorivo za građevinske mašine treba skladištiti tankovima s

tankvanama.
Primena projektnih mera se isto uzima u obzir
560
Pogoršanje karakteristika 2 2 2 6 2 8 Organizovati površinu za deponovanje iskopanog materijala i 2 2 1 6 1 7

zemljišta tokom iskopa. zemljišta unutar gradilišta. Višak materijala koji je planiran za
ponovno korišćenje biće uskladišten na deponiji koju će
Nepravilno odlaganje odrediti inžinjer, na predodređenim lokacijama.
(deponovanje) iskopanog
materijala i zemljišta na lokaciji Potencijalno zagađeno zemljište mora se skladištiti odvojeno
projekta. od čistog zemljišta.
Zemljište i poljoprivredno zemljište
Višak zemljišta iz radova iskopavanja će se ponovo koristiti na

lokaciji. (mera za upravljanje otpadom).
Primjenjuju se i mere za zaštitu voda.
Kompaktiranje zemljišta 2 2 2 6 2 8 Svi pokreti vozila i mašina moraju biti organizovani i 2 1 2 5 1 6

prouzrokovano čestim prolascima kontrolisani unutar gradilišta, uz minimalnu upotrebu zelenih
teških mašina. površina.
Ispuštanje tečnosti (dizel gorivo, 2 2 2 6 3 9 Obezbediti opremu za sekundarno zadržavanje i opremu za 1 1 1 5 2 7
mazivo) tokom privremenog odgovor na prosipanje u slučaju nezgode.
skladištenja na gradilištu i
prilikom punjenja građevinskih Držati vozila i opremu u dobrom radnom stanju kako bi se
mašina gorivom. sprečilo curenje ulja i goriva.
Vozila i građevinsku mehanizaciju puniti gorivom na za to

određenim mestima.
Lokalna i trajna konverzija 2 2 2 6 4 10 Pokrov prirodne vegetacije mora se očuvati gde god je to 1 1 2 4 3 7
Biodiverzitet
trenutno prisutnih staništa. moguće, pogotovo upotrebom minimalne površine za

rad/manipulaciju.
Za sadnju travnjaka na staroj deponiji (nakon zatvaranja)

treba koristiti mešavinu semena trava i drugih lokalno
561
prisutnih biljaka (kao što su deteline - Trifolium spp.,

Medicago spp.).
Manja izmena manjeg dela korita 1 1 1 3 4 7 Nizak značaj – nije potrebna mera 1 1 1 3 4 7
Ošljanskog potoka u blizini
postojeće deponije
Uklanjanje zaštićenih biljnih vrsta 1 1 2 4 3 7 Trebalo bi premestiti jedinke zaštićenih vrsta gaveza 1 1 1 3 1 4
gaveza (Symphytum officinale L.), (Symphytum officinale L.) i sitnolisne lipe (Tilia cordata Mill.),
sitnolisne lipe (Tilia cordata Mill.). na odgovarajuću lokaciju ili koristiti za ozelenjavanje jedinke
ovih vrsta (iz rasadnika).
Uklanjanje zaštićenih vrsta 1 2 3 6 4 10 Jedinke zaštićenih vrsta šumskog gloga (Crataegus laevigata 1 1 2 4 2 6
šumskog gloga (Crataegus (Poir.) DC) i belog gloga (Crataegus monogyna Jack.) koristiti
laevigata (Poir.) DC) i belog gloga u formiranju zelenog pojasa.
(Crataegus monogyna Jack.)
Sretanje drugih zaštićenih vrsta 2 1 3 6 2 8 Tokom izvođenja radova, u slučaju susreta strogo zaštićenih 1 1 1 3 2 5
flore i faune. vrsta, moraju se preduzeti sve potrebne mere zaštite.
Nadležne vlasti (Zavod za zaštitu prirode Srbije) moraju biti
informisane i preduzete mere prema njihovim uputstvima.
Moguća pojava invazivnih vrsta 2 2 2 6 3 9 Sve jako invazivne vrste prisutne u projektnom području 1 1 1 3 2 5
na površinama modifikovanim treba ukloniti kako bi se usporila disperzija semena izvan
tokom izgradnje, i disperzija projektnog područja.
semena postojećih invazivnih
vrsta. Redovno uklanjati jako invazivne vrste sa svih površina ako se
ponovno pojave (naročito ambroziju (Ambrosia
artemisiifolia) koja se brzo razvija).
562
Smetanje faune (buka, vibracije, 1 2 1 4 3 7 Nizak značaj – nije potrebna mera 1 2 1 4 3 7

češće prisustvo ljudi).
Promena u rasporedu sisara, 1 1 1 3 4 7 Nizak značaj – nije potrebna mera 1 1 1 3 4 7

gmizavaca, artropoda (uključujući
i zaštićene vrste insekata) u
građevinskoj zoni.
Stradanje mladunaca usled 3 1 3 7 2 9 Radovi uklanjanja prirodne vegetacije u planiranoj projektnoj 1 1 1 3 1 4

uništavanja gnezda tokom zoni trebali bi se striktno vršiti od početka septembra do kraja
izgradnje. februara kako bi se zaštitila fauna ptica koje se gnezde na
lokaciji. Ukoliko se uklanjanje vegetacije mora učiniti izvan
ovog perioda, to se mora onda raditi pod stalnim nadzorom
ekologa (ornitologa) kako bi se osiguralo da će se, ako je
potrebno, preduzeti odgovarajući koraci.
Promene populacije ptica koje se 3 1 2 6 4 10 Pozitivan uticaj – nije potrebna mera 3 1 2 6 4 10
hrane na deponiji (naročito rečni
galeb) bliže prirodnoj dinamici
populacije.
Smanjenje unosa toksičnih
materija.
Ne očekuju se uticaji - - - - - - - - - - - - -
Zaštićena područja
563
1 2 1 4 4 8 Da bi se ograničio uticaj motora, sva vozila će biti u skladu sa 1 2 1 4 4 8

propisima, motori će se isključivati kada se mašine ne koriste,
a upotrebljavaće se dizel sa niskim sadržajem sumpora na
svim mašinama.
Što se tiče prašine, biće preduzete sledeće mere: podizanje
Vazduh
Emisije izduvnih gasova i prašine. efektivnih barijera na odgovarajućim mestima, raspored

mašina, čišćenje vozila, aktivnosti kod kojih dolazi do
emitovanja prašine biće locirane daleko od osetljivih
receptora, sve vrste tereta ili gomile zemljišta će biti
pokrivene ili zalivane i biti čuvane što je moguće kraće.
Uticaj je ograničen tokom 1 1 1 3 4 7 1 1 1 3 4 7
Bu
Standardne mere iz dobre prakse bez specifičnog uticaja.

ka
izvođenja građevinskih radova.

Gubitak područja prirodne 1 2 1 4 4 8 Koristiti zeleni prostor u okruženju što je manje moguće. 1 1 1 3 3 6
sukcesije (70 ha), poljoprivrednih Obnoviti moguće oštećene oblasti.
površina (10 ha) i šuma (5 ha). (*deo područja prirodne sukcesije zamenjen je zelenim
pojasom unutar granice projekta)
Pejzaž
Oblikovanje novih pejzažnih 1 2 1 4 4 8 Nakon završetka faze izgradnje, zemljište bez izgrađenih 1 1 1 3 3 6
struktura na mestu postojećih objekata se vraća u svoje prvobitno stanje, a zelene površine
pejzažnih šema. treba da budu zasađene sa izvornim vrstama iz neposrednog
okruženja. Tokom iskopavanja, površinsko zemljište će biti
odvojeno, a biće korišćeno za sanaciju terena nakon
završetka radova.
Potencijalni* uticaj na arheološki 4 2 2 8 2 10 U fazi projektovanja ishodovanje uslova od nadležne 1 2 2 5 2 7
lokalitet. institucije za zaštitu kulturne baštine. U svim narednim
(* ako se dokaže tokom fazama razvoja projekta pridržavati se zahteva i smernica
Kulturno nasleđe
arheološkog nadgledanja) nadležne institucije za zaštitu kulturne baštine. (Mera faze

pripreme projekta)
Ako se tokom radova otkriju arheološki materijali bilo gde u
planiranom projektnom području, obavestiti nadležnu
instituciju, tačnije Zavod za zaštitu spomenika kulture grada
Beograda i postupiti u skladu s njihovim daljim uputstvima
Primeniti proceduru slučajnog nalaska (videti prilog 18).
564
Generalno narušavanje kulturnog 2 2 2 6 3 9 Pejzažne mere za ublažavanje i zeleni pojas se mogu primeniti 1 2 2 5 2 7
konteksta.
Prevoz i isporuka materijala Izraditi Plan upravljanja saobraćajem na i van lokacije. Po

Infrastruktura
kamionima duž postojeće putne potrebi, obezbedite alternativne pristupe kompleksu.

mreže - postojeći regionalni put
2 3 1 6 3 9 Planirati puteve za prevoz kamiona kako bi se izbegao 1 2 1 4 3 7
sa dve trake (Smederevski put)
mogao bi biti zagušen. neočekivan saobraćaj.
Neophodno je postavljanje znakova upozorenja i
obaveštenja uz put za kamionski saobraćaj.
Otpad koji se stvara tokom izgradnje će se sortirati na lokaciji
(iz domaćinstva, plastika, karton, opasan otpad), koristeći
odgovarajuće skladište (namenski kontejneri itd.).
Gradilište treba da bude opremljeno odgovarajućim brojem
Pojava različitih vrsta opasnog i kontejnera, skipova i kanti za smeće - uključujući i rezervoare
Otpad
neopasnog otpada. 3 2 1 6 4 10 koji nepropustaju tečnost za tečni otpad. 1 1 1 3 4 7

Srušiti postojeće trotoare, materijal od rušenja može se
koristiti kao osnova za očvršćivanje pristupnih ili komunalnih
puteva u pratećim investicionim projektima.
Višak zemljišta od radova iskopavanja će se ponovo koristiti
na lokaciji.
565
F.1.3. Faza rada
F.1.3.1. Opšte
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Obezbediti sistem za praćenje i vođenje evidencije svih ulaznih otpada po vrsti,
energiji, vodi i hemijskoj potrošnji.
Deponija i EfW Obezbediti sistem za praćenje i vođenje evidencije svih emisija kako je to zahtevano
primenjivom regulativom i dobrim industrijskim praksama.
EfW Sistem monitoringa mora uključivati podatke o proizvodnji električne i termalne
energije (električna i toplotna efikasnost).
Deponija Sistem monitoringa mora uključiti proizvodnju biogasa i procednih voda i njihov
tretman u skladu sa primenjivim propisima i dobrim industrijskim praksama.
F.1.3.2. Voda
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija Zakopani rezervoar za dizel gorivo mora biti opremljen sa dvostrukim plaštom i
tankvanom od armiranog betona.
Deponija i EfW U svim oblastima u kojima se može javiti curenje tečnosti (dizel gorivo, ulje,
hemikalije, itd.), odgovarajući odvodi će biti instalirani sa odvodnjavanjem na tretman
u taložniku i/ili separatoru masti i ulja, u skladu sa projektom.
Deponija Strukturnu stabilnost i vodonepropusnost sistema završnog pokrivača treba redovno
pratiti.
Deponija i EfW Separatore za ulje treba redovno održavati.
Deponija i EfW Sadržajem u separatoru ulja i masti treba da upravlja ovlašćena kompanija izvođača
radova.
Deponija Zbog velikih dnevnih količina padavina, potrebno je kontrolisati i redovno održavati
stanje obodnih kanala.
F.1.3.3. Zemljište i poljoprivredno zemljište

Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija Neophodne su redovne kontrole sistema za odvodnju površinske vode kako bi se
obezbedilo da se odvod površinskih voda ne akumulira na lokaciji. Obezbediti
adekvatne adsorbente za sakupljanje prosutih tečnosti (naftni proizvodi, hemikalije
itd.).
Deponija Adekvatno dnevno pokrivanje odloženog otpada kako bi se sprečilo raspršivanje lakih
frakcija iz tela deponije (prašina, papir, vreće, itd.) i smanjila infiltracija kišnice.
Deponija Višak zemljišta iz radova iskopavanja će se ponovo koristiti na lokaciji.
F.1.3.4. Biodiverzitet
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija Kako bi se sprečilo sakupljanje galebova u velikom broju i hranjenje na lokaciji,
područja nove deponije bi trebalo svakodnevno pokrivati.
Deponija Redovno kontrolisati integritet ograde oko deponije kako bi se sprečili veliki sisari da
uđu na lokaciju projekta.
Deponija Redovno uklanjati jako invazivne vrste sa svih površina ako se ponovo pojavljuju.
566
Deponija Košenje zatvorene deponije treba obavljati samo jednom godišnje, kako bi se
omogućila sukcesija prirodnih travnatih zajednica i sprečilo da galebovi koriste ovu
oblast kao stanište za okupljanje (loafing habitat).
Deponija Dozvolite razvoj visoke zeljaste vegetacije gde god je moguće (blizu puteva, kanala,
laguna).
Deponija Pokrivene površine aktivne nove deponije koja se neće koristiti najmanje mesec dana,
treba posaditi (sa mešavinom brzo rastućih trava).
Deponija i EfW Spoljni izvori svetlosti treba da budu usmereni na dole, tj. da budu usmereni na radne
površine.
F.1.3.5. Vazduh
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
EfW Tokom epizode visokog zagađenja na području Beograda, a nakon razmatranja u
odnosu na rezultate programa monitoringa, tretmanom dimnih gasova može se
poboljšati dodavanjem dodatnih količina reagensa. Tačne količine uključene i uslovi
za pokretanje će biti procenjene posebnom studijom koja se vrši nakon čitave godine
praćenja kvaliteta vazduha.
Deponija Dimne gasove treba redovno pratiti.
Oblast nove deponije treba svakodnevno pokrivati.
Efikasno praćenje sistema za apstrakciju i sagorevanje gasa radi kontrole i sprečavanja
gubitka gasa
Brzo prekrivanje i upotreba materijala koji se postavlja na istovareni otpad radi
sprečavanja širenja mirisa.
Deponija i EfW Zeleni pojas će imati značajan uticaj na disperziju zagađivača vazduha u blizini
lokacije, posebno kada dostigne punu veličinu. Prilično je teško precizno proceniti
smanjenje zagađenja usled zelenog pojasa, ali indijska bibliografija, koja je
specijalizirana za ovu temu, ukazuje na to da se značajno smanjenje koncentracije
može postići zbog pravilno projektovanog zelenog pojasa. Ovo je posebno važno za
zagađenje česticama i njihovo deponovanja.
F.1.3.6. Buka
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Tokom pauze ili dugoročnog stajanja isključite motore teških građevinskih mašina.
Deponija Za sve zaposlene koji su u aktivnom kontaktu sa izvorima buke, obezbedite
odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu.
EfW Pridržavati se srpskih i EU standarda.
EfW Obezbediti odgovarajuća kućišta i antivibracione uloške i opremu i obezbediti
odgovarajuću zvučnu izolaciju na i unutar zgrada sa značajnim izvorima buke i
vibracija.
EfW Obezbeđivanje supresora buke na spoljnim emiterima buke.
EfW Držati sva vrata koja vode spolja zatvorena.
F.1.3.7. Pejzaž
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija U okviru zelenog pojasa potrebno je ukloniti i zameniti oštećenu ili suvu vegetaciju sa
istim primercima vrste.
567

Ne primenjuje se nijedna mera.
F.1.3.9. Saobraćaj i transport

Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Pridržavati se Plana upravljanja saobraćajem na i van lokacije.
Deponija i EfW Organizovano i kontrolisano kretanje vozila unutar definisanih saobraćajnica.
Deponija i EfW Postavljanje ograničenja brzine za vozila.
Deponija Pranje točkova na vozilima vrši se u zoni ulaza i izlaza pre ulaska na javni put.
F.1.3.10. Otpad
Komponenta
Mera ublažavanja
projekta
Deponija i EfW Otpad koji se stvara tokom rada kao što su kancelarijski otpad, ambalaža, opasan
otpad itd. biće sortirani na lokaciji, koristeći odgovarajuće skladište (namenske
skipove, kabinete za opasan otpad, itd.).
EfW Čvrsti otpad od tretmana dimnih gasova, indeksni br. 19 01 07 *, APCR koji sadrže
opasne materije, indeksni br. 19 01 13 * i kotlovska prašina koja sadrži opasne
materije, indeksni br. 19 01 15 *, čuvaće se u silosima specijalno projektovanim za tu
svrhu, sprečavajući otpuštanje APCR (praškasti materijal) u vazduh pre procesa
solidifikacije i hemijske stabilizacije.

TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
568
VEROVAT.
VEROVAT.
Tema
EFEKAT
EFEKAT
MAGN.
MAGN.
ENV.S.
ENV.S.
Uticaj Mera
IMP.
IMP.
STS
STS
Lokalno privremeno ili trajno 1 1 1 3 4 7 Nizak značaj – nije potrebna mera 1 1 1 3 4 7
presretanje toka podzemnih voda u
Vode
sedimentima niske opskrbe vodom, sa

skromnim prinosom vode i slabe
propustljivosti
Curenje zagađene vode u zemljište i 3 3 3 9 2 11 Neophodne su redovne kontrole sistema za odvodnju 2 2 2 6 1 7
poljoprivredno zemljište. površinske vode kako bi se obezbedilo da se površinska voda
ne akumulira na lokaciji.
Obezbediti adekvatne adsorbente za sakupljanje prosutih
tečnosti (naftni proizvodi, hemikalije itd.).
Zemljište i poljoprivredno zemljište
Širenje otpada sa deponije, nošenog 2 3 2 7 3 10 Odgovarajuće dnevno pokrivanje odloženog otpada kako bi 1 1 1 3 3 6
vetrom ili pticama. se sprečilo rasipanje lakih frakcija iz tela deponije (prašina,
papir, vreće, itd.) i smanjiti infiltraciju kišnice.
Primenjuju se projektne mere za Pejzaž vezane za zeleni
pojas.
Disperzija prašine sa CDW (drobljenje 2 2 2 6 2 8 Primenjuju se projektne mere za Pejzaž vezane za zeleni 1 1 1 3 2 5
građevinskog otpada) pojas.
Erozija zemljišta. 2 2 2 6 3 9 Primenjuju se projektne mere za Pejzaž vezane za zeleni 2 2 2 6 1 7

pojas.
Iskopavanje zemlje. 3 3 3 5 4 9 Uticaj je neizbežan na lokaciji – međutim, višak zemljišta od - - - - - -

radova iskopavanja treba ponovo koristiti na lokaciji.
569
Moguća erozija zemljišta i pojava 3 3 3 8 3 11 Redovno uklanjati izuzetno invazivne vrste sa svih površina 1 3 2 6 1 7
invazivnih vrsta ako se pojave ili ponovo vrate.
Košenje zatvorene deponije treba obavljati samo jednom
godišnje, kako bi se omogućila sukcesija prirodnih travnatih
zajednica i sprečilo da galebovi koriste ovu oblast kao
stanište za okupljanje (loafing habitat).
Dozvoliti razvoj visokih zeljastih vrsta gde god je moguće
(blizu puteva, kanala, laguna).
Pokrivene površine aktivne nove deponije koja se neće
koristiti najmanje mesec dana, treba posaditi (sa
mešavinom brzo rastućih trava).
Prirodni porast biodiverziteta biljaka na 2 2 2 6 4 10 Pozitivan uticaj – nisu potrebne mere 2 2 2 6 4 10
Biodiverzitet
lokaciji stare deponije

Smanjenje zagađenja voda i poboljšanje 4 3 4 11 4 15 Pozitivan uticaj – nisu potrebne mere 4 3 4 11 4 15
ekoloških uslova Ošljanskog potoka i
Ošljanske bare
Formiranje pokrivača prašine preko 1 1 1 3 3 6 Nizak značaj – nije potrebna mera 1 1 1 3 3 6
vegetacije u blizini CDW platforme
Velike životinje koje ulaze i hrane se na 2 2 2 6 3 9 Redovno kontrolisanje integriteta ograde oko deponije kako 1 2 2 5 1 6
deponiji bi se sprečili veliki sisari da uđu na lokaciju projekta.
Promene populacije ptica koje se hrane 3 3 3 7 4 11 Da bi se zadržao ovaj pozitivan uticaj, propisuje se mera: 3 3 3 7 4 11
na deponiji (naročito rečni galeb) bliže Kako bi se sprečilo sakupljanje galebova u velikom broju i
prirodnoj dinamici populacije. hranjenje na lokaciji, područja nove deponije bi trebalo
Smanjenje unosa toksičnih materija. svakodnevno pokrivati.
Smetanje faune usled zagađenja 1 2 2 5 3 8 Spoljni izvori svetlosti treba da budu usmereni na dole, tj. da 1 1 2 4 1 5
svetlom. budu usmereni na radne površine.
Uticaj EfW emisija u vazduh na faunu 1 1 1 3 3 6 Nizak značaj – nije potrebna mera 1 1 1 3 3 6
570
Unapređenje uslova staništa zbog 4 3 4 11 4 15 Pozitivan uticaj – nisu potrebne mere 4 3 4 11 4 15

Zaštićena područja
smanjenja zagađenja Ošljanske bare
Prekoračenje NO2 i benzena prema IFC i 2 3 2 7 4 11 S obzirom na to da su hipotetske emisije u ESIA veoma 1 1 1 3 4 7
srpskim standardima konzervativne, izvesti novu simulaciju sa „emisijama na
terenu".
Tokom epizode visokog zagađenja na području Beograda, a
nakon razmatranja rezultata programa monitoringa,
tretmanom dimnih gasova može se poboljšati dodavanjem
dodatnih količina reagensa. Tačne količine uključene i uslovi
Vazduh
za pokretanje će biti procenjene posebnom studijom koja se

vrši nakon čitave godine praćenja kvaliteta vazduha.
Dimne gasove treba redovno pratiti.
Oblast nove deponije treba svakodnevno pokrivati.
Efikasno praćenje sistema za ekstrakciju i sagorevanje gasa
radi kontrole i sprečavanja gubitka gasa.
Brzo prekrivanje i upotreba materijala koji se postavlja na
istovareni otpad radi sprečavanja širenja mirisa.
Projekat neće uticati na povećanje buke. - - - - - - Kako nema specifičnog uticaja primenit će se standardne - - - - - -
mere dobre prakse.
Buka
Vizuelni uticaj elemenata projekta (na 4 4 2 8 4 12 U okviru zelenog pojasa potrebno je ukloniti i zameniti 1 3 2 6 3 9
veliku udaljenost - EfW dimnjak, ostali oštećenu ili suvu vegetaciju sa jedinkama iste vrste.
Pejzaž
elementi projekta – na malu udaljenost). *ostale mere ublažavanja za pejzaž i plan za zeleni pojas iz
projekta se moraju primeniti
571
Generalna degradacija kulturnog 2 3 2 7 3 10 * primenjuju se mere ublažavanja za pejzaž i planovi za 1 3 2 6 2 8

Kulturno nasleđe
konteksta. zeleni pojas
Pridržavati se Plana upravljanja saobraćajem na i van

Povećanje budućeg saobraćaja lokacije.
(isporuke). Vozila za otpad, kao i privatna
Infrastruktura
vozila na lokaciji, predstavljaju 2 3 1 6 4 10 Organizovano i kontrolisano kretanje vozila unutar 2 3 1 6 1 7

potencijalni rizik od sudara. definisanih saobraćajnica.
Postavljanje ograničenja brzine za vozila.

Moguć prenos blata sa točkova na Pranje točkova na vozilima vrši se u zoni ulaza i izlaza pre
1 3 1 5 4 9 1 1 1 3 2 5
puteve van deponije. ulaska na javni put.
Otpad koji se stvara tokom operacija kao što je kancelarijski
otpad, ambalaža, opasan otpad itd. biće sortirani na licu
1 1 1 3 4 7
mesta, koristeći odgovarajuće skladište (namenske
kontejnere, kabinete za opasan otpad, itd.).
Na lokaciji će se generisati različiti tipovi Čvrsti otpad od tretmana dimnih gasova, indeksni br. 19 01
Otpad
otpada. 1 2 1 4 4 8 07 *, APCR koji sadrže opasne materije, indeksni br. 19 01 13

* i kotlovska prašina koja sadrži opasne materije, indeksni
br. 19 01 15 *, čuvaće se u silosima specijalno projektovanim 1 1 1 3 4 7
za tu svrhu, sprečavajući otpuštanje APCR (praškasti
materijal) u vazduh pre procesa solidifikacije i hemijske
stabilizacije.
572
F.1.4. Tehnološki rizik
F.1.4.1. Faza pripreme Projekta

Komponenta
Mere ublažavanja
Projekta
Deponija i EfW U inicijalnoj fazi, izraditi projekat pripremnih radova sa obaveznim odeljkom koji se
odnosi na protivpožarnu zaštitu (projekt zaštite od požara) i mere zaštite na radu.
EfW Izvođač EPC-a (putem odgovarajuće koordinacije među svojim podređenim
projektantima) preduzima procenu rizika svojih (njihovih) projektnih aktivnosti.
Procene sprovedene tokom faze projektovanja moraju obuhvatiti sve aspekte
zdravlja i sigurnosti kao i opasnosti. I kvalitativne i kvantitativne tehnike procene rizika
će se koristiti i uključiti, gde je to moguće, Opasnost i operativnost (HAZOP, izvedena
kao kvantitativna metoda), FMECA, SIL, LOPA, ALM (Access lifting and maintenance)
itd, studije.
F.1.4.2. Faza izgradnje

Komponenta
Mere ublažavanja
Projekta
Deponija i EfW Obučiti radnike u vezi sa čišćenjem usled prolivanja (opasnih) materija.
Deponija i EfW Obezbediti adekvatne adsorbente za prikupljanje tečnosti (naftni proizvodi,
hemikalije itd.) u slučaju prosipanja.
Deponija i EfW U slučaju akcidenta ukloniti kontaminirano zemljište i tretirati ga kao opasan otpad.
Deponija i EfW Sprečavanje erozije zaštitnih padina deponije metodom konstrukcije kosina u odnosu
na izračunavanje stabilnosti, kako bi se sprečilo prodiranje otpada iz tela deponije.
F.1.4.3. Operativna faza

Komponenta
Mere ublažavanja
Projekta
Deponija Redovno kontrolisati zaštitne padine tela deponije kako bi se sprečila erozija otpada
i klizišta.
Deponija Poboljšati akcioni plan za održavanje stabilnosti deponije (prvi nacrt, za ilustraciju, dat
je u Prilogu 17).
Deponija i EfW Postavite tabele sa odgovarajućim tekstualnim upozorenjima o opasnosti i zabranite
određene aktivnosti.
Deponija i EfW Projektovati i i implementirati sistem video nadzora.
Deponija i EfW Opremiti objekate sa detektorima gasa i požara, alarmnim sistemima i
protivpožarnom opremom (npr. unutrašnjom i spoljnom hidrantnom mrežom,
stabilnim sistemom za gašenje požara, mobilnim aparatima za gašenje požara itd.).
Oprema treba održavati u dobrom stanju (od strane ovlašćenih kompanija) i treba da
budelako dostupna.Oprema treba da odgovara dimenzijama i upotrebi prostorija,
ugrađenoj opremi, fizičkim i hemijskim svojstvima prisutnih supstanci i maksimalnom
broju prisutnih ljudi.
Deponija i EfW Sistemi protivpožarne zaštite i alarm moraju biti vidljivi i čujni.
Deponija i EfW Obezbediti ručno opremu za gašenje požara koja je lako dostupna i jednostavna za
korišćenje.
573
Deponija i EfW Plan reagovanja u vanrednim situacijama treba da bude pripremljen da pokrije
sledeće:
• • Koordinacija planiranja: Procedure treba pripremiti za:
o Informisanje javnih agencija i službi za hitne slučajeve (npr.
Ministarstvo unutrašnjih poslova - Odsek za vanredne situacije)
o Dokumentovanje prve pomoći i hitne medicinske terapije
o Preduzimanje akcija u hitnim slučajevima
o Razmatranje i ažuriranje Plana reagovanja u vanrednim situacijama
kako bi se odrazile promene, i osiguralo da su zaposleni informisani
o takvim promena
• Obuka: Zaposleni i izvođači radova trebaju biti obučeni za procedure tokom
hitnih slučajeva.
• Oprema za hitne slučajeve: Procedure treba pripremiti za korišćenje,
inspekciju, testiranje i održavanje opreme za hitan odgovor.
Deponija i EfW Obezbediti pristupne puteve za protivpožarna vozila.
Deponija i EfW Razviti Projekat zaštite od požara.
Deponija Sprovoditi redovnu kontrolu i nadgledanje tela deponije i drugih objekata i zgrada
kako bi se obezbedilo blagovremeno reagovanje na moguće akcidentne situacije -
požari manjeg i većeg obima, curenja, prosipanja itd.
Deponija i EfW Spoljašnje instalacije, kao i unutar zatvorenog prostora gde će se instalirati
tehnološka oprema, moraju biti detaljno zonirane prema opasnosti od eksplozije ili
propisati mere zaštite od eksplozije ako je potrebno.
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
574

Tema
VEROVAT.
VEROVAT.
Uticaj Mera
EFEKAT
EFEKAT
MAGN.
MAGN.
ENV.S.
ENV.S.
IMP..
IMP.
STS
STS
Mogućnost zagađenja podzemnih Obučiti radnike u vezi sa čišćenjem usled prolivanja (opasnih)
voda kao rezultat slučajnog materija.
prolivanja veće količine goriva
2 2 2 6 3 9 Obezbediti adekvatne adsorbente za prikupljanje tečnosti (naftni 1 2 2 5 2 7
nad nezaštićenim zemljištem.
proizvodi, hemikalije itd.) u slučaju prosipanja.
U slučaju akcidenta ukloniti kontaminirano zemljište i tretirati ga kao

opasan otpad.
Erozija otpada i klizišta Sprečavanje erozije zaštitnih padina deponije metodom konstrukcije
kosina u odnosu na izračunavanje stabilnosti, kako bi se sprečilo
prodiranje otpada iz tela deponije.
Tehnološki rizik
2 2 1 5 3 8 Redovno kontrolisati zaštitne padine tela deponije kako bi se sprečila 1 2 1 4 2 6

erozija otpada i klizišta.
Poboljšati akcioni plan za održavanje stabilnosti deponije (prvi nacrt,

za ilustraciju, dat je u Prilogu 17).
Zdravlje, bezbednost i rizik od Postaviti tabele sa odgovarajućim tekstualnim upozorenjima o

požara opasnosti i zabraniti određene aktivnosti.
Projektovati i implementirati sistem video nadzora.

4 2 2 8 4 12 3 2 2 7 3 10
Opremiti objekate sa detektorima gasa i požara, alarmnim sistemima
i protivpožarnom opremom (npr. unutrašnjom i spoljnom
hidrantnom mrežom, stabilnim sistemom za gašenje požara,
mobilnim aparatima za gašenje požara itd.). Oprema se treba
575

Tema
VEROVAT.
VEROVAT.
Uticaj Mera
EFEKAT
EFEKAT
MAGN.
MAGN.
ENV.S.
ENV.S.
IMP..
IMP.
STS
STS
održavati u dobrom stanju (od strane ovlašćenih kompanija) i treba
da bude lako dostupna.Oprema treba da odgovara dimenzijama i
upotrebi prostorija, ugrađenoj opremi, fizičkim i hemijskim
svojstvima prisutnih supstanci i maksimalnom broju prisutnih ljudi.
Sistemi protivpožarne zaštite i alarm moraju biti vidljivi i čujni.
Obezbediti ručno opremu za gašenje požara koja je lako dostupna i

jednostavna za korišćenje.
Plan reagovanja u vanrednim situacijama treba da bude pripremljen

da pokrije sledeće:
• Koordinacija planiranja: Procedure treba pripremiti za:
o Informisanje javnih agencija i službi za hitne slučajeve (npr.

Ministarstvo unutrašnjih poslova - Odsek za vanredne
situacije)
o Dokumentovanje prve pomoći i hitne medicinske terapije
o Preduzimanje akcija u hitnim slučajevima
o Razmatranje i ažuriranje Plana reagovanja u vanrednim

situacijama kako bi se odrazile promene, i osiguralo da su
zaposleni informisani o takvim promena
• Obuka: Zaposleni i izvođači radova trebaju biti obučeni za

procedure tokom hitnih slučajeva.
576

Tema
VEROVAT.
VEROVAT.
Uticaj Mera
EFEKAT
EFEKAT
MAGN.
MAGN.
ENV.S.
ENV.S.
IMP..
IMP.
STS
STS
• Oprema za hitne slučajeve: Procedure treba pripremiti za
korišćenje, inspekciju, testiranje i održavanje opreme za hitan
odgovor.
Obezbediti pristupne puteve za protivpožarna vozila.
Razviti Projekat zaštite od požara.
Sprovoditi redovnu kontrolu i nadgledanje tela deponije i drugih

objekata i zgrada kako bi se obezbedilo blagovremeno reagovanje na
moguće akcidentne situacije - požari manjeg i većeg obima, curenja,
prosipanja itd.
Spoljašnje instalacije, kao i unutar zatvorenog prostora gde će se

instalirati tehnološka oprema, moraju biti detaljno zonirane prema
opasnosti od eksplozije ili propisati mere zaštite od eksplozije ako je
potrebno.
577
F.2. ZAJEDNICA, ZDRAVLJE I BEZBEDNOST
F.2.1. Faza pripreme Projekta
Project component Mitigation measure

Deponija i EfW Sprovođenje Akcionog plana za preseljenje i Akcionog plana za obnovu egzistencije
(obaveza Grada Beograda).
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
578
Procenjeni troškovi
Odgovornost
Uslovi
Tema
Uticaj Mera
VEROVAT.
VEROVAT.
EFEKAT
EFEKAT
MAGN.
MAGN.
SOC.S.
SOC.S.
IMP.
IMP.
STS
STS
Aktivnosti pre izgradnje će
omogućiti dodatne Pozitivan uticaj – nisu potrebne
2 2 2 6 4 10 2 2 2 6 4 10 - - -
mogućnosti za mere
zapošljavanje.
Društveni rizik i uticaj
Raseljavanje romskih
porodica koje žive u
neformalnom naselju na
4 4 2 10 4 14
deponiji Vinča i na zemljištu
namenjenim izgradnji Implementacija Akcionog plana Biće definisano u Akcionom planu TDO u
komunalne infrastrukture. Grad
preseljenja i Akcionog plana za preseljenja i Akcionom planu za RAP i IFI
Beograd
Projekat će uticati na obnovu egzistencije. obnovu egzistencije. LRAP
standard sakupljača otpada
i na njihova domaćinstava, 4 4 2 10 4 14
jer više neće moći da se
bave ovom aktivnošću.
579
F.2.2. Faza izgradnje
Komponenta
Mere ublažavanja
Projekta
Deponija i EfW Razviti i sprovesti program zaštite zdravlja i bezbednosti za radnike i javnost,
adresirajući sve sigurnosne probleme identifikovane u proceni i sve primenjive
sigurnosne standarde.
Deponija i EfW Otkriti relevantne informacije vezane za projekat kako bi se zainteresiranim stranama
i lokalnim zajednicama omogućilo da razumeju ove rizike i potencijalne uticaje, kao i
predložene mere prevencije, ublažavanja i mere u vanrednim situacijama.
Deponija i EfW Sprečiti ili smanjiti potencijal za izloženost zajednice opasnim materijama.
Deponija i EfW Pružanje informacija i podrška zainteresovanim sakupljačima otpada koji se prijavljuju
za druge mogućnosti zapošljavanja stvorene u okviru projekta, uključujući i fazu
izgradnje.
Deponija i EfW Obezbediti edukativni materijal i povećati svest kako bi se izbegla ili smanjila
mogućnost prenosa zaraznih bolesti koje mogu biti povezane sa prilivom privremenih
i / ili stalnih radnika (za zajednicu i radnike).
Deponija i EfW Pružiti pravovremene informacija sakupljačima otpada o očekivanom vremenskom
trajanju faze projekta.
Deponija i EfW Sprovoditi transparentnu i fer procedura regrutacije.
Deponija i EfW Podsticati ugovarače da angažuju lokalnu radnu snagu (ili, ako je moguće, postojeću
radnu snagu), tj. dati daju prednost kvalifikovanim i iskusnim podnosiocima prijava iz
lokalne zajednice.
Deponija i EfW Identifikovati sezonske radnike i osigurati da njihov položaj nije manje povoljan od
ostalih radnika koji vrše slične funkcije.
Deponija i EfW Podsticati ugovarače da angažuju žene, tj. razmišljaju o odgovarajućim kvalifikovanim
i iskusnim ženama kandidatima.
Deponija i EfW Svi radnici će biti obučeni za politiku "dobrog susedstva", kako bi se izbeglo izazivanje
poremećaja u okolnim selima, na primer u vezi sa bukom.
Deponija i EfW Saradnja i koordinacija sa lokalnim zdravstvenim, sigurnosnim i sigurnosnim
objektima.
Deponija i EfW Ograditi gradilište i kontrolisti ulaz. Zabrana ulaza i ostala upozorenja na ulazu na
gradilište postaviti na vidno mesto. Uspostaviti uslugu fizičko-tehničkog obezbeđenja
i nadzora (na primer, video nadzor na kritičnim tačkama kompleksa).
Deponija i EfW Uspostaviti zaštitu od požara, zdravlja i sigurnosti i zaštitu životne sredine.
Deponija i EfW Po potrebi treba obezbediti osnovni program stručnog usavršavanja i specijalne
kurseve kako bi se osiguralo da se radnici orijentišu na specifične opasnosti po
pojedinačnim radnim zadacima. Obuka treba adekvatno pokriti:
• Poznavanje materijala, opreme i alata (npr. teške mašine)
• Svest o opasnosti (poznata opasnost za specifične lokacije)
• Potencijalni rizici po zdravlje
• Bezbedne radne prakse (mere predostrožnosti da se spreči izlaganje, higijenski
zahtevi (odgovarajuća sredstva za dezinfekciju i sredstva za održavanje lične higijene
radnika), nošenje i upotreba lične zaštitne opreme (LZO) i odeće - rad na ekstremnim
temperaturama, rad sa hemikalijama, rad u uslovima povećanih nivoa buke itd.).
Osim toga, treba rasporediti odgovarajuće detektore gasa i specifičnu opremu
(bager, kamioni ...) koji su izloženi visokim nivoima čestica ili toksičnog gasa treba ih
zaštititi sistemima za filtriranje pod pritiskom.
• Odgovarajući odgovor na ekstremne operacije, incidente i nesreće
• Hitne procedure za požar, evakuaciju i prirodne katastrofe
580
Komponenta
Mere ublažavanja
Projekta
Deponija i EfW Radnici sa službama za spasavanje i pružanje prve pomoći treba da imaju posebnu
obuku kako ne bi greškom doveli do pogoršanja izloženosti i opasnosti po zdravlje za
sebe ili svoje kolege.
Deponija i EfW Kroz odgovarajuće ugovore, poslodavac treba da obezbedi da pružaoci usluga, kao i
izvođači i podizvođači, budu adekvatno obučeni pre početka zadataka.
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
581
Odgovornost
Uslovi
Tema
Uticaj Mera
VEROVAT.
VEROVAT.
EFEKAT
EFEKAT
MAGN.
MAGN.
SOC.S.
SOC.S.
IMP.
IMP.
STS
STS
Ogradi gradilište i kontrolisan ulaz. Na ulazu na
gradilište (na vidnom mestu) postaviti znakove Regul
zabrane ulaza i ostala upozorenja. Uspostaviti ativa,
Nedozvoljen ulaz 3 3 1 7 11 1 3 2 6 1 7 50000
uslugu fizičko-tehničkog obezbeđenja i nadzora Izvođač IFI,
evra
(na primer, video nadzor na kritičnim tačkama dobra
praksa
kompleksa).
Uspostaviti protivpožarnu zaštitu, zaštru i Regul

bezbednost na radu i zaštitu životne sredine. Izvođač - ativa,
IFI
Po potrebi treba obezbediti osnovni program
Zdravlje i bezbednost
stručnog usavršavanja i specijalne kurseve kako bi

se osiguralo da se radnici orijentišu na specifične
opasnosti po pojedinačnim radnim zadacima.
Obuka treba adekvatno pokriti:
Pitanja bezbednosti i • Poznavanje materijala, opreme i alata (npr.
4 2 2 8 4 12 teške mašine) 2 2 2 6 2 8
zdravlja na radu
• Svest o opasnosti (poznata opasnost za Regul
5000
specifične lokacije) Izvođač ativa,
evra
• Potencijalni rizici po zdravlje IFI
• Bezbedne radne prakse (mere predostrožnosti
da se spreči izlaganje, higijenski zahtevi
(odgovarajuća sredstva za dezinfekciju i sredstva
za održavanje lične higijene radnika), nošenje i
upotreba lične zaštitne opreme (LZO) i odeće - rad
na ekstremnim temperaturama, rad sa
582
hemikalijama, rad u uslovima povećanih nivoa

buke itd.). Osim toga, treba rasporediti
odgovarajuće detektore gasa i specifičnu opremu
(bager, kamioni ...) koji su izloženi visokim
nivoima čestica ili toksičnog gasa treba ih zaštititi
sistemima za filtriranje pod pritiskom.
• Odgovarajući odgovor na ekstremne operacije,
incidente i nesreće
• Hitne procedure za požar, evakuaciju i prirodne
katastrofe
Radnici sa službama za spasavanje i pružanje prve
pomoći treba da imaju posebnu obuku kako ne bi Regul
1000
greškom doveli do pogoršanja izloženosti i Izvođač ativa,
evra
opasnosti po zdravlje za sebe ili svoje kolege. IFI
Kroz odgovarajuće ugovore, poslodavac treba da
obezbedi da pružaoci usluga, kao i izvođači i Regul
podizvođači, budu adekvatno obučeni pre Izvođač - ativa,
početka zadataka. IFI
Razviti i sprovesti program zaštite zdravlja i

bezbednosti za radnike i javnost, adresirajući sve
sigurnosne probleme identifikovane u proceni i
sve primenjive sigurnosne standarde.
Otkriti relevantne informacije vezane za projekat
Privremeni poremećaji Regul
kako bi se zainteresiranim stranama i lokalnim
svakodnevice / Uticaji zajednicama omogućilo da razumeju ove rizike i BCE, ativa,
3 2 2 7 4 11 1 2 2 5 2 7 10000
od buke, prašine i Grad IFI,
Uticaj na društvo i rizik
potencijalne uticaje, kao i predložene mere evra

izduvnih gasova prevencije, ublažavanja i mere u vanrednim Beograd dobra
situacijama. praksa
Sprečiti ili smanjiti potencijal za izloženost

zajednice opasnim materijama.
Saradnja i koordinacija sa lokalnim zdravstvenim,
sigurnosnim i sigurnosnim objektima.
583
Druge mere ublažavanja koje bi mogle uticati na

stanovništvo propisane su u poglavljima koja se
odnose na kvalitet vazduha i buku.
Pozitivni uticaj, ali postoje neke mere koje treba

razmotriti:
Kratkoročne o Pružanje informacija i podrška
mogućnosti zainteresovanim sakupljačima otpada koji se
prijavljuju za druge mogućnosti zapošljavanja
zapošljavanja. Ovo će
stvorene u okviru projekta, uključujući i fazu
imati nekoliko
izgradnje.
pozitivnih uticaja na o Pružiti pravovremene informacija
ekonomiju sakupljačima otpada o očekivanom
angažovanjem lokalnih vremenskom trajanju faze projekta. Regul
radnika / kompanija. o Sprovoditi transparentnu i fer procedura BCE, ativa,
2 1 2 5 4 9 regrutacije.. 2 1 2 5 4 9 10000
Pored direktnog Grad IFI,
o Podsticati ugovarače da angažuju lokalnu evra
zapošljavanja na Beograd dobra
radnu snagu (ili, ako je moguće, postojeću praksa
gradilištima može biti radnu snagu), tj. dati daju prednost
mogućnost da lokalno kvalifikovanim i iskusnim podnosiocima
stanovništvo pruža prijava iz lokalne zajednice.
usluge podrške o Identifikovati sezonske radnike i osigurati da
(ugostiteljstvo, njihov položaj nije manje povoljan od ostalih
transport, itd.) radnika koji vrše slične funkcije.
o Podsticati ugovarače da angažuju žene, tj.
razmišljaju o odgovarajućim kvalifikovanim i
iskusnim ženama kandidatima.
o Obezbediti edukativni materijal i povećati
Prisustvo dodatne svest kako bi se izbegla ili smanjila
radne snage može imati mogućnost prenosa zaraznih bolesti koje
uticaj na lokalnu mogu biti povezane sa prilivom privremenih i
2 3 3 7 3 10 / ili stalnih radnika (za zajednicu i radnike). 1 2 2 5 2 7
zajednicu. S obzirom na
to da posao zahteva o Svi radnici će biti obučeni za politiku "dobrog
susedstva", kako bi se izbeglo izazivanje
veliki broj odvojenih
poremećaja u okolnim selima, na primer u
timova na svakom vezi sa bukom.
584
frontu i brojni frontovi

mogu raditi
istovremeno, očekuje se
da izvođač radova
dovede radnike na
gradilišta dnevno,
autobusima iz najbližih
gradova ili sela. U ovom
slučaju manja je
verovatnoća da će
radna snaga imati
negativan uticaj na
naselja; zaista, mnogi od
manje specijalizovanih
radnika mogli bi biti
angažovani lokalno i
živeti kod kuće.
585
F.2.3. Faza rada
F.2.3.1. Opšte
Komponenta
Mere ublažavanja
Projekta
Deponija i EfW Sprovođenje sistema zaštite životne sredine i socijalne uprave (ESMS)
F.2.3.2. Zajednica, zdravlje i bezbednost

Komponenta
Mere ublažavanja
Projekta
Deponija i EfW Obezbediti edukativni materijal i povećati svest kako bi se izbegla ili smanjila
mogućnost prenosa zaraznih bolesti koje mogu biti povezane sa prilivom privremenih
i / ili stalnih radnika (za zajednicu i radnike).
Deponija i EfW Pregledati i primeniti najbolju praksu u regionu u odnosu na tarife.
Deponija i EfW Saradnja i koordinacija sa lokalnim zdravstvenim, sigurnosnim i sigurnosnim
objektima.
Deponija i EfW Obezbediti mehanizme za žalbe radnika.
Deponija i EfW Zabraniti ulazak neovlašćenim licima, građanima, a posebno deci.
Deponija i EfW Po potrebi treba obezbediti osnovni program stručnog usavršavanja i specijalne
kurseve kako bi se osiguralo da se radnici orijentišu na specifične opasnosti po
pojedinačnim radnim zadacima. Obuka treba adekvatno pokriti:
• Poznavanje materijala, opreme i alata (npr. teške mašine)
• Svest o opasnosti (poznata opasnost za specifične lokacije)
• Bezbedne radne prakse (mere predostrožnosti da se spreči izlaganje, higijenski
zahtevi (odgovarajuća sredstva za dezinfekciju i sredstva za održavanje lične higijene
radnika), nošenje i upotreba lične zaštitne opreme (LZO) i odeće - rad na ekstremnim
temperaturama, rad sa hemikalijama, rad u uslovima povećanih nivoa buke itd.).
• Odgovarajući odgovor na ekstremne operacije, incidente i nesreće
• Hitne procedure za požar, evakuaciju i prirodne katastrofe
Deponija i EfW Radnici sa službama za spasavanje i pružanje prve pomoći treba da imaju posebnu
obuku kako ne bi greškom doveli do pogoršanja izloženosti i opasnosti po zdravlje za
sebe ili svoje kolege.
Deponija i EfW Obezbediti puteve evakuacije kroz planirani broj sigurnih komunikacija, stepenica i
izlaza sa sigurnim lokacijama na kompleksu.
Deponija i EfW Postavite tabele sa označenim putevima evakuacije i sigurnim mestom za montažu.
EfW Opasne prostorije (električne prostorije, kompresorske prostorije itd.), instalacije,
materijale, mere bezbednosti i izlazi u slučaju opasosti treba da budu propisno
obeleženi.
EfW Obezbediti znake (tekstualna upozorenja o riziku i zabrani određenih aktivnosti) koji
treba da budu u skladu sa međunarodnim standardima i da ih dobro poznaju i
razumeju radnici (npr. opasni materijali, toplota, visoki napon itd.).
EfW Sve posude koja mogu sadržati supstance koje su opasne kao posledica hemijskih ili
toksikoloških svojstava, ili temperature ili pritiska, treba označiti u pogledu sadržaja i
opasnosti ili odgovarajuće boje.
EfW Sistemi cevovoda koji sadrže opasne materije treba označiti smerom protoka i
sadržajem cevi, ili bojom kodiranim kad god cev prolazi kroz zid ili pod ili prekida ventil
ili spojni uređaj.
586
EfW Sigurno transportirati i skladištiti materijal koji je sklon kotrljanju, padanju i lomanju
itd.
TABELA LEGENDA
MAGN. Opseg uticaja
587
Odgovornost
VEROVAT.
VEROVAT.
Uslovi
Tema
EFEKAT
EFEKAT
MAGN.
MAGN.
SOC.S.
SOC.S.
Uticaj Mera
IMP.
IMP.
STS
STS
Po potrebi treba obezbediti osnovni
program stručnog usavršavanja i specijalne
kurseve kako bi se osiguralo da se radnici
orijentišu na specifične opasnosti po
pojedinačnim radnim zadacima. Obuka
treba adekvatno pokriti:
• Poznavanje materijala, opreme i alata
(npr. teške mašine)
• Svest o opasnosti (poznata opasnost za
specifične lokacije)
Zdravlje i bezbednost
• Bezbedne radne prakse (mere

predostrožnosti da se spreči izlaganje,
5.000 Regulati
Pitanje zaštite na radu 4 2 2 8 4 12 higijenski zahtevi (odgovarajuća sredstva za 1 2 2 5 2 7 BCE
evra va, IFI
dezinfekciju i sredstva za održavanje lične
higijene radnika), nošenje i upotreba lične
zaštitne opreme (LZO) i odeće - rad na
ekstremnim temperaturama, rad sa
hemikalijama, rad u uslovima povećanih
nivoa buke itd.). Osim toga, treba
rasporediti odgovarajuće detektore gasa i
specifičnu opremu (bager, kamioni ...) koji
su izloženi visokim nivoima čestica ili
toksičnog gasa treba ih zaštititi sistemima za
filtriranje pod pritiskom.
• Odgovarajući odgovor na ekstremne
operacije, incidente i nesreće
588
• Hitne procedure za požar, evakuaciju i

prirodne katastrofe
Radnici sa službama za spasavanje i
pružanje prve pomoći treba da imaju
1.000 Regulati
posebnu obuku kako ne bi greškom doveli BCE
evra va, IFI
do pogoršanja izloženosti i opasnosti po
zdravlje za sebe ili svoje kolege.
Obezbediti puteve evakuacije kroz planirani
Regulati
broj sigurnih komunikacija, stepenica i izlaza BCE -
va, IFI
sa sigurnim lokacijama na kompleksu.
Postavite tabele sa označenim putevima 1.000 Regulati
BCE
evakuacije i sigurnim mestom za montažu. evra va, IFI
Opasne prostorije (električne prostorije,
kompresorske prostorije itd.), instalacije,
2.000 Regulati
materijale, mere bezbednosti i izlazi u BCE
evra va, IFI
slučaju opasosti treba da budu propisno
obeleženi.
Obezbediti znake (tekstualna upozorenja o
riziku i zabrani određenih aktivnosti) koji
treba da budu u skladu sa međunarodnim 2.000 Regulati
BCE
standardima i da ih dobro poznaju i evra va, IFI
razumeju radnici (npr. opasni materijali,
toplota, visoki napon itd.).
Sve posude koja mogu sadržati supstance
koje su opasne kao posledica hemijskih ili
1.000 Regulati
toksikoloških svojstava, ili temperature ili BCE
evra va, IFI
pritiska, treba označiti u pogledu sadržaja i
opasnosti ili odgovarajuće boje.
Sistemi cevovoda koji sadrže opasne
1.000 Regulati
materije treba označiti smerom protoka i BCE
evra va, IFI
sadržajem cevi, ili bojom kodiranim kad god
589
cev prolazi kroz zid ili pod ili prekida ventil ili
spojni uređaj.
Sigurno transportirati i skladištiti materijal
Regulati
koji je sklon kotrljanju, padanju i lomanju BCE -
va, IFI
itd.
o Obezbediti edukativni materijal i
povećati svest kako bi se izbegla ili
smanjila mogućnost prenosa zaraznih
bolesti koje mogu biti povezane sa
Postrojenje za tretman prilivom privremenih i / ili stalnih
otpada može uticati na radnika (za zajednicu i radnike).
zdravlje stanovništva i o Saradnja i koordinacija sa lokalnim
njihov prihod. Takođe, u zdravstvenim, sigurnosnim i Regulati
BCE,
sigurnosnim objektima. 20.000 va, IFI,
slučaju trajnog 2 2 32 6 3 9 1 2 2 5 2 7 Grad
o Obezbediti mehanizme za žalbe evra dobra
zapošljavanja radnika, Beograd
radnika. praksa
svest o prenošenju
o Pregledati i primeniti najbolje prakse u
Socialni rizici i uticaji
zaraznih bolesti treba regionu u vezi sa tarifama.

stalno da se osvežava. Druge mere ublažavanja koje bi mogle
uticati na stanovništvo propisane su u
poglavljima koja se odnose na kvalitet
vazduha i buku.
Pozitivni uticaji mogu
proisteći iz zapošljavanja
lokalnih ljudskih resursa i
radne snage,
iskorištavanja kapaciteta
lokalnog smeštaja i 3 3 2 8 3 11 Pozitiv uticaj – nisu potrebne mere 3 3 2 8 3 11 - - -
prehrambene industrije
za radnike i saradnike,
porasta lokalne potrošnje
hrane, pića i drugih
svakodnevnih potreba.
590
Projekat će uticati na i Grad TDO u IFI

prihode skupljača otpada Beograd LRAP
i njihovih domaćinstava,
jer više neće moći da se 4 4 4 12 4 16 Biće definisano u Akcionom planu za obnobu egzistencije
uključe u ovu aktivnost
koja će uticati na njihove
prihode.
591
G. ANALIZA ALTERNATIVA130
Projekat je iniciran u pogledu pružanja različitih alternativa za upravljanje otpadom u Beogradu. Ove
alternative su diskutovane u izveštaju o E&S Scoping studiji i u procesu Konkurentnog dijaloga sa
ponuđačima. Ovaj odeljak predstavlja rezime alternativa koje su ranije razmatrane i objašnjava i
razloge za njihovo isključivanje u ažuriranom konceptu.
G.1.1. Opis originalnih alternativa
Komplet tenderske dokumentacije za prvi krug Konkurentnog dijaloga za JPP projekat ponudio je dve
potencijalne lokacije za EfW postrojenje (Slika G-1):
• Nova lokacija Vinča, koja bi ponudila prostor za nove deponije i EfW postrojenje; i
• Nova lokacija Cerak, koji bi alternativno mogao da se koristi za EfW postrojenje.
Slika G-1. Položaj prethodno razmatranih lokacija Vinča i Cerak

Izvor: Google Earth; Fichtner (April 2017)
Ovde su razmatrana 3 moguća koncepta Projekta, svi s ciljem tretiranja ZKO-a isporučenog sa teritorije
opština celog grada Beograda, uzimajući u obzir gore navedene dve lokacije:
• Opcija 1:
- Izgradnja postrojenje za mehaničko-biološkog tretmana (MBT) na novoj lokaciji Vinča, koja bi

proizvela gorivo iz otpada ;
130
Izvor za ovo poglavlje: Fichtner, April 2017, Environmental and Social Scoping Study for the Belgrade EfW
Project in Serbia, Amendment to the E&S Scoping Report)
592
- Transport goriva iz otpada na lokaciju Novi Cerak, blizu stambene površine koja se nalazi
približno 15 km zapadno od Vinče;
- Izgradnja nove kombinovane toplane-elektrane (CHP – combined heat and power) na novoj
lokaciji Cerak, u blizini postojeće toplane.
- Transport ostataka sagorevanja na lokaciju Nova Vinča, gde bi se gradile nove deponije.
• Opcija 2:
- Transport netretiranih ostataka pomešanih sa ZKO na lokaciju Novi Cerak;
- Spaljivanje ZKO u novoj spalionici koja bi bila izgrađena pored postojeće toplane na lokaciji
Novi Cerak;
- Transport ostataka sagorevanja na lokaciju Nova Vinča, gde bi se gradile nove deponije.
• Opcija 3:
- Spaljivanje netretiranih ostataka pomešanih sa ZKO na lokaciji Nova Vinča i u spalionici koja bi
bila tu izgrađena;
- Deponovanje ostataka sagorevanja na novoj deponiji koja bi bila izgrađena na lokaciji Nove
Vinče.
Pored svake navedene opcije, izvođaču je omogućeno da integriše opremu za uklanjanje reciklabilnih
ili organskih materijala (sortiranje, kompostiranje, digestija) radi daljeg smanjenja količine komunalnog
otpada koja bi se konačno obradila u postrojenjima za tretman navedenih opcija.
Pored toga, tretman, recikliranje, skladištenje i deponovanje građevinskog otpada je komponenta

svake od navedenih opcija.
Razmatrani su sledeći projektni delovi:
• Deo 1: Upravljanje postojećom deponijom od strane JKP:
- Rad postojeće deponije Vinča u prelaznom periodu projekta od 3 godine (2016. - kraj 2018.
godine).
• Deo 2: Mere iz Projekta JPP implementirane od strane JPP-izvođača:
- Sanacija i zatvaranje postojeće deponije u Vinči, uključujući postrojenja za tretman

deponijskog gasa (LFG – landfill gas), dobijanje energije i postrojenja za tretman procednih
voda
• Deo 3: Izgradnja nove deponije na lokaciji Nova Vinča, koja obuhvata:
- Privremenu deponiju
- Deponiju za ostatke tretmana sagorevanja, uključujući postrojenje za sazrevanje ili

solidifikaciju ovih ostataka
- Postrojenje za reciklažu građevinskog otpada i deponiju inertnog otpada
593
• Deo 4: Faza izgradnje i O&M (Operation and Management) za tri EfW opcije odabrane kao
najpogodnije u trenutnoj fazi projekta; preliminarna procena 3 EfW opcije.
Kratak pregled tehničkih karakteristika postrojenja koja su prethodno razmatrana:
• Postrojenje za mehaničko-biološki tretman (Vinča):

• Projektovani kapacitet = 500,000 t otpada/god
• Potrebna površina: 6 ha
• Procesiranje otpada:
• Sanitarna deponija = 93,600 t/god
• Metal za reciklažu = 4,300 t/god
• Kombinovana toplana-elektrana (CHP) (Vinča ili Ceraku):

• Solidifikovani (prethodno opasni) ostaci tretmana = 26,100 t/god
• Ostaci pepela (deponija za ostatke tretmana) = 22,300 t/god
• Postrojenje za spaljivanje (Vinča ili Cerak):

• Solidifikovani (prethodno opasni) ostaci tretmana = 30,000 t/god
• Ostaci pepela (deponija za ostatke tretmana) = 104,100 t/god
• Metal za reciklažu = 4,500 t/god
G.1.2. Poređenje alternativa
U ovom poglavlju se na komparativan preliminaran način ocenjuju ključni uticaji i rizici tri alternativa
Projekta i situacija "bez projekta" na fizičko, biološko i ljudsko okruženje u toku izgradnje i operativnih
faza. Osnova za upoređivanje leži na sposobnosti istraživane opcije da se izbegne i minimizira uticaj na
ekološke i socijalne karakteristike predviđenih objekata na projektnim lokacijama.
Poređenje opcija pokazalo je da:
• Opcije 1 i 2 imaju slične nedostatke,
• Opcija 3 ima najviše prednosti,
• Opcija „bez projekta“ ima najviše nedostataka.
Nova Cerak lokacija je odgovorna za mnoge nedostatke Opcija 1 i 2:
• Projektna lokacija je u neposrednoj blizini (oko 120 m) stambenih površina što
- čini potencijalne buku, mirise i vazdušne imisije značajnije,
594
- uzrokuje vidljiviji vizuelni uticaj postrojenja za tretman,
- podrazumeva veći rizik od prigovora.
Dodatno, Opcija 1 zahteva znatno više transportnih napora između nove lokacije Cerak i nove lokacije
Vinča od drugih opcija, s obzirom na širenje ZKO tretmana između dvije lokacije.
Opcija 3 pokazuje najviše prednosti u odnosu na druge opcije. Ovo se uglavnom odnosi na činjenicu
da:
• objekti opcije nalaze se relativno daleko od osetljivih humanih receptora131, na području gde se
vizuelni uticaji neće osećati,
• objekti će biti locirani u neposrednoj blizini postojeće lokacije za odlaganje otpada, tj. transportne
rute ZKO ostaće iste kao i trenutno.
Opcija „bez projekta“ je neodrživa u trenutnom stanju. Na lokaciji Vinča trenutno postoji tipična
nehigijenska deponija koja je formirana tokom više od 20 godina rada na ovom području. Posledica
ove deponije je zagađenje vode Ošljanskog potoka i Ošljanske bare, zagađivanje okolnog
poljoprivrednog zemljišta i vazduha. Deponija nije opremljena tehničkim kontrolnim sistemima. Nije
korišćen donji nepropusni sloj (prirodan ili veštački) koji je rezultirao nekontroliranom migracijom
procedne vode ka podzemlju. Ne postoji sakupljanje i tretman procedne vode, pa se procedna voda
ispušta u najbliži površinski recipijent. Na lokaciji nije prisutan kanalizacijski sistem. Vodu iz septičkih
jama uklanjaju kamioni cisterne. Akumulacija LFG-a nije tehnički kontrolisana ili iskorišćena, što dovodi
do njene potpune migracije i puštanja u vazduh. Prema tome, praćenje LFG nije moguće. Deponija je
delimično ograđena, ali nema nikakvu vegetacionu barijeru. Rasipanje otpada i disperzija čestica
vazduhom nisu kontrolisani. Nije dostupno odgovarajuće vodosnabdevanje za zaštitu od požara.
G.1.3. Posledice Procesa konkurentnog dijaloga za projekat
U okviru Procesa konkurentnog dijaloga ponuđači su procenili različite projektne opcije takođe
uzimajući u obzir E&S Scoping Studiju. Posledice nivoa 1 i 2 Dijaloga po projekat su sledeće:
Tabela G-1. Posledice faza 1 i 2

Rezultat Dijaloga Posledica
Nijedan od ponuđača nije izabrao lokaciju Opcije 1 i 2 nisu više u predmet interesovanja.
Cerak kao deo projekta
Generalno, predtretman i proizvodnja Treba proceniti samo opcije zasnovane na direktnom spaljivanju ZKO-a,
reciklabilnih proizvoda nije bilo mnogo kao što je opcija 3.
interesantno za većinu ponuđača.
Finansiranje i troškovi rezultirali su odlukom Opcija 3 mora biti modifikovana. To podrazumeva smanjenje
da Grad smanji projekat. kapaciteta na oko 65% za postrojenje za spaljivanje i uključivanje
deponije za delimični protok RMV-a koji se ne tretira.
Izvor: Fichtner (april 2017)
Opcije 1 i 2 se uklanjanju i procenjuje se samo Opcija 3, prilagođena da odražava pristup smanjenja.
131
Najbliže kuće na novom periferiji deponije nalaze se na udaljenosti od 800 m u pravcu severozapadne strane;
centar najbližeg sela (Vinča) se nalazi cca. 2 km.
595
G.1.4. Ažuriranje delova projekta
Novi delovi su dodati da bi prikazali toplotnu i električnu infrastrukturu koja će biti izgrađena vezano
za projekat. Procenjeni konceptni delovi su sledeći:
• 1. deo (ostaje nepromenjen): Postojeća deponija kojom upravlja JKP
- Rad postojeće deponije Vinča u projektnom periodu tranzicije od 3 godine
• 2. deo (ostaje nepromenjen): Generalne JPP projektne mere implementirane od strane JPP
izvođača:
- Remedijacija i zatvaranje postojeće deponije Vinča, uključujući i prikupljanje deponijskih
gasova (LFG);
- Izgradnja postrojenja za tretman procenih voda za sve deponije na lokaciji;
- Izgradnja i rad postrojenja za deponijski gas i svih postrojenja na lokaciji (spaljivanje i, ako je
dovoljno LFG na raspolaganju, iskorišćenje energije); Monitoring stanja lokacije
• 3. deo: Izgradnja nove deponije na novoj lokaciji Vinča, što obuhvata:
- (ažurirano) konačno odlaganje (deponija) neobrađenog ZKO kroz projektni period;
- (ostaje nepromenjeno) deponija za tretman ostataka uključujući i postrojenja za sazrevanje ili
solidifikaciju ovih ostataka;
- (ostaje nepromenjeno) postrojenje za tretman CDW, deponija za inertni otpad, drobilica za
inertni CDW sa ciljanim povraćajem CDW-a i privremeno skladište za obnovljiv CDW;
• Deo 5 (novo dodato): Izgradnja, rad i upravljanje (O & M) infrastrukture prenosa električne
energije.
• Deo 6 (novo dodato): Izgradnja, rad i upravljanje (O & M) Infrastrukture prenosa toplote
• 4. deo (ažurirano): Izgradnja i rad i upravljanje (O&M) novog EfW postrojenje (spalionica) u Vinči.
- projektni kapacitet = 340,000 t otpada/godini
- zahtevana površina: 3 ha
- ostaci posle tretmana:
o Ostaci solidifikovanih (izvorno opasnih) ostataka od tretmana = 20,000t/godini
o Donji pepeo (deponija za EfW tretman ostataka) =70,000 t/godini
o Metali za reciklažu = 3,000 t/godini
• 5. deo (novo dodato): Izgradnja, rad i upravljanje (O&M) Infrastrukture prenosa električne energije
• 6. deo (novo dodato): Izgradnja, rad i upravljanje (O&M) Infrastrukture prenosa toplotne energije
596
H. MERE PREDVIĐENE PROJEKTIMA
H.1. VODE
Prema urbanističkim uslovima koje izdaje nadležna lokalna ustanova Srbije Vode:
• primalac vode identifikovan je kao Ošljanska bara (morra), tj. Reka Dunav,
• čista voda iz krova zgrada može se slobodno ispuštati na okolni teren i zelenilo oko objekata.
H.1.1. Površinska voda
Atmosferske vode
Planirano je da sistem za sakuplјanje atmosferske vode obuhvata:
• eksterni sistem za sakuplјanje atmosferske vode:
Obodni kanali će sakuplјati atmosfersku vodu koja se odvodi sa slivnih površina izvan kompleksa
deponije i sa površina unutar kompleksa koje gravitiraju ka tim kanalima pre ispuštanja u recipijent
vode. Predviđa se da će ovi kanali odvoditi vodu sa ukupne površine od oko 132 ha.
• sistem za sakuplјanje atmosferske vode sa puta i platformi:
Atmosferska voda sa puteva i platformi (EfW/CDW i radna platforma na deponiji) sa potencijalno

zagađenim površinama (parking prostor, prostor za servisiranje i pranje vozila, radionice, interna
benzinska stanica, itd.) će se sakuplјati odvojeno i usmeravati na separatore ulјa/nafte i masti, Nakon
tretmana, voda će se odvoditi u obodne kanale pre nego što se ispusti u recipijenta.
• sistem za sakuplјanje atmosferske vode iz pokrivnog sloja deponije:
Atmosferska voda iz postojećeg tela deponije će se sakuplјati u perifernim i sekundarnim kanalima i

odvoditi u glavne periferne kanale.
Obodni kanali oko novoprojektovane deponije koristiće se za odvod atmosferske vode iz tela deponije
nakon izgradnje, a sekundarni kanali uz rekultivisane nasipe deponije će se koristiti za ispuštanje
sakuplјene vode u glavne obodne kanale pomoću cevovoda.
Atmosferska voda iz postojećeg tela deponije usmerava se prema bazenu za kišnicu koji se nalazi na
donjoj platformi deponije za skladištenje pre nego što se ispusti u recipijenta.
Atmosferska voda iz tela nove deponije usmerava se na bazen za kišnicu koji se nalazi na gornjoj
platformi deponije, gde se skladišti.
Donji i gornji bazeni za zadržavanje atmosferske vode su takve veličine da mogu da prime količine vode
koje se javlјaju u slučaju povratnog perioda od 25 godina i tokom 24-časovne kiše. Predviđa se da će
njihov kapacitet biti oko 4.000 m3 i 4.800 m3.
597
Slika H-1. Planirana mreža za sakuplјanje atmosferske vode

Otpadne vode
Kao što je već pomenuto, na svim površinama gde može doći do curenja tečnosti (dizel gorivo, ulјe,
hemikalije, itd.), vrši se betonsko/asfaltno pokrivanje i postavlјaju se odgovarajući odvodi koji vrše
drenažu do tretmana u sedimentacionom rezervoaru i/ili separatoru masti i ulјa, u skladu sa projektnim
rešenjima.
Kontaminirane procesne vode i kišnica se odvode prema bazenima za sakuplјanje procednih voda sa
deponije. Sanitarna otpadna voda se proizvodi u sledećim objektima na deponiji Vinča:
- objektu EfW,
- na ulazu,
- na radnoj platformi deponije,
- na platformi CDW.
598
Sanitarne otpadne vode proizvedene na ovim platformama sakuplјaju se pomoću sanitarnog

kanalizacionog sistema i transportuju se u jedinicu za preradu sanitarne otpadne vode koja se nalazi
na radnoj platformi deponije.
Prerađena voda se ispušta u obodni kanal atmosferske vode, koji je odvodi do bazena za sakuplјanje
atmosferske vode na donjoj platformi.
Procedne vode
Gravitacioni sistemi za sakuplјanje procednih voda su podelјeni u okviru 3 područja:
• Sanirana deponija: periferni odvodi procednih voda smešteni u podnožju perifernog rova u
podnožju bazalnog nasipa (zaštitne brane), sve povezano gravitacijom do donjeg bazena za
procedne vode.
• Deponije za privremeni otpad i višak otpada: odvodi procednih voda se nalaze u drenažnom
sloju (šlјunku) na najnižoj visini svake ćelije. Povezani su gravitacijom do kolektora procednih
voda do prvog bazena za procedne vode na gornjoj površini za preradu.
• Deponija za tretman ostataka: na isti način kao i za deponije za privremeni otpad i višak
otpada, procedne vode se sakuplјaju u drugom bazenu za procedne vode na gornjoj platformi
za preradu.
bazeni za procedne vode će biti adekvatnog kapaciteta da prime prosečnu količinu procednih voda
tokom 20 uzastopnih kalendarskih dana ili količinu nakon 3 kalendarska dana neprekidne jake kiše - sa
povratnim periodom od 25 godina za pojavu olujne kiše koji važi za lokaciju, u zavisnosti od toga koja
količina je veća.
Predviđa se da će bazeni za procedne vode imati sledeće kapacitete:
- Bazen „stare deponije": 13.800 m3
- Bazen „ deponije za ostatke nastale tretmanom": 2.000 m3
- Bazen „deponije za privremeni i neprerađeni otpad": 2.000 m3
Bazeni za procedne vode se projektuju na sledeći način (od vrha do dna):
• sloj HDPE;
• geotekstil;
• Sloj za odvod gasa (spojen sa otvorima za eliminaciju gasova), koji sprečava stvaranje gasnih
„džepova" ispod sloja HDPE;
• 0,5 m glinastog materijala (sa propusnošću < 1,10-9 m/s),
• Cev za odvod podzemnih voda (na perifernoj jami napunjenoj drenažnim šlјunkom na dnu
bazena).
599
Ovaj projekat je ilustrovan na sledećem šematskom prikazu.
Slika H-2. Projekat bazena za procedne vode
600
Slika H-3. Planirana mreža za sakuplјanje procednih voda
601
Specifičnosti EfW
Obezbeđeno je zasebno sakuplјanje i ispuštanje čistih i zagađenih otpadnih voda.
Čiste atmosferske (olujne) vode ispuštaju se u unutrašnji sistem otvorenih kanala u okviru kompleksa
Vinča na lokaciji deponije.
Otpadne vode se ispuštaju u internu kanalizacionu mrežu kompleksa Vinča i odvode se u postrojenje
za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) na radnoj platformi deponije kompleksa u okviru kompleksa
Vinča.
Kontaminirane industrijske i atmosferske (olujne) vode će se tretirati i recirkulisati unutar postrojenja.

Postrojenje EfW je zapravo projektovano da poveća ponovnu upotrebu vode kako je opisano u
nastavku.
- Prlјava voda će se sakuplјati u jami za otpadnu vodu, koja se sastoji od dela za taloženje, dela
za recirkulaciju, bazena za skladištenje i dela za neutralizaciju. Taloženje vode se vrši u delu za
taloženje, zatim se ona preliva u deo za recirkulaciju, gde se kao voda za hlađenje pumpa do
ekstraktora pepela sa dna.
- Procedne vode sa deponije i otpadne vode iz postrojenja EfW takođe mogu ponovo da se
koriste u procesu stabilizacije APCR:
U slučaju velikih dnevnih količina padavina, laguna za otpadne vode se povezuje sa bazenom za
procedne vode na deponiji koji se nalazi na gornjoj platformi, gde se otpadna voda ispušta.
EfW ponovna upotreba procesne vode

Radom EfW postrojenja stvaraće se otpadne vode, koje će, u zavisnosti od njihovog izvora, imati
različite vrste i različiti stepen zagađenja. Formiranje otpadnih voda odnosi se na sam proizvodni
proces, pranje opreme, podova i otvorenih površina, korišćenje vode za sanitarne potrebe zaposlenih,
kao i atmosferske padavine unutar postrojenja.
Neke od procesnih otpadnih voda se stalno proizvode, dok druge nastaju povremeno. Projekat ne
predviđa ispuštanje otpadnih voda iz postrojenja u prirodni recipijent, već putem mreže za procesne
otpadne vode, biće prikupljene na nekoliko lokacija u okviru postrojenja i ponovo će se koristiti u
procesu. Potencijalni višak otpadnih voda, u slučaju jake kiše, biće prebačen u lagunu za prečišćavanje
otpadnih voda. Donja slika predstavlja blok dijagram upravljanja otpadnim vodama.
602
Slika H-4. Blok dijagram otpadnih voda za EfW postrojenje
Za prikupljanje zagađenih otpadnih voda iz postrojenja predviđeno je nekoliko prihvatnih jama /

laguna:
• IBA prijemna laguna, sa kapacitetom od 60 m3
• IBA laguna, sa kapacitetom od 800 m3
• Jama za otpadnu vodu, sa ukupnim kapacitetom od 330 m3
Prijemna IBA laguna, laguna i jama za otpadne vode nalaze se u severoistočnom delu kompleksa biljke.
Procedna i atmosferska voda iz sistema za IBA tretman biće usmereni u IBA prijemnu jamu, koja
istovremeno ima ulogu mehaničkog sedimentacionog bazena, nakon čega će se delimično očišćena
voda transportovati do lagune IBA. Laguna IBA će imati ulogu zaštitne jame za ponovno korištenje
otpadne vode. Ako je potrebno, voda iz lagune se transportuje do jame otpadne vode, kako bi se
ponovo koristila u procesu.
Laguna za otpadne vode sakupljaće sledeće otpadne vode:
• Otpadne vode iz postrojenja za prečišćavanje vode;
• Odvođenje kotla i pražnjenje kotla, koji se kroz rezervoar i tank sa atmosferskom vodom
ispuštaju u jamu (deo kondenzata iz rezervoara se vraća u ciklus);
• Otpadne vode od pranja podova u procesnim zonama (uključujući kotlarnicu, turbinsku halu,
zonu postrojenja za tretman vode itd.)
• Atmosferska voda iz područja reagensa i skladištenja letećeg pepela i iz zone za tretman dimnih
gasova, gde je moguće prisustvo pepela, APCR ili reagensa.
Jama otpadne vode sastoji se od nekoliko zona: sedimentne komore, sa prijemnim delom za
ujednačenje protoka, komore za recirkulaciju i komore za skladištenje (pufer). Voda namenjena za
ponovno korišćenje transportovaće se pumpom, od recirkulacijske komore do potrošača u procesu:
• Donji prerađivač pepela (za potrebe hlađenja pepela) i
• Sistem za sagorevanje APCR.
603
Višak vode iz komore za recirkulaciju preliva se u komoru za skladištenje, odakle se predviđa transport
pumpe u IBA lagunu. Predviđena je i mogućnost transporta vode iz lagune IBA u prijemni deo otpadnih
voda. Prelivanje skladišnog (tampon) dela jame povezano je cevima sa lagunom za procednu vodu, gde
će otpadna voda biti ispuštena u slučaju jakih padavina, ali uz prethodnu neutralaciju.
Voda iz lagune na deponiji biće tretirana u postrojenju za prečišćavanje procednih voda za odlaganje
otpada, koja će se nalaziti unutar kompleksa deponije. Obrađena voda će biti ispuštena u reku Dunav.
U normalnim uslovima rada, sve otpadne vode će se potrošiti u postrojenju, a na deponiji neće biti
preliva otpadnih voda prema lagunu. U situacijama kada se potrebe potrošača procesa mogu
zadovoljiti samo iz sistema zagađene vode, mogućnost ispuštanja čiste vode iz procesa (koncentrat iz
postrojenja za prečišćavanje vode i iz sistema za uzorkovanje vode i pare) u kanalizacionu mrežu
predviđena je za čistu vodu, a dalje se ispušta u lagunu za atmosfersku vodu na deponiji i iz ove lagune,
ispuštaju se u reku Dunav.
Slika H-5. Aranžman jame otpadne vode
H.1.2. Podzemne vode
Sledeće mere zaštite podzemnih voda uključene su u projekat:

• Osigurati zaštitu vode od zagađenja na novoj deponiji kombinovanjem geološke barijere i
donjeg nepropusnog sloja tokom aktivne faze deponije i kombinovati geološku barijeru i gornji
nepropusni sloj tokom pasivne faze nakon zatvaranja nove deponije.
• Osigurati zaštitu vode na postojećoj deponiji postavljanjem gornjeg nepropusnog sloja nakon
zatvaranja postojeće deponije.
• Prilikom formiranja ćelija deponije biće postavljena odgovarajuća podloga - geotekstil i oprema
za odvodnjavanja.
• Sve oblasti na kojima se očekuje curenje tečnosti biće betonirane / asfaltirane. Geomembrane
su predviđene ispod IBA platforme za obradu i skladištenje.
604
H.2. BIODIVERZITET
Lokacija će biti ograđena odgovarajućom žičanom ogradom kako bi se sprečio ulazak srednjih i velikih
životinja u kompleks. Na ovaj način, životinje su lokalizovane izvan kompleksa čime će biti sprečene
povrede, smrt, a time i zaštićene od projektnih aktivnosti.
Trava će biti ponovo zasađena nakon izgradnje na svim adekvatnim površinama i ćelijama deponije.
Zeleni pojas je projektovan u svrhu biodiverziteta. Opis je dat u poglavlju H.5.
H.3. OTPAD
Višak zemljišta nastao tokom iskopavanja biće ponovo korišćena na licu mesta, tako da nema previše
tla za uklanjanje.
Otpad koji se stvara tokom rada kao što je kancelarijski otpad, ambalaža, opasan otpad itd. biće
sortirani na licu mesta, koristeći relevantno skladište koje su uključene u plan i projekat: posvećeni
skipovi, opasni orman i sl.
Ostaci iz spalionice koji su uklonjeni vrećastim filterima i dalje sadrže komponente neproreagovanog
kreča. Da bi se iskoristio na najbolji mogući način, deo čestica prikupljenih na vrećastom filteru se
uvodi nazad u reakcioni kanal, čime se maksimizira recirkulacija upotrebe reagensa APCR-a. Odloženi
ostaci su sakupljeni od filtera i transportovani sa vijcima i / ili lančanim transporterima. Jedan deo
ostataka se onda pneumatski prenose u silos za recirkulaciju dok se drugi deo ostataka automatski
transportuje do silosa APCR.
Poboljšano sagorevanje otpada uključeno je u projekat. Aktivan i stabilan proces sagorevanja, u
kojem sve faze procesa (sušenje, gasifikacija, puštanje u rad i sagorevanje) učestvuju istovremeno i
uspešno, odvija se na prednjoj strani rešetke. Kontinuirano kretanje rešetke napred i nazad
obezbeđuje jedinstveno oslobađanje toplote i visoke vrednosti sagorevanja otpada.
Takođe, postavljena je karantinska procedura kako bi se smanjio rizik od suočavanja sa neočekivanim
otpadom. Sumnjiv otpad se šalje u karantinsku zonu. Karantinska oblast će se nalaziti u oblasti blizu
inertne deponije. Ovo područje će se koristiti za tovar za koji se sumnja da nije usklađen (zabranjen
otpad) i na tom području će vozila čekati dalja uputstva/ istovar neusaglašenog otpada, pre nego što
se odluči o ruti za odlaganje.
Karantinska oblast će biti izrađena od betonske / asfaltne ploče kako bi se sprečilo zagađenje zemlje.
Sistem za odvodnjavanje za upravljanje odvodnjavanjem vode sa idealnim sistemom obilaznice za
sistem za odvod procedne vode kada se otpad isprazni na tlu tokom kontrole.
605
Slika H-6. Trenutno predložena lokacija karantina

Karantinska procedura uključuje sledeće korake i razvijena je u karantinskoj proceduri:
• Identifikacija sumnjivog tereta na kolskoj vagi
o Radioaktivni teret
Ulaz na lokaciju će biti opremljen sa dva detektora radioaktivnosti postavljena pre dve dolazne kolske
vage.
o Drugi zabranjeni otpad
Otvoreni otpad može se proveriti na ulazu lokacije, tako što će radnik na kolskoj vagi pregledati
otpad (vizuelni / na osnovu opisa otpada prilikom provere papira) ili korišćenjem nadzemnih kamera.
Otpad za koje se sumnja da nije usklađeno se parkiran na području za dalju kontrolu.
o Slučajne provere
Slučajne provere će se obaviti na licu mesta, posebno za opterećenja koja ide u pogon EfW.
• Identifikacija sumnjivog otpada u postrojenju EfW (Bunker)
Zabranjeni otpad se može videti u bunkeru vizuelno pomoću krana ili preko CCTV-a u kontrolnoj sobi.
• Identifikacija sumnjivog otpada prilikom preklapanja na postrojenju za deponiju / CDV
606
U slučaju otkrivanja zabranjenog materijala dok vozilo istovara otpad, istovar se zaustavlja.
H.4. BAT (BEST AVAILABLE TECHNIQUES) – NAJBOLJE DOSTUPNE TEHNIKE

Republika Srbija je kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji primenila pravni okvir EU vezan za
integrisanu prevenciju i kontrolu zagađenja životne sredine. Spaljivanje otpada je aktivnost za koju se
niz standarda daje kroz referentni dokument: Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama
(BAT) o spaljivanju otpada, avgust 2006. godine i nacrt njegovog ažuriranja (nacrt 1, maj 2017.)132. EfW
kao objekat treba da bude u skladu sa datim setom BAT kroz projekat implementacijom tehničkih
zahteva. Sadašnji dizajn ispunjava zahteve trenutne Direktivu o industrijskim emisijama (IED)
2010/75/EU ograničenja emisija. U vreme pripreme ESIA-e usvojeni zvanični BREF za spaljivanje otpada
bio je od avgusta 2006; a ista verzija je i dalje važeća. Sve instalacije koje potpadaju pod Direktivu o
industrijskim emisijama 2010/75/EU trebale bi da budu u skladu sa trenutno zvanično usvojenim
dokumentom BREF Evropske komisije. Zbog toga je u EISA-i predstavljeno poređenje sa graničnim
vrednostima emisije iz spaljivanja otpada BREF 2006. Ako će u narednom periodu, uključujući nakon
izgradnje EfV-a, biti na snazi druge granične vrednosti emisije/BREF, projekat će preduzeti neophodne
korake da ispuni nove zahteve ukoliko Vlada Srbije odluči da ih usvoji i sprovede u srpsku regulativu.
Planirano postrojenje za spaljivanje otpada uključuje tehnološka rešenja i izbor dizajna koji su
napravljeni kako bi se omogućile neophodne adaptacije u skladu sa narednim mogućim novim BREF
zahtevima, koje bi mogla provesti Vlada Srbije u granicama postavljenim novim NRT-u zaključcima, koji
su usvojeni na nivou EU.
BAT uključuju:
• identifikacija ključnih pitanja životne sredine za sektor sagorevanja otpada;
• ispitivanje tehnika koje su najrelevantnije za rešavanje ovih ključnih problema;
• identifikacija najboljih nivoa životne sredine, na osnovu raspoloživih podataka u Evropskoj
uniji i širom sveta;
• ispitivanje uslova pod kojima su postignuti nivoi životne sredine, kao što su troškovi, efekti
unakrsnih medija i glavne pokretačke sile uključene u implementaciju tehnike;
• izbor najboljih dostupnih tehnika (BAT), njihov nivoa emisije (i drugi nivoi životne sredine)
i monitoring.
Upoređivanje uvedenih tehnoloških rešenja za EfW sa BAT-ima prikazano je u donjoj tabeli.
132
U vreme revizije ESIA, usvojeni zvanični BREF za spaljivanje otpada bio je od avgusta 2006.; tako da se ta verzija
koristila za poređenje BAT-a. Sve instalacije koje potpadaju pod Direktivu o industrijskim emisijama 2010/75/EU
trebale bi da budu u skladu sa važećim dokumentom BREF zvanično prihvaćenim od Evropske komisije. Ako će u
narednom periodu, uključujući nakon izgradnje EfV-a, biti na snazi druge granične vrednosti emisija/BREF,
projekat će preduzeti neophodne korake da se uskladi s tim vrednostima te da se iste primene u skladu sa
srpskom regulativom.
607
Tabela H-1. Analiza zadovoljenja referentnih BAT
Aktivnost BAT ZAHTEV

ISPUNJENOST
(BREF Poglavlje (BREF Poglavlje 4 PRIMENJENE METODE I TEHNIKE
KRITERIJUMA
5) reference)
(1) (2) (3) (4)
GENERALNA PRAKSA PRE TERMIČKOG TRETMANA
1. Izgradnja Poglavlja 4.1.1 / Projekat instalacija (i njegovo funkcionisanje) je u skladu sa namenom, pogodnim za komunalni otpad. DA, u skladu
instalacija 4.2.1 / 4.2.3 BAT
Bunker:
Izbor instalacija
Dimenzije bunkera i dizalica za otpad omogućavaju operateru da meša ulazni tok otpada.
koje odgovaraju
karakteristikama Tehnologija rešetke:
primljenog
Objekat će uključivati jednu liniju za spaljivanje sa maksimalni kapacitet sagorevanja od 49.4 t/h otpada čija je DTM između 6.000
otpada
kJ/kg i 7.500 kJ/kg, odnosno 43.6 t/h kada se koristi otpad čija je DTM 8.500 kJ/kg.
Rešetka je projektovana za kontinualni rad sa DTM u opsegu od 6.000 kJ/kg do 12.000 kJ/kg i sagorevanje različitih vrsta otpada.
Predložena tehnologija uključuje vazdušno hlađenje rešetke sa reverzibilnim dejstvom Martin Vario
Kotao:
Objekat uključuje kotao projektovan prema najnovijim iskustvima našeg Tehnološkog provajdera CNIM sa vertikalnim
razmenjivačem toplote, iza protočne peći.
2. Uređenost Poglavlje 4.1.2 Objekat će biti okružen ogradom i uredno organizovan sa perifernim zelenim pojasom i održavan u čistom i urednom stanju. Takođe, DA, u skladu BAT
lokacije, čistoća proizvodna područja unutar procesnih zgrada će biti održavana i čista. - periodična
Održavanje
evaluacija
lokacije u
tehničkih uslova
generalno Prijemni hol za istovar otpada će biti zatvoren i zauzimaće ograničenu površinu na nivou odlagališta i bunkera, a opremljen je i
urednom i čistom otvorima za prirodnu cirkulaciju vazduha.
stanju Sistem za suzbijanje prašine će sprečiti ili zadržavati prašinu iz vazduha iz bunkera. Uključuje automatizovani sistem za kontrolu
raspršivanja i radijskog upravljanja koji se upravlja iz kontrolne sobe.
608
Pored toga, vazduh iz sagorevanja se usisava iz hola za istovar tako da se mirisi i vazdušna prašina usisavaju iz bunkera do linije za
spaljivanje.
Svi silosi za skladištenje praškastih materija su opremljeni filterom kako bi se emisija prašine ograničila na okolinu (prilikom
opterećenja ili istovara).
Obezbeđeno je odvojeno sakupljanje i ispuštanje čistih i zagađenih otpadnih voda (pogledati takođe član 47).
Čiste atmosferske vode ispuštaju se u unutrašnji sistem otvorenih kanala za prijem atmosferskih voda čitavog kompleksa Vinča, koji
su usmereni ka laguni (čista voda) koja se nalazi na deponiji.
Otpadne procesne i atmosferske vode se tretiraju i recirkuliraju unutar postrojenja. Višak vode se distribuira ka lagunu za procednu
vodu (van građevinske parcele EfW) i dalje do postrojenja za prečišćavanje procednih voda.
Fekalna kanalizaciona mreža povezana je sa unutrašnjim kanalizacionim sistemom kompleksa Vinča i distribuirana prema
postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u kompleksu Vinča.
3. Tehnički uslovi Poglevlje 4.1.2 Postrojenje je opremljeno sistemom kompjuterskog održavanja (CMMS - Computerized Maintenance Management System ). DA, u skladu
BAT
Održavati svu CMMS pomaže timu za održavanje pri planiranju rasporeda održavanja i evidentiranja svih radova, uključujući i prethodna pitanja
opremu u održavanja, kao što su otkrića za preventivno održavanje, neuspeh rutinskih testova, istorija opreme i troškovi održavanja.
generalno Rutinsko održavanje će biti izvršeno putem sistema "radnih naloga" zasnovanih na prioritetima koje je utvrdio tim za održavanje.
urednom i čistom
stanju CMMS će omogućiti izvršenje ključnih akcija održavanja, kao što su raspored preventivnog održavanja, inventar rezervnih delova,
radni nalog, zapisnik o popravci, detalji radova / narudžbenice i pružanje izveštaja o podacima. CMMS će smanjiti verovatnoću
neplanirane nedostupnosti objekta.
Za jednostavno čišćenje i za hvatanje fugitivnih emisija u zgradi glavnog kotla, predviđen je centralizovani sistem čišćenja, kojim bi
se čistili svi nivoi zgrade.
4. Kontrola Poglavlje 4.1.3.1 Objekat je projektovan da radi kontinuirano sa DTM u opsegu od 6.000 kJ/kg do 12.000 kJ/kg i sagorevanje različitih vrsta otpada DA, u skladu
kvaliteta koji odgovara ciljanom komunalnom otpadu. BAT
Ulazna
pristiglog otpada Tretman dimnih gasova je projektovan da postigne granice emisije IED za maksimalne sadržaje zagađujućih materija na ulazu dimnih
ograničenja i
ključni rizici gasova od:
• HCl : 1500 mg/Nm3
• SO2 : 600 mg/Nm3
• Hg : 0.5 mg/Nm3
609
Treba napomenuti da su ove pretpostavke o sadržaju zagađujućih materija u gasovima uobičajne za komunalni čvrsti otpad.
Otpad se meša u bunkeru pre doziranja, tako da je sadržaj zagađujućih materija prilično konstantan u vremenu.
4. Kontrola Poglavlje 4.1.3.2 Komunalni otpad će biti dovožen u postrojenje kamionima za sakupljanje otpada, na ulazu i izlazu će se kontrolisati vozila (merenje DA, u skladu
kvaliteta i merenje radioaktivnosti) i nadgledati. BAT
Komunikacija sa
pristiglog otpada
dobavljačima
otpada zbog
poboljšanja
kontrole kvaliteta
dolaznog otpada:
Prevoz /
sakupljanje
otpada
Održavanje
odgovarajućeg
stanja
prikupljenog
otpada. Siguran i
nadgledan
transport.
4. Kontrola Poglavlje 4.1.3.3 Bunker opremljen sa dizalicom kojom upravlja operater i koja se koristi za: DA, u skladu
kvaliteta BAT
Kontrola kvaliteta - mešanje radi homogenizuje otpada i kalorijske vrednosti;
pristiglog
otpada na lokaciji
otpada - uklanjanje negorivog ili zabranjenog otpada (ako ga ima) i odlaganje sa strane bunkera;
- ispuštanje otpada na liniju sagorevanja tj. u usipni levak.
Iako je kran sposoban za automatsko upravljanje, većinom će ga operater dizalica koristiti za ručno ili poluautomatski način zbog
bolje kontrole.
4. Kontrola Poglavlje 4.1.3.4 Kolske vage se nalaze na ulazu na lokaciju. Merenja na vagi će biti zabeležena na softveru za vaganje. DA, u skladu
kvaliteta BAT
Vizuelni pregled u bunkeru od strane operatora krana.
610
pristiglog
Pregled, Postoji otkrivanje radioaktivnosti na ulazu na lokaciju
otpada
uzorkovanje i
testiranje
pristiglog otpada
4. Kontrola Poglavlje 4.1.3.5 Sistem za detekciju radioaktivnih materija će biti postavljen na ulazu, nakon vaga. DA, u skladu
kvaliteta BAT
Detektovanje
pristiglog otpada
radioaktivnih
materija
5. / 57. Skladište Poglavlje 4.1.4.1 Otpad se čuva pre tretmana u potpuno pokrivenom bunkeru DA, u skladu
otpada BAT
Zaptivene Bunker je izgrađen od armiranog vodootpornog betona.
površine,
kontrolisano
odvodnjavanje i
zaštita od
vremenskih
uticaja
6. Skladište Poglavlje 4.1.4.2 Kapacitet bunkera je oko 4,5 dana nominalnog rada (uključujući skladištenje) DA, u skladu
otpada BAT
Upravljanje Isporukom otpada se upravlja preko veze sa deponijom kako bi se kontrolisala količina otpada koja se svakodnevno i tokom
vremenom zatvaranja isporučuje u postrojenje.
skladištenja
otpada
58. Skladište Poglavlje 4.1.4.3 Ne zahteva se baliranje kako bi se prilagodili maksimalnim isporukama ili skladištenju viška zapremine dnevno / tokom zatvaranja. N/A
otpada Ako je potrebno, isporuke otpada se preusmeravaju na deponiju lokacije.
Baliranje čvrstog
otpada
7. Skladište Poglavlje 4.1.4.4 Sistem za suzbijanje prašine će sprečiti ili zaustaviti prašinu iz bunkera. Uključuje automatizovani sistem za kontrolu prskanja i DA, u skladu
otpada radijacije koji se upravlja iz kontrolne sobe. BAT
Minimizacija
mirisa, prašine, Vazduh za sagorevanje će se izvlačiti kroz hodnika, stvarajući podpritisak kako bi se sprečila ispuštanje prašine i mirisa.
611
oslobađanja
fugitivnih emisija
8. Skladište Poglavlje 4.1.4.5 Kabasti predmeti koji nisu pogodni za proces se ne isporučuju, navedeni su kao zabranjeni otpad. DA, u skladu
otpada BAT
Izdvajanje tipova Vizuelni pregled u bunkeri od strane operatera krana vrši se kako bi se otkrio potencijalni zabranjeni otpad. Ako je zabranjen
otpada radi materijal otkriven, on se unosi u kamion i upućuje na deponiju.
sigurne prerade
Kada je detektovan radioaktivni kamion, kamion se usmerava na namensko osigurano karantinsko područje u kojem se sprovodi
odgovarajući postupak.
9. Skladište Poglavlje 4.1.4.6 Otpad se isporučuje kamionima sa odgovarajućom deklaracijom o identitetu i proverava se na ulaznoj vetrobranskoj kapiji. DA, u skladu
otpada BAT
Označavanje U kontejneru nema otpada.
sadržaja otpada
Objekat poseduje sistem za otkrivanje požara i obaveštenja koji zahtevaju zakon i zahteve osiguravajućih kuća.
10. Skladište Poglavlje 4.1.4.7 DA, u skladu
Protivpožarni sistem koji se sastoji od hidrantske mreže, prskalica i kolutova. Vatrogasna mreža je projektovana , izgrađena i
otpada BAT
Detekcija požara i postavljena u skladu sa važećim standardima i smernicama nadležnog organa.
sistem kontrole Protivpožarni sistem se sastoji od:
- Sistema protivpožarnih creva
- Cevi i opreme koji će biti u blagom čeliku, osim za bunker područje
- Sistema hidranata (koji se snabdevaju iz tanka za gašenje požara, ako je potrebno).
- Prenosni aparati za gašenje požara koji mogu biti višenamenski suvi hemijski tip, tip pene i tip CO2.
- Detektori plamena će biti predviđeni iznad svake opreme koja može prouzrokovati požar (tj. gorionik, rezervoar za ulje, ...). Ovi
detektori će imati direktnu akciju na mere bezbednosti kao što je zaustaviti protok goriva / gasa za gorionike.
- Automatski i ručni alarmni sistem za odgovarajuće objekte
- Veza sa vatrogasnom brigadom sa glavne alarmne stanice kroz decentralizovani Alarmni sistem monitoringa (DECAMS) uključujući
telefonsku liniju i svu potrebnu opremu
- Sistem za komunikaciju u hitnim slučajevima (dvosmerni) za direktnu komunikaciju između centralne kontrolne sobe i područja
postrojenja
- Stacionarni sistem za proizvodnju pene-vode
612
- 1 monitora za penu/vodu montiran na prikolicu, (samo za kišnicu)

- Ceo protivpožarni sistem će biti priključen na napajanje električnom energijom. Protivpožarni sistem mora biti opremljen
sopstvenim akumulatorom.
- Sistem prskalica i sistem hidranata moraju se snabdevati sistemom pumpi priključenim na napajanje električnom energijom,
- Jedno skladište vode za gašenje požara
- Jedna pumpa za vodu,
- Jedna rezervna pumpa (dizel motor),
- Jedna džokej pumpa.
- Veze sa lokalnim državnim organima za ispitivanje i puštanje u rad sistema protivpožarne zaštite.
11/ 59. Poglavlje 4.1.5.1 Postrojenje je opremljeno sa dva pokretna krana sa mehaničkim grabilicama, koji mogu da zahvate otpad sa bilo koje tačke u DA, u skladu
Predtretman okviru bunkera. BAT
Predtretman i
pristiglog
mešanje otpada: Tokom rada se samo jedan kran koristi za utovar otpada u usipni levak i mešanje otpada, kako bi se obezbedilo da je otpad u
otpada usipnom levku konstantne kalorijske vrednosti.
Početne
operacije - Kran i grabilica su projektovani za utovar otpada u usipni levak tokom period od 12 sati. Tokom drugih 12 sati, kran i grabilica su se
mešanje u mogu koristiti za podizanje, pomeranje, mešanje prebacivanje, slaganje otpada u bunkeru.
bunkeru za otpad
pomoću hvataljke
ili drugog uređaja,
razbijanja,
drobljenja,
rezanja i
segregacija (ako
je potrebno)
11 Predtretman Poglavlje 4.1.5.2 S obzirom na to da kabasti otpad nije dozvoljen, operacija usitnjavanja nije potrebna. Nije primenjivo
pristiglog
Mlevenje
otpada
izmešanog
613
komunalnog
otpada
12. Izdvajanje Poglavlje 4.1.5.5 / Nema uklanjanja metala koji se mogu reciklirati pre sagorevanja, jer na mestu ulaza nema usitnjenog otpada. Šljaka se sa Martinove DA, u skladu BAT
metala 4.6.4 rešetke odvodi do uređaja za pražnjenje (3 kom.) kojim se dalje transportuje do uređaja za predtretman, odnosno vibracionu rešetku
i trakaste transportere.
Izdvajanje crnih i
obojenih metala Šljaka pada na vibracionu rešetku (1 po ispustu) sa otvorom od 300 mm, kojima se izdvajaju krupniji komadi. Ovakvi komadi se
pre toplotne utovaruju u metalni kontejner zapremine 2 m3 kojim se manipuliše pomoću viljuškara..
prerade otpada,
Prosevne frakcije šljake se dalje transportuju do postrojenja za tretman šljake pomoću dve zatvorene linije trakastih transportera
npr. koristeći
(1 radni+1 rezervni). Predviđen je sistem preklopnih uređaja koji omogućava pepeo da se usmeri od kotla do postrojenja
elektromagnet konvektora.
pre sagorevanja i
/ ili tokom Povraćaj crnih metala vršiće se u fazi valorizacije IBA (videti odeljak 52 i 53).
procesa Tretman šljake obuhvata sledeće korake:
valorizacije IBA. • Šljaka sa odšljakivača pada na vibracione rešetke na kojima se izdvajaju veliku komadi (> 300mm) kako bi započeo tretman ili
zaobišao tretman.
• Viseći magnetni odvajači uklanjaju metalne frakcije pre sortiranja šljake u dve frakcije 0-40 mm i 40-300 mm pomoću bubnjastog
rotacionog sita. Izdvojeni metali se skladišti na otvorenom prostoru.
• Metali se još jednom uklanjaju iz frakcije 0-40 mm. Frakcija> 40 mm se skladišti na otvorenom prostoru u odvojenom delu, a
izdvojeni metali se čuvaju u kontejnerima.
13. Poglavlje 4.1.6.1 Operater koji upravlja kranom kontroliše aktivnost u bunkeru i napajanje peći 24 sata/7dana. DA, u skladu BAT
Obezbeđivanje
Operatori za Radno mesto operatera krana će se nalaziti u centralnoj kontrolnoj sobi. Kabina mora biti opremljena sa zastakljenim kokpitom kako
operatera bi operaterima pružio jasan pogled na bunkersku stranu ispusta. Prozor kabine mora biti u potpunosti dostupan za održavanje i
vizuelno praćenje
prostora za čišćenje i zaštićen od udaraca.
skladištenje Pored toga, kamere su postavljene i dobro pozicionirane za potpunu zaštitu postrojenja i saobraćajnih područja, uključujući područje
otpada gde otpad napaja peć i bunker. Ekrani su postavljeni u kontrolnoj prostoriji za video nadzor.
14. Transfer Poglavlje 4.1.6.4 Otpad će se ispuštati u usipni levak pomoću krana sa grabilicom. DA, u skladu
otpada i utovar BAT
Minimizacija Kanal za otpad obezbeđuje dobru zaptivnost između ložišta i bunkera za otpad, čime se sprečava eventualno isticanje vazduha.
nekontrolisanog Kanal za otpad takođe služi i kao rezerva za otpad koji se nasipa pomoću grabilica. Kapacitet dozirnog levka omogućava da levak
ulaza vazduha u bude dovoljno napunjen tokom jednog ciklusa punjenja. Nivo otpada u levku sve vreme kontroliše operator krana.
komoru
Kanal, koji pokriva celu širinu rešetke, sastoji se od čeličnih limova ojačanih čeličnim profilima.
614
sagorevanja
Mikrotalasni detektori prate nivo otpada u kanalu. Kada je nivo ispod minimalnog, alarmni signal se šalje do kontrolne sobe i
putem otpada ili
kabine iz koje se upravlja kranom.
drugih puteva
Zaporna klapna koja zauzima celu širinu usipnog kanala, postavljena je ispod levka. Ova klapna omogućava zaptivenost pri
startovanju i prekidu rada sistema za sagorevanje i u slučaju kada nema otpada u kanalu.
TERMIČKI PROCES
60. Tehnologija Poglavlje 4.2.14 Martinova kosa rešetka, Vario DA, u skladu
sagorevanja BAT
Rešetka
Nije potrebno hladiti Martinovu kosu rešetku čak i kada su temperature veoma visoke. Povratno kretanje napred-nazad pokretnih
rešetnica omogućava pokrivenost cele površine rešetke slojem otpada i/ili šljake. Kao rezultat svega toga, rešetnice su maksimalno
zaštićene od termičkog zračenja iz ložišta.
15. Modelovanje Poglavlje 4.2.2 Projekat sledećeg podržan je CFD studijama: DA, u skladu
protoka BAT
Korišćenje - Kondenzator vazduha;
modelovanja
- Distribucija dimnih gasova u vrećastom filter
protoka radi
pružanja - Raspodela dimnih gasova u prvom prolazu (za T2s merenje)
informacija o
sagorevanju ili
FGT performansi
16. Operativni Poglavljes 4.2.5 Rešetka je predviđena da radi u kontinualnom režimu. Maksimalni kapacitet sagorevanja od 49.4 t/h otpada čija je DTM između DA, u skladu
režim 6.000 kJ/kg i 7.500 kJ/kg, odnosno 43.6 t/h kada se koristi otpad čija je DTM 8.500 kJ/kg. BAT
Kontinualno
funkcionisanje Zapremina bunkera obezbeđuje rezervu do 4,5 dana odlaganja otpada pri maksimalnom kapacitetu.
instalacije bez
Isporuka otpada do kompleksu je mnogo važnija od maksimalnog kapaciteta EFW-a. Upravljanje isporukom između deponije i EfW-a
čestih operacija
će dovesti do optimizacije skladištenja u bunkeru kako bi se održao tretirani protok otpada od strane EFW-a.
uključivanja i
isključivanja
postiže se
skladištenjem
otpada
615
17. Sistem Poglavlje 4.2.6 Svi uređaji će biti opremljeni mernim uređajima i senzorima za merenje parametara. Ložište i kotao će biti opremljeni mernim
kontrole uređajima koji omogućavaju kontrolu i održavanje potrebnih parametara termičke obrade.
Održanje
spaljivanje
efikasnog Sistem za kontrolu sagorevanja uključuje regulator goriva, koji kontroliše ispuštanje otpada na rešetku. Takođe uključuje i O 2 kontroler
sagorevanja koji određuje / ispravlja protok sagorevanja. Pored toga, kontroliše se protok vazduha, distribucija vazduha i brzina rešetke.
Promene u temperaturi dimnih gasova zabeležene su pomoću infracrvenog pirometra u drugom krugu kotla. Promene otpuštanja
toplote iz peći se identifikuju brzo i pouzdano. Ovo rezultira kontrolom protoka pare u vrlo kratkom vremenu.
Fluktuacije temperature u peći i kotlu, kao i fluktuacije toka pare su smanjene sledećim merama:
Postoji izbor tri načina upravljanja: "protok para", "temperatura peći" ili "temperatura pare / IR pirometarska temperatura".
Pogonske varijable koje se izračunavaju pomoću sistema za kontrolu sagorevanja prenose se u nadređeni sistem kontrole, gde se
dalje obrađuju.
Dodatni kontroleri za koje se signali dobijaju od sistema IR kamere uglavnom utiču na distribuciju vazduha ispod vatre, u funkciji
položaja glavne zone sagorevanja, brzine dovoda i kretanja rešetke. IR kamere značajno poboljšavaju kvalitet kontrole "pare" / "IR
pirometarske temperature".
Postrojenje je opremljeno fazi kontrolom koja je zanimljiva alternativa klasičnom sistemu kontrole. Osnovna prednost fazi kontrole
je sposobnost da se pronađe "najbolji kompromis".
Kada se posebno sagorevaju ostaci, proces daje delimično kontradiktorne ili netačne informacije za sistem kontrole. Fazi kontrola
obrađuje takve informacije i pronalazi najbolje rešenje. Ručna intervencija je značajno smanjena, a kontrola je u celini stabilnija.
Formulacija "Ako ... tada" upravljačkog ponašanja omogućava svima formulisanje svakog mogućeg kontrolnog slučaja, što nije u istoj
meri moguće sa klasičnom kontrolom.
Programiranje upravljačke logike je manje složeno u odnosu na klasičnu kontrolu, ali se mogu implementirati složeniji logički
priključci.
17. Sistem Poglavlje 4.2.7 Sistem infracrvenih kamera koje beleže intenzitet raspodele toplotnog zračenja na površini gorivog postrojenja sa krova kotla koristi DA, u skladu
kontrole se za dobijanje dodatnih informacija iz procesa sagorevanja kako bi se postigli još bolji rezultati sagorevanja. BAT
Tehnike koje
spaljivanje
treba uzeti u Informacije koje se isporučuju od infracrvene kamere se obrađuju u programu za analizu slike razvijenim da zadovolje specifikacije
obzir za kontrolu Martinove kose rešetke. Vrednosti se zatim izračunavaju gotovo u realnom vremenu za sistem za kontrolu sagorevanja. Zaposleni
sagorevanja, kao takođe može videti vremensku i prostornu raspodelu temperatura površine postrojenja goriva na odvojenom monitoru u
što je korišćenje kontrolnoj sobi.
infracrvenih
kamera i drugih
metoda, npr.
616
ultrazvučna
Pored dopunskih kontrolera, osoblje takođe može videti stanje napajanja otpadom, koja vrsta otpada (kvalitet, toplotna vrednost ,
merenja ili druge
krupni predmeti, otpad odlagališta, ...) se trenutno sagoreva itd. i može intervenirati ako je potrebno (kranski operater, ručna
metode za
kontrola intervencije). Takođe se može uočiti i zamagljivanje zidova kotla i prelaznih vazdušnih mlaznica.
kontrolu
temperature
Opseg fluktuacije parametara sagorevanja može se dodatno smanjiti ovim proširenjem sistema za kontrolu sagorevanja i vizuelnim
informacijama koje su dostupne operativnom osoblju. Dodatni kontroleri utiču na ponašanje hranjenja, raspoređivanje kretanja i
distribuciju vazduha u sagorevanju.
18. Optimizacija i Poglavlje 4.2.8 Sistem za kontrolu sagorevanja uključuje regulator goriva, koji kontroliše ispuštanje otpada na rešetku. Takođe uključuje i O 2 kontroler DA, u
kontrola koji određuje / ispravlja protok sagorevanja. Pored toga, kontroliše se protok vazduha, distribucija vazduha i brzina rešetke. skladu
parametara (optimizacija i
kontrolu Vazduh za sagorevanje je podeljen u dva dela: BAT
sagorevanja u
komori za isporučenog - Primarni vazduh se distribuira se specifičnim ventilatorom u odvojen prostor za vazdušnu zonu postavljen na donjoj strani
spaljivanje. vazduha) rešetke
- Sekundarni vazduh se takođe distribuira posebnim ventilatorom u komori za sagorevanje iznad rešetke i širom površine
Poglavlje 4.2.9
(mlaznice koje se nalaze ispred i na zadnjoj strani peći, u nekoliko faza)
(primarni sistem
Ovaj sekundarni vazduh omogućava kompletno sagorevanje i mešanje gasa.
za dovod
vazduha Ventilatori vazduha su projektovani za pravilno sagorevanje otpadnih goriva u najtežim uslovima rada.
Poglavlje 4.2.11 Postavka primarnog vazduha omogućava konstantan pritisak od približno 40 hPa u kanalima primarnog vazduha. Zbog toga je
zahvaljujući primarnom ventilu vazduha moguće uspostaviti potrebni primarni protok vazduha u svakoj kutiji bez delovanja na
(sekundarni
preostale kutije. Pad pritiska između kanala primarnog vazduha i sabvufera služi kao merenje za primarni protok vazduha koji kruže
system
u svakoj kutiji.
injektovanja
vazduha) Aerodinamička čvrstoća rešetke od približno 10 hPa znatno je veća od otpornosti gorivnog sloja koji ga pokriva (obično oko 1 do
3 hPa). Dakle, čak i sa nepravilnom raspodelom otpada, vazduh prolazi kroz sloj goriva na mreži ravnomerno.
Ložište će biti odobrene veličine i oblika kako bi se obezbedilo:
18. Optimizacija i Poglavlje 4.2.19 DA, u
• Potpuno sagorevanje (sa dozvoljenom emisijom CO) pre nego što dimni gasovi napuste peć.
kontrola skladu
Optimizacija • Osim toga, deo ukupnog vazduha za sagorevanje treba uvesti kao sekundarni vazduh iznad rešetke.
parametara BAT
vremena, • Performanse komore za sagorevanje treba da budu takve da temperatura dimnih gasova može biti održavana na preko 850° C
sagorevanja u
temperature, najmanje 2 sekunde u dijagramu sagorevanja.
komori za
turbulencije Kontrola sagorevanja zasniva se na sledećim principima:
spaljivanje.
gasova u zoni • postavljena tačka = protok para (maksimalna dozvoljena varijacija +/- 5% za 95% vremena i mak 10% za 100% vremena),
sagorevanja i • kontrola napajanja i kretanja rešetke,
617
koncentracija • kontrola vazduha za sagorevanje. Ukupan protok vazduha izračunava se u funkciji podešenog toka pare i temperature sagorevanja.
kiseonika Podela primarnog protoka vazduha (ukupno i po zonama) i sekundarnog protoka vazduha ručno se može podesiti u funkciji otpadnog
NTM-a prema prethodnim podešavanjima koje određuje dobavljač; mala korekcija sekundarnog protoka vazduha biće urađena kako
bi u bilo koje vreme u normalnim uslovima rada obezbedio minimalni sadržaj O2 od 7,5% u vlažnim dimnim gasovima nakon kotla
(6% u slučaju recirkulacije dimnih gasova)
18. Optimizacija i Poglavlje 4.2.4 Razmatrani su položaji mlaznica sekundarnog vazduha kako bi se osigurala dobra raspodela sekundarnog vazduha u komori za DA, u
kontrola sagorevanje: predviđena su 3 nivoa mlaznica iza i ispred ložišta. skladu
parametara Turbulencija u
komori BAT
sagorevanja u
komori za sekundarno
spaljivanje. sagorevanja
19. Uslovi Potreba za Performanse komore za sagorevanje su projektovane tako da temperatura dimnih gasova može biti održavana na preko 850 °C DA, u skladu
spaljivanja ispunjavanjem najmanje 2 sekunde u dijagramu sagorevanja. BAT
uslova rada kako
Objekat će se u potpunosti pridržavati zahteva Evropske Direktive 2010, a posebno člana 6.
je navedeno u
članu 6 Direktive
2000/76
20. Prethodno Poglavlje 4.2.10 Zagrejač primarnog vazduha: uključuje nekoliko stupnjeva: SP para, NP para, hlađenje izduvnih gasova motora za deponijski gas, DA, u skladu
zagrevanje hlađenje motora za deponijski gas, podhlađenje kondenzata vazdušnog greča. SP i NP stupnjevi treba da se napajaju parom sa prve BAT
Prethodno dve turbine
primarnog
zagrevanje
spaljivanja Zagrejač sekundarnog vazduha: uključuje nekoliko stupnjeva: SP para, NP para, hlađenje motora deponijskog gasa. SP i NP stupnjevi
korišćenjem
toplote iz treba da se napajaju parom sa prve dve turbine
instalacija Energija (gubitak energije) iz postrojenja za proizvodnju biogasa omogućava smanjenje potrošnje pare (iz turbine) za zagrevanje
vazduha.
Energija (izgubljena energija) iz postrojenja za proizvodnju biogasa omogućava smanjenje potrošnje pare (od curenja iz turbine) za
zagrevanje vazduha.
618
21. Upotreba Poglavlje 4.2.20 Kotao ima dva (2) pomoćna gorionika, predviđena za:: DA, u skladu
automatskih - Podizanje temperature u ložištu pre startovanju iz hladnog stanja i pri isključenju postrojenja iz pogona, BAT
Pomoćni
gorionika / - Potpalu otpadnog goriva pri startovanju postrojenja nakon isključenja iz pogona,
gorionik - Gorionici su usklađeni su sa Direktivom EU (2000/76/EC) o emisijama otpadnih gasova (IED)
pomoćni
neprekidno
gorionici To podrazumeva da kada se temperatura spusti ispod 850°C rezervni gorionik automatski startuje sa radom da bi se omogućilo
održavaju
potrebnu održavanje temperature na vreme dok je gorivo na rešetki.
temperaturu Svaki gorionik je opremljen posebnim ventilatorom.
procesa i
podržavaju
pokretanje i
zaustavljanje
rada.
22. Zaštita i Poglavlje 4.2.22 Kotao je vertikalan sa prirodnom cirkulacijom, jednim bubnjem i ovešenom čeličnom konstrukcijom, sa 4 vertikalna prolaza i cevima DA, u skladu
izolacija zidova & 4.3.12 isparivača, u prve tri promaje, koje formiraju membranske zidove:: BAT
ložišta • Ložište: ozračena komora za sagorevanje, vertikalni prolaz
Vatrostalni • Drugi prolaz: vertikalni prolaz sa isparivačkim paketima
materijal / • Treći prolaz: vertikalni prolaz sa isparivačkim paketom i pregrejačima
Alternativni • Četvrti prolaz: vertikalni prolaz sa paketima zagrejača vode
materijal
Prolazi su zatvoreni oblogama (osim 4. prolaza). Membranski zidovi se sastoje od cevi zavarenih po dužini.
Prvi vertikalni prolaz je zaštićen sa antikorozivnom zavarenom oblogom – Inconel (u zoni ubacivanja otpada na rešetku, na izlazu iz
prvog prolaza i plafon kotla) i ozidom do centralnog ekranskog kolektora ložišta.
Zavarane obloge – Inconels primenjene na prvom vertikalnom prolazu počevši od najmanje 0,3 m ispod vatrostalne obloge, do i
uključujući krov i ulaz drugog prolaza. Pored toga, na visini od 1m, zajednički zid između prvog i drugog prolaza (na drugoj strani
prolaza) pokriva Inconel.
Kako bi se optimizirala efikasnost koja je posebno pogodna za spaljivanje otpada i kako bi se sprečilo oštećenje, erozija i korozija,
projekat je regulisan sledećim glavnim kriterijumima:
619
• Komora za sagorevanje odgovarajuće širine i odgovarajuće visine

• Mala brzina dimnih gasova u komori za sagorevanje kako bi se smanjio prenos pepela
• Dugo vreme boravka
• Vatrostalna zaštita zavarenih obloga za sagorevanje u zoni plamena projektovane je da bi se postigao dobar prenos toplote
bez visokih temperatura vrućih lica
• Male brzine gasa i dugo vreme boravka pre ulaska u prve konvektivne površine
• Veliki razmak cevi u konvektivnim bankama
• Konvektivni superzagrejači za visoku temperaturu dimnih gasova i stabilnu temperaturu pare
• Jednostavan pristup za pregled i održavanje svih delova pod pritiskom
On-line sistemi čišćenja na bazi ubrizgavanja vode u drugom prolazu, i uređaji za čišćenje- duvača na drugima prolaze..
Dve vrste izolacije su korišćene:
- Vatrostalni ozid: upotreba vatrostalnih cigli, silikon karbidnih (SiC) cigli, cigli vezanih nitritom, izolacionog ili vatrostalnog betona
- Vatrostalne cevi: korišćenje patentiranih vatrostalnih cigli sa visokim sadržajem SiC
23. Projekat Poglavlje 4.2.23 Da bi se izbeglo oštećenje i korozija, postrojenje će biti projektovano tipično prema minimalnom zahtevu ispod: DA, u skladu
ložišta BAT
Ložiste je
projektovano da Tipični minimalni uslovi za uređenje površine za razmenu toplote
bude dovoljno
veliko da Tip kotla Vertikalan
obezbedi malu
brzinu gasa i Membranski zidovi maksimalna širina mm 30
dugotrajna
vremena Prvi prolaz maksimalna brzina pri MCR (maksimalno m/s 4.5
zadržavanja gasa kontinuirano opterećenje)
Drug ii treći prolaz maksimalna brzina pri MCR m/s 6.0
Prva sekcija isparivača maksimalna temperature ulaznog gasa pri MCR (u °C 700
skladu sa dijagramom zaštite od korozije)
maksimalna brzina m/s 4.5
620
minimalni slobodan prostor (uzdužni) mm 80
minimalni slobodan prostor (poprečni) mm 150
Pregrejač maksimalna temperature ulaznog gasa pri MCR °C 630
maksimalna temperature ulaznog gasa °C 650
maksimalna brzina pri MCR m/s 4.5
minimalni slobodan prostor (poprečni) final SH mm 150
minimalni slobodan prostor (poprečni) drugi SH mm 120
Isparivač maksimalna brzina pri MCR m/s 4.5
minimalni Slobodan prostor mm 60
Ekonomajzer maksimalna temperature izlaznog gasa pri MCR °C 200
maksimalna brzina m/s 5.5
mm 60
minimalni slobodan prostor (poprečni)
24. Gasifikacija / Odeljak se Nije primenjivo. N/A

Piroliza primenjuje na
tehniku
gasifikacije ili
pirolize
621
REKUPERACIJA ENERGIJE
25. Projekat Poglavlje 4.3.11 / Toplota dobijena od dimnih gasova pomoću integralnog kotla vodene cevi. Vrsta i kvalitet kotla i prateće opreme su pogodni za DA, u skladu BAT
kotla 4.2.23 / 4.3.14 postrojenje za spaljivanje komunalnog otpada i zadovoljavaju zahteve pare za parnu turbinu, kao i sve ostale zahteve postrojenja.
Projekat kotla Kotao je posebno projektovan za sagorevanje komunalnog otpada i ima dobro dokazanu tehnologiju. Projekat je ishod
omogućava dugogodišnjeg iskustva dobavljača kotla.
značajno Kotao je vertikalan sa prirodnom cirkulacijom, jednim bubnjem i ovešenom čeličnom konstrukcijom, sa 4 vertikalna prolaza i
smanjenje cevima isparivača, u prve tri promaje, koje formiraju membranske zidove::
temperature gasa • Ložište: ozračena komora za sagorevanje, vertikalni prolaz
pre konvektivnog • Drugi prolaz: vertikalni prolaz sa isparivačkim paketima
snopa za razmenu • Treći prolaz: vertikalni prolaz sa isparivačkim paketom i pregrejačima
toplote • Četvrti prolaz: vertikalni prolaz sa paketima zagrejača vode
• Spoljni ekonomajzer: postavljen je ispod kotla
Prolazi su zatvoreni oblogama (osim 4. Prolaza). Membranski zidovi se sastoje od cevi zavarenih po dužini.
Na izlazu iz parnog kotla obezbeđen je krajnji ekonomajzer (spoljni ekonomajzer) za potrebe hlađenja dimnih gasova do 140°C pre
ulaska u suvi reaktor – suvi reakcioni kanal (LABloop). Obezbeđeno je ubrizgavanje napojne vode u cilju regulacije temperature
kondenzata koji se uvodi u ovaj ekonomajzer kao i bay-pass-ni sistem za regulisanje izlazne temperature dimnih gasova.
Pogledati odgovor u delu 23.
26. Optimizacija Poglavlje 4.3.1 Ukupna količina pare koju generiše kotao za rekuperaciju toplote koristi se u zajedničkoj kondenzatorskoj / bljesnoj turbini (BLED DA, u skladu BAT
efikasne TURBINE) kako bi se proizvela električna energija i parni izlaz za CHP.
Postrojenje za
upotrebe i
spaljivanje može Parna turbina će se koristiti u punom režimu kondenzacije kada nema upotrebe CHP.
rekuperacija
osloboditi Razmenjivanje toplote sa DH mrežom vršiće se sa 2 razmenjivača koji se napajaju sa 2 različite turbine (BLED TURBINE):
energije
energetsku - - Razmenjivač 1 napaja se kontrolisanom parama oko 1,5 bara
vridnost otpada i - - Razmenjivač 2 napaja se nekontrolisanom parnu oko 5 bara
može snabdevati
električnom Ova konfiguracija dozvoljava veću rekuperaciju energije nego kod jednog izmenjivača za isporuku na 102 ° C, a donosi fleksibilnost
za isporuku na nižim temperaturama, ukoliko to zahteva Grad.
energijom , parom
i toplom vodom
26. Optimizacija Poglavlje 4.3.2 / Mere smanjenje gubitaka energije: DA, u skladu BAT
efikasne 4.3.5 - Zadržavanje u kotlu
622
upotrebe i - Pogon se nalazi u zgradi

Mere smanjenja
rekuperacija - Efektivni sistem čišćenja bojlera
gubitaka energije:
energije
smanjenje Takođe, na izlazu parnog kotla, predviđen je konačni ekonomajzer (eksterni ekonomajzer) za hlađenje gasa za sagorevanje na 140 °C
gubitaka dimnih pre nego što uđe u suvi reaktor. Toplota iz dimnih gasova se koristi za povećanje temperature kondenzata. To dovodi do smanjivanja
gasova i druge toka pare iz turbine za zagrevanja kondenzata..
mere
26. Optimizacija Tabela 3.46 Efikasnost kotla je visa od 80% tokom MCR Load u skladu sa EN 12952-15. DA, u skladu BAT
efikasne
Efikasnost
upotrebe i
toplotne
rekuperacija
konverzije kotla
energije
najmanje 80% za
mešoviti
komunalni otpad
27. Zahtevi za Poglavlje 4.3.1 Postrojenje će biti povezano na sistem daljinskog grejanja – toplanu Konjarnik. DA, u skladu BAT
toplotom/parom
Dugoročni ugovor Predviđa se da će ukupna količina izvezene toplote dostići do 630 000 GJ / godišnje.
o toplotnom /
parnom
snabdevanju
velikih korisnika
toplote / pare
28. / 61. / 62. Lokacija Toplotna i električna energija će snabdevati Toplanu Konjarnik i elektroenergetsku mrežu. DA, u skladu
postrojenja BAT
Položaj Postrojenje se nalazi blizu deponije. Biogas sa deponije koristi se u biogas pogonu za proizvodnju električne energije. Toplota iz
maksimizirana za
instalacija dimnih gasova i od hlađenja motora se koristi za predgrevanje vazduha od sagorevanja EFW.
snabdevanje
toplotom/ parom
struje, parom do
industrije ili
sistema za
hlađenje
623
29. Optimizacija Poglavlje 4.3.8 Parni ciklus je optimizovan na 60 bara / 400 °C kako bi se postigla maksimalna izlazna snaga. DA, u skladu
parametara pare BAT
Parametri pare za
povećanje
Zaštita od spaljivanja kotlova od visokotemperaturne korozije postiže se kombinacijom vatrostalne obloge i Inconel obloga (vidi
proizvodnje
odeljak 22).
električne energije
Zaštita materijala
kotla
30. Izbor turbine Poglavlje 4.3.7 Ukupna količina pare koju generiše kotao za rekuperaciju toplote koristi se u zajedničkoj kondenzatorskoj / bljesnoj turbini (BLED DA, u
TURBINE) kako bi se proizvela električna energija i para za CHP. Parna turbina će se koristiti u punom režimu kondenzacije kada skladu
Turbina je nema upotrebe u CHP-u. BAT
pogodna za:
Treće oduzimanje za daljinsko grejanje je sa fiksnim pritiskom.
• Snabdevanje
električnom Turbina je projektovana za prihvat ukupnog protoka pare koja se proizvede u kotlovskom postrojenju u svim predviđenim
energijom i ambijentalnim uslovima. Prihvata radni opseg celokupnog kotla u kombinaciji sa prihvatljivim otpadom u okviru dijagrama
toplotom sposobnosti.
• Visoku
električnu
efikasnost
31. Pritisak Poglavlje 4.3.9 Izduvna para iz turbine će se kondenzovati na kondenzatoru sa vazdušnim hlađenjem. Vakuum će biti 100 mbar za ambijentalnu DA, u skladu
kondenzatora temperaturu od 20 ° C. BAT
Redukcija pritiska
kondenazatora
32. / 63. Poglavlje 4.3.6 Blizu BEP-a će se nalaziti petlja za toplotnu energiju koja će omogućiti rekuperaciju dodatne energije od BEP motora, koji će se DA, u skladu
Sveobuhvatna koristiti za zagrevanje primarnog vazduha u EfW objektu, čime će se povećati ukupna energetska efikasnost. BAT
Tehnike i mere za
minimalna
smanjenje Pogon sa promenljivom brzinom je obezbeđen za:
potražnja za
potreba za - ID ventilator
energijom
energijom u
procesu - Pumpe vode za napajanje
- ACC motori,
624
Na izlazu iz kotla ugrađen je razmenjivač toplote kondenzat / dimni gas za smanjenje temperature dimnih gasova na ulazu u FGT.
Ovaj sistem omogućava smanjenje potrošnje pare za zagrevanje kondenzata.
33. Sistem Poglavlje 4.3.10 Obezbeđen je vazdušno hlađeni kondenzator. Vazdušno hlađeni kondenzator je projektovan da kondenzuje ukupnu količinu DA, u skladu
hlađenja izduvne pare BAT
Izbor tehnologije
kondenzovanja
pare
34. Čišćenje kotla Poglavlje 4.3.19 Sistemi za čišćenje grejnih površina zasnovani su na vodenim duvačima gara u drugom prolazu i parnim duvačima gara u ostalim DA, u skladu
vertikalnim prolazima. BAT
Čišćenje kotlovske
cevi i drugih Zadovoljavajuća čistoća konvektivnih površina za prenos toplote je osigurana kombinacijom uređaja za pražnjenje gasa i on-line
površina za spreja za vodu na sledeći način:
razmenu toplote Drugi vertikalni prolaz:
Kontinualno čišćenje vodenim mlaznicama drugog vertikalnog kanala omogućava se čišćenje zidova kotla, plafona ozračene
komore i isparivačkih panela. U tom cilju, voda će se raspršivati specijalnim mlaznicama, usmerenim na grejne površine.
Treći vertikalni prolaz:
Čišćenje trećeg gasnog trakta vršiće se uvlačivim duvačima gara (na ulazu u isparivački panel i predgrejač P3, pšolu-uvlačivim
duvačim gara (za P3 i P2) i rotacionim duvačima gara (za P1).
Četvrti vertikalni prolaz:
Čišćenje četvrtog gasnog trakta vrši se rotacionim duvačima gara (za ekonomajzer).
PREČIŠĆAVANJE DIMNIH GASOVA
35. FGT Sistem Tabela 5.2 Emisije dimnih gasova moraju zadovoljiti sve zahteve u pogledu graničnih vrednosti, propisanim Direktivom EU 2010/75/EC o DA, u skladu
industrijskim emisijama (IED). BAT
Ispuštanje u
vazduh vezan Da bi dosegle granične vrednosti utvrđene EU direktivom, izabran je SNCR sa ubrizgavanjem tečne uree i CNIM / LAB "SECOLAB"
za korišćenje suvi proces.
BAT Emisija azotnih oksida je kontrolisana Selenktivnom Nekatalitičkom Redukcijom (Selective Non-Catalytic Reduction - SNCR) - DeNOx
sistem. Sistem koristi injektiranje rastvora uree u komoru za sagorevanje
625
Postrojenje za tretman dimnih gasova uključuje sledeće elemente:

▪ Reaktor za mešanje sorbenta sa dimnim gasovima pre ulaska u vrećaste filtere za otprašivanje,
▪ Vrećasti filter sa P84/PTFE vrećama,
▪ Ventilator dimnih gasova, gasne kanale i prigušivač buke;
▪ Samostojeći duplozidni dimnjak za odvođenje i ispust prečišćenih dimnih gasova u atmosferu.
U suvom procesu CNIM SECOLABTM koristi se injektiranje hidriranog kreča kao reagensa u dimne gasove. Reagent se ubrizgava
pneumatskim transportnim sistemom i zatim se intenzivno meša sa recirkuliranim ostacima sa vrećastog filtera. Aktivni ugljenik se
takođe dodaje dimnom gasu smanjivanje isparljivih teških metala i dioksina / furana.
Gasovi protiče kroz reakcioni kanal i vrećasti filter i zatim se ispuštaju preko ventilatora dimnih gasova u dimnjak
36. FGT sistem Poglavlje Zahtevi koji dovode do tipa FGT: DA, u skladu
4.4.1.1 / 4.4.1.3 BAT
- Bez obzira na koriščenu tehnologiju spaljivanja, glavna postrojenja će biti opremljena sa FGT sistemom za smanjenje koncentracije
Faktori za izbor zagađujućih materija iz dimnih gasova koji se emituju u atmosferi u skladu sa zahtevima važećeg zakona, Direktive 2010/75 / EU i
FGT izvođačevog garantovanog nivoa prečišćavanja.
- Polusuvi, uslovno suvi i / ili suvi sistemi se prihvataju na osnovu dokazanog iskustva dobavljača. Ako se primene vlažni sistemi,
mora se projektovati sistem bez nastanka otpadnih voda. Tokom FGT-a ne treba da nastaje otpadna voda.
- Potrebna je jedinica vrećastih filtera sa najmanje četiri odeljka.
36. FGT sistem Poglavlje Na primer, FGT ne zahteva toplotnu energiju za DeNOx sistem. Optimizovana temperatura u suvom procesu sa hidriranim krečom Nije primenjivo
4.4.1.2 je oko 140 ° C. Energija iz dimnih gasova za smanjenje temperature na izlazu kotla na 140 ° C koristi se za zagrevanje kondenzata.
Uticaj na
potrošnju
energije
36. FGT sistem Poglavlje Ovaj odeljak se ne primenjuje u ovom projektu: izgradnja novog postrojenja. Nije primenjivo
4.4.1.4
FGT postrojenje u budućnosti može prihvatiti SCR DENOx, u zavisnosti od nekoliko modifikacija.
Dodatna
ukupna
kompatibilnost
sistema
prilikom
naknadne
626
ugradnje
postojećih
instalacija
37. FGT sistem Tabela 5.3 Kao što je navedeno u odeljku 36, skruber se ne prihvata, osim ako se otpadne vode ne ispuštaju. Nije
primenjivo
Izbor Suvi proces sa hidriranim krečom izabran je zbog:
kriterijuma za - Niska potrošnja vode
FGT - Jednostavna isporuka reagensa
- Jednostavna jedinica.
Recirkulacija ostataka iz vrećastog filtera dodatno smanjuje potrošnju reagenasa jer sadrži još neproreagovanog kreča. Da bi to
najbolje iskoristilo, deo ostataka iz vrećastog filtera se reciklira nazad u reakcioni kanal.
38. kontrola Poglavlje 4.4.2.2 Suvi proces omogućava usklađivanje sa EU direktivom 2010/75 / EC o industrijskim emisijama (IED). Nije
povećanja / 4.4.2.3 primenjivo
Nema potrebe za sistemom za dodatno prečišćavanje gasova zbog konstantnog sadržaja zagađujućih materija na ulazu FGT, zbog
potrošnje
Dodatni sistem dobrog mešanja otpada pre spaljivanja.
električne
prečišćavanja
energije tokom Nema potrebe za dvostrukom filtracijom, jer ne postoji odvojen tretman za otpad od pepela i ostataka zagađenja vazduha (APCR).
gasova i
FGT procesa
primena
dvostrukih
vrećastih filtera
39. Upotreba Poglavljes Na kontrolu protoka kreča utiču koncentracije kiselih zagađujućih materija (HCl i SO2) i protok dimnog gasa. DA, u skladu
reagenasa u FGT 4.4.3.7 / 4.4.3.9 sa BAT
Na količinu aktivnog uglja utiču protokom dimnih gasova; brzina ubrizgavanja je konstantna, ali je operator može prilagoditi.
Podešavanje i Recirkulacija ostataka iz vrećastog filtera dodatno smanjuje potrošnju reagenasa jer sadrži još neproreagovanog kreča. Da bi to
kontrola količine najbolje iskoristilo, deo ostataka iz vrećastog filtera se reciklira nazad u reakcioni kanal.
ubrizganih
reagensa /
optimizacije
brzine doziranja
reagensa i
627
recirkulacije FGT
ostataka.
40. NOx Poglavljes Injektiranje vazduha za sagorevanjem u nekoliko faza omogućava smanjenje formiranja NOx i višak vazduha u sistemima DA, u skladu
redukcioni sistem 4.4.4.1 / 4.4.4.2 sagorevanja otpada. U kombinaciji sa sistemom SNCR, to dovodi do drastično smanjene emisije NOx i amonijaka. sa BAT
Selektivna Tehnologija je zasnovana na procesu sagorevanja u kojem se sekundarni vazduh injektira kroz nekoliko (uzorkovanih) nivoa
katalitička vazduha. Zaglavlja i mlaznice za dovod sekundarnog vazduha postavljeni su u redove nasuprot jedna drugoj kako bi se osiguralo da
redukcija (SCR) / je peć u potpunosti prožeta, čime se postiže temeljno mešanje dimnih gasova i efikasno sekundarno sagorevanje.
Selektivna Poziciono sagorevanje, između ostalog, podstiče, hemijske reakcije potrebne za pretvaranje NOx-a, emitovanog tokom sagorevanja
nekatalitička otpada na rešetki, do azota.
redukcija (SNCR)
Ovaj proces daje povoljne rezultate sagorevanja, kao što su smanjeni višak nivoa O2, smanjeni nivoi emisije NOx, smanjena
potrošnja NH3, povećana efikasnost kotla, smanjenje veličine kotlova i nizvodnih komponenti za čišćenje dimnih gasova.
Emisije azotnih oksida kontrolišu sistem selektivnog ne-katalitičkog redukcije (SNCR) DeNOx. Sistem koristi injektiranje rastvora uree
u komoru za sagorevanje.
41. PCDD/F Poglavljes Primarna tehnika za sprečavanje PCDD / F: DA, u skladu

emisije 4.4.5.1 / 4.4.5.2 sa BAT
- Mešanje otpada zahvaljujući kapacitetima bunkera i kranova.
/ 4.4.5.3 /
4.4.5.4 / 4.4.5.6 - Kontrola sagorevanja sa sistemom za sagorevanje po fazama (vidi tačku 40 gore)
/ 4.4.5.7
- Projektovanje kotla kako bi se izbeglo nanošenje i zagrejavanje u specifičnom temperaturnom području od 450 do 200 ° C
- Efikasan sistem za čišćenje kotla (sistem duvanja čađi)
Nema ponovnog formiranja PDCC / F u FGT zbog radne temperature oko 150 ° C
Adsorpcija PCDD / F se vrši ubrizgavanjem aktivnog uglja na ulazu u vrećasti filter.
42. PCDD/F PCDD/F procena Ne koriste se skruberi. FGT proces je baziran na suvom sistemu. Nije
emisija korišćenjem primenjivo
skrubera
628
43. Ostaci iz Ponovno Ponovno spaljivanje ostataka tretmana nije primenjiv u postrojenju. Ostaci se skladište u odgovarajućim silosima do procesa Nije
sistema za spaljivanje stabilizacije. primenjivo
prečišćavanje ostataka
otpadnih gasova tretmana
44. Emisija žive Poglavljes Ne koriste se vlažni skruberi. Dimni gasovi se prečišćavaju suvim sistemom. Nije
4.4.6.1 / 4.4.6.2 primenjivo
/ 4.4.6.5 /
4.4.6.6 / 4.4.6.7
Kontrola emisije
žive pomoću
vlažnih skrubera
45. Emisija žive Poglavljes Za adsorpciju isparljivih teških metala (tj. žive Hg) i organskih komponenti (tj. PCDD / F), aktivni ugalj u prahu (PAC) ubrizgava se u DA, u skladu
4.4.6.2 dimni gas zajedno sa krečom. sa BAT
Kontrola emisije Aktivirani ugalj se injektira u vrećasti filter. Injekcija se kontroliše protokom dimnih gasova. Brzina ubrizgavanja je konstantna, a
žive korišćenjem operator može prilagoditi.
poluvlažnih ili
suvih sistema:
korišćenje
aktivnog
ugljenika za
adsorpciju žive
TRETMAN OTPADNE VODE I KONTROLA
46. Otpadna voda Poglavljes 4.5.6 Tretman dimnih gasova je suv sistem bez ispuštanja otpadnih voda DA, u skladu
ponovna upotreba / 4.5.8 sa BAT
Procesna voda iz postrojenja za spaljivanje se ponovo koristi u procesu (spaljivanje i APCR solidifikacija), a predviđeni maseni bilans
Recirkulacija i procesnih voda pokazuje da su potrebe za vodom veće od proizvodnje vode u procesu
ponovna
Voda od pražnjenja kotla i kondenzat duvača se ponovno koriste za proces kaljenja na donjem pepelu.
upotreba
otpadnih voda Procedna voda iz postrojenja za prečišćavanje šljake takođe se ponovo koristi za proces gašenja šljake.
koja se javljaju
629
na lokaciji:
korištenje
kotlovske vode /
recirkulacija
otpadnih voda u
proces.
47. Upravljanje Poglavlje 4.5.9 Čista atmosferska voda sa krovova se sakuplja u namensku jamu pre nego što se pošalje u jamu za atmosferske vode sa deponije. DA, u skladu
atmosferskim Čiste vode sa saobraćajnih površina se sakupljaju i šalju u jamu za atmosferske vode sa deponije. sa BAT
Odvojeni sistem
vodama
za Kontaminirane atmosferske vode (na primeru sa površine APCR postrojenja za solidifikaciju) se sakupljaju i šalju u postrojenje za
odvodnjavanje, tretman otpadnih voda. Iz jame za otpadne vode, voda se ponovo koristi za gašenje pepela, za stabilizaciju ostataka FGT, a višak
prečišćavanje i (tokom perioda velikih kiša) se tretira u postrojenju za prečišćavanje vode pre ispuštanja sa lokacije.
ispuštanje
kišnice,
sprečava se
mešanje sa
zagađenim
tokovima
otpadnih voda
48. Upravljanje Poglavlja 4.5.4 / Ne koristi se vlažni tretman dimnih gasova. Nije
atmosferskim 4.5.10 / 4.5.11 / primenjivo
vodama 4.5.12 / 4.5.13
Upravljanje
otpadnim
vodama koje
proističu iz
vlažnog
tretmana
otpadnih gasova
UPRAVLJANJE OTPADOM – ČVRSTI OSTACI IZ PROCESA
630
49. Pepeo i TOC Poglavlje 4.6.1 Projekat termičkog procesa, opisan je u odeljku 18, garantuje pepeo sa maksimalnim TOC od 3%. DA, u
vrednost skladu sa
Korišćenjem Elementi koji omogućavaju da sadržaj TOC <3% u pepelu bude:
BAT
tehnika i pravila
− Proces pokretne rešetke sa vazdušnim hlađenjem
termičkog
− Dobro raspoređeni primarni i sekundarni vazduh (vidi odeljak 18)
procesa radi − Kontrola brzine rada postrojenja pri nominalnom termalnom kapacitetu
dobijanja − Raspodela intenziteta toplotnog zračenja na površini postrojenja goriva (rešetka) kontroliše infracrveni sistem kamera
ukupnog (MICC) kako bi se postigli još bolji rezultati sagorevanja.
sadržaja − Mešanje otpada pre spaljivanja (visok kapacitet skladištenja otpada, oko 50% vremena rada krana se iskoristi za mešanje
organskog otpada)
ugljenika u
pepelu ispod 3%
(obično 1-2%)
50. Segregacija Poglavlje 4.6.2 Leteći pepeo prikupljen iz kotla i ekonomizera, kao i ostaci tretmana dimnih gasova, usmeravaju se na tretman dimnih gasova i DA, u
pepela iz ostataka silose za pepeo iz kotla. skladu sa
Odvojeno
tretmana dimnih BAT
upravljanje Šljaka se odvodi do uređaja za pražnjenje - odšljakivača kojim se šljaka transportuje do uređaja za predtretman, odnosno
gasova vibracionih rešetki i trakastih transportera.
pepelom od
letećeg pepela i
drugih FGT
ostataka kako bi
se izbeglo
zagađivanje
pepela i
poboljšao
njegovog
tretman
51. Odvajanje Poglavljes 4.6.3 Projektom postrojenja nije predviđena faza otprašivanja. DA, u
faze uklanjanja / 4.4.2.1 skladu sa
Nema procesa otprašivanja, jer se leteći pepeo i ostaci tretiraju u istom sistemu: APCR solidifikacija.
prašine od BAT
Procena sastava
tretmana dimnih
elektrofilterskog
gasova
pepela kada je
631
urađena faza
otprašivanja
52. Izdvajanje Poglavlje 4.6.4 Crni metal će se izdvajati iz IBA pomoću magnetnih odvajača u postrojenju za tretman šljake. DA, u
metala iz IBA skladu sa
Upotreba Nakon procene, pokazano je da nije ekonomski održivo odvajanje obojenih metala s obzirom na njihovu količinu unutar preostalog
BAT
separacije kako komunalnog otpada.
bi se povratili
(ako je to
ekonomski i
praktično
izvodljivo) crni i
obojeni metali
(Poglavlje 4.6.4)
53. Tretman Poglavljes 4.6.6 / Transportni mehanizam koji dolazi iz postrojenja EfW stalno prolazi kroz IBA postrojenje za prečišćavanje. DA, u
šljake 4.6.7 skladu sa
Tretman šljake obuhvata sledeće korake:
BAT
suva metode sa
• Šljaka sa odšljakivača pada na vibracione rešetke na kojima se izdvajaju veliku komadi (> 300mm) kako bi započeo tretman ili
ili bez dodatnih
obilazio terapiju.
komponenata
uključujući • Viseći magnetni odvajači uklanjaju metalne frakcije pre sortiranja šljake u dve frakcije 0-40 mm i 40-300 mm pomoću bubnjastog
skladištenje na rotacionog sita. Izdvojeni metali se skladišti na otvorenom prostoru.
otvorenom ili u
• Metali se još jednom uklanjaju iz frakcije 0-40 mm. Frakcija> 40 mm se skladišti na otvorenom prostoru u odvojenom delu, a
odgovarajućem
izdvojeni metali se čuvaju u kontejnerima.
objektu tokom
nekoliko • Šljaka i metali se utovaruju pomoću bagera.
sedmica;
Procedne vode iz postrojenja za prečišćavanje IBA se sakupljaju i ponovo upotrebljavaju (gašenje šljake, postrojenje APCR
solidifikaciju)
54. Metode Poglavlje 4.6.11 Ostaci iz sistema za kontrolu zagađenja vazduha se automatski transportuju u namenske silose za skladištenje pre tretmana DA, u
rukovanja stabilizacije. skladu sa
ostacima iz FGT-a BAT
632
ostaci iz tretmana Tretman FGT-a Proces podrazumeva mešanje ostataka sa šljakom i / ili cementom sa procednom vodom (i / ili recikliranom vodom) u redovnoj
prečišćavanja za ispunjavanje industrijskoj opremi za solidifikaciju i formiranje gustih i čvrstih blokova sa smanjenom ukupnom zapreminom
dimnih gasova relevantnih Procesom stabilizacije se kroz fizičko-hemijsku reakciju vezuju soli i teški metali. Stabilizovani proizvod će ispuniti važeću regulativu o
kriterijuma
deponovanju otpada pre nego što se pošalje u namensku ćeliju deponije za ostatke procesa na lokaciji, odvojenu od komunalnog
odabrane opcije
otpada.
za upravljanje
otpadom
SMANJENJE EMISIJE BUKE
55. Mere Poglavljes 4.7 / Buka koju generiše sistem neće prelaziti dozvoljene vrednosti tokom dana i tokom noći. DA, u
smanjenja buke 3.6 skladu sa
Gde god je to potrebno da bi se zadovoljili zagarantovani nivoi buke, postrojenja će biti opremljeno zvučnim prigušivačima.
BAT
Zaštita od buke i
Glavni izvori buke, tj. istovar otpada, bunker za otpad sa opremom za utovar i istovar, kotao, turbina biće postavljeni u zatvorenim
mere prostorima.
Ventilatori za hlađenje će se nalaziti izvan zgrada; međutim, neće izazvati preteranu emisiju buke u životnu sredinu.
INSTRUMENTI UPRAVLJANJA ŽIVOTNOM SREDINOM
56. Sistem Poglavlje 4.8 QHSE (Quality, health, safety, environment) timom kojim će rukovoditi QHSE menadžer, implementiraće, pratiće i nadgledaće DA, u
upravljanja sisteme za upravljanje kvalitetom i zaštitom životne sredine na osnovu: skladu sa
Sistem
životnom BAT
upravljanja • Sistem za upravljanje kvalitetom, obično u skladu sa najnovijom verzijom ISO 9001;
sredinom zaštitom životne • Sistem upravljanja zaštitom životne sredine generalno u skladu sa najnovijom verzijom ISO 14001;
sredine uključuje • Sistem upravljanja zdravljem i bezbednošću na radu (OHS- Occupational safety and health) obično u skladu sa
organizacionu najnovijom verzijom OHSAS 18001.
strukturu,
odgovornosti, Tim će biti odgovoran za:
prakse, procese i • Praćenje ciljeva i ključnih indikatora učinka, u skladu sa sistemima upravljanja kvalitetom i zaštitom životne sredine;
resurse za • Podizanje svesti zaposlenih o rizicima životne sredine i sigurnosti;
razvoj, • Informisanje zaposlenih o postignutim ciljevima;
implementaciju,
• Praćenje usaglašenosti sa uputstvima za zaštitu životne sredine i sigurnosti putem periodičnih QHSE krugova;
održavanje,
• Koordinacija monitoringa životne sredine na terenu i relevantnih režima analize uzoraka;
pregled i
• Implementacija i praćenje korektivnih mera
praćenje politike
• Koordinacija QHSE planova i revizija
633
zaštite životne
sredine.
634
H.5. EMISIJE VAZDUHA
H.5.1. NOx ReduKCIJA
Sistem redukcije NOx sadrži:
• Jedan sistem za prenos 40% rastvora uree od kamiona do rezervoara za skladištenje uree.
Sistem sadrži jednu (1) pumpu za prenos uree i cevi sa odgovarajućom opremom;
• Jedan rezervoar za čuvanje rastvora uree. Predviđena zapremina rezervoara iznosi 45 m3 a
visina je ~ 8,05 m;
• Dve pumpe za rastvor uree, koje omogućavaju transport rastvora od rezervoara do kotlovske
peći;
• Jedan sistem za demineralizovanu vodu, koji služi za razblaženje rastvora uree, ako je
potrebno, i za ispiranje sistema;
• Jedan sistem komprimovanog vazduha, koji se koristi za raspršavanje rastvora uree i za
hlađenje injektora;
• Jedan sistem ubrizgavanja, podeljen na dva nivoa, pomoću koga se ubrizgava rastvor uree u
peć. Empirijski je predviđeno da ima 12 injektora uree po nivou ubrizgavanja rastvora u peć.
Sistema vazduha kod procesa sagorevanja, u kojem se sekundarni vazduh ubrizgava kroz određeni broj
nivoa vazduha u segmentu, obezbeđuje potpunu pokrivenost peći, čime se postiže temeljno mešanje
dimnih gasova i efikasano i potpuno sagorevanje, što doprinosi smanjenju emisije NOx. Sagorevanje,
u kombinaciji sa SNCR (selektivni nekatalitički redukcioni) sistemom, takođe rezultira značajnim
smanjenjem emisije NOx.
U grejačima vazduha većina nerazgrađenih gasova koji se oslobađaju od goriva odmah se oksidišu na
visokim temperaturama kada se pomešaju sa rezidualnim vazduhom iz peći. Ovaj efekat je poboljšan
uvođenjem zagrejanog sekundarnog vazduha, koji je umetnut iznad rešetke na tri nivoa i koji
obezbeđuje dovoljno kiseonika za potpuno sagorevanje. Kao rezultat toga, postignut je jedinstveni
odeljak temperature i protoka i optimalno mešanje gasova u peći, kao i produženje vremena
zadržavanja gasova u zoni nižih temperatura, čime se smanjuje formiranje azotnih oksida u peći.
Potrošnja rastvora uree se kontroliše tako da se nivo emisije NOx, na konstantnoj temperaturi, drži
unutar dozvoljenih granica i zavisi od kvaliteta goriva i parametara procesa sagorevanja.
Takođe, na osnovu očekivanog protoka i niže kalorijske vrednosti (DKV) otpada, izabran je vertikalni
kotao s optimiziranim oporavkom energije, smanjenim nivoom NOx u peći i Martinovom pokretnom
rešetkom.
Pored ekstrakcije pare sa zagerevača kondenzata, za deaerator i daljinske zagrevače, turbine takođe
ima dve ekstrakcije pare za kotlovske vazdušne grejače i za razmenjivač namenjen za grejanje
administrativne zgrade, čime se postižu uštede fosilnih goriva.
635
H.5.2. POMOĆNA OPREMA
• Postrojenje za solidifikaciju i hemijsku stabilizaciju: Silos APCR, silos za cement i silosi za

proces solidifikacije će biti hermetički zatvoreni kako bi se sprečile emisije u vazduh. Pored
toga, svaki od njih će biti opremljen filterima kako bi se osigurala koncentracija prašine
<5 mg/Nm3.
• Silos sa aktiviranim ugljem: silos za aktivni ugalj koji će se koristi u procesu tretmana
otpadnih gasa biće hermetički i čvrsto zatvoren. Pored toga, opremljen je filtrom kako bi se
osigurala koncentracija prašine <5 mg/Nm3.
• IBA proces: IBA će se prerađivati direktno nakon gašenja, povećavajući sadržaj vlage u IBA.
Obrada IBA sa visokim sadržajem vlage stoga će smanjiti emisiju prašine i potencijalnih
mirisa u vazduh.
• Pomoćni gorionik za zagrevanje (ulje): sistem za ispuštanje dimnih gasova iz procesa
startovanja instalacije će biti integrisan sa čitavim EfW sistemom. Zbog toga će dimni gas biti
tretiran u sistemu za prečišćavanje dimnih gasova. Ne očekuje se odvojena emisija u vazduh.
• Stanica za punjenje goriva i distribuciju u peći sa rezervoarom: postrojenje za punjenje i
distribuciju u peći će imati zatvoreni rezervoar sa minimalnim kapacitetom od 120 m3 i
sistem za direktno unošenje ulja u početne gorionike u komori za sagorevanje.
H.6. BUKA
Da bi se smanjio uticaj na radnu i ekološku buku, dizajn će predvideti kao opšti princip da nivo buke
koji emituje isključivo iz postrojenja EfW neće prevazilaziti:
• Ne više od 80dB (A) mereno na 1m od opreme koja se razmatra u izolaciji
• Ne više od nivoa pozadine ambijenta 85dB (A), unutar zgrade i 1,5m od bilo kojeg komada opreme
kada fabrika radi u potpunosti
Međutim, u skladu sa važećom regulativom, neki izuzetak će biti prihvaćen i posebno za:
• povremeni kratkotrajni izvori kao što su sigurnosni ventili tokom izduvavanja (prigušivač, međutim,
obezbeđen za spoljašnju upotrebu),
• uređaji za čišćenje kotla, zvučna upozorenja ili hranilice za hlađenje dok se hrane teški komadi.
• turbine, vazdušne kompresore, pumpe za napojnu vodu
Predviđeno je da se pomenuta oprema ugrađuje u određenu prostoriju (tj. turbinsku halu, pomoćnu
dizel prostoriju, kompresorsku sobu), izgrađenu u materijalu koji omogućava značajno smanjenje
buke (beton, opeke, ...) i predviđena su zvučna vrata za ove prostorije sa znakom upozorenja koji
ukazuju na nivo buke i neophodnu opremu za zaštitu osoblja (PPE).
Pored toga, predviđeno je dosta dodatnih odredaba u specifikaciji za dizajn i opremu kako bi se ublažio
uticaj na radnu i okolnu buku, uključujući, ali ne ograničavajući se na:
• Sigurnosni ventil za izbacivanje iz kotla sa prigušivačem
636
• ACC, prečnik ventilatora i njegova ograničavajuća brzina se biraju da zadovolje ograničenja buke za
lokaciju pod svim toplotnim opterećenjima i pravcima vetra.
• ID ventilator i njegov pogon, ugrađeni su u zajedničko kućište, zaštićeno od vibracija. s obzirom na

to da je motor ventilatora glavni izvor buke u postrojenju, motor je opremljen odgovarajućim
prigušivačemn
H.7. ZELENI POJAS

Zeleni pojas mera ublažavanja koja dopronosi u nekoliko uticaja (kvalitet vazduha, prašina,
biodiverzitet, pejzaž) što prema uticaju može doprineti dobrim radnim praksama.
Sledeći pristup je potekao od konsultacija sa lokalnim institucijama (Zavod za zaštitu prirode, JP

Gradsko zelenilo Beograd, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda) kao deo procesa
izmena u Detaljnom planu regulacije sanitarne deponije Vinča; ove lokalne institucije pružaju nekoliko
opštih uslova vezano za projekat zelenog pojasa.
ESIA se bavi preciznijim uslovima za pružanje odgovarajućih mera ublažavanja u vezi sa

identifikovanim uticajima.
H.7.1. Poboljšanje pejzaža
Zeleni pojas može delimično pomoći u ublažavanju vizuelnog udara. U osnovi, pojas ima ulogu vizuelne
barijere i prirodnog elementa okruženja. U poprečnom preseku i što je praktično dalje moguće, pojas
mora imati oblik konusa. Razlozi za to su, pored vizuelnih, praktični: stvaranje uslova za nekoliko vrsta
unutar pojasa i sprečavanje nepovoljnih vazdušnih struja. Sadne vrste moraju biti u skladu sa
autohtonim vrstama u neposrednoj blizini. Pored obezbeđivanja ekološke adaptacije, ovo omogućava
da se uklopi u celokupnu sliku uređenja prostora.
Shodno konačnim ishodovanim lokacijskim uslovima i adekvatnom Projektu ozelenjavanja

(Landscaping Design) koji će se razraditi u fazi Osnovnog projekta (Basic Design stage) predlaže se
sledeće:
• Zeleni pojas treba, ako je moguće, da okružuje čitavu lokaciju projekta (EfW i deponiju),
• Gde god je to moguće, u okviru projektnog područja treba formirati manje zelene pojaseve,
• Na mestima gde postoji pojas visoke prirodne vegetacije, nije potrebno veštački formirati
zeleni pojas, jer se prirodna vegetacija može zadržati,
• Minimalni zahtev gde je predviđena sadnja drveća treba tipično da bude dvostruki pojas
drveća u sredini i pojasevi grmlja sa svake strane,
• Ukupna širina sadne trake treba da bude generalno barem 10 m i 20 m gde je to praktično
moguće,
• Najveći deo zelenog pojasa mora biti najmanje 10 m visok u fazi rasta kasne vegetacije (oko
20 godina)
• Autohtone vrste iz neposrednog okruženja treba koristiti za sadnju
637
• Izbegavati sadnju biljaka na odgovarajućoj i geometrijskoj udaljenosti - sadnja mora imitira

odnose prirodnog okruženja
• Drveće treba posaditi u višoj fazi rasta (sadnice tipično visine oko 2-3 m)
• Predložene vrste drveta: Acer campestre, Ulmus minor, Fraxinus excelsior
• Grmlje treba posaditi u nižoj fazi rasta (sadnice sa nekoliko grana, visine tipično do 1 m)
• predložene vrste za grmlje: Crataegus laevigiata, Crataegus monogyna, Cornus sanguinea,
Corylus avellana
Tipični praktični uslovi: Uzimajući u obzir postavke ograde, praksa je da je grmlje (do 3 metra visine)
odvojeno od ograde oko 2-3 m, a više drveće (oko 15 m visokog dizajna) treba odvojiti od ograde oko
5-7 m.
H.7.2. Barijera za prašinu
Ako su pravilno projektovane, vegetativne barijere mogu se koristiti za smanjenje zagađenja prašinom
u blizini specifičnih emitera. Važni faktori koji se uzimaju u obzir za efikasne vegetativne barijere na
putu su uključeni u tabelu sažetaka ispod (deo iz "Preporuke za izgradnju barijera za prevazilaženje
puta na putu za poboljšanje kvaliteta vazduha blizu puta", EPA, 2016).
Tabela H-2. Preporuke o vegetacionoj barijeri (EPA, 2016)

Karakteristika Preporuka Opis
barijere Shodno Projektu ozelenjavanja (Landscaping Design) koji se razvija u IDP
Fizičke karakteristike
Visina 5 metara ili više (ili da je za 1+ Što je veća vegetativna barijera, veća je smanjenje zagađujućih materija.
m više od postojeće čvrste Minimalno 5 metara trebalo bi da obezbedi dovoljnu visinu da bude iznad
barijere) tipičnih povećanja emisije za vozila na putu. Međutim, visina od 10 metara ili
više verovatno bi obezbedila dodatno smanjenja zagađivača.
Širina 10 m ili više Što je veća vegetativna barijera, veća je smanjenje zagađujućih materija.
Minimalna širina od 10 metara trebalo bi da obezbedi dovoljno prepreke za
uklanjanje čestica i povećanje disperzije. Međutim, treba izbegavati praznine u
barijeri. Treba uzeti u obzir više redova različitih vrsta vegetacije (npr. grmlje,
šiblje, drveće) za maksimalno pokrivanje i uklanjanje zagađujućih materija u
svim fazama barijere.
Poroznost 0,5 do 0,9 Poroznost ne bi trebalo da bude previsoka da zagađujuće materije ne bi lako
prolazili kroz barijeru ili izazvali stagnaciju vetra. Kako poroznost postaje niža,
vegetacijska barijera će raditi slično čvrstoj barijeri, koja može ograničiti
količinu uklanjanja čestica pošto se vazduh podiže i oko biljki.
Dužina 50 m ili više izvan područja Proširenje barijere izvan područja zabrinutosti štiti od zagađujuće materije oko
zabrinutosti ivica. Može takođe razmisliti o izgradnji barijere normalno na put u zavisnosti
od dostupnosti zemljišta.
Karakteristike Vegetacije
Sezonski efekat Vegetacija nije podložna Karakteristike vegetacijske barijere moraju biti konzistentne tokom svih
promenama u sezoni godišnjih doba i klimatskih uslova kako bi se osiguralo efikasno smanjenje
zagađenja.
Površina lista Voštani i / ili listovi sa Listovi sa složenim i velikim površinama će zadržavati i sadržati više čestica
dlačicama, velike površine zagađujućih materija.
Emisije u vazduh Vegetacija sa niskom ili bez Vegetacija koja se koristi za barijeru ne bi trebalo da bude izvor zagađenja
638
emisije u vazduh vazduha, bilo na lokalnom ili regionalnom nivou.

Zagađenje i otpornost Otporno na efekte zagađenja Vegetacija mora biti u stanju da opstane i se održi pod visokim nivoima
vazduha i drugih stresora zagađenja i stresa koji se mogu dogoditi blizu puteva, kako bi se obezbedilo
efikasno smanjenje zagađenja. Pored zagađenja vazduha, so i pesak za
posipanje puteva zimi i buke mogu uticati na vegetacionu barijeru.
Ostali razlozi
Održavanje Plan mora da omogući Mora se obezbediti odgovarajuće održavanje vegetacione barijere kako bi
pravilno održavanje barijera mogla da preživi i održi integritet kako bi se obezbedilo efikasno
vegetativne barijere smanjenje zagađenja od emisija štetnih gasova.
Oticanje vode Sadrži oticanje površinskih Vegetativne barijere pored puteva, izgrađene na odgovarajući način, mogu
voda i poboljšava kvalitet dati dodatni uticaj na kontrolu i zadržavanje površinskih voda sa puta, što
vode također može poboljšati kvalitet vode u lokalnoj zajednici.
Autohtone vrste Izabrati izvorne vrste Domaće vrste će biti robusnije i otpornije na klimatske uslove čime se održava
integritet pod ovim uslovima kako bi se obezbedilo efikasno smanjenje
zagađenja.
Neinvazivno Izaberite neinvazivne vrste Upotreba neinvazivnih vrsta obezbediće efikasno smanjenje zagađujućih
materija bez potencijalnih neželjenih posledica od invazivnih vrsta koje
negativno utiču na upotrebu okolnih zemljišta.
Neotrovno Izaberite neotrovne vrste ako Neotrovne vrste se snažno podstiču i treba ih koristiti ako barijera bude na
su u blizini osetljive lokaciji sa osetljivim populacijama, kao što su osnovne škole, parkovi i mesta
populacije za rekreaciju gde deca mogu biti aktivna i u bliskom kontaktu.
„Što se tiče fizičkih karakteristika, treba naglasiti da (iz "Uticaj zagađenja vazduha na zelenu
infrastrukturu na otvorenim putevima i ulicama - Pregled", Atmosfersko okruženje, 2017):
• Razblaživanje emisije čistim vazduhom jekrucijalno; zbog toga vegetacija treba da je poželjno
niska i / ili blizu površina.
• Blizina izvora zagađenja povećava koncentraciju zagađujućih materija u vazduhu a time
depoziciju; vegetacija bi trebalo da bude blizu izvora.
• Vazduh koji prolazi iznad, a ne kroz vegetaciju nije filtriran; barijere bi trebale biti dovoljno
visoke i dovoljno porozne da propuštaju vazduh, ali dovoljno čvrste da omoguće da vazduh
prođe blizu površine.
• Drugi interesantni nalazi su da je depozicija grubih čestica efikasnija kod velikih brzina vetra,
dok suprotno važi za ultrafine čestice; i da se gustina vegetacije često menja zbog jakih
vetrova. Da bi se poboljšao depozit, vegetacija bi trebala biti dlakava i imati veliki indeks
listova, ali ipak biti moguće prodreti.”
Potrebno je ispuniti sledeće preporuke ("SMERNICE ZA ODRŽAVANjE TAMPON ZONE OKO

POSTROJENJA ZA TRETMAN OTPADA I DEPONIJA", Indijski Centralni Odbor za kontrolu zagađenja, april
2017):
Ovaj vodič preporučuju bar 10 metara zelenog pojasa unutar i oko objekta duž granicu. Vegetacija,
grmlje, drveće i sa zelenilom velike gustine mogu se uključiti u zeleni pojas u okviru granica objekta
kako bi služili kao vizuelne barijere. Važni faktori za razvoj zelenog pojasa za agro-klimatske uslove su
navedeni u nastavku:
639
Kriterijumi za selekciju biljnih vrsta
• Biljne vrste treba da brzo rastu

• Trebalo bi da imaju gustu krošnju
• Trebalo bi biti višegodišnje i zimzelene
• Trebalo bi imati visok potencijal iskorišćenja ugljenika - CO2
• Trebalo bi biti efikasne u apsorbovanju zagađujućih materija bez bitnog uticaja na njihov
rast.
Preporučene biljne vrste Gustina oko obrade i odlaganja / deponije:
Preporučuje se zeleni pojas širine od najmanje 10 metara unutar i oko objekata za tretman otpada i
odlaganje. Preporučena minimalna gustina zelenog pojasa bi trebalo da bude u skladu sa modelom
zelenog pojasa koji je naveden u smernicama CPCB za razvoj zelenih pojaseva u 2000. godini (vrlo
detaljan model).
H.7.3. Dodatna barijera za plastične kese i slično
Oko ćelija deponije biće postavljena mreža. Barijera prašine će ujedno služiti kao barijera za plastične
kese.
H.7.4. Kompenzacija ekoloških vrsta/staništa koja će biti uništena zbog projekta
Crataegus laevigiata, Crataegus monogyna moraju biti korišćene kao kompenzaciona mera za životnu
sredinu (biodiverzitet) u obimu od tipično 50% (potvrdiće se u fazi osnovnog projekta sa razvijenijim
projektom ozelenjavanja) svih grmova u pojasu, jer su ove vrste zaštićene po nacionalnom pravu i biće
pod uticajem tokom izgradnje planiranog projekta (tj. biće uklonjene tokom pripreme terena).
H.7.5. Zaštita osetljivih oblasti
Ne postoje osetljive oblasti, kao što se obično definišu (naselja, ekološka oblast velikog interesa,
komercijalne aktivnosti ...) u oblasti uticaja tih emitera. Međutim, moramo razmotriti uticaj na
određene parcele (poljoprivredno zemljište), koje treba zaštititi od prašine (vidi E.1.3.6 za uticaj
prašine): treba smatrati da jugozapadni deo lokacije zaslužuje ojačanu zaštitu.
H.7.6. Preporuke
Predlaže se da:
• zeleni pojas treba da okružuje celokupni projektnu lokaciju (EfW i deponiju),

• na mestima gde postoji pojas visoke prirodne vegetacije, nije potrebno veštački formirati
zeleni pojas, jer se prirodna vegetacija može zadržati zagađujuće materije,
• minimalni zahtev je dvostruki pojas drveća u sredini i pojasevi grmlja sa svake strane,
• ukupna širina pojasa za sadnju treba da bude najmanje 10 m, a 20 m u području gde je
potreban 'ojačani' zeleni pojas (da bi se izbegla disperzija prašine),
640
• najveći deo zelenog pojasa mora biti najmanje 10 m visok u fazi rasta kasne vegetacije (oko
20 godina) za "ojačani" zeleni pojas,
• rodne vrste iz neposrednog okruženja treba koristiti za sadnju
• neophodno je izbegavati sadnju na odgovarajućoj i geometrijskoj udaljenosti - sadnja mora
imitira odnose prirodnog okruženja
• drveće treba posaditi u višoj fazi rasta (sadnice visine oko 2-3 m)
• za područje pejzaža, biljke se ne bi smele smatrati delom zelenog pojasa, ali su efikasne za
disperziju prašine (za velika postrojenja kao EfW)
• ojačani zeleni pojas trebao bi biti izgrađen u blizini glavnih emitera i gde bi se moglo uticati
na poljoprivredno zemljište
Dakle, konačni izgled zelenog pojasa mogao bi biti sledeći:
641
Slika H-7. Projekat zelenog pojasa
642
I. KLJUČNE MERE I POSTUPCI ZA AKCIONI PLAN U OBLASTI ŽIVOTNE

SREDINE I SOCIJALNE POLITIKE (ESAP)
Ključne mere i postupci koji se preduzimaju za sprečavanje, kontrolu ili ublažavanje potencijalnih
uticaja su date u Akcionom planu za životnu sredinu i socijalnu politiku.
ESAP opisuje socijalne mere ublažavanja i monitoringa i životne sredine, kriterijume za njihovo uspešno
sprovođenje i organizacione mere koje treba sprovesti tokom pripreme projekta, predizgradnje,
izgradnje i rada. Sprovođenje svih akcija je krajnja odgovornost BCE. Kada druge kompanije obavljaju
posao po ugovoru, BCE će biti odgovorna za njihovo usaglašavanje sa zahtevima ESAP-a. Očekuje se da
se to postigne uključivanjem zahteva u ugovore i podugovore, i direktnim nadgledanjem i nadzorom
BCE i/ili njegovog nadzornog ugovarača.
U cilju predstavljanja glavnih socijalnih mera i mera životne sredine i aktivnosti, ovo poglavlje je
podeljeno na sledeće podnaslove:
• Sistem za upravljanje zivotnom sredinom i socijalnim pitanjima - utvrđuje posvećenost politike

u sprovođenju zdravih i održivih politika i standarda za životnu sredinu i socijalni učinak,
predviđena je implementacija tokom faza izgradnje i rada/održavanja projekta,
• Mere i praksa izbegavanja, smanjenja i kompenzacije - ključne mere koje smanjuju i/ili
minimiziraju socijalne uticaje i uticaje na životnu sredinu unutar granice projekta opisanih u
ESAP133,
• Plan monitoringa - rezimira socijalni monitoring i monitoring životne sredine koji će biti
potrebni da bi se osiguralo delotvorno ublažavanje negativnih efekata i utvrditi kako će se oni
pratiti i upravljati u praksi. Razmatrane su faze izgradnje i rada.
I.1.1. SISTEM ZA UPRAVLJANJE ŽIVOTNOM SREDINOM I SOCIJALNOM POLITIKOM
U sklopu JPP ugovora potpisanog septembra 2017, između Grada Beograda i kompanije Beo Čista
Energija d.o.o. za pružanje usluge tretmana i odlaganja rezidualnog komunalnog otpada, Sistem za
upravljanje životnom sredinom i socijalnom politikom - ESMS je bio zahtevan.
Odlučeno je da će BCE usvojiti politike SUEZ grupe. Sistem za upravljanje životnom sredinom i
socijalnom politikom primjenjivaće se tokom faza izgradnje i rada i održavanja (Prilog 22), i obuhvataće:
politiku, identifikaciju i rizika i uticaja, programe upravljanja, organizacioni kapacitet i kompetentnost,
spremnost za hitne slučajeve i odgovor (plan), angažovanje zainteresovanih strana, komunikaciju i
spoljne mehanizme žaljenja, izveštavanje i monitoring.
133
ESAP zahteva od Izvođača da uključi u Plan prevencije zagađenja okoline i da provede mere ublažavanja
navedene u ESIA studiji za kvalitet zraka, upravljanje tlom i otpadnim vodama, buku, tlo, otpad i upravljanje
opasnim otpadom (uključujući odlaganje azbestnog otpada). CESMP takođe treba da uključi odredbe o praćenju
tokom faze izgradnje kao što je definisano u studiji ESIA.
643
I.1.2. MERE I PRAKSE IZBEGAVANJA, SMANJIVANJA I KOMPENZACIJE
Procenjeni
Faza projekta Tema Uticaj Mera Odgovornost Zahtevi
trošak
Lokalno privremeno ili trajno

presretanje toka podzemnih voda, u
niskom vodosnabdevanju i skromnim
Nizak značaj – nije potrebna mera - - -
prinosnim sedimentima sa slabom
propustljivošću (od novog tela
deponije)134
Na svim platoima i mestima gde se očekuje curenje tečnosti
(dizel gorivo, ulje, hemikalije itd.), Ugradite odgovarajuće
odvode sa drenažnim tretmanom u taložnik i/ili separator
masti i ulja, u skladu sa projektnim rešenjima. Svi platoi u
Izgradnja
kojima se očekuje curenje tečnosti moraju biti izrađeni od

Vode betona/asfalta.
Nezgode tokom rukovanja vozilima i Skladištiti opasne materije neophodne za rad mašina u
mašinama - prosipanje i curenje ulja namenskim skladišnim prostorima (kabinet za opasan otpad, Dobra
i maziva u zemljište i podzemlje. BCE i izvođač
pregrada za zadržavanje prosipanja itd.) kako bi se sprečilo praksa
bilo kakvo curenje u skladu sa propisima.
Za EfW, obezbedite zakopane rezervoare sa dvostrukim
zidovima za hemikalije.
Gorivo za građevinske mašine treba skladištiti u podzemnim
rezervoarima.
134
Predložene mere ublažavanja i režim monitoringa unutar ESIA-e će se prilagoditi u skladu sa nalazima osnovnog istraživanja i rezultatima dobivenim iz cijelog hidrološkog
monitoringa nivoa podzemnih voda, ako bude potrebno. Plan upravljanja životnom sredinom tokom izvođenja radova će sadržati detaljan opis planiranih radova na iskopu u
području gdje se očekuje presretanje tokova podzemnih voda (nova deponija) i predviđa mere koje će se poduzeti kako bi se negativni uticaji sveli na najmanju moguću meru.
644
Procenjeni
trošak
Organizovati površinu za deponovanje iskopanog materijala i

Pogoršanje karakteristika zemljišta zemljišta unutar gradilišta.
tokom iskopa. Regulativa,
Potencijalno zagađeno zemljište mora se skladištiti odvojeno
Nepravilno odlaganje (deponovanje) dobra
od čistog zemljišta. Izvođač -
iskopanog materijala i zemljišta na praksa
lokaciji projekta. Višak zemljišta iz radova iskopavanja će se ponovo koristiti na
lokaciji. (mera za upravljanje otpadom).
Svi pokreti vozila i mašina moraju biti organizovani i Regulativa,

Kompaktiranje zemljišta kontrolisani unutar gradilišta, uz minimalnu upotrebu zelenih dobra
Zemljište i prouzrokovano čestim prolascima površina. Izvođač - praksa
poljoprivredno teških mašina.
zemljište
Obezbediti opremu za sekundarno zadržavanje i opremu za

odgovor na prosipanje u slučaju nezgode.
Ispuštanje tečnosti (dizel gorivo, Regulativa,
mazivo) tokom privremenog Držati vozila i opremu u dobrom radnom stanju kako bi se
dobra
skladištenja na gradilištu i prilikom sprečilo curenje ulja i goriva. Izvođač praksa
punjenja gorivom građevinskih Vozila i građevinsku mehanizaciju puniti gorivom na za to
mašina. određenim mestima.
645
Procenjeni
trošak
Pokrov prirodne vegetacije mora se očuvati gde god je to

moguće, pogotovo upotrebom minimalne površine za
Lokalna i trajna konverzija trenutno rad/manipulaciju.
prisutnih staništa. Dobra
Za sadnju travnjaka na starijoj deponiji (nakon zatvaranja) BCE 1.000 EUR
praksa
treba koristiti mešavinu semena trava i drugih lokalno
prisutnih biljaka (kao što su deteline - Trifolium spp.,
Medicago spp.).
Manja izmena manjeg dela korita

Ošljanskog potoka u blizini postojeće Nizak značaj – nije potrebna mera - - -
deponije
Biodirverzitet Trebalo bi premeštati jedinke zaštićenih vrsta gaveza

Uklanjanje zaštićenih biljnih vrsta
(Symphytum officinale L.) i sitnolisne lipe (Tilia cordata Mill.), Dobra
gaveza (Symphytum officinale L.), BCE i izvođač 3.000 EUR
na odgovarajuću lokaciju ili jedinke ovih vrsta (iz rasadnika) praksa
sitnolisne lipe (Tilia cordata Mill.).
mogu se koristiti u području ozelenjavanja.
Uklanjanje zaštićenih vrsta šumskog

Jedinke zaštićenih vrsta šumskog gloga (Crataegus laevigata
gloga (Crataegus laevigata (Poir.) DC) 10.000 Dobra
(Poir.) DC) i belog gloga (Crataegus monogyna Jack.) će se BCE i izvođač
i belog gloga (Crataegus monogyna EUR praksa
koristiti u formiranju zelenog pojasa.
Jack.)
Tokom izvođenja radova, u slučaju susreta strogo zaštićenih Zavisno od

uputstva
Sretanje drugih zaštićenih vrsta flore vrsta, moraju se preduzeti sve potrebne zaštitne mere.
BCE i izvođač datog od Regulativa
i faune. Nadležne vlasti moraju biti informisane i preduzete mere strane
prema njihovim uputstvima. organa
646
Procenjeni
trošak
Sve jako invazivne vrste prisutne u projektnom području treba

Moguća pojava invazivnih vrsta na ukloniti kako bi usporile disperziju semena izvan projektnog
površinama modifikovanim tokom područja. Dobra
BCE i izvođač 3.000 EUR
izgradnje, i disperzija semena Redovno uklanjati jako invazivne vrste sa svih površina ako se praksa
postojećih invazivnih vrsta. pojave (naročito obično Ambroziju (Ambrosia artemisiifolia)
koja se brzo razvija).
Poremećaj faune (buka, vibracije,

češće prisustvo ljudi).
Promena u rasporedu sisara,

gmizavaca, artropoda (uključujući i
zaštićene vrste insekata) u
građevinskoj zoni.
Radovi uklanjanja prirodne vegetacije u planiranoj projektnoj

zoni trebali bi se striktno vršiti od početka septembra do kraja
februara kako bi se zaštitila fauna ptica koje se gnezde na
Stradanje mladunaca usled Dobra
lokaciji . Ukoliko se uklanjanje vegetacije mora učiniti izvan BCE -
uništavanja gnezda tokom izgradnje. praksa
ovog perioda, to će se raditi pod stalnim nadzorom ekologa
(ornitologa) kako bi se osiguralo da će se, ako je potrebno,
preduzeti odgovarajući koraci.
Promene populacije ptica koje se
hrane na deponiji (naročito rečni
galeb) bliže prirodnoj dinamici Pozitivan uticaj – nije potrebna mera - - -
populacije.
647
Procenjeni
trošak
Zaštićena
Ne očekuju se uticaji - - - -
područja
Da bi se ograničio uticaj gasnih motora, sva vozila će biti u

skladu sa propisima, a ukoliko ne rade biće isključeni motori i
dizel sa niskim sadržajem sumpora će se koristiti na svim
mašinama van puteva.
Emisije vazduha zbog izduvnih Dobra
Vazduh Što se tiče prašine, biće preduzete sledeće mere: podizanje BCE i izvođač -
gasova i iskopavanja prašine. praksa
efektivnih barijera, postavljanje mašina, čišćenje vozila i
aktiviranje prašine koje će biti locirane daleko od osetljivih
receptora, sve vrste tereta ili naslaga će biti pokrivene ili
zalivane i svoditi na najkraće moguće.
Ograničeni uticaji sa radova na Standardne mere dobre prakse pošto je bez specifičnog Dobra
Buka BCE i izvođač -
izgradnji uticaja. praksa
Koristiti zeleni prostor u okruženju što je manje moguće.

Promene u području prirodne Obnoviti moguće oštećene oblasti. ispod
Dobra
sukcesije (70 ha), poljoprivrednih BCE i izvođač 50.000
(*deo područja prirodne sukcesije zamenjen je zelenim praksa
površina (10 ha) i šuma (5 ha). EUR
pojasom unutar granice projekta)
Pejsaž
Nakon završetka faze izgradnje, zemljište bez izgrađenih
Oblikovanje novih pejzažnih
objekata se vraća u svoje prvobitno stanje, a zelene površine Dobra
struktura na mestu postojećih izvođač 150.000 EUR
treba da budu zasađene sa izvornim vrstama iz neposrednog praksa
pejzažnih šema:
okruženja. Tokom iskopavanja, površinsko zemljište će biti
648
Procenjeni
trošak
odvojeno, a biće korišćeno za sanaciju terena nakon završetka
radova.
U fazi projektovanja ishodovanje uslova od nadležne
institucije za zaštitu kulturne baštine. U svim narednim
fazama razvoja projekta pridržavati se zahteva i smernica
Potencijalni* uticaj na arheološki nadležne institucije za zaštitu kulturne baštine. (Mera faze Zavisi ako se
lokalitet. pripreme projekta). pronađe bilo
BCE i izvođač šta - i prema Regulativa
Kulturno (* ako se dokaže tokom arheološkog Ako se tokom radova otkriju arheološki materijali bilo gde u uputstvima
nasleđe nadgledanja) planiranom projektnom području, obavestite nadležnu organa.
instituciju, tačnije Zavod za zaštitu spomenika kulture grada
Beograda i postupite u skladu s njihovim daljim uputstvima.
Primeniti proceduru slučajnog nalaska (videti prilog 18).

Generalno narušavanje kulturnog * Pejzažne mere za ublažavanje i zeleni pojas se mogu Dobra
BCE -
konteksta. primeniti praksa, BAT
Izraditi Plan upravljanja saobraćajem na i van lokacije. Po Regulativa,
izvođač 5.000 EUR
potrebi, obezbedite alternativne pristupe kompleksu. IFI
Prevoz i isporuka materijala
kamionima duž postojeće putne Planirate puteve za prevoz kamiona kako bi se izbegao IFI, dobra
Izvođač -
Infrastruktura mreže - postojeći regionalni put sa neočekivan saobraćaj. praksa
dve trake (Smederevski put) mogao
bi biti zagušen. Izvođač, organ
Neophodno je postavljanje znakova upozozorenja i Regulativa,
za bezbednost -
obaveštenja uz put za kamionski saobraćaj. IFI
puteva
Otpad koji se stvara tokom izgradnje će se sortirati na lokaciji Regulativa,
(iz domaćinstva, plastika, karton, opasan otpad), koristeći Izvođač - IFI, dobra
Pojava različitih vrsta opasnog i odgovarajuće skladište (namenski skipovi itd.). praksa
Otpad
neopasnog otpada. Gradilište treba da bude opremljeno odgovarajućim brojem Regulativa,
kontejnera, skipova i kanti za smeće - uključujući i rezervoare Izvođač 5.000 EUR IFI, dobra
koji ne propustaju tečnost za prikupljanje tečnog otpada. praksa
649
Procenjeni
trošak
Srušiti postojeće trotoare, materijal od rušenja može se

Dobra
koristiti kao osnova za očvršćivanje pristupnih ili komunalnih Izvođač -
praksa
puteva u pratećim investicionim projektima.
Višak zemljišta iz radova iskopavanja će se ponovo koristiti na Dobra
Izvođač -
lokaciji. praksa
Lokalno privremeno ili trajno
presretanje toka podzemnih voda, u
Vode niskom vodosnabdevanju i skromnim Nizak značaj – nije potrebna mera - - -
prinosnim sedimentima sa slabom
propustljivošću
Obezbediti implementaciju i instalaciju sistema za otkrivanje
curenja.
Neophodne su redovne kontrole sistema za odvodnju Regulativa,
Curenje zagađene vode u zemljište i
površinske vode kako bi se obezbedilo da se površinska voda BCE - IFI, dobra
poljoprivredno zemljište.
ne akumulira na lokaciji. praksa
Obezbediti adekvatne adsorbente za sakupljanje prosutih
Rad
tečnosti (naftni proizvodi, hemikalije itd.).

A Odgovarajuće dnevno pokrivanje odloženog otpada kako bi
Zemljište i BCE Regulation,
Širenje otpada sa deponije, nošenog se sprečilo rasipanje lakih frakcija iz tela deponije (prašina,
poljoprivredno - IFI, good
vetrom ili pticama. papir, vreće, itd.) i smanjiti infiltraciju kišnice. Planer
zemljište practice
(projektant)
Primenjuju se projektne mere za Pejzaž vezane za zeleni pojas.
BCE
Disperzija prašine sa CDW Dobra
Primenjuju se projektne mere za Pejzaž vezane za zeleni pojas. Planer -
(drobljenje građevinskog otpada) praksa
(projektant)
BCE
Dobra
Erozija zemljišta. Primenjuju se projektne mere za Pejzaž vezane za zeleni pojas. Planer -
praksa
(projektant)
650
Procenjeni
trošak
Višak zemljišta iz radova iskopavanja treba ponovo koristiti na Dobra

Iskop zemlje. BCE -
lokaciji. praksa
Redovno uklanjati izuzetno invazivne vrste sa svih površina
ako se pojave ili ponovo pojavljuju.
Košenje zatvorene deponije treba obavljati samo jednom
godišnje, kako bi se omogućila sukcesija prirodnih travnatih
zajednica i sprečilo da galebovi koriste ovu oblast kao 2.000 -
Moguća erozija zemljišta i pojava stanište za okupljanje (loafing habitat). Dobra
BCE 5.000 EUR
invazivnih vrsta praksa
Dozvoliti razvoj visokih zeljastih vrsta gde god je moguće / godini
(blizu puteva, kanala, laguna).
Pokrivene površine aktivne nove deponije koja se neće
koristiti najmanje mesec dana, treba posaditi (sa mešavinom
brzo rastućih trava).
Prirodni porast biodiverziteta biljaka
Pozitivan uticaj – nisu potrebne mere - - -
Biodiverzitet na lokaciji stare deponije
Smanjenje zagađenja voda i
poboljšanje ekoloških uslova Pozitivan uticaj – nisu potrebne mere - - -
Ošljanskog potoka i Ošljanske bare
Formiranje pokrivača prašine preko
vegetacije u blizini CDW platforme
Redovno
Velike životinje koje ulaze i hrane se Redovno kontrolisanje integriteta ograde oko deponije kako Dobra
BCE održavanje
na deponiji bi se sprečili veliki sisari da uđu na lokaciju projekta. praksa
ograde
Promene populacije ptica koje se Da bi se zadržao ovaj pozitivan uticaj, propisuje se mera:
Normalni
hrane na deponiji (naročito rečni Kako bi se sprečilo sakupljanje galebova u velikom broju i BCE dnevni BAT
galeb) bliže prirodnoj dinamici hranjenje na lokaciji, područja nove deponije bi trebalo radovi
populacije. svakodnevno pokrivati.
651
Procenjeni
trošak

Poremećaj faune usled zagađenja Spoljni izvori svetlosti treba da budu usmereni na dole, tj. da Dobra
BCE
svetlom. budu usmereni na radne površine. praksa
Uticaj EfW emisija u vazduh na faunu Nizak značaj – nije potrebna mera - - -
Zaštićena Unapređenje uslova staništa zbog
Pozitivan uticaj – nisu potrebne mere - - -
područja smanjenja zagađenja Ošljanske bare
Tokom događaja visokog zagađenja na području Beograda, a
nakon razmatranja u odnosu na rezultate programa
monitoringa, tretman dimnih gasova može se poboljšati
dodavanjem dodatnih količina reagensa. Tačne količine koje
se uključuju i uslovi okidanja će se proceniti posebnom
studijom urađenom nakon celogodišnjeg monitoringa
Prekoračenje u NO2 i Benzenu kvaliteta vazduha.
prema IFC i srpskim standardima. Dobra
Vazduh BCE i izvođač -
Emisije na dimnjaku će biti redovno praćene. praksa
Područja nove deponije treba svakodnevno pokrivati.
Efikasno praćenje sistema za apstrakciju i sagorevanje gasa
radi kontrole i sprečavanja gubitka gasa sa deponije.
Brzo pokrivanje i upotreba ograničavajućih materijala
postavljenih na šiljati otpad radi sprečavanja mirisa otpadaka.
Nema uticaja od rada projekta na Standardne mere dobre prakse pošto je bez specifičnog Dobra
Buka BCE i izvođač -
buku. uticaja. praksa
Vizuelni uticaj elemenata projekta U okviru zelenog pojasa potrebno je ukloniti i zameniti
oštećenu ili suvu vegetaciju sa istim jedinkama vrste. Oko
(velika udaljenost - EfW dimnjak, Dobra
Pejzaž BCE 10.000
ostali elementi projekta – mala *ostale mere ublažavanja za pejzaž i plan za zeleni pojas iz praksa
godišnje
udaljenost). projekta se moraju primeniti
652
Procenjeni
trošak
Kulturno Generalna degradacija kulturnog * primenjuju se mere ublažavanja za pejzaž i planovi za zeleni Dobra
BCE -
nasleđe konteksta. pojas praksa, BAT
BCE,
Kompanije za Regulativa,
Pridržavati se Plana upravljanja saobraćajem na i van lokacije. -
dostavljanje IFI
Povećanje budućeg saobraćaja otpada
(isporuke). Vozila za otpad, kao i
BCE, Kompanije Regulativa,
privatna vozila na licu mesta, Organizovano i kontrolisano kretanje vozila unutar definisanih
za dostavljanje - IFI, dobra
infrastruktura predstavljaju potencijalni rizik od saobraćajnica.
otpada praksa
sudara.
BCE, vlasti za
IFI, dobra
Postavljanje ograničenja brzine za vozila. bezbednost -
praksa
saobraćaja
Moguć prenos blata sa točkova na Pranje točkova na vozilima vrši se u zoni ulaza i izlaza pre Regulativa,
BCE -
puteve van deponije. ulaska na javni put. IFI
Otpad koji se stvara tokom operacija kao što je kancelarijski
Regulativa,
otpad, ambalaža, opasan otpad itd. biće sortirani na licu
BCE 3000 IFI, dobra
mesta, koristeći odgovarajuće skladište (namenske skipove,
praksa
kabinete za opasan otpad, itd.).
Različite vrste otpada će se Čvrsti otpad od tretmana dimnih gasova, indeksni br. 19 01 07
Otpad
generisati na lokaciji. *, APCR koji sadrže opasne materije, indeksni br. 19 01 13 * i
Regulativa,
kotlovska prašina koja sadrži opasne materije, indeksni br. 19
BCE - IFI, dobra
01 15 *, čuvaće se u silosima specijalno projektovanim za tu
praksa
svrhu, sprečavajući otpuštanje APCR (praškasti materijal) u
vazduh pre procesa solidifikacije i hemijske stabilizacije.
Obučiti radnike u vezi sa čišćenjem mrlja (opasnih). Izvođač 1.000 EUR IFI
Mogućnost zagađenja podzemnih Obezbediti adekvatne adsorbente za prikupljanje prosutih
voda kao rezultat slučajnog Izvođač 2.000 EUR IFI
Tehnološki rizici tečnosti (naftni proizvodi, hemikalije itd.) U slučaju zagađenja.
prolivanja veće količine goriva nad
nezaštićenim zemljištem. U slučaju incidenta u životnoj sredini ukloniti kontaminirano 50.000
Izvođač IFI
zemljište i tretirati ga kao opasan otpad. EUR
653
Procenjeni
trošak
Sprečavanje erozije zaštitnih padina deponije metodom

projektovanja konstrukcije kosina u odnosu na izračunavanje
Izvođač - IFI
stabilnosti, kako bi se sprečilo prodiranje otpada iz tela
deponije.
Erozija otpada i klizišta
Redovno kontrolisati zaštitne kosine deponije. BCE - IFI
Izgraditi i poboljšati akcioni plan stabilnosti i prevencije
BCE - IFI
odlagališta (prvi nacrt, za prikaz, dat je u Prilogu 17).
Postaviti ploče sa odgovarajućim tekstualnim upozorenjima o Regulativa,
BCE 5000 EUR
opasnosti i zabraniti određene aktivnosti. IFI
IFI, dobra
Projektovati i implementirati sistem video nadzora. BCE 50000 EUR
praksa
Opremanje objekata sa detektorima gasa i požara, alarmnim
sistemima i protivpožarnom opremom (npr. Unutrašnjom i
spoljnom hidrantnom mrežom, stabilnim sistemom za
gašenje požara, mobilnim aparatima za gašenje požara itd.).
200000 Regulativa,
Opremu treba održavati u dobrom stanju i stanju od strane BCE
EUR IFI
Zdravlje i bezbednost i rizik od ovlašćenih kompanija i treba biti lako dostupna. Trebalo bi da
požara bude adekvatno za dimenzije i upotrebu prostorija, ugrađenu
opremu, fizička i hemijska svojstva prisutnih supstanci i
maksimalan broj prisutnih ljudi.
Regulativa,
Sistemi protiv požara i alarmi moraju biti čujnii i vidljivi. BCE 50000 EUR
IFI
Obezbedite ručnu mobilnu opremu za gašenje požara koja je Regulativa,
BCE 10000 EUR
lako dostupna i jednostavna za korišćenje. IFI
Plan spremnosti za hitne slučajeve i odgovor treba da bude
pripremljen da pokrije sledeće: Regulativa,
BCE 5000 EUR
o Koordinacija planiranja: procedure treba pripremiti za: IFI
654
Procenjeni
trošak
• Informisanje javnih agencija i agencija za hitne
slučajeve (npr. Ministarstvo unutrašnjih poslova -
Sektor za vanredne situacije)
• Dokumentovanje prve pomoći i hitnog
medicinskog lečenja
• preduzimanje postupaka za hitno reagovanje
• Pregledanje i ažuriranje plan-a za hitne
intevencije kako bi se odrazile promene, i
osiguranje da su zaposleni obavešteni o takvim
promenama
o Obuka: Zaposleni i izvođači radova trebaju biti obučeni za
procedure hitnog reagovanja.
Oprema za hitne slučajeve: Procedure treba pripremiti za
korišćenje, inspekciju, testiranje i održavanje opreme za hitno
reagovanje.
Regulativa,
Obezbediti pristupni put za vatrogasna vozila. BCE -
IFI
Regulativa,
Razviti projekat zaštite od požara. BCE 5000 EUR
IFI
Sprovoditi redovnu kontrolu i nadgledanje tela deponije i
Regulativa,
drugih objekata i zgrada kako bi se obezbedilo blagovremeno
BCE - IFI, dobra
posmatranje i reagovanje na moguće situacije nesreće -
praksa
požari manjih i većih obima, curenja, prosipanja itd.
Spoljašnje instalacije kao i unutrašnji zatvoreni prostor u
kojem će biti instalirana tehnološka oprema mora detaljno Regulativa,
BCE 20000 EUR
definisati zone opasnosti od eksplozije ili propisati mere IFI
zaštite od eksplozije ako je potrebno.
655
I.1.3. PLAN MONITORINGA
I.1.3.1. Svrha programa monitoringa lokacije
Svrha ovog izveštaja monitoring programa je da izloži protokol za nadgledanje, tokom radnih i nakon
radnih faza:
• Kvalitet i kvantitet sirove procedne vode (proizvedena od strane deponija i sakupljena u

jezerima procednih voda) (vidi I.1.3.2 u daljem tekstu);
• Kvalitet i količina tretiranih procednih voda (pre ispusta) [videti I.1.3.2 ispod];
• Količina i kvalitet interne atmosferske vode [videti I.1.3.3 ispod];
• Kvalitet podzemnih voda (vidi I.1.3.4 i I.1.3.5 dole);
• Stabilnost deponije [videti I.1.3.6 ispod];
• Periferni nasipa i i stabilnost brane stabilnosti [videti I.1.3.7 ispod];
• Kapice za zatvaranje i dno [videti I.1.3.8 i I.1.3.9 u nastavku];
• Koncentracija emisije vazduha (vidi I.1.3.10 dole);
• Kvalitet vazduha (vidi I.1.3.11 ispod);
• nivo buke [videti I.1.3.12 ispod];
• Meteorološki podaci [videti I.1.3.13 ispod];
• populacija ptica (vidi I.1.3.14 dole).
I.1.3.2. Monitoring kvaliteta procednih voda
Količina proizvedene procedne vode se prati mesečno tokom faze rada deponije i dvogodišnje
tokom post-radne faze. Nivoi procednih voda se prate na dnu deponija (koristeći drenažne
bunare/biotrnove za biogas/procedne vode) i u lagunama za skladištenje procednih voda.135
Nove procedne vode sa deponije se gravitaciono sakupljaju zasebno na svakoj od kaseta deponije
(pogledati deo crteža ispod). Svaka kaseta deponije opremljena je ventiliom, a procedne vode koje
se stvaraju na svakom od njih mogu se kontrolisati odvojeno.
135
Razvijen je plan za nadgledanje koji je kontinuirano procjenjivao uticaj projekta na kvalitet i režim podzemnih
voda i efikasnost predloženih mjera. Plitki i duboki pijezometri će se koristiti uzvodno od nove deponije, između
buduće deponije i nizvodno od celog kompleksa deponije, kako bi pokrili cijelu predmetnu oblast i oba
identifikovana vodonosnika. Monitoring će se sastojati od četiri faze, od kojih će Faza I biti kompletno utvrđivanje
osnovne kvalitete podzemnih voda u odnosu na parametre u skladu sa zahtjevima srpskog i EU relevantnog
zakonodavstva prije početka radova, Faza II i III će obuhvatiti Faza IV će pratiti fazu nakon njege.
656
Slika I-1. Mreža gravitacionog sakupljanja procednih voda
Tabela I-1. Posledice nivoa 1 i 2
Učestalost Učestalost
Tačka merenja
Parametri tokom faze posle faze
/uzorkovanja
rada rada
Drenažni bunari za
Monitoring Nivoi procenih voda u drenažnim bunarima. sakupljanje
kvantiteta Nivoi procednih voda u lagunama za procedne vode. procednih voda i Mesečno Dvogodišnje
procednih voda Količina procednih voda prosleđena na postrojenja za tretman. biogasa, lagune za
procedne vode
Stopa protoka
Stopa protoka procednih voda Prilivi u lagune Mesečno Dvogodišnje
procednih voda
Monitoring
opreme za
Referiše na program za odžavanje za svaku opremu
tretman i
prikupljanje
Očitavanje oksido-redukcije, pH, Hemijska potrošnja kiseonika(HPK),
Biološka potrošnja kiseonika(BPK), Ukupne rastvorene čvrste materije,
Monitoring Ukupni organski ugljenik(TOC), Ukupni ugljovodonici, Hloridi(Cl–),
Lagune za otpadne
sirovih Fluoridi(F–), Sulfati (SO –2), Amonijak (NH -N), Nitrati (NO –), Nitriti Tromesečno Dvogodišnje
vode
procednih voda -
(NO ), ukupni fosfor, fosfati, ukupni metali (Pb+Cu+Cr+Ni+Mn+
Cd+Hg+Fe+As+Zn+Sn), Cr6+, Al, ukupni N, provodljivost, fenoli,
Absorbujući organski vezani halogeni (AOX), PCB, PAHs
Monitoring Izlaz stanice za
Zapremina i stopa protoka ispuštenih procednih voda Mesečno Dvogodišnje
tertiranih tretman
657
Učestalost Učestalost
Tačka merenja
Parametri tokom faze posle faze
/uzorkovanja
rada rada
procednih voda Temperatura, pH, Hemijska potrošnja kiseonika(HPK), Biological
(pre ispuštanja) Biološka potrošnja kiseonika(BPK), Ukupne rastvorene čvrste materije,
Ukupni organski ugljenik(TOC), Ukupni ugljovodonici, Hloridi(Cl–), Izlaz stanice za
Mesečno Tromesečno
amonijak, ukupni fosfor, ukupni metali (Pb+Cu+Cr+Ni+Mn+Cd+Hg+Fe+ tretman
As+Zn+Sn), Al, Cr6+, ukupni N, slobodni cijanid (CN), provodljivost,
fenoli, Absorbujući organski vezani halogeni (AOX), fluorid
Intenzitet kiše, temperatura, stopa sunčeve svetlosti, stopa
Meteorološki Meteorološka
isparavanja, pravci i jačina vetrova, atmosferska vlažnost u 14:00, Dnevno Dvogodišnje
podaci stanica na lokaciji
evapotranspiracija (videti takođe Meteorološko praćenje)
Slika I-2. Lokacija tačaka za uzorkovanje sirove i tretirane otpadne vode
I.1.3.3. Program monitoringa površinskih voda
Interne atmosferske površinske vode se sakupljaju na pokrivačima deponije, putevima i platformama

prema dve lagune za atmosferske vode (jedna gornja a druga donja). U slučaju projekta Deponije Vinča,
monitoring internih atmosferskih voda će biti izvođeno na sledećim lokacijama:
658
• gornja laguna za atmosferske vode

• donja laguna za atmosferske vode
• tačka ispuštanja za lagune (zajednička za obe lagune), posle analize.
Slika I-3. Lokacija tačaka merenja internih atmosferskih voda
Tabela I-2. Program monitoringa internih atmosferskih voda

Tačka merenja Učestalost tokom Učestalost posle
Parametri
/uzorkovanja faze rada faze rada
Temperatura, pH, provodljivost, , Hemijska potrošnja Tromesečno (ili ako Dvogodišnje (ili ako
su neusklađene su neusklađene
kiseonika(HPK), Biološka potrošnja kiseonika(BPK), Ukupne
vrednosti pH i / ili vrednosti pH i / ili
rastvorene čvrste materije, ukupni N
provodljivosti) provodljivosti)
Monitoring
Temperatura, pH, redoks potencijal, provodljivost, Gornja i donja
kvaliteta
Hemijska potrošnja kiseonika(HPK), Biološka potrošnja laguna za
atmosferskih
kiseonika(BPK), Ukupni organski ugljenik(TOC), Ukupne atmosferske
voda
rastvorene čvrste materije, Hloridi(Cl), Fluoridi(F-), fosfati, vode
Godišnje Godišnje
ukupni fosfor, ukupni N, NH4+, NTK, nitrati (NO –), nitriti
(NO -), slobodni cijanid(CN), fenoli, ukupni ugljovodonici,
ukupni metali (Cr6+, Cr, Cd, Pb, Hg, As, Cu, Ni, Zn, Mn, Sn,
Fe, Al), Absorbujući organski vezani halogeni (AOX)
Stopa Tačke
protoka ispuštanja za
Stopa protoka Tromesečno Dvogodišnje
atmosferskih gornju i donju
voda lagunu za
659
Tačka merenja Učestalost tokom Učestalost posle

Parametri
/uzorkovanja faze rada faze rada
Ispuštena atmosferske
zapremina Vizuelna inspekcije da bi se proverila moguća šteta, vode Tromesečno Dvogodišnje
atmosferskih zapušivanje ili kvarovi
voda Sve mreže Mesečno Mesečno
pH i provodljivost se kontinuirano prate u lagunama i ako njihove vrednosti prelaze granice (ph <5.5 ili
pH> 9; provodljivost <10 ili provodljivost> 1200 µS.cm), alarm upozorava osoblje na lokaciji i
automatski ventil, koji se nalazi na izlazu laguna za atmosferske vode, se zatvara.
Nadzor efikasnosti odvodnjavanja površinskih voda
Mesečne inspekcije svih odvodnih kanala i cevi za odvod vode i izvorske vode izvan i oko područja
deponije vršiće se mesečno.
Sastojaće se iz:
▪ vizuelne inspekcije svih odvodnih kanala;
▪ merenja protoka vode na tački ispuštanja cevi za odvodnjavanje podzemnih izvorskih voda;
▪ provera funkcionalnosti cevi za odvodnjavanje kiše tokom kišnih perioda.
Rezultati tih mesečnih provera će biti objavljeni i služiće za ažuriranje akcionog plana za sprovođenje
mera za ublažavanja sa prioritetnim nivoima.
Godišnje će se izvršiti video nadzor najdužih cevi za odvodnjavanje podzemnih izvorskih voda i
procednih voda, gde je tačka ispuštanja jedina pristupna tačka, kako bi se proverio integritet i
funkcionalnost cevi. Ako je potrebno, uradiće se postupak čišćenja kako bi se sprečilo bilo kakvo
blokiranje ili začepljenje.
I.1.3.4. Monitoring prirodnih izvora
Pre početka puštanja nove deponije u eksploataciju i tokom radova na remedijaciji stare deponije,
prijavljuje se početno stanje izvorskih voda. U zavisnosti od količine vode, potrebno je preduzeti mere
za ublažavanje (kao što je izgradnja dodatne drenažne barijere).
U zavisnosti od ove početne izjave, a ako je potrebno podzemno odvodnjavanje, kvalitet vode u blizini
deponije će se odrediti uzimanjem uzoraka i analizom vode. Tokom rada, a posebno na početku rada
deponije, voda će biti uzorkovana i analizirana kako bi se uporedio njen kvalitet sa početnim stanjem
(prve godine jednom mesečno), a kasnije na svaka tri meseca. Nakon prestanka rada deponije, tokom
prvih 5 godina, kvalitet vode će se pratiti svakih šest meseci, a kasnije, u periodu nakon zatvaranja,
samo ako postoje dokazi o ekološkim problemima.
Ovaj nadzor bi mogao da podstakne operatora da sprovede mere za ublažavanje.
660
I.1.3.5. Program monitoringa podzemnih voda

Mreža uzorkovanja podzemnih voda
Na osnovu do sada sakupljenih geoloških saznanja utvrđeno je da sedimenti miocenskog doba

horizontalnog širenja leže ispod kvaternarnih naslaga.
Imajući u vidu nagibe terena u zoni deponije i nizvodno od deponije, moglo bi se pretpostaviti da isti
akvifer (koji bi se mogao nazvati drugi - dublji akvifer), nema isti status neprekidno na celom području
postojeće deponije i nove deponije.
Naime, u nizvodnom pravcu - u zoni između središnjeg i nizvodnog dubokog pijezometra kvaternarne
naslage nestaju, dok se miocenske naslage pojavljuju na površini zemlje. Aluvijalni nasadi reke Dunav
takođe su prisutni u najnižoj tački kompleksa.
Kako bi se celokupna predmetna oblast pokrila budućom mrežom za monitoring podzemnih voda,
trebalo bi postaviti neke plitke i duboke pijezometre, bilo da postoje ili ih treba izbušiti.136
U vezi s opisanom situacijom i već definisanim uslovima u skladu sa odredbama Ugovora o JPP,
planirano je da:
• Plitki pijezometri (dubine do 30 m) imaju funkciju kontrole tačaka kvaliteta podzemnih voda
prvog akvifera u zonama: uzvodno od buduće deponije, između buduće i postojeće deponije i
nizvodno od celog kompleksa deponije.
• Duboki pijezometar postavljen uzvodno od projektovane deponije kontroliše kvalitet voda

drugog akvifera koji ide ka zoni deponije.
• Srednje duboki pijezometar koji se nalazi između buduće i postojeće deponije kontroliše
uticaj nove deponije na dublji akvifer, dok
• Duboki pijezometar nizvodno od kompleksa deponije kontroliše uticaj i zagađenje postojeće

deponije nizvodno i dodatne uticaje nove deponije na drugi/dublji akvifer u ovoj zoni.
Funkcija uzvodnog pijezometra je da kontroliše kvalitet vode dubljeg akvifera sa zadatkom da

identifikuje moguća zagađenja koja dolaze iz uzvodnog pravca (npr. asfaltne baze) a koja nisu promene
nastale usled rada deponije.
136
Plitki i duboki pijezometri će se koristiti uzvodno od nove deponije, između buduće i postojeće deponije i
nizvodno od čitavog kompleksa deponije, kako bi pokrili celu predmetnu oblast i oba identificirana vodonosnika.
Monitoring će se sastojati od četiri faze, od kojih će Faza I biti kompletno utvrđivanje osnovne kvalitete podzemne
vode u odnosu na parametre u skladu sa zahtevima relevantnog zakonodavstva Srbije i EU prije početka radova,
Faze II i III će obuhvatiti različite delove operativne faze i Faza IV će pratiti fazu nakon zatvaranja deponije.
661
Predložena je dubina bušenja, a bušenje i ugradnja dubokog pijezometra vršiće se do predloženih

dubina ili do ulaska u statički nivo drugog/dubljeg akvifera.
Imajući u vidu da je glavna namera sistema monitoringa podzemnih voda praćenje širenja potencijalnih
zagađivača - od površine tla prema akviferima - u vertikalnom pravcu, onda takav raspored i dubina
pijezometara u potpunosti ispunjavaju svoju namenu.
Predviđena je planska prostorna raspodela pijezometara za posmatranje koji ispunjavaju kriterijum

praćenja akvifera duž linija protoka - od najistaknutijeg pijezometra u odnosu na deponiju, do
pijezometara koji se nalaze nizvodno od deponije, u okviru hipsometričkih donjih zona koje se nalaze
prema Dunavu.
Uzimajući u obzir rezultate prethodno sprovedenih hidrogeoloških istraživanja, sve navedene činjenice
i ranije definisane uslove, zaključeno je da će monitoring aktivnosti obuhvatiti 10 tačaka uzorkovanja
za oba akvifera:
• 4 postojeća pijezometra namenjena za monitoring plitkog akvifera, od kojih su:
o tri pijezometra (PZ-5, PZ-6 i PZ-7) postavljena uzvodno od lokacije nove deponije i
o jedan pijezometar (NP-11) postavljen nizvodno od tela postojeće deponije.
• 3 nova pijezometra prosečne dubine do 30 m, koja će biti izgrađena u svrhu monitoringa

plitkog akvifera, od kojih će:
o dva pijezometra biti postavljena u okviru zone između nove i postojeće deponije, i
o jedan pijezometar biti postavljen nizvodno od tela postojeće deponije.
• 3 nova duboka pijezometra namenjena za monitoring drugog dubljeg akvifera, od kojih će:
o 1 dublji pijezometar namenjen za monitoring drugog akvifera, biti postavljen

uzvodno od nove deponije i imaće maksimalnu dubinu od oko 120 m ili više do
statičkog nivoa podzemnih voda
o 1 dublji pijezometar namenjen za monitoring drugog akvifera, biti postavljen

uzvodno od postojeće deponije i nizvodno od nove deponije, tj. u okviru zone između
dve deponije i imaće maksimalnu dubinu od oko 100 m ili više do statičkog nivoa
podzemnih voda
o 1 dublji pijezometar namenjen za monitoring drugog akvifera, biti postavljen u okviru

najniže zone, nizvodno od postojeće deponije i celokupnog kompleksa i imaće
maksimalnu dubinu od oko 100 m ili više do statičkog nivoa podzemnih voda.
Opšte informacije o pijezometrima koji će se koristiti su definisane u donjoj tabeli.
662
Tabela I-3. Mreža monitoringa podzemnih voda

Naziv Pozicija
Opis Status Dubina (m)
pijezometra Y X
Pz - 5 Postojeća 25 7467691.28 4959733.85
uvodno od celokupnog 25
Pz - 6 Postojeća 7467987.38 4959418.89
kompleksa
Plitki akvifer Pz - 7 Postojeća 30 7467878.28 4959578.82
NPZ-1 Nova TBC TBC TBC
uzvodno od postojeće deponije
NPZ2 Nova TBC TBC TBC
nizvodno od postojeće Np - 11 Postojeća 25.0 7469359 4960394
deponije NPZ-3 Nova TBC TBC TBC
nizvodmo od celokupnog
kompleksa NDPZ-1 Nova cca 120 m TBC TBC
Duboki uzvodno od celokupnog
akvifer137 NDPZ-2 Nova cca 100 m TBC TBC
kompleksa
nizvodno od postojeće
NDPZ-3 Nova cca 100 m TBC TBC
deponije138
Lokacije pijezometara moraju biti odabrane tako da se obezbede trajne tačke posmatranja sa
vremenskim rasporedom izgradnje - usaglašenim sa vremenskim rasporedom izgradnje ostalih
objekata unutar kompleksa deponije.
Svi predviđeni radovi će omogućiti mogućnost definisanja početnog «nultog stanja» kvaliteta
podzemnih voda, u skladu sa Standardom ISO 5667-2, Deo 11, 1993, kao i kontinuiranim uzorkovanjem
i monitoringom tokom celog perioda rada deponije.
Terenski i laboratorijski radovi će biti projektovani i izvedeni tako da obezbede precizno definisanje
položaja oba akvifera, kao i zonu koja će biti izolovana, radi pružanja reprezentativnih uzoraka iz svakog
od akvifera.
Monitoring program i parametri
Uzimajući u obzir sve navedeno, Suez Grupa i Beo Čista Energija će izvršiti proveru nultog stanja
kvaliteta podzemnih voda pre početka građevinskih radova (faza I – nulto stanje) sa redovnim spiskom
parametara, u skladu sa propisima o kvalitetu vode - Pravilnikom o graničnim vrednostima zagadjivača
u površinskim i podzemnim vodama i sedimentima i rokovima za njihovo dostizanje («Službeni glasnik
RS», br. 55/2005, 71/2005, 101/2007, 65/2008 i 16/2011), Pravilnikom o utvrđivanju stanja površinskih
i podzemnih voda («Službeni glasnik RS», br. 96/2010), Pravilnikom o referentnim uslovima za vrste
površinskih voda («Službeni glasnik RS», broj 67/2011), Pravilnikom o parametrima ekološkog i
hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda
137
Ukupna dubina bušenja se predviđa samo zbog nepoznatih geoloških i hidrogeoloških karakteristika u zoni
bušenja. Može biti manja ili veća, u zavisnosti od rezultata bušenja, a zavisi od dubine statičkog nivoa podzemnih
voda drugog/dubljeg akvifera. Odluku o postizanju ciljeva i završetku bušenja za svaki pijezometar donosi stručni
nadzor-hidrogeolog na terenu.
138
U odnosu na pijezometre neophodne za praćenje plitkog akvifera nizvodno od postojeće deponije, pored
postojećeg pijezometra Np-11, treba razmotriti i upotrebu novih pijezometara koji je Hidrozavod bušio tokom
2018. godine (Bvp-2, Bvp-5 i Bvp-7). Međutim, ovo je i dalje stvar krajnje lokacije i projekta brane.
663
(«Službeni glasnik RS», br. 74/2011), kao i u skladu s predlozima Direktive 2006/118/EC Evropskog
parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006. godine o zaštiti podzemnih voda od zagađenja i pogoršanja
- Deo B Minimalna lista zagađivača i njihovih indikatora za koje države članice moraju razmotriti
uspostavljanje graničnih vrednosti u skladu sa članom 3. Uredbe o graničnim vrednostima za
zagađivače, štetne i opasne materije u tlu («Službeni glasnik RS», br. 30/2018) Aneks 2. Ograničenja
remedijacije zagađivača, štetnih i opasnih materija u akviferu će se takođe razmatrati tokom analize
dobijenih rezultata.
U sklopu praćenja podzemnih voda, razmotriće se pet faza:
- Faza I : Potpuno određivanje nultog stanja kvaliteta podzemnih voda pre početka
građevinskih radova,
- Faza II: do početka vršenja privremenih usluga (uključujući fazu rada),
- Faza IIa : Operativna faza (6-6 meseci),
- Faza IIIb : Operativna faza (posle 6 meseci rada),
- Faza IV: Faza posle završetka radova.
Program monitoringa je razrađen u Tabeli I-4.
Tabela I-4. Program monitoringa podzemnih voda

Parametri Faza I Faza II Faza IIIa Faza IIIb Faza IV
Svakog 3
meseca
Kvalitet
Svaka 3 Svakih 15 Svakih 6
podzemnih Vidi Tabela I-5. 1 operacija139 Godišnje
meseca dana na meseci
voda
najmanje 3
tačke
Temperatura, pH, Provodljivost, Redoks
Kvalitet
potencijal, Rastvoreni O2+, Hemijska potreba
podzemnih Mesečno Mesečno
za kiseonikom COD, Hlor Cl–, Natrijum Na+,
voda
Kalijum K+
Kvalitet
podzemnih Radioaktivnost merena gama Svakih 5 Svakih 5
1 operacija Godišnje Godišnje
voda spektrometrijom godina godina
Svaka 3
meseca
Nivo
Svaka 3 Svakih 15 Svakih 6
podzemnih Nivo (iznad nivoa mora) 1 operacija Godišnje
meseca dana na meseci
voda
najmanje 3
tačke
139
Treba uzeti u obzir da bi se druga operacija određivanja vrednosti nulte faze mogla izvršiti neposredno pre
faze izgradnje, u slučaju da FAZA II nakon izvršenja radova počinje znatno posle maja 2018. godine.
664
Spisak parametara se može smanjiti u svakoj fazi, u skladu sa rezultatima Faze I (treba ga definisati
nakon Faze I i definisati stvarnu nultu fazu nakon rezultata projekta remedijacije koji se paralelno
odvija). Uredba definiše da se monitoring podzemnih voda u operativnoj fazi vrši uzimajući u obzir
definisane vrednosti nulte faze (Faza I) kao referentne vrednosti za upoređivanje, u skladu sa ISO 5667-
2 deo 11, 1993.
Prilagođavanje programa monitoringa:
- U slučaju povećanja učestalosti promena u nivou podzemnih voda, učestalost

uzorkovanja treba povećati.
- Ako se dostigne kritični nivo koncentracije parametra, frekvencija treba da se zasniva

na mogućnosti preduzimanja korektivnih mera između dva uzorkovanja, tj.
frekvencija mora biti određena na osnovu znanja i procene brzine toka podzemnih
voda.
- Kada se dostigne kritični nivo koncentracije parametara, potrebno je izvršiti proveru

ponavljanjem uzorkovanja. Kada se nivo potvrdi, plan (utvrđen u dozvoli) mora biti
implementiran za nepredviđene okolnosti.
Ako rezultati ispitivanja uzetih uzoraka pokazuju da su dobijene vrednosti premašile granične vrednosti
u skladu sa propisima o zakonu o vodama, izvršiće se odgovarajuća istraživanja kako bi se potvrdio
uzrok tih prekoračenja i da li je došlo do slučajne akcidentalne situacija zaštitnih slojeva deponije. U
ovom slučaju, u skladu sa Pravilnikom o odlaganju otpada na deponijama, izrađuju se dodatni
hidrogeološki objekti (pijezometri), uzimajući u obzir hidrogeološke uslove predmetne oblasti.
Posmatrani parametri
Uzimanje uzoraka podzemnih voda vršiće se u skladu sa SRPS EN ISO 5667-1: 2008; 5667-3: 2007; 5667-
4: 1997; 5667-6: 1997; 5667-11: 2005, dok će laboratorijske analize biti izvršene u skladu sa metodama
koje je već izabrana laboratorija Anahem redovno koristila, kako je prikazano u tabeli ispod.
Tabela I-5. Lista zagađivača koje treba posmatrati

Parametri/ aktivnost Standard /Metod Parametri / aktivnost Standarf /Metod
Opšti parametri Kalcijum Ca2+ ISO 14911:1998
Boja EPA 110.2 Elektroprovodljivost EPA 120.1
Temperatura Metali
Miris Ne postoji HromCr total SRPS EN ISO 11885:2011
Zamućenost EPA 180.1 Olovo Pb SRPS EN ISO 11885:2011
pH vrednost EPA 150.1 Bakar Cu SRPS EN ISO 11885:2011
Ostatak isparavanja EPA 160.3 Cink Zn SRPS EN ISO 11885:2011
Režim kiseonika Nikal Ni SRPS EN ISO 11885:2011
Rastvoreni kiseonik, O2 EPA 360.1 Kadmijum Cd SRPS EN ISO 11885:2011
Biološka potreba za
SRPS EN 1899.1 Živa Hg SRPS EN ISO 11885:2011
kiseonikom, BOD5
665
Parametri/ aktivnost Standard /Metod Parametri / aktivnost Standarf /Metod

Hemijska potreba za
EPA 410.4 Arsen As SRPS EN ISO 11885:2011
kiseonikom COD
KMnO4 potrošnja SRPS EN ISO 8467 Bor B SRPS EN ISO 11885:2011
Ukupni organski ugljenik
SRPS EN 1484 Molibden Mo SRPS EN ISO 11885:2011
TOC
Nutrients Selen Se SRPS EN ISO 11885:2011
Ukupan azot N EPA 351.3 Kalaj Sn SRPS EN ISO 11885:2011
Amonijak nitrogen NH4-N ISO 14911:1998 Organske supstance
Nitrat NO3– ISO 10304-1:2007 PCB ISO 6468:1996
Nitrat NO2– ISO 10304-1:2007 Fenoli SRPS ISO 6439
Ortofosfat PO4-P ISO 14911:1998 Mineralno ulje C10–C40 ISO 9377-2:2000
Salinitet i tvrdoća vode BTEX i druge VOCs EPA 8021B:1996
Hlor Cl– ISO 10304-1:2007 PAH ISO 28540:2011
Fluor F– ISO 10304-1:2007 Druge SVOCs ISO 28540:2011
Pesticidi i herbicidi (CH
Sulfid SO–2 ISO 10304-1:2007 frakcionisanje u aromatičnim i EPA 525.2/625:1995
alifatskim frakcijama)
Apsorbujući organski vezani
Sulfat SO4–2 ISO 10304-1:2007 DML 2.2:2015
halogeni
Cijanid, Ukupno CN– SMEWW 22nd: 4500 CN Trikloroetilen SRPS ISO 10301
Natrijum Na+ ISO 14911:1998 Tetrakloroetilen SRPS ISO 10301
Kalijum K+ ISO 14911:1998 Mikrobiologija
Magnezijum Mg2+ ISO 14911:1998 Ešerihija koli SRPS EN ISO 9308-1:2017
Mangan Mn2+ SRPS EN ISO 11885:2011 Fekalne streptokoke DML 2.10:2016
Gvožđe Fe2+ SMEWW 22nd: 3500 Fe B Ukupni koliform DML 2.9:2016
1
pH vrednost se definiše 0,01 M CaCl2
2 Zbir od 10 policikličnih aromatičnih ugljovodonika (antracena, benzo (a) antracena, benzoo (k) fluorantena, benzoo (a) pirena, hrisina,
fenantrena, fluorantena, iindeno (1,2,3- cd) pirena, naftalena i benzo (ghi) perilena)
3 U slučaju vrednosti remedijacije, uzima se u obzir zbir bifenila kongenera: PCB 28, 52, 101, 118, 138, 153 i 180; a u slučaju graničnih vrednosti,
uzeće se zbir svih istih kongenera osim PCB 1184

4 Pod HCH (heksahlorocikloheksan) se podrazumeva suma α-HCH, β-HCH, γ-HCH i δ-HCH
5 MCPA - 4-hloro-o- toluoksicetna kiselina (C9H9ClO3)
6 Suma svih ftalata
Redovan lista parametara koje treba nadgledati tokom Faze II i Faze III je ista kao i lista predložena u
Fazi I, u skladu sa propisima Srbije i EU.
U skladu sa rezultatima dobijenim u okviru Faze I, dodatne parametre treba uzeti u obzir za
nadgledanje tokom Faze II i Faze III ili neku užu listu (treba je definisati nakon Faze I i definisati stvarnu
nultu fazu nakon rezultata projekta remedijacije koji se paralelno odvija).
Na primer, u slučaju pozitivnog razvoja različitih parametara, tokom Faze III – Operativne faze može se
odlučiti da se režim praćenja relaksira i fokusira samo na sledeću grupu parametara:
- Režim kiseonika,
- Slanost i tvrdoća vode,
- Metali.
Dok su sledeće grupe parametara isključene iz opsega monitoringa ili se smanjuje učestalost:
666
- Organske supstance,
- Mikrobiologija.
I.1.3.6. Monitoring stabilnosti deponije i izveštavanje o topografskim podacima
Ukupna topografska istraživanja će se primenjivati svake godine na staroj deponiji nakon operativnih
radova i na završnom sloju na novoj deponiji i svakog meseca na aktivnoj oblasti u radu.
Dron će se koristiti za dobijanje podataka topo-fotogrametrijskom metodom:

• Terenska merenja počinju sa zemaljskom pripremom u zoni letenja, postavljanjem markera
za identifikaciju i pozicioniranje slika na površini terena i njihovo pozicioniranje sa preciznim
geodetskim instrumentom (više od 20 orijentacionih tačaka)
• Let u istraživačkoj zoni i snimanje slika visoke rezolucije vrši se prema unapred definisanim
rutama
• Fotogrametrijska merenja treba sprovesti kada preovlađuje umerena oblačnost, što je
uzrokovalo visok kvalitet snimljenih slika
• Procedure analize i obrade slika visoke rezolucije se sprovode sa specifičnim namenskim
softverom. Konačni rezultati ovih postupaka su ortofoto slike visoke rezolucije i 3D digitalni
model područja istraživanja.
Izveštaji se uređuju godišnje prikazujući promene kaseta otpada, uključujući:

• Primarno kompaktiranje (mehaničko sabijanje otpada tokom operacija punjenja i samo-
kompaktiranje otpada usled sopstvene težine);
• Sekundarno kompaktiranje (zbog biodegradacije otpada);
• Potencijalno klizanje otpadne mase.
667
Slika I-4. Primer kartografije naselja
Na nizvodnoj padini prsta stare deponije, topografsko istraživanje dronom biće završeno
istraživanjem topografskih merila jer je stabilnost ove zone od primarne važnosti za stabilnost stare
deponije i zbog toga što lagana evolucija topografije može sakriti vegetacija koji će se razviti na
poslednjem gornjem poklopcu. Topografski orijentiri će biti locirani:
- Na vrhu i na bremenama nizvodne padine deponije, raspoređene 40 do 60 metara jedne od drugih;

- Na vrhu i na bermu perifernih nasipa (u celoj dužini na nekoliko delova, razmaknutih 50 do 100 metara
jedni na druge na svakom nivou monitoringa: srednji bermovi);
Periferni jama biče opremljena sa 8 topografskih orijentira (razmaknutih 50 do 100 metara jedne od
drugih i postavljenih na vrh nasipa). Pogledajte žutu zonu u šemi ispod.
Ispitivanje uređaja za praćenje vršiće se tromesečno tokom prve dve godine i godišnje nakon toga.
Rezultati će biti obrađeni kako bi se pratilo ponašanje tela otpada i predviđalo bilo kakvo pitanje
stabilnosti.
Ako se detektuje pokret, biće predmet mera istraživanja kako bi se utvrdilo da li su potrebne mere
ublažavanja i dodatne stabilizacije.
668
Štaviše, operativni plan će se ažurirati na godišnjem nivou i prikazaće za preostali period rada na stari
deponiji i za novu deponiju:
• površinu ispunjenu otpadom;
• zapreminu otpada koji se čuva i njihov tip;
• period odlaganja i trajanje svake operativne oblasti;
• preostali kapacitet deponije.
Na kraju, godišnji vizuelni pregled vrši pejsažni inžinjer kako bi se otkrili i prijavili problemi integriteta
ili funkcionalnosti na krajnejm gornjem pokrivaču deponije (naselja, rupe, pukotine, emanacija plina,
stagnacija vode, smanjnje biljnog sveta, razvoj dubokih korena …). Rezultat će biti prijavljen na mapi i
služiće za izradu akcionog plana za mere ublažavanja.
I.1.3.7. Monitoring perifernih struktura

Berme i brana za stabilizaciju će biti praćene koristeći:
• Topografske orijentire locirane na vrhu, berme i dno brane za stabilizaciju i periferne nasipe
(po celoj dužini na nekoliko delova, razmaknutih 50 do 100 metara jedan od drugog);
669
o Referentne tačke (koje ostaju

statične na dugoročnom nivou)
takođe se primenjuju na ivicama
lokacije.
o Topografski orijentiri mogu imati
različite oblike kao što su plastični
markeri usidreni u završnom
mineralnom sloju (vidi primer
desno).
o Mreža topografskih orijentira se
ispituje korišćenjem elektronskog
tahometra (totalne stanice) pri
završetku pokrivačkih radova, a
zatim godišnje.
• 3 inklinometarske bušotine bušene sa vrha brane za stabilizaciju.
Slika I-5. Inklinometri brane za stabilizaciju i lokacija topografskih orijentira
Bušotine za inklinometre se koriste za merenje bočnog pomeranja u strukturi brane za stabilizaciju.

One su bušene u 3 različite tačke koje se pravilno raspoređuju na vrhu brane, sa dubinom najmanje
jednake visini brane i opremljenom vertikalnom cevi inklinometra duž cele dužine.
Uređaj inklinometar (pogledaj primer na desnoj strani: C-17 Pro Vertical Digital Inclinometer System)
se koristi za merenje bočnih pomeranja unutar bušotina. Sistem obično sadrži i softver za snimanje
podataka
670
Ispitivanje uređaja za praćenje vršiće se tromesečno tokom prve

dve godine i godišnje nakon toga. Rezultati će biti obrađeni kako
bi se pratilo ponašanje tela otpada i predviđalo bilo kakvo pitanje
u vezi stabilnosti.
Ako se detektuje pokret, biće predmet mera istraživanja kako bi

se utvrdilo da li su potrebne ublažavanje i dodatne mere
stabilizacije ili monitoring.
I.1.3.8. Monitoring zatvaranja deponije
Praćenje gasa
Kada se primeni završni pokrivač deponije (nakon

operativne faze), pored godišnjeg topografskog
istraživanja, mogu se vršiti ispiti gasovitih emanacija
kako bi se jednom godišnje realizovao kompletan
monitoring zatvaranja deponije.
Svrha ove studije je da se otkrije i meri potencijalno

prisustvo gasnih emanacija kroz pokrivač i okolinu
deponije kako bi se proverila njegova
nepropustljivost. Takođe dozvoljava otkrivanje gasa koji se kreće kroz periferne nasipe.
Lokacija i značaj ovih gasovitih emanacija određuju se pomoću mernog uređaja kao što je "PORTAFID
M3 SEWERIN" (ili slično). Pogledajte fotografiju sa desne strane.
Ovaj uređaj je plameno-jonizujući detektor koji meri samo stopu metana (CH4) tačnim uzorkovanjem
gasa.
Ukupna površina istraživanja je oko 60 ha: stari pokrivač deponije plus novi pokrivač deponije
(pogledajte ilustraciju ispod).
671
Slika I-6. Opseg istraživanja za merenje gasovitih emanacija
Područje za proučavanje je
kvadratno prateći mrežu od 5 m sa
5 m od strane operatora uređaja na
svakoj dostupnoj oblasti.
Kada je oglasi alarm uređaja (za

odnos 50 ppm CH4), mreža se
rafiniše kako bi se preciznije
odredila oblast emanacija (češće
zbog perforacije na pokrovu).
Slike se uzimaju u
najreprezentativnijim tačkama
posebno u blizini numerisanih
biotrnova.
Mere na terenu se prikazuju na crtežu koristeći skalu bojа utvrđenih za svaki nivo koncentracije
(pogledajte desno):
• 0 ppm < CH4 < 50 ppm ;

• 50 ppm < CH4 < 300 ppm ;
• 300 ppm < CH4 < 3 000 ppm ;
• 3 000 ppm < CH4 < 10 000 ppm ;
• 10 000 ppm < CH4.
672
Alternativno, procedura uzorkovanja dronom mogla bi se testirati kako bi se prikupile iste informacije
(na primer sa Scentroid letećom laboratorijom DR1000), uz dodatne informacije (H2S). Ako je test
konkluzivan, ovaj alternativni metod će biti implementiran.
I.1.3.9. Nadzor zaštitnog sloja dna odlagališta za novu deponiju

Nacionalna regulativa Srbije zahteva sledeće: „Praćenje zaštitnih slojeva deponije vršiće se neprekidno
sa senzorima izgrađenim u veštačkom vodonepropusnom premazu (ako je ugrađen), a podaci će se
pratiti u laboratoriji deponije. Praćenje zaštitnih slojeva deponije vršiće se neprekidno tokom
eksploatacije deponije, a nakon praćenja podataka o eksploataciji vrši se monitoring i obrada u
intervalima određenim u dozvoli za rad deponije."
U skladu sa Direktivom EU (1999/31/CE o odlaganju u deponijama), zaštita zemljišta, podzemnih voda

i površine postiže se kombinacijom geološke barijere (pasivna barijera) i donje linije (aktivne barijere)
tokom operativne/ aktivne faze. Ako prirodna geološka barijera prirodno ne ispunjava gore navedene
uslove, ona će biti veštački završena i ojačana korišćenjem geokompozitne linije gline.
Pored gore opisane geološke barijere, biće dodato i sistem za sakupljanje i zatvaranje procednih voda
(HDPE linija koji se povezuje sa geokompozitom za odvod procedne vode i drenažnih greda i drenažnih
cevi kako bi se osiguralo da će akumulacija vode na bazi deponije biti minimalna.
Ovaj dvostruki sistem je osmišljen da obezbedi da ako se dođe do neke pojave u aktivnoj barijeri,
pasivna barijera će ublažiti rizik zbog potencijalnog curenja.
Donji slovjevi zaštie za nove deponije ilustrovane su na sledećoj slici.
673
Da bi se osiguralo da slojevi zaštite koji se primenjuju na lokaciji odgovaraju zahtevima, nekoliko

kontrola će biti izvršene tokom građevinskih radova. Na primer:
• • Prirodna hidraulička provodljivost postojećih geoloških slojeva biće merena testovima na licu
mesta;
• Hidraulička provodljivost sloja od 50 cm glinastog materijala na kome će se nalaziti
geosintetika biće kontrola kako bi se osigurala maksimalna hidraulička provodljivost od 10-
9m.s-1.
Slika I-7. Ispitivanje hidraulične provodljivosti na licu mesta na pasivnoj barijeri
• Integritet i kontinuitet HDPE obloge će biti provereni. Mogu se primeniti različiti načini
(kontrola kvaliteta zavarivanja, električno podrazumevano otkrivanje na izloženoj HDPE oblozi
i na pokrivenoj HDPE oblozi). Kvalitet podloge i upotreba kamenja za odvod procedne vode
predstavljaju glavne rizike za oštećenje HDPE obloge. Kada se njegov integritet validira na kraju
građevinskih radova i otpad se sakupio, rizici za nanošenje štete zaštitnim slojevima su blizu
nule. Još bolje, pouzdane metode za proveru integriteta zaštitnih slojeva nakon postavljanja
674
otpada tokom perioda rada ne postoje. Zbog toga je planirano da se kontrolišu zaštitni slojevi
tokom i na kraju građevinskih radova sa direktnim metodama (ispitivanje hidrauličke
provodljivosti, kontrola zavarivanja, električno podrazumevano otkrivanje na HDPE oblozi) i se
da indirektno nadgleda efikasnost dno zaštitnih slojeva pijezometri za praćenje kvaliteta
podzemnih voda.
Slika I-8. Metode detekcije podrazumevanih na licu mesta na HDPE liniji pre i nakon postavljanja šljunka.
Vizuelni pregled
Integritet sistema ograničavanja će se vizuelno pratiti svakih 6 meseci. Vizuelno istraživanje će pratiti
svaku štetu/ anomaliju u sistemu zatvaranja i kontrolisati vegetaciju koja raste tu, kako bi se otkrili
razvoj dubokog biljnog korena koji može oštetiti sistem za zatvaranje.
I.1.3.10. Monitoring emisija u vazduh
U skladu sa zahtevima Direktive EU (2010/75 / EU o industrijskim emisijama iz Aneksa V deo 3),

operativni parametri EfW dimnjaka i emisija vazduha će biti kontrolisani:
- Svi aparati su opremljeni uređajima i senzorima za kontinuirano merenje parametara. Peć

i kotao opremljeni su mernim uređajima koji omogućavaju kontrolu i održavanje potrebnih
parametara termičke obrade (O2, infracrveni pirometar, temperatura, brzina ventilatora,
pritisak ...). Merenja se čuvaju u centralizovanom sistemu kontrole,
675
- Koncentracije SO2, NOX i prašine u otpadnim gasovima će se kontinuirano meriti sa

sistemom za kontinuirani monitoring emisija prema standardu ISO, uz sporedne
parametre (sadržaj kiseonika, temperatura, pritisak).140
I.1.3.11. Monitoring kvaliteta vazduha
Prateči metodologiju baseline ESIA, tačke monitoringa pasivnog uzorkovača (Air 1 do Air 6 poena u
nastavku) biće rešene u krugu od 3 km oko lokacije. Izmereni zagađivači vazduha biće sledeći: PM10,
HF, NO2, SO2 HCl, Hg, BTEX, metali tokom faza izgradnje i rada:
- Pošto su NO2 i PM10 tragovi zagađivača od aktivnosti, monitoring će biti usredsređen na

ove zagađivače,
- Kako se predviđa da će građevinski uticaji biti laki, učestalost monitoringa će biti 2
kampanje godišnje, jedan u zimu i jedan u leto,
- NO2 i PM10 (trag zagađivača od aktivnosti) će se pratiti sa učestalošću koja je dovoljna da
bude reprezentativna za celu godinu, kako to preporučuje praksa EU: izvršiti 6 kampanja
od 15 dana, distribuirati tokom cele godine,
- Ostali zagađivači će biti kontrolisani samo u najgorem vremenskom periodu (zimsko
vreme).
Slika I-9. Lokacija tačaka za monitoring vazduha
140
Program monitoringa propisan ESIA-om odnosi se na Aneks 5, deo 3 Direktive EU (2010/75 / EU o industrijskim
emisijama), koji uključuje dioksine i furane, kao i druge zagađivače. Ista Direktiva propisuje metode merenja, na
koje će se program monitoringa odnositi. Dioksini i furani će se kontinuirano uzorkovati i slati na tromesečnoj
osnovi za analizu akreditovanoj laboratoriji. To može biti akreditovani laboratorij EU van Srbije ako je potrebno.
676
Tabela I-6. Program monitoringa kvaliteta vazduha
Parametri Trajanje monitoringa Učestalost monitoringa
Izgradnja PM10, NO2 15 dana 2 puta godišnje
Rad PM10, NO2 15 dana 6 puta godišnje
Rad HF, SO2 HCl, Hg, BTEX, metali 15 dana Jednom tokom zime
Kampanju monitoringa pasivnim semplerima treba potvrditi procedurom kontrole kvaliteta (uz
referentno merenje, praznine ...).
Protokol frekvencije bi mogao biti revidiran nakon trogodišnjeg perioda rada ako izveštaji pokazuju da
su nove frekvencije prihvatljive u odnosu na reprezentativnost monitoringa.
Štaviše, u pogledu emisije mirisa, operator planira da:

- Smanji područje rada (zona za odlaganje otpada);
- pokriva otpad na bazi inertnog materijala;
- progresivno postavlja mrežu za drenažu i sakupljanje biogasa;
- periodično proverava (na 2 meseca), mrežu za prikupljanje biogasa (podešavanje protoka, detekciju
curenja, niske tačke na cevima itd.);
- Provera integritet poklopaca;
- periodično meri koncentraciju biogasa na vrhu deponije, kao što je opisano u poglavlju o praćenju
deponija;
- provera efikasnost opreme za uništavanje/ valorizaciju biogasa;
- Provera radno postrojenje za prečišćavanje i vreme boravka za prečišćavanje vode u jezerima.
Ako se otkriju problemi sa mirisom van ograde, istraživanje koncentracije mirisa će biti sprovedeno
kako bi se procenilo ponašanje disperzije mirisa izvan lokacije koje će se koristiti za definisanje
dodatnih mera za ublažavanje.
U slučaju perzistentnih problema sa mirisom koji se javljaju van granica ograde, istraživanje o mirisu
treba izvesti stručnjaci iz te oblasti prema evropskom standardu EN 16841-2: 2016 ili evropskim
standardu EN 16841-1: 2016 (u zavisnosti od mirisa i mogućeg izvora ) u cilju karakterizacije mirisa,
izvora i uslova nastanka.
I.1.3.12. Monitoring nivoa buka

Praćenje nivoa buke vršiće se na širem području kompleksa Vinča prema planu na slici ispod (4 tačke
monitoringa), sa godišnjom učestalošću tokom faze izgradnje i rada.
Merenje buke biće obavljeno tokom 24-časovnog perioda sa meračem nivoa zvuka razreda 1, a
rezultati se upoređuju sa pragovima nivoa buke regulisanim u Srbiji.
677
I.1.3.13. Meteorološki monitoring

Merenje meteoroloških parametara vrši se na način naveden u sledećoj tabeli:
Tabela I-7. Program monitoringa kvaliteta vazduha

Parametri Aktivna faza Pasivna faza
1. Količina padavina Dnevno Dnevno, monthly value is added
2. Temperatura (min, max. at 14.00) Dnevno Mesečni prosek
3. Brzina i pravac protoka vazduha Dnevno Nije neophodno
4. Evaporacija (lysimeter*) Dnevno Dnevno, dodaje se mesčna vrednost
5. Atmosferska vlažnost (at 14.00) Dnevno Mesečni prosek
* ili druga adekvatna metoda

Merenje će vršiti meteorološka stanica na lokaciji dok ga nadležni organ ne zatraži u skladu sa Zakonom
i Pravilnikom o odlaganju otpada ("Službeni glasnik RS", br. 92/2010)
Slika I-10. Primer uređaja za meteorološki monitoring (Air Vintage Pro 2 meteorološka stanica i UMS
Lysimeter)
I.1.3.14. Monitoring populacije ptica
Istraživanje ptica koje je pokrenuto tokom nultog stanja trebalo bi nastaviti tokom faze izgradnje i
rada kako bi se procenio uticaj radova i funkcionisanja. Terenska metodologija, tačke posmatranja i
metode zaključivanja trebale bi biti identične onima u nultom stanju ili, ako je potrebno, mogu biti
prilagođene naučnim opravdanostima.
Za monitoring ptica biće razmatrane tri faze:
- Faza I: Ažuriranje nulte faze,

- Faza II: do početka privremenih usluga (uključujući radnu fazu),
- Faza III: Operativna faza.
678
Parametri Faza I Faza II Faza III
Period migracije 2018 i svake jedno celogodišnje

Identični kao i u nultom Sezone uzgoja i gnežđenja
sezone posle toga, do prelaska istraživanje (4 istraživanja)
stanju svake godine
na Fazu II nakon 5, 10 i 20 godina
679
J. PREZENTACIJA ODABRANIH METODA I POTEŠKOĆA NA KOJE SE

NAILAZILO
Metode analize, modeliranja i procene uticaja su u potpunosti opisane u poglavlju B. Oni se oslanjaju
na srpske i međunarodne okvire, propise, preporuke i dobre prakse, i međunarodno prihvaćeni i
korišteni.
Glavne poteškoće na kojima se susreću tokom izrade ove studije bile su:
• dostupnost velikog broja informacija koje se odnose na geologiju i hidrologiju lokacije,

ponekad vrlo stara, ali i nejednaka kvaliteta, što je otežavalo jasnu i nespornu sintezu,
• veoma kratko vreme realizacije nije uvek dozvoljeno da izvrši početno stanje u celom
potrebnom periodu, podstičući upotrebu glavnih pretpostavki za nastavak studije,
• sprovođenje studije tokom naprednih faza dizajna, sa pretpostavkama dizajna koje mogu da
variraju tokom razvoja ESIA,
• dizajn je već ́ napredan za neke delove: veliki deo mera izbegavanja i redukcije obično razvijen
u ovoj vrsti ESIA su već ́ uključeni u dizajn, što zahteva prilično neobično prezentiranje mera
(mere ublažavanja i projektne mere u odvojenim Poglavlja), ali neophodne za kompletnost
studije,
• učešće mnogih aktera u projektu (SPV, Grad Beograd, EPC izvođači), što dovodi do
međusobno povezanih faza i rasporeda implementacije / validacije.
680
K. AUTORI STUDIJE UTICAJA

Autori ove procene uticaja na životnu sredinu i socijalni uticaj uključuju:
• Remi Lagache, direktor projekta (EGIS ENVIRONNEMENT);

• Igor Anić, specijalista za upravljanje otpadom;
• Jelena Fressl, specijalista za biodiverzitet i zaštićena područja;
• Mario Pokrivač, specijalista za infrastrukturu, tehnološki rizik, zdravlje i bezbednosti;
• Ivan Juratek, specijalista pejzaža i kulturnog nasleđa;
• Mirjana Marčenić, specijalista za pejzaž i kulturno nasleđe;
• Imelda Pavelić, pedolog;
• Katarina Bulešić, društveno-ekonomski stručnjak;
• Ines Geci, specijalista za geologiju, hidrogeologiju specijalista hidrologiju;
• Tomislava Hriberšek, specijalista za geologiju, hidrogeologiju i hidrologiju;
• Marijana Bakula, specijalista za klimatske promene;
• Najla Baković, specijalista za biodiverzitet i zaštićena područja;
• Viktorija Deffai, zaštite životne sredine i pisac socijalna procena (EGIS ENVIRONNEMENT);
• Mjuriel Teitu i Sebastijan Voet, specijalista za buku (AcoustB)
• Vinsent Mišo, specijalista za kvalitet vazduha (EGIS ENVIRONNEMENT);
• Lajonel Demongaudin, hidrolog (EGIS Geotechnikue);
• Nebojša Pokimica, specijalista za zaštitu životne sredine (Dvoper)
• Tanja Radović, specijalista za zaštitu životne sredine (Dvoper)
• Nataša Đokić, specijalista za zaštitu životne sredine (Dvoper)
• Pavle Cvetić, specijalista za zaštitu životne sredine (Dvoper)
• Bojane Lalović specijalista zaštite životne sredine (Dvoper)
• Izvođači za analizu TERA ENVIRONNEMENT i Passam (kvalitet vazduha, pasivni sampleri),
Anahem laboratorija (voda, zemljišta i mulj), Sinlab (dioksini), Gradski zavod za javno zdravlje
Beograd Centar za higijenu i humanu ekologiju (buke i kvalitet vazduha) Marko Šćiban i Nikola
Stanojević iz društva Srbije za zaštitu i proučavanje ptica (BPSSS) (specijalisti za ptice), institut
MOL-(Azbest)
681
L. PRILOZI
PRILOG 1: REZULTATI ANALIZA POVRŠINSKIH VODA
PRILOG 2: STUDIJA MAKRO BESKIČMENJAKA – PRORAČUNATA MERENJA
PRILOG 3: REZULTATI ANALIZA PODZEMNIH VODA
PRILOG 4: REZULTATI ANALIZE SEDIMENATA
PRILOG 5: REZULTATI ANALIZE TLA
PRILOG 6: REZULTATI MONITORINGA VAZDUHA
PRILOG 7: RAZLIČITI SCENARIJI ATMOSFERSKIH EMISIJA
PRILOG 8: ATMOSFERSKE EMISIJE ZA NAJGORI MOGUĆI SCENARIO
PRILOG 9: METODOLOGIJA MODELOVANJA BUKE – OPERATIVNA FAZA
PRILOG 10: OBRASCI MERENJA BUKE
PRILOG 11: PRELIMINARNI PLAN ZATVARANJA LOKACIJE / PLAN DEMONTAŽE
PRILOG 12: KRATAK PREGLED GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA SPROVEDENIH NA LOKACIJI VINČA I POSMATRANOG NIVOA
PRILOG 13: BCE ORGANIZACIONA TABELA
PRILOG 14: ORGANIZACIONA TABELA – FAZA IZGRADNJE
PRILOG 15: ORGANIZACIONA TABELA – OPERATIVNA FAZA I FAZA ODRŽAVANJA
PRILOG 16: GHG PRORAČUN
PRILOG 17: NACRT AKCIONOG PLANA ZA PREVENTIVU STABILNOSTI DEPONIJE
PRILOG 18: POSTUPAK SLUČAJNOG OTKRIĆA
PRILOG 19: MODEL BUKE - RADNA FAZA
PRILOG 20: MODEL KVALITETA VAZDUHA - OPIS I PARAMETRI
PRILOG 21: MODEL KVALITETA VAZDUHA - EMISIJE PRAŠINE
PRILOG 22: SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE I DRUŠTVA
PRILOG 23: LOKACIJSKI USLOVI
682
PRILOG 1: REZULTATI ANALIZA POVRŠINSKIH VODA
Parametri Jedinice Uzorci
n° SW 1 SW 2 SW 3 SW 4 SW 5
1 Boja - crno crno crno smeđa-crna crno
2 Miris - neprijatno neprijatno neprijatno neprijatno neprijatno
3 Temperatura vode °C 15,4 15,4 15,5 15,3 13,7
4 Temperatura zraka °C 16.2 16,2 16,0 15,8 14,1
5 Vidljive plutajuće materije opis prisutan prisutan prisutan prisutan prisutan
6 Turbiditet NTU 29 29 25 3,5 30
7 Provodnost 20 ° C μS/cm 21150 16940 18610 443 6054
8 Rastvoreni kiseonik O2 mg/l 5,3 5,2 7,1 10,1 3,9
9 pH / 8,4 8,4 8,3 7,8 7,8
10 Suvi ostatak (105 ° C) mg/l 388 376 8948 286 3516
11 Hemijski zahtevani kiseonik (COD) mg/l 4855 4951 5794 23 1110
12 Potrošnja KMnO4 mgO2/l 1063 724 1105 4,36 177
13 Biohemijske zahtevani kiseonik (BPK5) mg/l 400 450 600 10,0 190
14 Apsorbovani organski halogeni mg/l 2,3 1,6 2,1 <0,01 0,13
15 Ukupni azot mgN/l 1041 1027 1033 4,3 214
16 Ukupni organski azot ( Kjeldal ) mgN/l 580 605 654 1,6 123
17 Amonijak (mg / l NH4-N) mg/l 449 416 373 1,2 89
18 Nitrati NO3⁻ mgN/l 12 5,7 6,3 1,5 2,3
19 Nitriti NO₂⁻ mgN/l <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03
20 Ukupni neorganski azot mgN/l 461 422 379 2,7 91
21 Hloridi Cl - mg/l 2854 2080 2316 22 936
22 Sulfati SO4 ² mg/l 443 193 187 21 194
23 Fluoridi mg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,035
24 Sulfidi mg/l 19 16 18 <0,5 14
25 Natrijum Na mg/l 907 742 693 12 308
26 Kalijum K mg/l 616 542 523 2,6 196
27 Magnezijum Mg mg/l 84 84 58 7,9 56
28 Kalcijum Ca mg/l 105 62 74 39 84
29 Željezo Fe mg/l 19 16 17 0,67 8,3
30 Mangan Mn mg/l 0,73 0,58 0,70 <0,01 0,97
31 Boron B mg/l 5,5 4,5 5,3 0,11 1,9
32 Ukupni organski ugljik (TOC) mg/l 2702 2936 2961 17,7 915
33 Bakar Cu mg/l 0,350 0,080 0,300 <0,01 <0,01
34 Ukupni hrom Cr mg/l 0,82 0,70 0,80 <0,01 0,098
35 Hrom Cr (VI) mg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
36 Olovo Pb mg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02
37 Cink Zn mg/l 0,30 0,38 0,28 <0,05 0,13
38 Kadmium Cd mg/l <0,005 <0,005 <0,005 <0,005 <0,005
39 Arsenik As mg/l 0,10 0,068 0,077 <0,001 <0,001
40 Živa Hg mg/l <0,001 <0,001 <0,001 <0,001 <0,001
41 Ortofosfati mg/l 26 21 24 0,46 4,6
42 Cijanidi mg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
43 Indeksni fenol mg/l 0,104 0,088 1,12 0,022 0,022
44 Ugljovodonici C10-C40 mg/l 12 17 15 1,1 3,0
BTEX
45 Benzen µg/l <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0

46 Toluen µg/l <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0
47 Etilbenzen µg/l <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0
48 Ksileni µg/l <0,5 <0,5 <0,5 <0,5 <0,5
49 Stiren µg/l <2,0 <2,0 <2,0 <2,0 <2,0
Organohlorni pesticidi
50 Alahlor µg/l <1,0 <1,0 <1,0 <1,0 <1,0

51 Aldrin µg/l <0,03 <0,03 <0,03 <0,03 <0,03
52 Atrazin µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
53 a-BHC µg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02
54 b-BHC µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
55 d-BHC µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
56 g-BHC µg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02
57 Hlorobenzilat µg/l <0,02 <0,02 <0,02 <0,02 <0,02
58 Hlorotalonil µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
59 Hloroneb µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
60 Dacthal µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
61 p, p '-DDD µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Parametri Jedinice Uzorci
n° SW 1 SW 2 SW 3 SW 4 SW 5
62 p, p '-DDE µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
63 p, p '-DDT µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
64 Dieldrin µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
65 Endosulfan I µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
66 Endosulfan II µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
67 Endosulfan sulfat µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
68 Endrin µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
69 Endrin aldehid µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
70 Etridiazol µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
71 a-Hlordan µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
72 g-Hlordan µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
73 Heptahlor µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
74 Heptahlor epoksid µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
75 Metoksihlor µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
76 Permetrin µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
77 Simazin µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
78 Nonahlor µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
Organofosforni azotni pesticidi
79 Ametrin µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1

80 Atrazin µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
81 Bromacil µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
82 Butilat µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
83 Hlorprofam µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
84 Dursban µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
85 Cicloat µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
86 Cijanazin µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
87 Dihlorvos µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
88 Dipfenamid µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
89 EPTC µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
90 Etoprop µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
91 Fenarimol µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
92 Fluridon µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
93 Heksazinone µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
94 Metil paraokson µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
95 Metribusin µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
96 Mevinfos µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
97 MGK-264 µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
98 Molinat µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
99 NaproPAMId µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
100 Norflurazon µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
101
, Prometon µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
102
, Prometrin µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
103
, Pronamid µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
104
, Propazein µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
105
, Simetrin µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
106
, Tetrahlorvinfhos µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
107
, Tebutiuron µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
108
, Perban µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
109
, Triadimefon µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
110
, Trifluralin µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05
, Policiklična aromatična jedinjenja (PAH)
111 Acenaften µg/l <0,05 <0,05 <0,05 <0,05 <0,05

112
, Benzo (a) piren µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
113
, Benzo (b) fluoranten µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
114
, Benzo ( g, h, i ) perilen µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
115
, Benzo (k) fluoranten µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
116
, Indeno (1,2,3-cd) piren µg/l <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
117
, Naftalen µg/l <0,01 <0,01 <0,01 <0,01 <0,01
, Mikrobiološki parametri
118 Ukupno koliformi cfu/100ml >24000 2400 2400 <10 >24000

,
119 Fekalni koliformi cfu/100ml 40 <10 230 <10 >24000
,
120 Crevne enterokoke cfu/100ml >24000 4600 >24000 <10 2400
,
121 Broj aerobnih heterotrofa 37 C ° cfu/100ml 4,2 x 107 3,1 x 107 5,6 x 107 20000 9,7 x 106
,
PRILOG 2: STUDIJA MAKRO BESKIČMENJAKA – PRORAČUNATA
MERENJA
Merenja SW2 SW3 SW4 SW6
Izobilje [ ind / m 2 ] 54 41 66 179
Broj taksona 13 5 7 12
Saprobni indeks ( Zelinka & Marvan ) 2,893 2,829 2,857 2,829
Saprobna Valencija - - - -
- kseno [%] 0 0 0 0
- oligo [%] 0.37 0 0 0.112
- beta- mezo [%] 2,593 16,585 17,424 7,207
- alfa- mezo [%] 5 34,634 38,03 15,028
- poli [%] 3,148 7,317 9,697 3,352
- nema raspoloživih podataka [%] 88,889 41,463 34,848 74,302
BMWP rezultat 30 12 14 19
Raznolikost (Shannon-Wiener-Index) 2,078 1,209 1,382 1,062
Tipovi hranjenja - - - -
- [%] Grejderi i strugači 2,222 16,098 17,576 7,039
- [%] Rudari 0 0 0 0
- [%] Ksilofagus taksoni 0 0 0 0
- [%] Šrederi 5 21,463 18,182 20,335
- [%] Skupljaci / kolekcionari 33,889 47,805 44,242 68,156
- [%] Aktivni filteri za filtriranje 1,481 0 1,818 0.168
- [%] Pasivni filteri za filtriranje 0 0 0 0
- [%] Predatori 5 0 0 1,117
- [%] Paraziti 0.556 0 0 0.279
- [%] Ostale vrste hranjenja 0 0 0 0.112
- [%] nema podataka 51,852 14,634 18,182 2,793
- [%] Šrederi (postignuti taksoni = 100%) 10,385 25,143 22,222 20.92
- [%] Skupljaci / kolekcionari (postignuti taksoni = 100%) 70,385 56 54,074 70,115
- Gastropodi [%] 29.63 4,878 16,667 0.559
- Bivalvi [%] 0 0 0 0
- Polychaeta (crvi)[%] 0 0 0 0
- Oligochaeta (crvi)[%] 12,963 4,878 12,121 5,028
- Hirudinea (pijavice)[%] 0 0 0 0
- Ljuskari [%] 27,778 80,488 63,636 89,944
- Araneae (pauci) [%] 1,852 0 0 0
- Heteroptera [%] 1,852 0 0 0
- Coleoptera [%] 3,704 9,756 1,515 1,117
- Diptera [%] 20.37 0 6,061 2,235
- Hydrachnidia [%] 1,852 0 0 0.559
Taksonomska grupa (broj taksona ) - - - -
- Gastropoda 2 1 1 1
- Oligochaeta (crvi) 2 1 2 2
- Crustacea (ljuskari) 3 2 2 3
- Araneae (pauci) 1 0 0 0
- Heteroptera 1 0 0 0
- Coleoptera 1 1 1 1
- Diptera 2 0 1 3
- Hydrachnidia (vodena grinja) 1 0 0 1
Broj porodica 12 5 6 11
Broj generacija 12 5 6 11
- Tubificidae 7 2 8 9
PRILOG 3: REZULTATI ANALIZA PODZEMNIH VODA
serije I serije II serije I serije I serije II serije I serije II serije I serije II serije I serije II sanacija/
Parametar jedinica Dubok godišnji prosek*
NP-11 NP-11 PZ-1 PZ-2 PZ-2 PZ-4 PZ-4 PZ-5 PZ-5 PZ-6
bunar koncentracije
Turbiditet Water temperature °C
NTU 11.5
33.18 15.1
102 13.4
3.96 12.1
86.2 13.5
2.06 11.3
41.6 15.6
11.8 12.1
32.4 16.8
136 11.5 15.8
41.3 -
Provodljivost μS/cm 4380 556 12620 617 1234 1349 1327 744 825 985 -
Rastvoreni kiseonik mg/l 3.5 7.5 5 7.6 6.9 6.5 8.5 6.2 6.7 4.1 -
pH - 6.7 7.5 6.9 8 7.3 7.2 7.7 7.6 7.5 7.8 7.5 -
Ostatak na isparavanju na 180 ° C mg/l 2636 217 8073 296 750 866 826 356 267 525 -
Suspendovane čvrste supstance mg/l 167 215 156.8 171 13 26 116.5 139 390 185 -
Hemijska potreba za kiseonikom (COD) mgO2/l 162.4 80.3 911.7 13.2 9.3 8.1 <3 25.9 20.4 <3 -
Biološka potražnja kiseonika (BOD) mgO2/l 63 30 398 2 1 1 <1 5 4 <1 -
Amonijak azot (NH4 + -N) mg/l 2.72 0.09 21.4 0.15 0.1 0.6 0.08 0.61 0.06 0.17 0.08 -
Ukupni azot (N) mg/l 2.72 1.9 105.14 1.19 0.64 0.78 0.7 3.62 2.8 1.61 -
Nitriti (NO 2 - -N) mg/l <0.04 <0.04 <0.04 0.08 <0.04 <0.04 <0.04 0.3 <0.04 <0.04 -
Nitrati (NO 3 - -N) mg/l <0.04 8.01 370.91 4.5 2.4 0.82 0.62 12.92 12.15 2.91 6.77 50*
Hloridi ( Cl -) mg/l 1015.32 77.66 3711.31 20.54 8.76 134.12 119.92 17.55 12.98 21.7 6 -
Sulfati (SO 4 2-) mg/l 334.88 16.03 326.65 22.92 154.73 43.32 43.39 40.72 31.14 34.72 26.55 -
Fosfati, PO 4 -P mg/l <0.08 <0.08 <0.08 <0.08 <0.08 <0.08 <0.08 <0.08 <0.08 <0.08 -
Sulfidi (S 2- ) mg/l <0.1 <0.10 <0.1 <0.1 <0.1 <0.1 <0.1 <0.1 <0.1 0.32 <0.1 -
Ukupni fosfor mg/l <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 -
Bikarbonati, HCO 3 - mg/l 1017 139.8 24.15 254.2 699.2 642 648.3 247.9 514.8 247.9 648.3 -
Karbonati, CO 3 2- mg/l <24 <24 <24 <24 <24 <24 <24 <24 <24 <24 -
Kalcijum (Ca) mg/l 340.6 45.5 453.4 75.3 116.2 113.9 115.3 72.3 80.7 87 38.4 -
Magnezijum (Mg) mg/l 184 7.7 123.2 25.3 81.8 70.2 74.6 32.4 75.8 19.8 45.4 -
Hrom (Cr), ukupno mg/l <0.01 0.01 0.1 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 0.01 <0.01 0,03
Olovo ( Pb ) mg/l <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 0,075
Kadmijum ( Cd ) mg/l <0.005 <0.005 <0.005 <0.005 <0.005 <0.005 <0.005 <0.005 <0.005 <0.005 0,006
Arsen (As) µg/l 6.4 <5 <5 6.2 <5 <5 <5 7 <5 <5 60
Bakar (Cu) mg/l <0.05 <0.05 0.13 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 0,075
Cink (Zn) mg/l <0.03 0.41 0.05 0.08 1.62 0.18 0.47 0.16 1.27 <0.03 0,8
Nikal (Ni) mg/l 0.13 <0.02 0.73 <0.02 <0.02 <0.02 <0.02 0.05 0.04 <0.02 0,075
Živa (Hg) µg/l <0.5 <0.5 <0.5 <0.5 <0.5 <0.5 <0.5 <0.5 <0.5 <0.5 0,3
Natrijum, Na mg/l 232.5 33 2156.9 11.3 17.7 19.3 20.4 12.9 16.2 8.1 139.1 -
Kalijum (K) mg/l 35.3 13.2 87.8 3.2 4.4 2.1 2.7 2.1 3.2 2.2 4 -
Hrom (Cr 6+ ) mg/l <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 -
Apsorbujući organski vezani halogeni -
mg/l 1.3 <0.05 7.32 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05 <0.05
(AOX)
Cijanidi - slobodni mg/l <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.01 <0.05 <0.01 <0.05 <0.01 <0.01 1,5
Mineralna ulja mg/l 0.18 <0.01 0.21 <0.01 <0.01 0.22 <0.1 0.19 <0.1 <0.1 0,6
PRILOG 4: REZULTATI ANALIZE SEDIMENATA
Parametri Identifikacija uzorka i odgovarajuća MACs
5 MAC1 MAC2 #MAC3 MAC4 9 MAC1 MAC2 MAC3 MAC4 10 MAC1 MAC2 MAC3 MAC4
Suva materija,% 68 - - - - 78 - - - - 78 - - - -
Organska materija, % 5,3 - - - - 5,4 - - - - 4,1 - - - -
Mineralna ulja, mg / kg <10 50 1000 3000 5000 <10 50 1000 3000 5000 <10 50 1000 3000 5000
pH 7,6 - - - - 7,6 - - - - 6,9 - - - -
Metali, mg/kg
Kadmijum (Cd) 0,41 0,68 1,7 6,4 10 0,46 0,66 1,6 6,2 9,9 0,53 0,74 1,8 6,9 11
Arsen (As) 2,4 26 49 49 49 3,7 25 47 47 47 2,2 30 57 57 57
Hrom (Cr) 43 94 357 357 357 53 88 334 334 334 36 118 448 448 448
Živa (Hg) 0,09 0,28 0,47 1,5 9,4 0,12 0,27 0,45 1,4 9,1 0,14 0,32 0,53 1,7 11
Bakar (Cu) 15 21 21 78 166 25 30 30 74 156 26 38 38 95 200
Nikal (Ni) 31 32 32 41 192 35 29 29 37 174 49 44 44 56 264
Olovo (Pb) 13 77 482 482 482 16 74 164 164 164 18 88 549 549 549
Cink (Zn 40 124 425 637 637 64 115 395 592 592 59 158 542 813 813
Polihlorovani bifenili (PCBs), mg
PCB 28 <0,003 - - - - <0,003 - - - - <0,003 - - - -
PCB 52 <0,003 - - - - <0,003 - - - - <0,003 - - - -
PCB 101 <0,002 - - - - <0,002 - - - - <0,002 - - - -
PCB 118 <0,002 - - - - <0,002 - - - - <0,002 - - - -
PCB 138 <0,002 - - - - <0,002 - - - - <0,002 - - - -
PCB 153 <0,002 - - - - <0,002 - - - - <0,002 - - - -
PCB 180 <0,002 - - - - <0,002 - - - - <0,002 - - - -
PCB (zbir) <0,016 0,02 - 0,20 1,0 <0,016 0,02 - 0,20 1,0 <0,016 0,02 - 0,20 1,0
Policiklična aromatična jedinjenja (PAHs), mg/kg
Antracen <0,01 - - - - <0,01 - - - - <0,01 - - - -
Benzo (a) antracen <0,01 - - - - <0,01 - - - - <0,01 - - - -
Benzo (k) fluoranten <0,03 - - - - <0,03 - - - - <0,03 - - - -
Benzo (a) piren <0,02 - - - - <0,02 - - - - <0,02 - - - -
Cresol <0,03 - - - - <0,03 - - - - <0,03 - - - -
Fenantren <0,02 - - - - <0,02 - - - - <0,02 - - - -
Indeno (1,2,3-cd) piren <0,01 - - - - <0,01 - - - - <0,01 - - - -
Fluoranten <0,01 - - - - <0,01 - - - - <0,01 - - - -
Naftalen <0,01 - - - - <0,01 - - - - <0,01 - - - -
Benzo (g, h, i) perilen <0,02 - - - - <0,02 - - - - <0,02 - - - -
PAH (zbir) <0,17 1 1 10 40 <0,17 1 1 10 40 <0,17 1 1 10 40
Benzen, toluen, etilbenzen, ksilen (BTEX), mg/k
Benzen <0,007 - - - - <0,007 - - - - <0,007 - - - -
Toluen <0,01 - - - - <0,01 - - - - <0,01 - - - -
Etilbenzen <0,01 - - - - <0,01 - - - - <0,01 - - - -
Stiren <0,03 - - - - <0,03 - - - - <0,03 - - - -
Ksilen <0,02 - - - - <0,02 - - - - <0,02 - - - -
BTEX (zbir) <0,08 - - - - <0,08 - - - - <0,08 - - - -
Ostala jedinjenja
HC C5-10, mg/kg <0,15 - - - - <0,15 - - - - <0,15 - - - -
CVOC (sum), mg/kg <0,22 - - - - <0,22 - - - - <0,22 - - - -
Bromidi, mg/kg <0,05 - - - - <0,05 - - - - <0,05 - - - -
Hloridi, mg/kg 623 - - - - 921 - - - - 80 - - - -
Fluoridi, mg/kg <0,05 - - - - <0,05 - - - - <0,05 - - - -
Nitrati, mg/kg 55 - - - - 1685 - - - - 40 - - - -
Sulfati, mg/kg 368 - - - - 136 - - - - 34 - - - -
Prema Pravilniku o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dosezanje: MAC1 - ciljna vrednost, MAC2 - granična vrednost, MAC3 - nivo verifikacije, MAC4 –
vrednost kod sanacije
PRILOG 5: REZULTATI ANALIZE TLA
Identifikacija uzorka i odgovarajuća MACs
Parametri
1 *MAC 2 *MAC 3 *MAC 4 *MAC 6 *MAC 7 *MAC 8 *MAC
Suva materija,% 82 77 76 82 82 80 80
Organska materija, % 3,4 - 5,5 - 4,8 - 4,6 - 3,5 - 4,2 - 5,1 -
Mineralna ulja, mg / kg <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002 <10 501; 50002
pH 6,9 - 7,1 - 7,3 - 7,4 - 7,2 - 7,3 - 7,2 -
Metali, mg/kg
Kadmijum (Cd) 0,56 0,721; 112 0,60 0,761;112 0,56 0,731;112 0,44 0,731;112 0,45 0,711;112 0,53 0,721;112 0,57 0,761;112
Arsen (As) 4,5 301;562 5,1 301;582 4,8 291;552 3,4 291;552 2,9 291;552 3,9 291;552 4,2 311:582
Hrom (Cr) 49 1161;4412 68 1161;4412 58 1
112 ;426 2 31 1
112 ;426 2 37 1141;4332 30 1121;4262 39 1181;4482
Živa (Hg) 0,04 0,321;112 0,08 0,321;112 0,13 1
0,31 ;10 2 0,19 1
0,31 ;10 2 0,07 0,311;102 0,05 0,311;102 0,04 0,321;112
Bakar (Cu) 41 371;1942 29 381;2012 24 1
36 ;192 2 15 1
36 ;1922 15 361;1922 14 361;1912 16 381;2032
Nikal (Ni) 35 431;2582 78 431;2582 71 411;2462 35 411;2462 45 421;2522 31 411;2462 42 441;2642
Olovo (Pb) 17 851;5392 20 891;5522 19 1
86 ;534 2 12 1
86 ;5342 13 861;5332 15 851;5312 16 891;5562
Cink (Zn 56 1541;7922 55 1571;8092 52 1
150 ;771 2 38 1
150 ;771 2 45 1511;7782 43 1491;7682 45 1601;8212
Polihlorovani bifenili (PCBs), mg/kg
PCB 28 <0,003 - <0,003 - <0,003 - <0,003 - <0,003 - <0,003 - <0,003 -
PCB 52 <0,003 - <0,003 - <0,003 - <0,003 - <0,003 - <0,003 - <0,003 -
PCB 101 <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 -
PCB 118 <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 -
PCB 138 <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 -
PCB 153 <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 -
PCB 180 <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 - <0,002 -
PCB (zbir) <0,016 0,02 ;1,02
1 <0,016 0,02 ;1,02
1 <0,016 1
0,02 ; 1,0 2 <0,016 1
0,02 ;1,02 <0,016 0,02 ;1,02
1 <0,016 0,02 ; 1,02
1 <0,016 0,02 ; 1,02
1
Policiklična aromatična jedinjenja (PAHs), mg/kg
Antracen <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 -

Benzo (a) antracen <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 -
Benzo (k) fluoranten <0,03 - <0,03 - <0,03 - <0,03 - <0,03 - <0,03 - <0,03 -
Benzo (a) piren <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 -
Cresol <0,03 - <0,03 - <0,03 - <0,03 - <0,03 - <0,03 - <0,03 -
Fenantren <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 -
Indeno (1,2,3-cd) piren <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 -
Fluoranten <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 -
Naftalen <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 - <0,01 -
Benzo (g, h, i) perilen <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 - <0,02 -
PAH (zbir) <0,17 1,01; 402 <0,17 1,01; 402 <0,17 1,01; 402 <0,17 1,01; 402 <0,17 1,01; 402 <0,17 1,01; 402 <0,17 1,01; 402
Benzen, toluen, etilbenzen, ksilen (BTEX), mg/kg
Benzen <0,007 0,011, 12 <0,007 0,011, 12 <0,007 0,011, 12 <0,007 0,011, 12 <0,007 0,011, 12 <0,007 0,011, 12 <0,007 0,011, 12
Toluen <0,01 0,011, <0,01 0,011, <0,01 0,011, 1302 <0,01 0,011, <0,01 0,011, <0,01 0,011, 1302 <0,01 0,011, 1302
Etilbenzen <0,01 0,031 2 2 1 2 2 1 2 1 2 2 1 2 2 0,031, 502 0,031, 502
130, 50 <0,01 0,03
130, 50 <0,01 0,03 , 50 <0,01 0,03
130, 50 <0,01 0,03
130, 50 <0,01 <0,01
Stiren <0,03 0,31, 1002 <0,03 0,31, 1002 <0,03 1
0,3 , 100 2 <0,03 0,31, 1002 <0,03 0,31, 1002 <0,03 0,31, 1002 <0,03 0,31, 1002
Ksilen <0,02 0,11, 252 <0,02 0,11, 252 <0,02 1
0,1 , 252 <0,02 0,11, 252 <0,02 0,11, 252 <0,02 0,11, 252 <0,02 0,11, 252
BTEX zbir) <0,08 - <0,08 - <0,08 - <0,08 - <0,08 - <0,08 - <0,08 -
Ostala jedinjenja
HC C5-10, mg/kg <0,15 - <0,15 - <0,15 - <0,15 - <0,15 - <0,15 - <0,15 -
CVOC (sum), mg/kg <0,22 - <0,22 - <0,22 - <0,22 - <0,22 - <0,22 - <0,22 -
Bromidi, mg/kg <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 -
Hloridi, mg/kg 340 - 6,3 - 316 - 24 - 33 - 19 - 28 -
Fluoridi, mg/kg <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 - <0,05 -
Nitrati, mg/kg 16 - 47 - 33 - 20 - 67 - 39 - 26 -
Sulfati, mg/kg 39 - 5,6 - 171 - 12 - 19 - 7,6 - 13 -
* Pravilnik o graničnim vrednostima zagađenja, štetnih i opasnih supstanci u regulaciji tlai, Aneks 1, “SI. Glasnik RS” No.30/2018 (1-MACs, 2- vrednosti sanacije opasnih i štetnih supstanci).
PRILOG 6: REZULTATI MONITORINGA VAZDUHA
Kontinuirano praćenje (tačka Vazduh 1)
Rezultati monitoringa vazduha u odnosu na AQS koncentracije

NO2
Izračunavanja CO (µg/m3) SO2 (µg/m3) PM10 (µg/m3) Pb (µg/m3) Benzen (µg/m3)
(µg/m3)
max 126,4 986 33,8 - - -
dnevno max 29,6 634 23,8 303,9 0,018 10,6
Znači 16,1 392 17,8 53,0 0,010 4,0
AQS po satu (μg / m3) 150* - 350* - - -
AQS po dan (μg / m3) 85 5000 125* 50* 1 -
AQS po godini (μg / m3) 40 - 50 40 5 5
Granična vrednost 1 sat (μg / m3) 150 - 350 - - -
Granična vrednost za dan (μg / m3) 85 5000 125 50 1 -
Granična vrednost za godinu(μg / m3) 40 3000 50 40 0,5 5
Tolerantna vrednost za 1 sat (μg / m3) 225 - 500 - - -
Tolerantna vrednost za dan (μg / m3) 125 10000 125 75 1 -
Tolerantna vrednost zagodinu (μg / m3) 60 3000 50 48 1 8
Rezultati monitoringa vazduha (zagađivači bez AQS graničnih koncentracija)
Benzo(g,h,i)perilen(ng/
Phenanthrene (ng/m3)
Benzo(a)piren (ng/m3)
Indeno(1,2,3-cd)Piren
Dibenzo(a,h)antracen
m-, p- Ksilen (µg/m3)

Acenaftilen (ng/m3)
Benzo(b)fluoranten
Benzo(k)fluoranten
Fluoranten (ng/m3)
Etilbenzen (µg/m3)
Acenaften (ng/m3)
Benzo(a)antracen
Antracen (ng/m3)
o- Ksilen (µg/m3)
Fluoren (ng/m3)
Toluen (µg/m3)
Cresol (ng/m3)
Piren(ng/m3)
NH3 (µg/m3)
H2S (µg/m3)
HCl (µg/m3)
Pb (ng/m3)
As (ng/m3)
Ni (ng/m3)
Cd(ng/m3)
(ng/m3)
(ng/m3)
(ng/m3)
(ng/m3)
(ng/m3)
m3)
Izračunavanja
prosek 4,2 0,4 6,3 13,8 0,1 0,0 0,1 0,7 0,1 1,5 1,6 1,5 2,3 2,5 1,0 1,6 1,3 0,3 1,4 <10 <20 <5 26,6 8,2 20,1 4,3
Dnevni maksimum 13,5 1,0 12,6 29,7 0,2 0,1 0,2 1,7 0,3 4,0 4,1 3,7 5,6 4,7 2,0 3,5 3,5 0,8 3,1 <10 <20 <5 77,4 20,3 48,7 9,8
MAC (3 č) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 200 - 50 - - - -
MAC (1 dan) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 100 150 15 - - - -
MAC (7 dana) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 260 - - -
MAC (1 godina) 6 - 20 - - - - - - - - - - - - - - - - - - 100 - - - -
Ciljna vrednost (1
- 5 - - - - - - - - - - - - - 1 - - - - - - - - - -
godina)
Merenja pasivnim samplerima (tačke Vazduh 2 o Vazduh 6)
Rezultati monitoringa vazduha u odnosu na AQS koncentracije
Tačke PM10 (µg/m3) NO2 (µg/m3) SO2 (µg/m3) Pb (µg/plaquette) Benzen (µg/m3)
Vazduh 2 35,0 6,8 0,19 0,30 2,58
Vazduh 3 65,4 10,1 0,20 0,40 4,0
Vazduh 4 27,7 4,8 <0.08 <0.3 4,89
Vazduh 5 24,4 6,7 0,26 <0.3 4,89
Vazduh 6 - 5,5 <0.08 <0.3 5,95
AQS za dan (µg/m3) 50* 85 125* 1 -
AQS za godinu (µg/m3) 40 40 50 5 5
Granična vrednost za dan (µg/m3) 50 85 125 1 -
Granična vrednost za godinu (µg/m3) 40 40 50 0,5 5
Tolerantna vrednost za dan (µg/m3) 75 125 125 1 -
Tolerantna vrednost za godinu (µg/m3) 48 60 50 1 8
Rezultati praćenja vazduha (zagađivači u koncentracijama koji nisu na pragu AQS)
(m+p)Ksilen (µg/m3)
Etilbenzen (µg/m3)
Mn (µg/plaquette)
Hg (µg/plaquette)
Cd (µg/plaquette)
Co (µg/plaquette)
Cu (µg/plaquette)
As (µg/plaquette)
Sb (µg/plaquette)
Ni (µg/plaquette)
Cr (µg/plaquette)
Tl (µg/plaquette)
Naftalen (µg/m3)
V (µg/plaquette)
O Ksilen (µg/m3)
Toluen (µg/m3)
(mg/m²/day)
Gravimetrija
HCl (µg/m3)
Hg (µg/m3)
HF(µg/m3)
Tačka
Vazduh 2 <0.08 0,57 0,13 0,02 <0.02 <0.02 <2.5 <0.5 <0.01 0,40 <0.5 <0.01 <0.01 0,08 93 1,62 0,43 1,24 0,40 0,08
Vazduh 3 <0.08 0,37 0,40 0,08 <0.02 0,05 <2.5 0,90 0,06 2,00 <0.5 0,06 <0.01 0,22 115 0,74 0,23 0,72 0,21 0,11
Vazduh 4 <0.08 0,75 0,74 0,18 <0.02 0,05 <2.5 0,70 0,23 1,50 0,50 0,01 <0.01 0,32 45 3,22 0,55 1,13 0,37 0,07
Vazduh 5 <0.08 0,33 0,12 0,02 <0.02 <0.02 <2.5 <0.5 0,02 0,80 <0.5 <0.01 <0.01 0,09 225 3,45 0,55 0,97 0,32 0,05
Vazduh 6 <0.08 0,28 0,21 0,03 <0.02 <0.02 <2.5 <0.5 <0.01 0,60 <0.5 <0.01 <0.01 0,09 44 3,19 0,55 0,84 0,31 0,17
MAC (3 č) 20 50 - - - - - - - - - - - - - - - - - -
MAC (1 dan) 3 15 - - - - - - - - - - - - - 260 - - - -
MAC (7 dana) - - - - - - - - - -
MAC (1 godina) - 100 - - - - - - - -
EfW projekat na deponiji Vinča:rezultati
PM10 prosečna koncentracija

(godišnji AQS)
Nema podataka
Deponija Vinča
Pb prosečna koncentracija
(godišnji AQS)
Deponija Vinča
NO2 prosečna koncentracijai

(godišnji AQS)
Deponija Vinča
deponija
Prosečna koncentracija
Deponija Vinča
Vremenska evolucija koncentracije zagađivača vazduha: SO2, NO2, PM10 i benzena

Koncentracija
Prosek SO2
Prosek NO2
Sat
Koncentracija
Koncentracija
Datum
Datum
Koncentracija
Datum
PRILOG 7: RAZLIČITI SCENARIJI ATMOSFERSKIH EMISIJA
Najgori
mogući
Scenario
PRILOG 8: ATMOSFERSKE EMISIJE ZA NAJGORI MOGUĆI SCENARIO
Najgori
mogući
scenarijo
Postrojen Izlazni Brzina Temp. Vrednost
Simbol Naziv emitera Uslovi Komentar Vreme rada Gašenje visina Prečnik Izlazni protok
ja protok gasa gasa mase, suvo
čas čas Nm3/h m m m/s °C t/h Nm3/godina
Dimnjak - linija Normalni 1 688 248
A1 EfW - 8 200 552 205 884 - 2,5 17,63 140 222,76
1 rad 800
Gasni motor Normalni
A2 BEP - 8 059 701 6 852 11 0,45 19,86 180 6,76 55 220 268
n°1 rad
Gasni motor Normalni
A3 BEP - 8 059 701 6 852 11 0,45 19,86 180 6,76 55 220 268
n°2 rad
Isključivanje jednog gasnog motora (održavanje
gasnih motora: 2 nedelje isključivanja + 2 sedmice
A4 BEP Gorionik n°1 Privremeno za manja održavanja) i nakon isključenja drugog 1 402 - 6 852 8,63 1,74 3,73 1 000 8,27 9 606 504
gasa (održavanje gasnih motora: 2 nedelje
isključivanja + 2 nedelje za manja održavanja)
Isključivanje jednog gasnog motora (održavanje
gasnih motora: 2 nedelje isključivanja + 2 sedmice
A4 BEP Gorionik n°2 Privremeno za manja održavanja) i nakon isključenja drugog 1 402 - 3 609 6,7 1,4 3,04 1 000 4,35 5 059 818
gasa (održavanje gasnih motora: 2 nedelje
isključivanja + 2 nedelje za manja održavanja)
Normalni
A6 BEP Gorionik n°1 - 0 - 0 8,63 1,74 0,00 1 000 0,00 0
rad
Normalni
A7 BEP Gorionik n°2 - 7358 - 3 609 6,7 1,4 3,04 1 000 4,35 26 555 022
rad
Normalni
A8 LTP Gasni bojler - 7884 - 286 6 0,273 2,83 300 0,345 2 254 824
rad
CDW 2 400 t/d
Normalni
A9 postrojen CDW - 2 080 - unutra - - - - - -
rad
je kroz van
Silos za
skladištenje Normalni
A10 EfW - - - - 13,2 4,2 <1 20 - -
hidriranog rad
kreča
Postrojen Izlazni Brzina Temp. Vrednost
Simbol Naziv emitera Uslovi Komentar Vreme rada Gašenje visina Prečnik Izlazni protok
ja protok gasa gasa mase, suvo
Ugalj za
aktiviranje/skla Normalni
A11 EfW - - - - 8,5 3,82 <1 20 - -
dište koksa za rad
paljenje
Silos za
Normalni
A12 EfW skladištenje - - - - 8,5 3,82 <1 20 - -
rad
šljake
Silos za
Normalni
A13 EfW skladištenje - - - - <1 20 - -
rad
cementa
Cisterna za Normalni
A14 EfW - - - - <1 20 - -
mešanje rad
Normalni
A15 EfW APCR silos 1 - - - - 13,2 4,2 <1 20 - -
rad
Normalni
A16 EfW APCR silos 2 - - - - 13,2 4,2 <1 20 - -
rad
Prašina Prašina Sb+As+Pb+Cr+CO+

Simbol Postrojenje Naziv emitera HCl HF Sox NOx PM – 10 PCDD/F Hg Cd + TI CO VOCNM
PM – 2,5 CU+Mn+Ni+V
µm
g/s g/s g/s g/s g/s g/s g/s g/s g/s g/s g/s g/s
A1 EfW Dimnjak) - Linija1 0,58 0,058 2,92 11,68 0,58 5,84E-09 0,0029 0,0029 0,029 2,92 0,58
A2 BEP Gasni motor - - - 0,88 0,176 - - - - 0,088 1,148
A3 BEP Gasni motor - - - 0,88 0,176 - - - - 0,088 1,148
Gorionik n°1
A4 BEP - - 0,67 - - - - - - - 0,34 -
(Privremeno)
Gorionik n°2
A5 BEP - - 0,043 - - - - - - - 0,021 -
(Privremeno)
A6 BEP Gorionik n°1 - - 0 - - - - - - - 0 -
Prašina Prašina Sb+As+Pb+Cr+CO+
Simbol Postrojenje Naziv emitera HCl HF Sox NOx PM – 10 PCDD/F Hg Cd + TI CO VOCNM
PM – 2,5 CU+Mn+Ni+V
µm
A7 BEP Gorionik n°2 - - 0,21 - - - - - - - 0,1 -
A8 LTP Gasni bojler - - 0,018 0,015 0,0034 - - - - 0,017 0,0034
CDW
A9 CDW - - - - 30 mg/m3 - - - - - -
postrojenje
Silos za skladištenje
A10 EfW - - - - < 10 mg/m3 - - - - - -
hidriranog kreča
Ugalj za
A11 EfW aktiviranje/skladište - - - - < 10 mg/m3 - - - - - -
koksa za paljenje
A12 EfW - - - - < 10 mg/m3 - - - - - -
šljaka
A13 EfW - - - - < 10 mg/m3 - - - - - -
cementa
A14 EfW Cisterna za mešanje - - - - < 10 mg/m3 - - - - - -
A15 EfW APCR silo 1 - - - - < 10 mg/m3 - - - - - -
A16 EfW APCR silo 2 - - - - < 10 mg/m3 - - - - - -
NAPOMENA:
-Prema američkom EPA profilu br. 0122, odnos benzena u NMOC emisiji za A1 iznosi 39,28%.
-Prema EMEP / EEA Vodiču za inventar emisija zagađivača zraka 2016 (NFR 5.C.1.A tabela 3-1), procenat Pb u ukupnom metalu je manji od 50,0% (tačna
proporcija se ne može izračunati s obzirom da se lista metala razlikuje između EMEP i praga emisije EU direktive).
PRILOG 9: METODOLOGIJA MODELOVANJA BUKE – OPERATIVNA
FAZA
Uticaji buke projekta čvrstog otpada biće izračunat 3D akustičnim modeliranjem (softver CadnaA
verzija 2018). Da bi se definisali nivoi buke izazvani projektom, moraju se definisati svi podaci o šumu
pomoću opreme.
Modeliranje je u 3D. Integriše sledeće parametre:
• Topografija,
• Izgradnja,
• Izvori buke,
• Prepreke (sita, nasipi, ...)
• Parametri kalkulacije
Parametri obračuna su isti za sledeću akustičku studiju za platformu EfW od strane CNIM-a:
• Metod proračunavanja: ISO 9613,
• Tip zemljišta (apsorpcija): ovaj parametar se koristi za modifikaciju koeficijenta apsorpcije tla koji
utiče na disperziju energije akustičnih talasa reflektovanih na tlu. Vrednost koja je uzeta u obzir za našu
studiju je G = 0,5, što odgovara umerenom apsorpcionom tlu,
• Razdaljina za širenje zvuka: ovo je maksimalno rastojanje iznad koje emisije buke više nisu
modelirane. Vrednost odabrana za istraživanje je 3000 m,
• Broj refleksija: Ovo je maksimalan broj puta koliko se modelirani zvučni talas može odraziti na
preprekama pre nego što se završi obračun. Broj koji je izabran za studiju je 3 refleksije,
• Prosečna temperatura: 10 ° C,
• Relativna vlažnost: 70%.

Lokalizacija izvora zvuka
Razni izvori zvuka nalaze se u žutim zonama na dole navedenim mapama.
Deponija
Deponija
Platforma za
obradu (LTP)
Deponija
ostatci
Deponija
Privremena deponija
Gorionik
IBA postr.
EfWpostroj BEP
CDW postroj.
Mosna vaga
IBA
POSTROJENJE
ZONA
BEP
ZONA
ZONA ZONA
ZONA ZONA
ZONA
ZONA
ZONA
EfW
postrojenje
Modeliranje će se izvoditi u 2 scenarija:
• Scenario 1 : privremena (2020 – druga polovina 2021)

• Scenario 2 : servisna faza (druga polovina2021 do kraja)
Modeli zvučnih izvora
Različiti modeli zvučnih izvora navedeni su u nastavku.
Dimenziono Lw Spektar (Hz)

Izvor tip lokacija
(m) dB(A) 125 250 500 1k 2k 4k 8k
Odeljci Nivo zvuka određen brojem
Putevi Put
n°1 do n°7 vozila po satu i procenat kamiona
Kompaktor deponije Zvučna Neobrađena
2 (h) 110* 110 109 110 103 108 99 97
CAT 826 površina deponija
Neobrađena
deponija
Buldožer Zvučna
2 (h) Neaktivna 116* 117 106 106 113 111 104 98
CAT D7 WH površina
deponija
Ostaci deponije
Neobrađena
Mini utovarivač Zvučna
2 (h) deponija 107* 113 102 104 100 98 97 89
CAT 963 površina
Ostaci deponije
Izvor tip lokacija
(m) dB(A) 125 250 500 1k 2k 4k 8k
Neobrađena
Utovarivač Zvučna deponija
2 (h) 109* 115 104 106 102 100 99 90
CAT 966 površina Ostaci deponije
CDW Platforma
Utovarivač Zvučna
2 (h) IBA postrojenje 107* 113 102 104 100 98 97 89
CAT 962 površina
Utovarivač Zvučna
CAT 926 površina
Neobrađena
Bager guseničar Zvučna deponija
2 (h) 99* 101 95 95 94 93 88 80
CAT 320L površina Ostaci deponije
CDW Platforma
Bager točkaš Zvučna
CAT M318 MH površina
Postrojenje za
Zvučna 10
drobljenje 2 (h) CDW Platforma 122* 122 122 119 116 113 109
tačka 4
Metso NW1213
Prenosivi ekran Zvučna 10
2 (h) CDW Platforma 118* 118 118 115 112 109 105
Metso NW2060 tačka 0
Grupni gasni motor
sa zvučno otpornim Zvučna
1 (h) BEP 96 104 95 93 90 89 87 80
kontejnerom tačka
CAT CG170-16
pojačivač za grupni Zvučna
1 (h) BEP 84 62 73 80 80 78 75 70
motorni biogas tačka
Zvučna
Baklja BG 1000 10 (h) Baklje 87** 88 85 83 80 79 78 71
tačka
Zvučna
Baklja BG 2000 10 (h) Baklje 87** 88 85 83 80 79 78 71
tačka
Zvučna
Kompresor 1 (h) LTP 98 97 103 106 107 104 103 94
tačka
Zvučna
Suvi hladnjak 10 (h) LTP 96 76 85 90 91 89 86 81
tačka
Zvučna
Rashlađivač 5 (h) LTP 90 77 78 80 86 83 76 63
tačka
Električni ormar Zvučna
2 (h) LTP 89** 88 96 85 76 71 64 56
električnog grejača tačka
Kondenzator vazduha Zvučna EfW postrojenje
13 (h) 96 98 96 94 91 86 80 71
(6 ćelija) tačka (oblast 7)
Čelična vrata
Zvučna 7 vrata : EfW postrojenje
odlagališta i bunker 57 70 57 48 44 40 27 28
površina 6.5 (š) x4.5 (v) (oblast 1)
za smeće
Čelični krov i zidovi Zvučna EfW postrojenje
- 57 70 57 48 44 40 27 28
sonde površina (oblast 1)
Betonski krov i zidovi Zvučna EfW postrojenje
- 27 40 27 20 16 12 0 1
bunkera za otpad površina (oblast 1)
Turbinski vazdušni
Zvučna EfW postrojenje
hladnjaci (16 ćelija na 24 (h) 95 96 91 90 93 84 75 65
tačka (oblast 6)
krovnoj turbini)
- 38 46 38 35 32 28 19 9
turbine površina (oblast 6)
Zvučna Istočni zid : EfW postrojenje
Lukovi turbine 74 77 72 71 66 66 65 60
površina 6 (š) x3 (v) (oblast 6)
Zvučna Istočni zid: EfW postrojenje
Čelična vrata turbine 66 76 68 63 60 56 47 39
površina 1 (š) x2 (v) (oblast 6)
3 odvodnika
Ektraktor vazduha Zvučna EfW postrojenje
vazduha na 89 93 80 70 85 82 80 77
turbine tačka (oblast 6)
krovu 22m (h)
Skladište 60.5 (h) 91 100 93 70 77 75 77 85
tačka (oblast 3)
Izvor tip lokacija
(m) dB(A) 125 250 500 1k 2k 4k 8k
Čelična vrata, krov i
zidovi peći i kotla Zvučna EfW postrojenje
- 60 69 63 56 48 44 39 28
između nivoa 0 do površina (oblast 2)
10m
Čelični krov i zidovi
peći i kotla između - 55 64 58 51 43 39 34 23
površina (oblast 2)
nivoa 10m do krova
Ulaz za
vazduh
istočni zid :
Lukovi (otvaranje u 30 (š) x3 (v)
zidu) peći i kotla Zvučna Izlaz za EfW postrojenje
79 77 77 76 72 72 71 65
između nivoa 0 do površina vazduh (oblast 2)
10m istočni zid:
30 (š) x3 (v)
Istočni zid :
30 (š) x3 (v)
- 27 32 34 23 18 5 0 0
električne prostorije površina (oblast 4a)
2.5 (š) x2 (v)
Čelična vrata Zvučna EfW postrojenje
4 severna zida 57 62 64 51 46 33 27 17
električne prostorije površina (oblast 4a)
1 Južni zid
1 Južni zid:
Louvers (otvaranje u 1 (š) x1 (v)
zidu) električne 3 severna 74 70 78 71 70 61 59 54
površina (oblast 4a)
prostorije zida:
1 (š) x1 (v)
11 (h)
Ekstraktor vazduha u Zvučna EfW postrojenje
1 Južni zid 78 87 85 71 60 56 44 39
električnoj prostoriji tačka (oblast 4a)
1 Severni zid
Betonski krov i zidovi
demineralizovane - 15 24 18 13 7 0 0 0
površina (oblast 4b)
vodene hale
Čelična vrata
Zvučna Istočni zid: EfW postrojenje
demineralizovane 45 54 48 41 35 28 22 11
površina 2.5 (š) x3 (v) (oblast 4b)
vodene hale
Lukovi (otvaranje u
zidu) Zvučna Istočni zid: EfW postrojenje
64 62 62 61 59 56 54 48
demineralizovane površina 4 (š) x1.5 (v) (oblast 4b)
vodene hale
Betonski krov i zidovi
kompresorske - 33 47 34 28 22 15 5 0
površina (oblast 4a)
prostorije
Louvers (otvaranje u
Zvučna Severni zid: EfW postrojenje
zidu) kompresorske 79 85 78 76 74 71 65 56
površina 2 (š) x3 (v) (oblast 4a)
prostorije
Ekstraktor vazduha Severno
kompresorske istočni zid: 10 78 74 77 67 68 71 72 66
tačka (oblast 4a)
prostorije (h)
Spoljašnji APC Zvučna 2 motora na EfW postrojenje
86 89 88 76 77 79 79 73
transportni motori tačka 1m (h) (oblast 3)
Obim filtera kućišta - 51 0
površina (oblast 3) 61 58 40 21 15 8
ID ventilator motora i Zvučna EfW postrojenje
3 (h) 105
ventilator tačka (oblast 3) 108 108 102 99 96 90 86
APCR-SLAG-
Cementni vijačni Zvučna 7 motora na EfW postrojenje
86 89 88 76 77 79 79 73
motori transporteri tačka 1m (h) (oblast 3)
cementacije
Mikser motor Zvučna 2 motora na EfW postrojenje
86 89 88 76 77 79 79 73
cementacije tačka 1m (h) (oblast 3)
Izvor tip lokacija
(m) dB(A) 125 250 500 1k 2k 4k 8k
Mikser ventilatora za
Zvučna 1 motora na EfW postrojenje
ekstrakciju i motor 86 89 88 76 77 79 79 73
tačka 1m (h) (oblast 3)
cementacije
Motor IBA Zvučna 6 motora na IBA postrojenje
86
skladištenja tačka 1m (h) (oblast 8) 89 88 76 77 79 79 73
Zvučna IBA postrojenje
Tromel rešetka 1 (h) 109
tačka (oblast 8) 104 104 103 101 102 102 97
(*)Nivo snage buke (Lw) je od mašinskog buldera (Caterpilar ili Metso), spektar je prilagođen u skladu
sa merenjima buke na odgovarajućoj lokaciji predstavljenim u engleskom standardu (baza podataka o
buci za predviđanje buke na izgradnji i otvorenoj lokaciji - defra 2005)
(**)Nivo snage buke (Lw) je iz SUEZ-a, spektar je prilagođen prema drugim akustičnim studijskim
podacima (lokacija OPALE za Ste Marie Kerque od strane VENATECH-a za baklje i električnu podstanicu
u Lionu od strane EGIS-a za električni ormar)
Izvori buke aktivnosti EfW i IBA postrojenja su iz CNIM studije.
Ostali akustički signali (spektri) obezbeđeni su od strane SUEZ-a.
Saobraćaj i vremenska aktivnost
Putevi
Putevima (brojevi 1 do 7)cirkulišu laka vozila i različiti kamioni.
Podaci o saobraćaju odvijaju se tokom 3 perioda:

• 7:00h – 14:00h;
• 14:00h - 21:00h;
• 21:00h - 7:00h.
Za izračunavanje, pretpostavlja se da je:
• Saobraćajni dan (6:00h–18:00h) = saobraćaj (7:00h–14:00h) + 50% saobraćaja (14:00h–21:00h);
• Saobraćajno veče (18:00h–22:00h) = 50% saobraćaja (14:00h–21:00h);
• Saobraćajna noć (22:00h–06:00h) = saobraćaj (21:00h-7:00h).
Dostavljeni podaci o saobraćaju detaljni su za radni dan i vikend. Proračuni će se vršiti samo radnim
danima (najgori slučaj).
Za svaki scenario, modelirani saobraćaj sažet je u sledećim tabelama.
Broj puta Scenario 1 – Prosečan saobraćaj

Dan Veče Noć
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Sva vozila po Sva vozila po Sva vozila po
% Kamioni % Kamioni % Kamioni
satu satu satu
1 25 80% 18 73% 11 92%
2 21 76% 14 64% 11 92%
3 16 100% 9 100% 10 100%
4 6 76% 6 77% 0 100%
5 4 100% 5 100% 0 100%
6 2 100% 2 100% 0 100%
7 2 100% 2 100% 0 100%
Broj puta Scenario 2 - Prosečan saobraćaj
Dan Veče Noć
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Sva vozila po Sva vozila po Sva vozila po
% Kamioni % Kamioni % Kamioni
satu satu satu
1 16 68% 16 68% 1 0%
2 11 56% 11 56% 1 0%
3 7 100% 7 100% 0 100%
4 22 62% 16 46% 10 95%
5 7 100% 6 100% 0 100%
6 1 100% 1 100% 0 100%
7 3 100% 3 100% 0 100%
Neobrađena deponija
Sledeće tabele daju vremensku aktivnost različitih mašina koje se kreću na neobrađenoj deponiji za
svaki scenario.
Scenario 1 – Vremenska aktivnost

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Sati Minuti Sati Sati Minuti Sati
Kompaktor deponije
11 660 4 240 2 120
CAT 826
Buldožer
8.5 510 1 60 7.25 435
CAT D7 WH
Mini utovarivač
6.75 405 0 0 0 0
CAT 963
Utovarivač
1.62 97 0 0 0 0
CAT 966
Bager guseničar
2 120 0 0 0 0
CAT 320L
Kompaktor deponije Utovarivač Mini utovarivač Bager guseničar

Dan Veče Noć
Machine
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Kompaktor deponije
4 240 0 0 0 0
CAT 826
Buldožer
8 480 0 0 0 0
CAT D7 WH
Mini utovarivač
3.75 225 2.25 135 0 0
CAT 963
Utovarivač
1.62 97 0 0 0 0
CAT 966
Bager guseničar
2 120 0 0 0 0
CAT 320L
Neaktivna deponija
Sledeće tabele daju za svaki scenario, vremensku aktivnost buldožera koji se kreće po neaktivnoj
deponiji.
Scenario 1 – Vremenska aktivnosti

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Buldožer
5.5 330 3 180 0.75 45
CAT D7 WH

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Buldožer
1 60 3 180 0 0
CAT D7 WH
Ostaci deponije
Sledeće tabele daju za svaki scenario, vremensku aktivnost različitih mašina koje se kreću na ostacima
deponije.

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Mini utovarivač
2.25 135 0 0 0 0
CAT 963
Utovarivač
0.63 38 0 0 0 0
CAT 966
Bager guseničar
6 360 0 0 0 0
CAT 320L
Scenario 2 - Vremenska aktivnost

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Buldožer
4 240 0 0 0 0
CAT D7 WH
Mini utovarivač
1.25 75 0.75 45 0 0
CAT 963
Utovarivač
0.63 38 0 0 0 0
CAT 966
Bager guseničar
6 360 0 0 0 0
CAT 320L
CDW postrojenje
Sledeće tabele daju za svaki scenario, vremensku aktivnost različitih mašina na CDW postrojenju.
Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Utovarivač
15.75 945 0 0 0 0
CAT 966
Bager guseničar
9 540 0 0 0 0
CAT 320L

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Utovarivač
15.75 945 0 0 0 0
CAT 966
Bager guseničar
9 540 0 0 0 0
CAT 320L
Postrojenje za drobljenje
12 720 4 240 8 480
Metso NW1213
Prenosivi ekran
12 720 4 240 8 480
Metso NW2060
Postrojenje za drobljenje
EfW postrojenje
Ova zona je aktivna samo u fazi usluga (scenario 2).
Za hale u postrojenju EfW, prigušenje akustičnog betona je veliko, buka koja se emituje kroz betonske
zidove i krovove zanemarljiva je u odnosu na druge susedne izvore. Slično tome, vrata imaju značajan
uticaj jer je njihova veličina minimalna. Takođe, njihovi izvori nisu modelirani.
Sledeće tabele daju vremensku aktivnost različitih izvora u EfW postrojenju.

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Utovarivač CAT 926 0.8 48 0 0 0 0
Izvori područja cementacije 12 720 4 240 0 0
Ostali izvori 12 720 4 240 8 480
IBA postrojenje
Sledeće tabele daju vremensku aktivnost različitih mašina koje se kreću u IBA postrojenju.
Scenario 2 - Vremenska aktivnost
Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Utovarivač CAT 962 8 480 0 0 0 0
Utovarivač CAT 926 7.2 432 0 0 0 0
Bager
8 480 0 0 0 0
CAT M318 MH
Motor i tromel 12 720 4 240 8 480
Bager
BEP
Sledeće tabele daju vremensku aktivnost različitih mašina u BEP zoni.

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
2 grupe motora biogasa
CAT CG170-16 sa
12 720 4 240 8 480
kontejnerom sa zvučnom
izolacijom
2 pojačivača za grupni
12 720 4 240 8 480
motorni biogas
Grupni motorni biogas
Baklje
Sledeće tabele daju vremensku aktivnost baklji.

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
1 baklja BG 1000 12 720 4 240 8 480
1 baklja BG 2000 12 720 4 240 8 480
LTP
Sledeće tabele daju vremensku aktivnost različitih mašina u LTP-u.

Dan Veče Noć
Mašina
(6:00h-18:00h) (18:00h-22:00h) (22:00h-6:00h)
Kompresor 12 720 4 240 8 480
Suvi hladnjak 12 720 4 240 8 480
Rashlađivač 12 720 4 240 8 480
Električni ormar električnog
12 720 4 240 8 480
grejača
PRILOG 10: OBRASCI MERENJA BUKE
PRILOG 11: PRELIMINARNI PLAN ZATVARANJA LOKACIJE / PLAN

DEMONTAŽE
Lokacija VINČA
Zahtevi za zaštitu životne sredine nakon predaje
kompleksa Vinča nazad gradu Beogradu ili
zatvaranje lokacije deponije
Sadržaj ovog dokumenta
SUEZ će raditi i održavati lokaciju VINČA tokom dogovorenog perioda ugovora.

U skladu sa zahtevima ugovora o JPP, nakon isteka perioda od 25 godina eksploatacije pod
rukovodstvom Beo Čista Energija d.o.o. / Suez Vinca Operator d.o.o., a u odsustvu
Sporazuma između strana da nastave saradnju u skladu sa međusobno dogovorenim
uslovima, tj. nastavkom pružanja usluga za tretman i odlaganje čvrstog otpada od strane Beo
Čista Energija d.o.o. / Suez Vinca Operator d.o.o. kompleks Vinča, uključujući sve izgrađene
objekte, može biti:
➢ Zatvoren, ili
➢ Vraćen Gradu Beogradu da samostalno nastavi sa upravljanjem, radom i
održavanjem objekata do zatvaranja;
U oba slučaja, Plan isporuke biće pripremljen da pokrije sve korake na kraju JPP ugovora ili
bilo koji nastavak istog ukoliko Beo Čista Energija d.o.o. / SUEZ Vinca Operator d.o.o. i Grad
Beograd budu saglasni pre isteka roka trajanja ugovora da zatvore lokaciju na kraju
ugovornog perioda. Plan zatvaranja kompleksa Vinča bio bi raspoređen sa svojim detaljima
koji bi bili deo Plana isporuke.
Ovaj dokument postavlja opšte detalje za plan zatvaranja sajta koji bi se dalje razvio u okviru
Plana isporuke.
Ovaj Plan zatvaranja lokacije daje detalje o tome kako će se aktivnosti deponije Vinča i drugih
glavnih postrojenja (postrojenje EfW, Biogas motor, postrojenje za prečišćavanje vode,
postrojenja IBA i CDW), uključujući njihove zgrade, infrastrukturu i sve ostale hemikalije i
otpad, rešiti kada se lokacija zatvori ili demontira.
Cilj Plana zatvaranja lokacije biće osiguranje maksimalne sigurnosti na lokaciji tokom perioda
posle operacije.
Stoga, treba dokazati da su potrebne mere preduzete da bi se:
➢ Izbegao rizik zagađenja koji proizilazi iz rada regulisanog objekta.
➢ lokacija regulisanog objekta vratila u zadovoljavajuće stanje uzimajući u obzir stanje lokacije
pre nego što je objekat pušten u rad.
Plan će takođe uključiti informacije o tome gde se mogu naći evidencije o bilo kom zagađenju
tokom trajanja ugovora, kao što su prosipanje nafte, curenje hemikalija itd., koje se dogodilo
tokom rada lokacije, zajedno sa koracima preduzetim radi otklanjanja tog zagađenja na
vreme. Ovo će pomoći da se utvrdi da li je lokacija u zadovoljavajućem stanju kada prestanu
dozvoljene operacije
Vinča– PLAN ZATVARANJA LOKACIJE
Ovaj dokument sadrži detalje Plana zatvaranja lokacije za lokaciju Vinča.
SADRŽAJ
1.0 OPŠTE INFORMACIJE

1.1 Naziv i adresa lokacije
2.0 KONTAKT PODACI

2.1 Kontakti za lokaciju
2.2 Kontakti za pitanja zdravlja i bezbednosti
3.0 Preliminarna procena

3.1 Operativna razmatranja
3.2 Detalji o podzemnim uslugama
3.3 Otpad i opasne supstance
4.0 Demontaža zgrade i praćenje deponije

4.1 Demontaža neupotrebljive zgrade za post-operaciju
4.2 Korišćenje zemljišta na deponiji
4.3 Sanacija deponije
5.0 IZVEŠTAJI & ZAPISNICI

5.1 Pregled
5.2 Izveštaj o stanju lokacije
5.3 Incidenti životne sredine
1.0 OPŠTE INFORMACIJE
Napomena: Informacije važe do isteka JPP ugovora.
1.1 Naziv i adresa lokacije
BCE : Beo Čista Energija d.o.o.
Lokacija deponije: PUC Gradska čistoća – Deponija Vinca
Vinčanska BB,
11060 Beograd
Kancelarija :
Tošin Bunar 272v
11000 Beograd, Srbija
2.0 KONTAKT PODACI

2.1 Kontakti za lokaciju
Napomena: Informacije važe do isteka JPP ugovora.
SVO: Suez Vinca Operator d.o.o.
Menadžer postrojenja TBA
Operativni menadžer TBA
Menadžer održavanja TBA
Tehnički inženjer postrojenja TBA
Rukovodilac kancelarije TBA
2.1 Kontakti za pitanja zdravlja i bezbednosti
Usaglašavanje / QHSE menadžer TBA

3.0 Preliminarna procena
3.1 Operativna razmatranja
Razmatranja tokom rada objekata uzimaju u obzir sledeće:
➢ Podzemni rezervoari i cevovodi treba da se izbegavaju kad god je to moguće tokom
životnog veka lokacije, osim za snabdevanje i ispuštanje komunalnih usluga, kao što
su gradska voda, kanalizacione linije i napajanje gasom
➢ Bezbedno uklanjanje svih hemijskih i opasnih materija
➢ Adekvatne mere za odvodnjavanje, čišćenje i demontažu cevovoda
➢ Demontaža i procedure zadržavanja izolacije, oprema za rukovanje materijalima,
opreme za ekstrakciju materijala, filtera za tkanine i druga oprema za filtriranje bez
značajnog curenja, prosipanja, prašine ili opasnosti
➢ Korišćenje materijala koji se mogu reciklirati, gde je to moguće
➢ Metodologija za uklanjanje / razgradnju komponenti i struktura kako bi se smanjila
izloženost buke, ometanja, prašine i mirisa i za zaštitu površinskih i podzemnih voda
➢ Uzorkovanje zemljišta i ispitivanje osetljivih područja kako bi se obezbedilo minimalno
ometanje (osetljiva područja biraju se u odnosu na početni izveštaj o lokaciji).
3.2 Detalji o podzemnim uslugama

Detalji o svim uslugama koje su izvedene pod zemljom na lokaciji, a koje imaju potencijal za
kontaminaciju zemljišta biće izrađeni nakon što se završi izgradnja objekata i tada će biti
sadržani u evidenciji lokacije i dostupni u Informacionom sistemu za upravljanje otpadom.
Svaka izmena ili prilagođavanje ovih podzemnih usluga, ili ukoliko su izvedene nove
podzemne usluge, biće zabeleženo. Ovo će osigurati da kompletan skup tekućih evidencija
svih podzemnih usluga unutar lokacije bude dostupan nakon zatvaranja lokacije.
Planirano je da se instalira podzemni rezervoar za skladištenje goriva lociran na platformi
deponije. Rezervoar za skladištenje goriva koji se nalazi na platform deponije biće osmišljen
tako da smanji rizik od zagađenja zemljišta u slučaju curenja mazivnog ulja (tj. opremljen
dvostrukim zidom, detektorom curenja, itd.). Planirano je da se rezervoar dizajnira sa radnom
zapreminom od 50m³.
3.3 Otpad i opasne supstance
Nakon zatvaranja lokacije, svim hemikalijama, drugim opasnim supstancama i otpadom koji
ostaje na lokaciji upravljaće se prema njihovoj hemijskoj prirodi. Kada je to moguće, isti će biti
prebačeni na drugu operativnu lokaciju za upotrebu, a gde to nije moguće biće odlagani u
odgovarajuće licencirane objekte. Ove supstance koje se koriste / proizvode na lokaciji,
uključujući i maksimalnu količinu uskladištenu na lokaciji, detaljno su prikazane u donjoj tabeli.
Svi kontejneri popunjeni otpadom koji su ostali na lokaciji, biće ispražnjeni ili ispušteni na
odgovarajući način. Otpad se potom prenosi na drugo mesto za tretman ili odlaganje, kako to
zahteva priroda otpadnog materijala.
Sve boce za gas biće vraćene svom prvobitnom snabdevaču.
Indikativne preostale hemikalije na lokaciji na kraju ugovornog perioda opisane su u sledećoj
tabeli, uključujući i procenjeno maksimalno čuvanje (koje će se dalje razvijati u Planu
isporuke).
Tip Maksimalno čuvanje

EfW postrojenje
Mazut (za gorionike pri startovanju i za vozila) 120 m3
Tečna urea 40% 60 m3
Hidratisani kreč 200 m3
Aktivni ugalj 110 m3
Fosfat potencijalno 1m3
Apsorberi kiseonika potencijalno 1m3
HCl 33% ~5 m3
NaOH 30% ~5 m3
Gasne kalibracione boce za CEMS Max 2 x 50l po gasu
Ulje - Hidraulična stanica (kran, hvatač, IBA ekstraktor, ...) ~1 300 L
Ulje - Parna turbina + Generator – Sistem maznog ulja ~9 300 L
Ulje - Parna turbina + Generator - Kontrolni sistem za ulje ~1 200 L
Ulje – 110/11kV Stepeni transformator potencijalno 1m3
Mast
Cement 100 m3
Otpad od visoke peći 100 m3
Ostaci za kontrolu zagađenja vazduha 2 x 200 m3
Ploče za pepeo i
platforma za koje se
Spaljivanje pepela za spaljivanje
dopušta skladištenje od
12 sedmica
Komunalni čvrsti otpad isporučen u bunker ~6 700 m3 bunker
Postrojenje za prečišćavanje vode
Sumporna kiselina 1 m3
Fosforna kiselina TBC
Anti-skaliranje TBC
Anti-pena TBC
Osnovni reagens za čišćenje TBC
Acidni reagens za čišćenje TBC
Biogas motorna postrojenja
Aktivni ugalj 3 x 10 m3
Ulje ~2 x 1m3
Platforma deponije
Lož ulje za mobilna postrojenja 50 m3
Razne opasne supstance u malim količinama: ulje za mazivo, deterdženti za
čišćenje, kontaminirane krpe, itd. koji se čuvaju u opasnom skladištu
4.0 Demontaža zgrade i praćenje deponije

4.1 Demontaža neupotrebljive zgrade za post-operacije
Na kraju ugovornog perioda, prečišćavanje i biogas će se i dalje proizvoditi. Predviđeno je da
se postrojenje za prečišćavanje održi ukoliko i dalje bude postojalo, kao i postrojenje za
proizvodnju biogasa. Ove infrastrukture vezane za prečišćavanje otpadnih voda i biogasa biće
održavane u radu kako bi se područje zaštitilo. Ukoliko u to vreme budu postojale i druge
zgrade s sličnim ulogama u radu, one će se zadržati bilo da li je procenjeno da imaju interes
u praćenju sigurnosti.
Sve zgrade bez interesa za praćenje stabilnosti pokrivača deponije, prateći sakupljanje i
tretman otpadnih voda i biogasa ili post-operacionog praćenja, biće uklonjene, a njihovo
područje obnovljeno.
Nakon zatvaranja lokacije, zgrade i infrastruktura će se demontirati korišćenjem najboljih
raspoloživih tehnika u to vreme. Ovo će uključiti i uklanjanje izolacije, kablova i cevi. Sve
komponente koje su otkrivene tokom procesa razgradnje biće dostupne za korišćenje na
drugim lokacijama ili se recikliraju tamo gde je to moguće.
Sprovodiće se različiti propisi koji se odnose na sve različite aktivnosti:
• Demontaža i vrednovanje građevinskih materijala
• Demontaža procesnih jedinica
• Degasiranje i reciklaža rezervoara
• Dijagnoza mreže kišnice i otpadnih voda
4.2 Korišćenje zemljišta na deponiji
Pored održavanja operacija infrastrukture u vezi sa prečišćavanjem otpadnih voda i biogasa,
biće realizovan i Plan za praćenje post-operacija, uključujući:
• Održavanje bara procednih voda i oticanja, poklopca i ograde lokacije ako je potrebno;
• Geotehnička studija o mogućem kretanju tla;
• Sprovođenje uzorkovanja i analiza podzemnih voda;
• Održavanje pijezometara i sprovođenje njihovog uzorkovanja;
• Održavanje mreže za prikupljanje biogasa, uključujući kvalitativni monitoring sakupljenog
biogasa;
• Praćenje proizvodnje procedne vode i njihov tretman.
Tokom post-operativnog perioda biće predloženo da se ograniči korišćenje zemljišta za

tretman biogasa i procednih voda, popravljanje preostale putne mreže, dodavanje vegetacije.
Gradu Beogradu se može predložiti postavljanje solarnih panela.
Verovatno je da će se zabraniti sledeća upotreba zemljišta za svaku takvu izgradnju:
• izgradnju koja bi mogla ugroziti prikupljanje i tretman biogasa i procednih voda ili
performansi pijezometra i stabilnosti poklopca.
• izgradnju posvećenu javnoj upotrebi, kao što su škole, bolnice, centri, stambeni
objekti, kampovi, parkovi ...
• izgradnja za skladištenje ugljovodonika, kao i snabdevanje gorivom
• izgradnju čija bi aktivnost mogla emitirati čestice koje bi mogle reagovati sa
biogasom na preteći način
• izgradnju za operacije bušenja kako bi se izvadila voda, bez obzira na to kakva je
upotreba
• bare ili područja zadržavanja vode
• izgradnju koja bi mogla da modifikuje stanje zemljišta i podzemnog zemljišta ili da
promeni sistem nadzora.
4.3 Zatvaranje deponije
4.3.1 Pokrivanje deponije

U skladu sa odredbama Pravilnika o deponovanju otpada Republike Srbije ("Službeni glasnik
RS", br. 92/2010), Deponija ili njen deo će se konačno zatvoriti za dalje odlaganje kada se
pokriju sve klase deponije i zaštitni slojevi primenjuju u skladu s sa procedurama i režimom
rada deponije iz Aneksa 5 ove Uredbe, u cilju sprečavanja priliva padavinskih voda u telo
deponije, povećanje količine procednih voda i produženja procesa odlaganja deponije.
Prema tome, glavni ciljevi pokrivanja deponije će biti sledeći:
• Integracija lokacije u svom okruženju
• Postizanje dugoročne budućnosti lokacije, kompatibilno sa prisustvom otpada
• Smanjenje infiltraciju vode kroz poklopac i kroz otpad
• Pomoći u obnavljanju biodiverziteta
4.3.2 Monitoring u fazi naknadne brige
U post-operativnom periodu (koji se zove i “faza naknadne brige”), program praćenja će

obuhvatiti sledeće parametre:
 praćenje meteoroloških parametara;
 praćenje površinskih voda;
 praćenje procedne vode;
 praćenje emisije gasova;
 praćenje podzemnih voda;
 praćenje količine padavinskih voda;
 praćenje stabilnosti deponijske mase;
 praćenje zaštitnih slojeva;
monitoring pedoloških i geoloških karakteristika. Kao minimum, program zatvaranja
monitoringa će poštovati postupke za zatvaranje deponije, prema Pravilniku o deponovanju
otpada Republike Srbije i evropskoj direktivi 1999-31-EC (koji su u potpunosti u skladu sa
ovim pitanjem) sa trenutnim parametrima opisanim u donjoj tabeli:
Parametri Faza naknadne brige Parametri Faza naknadne brige
Količina padavina Dnevno, dodato Sadržaj procedne Svakih 6 meseci

mesečnim vrednostima vode
Temperature Mesečni prosek Količina i sadržaj Svakih 6 meseci

površinskih voda
Pravac i snaga vetra Ne traži se Potencijalna emisija Svakih 6 meseci

gasova i atmosferski
pritisak
Isparavanje Dnevno, dodato Nivo i sadržaj Zavisi od specifičnosti

mesečnim vrednostima podzemnih voda terena
Vlažnost Mesečni prosek Struktura i sadržaj Godišnje

deponijske mase
Količina procedne Svakih 6 meseci Funkcija Godišnje

vode konsolidacije nivoa
deponijske mase
Osnovni cilj ovog redovnog monitoringa je da osigura da progresivan pad aktivnosti na lokaciji
neće uticati na efikasnost objekta do konačnog zatvaranja. Ovi podaci će takođe pomoći pri
izradi izveštaja, koji prikazuju ponašanje infrastrukture i sigurno pripremaju kraj perioda post-
eksploatacije prema sledećem rasporedu.
Prema odredbama Pravilnika o deponovanju otpada Republike Srbije, nakon zatvaranja
deponije, sve dok njegov operater za sagorevanje na deponiji ne preduzme mere koje se
odnose na:
(1) održavanje, nadzor, kontrolu i praćenje područja deponije, u skladu sa ovom Uredbom i
zakonom;
(2) izradu izveštaja o stanju deponije za svaku kalendarsku godinu i dostavljanje nadležnom
organu najkasnije do 31. marta za prethodnu kalendarsku godinu;
(3) obaveštavanje o neispravnosti utvrđenoj kontrolom i nadzorom, koje bi moglo imati opasan
uticaj na životnu sredinu, koji se dostavlja nadležnim institucijama u roku od 7 dana od dana
utvrđivanja.
Kao što je objašnjeno u kontekstu gore navedenog dokumenta, nakon isteka perioda od 25
godina eksploatacije pod rukovodstvom Beo Čista Energija d.o.o. / Suez Vinca Operator doo,
možda će morati da preda sva sredstva i postrojenja, opremu i lokaciju, što podrazumeva —
radi otklanjanja sumnje — i Otpad koji je odložen na lokaciji, Gradu Beogradu u skladu sa
Zahtevima za prenos i da grad Beograd samostalno nastavlja upravljanje, rad i održavanje
objekta sve do njegovog zatvaranja.
4.3.3 Predloženi pristup Konačnom zatvaranju lokacije deponije
Bez obzira na sve to, Beo Čista Energija d.o.o će nastojati da savetuje Grad Beograd o
sedećim koracima naknadne brige o deponiji i o tome kakav bi mogao biti spektar takvih
usluga (bez obzira na to da li je ovo povereno drugom izvođaču ili ne) kako bi se pokazalo da
se deponija postepeno zatvara.
Prema sadašnjoj regulativi, pasivna faza deponije je vremenski period od 30 godina nakon
zatvaranja deponije, tokom koje se deponija prati i nadgleda.
U skladu sa pregledom i odobrenjem Grada Beograda i daljim razvojem regulative u Srbiji u

vezi sa naknadnom brigom na deponiji, mogući pristup za dostizanje konačnog zatvaranja
lokacije deponije opisan je dole:
[0 do 5-godina] [indikativno]: od operatera deponije bi se tražilo da izradi i podnese gradu
Beogradu post-operativnu studiju, koja obuhvata vrednosti koje pruža sistem za praćenje
zatvaranja lokacije, zajedno sa njegovim komentarima i preporukama. Operater onda može
da predloži i druge komplementarne radove, koji bi mogli pomoći u reorganizaciji deponije. U
ovom slučaju, grad Beograd može dati ovlašćenje za dodatne radove i dopuniti post-operativni
program putem komplementarnog naloga.
10-godina [indikativno]: operater bi izradio i podneo gradu Beogradu izveštaj o post-
operativnoj sintezi, u vezi sa podacima snimljenim u skladu sa planom praćenja zatvaranja
lokacije zajedno sa svojim komentarima i preporukama.
30-godina [indikativno]: Operater bi zatim zaustavio aktivnost preostalih infrastruktura,
odnosno opreme za sakupljanje i prečišćavanje procednih voda i biogasa (ako je još uvek na
terenu). Posle reprezentativnog perioda zaustave, obično između 6 meseci i 1 godine,
operater bi merio i kontrolisao:
 curenje gasnih emisija
 kvalitet procedne vode
 funkcionalna stabilnost radova na deponiji
Operater će zatim pripremiti i dostaviti gradu Beogradu izveštaj, u kome se upoređuju rezultati
poslednjeg perioda sa:
- onim koji je izrađen pre početka operativnog perioda,
- različitim hipotezama, nastalim u proceni uticaja na životnu sredinu, i
- drugim merama, preduzetim tokom prethodnog post-operativnog perioda.
Operator bi se tada posavetovao sa gradom Beogradom i nadležnim organom za zaštitu
životne sredine, na temu da li da završi ili produži post-operativni period / fazu naknadne brige.
Takvu preporuku bi podržao operater, tako što bi gradu Beogradu i nadležnom organu za
zaštitu životne sredine dostavio izveštaj koji pokazuje:
 Dobro stanje završnih pokrivača deponije i odgovarajuće infrastrukture
 Odsustvo uticaja na vazduh, podzemne vode i površinske vode
 Stanje postojećih infrastruktura i opreme, koju on preporučuje za demontažu, kao
i planiranih naprava za upravljanje pasivnim otpadnim vodama, koje (sic.)
U skladu sa odobrenjem grada Beograda i nadležnog organa za životnu sredinu, kojim se
potvrđuje definitivno zatvaranje lokacije, biće sprovedene sledeće mere:
 Obustaviti mere nadzora
 Ovlastiti raspodelu reorganizovanog zemljišta na korišćenje, kompatibilno s
njegovom reorganizacijom, i to pod određenim uslovima, razrađenim u odeljku
4.2 ovog dokumenta (Upotreba zemljišta za deponije)
5.0 Izveštaji & zapisi

5.1 Pregled
Ažurirani izveštaji i zapisi, vezani za održavanje objekata i stanje na lokaciji, održavaće se na

licu mesta i biće dostupni u Informacionom sistemu za upravljanje otpadom.
5.2 Izveštaj o stanju lokacije
Pre nego što se otpočne sa bilo kakvim građevinskim radovima, izvršiće se procena stanja
lokacije, kako bi se utvrdilo stanje zemljišta i podzemnih voda
Tokom operacija na lokaciji, bilo koje mere preduzete u cilju zaštite zemljišta i podzemnih voda
od kontaminacije će se pratiti, kako bi se pokazalo da su prikladne i da se održavaju. Izveštaj
o stanju lokacije u trenutku predaje će sumirati ove informacije, kada bude gotov.
6.3 Ekološki incidenti
U slučaju ekološkog incidenta, koji se dogodi za vreme rada objekta, primenjuju se relevantne
procedure, koje se odnose na zaštitu od požara, eksplozije, curenja i prosipanja, a događaj
se beleži.
Svi događaji vezani za životnu sredinu biće zabeleženi, kako bi se obezbedio odgovarajući
status lokacije pre studije naknadne brige i mera koje se sprovode.
PRILOG 12: KRATAK PREGLED GEOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA
SPROVEDENIH NA LOKACIJI VINČA I POSMATRANOG NIVOA
Podaci o merama i nivou podzemne vode
2014 ?
(masl)
Bušotina Prečnik X Y Z Dno Dubina GVL nivo, Litološka *Kf 25.11 01.12. 13.12. 01.02. 07.03. 30.03. Prosečan
broj: jezgra bunara [m] (procurnost) (m/s) .2017 2017 2017 2018 2018 2018 relativni
(mm) Litološki opis nivoa (usklađen prema nivou podzemne vode) nivo vode
Bv-1 4960537 7468554 152,5 147,5 5

Bv-2 4959579 7468008 200,6 195,6 5
B-
4960143 7468118 170 140 30
1/2014
BH-
4959639 7468357 146 127,5 18,5
2/2014
BH-
4959761 7468107 183 176,7 6,3
18/2014
BH-
4959784 7468344 159 154 5
19/2014
IB-
4959596 7467837 210,7
1/2014
IB-
4960589 7468581 154
2/2014
IB-
4960452 7469086 101,5
3/2014
IB-
4960385 7469384 88
4/2014
BH-
4959430 7467806 224,7 203,7 21 6
1/2016
BH-
4959481 7467690 225,1 195,1 30 5,5
2/2016
BH-
4959547 7467813 213,5 193,5 20 7,9
3/2016
BH-
4959610 7467716 218,2 198,2 20 8,35
4/2016
BH-
4959607 7467803 210,8 180,8 30 7,2 BH-5 180 180 180 179,9 180,1 179,4 8,00
5/2016
C-
4960031 7468098 174 154 20 2
1/2016
C-
4959833 7468100 176 156 20 2,5
2/2016
BH-1 4960578 7468899 120
BH-2 4960169 7468921 129 BH-2 125,3 125,3 125,3 126 126,2 125,5 3,40
BH-5 4959840 7467935 188
2016 Tehnohidrosfera
Bušotina Prečnik X Y Z Dno Dubina GVL nivo, *Kf Litološki opis nivoa (usklađen prema nivou podzemne vode) 25.11 01.12. 13.12. 01.02. 07.03. 30.03. Prosečan
(mm) nivo vode
Humus - humus predstavlja pokrivni sloj zemlje. Zemljište je u mekom konzistentnom stanju, tamno braon boje,
mahovina, ravnomerno raspoređen organski materijal u tlu. Samo povremeno se može videti organski krš u vidu
0-3,2 razgradivih ostataka. Delimično konsolidovane, nepovoljne fizičko-mehaničke karakteristike, izrazito deformabilne,
bezvodne. Humus je nepovoljan kao podzemno tlo za izgradnju. Tokom izgradnje ovaj sloj treba potpuno ukloniti
bušotina 136/116
PRGd - Deluvijalna smeđa prašinasta glina, sa manganovim oksidom, koji se deponuje u obliku skrame. Zemlja je u
3,2-19,8 stanju tvrde konsistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima,
ovo odgovara prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH.
N–1 4 959 568 7 467 711 219,9 164,9 55,0 7,8
Jezerske sedimentarne naslage - gline i krečne gline sa međuslojevima krede i peska i labavo povezanih peščara.
Naslage su sa dominantnim količinama krede i krečne gline. Prema Aterbergovim ograničenjima, one odgovaraju
prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH. Unutar ovih naslaga mogu se naći sivo-plave laporice sa karakterističnom
19,8- površinom preloma u obliku školjke i pukotine sa tragovima oksida gvožđa (14,8 - 16,1). Pesak sa međuslojevima
55,0 labavo povezanih peščara javljaju se u sledećim intervalima (11,0 - 12,6, 16,1 - 17,4, 27,6 - 29,0 i 31,8 - 33,0). Pesak
sačinjavaju zrna male do srednje veličine, a delimično sa značajnom količinom prašine i gline.
2014 ?
(masl)
Deluvijalna smeđa prašinasta glina, sa manganovim oksidom, koji se deponuje u obliku skrame. Zemlja je u stanju
0-8,5 tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
odgovara prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH.
bušotina 136/116
Np – 4 959 757 7 467 857 201 161 40,0 11,5 Jezerske sedimentarne naslage - gline i krečne gline sa međuslojevima krede i peska i labavo povezanih peščara.
2 Naslage su sa dominantnim količinama krede i krečne gline. Prema Aterbergovim ograničenjima, one odgovaraju
8,5-40 prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH. Unutar ovih naslaga mogu se naći sivo-plave laporice sa karakterističnom 189,3 189,3 189,2 189 189 188 11,80
površinom preloma u obliku školjke i pukotine sa tragovima oksida gvožđa (14,8 - 16,1). Pesak sa međuslojevima
labavo povezanih peščara javljaju se u sledećim intervalima (11,0 - 12,6, 16,1 - 17,4, 27,6 - 29,0 i 31,8 - 33,0). Pesak
sačinjavaju zrna male do srednje veličine, a delimično sa značajnom količinom prašine i gline Np – 2
0-0,5 Humus - humus predstavlja pokrivni sloj zemlje. Zemljište je u mekom konzistentnom stanju, tamno braon boje,
mahovina, ravnomerno raspoređen organski materijal u tlu.
bušotina 136/116
0,5-9,5 tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
N–3 4 959 843 7 467 712 211 166,3 45,0 8,9 odgovara prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH.
Jezerske sedimentarne naslage - gline i krečne gline sa međuslojevima of krede i peska i labavo povezanih peščara.
9,5-45 Naslage su sa dominantnim količinama krede i krečne gline. Prema Aterbergovim ograničenjima, one odgovaraju
prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH.
Humus - humus predstavlja pokrivni sloj zemlje. Zemljište je u mekom konzistentnom stanju, tamno braon boje,
mahovina, ravnomerno raspoređen organski materijal u tlu. Samo povremeno se može videti organski krš u vidu
0-1,4
razgradivih ostataka. Delimično konsolidovane, nepovoljne fizičko-mehaničke karakteristike, izrazito deformabilne,
bezvodne. Humus je nepovoljan kao podzemno tlo za izgradnju. Tokom izgradnje ovaj sloj treba potpuno ukloniti.
bušotina 136/116
1,4-7,6 tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
N–4 4 959 598 7 467 965 200,5 170,5 30,0 11,6 odgovara prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH.
7,6-30 prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH. Unutar ovih naslaga mogu se naći sivo-plave laporice sa karakterističnom
površinom preloma u obliku školjke i pukotine sa tragovima oksida gvožđa (11,1 - 12,2; 15,5 - 16,4; 22,0 - 23,0 i 25,0 -
25,8). Pesak sa međuslojevima labavo povezanih peščara javljaju se u sledećim intervalima (10,0 - 11,1; 12,2 - 14,4 i
17,0 - 20,8). Pesak sačinjavaju zrna male do srednje veličine, a delimično sa značajnom količinom prašine i gline.
Nasip deponije - heterogeni materijal, izgrađen od komunalnog otpada, sa značajnom količinom organskog otpada,
papira, stakla, plastike itd. Ovaj materijal ima varijabilna fizičko-mehanička svojstva. Prema literaturi, njegova težina
0-20,2 jedinice može biti u UDKJH U 5-14=kN/m3. Imajući u vidu da je ovaj materijal samo delimično obrađen (sakupljen),
može se pretpostaviti da je deponija nedovoljno konsolidovana, uz povećanje stepena konsolidacije sa dubinom
bušotina 136/116
N– 4 960 250 7 468 298 176,1 146,1 29,5 10

20,5- Deluvijalna smeđa prašinasta glina, sa manganovim oksidom, koji se deponuje u obliku skrame. Zemlja je u stanju
5* 22,5 tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
0-18,2 papira, stakla, plastike itd. Ovaj materijal ima varijabilna fizičko-mehanička svojstva.
bušotina 136/116
N– 4 960 089 7 468 213 184 155,5 28,5 14,9
18,2-
tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
20,0
6* odgovara prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH.
20-28,5 Naslage su sa dominantnim količinama krede i krečne gline. Prema Aterbergovim ograničenjima, one odgovaraju
bušotina 136/116
0-29,6
papira, stakla, plastike itd. Ovaj materijal ima varijabilna fizičko-mehanička svojstva.
N– 4 960 336 7 468 394 179,9 139,9 40,0 8,0
7* 29,6-
tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
31,6
2014 ?
(masl)
0-27,7
papira, stakla, plastike itd. Ovaj materijal ima varijabilna fizičko-mehanička svojstva.
bušotina 136/116
27,7- Deluvijalna smeđa prašinasta glina, sa manganovim oksidom, koji se deponuje u obliku skrame. Zemlja je u stanju
N– 4 960 333 7 468 496 177 139 38,0 8,8 35,3 tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
35,3- Jezerske sedimentarne naslage - gline i krečne gline sa međuslojevima of krede i peska i labavo povezanih peščara.
38,0 Naslage su sa dominantnim količinama krede i krečne gline. Prema Aterbergovim ograničenjima, one odgovaraju
0-26,3 papira, stakla, plastike itd. Ovaj materijal ima varijabilna fizičko-mehanička svojstva.
bušotina 136/116
N– 4 960 255 7 468 505 173,8 136,8 37,0 8,7
26,3-30 tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
30-37,0 Naslage su sa dominantnim količinama krede i krečne gline. Prema Aterbergovim ograničenjima, one odgovaraju
Koluvijum uspavanog klizišta razbacanog materijala heterogenog litološkog sastava, sa dominantnom procentom
prašinaste i krečne gline sa malom količinom peska i prašinastog peska. Mnoge pukotine i zglobovi različitog porekla
0-2,1 mogu se naći u kliznoj masi, koja takođe ima kompleksne hidrogeološke i nepovoljne fizičko-mehaničke osobine.
Koluvijalna masa ima promenljivu širinu - od prosečnih 3-5m na padinama doline Oćureanskog (sic.) toka, do 10-15m
na padini Dunavske doline.
bušotina 136/116
N– 4 960 401 7 469 037 103,5 78,5 25,0 8,0 2,1-8,9 tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo
10 odgovara prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH.
prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH. Sivo-plavi pesak sa međuslojevima labavo povezanih peščara dešava se u
8,9-25
sledećim intervalima (17,4 - 18,3; 18,3 - 21,8 i 21,8 - 23,0). Pesak sačinjavaju zrna male do srednje veličine, a delimično
sa značajnom količinom prašine i gline. Unutar ovih naslaga, mogu se naći sivo-plave laporice, počevši od 23,0 m pa do
25,0.
Koluvijum uspavanog klizišta razbacanog materijala heterogenog litološkog sastava, sa dominantnom procentom
prašinaste i laporovite gline sa malom količinom peska i prašinastog peska. Mnoge pukotine i zglobovi različitog
porekla mogu se naći u kliznoj masi, koja takođe ima kompleksne hidrogeološke i nepovoljne fizičko-mehaničke
0-4,5
osobine. Koluvijalna masa ima promenljivu širinu - od prosečnih 3-5m na padinama doline Oćureanskog (sic.) toka, do
10-15m na padini Dunavske doline. Sa geotehničkog stanovišta, ova jedinica obezbeđuje nepovoljne uslove tokom
bušotina 136/116
punjenja i sečenja, zbog poremećenog primarnog stanja.

Np – 4 960 394 7 469 359 87,4 63,7 25,0 6,0
4,5-11,9 tvrde konzistencije, umereno do dobro kompaktna, teško se mrvi prstima. Prema Aterbergovim ograničenjima, ovo 81,3 81,4 81,9 81,7 83,7 81,8 6,70
11 odgovara prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH.
11,9-25 prašinastoj glini visoke plastičnosti - CH. Pesak sa međuslojevima labavo povezanih peščara dešava se u sledećim
intervalima (20,3 - 21,5 i 21,5-21,9). Pesak sačinjavaju zrna male do srednje veličine, a delimično sa značajnom
količinom prašine i gline. Unutar ovih naslaga, mogu se naći sivo-plave laporice, počevši od 21,9 m pa do 25,0.
2017 Energoprojekt
(masl)
Bušotina Prečnik X Y Z Dno Dubina GVL nivo *Kf Litološki opis nivoa (usklađen prema nivou podzemne vode) 25.11 01.12. 13.12. 01.02. 07.03. 30.03. Prosečan
(mm) nivo
vode
5.50- 1.45 x
šot
ina
bu
Pz-1 4960564,3 7468958,44 121,7 20 7,35

6.50 10-8 Peskovita prašina (ml/cm) do prašinastog peska, litološki heterogena zona, krhka, lako drobljiva, boje maslina.
2014 ?
(masl)
9.00- 1.23 x
Degradirana laporasta glina (CL/ML), sporadično peščana, niska plastičnost, lako rascepljiva, lako drobljiva, sa Pz-1 114 113,2 112,9 113,7 120,4 7,30
10.00 10-8
mlazevima Fe hidroksida, sa međuslojevima od raslojenog prašinastog peska, debljine do 0,50 m, smeđe žute boje.
2.00- 2.28 x
bušotina
3.00 10-6 Lesoviti sedimenti - prašinast pesak do peskovite prašine (ML/SM), suv, slobodan, bez vidljivih nečistoća, žute boje.
Pz-2 4960244,8 7469090,51 121,5 20 12,5
7.00- 9.71 x Degradirana laporasta glina (CL), suva, krhka, lake drobljiva, niska plastičnost, raslojena mlazevima finog peska i
Pz-2 108 108,1 108,1 108,5 108,8 108,3 12,50
8.00 10-8 laporastog cementa, smeđe-žute boje.
4.00- 6.20 x Degradirana laporasta glina (ML), sa krhkom frakturom i drobljivom strukturom, sa nečistoćama u vidu Fe hidroksida,
bušotina
5.00 10-8 mlazevima peska, lokalno sa pukotinama ispunjenim karbonatnom prašinom do 6,70 m, ravnomerno, odnosno
Pz-3 4960560,5 7468353,07 175 25 12,5 homogeno na većim dubinama, relativno tvrda, delimično peščana, žute boje, sa bledo sivkastim sjajem. .
12.00- 7.38 x
Pz-3 161,6 162,4 162,7 162,9 162,9 162,8 12,50
13.00 10-7 Degradirana laporasta glina, tvrda, suva, delimično sa mlazevima finog prašinastog peska, tamno sive boje.
bušotina
4.00- 7.71 x
Pz-4 4959997,4 7468366,38 167,1 25 4
5.00 10-9
Degradirana laporasta glina (Cl) srednje plastičnosti, na početku sloja sa puno karbonatnih nečistoća, na većim Pz-4 161,9 162,3 162,4 162,4 162,5 161,1 4,00
dubinama se pojavljuje u obliku mlazeva, tvrda, dobro upakovana, slabe propustljivosti, prošarana laporastim
kamenjem duž sloja, od maslinaste do maslinasto-žute boje.
2.50- 6.06 x
3.50 10-10 Naslage prašinasto-glinastog sastava, niske plastičnosti, slabo upakovanim, niske vlage, žuto-maslinaste boje.
bušotina
Pz-5 4959733,9 7467691,28 214,8 25 17,9 Degradirana laporasta glina sa poroznim pukotinama i sa obiljem nečistoća u obliku karbonatnog mulja i zgusnutih
7.00- 6.07 x grudvica, sa lamelama Fe hidroksida, peskom i mlazevima gline visoke plastičnosti - sve do dubine od osam metara, a
Pz-5 196,1 196,2 196,1 196,1 196 194,1 17,90
8.00 10-7 dalje je homogeno, tj. jednobrazno, relativno tvrdo, sa lokalnim krhkim prelomima zbog prašinastih čestica i
karbonatne prašine, uglavnom žute do žuto-maslinaste boje.
4.00- Glina (CL/CI) niske do srednje plastičnosti, tvrda, izuzetno kompaktna, sa niskom vlagom i jednobraznim sastavom,
0
5.00 smeđe boje.
bušotina
7.00- 2.06 x Deluvijalne naslage - gline (Cl) srednje plastičnosti, tvrde, jako kompaktne, slabo propustljive, sa dodatim karbonatnim
Pz-6 4959418,9 7467987,38 220,2 25 22,3 8.00 10-7 grudvama pri donjim nivoima sloja, smeđe boje.
9.70- 2.06 x
Peskovita prašina (ML/SM) do prašinastog peska, litoloski heterogena, srednje obojena Fe hidroksidima, krhka, lako Pz-6 197,3 196,9 197 197,1 197,1 196,3 22,30
10.70 10-7
drobljiva, raslojena glinenim slojevima srednje plastičnosti u intervalu od 12,00-12,60m, smeđe-žute boje.
bušotina
7.00- 3.94 x
EP-1 4960460,1 7469265,98 20 Prašinasta glina sa krhkim prelomima, sa mlazevima karbonatnog praha i grudvica do dubine od 7,40m; još dublje,
8.00 10-8
litološki je izuzetno heterogena sa dodacima zdrobljenih karbonatnih čestica, delova šljunka i fragmenata razložene
kamene mase, žute boje.
5.00- 9.27 x Peskovita prašina do prašinastog peska, litološki heterogena zona, sa neznatnim procentom čestica gline. U osnovi
6.00 10-8
bušotina
srednje do veoma kompaktna zona, smeđe-žute boje.

EP-2 4960404,1 7469197,82 15
7.00- 6.51 x Degradirana laporasta glina, relativno homogenog sastava, sa mlazevima sveže laporaste gline i smešom Fe hidroksida
8.00 10-8 i karbonatnog mulja u gornjoj zoni. U dubljem delovima nešto manje izmenjena, tvrda, suva, sa potezima peska do 8
cm, oker-žuta, prošarana svetlo sivim.
6.00- 5.46 x Degradirana laporasta glina, relativno ujednačenog sastava, tvrda i teška za produbljivanje, sa mlazevima sveže
bušotina
7.00 10-7 laporaste gline, fragmentovanom pukotinama, sa akumulacijama karbonatnog mulja i grudvica. Oker-žute do svetlo-
EP-3 4960295,7 7468091,37 10 sive boje.
8.00- 3.67 x
9.00 10-6 Pesak sa slojevima peščara, visoko limonitizovan, žute do oker boje.
Degradirana laporasta glina, male do srednje plastičnosti, sa mlazevima sveže glinene škrilje i lapora, sa povećanjem
bušotina
5.20- 4.26 x procenta nečistoća u obliku Fe hidroksida u gornjoj zoni. Mogu se primetiti i tanki mlazevi peska. Srednja faza
EP-4 4960076,8 7468535,85 15
6.20 10-7 raspodeljena pukotinama sa značajnim udelom karbonatne prašine i grudvica. Od 6,80m pa na dalje, zemljište je
nešto manje izmenjeno a više homogeno, sa manje učestalih primesa karbonata i Fe hidroksida. Srednja zona je
relativno tvrda, sa vrlo niskom propustivošću, u osnovi žuta, sa žuto-braon i svetlo sivom.
4.00- Degradirana laporasta glina (CI) srednje plastičnosti, tvrda, nepropustljiva, teško produbljiva, sa niskom
0
bušotina
5.00 vodopropustljivosti, smeđe-žuta do siva.

EP-5 4960045,8 7467934,71 20
7.80- 4.63 x Degradirana laporasta glina (CI) srednje plastičnosti, tvrda, nepropustljiva, teško produbljiva, sa niskom
8.80 10-8 vodopropustljivosti, smeđe-žuta do siva.
2014 ?
(masl)
10.00- 6.03 x Laporasta glina (C), srednje plastičnosti, slabo propušta vodu, sa tragovima karbonata u obliku grudvica na početku
11.00 10-7 sloja, još dublje više homogeno, sa pojavljivanjem peščara do 2 cm. Interval od 17,3 do 18,0 m otkriva sivu karbonsku
glinu debljine 10 cm.
4.00- 3.69 x Lesovita glina (L/C), male do srednje plastičnosti, tvrda, teško produbljiva, sa finim dodacima karbonatnih grudvica,
bušotina
5.00 10-8 smeđe-žuta do maslinasto zelene.

EP-6 4959725,7 7468064,63 20
8.00- 2.42 x Degradirana laporasta glina (C), srednje plastičnosti, sa karbonatnim grudvicama i fragmentima peščara, žuto-sive
9.00 10-7 boje.
3.00- 7.20 x Lesovita glina, prašinasta (CL), niske plastičnosti, u početku blago humificirana, krhka, lako trošna, sa tragovima Fe
bušotina
4.00 10-7 hidroksida u vidu mlazeva, suva, smeđe-žute boje.

EP-7 4959497,7 7467983,17 20
6.85- Lesovita glina (L/C), srednje plastičnosti, tvrda, teško produbljiva, sa finim karbonatnim grudvicama, smeđe-žuta do
/
7.85 maslinasto zelena.
Degradirana laporasta glina (C), srednje plastičnosti, čvrsta i homogena, dobro upakovana, sa mlazevima sveže
5.00- 6.23 x laporaste gline, sa očiglednim primesama u obliku ugljeničnog mulja (naročito u gornjem sloju). Na kraju sloja, zemlja
6.00 10-7 je lokalno razbijena mlazevima peskom "cm" debljine i povećanom raspodelom muljevitih frakcija, limonizovana, žute
bušotina
boje.
EP-8 4960624,2 7468740,37 15
Degradirana laporasta glina (C), srednje plastičnosti, čvrsta i homogena, dobro upakovana, sa mlazevima sveže
7.00- 2.49 x laporaste gline, sa očiglednim primesama u obliku ugljenizovane prašine (naročito u gornjem sloju). Na kraju sloja,
8.00 10-7 zemlja je lokalno razbijena mlazevima peskom "cm" debljine i povećanom raspodelom prašinastih frakcija,
limonizovana, žute boje.
2.00- 5.31 x Glina (C) srednje plastičnosti i homogene konzistencije, srednje gustine, niske vlage, slabo propustljive, svetlo do
3.00 10-7 tamno smeđe boje, ali na kraju sloja žuto-braon.
bušotina
EP-9 4960002,3 7468812,43 15

5.00- 3.67 x Degradirana laporasta glina, u početku krhka i lako trošna, sa obiljem nečistoća u obliku karbonatnih grudvica, mulja i
6.00 10-7 Fe hidroksida (dubine do 6,0 m). Na većim dubinama, zemljište je nešto manje promenjeno, vrlo kompaktno, loše
vodo-propustljivo i srednje plastičnosti (CI), u osnovi žuto, prošarano bledo sivom.
3.00- 2.09 x
4.00 10-7 Degradirana laporasta glina (C) srednje plastičnosti, u početku sa obiljem nečistoća u obliku karbonatnih grudvica,
bušotina
mulja i “cm” debelih mlazeva Fe-hidroksida. Prepoznatljiva lamina sveže laporaste gline. Od smeđe-žute do sive boje.
EP-10 4959685,5 7468440,65 20
7.00- 1.50 x Jezerske naslage - Degradirana laporasta glina (C) srednje plastičnosti, u početku sa obiljem nečistoća u obliku
8.00 10-8 karbonatnih grudvica, mulja i “cm” debelih mlazeva Fe-hidroksida. Prepoznatljiva lamina sveže laporaste gline. Od
smeđe-žute do sive boje.
EP-11 4959556,5 7467806,77 25
3.70- Lesne naslage - Les, muljevito-glinenog (Cl/ML) sastava, niske plastičnosti, niskog stepena kompaktnosti, niske
0
4.70 vlažnosti, žuto-maslinaste boje.
EP-12 4959502,3 7467755,32 25
14.00- 2.47 x Jezerske naslage - Degradirana laporasta glina, krhka, razdeljena pukotinama, sa puno nečistoća u obliku karbonatnih
15.00 10-7 grudvica i praha (posebno u gornjoj zoni sloja). Zagađena limonitom duž pukotina. Osnovna boja žuta, prošarana sivo-
belom.
6.50- 4.55 x
EP-13 4959553,8 7467750,34 25
7.50 10-7 Deluvijalne naslage - Prašinasta glina (CL/CI), niske do srednje plastičnosti, podjednakog sastava, smeđe boje.
EP-14 4959420,1 7467747,62 25
5.76 x
10-9 Deluvijalne naslage - Glina srednje plastičnosti (CI), tvrda, teška za stegnuti, relativno homogenog sastava, niske
vodopropusnosti, sa nečistoćama od finih karbonatnih grudvica, niske vlage, smeđe boje.
bušotina
Pz-7 4959578,8 7467878,28 210,2 30 16,3 8.00- 1.41

9.00 x 10-7 Deluvijalne naslage - Prašinasta glina niske do srednje plastičnosti (CL/CI), relativno homogeni sastav, povećana
vlažnost, sa retkim nečistoćama u obliku finih karbonatnih grudvica, žute boje.
12.00- 1.10 x Deluvijalne naslage - Prašinasta glina niske plastičnosti (CL), relativno homogeni sastav, rascepljiva, sa nečistoćama Mn
Pz-7 194 194 194 193,8 193,8 193,9 16,30
13.00 10-7 u obliku tačaka i u retkim slučajevima karbonatnih grudvica, smeđe boje.
3.70- 5.98 x
bušotina
4.70 10-8 Naslage prašine - zemljana prašina muljevito-glinenog sastava, niske plastičnosti (CL), visoke vlažnosti, sa karbonatnim
Pz-8 4959438,9 7467680,47 229,4 30 28 nečistoćama u obliku praha i grudvica, trošna i krhka. Svetlo žute do tamno žute boje.
7.60- 1.34
8.60 x 10-6 Naslage prašine - Fosilno tlo - glina srednje plastičnosti (CI), srednja gusta, smeđe boje
2014 ?
(masl)
12.50- 5.89
Pz-8 200,4 200,4 200,4 200,3 200,5 199,5 28,00
13.50 x 10-7 Jezerske naslage - Degradirana laporasta glina, sa puno nečistoća u obliku praha i grudvica do 13og m. Dublje
stratifikovano sa laporasto-peskovitom glinom, razdeljenom pukotinama, isprepletanom tankim laporastim laminama.
Preovladava žuta i žuto-siva boja.
2018 Hidrozavod DTD
Prosečan
Prečnik
Bušotina Dno Dubina GVL nivo *Kf 25.11 01.12. 13.12. 01.02. 07.03. 30.03. relativni
jezgra X Y Z Litološki opis nivoa (usklađen prema nivou podzemne vode)
broj: bunara [m] (procurnost) (m/s) .2017 2017 2017 2018 2018 2018 nivo
(mm)
vode
Deluvijalne naslage: Ovlažena glina (CL), male plastičnosti slabe do srednje kompaktnosti, krhka, laka priobalna (sic.),
0-5,7 Bv-1 3,30
crna. (debljina 0,7 m) Deluvijalni naslage: glina (CL/CI), na početku lezije, homogeni sastav, suva, relativno tvrda, krhka
fraktura sve do 2,20 m, a još dublje pomalo vlažna, slabo do srednje kompaktna, lako mrvljiva, uz pojavljivanje Mn
bušotina
oksida, miris - žuto do svetlo smeđa. (debljina 5,0 m)

Bv-1 4960372 7469169 96,06 25,0 3,30
Jezerske naslage: degradirana laporovita glina, povećane vlažnosti, loša kompaktnost, litološki izuzetno heterogena sa
5,7-10,4
obiljem karbonatnih mrvica, komadi šljunka i delimični komadi zida, žuto-smeđa.
Jezerske naslage: mramorna glina, homogena, tvrda, otporna na vodu, prilično kompaktna zidna masa, tačkasta
10,4-25 površina dubine od oko 11,50 m, sivo-plava; mermer, tamno sivi; kombinacija laporovite peščare. Mlinovi su od
prašnjavih do peskovitih sa kamenčićima i padinama od peska, a ređe od peščara i krečnjaka
0-6,1 crna. (debljina 0,7 m) Deluvijalni naslage: glina (CL/CI), na početku lezije, homogeni sastav, suva, relativno tvrda, krhka BVp-2 93,6 1,5
piezomater

Bvp-2 4960393 7469162 94,56 30,0 1,50
6,1-10,1
0-4,3 Bv-3 0,70
crna. (debljina 0,7 m) Deluvijalni naslage: glina (CL/CI), na početku lezije, homogeni sastav, suva, relativno tvrda, krhka
bušotina
Bv-3 4960419 7469151 95,93 30,0 0,70

4,3-9,5
9,5-30
površina dubine od oko 11,50 m, sivo-plava; mermer, tamno sivi; kombinacija laporovite peščare. Mlinovi su od
0-4 crna. (debljina 0,7 m) Deluvijalni naslage: glina (CL/CI), na početku lezije, homogeni sastav, suva, relativno tvrda, krhka Bv-4 1,10
bušotina
Bv-4 4960449 7469148 97,79 30,0 1,10 oksida, miris - žuto do svetlo smeđa. (debljina 5,0 m)
4-8,2
2014 ?
(masl)
8,2-30
0-3,5 crna. (debljina 0,7 m) Deluvijalni naslage: glina (CL/CI), na početku lezije, homogeni sastav, suva, relativno tvrda, krhka Bvp-5 100,6 1,90
pijezometar

Bvp-5 4960479 7469132 101,53 25,0 1,90 Jezerske naslage: degradirana laporovita glina, povećane vlažnosti, loša kompaktnost, litološki izuzetno heterogena sa
3,5-8
25-août
0-5,5 crna. (debljina 0,7 m) Deluvijalni naslage: glina (CL/CI), na početku lezije, homogeni sastav, suva, relativno tvrda, krhka Bv-6 2,00
pijezometar

Bv-6 4960495 7469118 104,20 20,0 2,00
5,5-8,7
0-5 crna. (debljina 0,7 m) Deluvijalni naslage: glina (CL/CI), na početku lezije, homogeni sastav, suva, relativno tvrda, krhka Bvp-7 93,5 0,85
pijezometar
Bvp-7 4960443 7469202 94,56 20,0 0,85 Jezerske naslage: degradirana laporovita glina, povećane vlažnosti, loša kompaktnost, litološki izuzetno heterogena sa
5-9,2
9,2-20
0-3 crna. (debljina 0,7 m) Deluvijalni naslage: glina (CL/CI), na početku lezije, homogeni sastav, suva, relativno tvrda, krhka
bušotina
Bvi-8 4960359 7469201 95,91 15,0 -

3-9,2
Bunar Bunar
asfaltne 228 asfaltne 148,2 / / / / 148,2 80
baze - baze
Osnovni podaci o bušotini u kojoj se posmatra nivo Podaci o merenju i nivou podzemne vode (masl)
30.04.20 12.07.201
WGS 85 koordinate 06.11.2017 07.11.2017. 12.11.2017 15.11.2017 17.11.2017 21.11.2017 25.11.2017 01.12.2017 13.12.2017 1.02.2018. 07.03.2018. 30.03.2018
18. 8.
Nivo
Preč podzem Proseč
Bušoti nik Dno Dubi Nivo nih an
Litolo
na jezgr X Y Z buna na filte voda, Datum Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo Nivo relativ
ški
broj: e ra [m] ra (nivo podzem podzem podzem podzem podzem podzem podzem podzem podzem podzem podzem podzem podzem podzem ni nivo
(mm) procedn nih nih nih nih nih nih nih nih nih nih nih nih nih nih vode
ih voda) voda voda voda voda voda voda voda voda voda voda voda voda voda voda
5.50
-
bušotina
6.50
4960564 7468958 121, 44°47'20.3 20°36'7.99 116, 110, 114, 114, #REF 113, 120,
Pz-1 20 9.00 7,35 Pz-1 10,14 11,46 7,78 7,60 7,90 7,10 - 0,40 0,40 0,40 5,91
,25 ,44 7 91" 9" 60 28 00 10 ! 70 40
-
10.0
0
2.00
-
bušotina
4960244 7469090 121, 44°47'10.0 20°36'14.0 3.00 108, 108, 108, 108, 108, 108,
Pz-2 20 12,5 Pz-2 13,53 12,70 12,70 12,30 12,00 12,50 12,38 12,44 12,57
,82 ,51 5 63" 79" 7.00 00 80 80 50 80 30
-
8.00
4.00
-
bušotina
5.00
4960560 7468353 44°47'20.1 20°35'40.4 163, 163, 163, 163, 161, 162, 162, 162, 162, 162,
Pz-3 175 25 12.0 12,5 Pz-3 11,25 11,52 11,60 11,68 13,40 12,60 12,30 12,10 12,10 12,20 12,80 12,06 12,13
,54 ,07 74" 59" 72 45 37 29 60 40 72 90 90 80
0-
13.0
0
bušotina
4.00
4959997 7468366 167, 44°47'1.93 20°35'41.1 162, 162, 163, 162, 161, 163. 163, 162, 162, 161,
Pz-4 25 - 4 Pz-4 4,64 4,54 4,11 4,71 5,25 4,00 3,90 3,90 3,80 5,20 4,68 3,95 4,39
,38 ,38 1 1" 92" 48 58 01 41 90 1. 20 40 50 10
5.00
2.50
-
bušotina
4959733 7467691 214, 44°46'53.2 20°35'10.5 3.50 196, 196, 196, 196, 196, 196, 196, 197, 196, 196, 196, 194,
Pz-5 25 17,9 Pz-5 18,70 18,72 18,52 18,65 18,60 18,58 18,68 17,80 17,90 17,90 18,00 19,90 18,80 18,62 18,53
,85 ,28 8 83" 43" 7.00 11 09 29 16 21 23 10 00 90 10 00 10
-
8.00
4.00
-
5.00
7.00
bušotina
4959418 7467987 220, 44°46'43.1 20°35'24.0 - 196, 196, 196, 197, 197, 197, 197, 197, 196,
Pz-6 25 22,3 Pz-6 23,41 23,38 23,32 22,90 22,50 22,40 22,30 22,30 23,10 23,10 23,07 21,99
,89 ,38 2 28" 84" 8.00 78 81 87 30 70 80 10 10 30
9.70
-
10.7
0
0-
8,0
8.00
bušotina
-
4959578 7467878 210, 44°46'48.2 20°35'19.0 189, 190, 193, 193, 193, 193, 194, 194, 193, 193, 193, 193,
Pz-7 30 9.00 16,3 Pz-7 21,15 19,87 17,14 16,54 16,38 16,24 16,22 16,20 16,25 16,40 16,40 16,30 16,40 16,35 16,99
,82 ,28 2 92" 85" 08 36 09 69 85 99 00 01 95 80 80 90
12.0
0-
13.0
0
3.70
-
4.70
7.60
bušotina
4959438 7467680 229, 44°46'43.7 20°35'10.1 - 201, 201, 200, 200, 200, 200, 200, 200, 201, 200, 200, 199,
Pz-8 30 28 Pz-8 28,10 28,10 29,28 29,16 29,12 29,04 28,99 28,00 28,00 28,10 27,90 28,90 28,90 28,94 28,61
,94 ,47 4 27" 19" 8.60 25 25 07 19 23 31 40 41 40 30 50 50
12.5
0-
13.5
0
0-
8,5
bušotina
136/116
Np – 4 959 7 467 201, 44°46'53.9 20°35'18.0 Np – 189, 189, 189, 189, 189, 189, 190, 190, 189, 189, 188,
161 40,0 11,5 12,58 12,52 12,15 12,55 12,57 12,54 11,70 11,80 12,00 12,00 13,00 13,05 13,19 12,43
2 757 857 9 " 76" 8,5- 2 29 35 72 32 30 30 25 10 00 00 00
40 31-
37
bušotina 136/116
0-
4,5
Np – 4 960 7 469 44°47'14.9 20°36'26.2 4,5- Np – 81,2 81,2 81,2 81,2 81,3 81,3 82,2 82,7 81,7 83,7 81,8
89,5 63,7 25,0 6,0 7,50 7,50 7,55 7,50 7,49 7,51 7,30 6,80 7,00 5,00 6,90 7,10 7,32 7,11
11 394 359 38" 6" 11,9 11 9 9 4 9 0 0 0 0 0 0 0
11,9 16-
-25 22
129, 44°47'07.4 20°36'06.4 125, 125, 125, 125, 125, 125, 125, 125, 126, 126, 125,
BH-2 4960169 7468921 BH-2 4,35 4,32 4,34 4,29 4,26 4,25 3,70 3,70 3,00 2,80 3,50 3,25 3,75 3,81
6 1" 7" 22 25 23 28 31 30 90 32 00 20 50
BH-
188, 44°46'56.5 20°35'21.6 180, 180, 179, 179, 179, 179, 179, 180, 180, 179, 179, 180, 179,
5/20 4959607 7467803 30 7,2 BH-5 8,80 8,84 8,81 8,83 8,84 8,84 8,85 8,00 8,00 8,10 7,90 8,60 8,52 8,46 8,53
8 9" 8" 8 00 96 99 97 96 96 00 80 97 90 10 40
16
Asph Asph
alt 44°46'41.5 20°35'16.1 alt 148, 148, 148,
228 228 80,00 / / 79,80 79,90
base 7" 1" base 20 00 20
well well
0-
6,1
pijezometar
6,1-
94,5 44°47'14.8 20°36'17.2 10,1 BVp- 93,6
Bvp-2 4960393 7469162 30,0 1,50 1,90 1,20 1,50 1,53
6 75" 98" 16, 2 0
10,1 5-
-30 19,
5
0-
3,5
pijezometar
3,5-
101, 44°47'17.6 20°36'15.9 8 100,
Bvp-5 4960479 7469132 25,0 1,90 Bvp-5 1,50 1,70 1,60
53 57" 14" 16, 60
5-
19,
5
0-5
5-
pijezometar
94,5 44°47'16.5 20°36'19.1 9,2 93,5

Bvp-7 4960443 7469202 20,0 11, 0,85 Bvp-7 1,60 1,30 1,45
6 01" 07" 0
9,2- 7-
20 14,
7
PRILOG 13: BCE ORGANIZACIONA TABELA
PRILOG 14: ORGANIZACIONA TABELA – FAZA IZGRADNJE
PRILOG 15: ORGANIZACIONA TABELA – OPERATIVNA FAZA I FAZA
ODRŽAVANJA
PRILOG 16: GHG PRORAČUN
GHG proračun stare deponije
Radna studija proizvodnje biogasa bazirana je na vremenskim simulacijama anaerobne digestije otpada korišćenjem
teoretskog modela degradacije organskih materija. SIMCET simulacioni alat koristi simulacioni model proizvodnje
biogasa, koji kombinuje teoretske modele razvijene od SWANA-e (Udruženje čvrstog otpada Sjeverne Amerike) i
Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA). SIMCET usvaja početnu pretpostavku da se degradacija
biodegradabilnog otpada javlja u strogo anaerobnom okruženju (nultim kiseonikom).
Model je pripremljen sledećim ulaznim podacima, koji su specifični za istraženu deponiju:
1. trenutne tonaže deponije i procenjene buduće tonaže
2. distribucija različitih kategorija deponovanog otpada, na osnovu njihove prirode i parametara degradacije
(detaljno u nastavku)
3. radni parametri (nepropusnost pokrova, tip hvatanja biogasa) za određivanje stope hvatanja biogasa i
prilagođavanja parametara degradacije otpada
4. istorija deponije: datum puštanja u rad i rok trajanja usluge
Karakterizacija otpada
SIMCET razlikuje sedam glavnih kategorija otpada:
 KČO
 mulj
 bezopasni industrijski otpad deponovan direktno na lokaciji
 bezopasni industrijski otpad iz objekata za sortiranje
 nepokretni obimni otpad
 otpad za kompostiranje
 zeleni otpad
Svaka od ovih kategorija je podeljena na različite frakcije prema konstanti stope njihove degradacije:
 fini otpad
 biorazgradivi otpad
 drvo
 papir i karton
 tekstili
 plastika
 nepokretni otpad
Za svaku frakciju otpada parametri se mogu varirati da simuliraju stopu degradacije:

 ki (godina-1): konstanta stope degradacije (stopa proizvodnje CH4)
 ks (godina-1): konstanta stope ubrzanja proizvodnje CH4
 Yi (Nm/tona otpada): maksimalna količina CH4 proizvedenog po toni suve čvrste materije
 Ɵi (%):% sadržaj vlage u otpadu (vodena masa/totalna masa)
 t latentnost (godine): vreme potrebno da otpad počne da proizvodi CH4
Ograničenja modela
SIMCET je testiran i validiran na deponijama tokom rada u okviru istraživačkog programa SUEZ Grupe. Ispitivanja su
sprovedena na nivou cele lokacije i na pojedinačnim ćelijama deponije. Na većini lokacija, razlika između posmatranih
metanskih ispusta i simuliranih ispusta bila je manja od 20%. Ovo se smatra zadovoljavajućim s obzirom na višestruke
nejasnoće u vezi sa sastavom deponije, performansom pokrivača i sistemom za hvatanje biogasa. Ovi nalazi potvrđuju
validnost srednjih konstanta raspadanja, korišćenih za MSV i za C&I. Takođe treba napomenuti da model faktor u
sadržaju vlage za svaku kategoriju otpada ne uzima u obzir fenomene, kao što su prekomerni nivo vlage, što se može
dogoditi, na primer, u slučaju dostizanja gornje granice podzemne vode ili velike količine procedne vode u masi
deponije. Takve pojave mogu dovesti do odstupanja u odnosu na teoretske vrednosti. Do odstupanja može doći i ako
je nivo vlage prenizak.
• Stopa odlaganja otpada
Da bi se utvrdila količina otpada u "Postojećoj deponiji" VINČA (sanacija deponije) podaci su prikupljeni iz nekoliko
izvora:
 Izvor podataka #1: “Pred-studija izvodljivosti za hvatanje i korišćenje deponijskog gasa na deponiji Vinča,
Beograd, Srbija", pripremili za “Program odziva za metan sa deponija (Američka agencija za zaštitu životne
sredine)” ‘"Inženjeri SCS” u januaru 2012. godine ;
 Izvor podataka #2: podaci dobijeni od SUEZ-a na bazi podataka iz prošlosti o deponiji VINČA;
 Procene: godišnje prosečne procene od 2016. to 2045. godine
Godina Stopa odlaganja otpada (t) Izvor podataka
1977. 40 000 Izvor podataka #1

Godina Stopa odlaganja otpada (t) Izvor podataka
UKUPNO 12 545 136
Postojeća deponija biće pokrivena od 2020. do sredine 2021. godine. Teoretska proizvodnja biogasa na postojećoj
deponiji biće izračunata ako sadrži samo KČO. Biogas nastao od ostataka tretmana na deponiji je zanemarljiv, ako se
u obzir uzme vrstu odloženog otpada (IBA u suštini).
• Sastav otpada
"Studija o životnoj sredini i socijalnom planiranju za beogradski WtE projekat u Srbiji", koju je napravio Fichtner u aprilu
2016. godine, pokazuje prosečni sastav rezidualnog KČO otpada nastalog u Beogradu u periodu 2012-2014. godine,
koji je sažet na sljedećoj tabeli.
Komponenta Sadržaj (% sirov otpad)
Ostaci hrane 25,6%
Papir 11,1%
Karton 13,8%
Plastika 13,8%
Tekstil 3,8%
Pelene 3,9%
Koža 1,0%
Zeleni baštenski otpad 6,6%
Drvo 1,6%
Staklo 5,2%
Metali 2,3%
Nepokretan otpad 10,9%
Opasan otpad 0,4%
UKUPNO 100,0%
Prema ovom sastavu otpada, dodeljivanje SIMCET-a je sledeće:
KČO sastav po SIMCET kategoriji za deponiju Vinča
Kategorije Frakcija protoka otpada (% po težini vlažnog)
KČO 79%
Nepokretno 15%
Zeleni otpad 6%
UKUPNO 100.0%
Raspodela po frakcijama za svaku od kategorija na deponiji Vinča
fini nepokreta
biorazgradivi otpad drvo Papir i karton tekstili plastika
otpad n otpad
KČO 10 21,47 1,72 26,7 4,08 14,8 21,23
nepokretno 0 0 0 0 0 0 100
Zeleni otpad 0 0 100 0 0 0 0

• Operativni parametri
Da bi se ustanovila stopa hvatanja proizvedenog biogasa, korišćenjem mreže za prikupljanje biogasa, korišćena je
formula:
Formula za prosečnu stopu hvatanja
Stopa
Vrsta područja hvatanja Područje Prosečna stopa hvatanja
hvatanja
Radna zona je isključena 0% V m²
Radna zona povezana sa jedinicom za sagorevanje biogasa 35 % W m²
Polu-vodo-otporna (prelazni sloj sa niskom

propustljivošću) zona povezana sa jedinicom za
sagorevanje biogasa 65 % X m² = (W*0.35+X*0.65+Y*0.85
+Z*0.9)/(V+W+X+Y+Z)
Vodo-otporna (sloj debljine 1m pokrovnog materijala sa
propustljivošću od <10-9 m/s) zona povezana sa jedinicom
za sagorevanje biogasa 85 % Y m²
Učaurena zona povezana sa jedinicom za sagorevanje

biogasa 90 % Z m²
Prosečne godišnje stope hvatanja su rezimirane u donjoj tabeli:

Za postojeću deponiju sa odvodnim poklopcem (polu-vodo-otporni)
Godina # Stopa Godina # Stopa
1977. 1 0% 2015. 39 0%
1978. 2 0% 2016. 40 0%
1979. 3 0% 2017. 41 0%
1980. 4 0% 2018. 42 0%
1981. 5 0% 2019. 43 0%
1982. 6 0% 2020. 44 35%
1983. 7 0% sred-2020. 43,5 40%
1984. 8 0% 2021. 45 45%
1985 9 0% sred-2021. 44,5 55%
1986. 10 0% 2022. 46 65%
1987. 11 0% 2023. 47 65%
1988. 12 0% 2024. 48 65%

Godina # Stopa Godina # Stopa
1989. 13 0% 2025. 49 65%
1990. 14 0% 2026. 50 65%
1991. 15 0% 2027. 51 65%
1992. 16 0% 2028. 52 65%
1993. 17 0% 2029. 53 65%
1994. 18 0% 2030. 54 65%
1995. 19 0% 2031. 55 65%
1996. 20 0% 2032. 56 65%
1997. 21 0% 2033. 57 65%
1998. 22 0% 2034. 58 65%
1999. 23 0% 2035. 59 65%
2000. 24 0% 2036 60 65%
2001. 25 0% 2037. 61 65%
2002. 26 0% 2038. 62 65%
2003. 27 0% 2039. 63 65%
2004. 28 0% 2040. 64 65%
2005. 29 0% 2041. 65 65%
2006. 30 0% 2042. 66 65%
2007. 31 0% 2043. 67 65%
2008. 32 0% 2044. 68 65%
2009. 33 0% 2045. 69 65%
2010. 34 0% 2046. 70 65%
2011. 35 0% 2047. 71 65%
2012. 36 0% 2048. 72 65%
2013. 37 0% 2049. 73 65%
2014. 38 0% 2050. 74 65%
• Teoretska proizvodnja biogasa
Sledeća krivulja prikazuje sakupljanje i proizvodnju biogasa, procenjene uz pomoć SIMCET softvera.
Prema tome, za postojeću deponiju:
 Proizvodnja biogasa dostiže maksimalnu vrednost protoka od 5.500 Nm3/h (sa 50% CH4) u 2020. godini, a
zatim se logaritmično smanjuje, da bi se približio nultoj vrednosti u 2060. godini;
 U periodu od 2020. do 2035. godine protok zarobljenog biogasa kreće se između 1.900 Nm3/h i 300 Nm3/h
sa prosečnim protokom od oko 830 Nm3/h.
GHG proračun nove deponije
Formule za prosečni sastav otpada i za prosečnu stope prikupljanja gasa su iste kao i za kalkulacije stare deponije (vidi
gore). Isti model (SIMTEC simulacija, zasnovana na kombinaciji dva teoretska modela: SWANA (Udruženje čvrstog
otpada Severne Amerike) i Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA)) je takođe korišćen. Za izračunavanje se
pretpostavlja da će se na novoj deponiji, počev od 2021. godine, godišnje deponovati oko 170.000t otpada. Simulirani
rezultati su prikazani u sledećem dijagramu.
Na samom početku 2022. godine dolazi do naglog skoka u proizvodnji biogasa sa maksimalnom gornjom vrednošću od
2.390 m3/h. Nakon toga dolazi do naglog pada proizvodnje, tako da se oko 2025. godine proizvodnja stabilizuje sa
stalnim povećanjem do 2050. godine, kada će biti 2.070 m3/h. Nakon ovog perioda očekuje se logaritamski pad do
2056. godine kada se očekuje proizvodnja od 300 m3/h, tako da će 2090. proizvodnja biti svedena na minimum.
Emisija CO2 iz biogasa
Hipoteza konverzije proizvodnje biogasa [Nm3/h] u tCO2 jesu:
CH4 u CO2 ekvivalenca : 25 [100-godišnji GWP - Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC)]
CH4% u biogasu : 40%
Konverzija količine biogasa [m3] u težinu [t]: 0,001262
EfW i GHG proračun za novu lokaciju
Opšta hipoteza i objašnjenja:
- Količine su izražene na godišnjem nivou

- Biogeni CO2 : IPCC pravi razliku između sporog domena ugljeničkog ciklusa i brzog domena (atmosfere, okeana,
vegetacije i tla). Fosilno gorivo prenosi ugljenik iz sporog domena u brz domen [direktna emisija], dok sistemi
bioenergije funkcionišu unutar brzog domena
- Prosečni nacionalni faktori emisije električne energije: EIB (2014)
- CO2 ekvivalent: Izvor: Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC)
100-godišnji
Gas GWP
CH4 25
N2O 298
Proračunski podaci i faktori:
PRILOG 17: NACRT AKCIONOG PLANA ZA PREVENTIVU STABILNOSTI DEPONIJE
Akcioni plan za preventivnu stabilnosti deponije
Opšti pristup koji se odnosi na prevenciju stabilnosti deponije:
• Izvođač radova (BCE) na osnovu iskustva operatora deponije (SVO) izradiće Protokol o nadgledanju lokacije
kako bi se sprečilo kretanje/klizanje deponije.
• Protokol o nadgledanju lokacije podrazumeva: praćenje kišnih padavina, kretanje kosina, eventualnih
pukotina na deponiji ili proučavanje i registraciju izgradnje, fluktuaciju vode ... Ovo se može koristiti za
sprečavanje događaja i rano donošenje odluka.
• Hitno reagovanje se mora zasnivati na informacijama koje obezbeđuje sistem praćenja, koji se sprovodi u
skladu sa Protokolom za nadgledanje lokacije.
• U slučaju vanrednog stanja, operater deponije treba odmah da obezbedi okolinu identifikovane nestabilne
oblasti, u slučaju da je sistem za nadgledanje predvideo događaj ili ako se događaj stvarno dogodi.
Specifične aktivnosti prevencije/ublažavanja koje treba preduzeti
• Ponovo razmotriti rizik u okolini deponije. Područja koja se smatraju malim rizikom u trenutku kolapsa
mogu se smatrati područjem sa većim rizikom.
• Definisati i obezbediti područja koja bi trebalo sačuvati od naseljavanja ljudi ili budućih razvojnih aktivnosti
u sadašnjem stanju.
• Ponovo proceniti stanje drenažnog sistema, kako bi utvrdili da se njegova izvedba ne menja i da još uvek
doprinosi stabilnosti deponije.
• Sprovesti novu studiju zemljišta, zajedno sa novom analizom stabilnosti, kako bi se sprečilo ponovno
dešavanje takvih događaja.
• Ponovo izvršiti konfiguraciju kosina deponije prema preciznim inženjerskim kriterijumima i propisima o
zaštiti životne sredine, po potrebi.
• Prilagoditi sistem stalnog nadzora, kako bi se sprečilo ponovno dešavanje takvih incidenata.
PRILOG 18: POSTUPAK SLUČAJNOG OTKRIĆA
POSTUPAK SLUČAJNOG OTKRIĆA
Uvod
Postupak upravljanja slučajnim otkrićem primenjuje se, u okviru značenja IFC-a, u slučaju opipljivog kulturnog nasleđa
koje se neočekivano nađe u fazi izgradnje projekta ili rada na projektu. Materijalno kulturno nasleđe podrazumeva
sve materijalne, pokretne ili nepokretne predmete, imovinu, lokacije, objekte ili grupe struktura arheološke
(praistorijske), paleontološke, istorijske, kulturne, umetničke i/ili verske vrednosti.
Regulatorni kontekst Srbije koji se bavi ovakvim otkrićima zasniva se na Zakonu o kulturnom vlasništvu (Službeni
glasnik RS br. 71/94).
Postupak slučajnog otkrića u slučaju iznenadnog pronalaska
Kada se u toku rada pronađe predmet opipljivog kulturnog nasleđa, sledeći postupak će se odmah primeniti prema
opisanom redosledu. Svrha ovog postupka jeste da se izbegnu bilo kakva oštećenja kulturnog nasleđa i da se omogući
da se ono identifikuje i eventualno sačuva pod optimalnim uslovima.
1. Osoba ili grupa osoba uključenih u iznenadni pronalazak (koji su ga prouzrokovali) mora obustaviti sve
aktivnosti u neposrednom okruženju pronalaska;
2. Ova osoba (ili grupa osoba) mora odmah obavestiti nadređenog na mestu ovog pronalaska;
3. Ovaj nadređeni mora zatim da upozori menadžera EHS lokacije;
4. Nadređeni i menadžer EHS-a moraju zatim da osiguraju da je lokacija bezbedna i da je njen pristup pod
kontrolom, tj. moraju da osiguraju da se lokacija ne uništi ili ne ošteti i da se sačuva na mestu i u položaju gde je
pronađeno (član 109. Zakona o kulturnom vlasništvu);
5. Menadžer EHS-a zatim informiše lokalne vlasti (Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda) o ovom
pronalasku, najkasnije 3 dana nakon otkrića, ali još efikasnije na dan samog otkrića;
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
Belgrade City Institute for the Protection of Cultural Monuments

Kalemegdan 14
tel: 3287-420, fax: 3287-411
6. Nadležni organi vlasti će onda utvrditi tipologiju tog iznenadnog pronalaska, njegovu važnost i odlučiti o
tretmanu koji će se primeniti (uništavanje, premeštanje, konzervacija na licu mesta ...) i o metodima koji idu uz isti;
8. Menadžer EHS-a će osigurati da BCE ili kompanija, koja je unajmljena da obavi posao neophodan za projekat,
koji je doveo do iznenadnog pronalaska, efikasno sarađuje sa vlastima kako bi se otkriveno kulturno nasleđe obradilo
u skladu s prilagođenim postupkom, koji određuju ti organi vlasti.
PRILOG 19: MODEL BUKE - RADNA FAZA
Uticaji buke projekta čvrstog otpada izračunavaju se 3D akustičnim modeliranjem (softver CadnaA verzija 2018). Da
bi se definisali nivoi buke izazvani projektom, moraju se definisati svi podaci o šumu opreme.
Modeliranje je u 3D. Obuhvata sledeće parametre:
 Topografiju,
 Izgradnju,
 Izvore buke,
 Prepreke (zastore, nasipe,…)
Parametri proračunavanja
Parametri proračunavanja su isti i za sledeću akustičnu studiju za platformu EfW od strane CNIM-a:
 Metod proračunavanja: ISO 9613,
 Tip zemljišta (apsorpcija): ovaj parametar se koristi za modifikaciju koeficijenta apsorpcije tla, koji utiče na
disperziju energije akustičnog talasa, reflektovanog na tlu. Vrednost koja je uzeta u obzir za našu studiju je
G=0,5, što odgovara tlu sa umerenom apsorpcijom,
 Razdaljina za širenje zvuka: ovo je maksimalno rastojanje iznad koje se emisije buke više ne modeliraju.
Vrednost izabrana za studiju je 3000 m,
 Broj Refleksija: Ovo je maksimalni broj puta koliko se modelirani zvučni talas može odraziti na preprekama pre
nego što se završi proračun. Broj koji je odabran za studiju je 3 refleksije,
 Prosečna temperatura: 10°C,
 Relativna vlažnost: 70%.
Karakteristike izvora zvuka, lokalizacija i aktivnost
Da bi se definisali nivoi buke izazvani projektom, moraju se definisati svi podaci o šumu opreme, sa njihovim nivoom,
spektrom i vremenom aktivnosti. Nivoi emisije su već definisani u dve donje tablice.
Broj svakog izvora/opreme izvršen je odabirom najgoreg perioda radova (vidi poglavlje C.4.11, mesec # 11), a izvori
su rašireni po celoj relativnoj oblasti (EfW ili deponiji) tokom punog dnevnog radnog vremena, uz neprekidno
emitovanje buke (vrlo konzervativna hipoteza).
Nivo emisije buke opreme za izgradnju i sanaciju deponije - deponija
Broj Naziv mašine Snaga (KW) Nivo, Laeq (dB) poseb
1 Buldożer 112,0 78,0
2 231,0 80,0
Buldożer
3 110,0 71,0
Bager
4 118,0 68,0
Bager točkaš
5 Valjak 123,0 86,0

Broj Naziv mašine Snaga (KW) Nivo, Laeq (dB) poseb
1 Buldożer 112,0 78,0
2 231,0 80,0
Buldożer
3 110,0 71,0
Bager
4 118,0 68,0
Bager točkaš
6 63,0 68,0
Bager-utovarivač
7 164,0 76,0
Utovarivač točkaš
8 172,0 73,0
Ovčji valjak
9 98,0 73,0
Kombinovani valjak
Ovčji valjak
10 98,0 73,0
11 88,0
Vibraciona ploča
12 5,0 68,0
Ploča koja vibrira
13 Kamion 15m3 280,0 79,0
14 130,0 76,0
Transportni kamion
15 208,0 81,0
Kamion za vodu
16 205,0 67,0
Mob. telesk. kran
17 84,5 59,0
Dizel generator
18 El. pumpa za vodu 85,0 68,0
Nivo emisije buke opreme za izgradnju i rehabilitaciju deponije - EfW
Nivo zvuka
Model Laeq (dB) po
jedinici
Buldożer tip 1 80
Buldożer tip 2 80
Bager 79
Bager točkaš 80
Valjak 86
Pumpa za vodu 165
Postavljanje ploča 70
Bager-utovarivač 68
Utovarivač točkaš 68
Zavarivanje čelične ploče 76

Nivo zvuka
Model Laeq (dB) po
jedinici
Buldożer tip 1 80
Buldożer tip 2 80
Bager 79
Bager točkaš 80
Ovčji valjak 73
Kombinovani valjak 73
Ploča koja vibrira 73
Kamion 15 m3 88
Transportni kamion 79
Kamion sa kranom 76
Kamion za vodu 78
Mobilni teleskopski kran 78
Dizel generator 67
Električna pumpa za vodu 65
Kopač rovova 86
Planer puta 82
Valjanje & sabijanje 84
Hidraulični čekić 88
Hidraulični priključak 80
Kamion mešalica za cement 80
Pogon za mešanje cementa 76

PRILOG 20: MODEL KVALITETA VAZDUHA - OPIS I PARAMETRI
Opis MSS modela
• Opšta prezentacija
Raznovrsnost alatki izgrađenih oko SWIFT-SPRAY ima za cilj bolje upravljanje disperzijom zagađujućih materija u
atmosferi. Uzimajući u obzir jedan ili više meteoroloških podataka na terenu i/ili u visini , sam teren i karakteristike
atmosferskih emisija, ove alatke određuju raspodelu gasova i/ili prenesenog spreja, njegovu koncentraciju (3D) u
vazduhu, kao i njihovu vrednost pri deponovanju u zemlju.
• Proračun protoka: SWIFT
SWIFT određuje potrebna 3D meteorološka polja za proračun disperzije. Drugim rečima, njegova uloga je da učini
dostupnim SPRAY-ju, meteorološke vrednosti koje određuju disperziju zagađujućih materija u okruženju u svakoj tački
prostora i u bilo kom momentu proračunskog perioda.
SWIFT je deo porodice alatki koja se nazivaju alatkama “objektivne analize”, pošto je njihov cilj da se postigne
najpreciznija moguća rekonstrukcija privremenih sekvenci polja vetra, turbulencije i drugih meteoroloških parametara,
koji mogu da utiču na širenje zagađujućih materija (temperatura, vlažnost, kiša, visina nivoa na kome se mešanje
odvija,…).
SWIFT obavlja svoje proračune uz velika ograničenja:
(1) Proračun epizode se mora izvršiti u smanjenom vremenskom okviru CPU-a (minute) na računarima kao što je
PC;
(2) U najboljem slučaju
(3) mora da obuhvati svako validno meteorološko merenje izvršeno u tom periodu;
(4) Polje vetra mora poštovati topografiju i zauzetost terena (hrapavost, ...);
(5) Polje vetra mora sačuvati masu (“konzistentna masa") u čitavom području premeravanja, kao i u svakom
pod-području.
(6) Polje vetra mora pratiti osobine izazvane stabilnošću atmosfere (povećano izbegavanje prepreka u prisustvu
temperaturne inverzije, koja odgovara stabilnim i izuzetno stabilnim vremenskim uslovima);
(7) Ostala meteorološka polja moraju očuvati svoju fizičku koherentnost (dinamički v/s toplotni, mikrofizika
vode itd ...)
Vrsta SWIFT podeljena je na:
- MICRO-SWIFT prilagođen za izvođenje proračuna u malim područjima (od 0 do nekoliko kilometara) sa

eksplicitnom modeliranjem pređenih prepreka;
- N-SWIFT kao Nested-Swift prilagođen istovremenoj rezoluciji u različitim spektrima i različitim rezolucijama,
velika područja održavaju i uključene pod-oblasti
- P-SWIFT ili paralelni SWIFT razvijen da obezbedi kratak period izračunavanja u grozdovima, koji imaju veliki
broj procesora. Paralelizacija se tada odnosi na određene aktivnosti, na kategorizaciju metoda u pločama ili
na poboljšanu kombinaciju i jednog i drugog.
• Proračun disperzije: SPRAY
SPRAY je model disperzije, zvani “čestični stohastički Lagrangian” ili ponekad “Monte-Karlo Lagrangian” pošto je u
suprotnosti prema modelima “Lagrangian sa Gausovim fleševima” tačka kao CALPUF (US-EPA) ili SCIPUFF (US-DOD).
SPRAY simulira disperziju atmosferskih emisija kroz stohastično kretanje virtuelnih pseudo čestica u turbulentnom
atmosferskom protoku u složenim prostorima. Simulacije može izvoditi na različitim nivoima, od regionalnih do
lokalnih razmera, uzimajući u obzir ono što je već razvijeno. (Micro-SPRAY).
____________________
SPRAY je trodimenzionalni model simulacije disperzije zagađujućih materija u atmosferi i može uzeti u obzir promene
strujanja i atmosferske turbulencije u prostoru (heterogeni uslovi) i vremenu (ne-statični uslovi). Može ponovo
izgraditi polja koncentracije iz tačkovnih izvora, linearnih izvora ili izvora površine ili zapremine.
Zagađujuće materije simuliraju "virtuelne čestice”, čiji je pokret u trodimenzionalnoj oblasti definisan lokalnim vetrom,
a čija se disperzija dobija fluktuacijom slučajne brzine, koja je rezultat stohastičkih diferencijalnih jednačina, koje
rekreiraju karakteristike lokalne atmosferske turbulencije. Na taj način, različiti delovi emitovanog isparenja (sic.)
direktno su vođeni različitim atmosferskim uslovima, u zavisnosti od mesta i vremena na kome se nalazi svaka virtuelna
čestica. Ovaj metod omogućava stvarnije simulacije u uslovima koji su teži od onih koje se smatraju tradicionalnim
modelima (mirni vetrovi, temperaturna inverzija sa nadmorskom visinom, udari usled kompleksne topografije i
disperzija u područjima sa teškim prostornim prekidima kao što su "kopno-more" ili " grad-priroda").
Čestice linearno interpoliraju vrednost vetra u tački x, y, z gde se pronalaze pomoću vrednosti tih matrica. Moguće je
simulirati ne-statične uslove kada linearno interpoliraju vremenom vrednost između dve sljedeće matrice.
Turbulentno kretanje čestica opisuje se integrisanjem na Kartuzijanskim osama x, y, z, 3 Langevinove jednačina za

komponente brzine prema sledećim opcionim konturama:
- Linearne jednačine kombinovane sa funkcijom slučajne sile, koja odgovara trodimenzionalnoj ne-Gausovoj
verovatnoći distribucije prema realizaciji Tomsonovog141 (1984) dijagrama. Takođe se uzimaju u obzir
jednostavnije šeme rada (diferencijalne jednačine) kako bi se suočili sa većim problemima.
- Nelinearne jednačine sa Gausovom silom prema Tomsonovom142 dijagram (1987). Opis ne-Gausovih
dijagrama vertikalne turbulencije se takođe uzimaju u obzir bi-Gausov Gram-Charlier distribucija trećeg i
četvrtog reda. Iznad nivoa graničnog sloja, turbulentni deo kretanja čestica može se opciono dobiti
integrisanjem stohastičkih jednačina premeštanja.
Polja turbulencije se mogu “naslediti” od SWIFT proračuna, ili se mogul preračunati pomoću SPRAY-a, prema internoj
generacionoj šemi polja turbulencije, izgrađenih kroz vertikalne profile dobijene na sličan način, s obzirom na
karakteristike oblasti. Varijable na skali površinskog sloja (brzina frikcije u*, Monin Obukhov dužina i vertikalna
konvektivna skala brzine w*), kao i visina gornje granice hmix, su proračunate na bazi ulaznih podataka za svaku tačku
referentne mreže, zahvaljujući meteorološkom pre (Paine143, 1987) (sic.). Nakon toga, vertikalni profili turbulentnih
varijabli potrebni za simulaciju generišu se iz odnosa u zavisnosti od atmosferske stabilnosti (Hanna144, 1982).
Preterana visina panaha se izračunava korišćenjem Anfosijevog metoda (Anfossi145, 1985), koja može uzeti u obzir
vertikalne i horizontalne fluktuacije vetra i atmosfersku stabilnost zahvaljujući trodimenzionalnoj matrici temperature
u mrežama, kao meteorološkim mrežama.
Meteorološki ulazni podaci:
SPRAY ili Micro SPRAY dobijaju upliv u vidu niza privremenih trodimenzionalnih polja vetra, temperature i čak
turbulencije u „meteo“ mreži, u binarnom formatu.
141
Thomson, D. J.: 1984, ‘Random Walk Modelling of Diffusion in InhomogeneousTurbulence’, Quart. J. Roy. Meteorol. Sot. 110,
1107-l 120
142
Thomson, D. J.: 1987, ‘Criteria for the Selection of Stochastic Models of Particle Trajectories in Turbulent Flows’, J. Fluid Mech.
180,529-556.
143
Paine, R.J., 1987. User's Guide to the CTDM Meteorological Preprocessor (METPRO) Program, Agencija za zaštitu životne sredine
EPA/600/8-88/004 (NTIS 8-162102), RTP, NC, 160pp.
144
Hanna, S. R., G. A. Briggs, and R. P. Hosker, 1982. Handbook on Atmospheric Diffusion. DOE/TIC-11223. U. S. Department of
Energy, Oak Ridge, TN.
145
Anfossi, D., Ferrero, E., Brusasca, G., Marzorati, A., and Tinarelli, G.: A simple way of computing buoyant plume rise in lagrangian
stochastic dispersion models, Atmos. Environ., 27(A), 9, 1443– 1451, 1993.
Et Anfossi, D.: Analysis of plume rise data from five TVA steam plants. J. Clim. Appl. Met., 24, 1225–1236, 1985.
Upliv emisija:
Opis emisije: obezbeđeni su različiti tipovi izvora (tačka, linearna i površinska) koja omogućavaju simulaciju dimnjaka
ili ruta. Proračun broja čestica za svaki izvor korisnik izabere, a masu automatski određuje u skladu sa karakteristikama
emisija.
Proizvedeni odliv:
 Binarni zapis čestica koji ukazuje na položaj, masu, izvor porekla i životno vreme svake čestice, snimljeni u
vremenskim periodima koje korisnik izabere.
 Trodimenzionalne matrice koncentracije u mreži koja “prati teren" koje korisnik izabere u prosečnim periodima i
u unapred definisanim intervalima sa metodom brojanja u svakoj mreži, u binarnom zapisu slične strukture kao
kod vjetrova korištenih kod upliva.
 Prenos binarnih zapisa nastalih u redovnim intervalima, koje korisnik izabere, a koristi se za preuzimanje nakon
eventualnih prekida u proračunavanju ili za podelu dugoročnih simulacija u kraćim odeljcima analiziranim
odvojeno.
 Zapisi ASCII informacija o razvoju simulacije.
• Validacija MSS-a
MSS je validiran u nekoliko situacija:
 Industrijska oblast FOS-BERRE. Rezultati su objavljeni u « 9th International Conference on Harmonization within
Atmospheric Dispersion Modeling for Regulatory Purposes - June 2004 “,
 Industrijska oblast Le HAVRE - ROUEN (France). Ovi rezultati su objavljeni u « 13th International Conference on
Harmonization within Atmospheric Dispersion Modeling for Regulatory Purposes – Paris June 2010 “,
 Eksperimentacija u tunelu vetra, zgrada u obliku slova U. Ovi rezultati su objavljeni u P. Kastner-Klein, E. Plate,
and E. Fedorovich, “Gaseous pollutant dispersion around urban-canopy elements: wind –tunnel case studies”,
Int. J. Environment and Pollution, Vol. 8, Nos. 3-6, 1997 i u P. Klein, M. Rau, R. Rockle, and E. J. Plate
“Concentration estimation around point sources located in the vicinity of U-shape buildings”, Air Pollution II,
Vol. 2: Pollution Control and Monitoring, Baldasano et al., Eds., Computational Mechanics Publications, 473-480,
1994
 Eksperimentacija u tunelu vetra, zgrada u obliku slova L. Ovi rezultati su objavljeni u A.G. Robins, R. Hall, I.R.
Cowan, J.G. Bartzis and A. Albergel “Evaluating modelling uncertainty in CFD predictions of building affected
dispersion” International Journal of Environment and Pollution Volume 14, Brojevi 1-6/2000 strane 52-64
 Urbani eksperimenti u pravoj veličini, Oklahoma City “Joint Urban 2003”. Ovi rezultati su objavljeni u K. J.
Allwine and J. E. Flaherty 2006 Joint Urban 2003: Study Overview and Instrument Locations PNNL-15967
pripremljeni za Odeljenje za unutrašnju bezbednost u SAD pod Ugovorom o povezanim uslugama sa Američkim
Ministarstvom energije pod ugovorom DE-AC05-76RL01830
 Urbani eksperimenti u pravoj veličini, articulo AE. Ovi rezultati su objavljeni u D. Anfossi, G. Tinarelli, S. Trini
Castelli, M. Nibart , C. Olry et J. Commanay (2010) “A new Lagrangian particle model for the simulation of dense
gas dispersion” Atmospheric Environment 44 (2010) strane 753-762
Ima koristi od međunarodnog priznanja, a koriste ga INERIS, METEO FRANCE, Ministarstvo odbrane SAD-a, IAEA
(KRSKO)…
Parametrizacija modela i skup podataka
Za modeliranje projekta korišćene su sledeća parametrizacija i skup podataka:

Veličina domena 12km x 9 km x 1000m
topo izvor COPERNICUS - 25m rezolucija
izvor korišćenja zemljišta CCI pokrivač zemlje - 300m rezolucija
Podaci iz srpske meteorološke stanice
Surčin (brzina vetra, smer vetra,
Meteorološki podaci
temperatura, oblak pokrivenost, kiša), satni
podaci u periodu 2012-2016.
horizontalna rezolucija 50m
učestalost preračunavanja koncentracije 3600s

korak emitovanja 10s
nb čestice / korak emitovanja 65
porast isparenja (sic.) da
rešavanje PM-a da
NO/NO2 hemija ne
Pošto nikakva NO/NO2 hemija nije aktivirana (iz razloga vremena CPU proračuna, pravom modelu već treba celih 5 do
7 CPU dana proračunavanja na serveru za proračun od 48 ncoresa), proračun NO2 se smatra veoma konzervativnim146.
Dinamika NO2/NOx se može predstaviti, kao što sledi (izvedeno iz96 ):
146
Kao što je navedeno u “Review of methods for NO to NO2 conversion in plumes at short ranges”, Science Report:
SC030171/SR2, UK Agencija za prirodnu sredinu, novembar 2007
PRILOG 21: MODEL KVALITETA VAZDUHA - EMISIJE PRAŠINE
Faktori emisije za te specifične komunalije/aktivnosti je teško naći i obezbediti. Predlažemo korišćenje faktora Nivoa-
1 iz EMEP (Vodič kroz inventar emisija zagađivača vazduha - 2016) i US EPA.
Pogon CDW-a
Pretpostavke koje se koriste za izračunavanje emisija su: 100 000 tona godišnje CDW-a se isporučuje na
CDW platformu sa 70 000 tona obrađenih godišnje u postrojenju CDW-a, a 30 000 tona godišnje
isporučene se na platformu, ali nisu pogodne za obradu u CDW postrojenjima, pa se odbacuju; odlaze na
inertnu deponiju
CDW postrojenje će raditi ekvivalentu od 50 dana godišnje, 5 dana nedeljno (uz 2 sedmice isključenja
godišnje radi održavanja).
U proseku ovo znači da će postrojenje preraditi 280 tona dnevno (280 000 Kg / dan). Ovaj prosek je
otprilike ekvivalentan tonaži od 1 sata obrade, na osnovu projektovanog propusnog kapaciteta (300 tona
na sat). U najgorem slučaju za emisije, postrojenje može napraviti seriju koja radi 6 sati dnevno (8 sati
minus 2 sata odvojena za čišćenje / osnovno održavanje): zaokruženo na 1500 tona dnevno.
Faktor emisije izračunat je uz pomoć američke EPA (c11s1902.pdf «11.19.2 Obrada zdrobljenog kamena i
prerada mineralnih sirovina»): 0,0369 kg/Mg materijala sve vreme.
Inertna deponija
Emisije iz aktivnosti Inertne deponije izračunate su korišćenjem tabele emisija iz Evropskog programa za
praćenje i evaluaciju EMEP [kat 5.A (izbacivanje čvrstog otpada na zemlju), u 10 puta niži interval
pouzdanosti, koji je prilično veliki). Pošto će operacije deponije primenjivati operativne postupke kao što
su one ili ekvivalenti navedeni u ESIA merama ublažavanja, smatra se niskom vrednošću emisije TSP,
jednaka 0,06 g/Mg.
Površina inertne deponije je 38000 m2, sa godišnjim zalihama od 170000 t.
Pogon IBA
Nivo emisije prašine koji proizlazi iz IBA izračunat je korišćenjem tabele iz EMEP-a [kat 2.A.1 (proizvodnja
cementa), po 1.15 puta nižem intervalu poverenja). Treba napomenuti da izračunate emisije (0,15 lg/Mg)
treba smatrati konzervativnom vrednošću, zbog činjenice da će IBA biti obrađena kroz kontinualnu seriju
dok je još uvek mokra, direktno iz procesa kaljenja u EfW postrojenju.
91 400 tona IBA biće proizvedeno godišnje. Sa raspoloživošću EfW postrojenja, koja iznosi 8200 sati
godišnje (zasnovana na AKM ulaznim podacima koje smo dobili), očekuje se da će IBA proizvodnja biti oko
270 tona dnevno.
PRILOG 22: SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE I
DRUŠTVA
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine i
socijalnom zaštitom
1. Pregled
1.1 Opšta načela
Kao deo Ugovora o JPP (javno-privatnom partnerstvu) potpisanog septembra 2017. godine, između Grada
Beograda, SRBIJA (GB) i privrednog društva specijalne namene “Beo Čista Energija d.o.o.” (BČE) za pružanje
usluge prerade i odlaganja rezidualnog komunalnog otpada, potreban je Sistem upravljanja zaštitom životne
sredine i socijalnom zaštitom (SUZŽSSZ).
SUZŽSSZ predstavlja jedan od najznačajnijih sistema u ovom projektu. Akcionari “BČE d.o.o.”, Suez Groupe Plc.
(SUEZ) i “I- Environment Investments Ltd.” (ITOCHU) su razvili sisteme kontrole kvaliteta i upravljanja zaštitom
zdravlja i bezbednosti i sistem upravljanja zaštitom životne sredine i socijalnom zaštitom.
Uzimajući u obzir da “Suez Groupe Plc.” ima dugu istoriju i aktivnosti u poslovima upravljanja otpadom i
konverzije otpada u energiju širom sveta, i sporazuma da će SUEZ upravljati objektima tokom operativnog i
perioda održavanja, BČE će usvojiti politike SUEZ-a (skupove obaveza, postupke, priručnike i pravila)1.
BČE će organizovati politike, pravila i postupke tokom 3 faze sprovođenja ugovora:

• Projekat i izdavanje dozvole – faza 1;
• Izgradnja – faza 2;
• Rad i održavanje – faza 3
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine i socijalnom zaštitom se primenjuje u fazama 2. i 3. Tokom Faze -1
BČE priprema sve dokumente sistema upravljanja i filozofiju, uključujući SUZŽSSZ.
BČE-ov Plan upravljanja zaštitom životne sredine i socijalnom zaštitom (PUZŽSSZ) na osnovu SUEZ-ove
politike će zavisiti od ISO 14001 opštih zahteva, kako su navedeni u poglavlju 4 ovog standarda2, i Smernica
Međunarodne finansijske korporacije3 i sastojaće se od 9 suštinskih komponenti, kako sledi:
• Politika: videti odeljke 1.2 i 2.1 dole.
• Identifikacija rizika i uticaja: videti odeljak 2.2. dole.
• Programi upravljanja: videti odeljak 2.2 dole.
• Organizacioni kapacitet i nadležnost: videti odeljak 2.8 dole.
• Spremnost za hitne slučajeve i reagovanje;
• Obaveze aktera (videti odeljak 2.6.1 dole).
• Spoljna komunikacija i žalbeni mehanizmi: videti odeljak 2.6.2.
• Tekuće izveštavanje prema pogođenim zajednicama: videti odeljke 4. I
Slika 1: Elementi Sistema upravljanaja zaštitom životne sredine i i 6. dole.

socijalnom zaštitom – ESMS (Međunarodna finansijska korporacija)
Priručnika za sprovođenje SUZŽSSZ.
• Praćenje i pregled: videti odeljke 1.1. i 5. dole.
1.2 Postojeće politike

1.2.1 ITOCHU
ITOCHU Akcionarsko društvo postavlja globalno otopljenje i druge probleme životne sredine kao jednu od
prioritetnih stavki svoje politike upravljanja. Ono veruje u značaj ispunjavanja svojih društvenih odgovornosti
1
Politika SUEZ Grupe je na raspolaganju na veb-sajtu: www.suez.com
2
Nisu svi ISO 14001 zahtevi navedeni gore, pošto su neki od njih uključeni u druga poglavlja Procene uticaja na društvo i životnu sredinu.
3
Priručnik za sprovođenje sistema upravljanja životnom sredinom i društvom, Opšte. Međunarodna finansijska korporacija, novembar 2015. Godine.
putem stalnog unapređivanja održive korporativne vrednosti sa njenim suštinskim poslovanjem, u skladu sa
ITOCHU-ovom Misijom "Posvećeni globalnom dobru," u duhu “Sampo Yoshi” (dobro za kupca, dobro za
prodavca, i dobro za društvo).
Osnovna politika u vezi unapređenja održivosti

Osnovna filozofija: ITOCHU Grupa, vodeći globalno poslovanje u duhu “Sampo Yoshi”, filozofije upravljanja
trgovaca u pokrajini Ōmi, smatra da je obrada globalnih stavki životne sredine i socijalnih stavki jedno od pitanja
najvišeg prioriteta u njihovoj politici upravljanja. Privredno društvo doprinosi realizaciji održivog društva na
osnovu Kodeksa ponašanja ITOCHU Grupe, radi dostizanja ciljeva ITOCHU Grupe.
Filozofija preduzeća: "Posvećeni globalnom dobru."

Smernice za aktivnosti: U pridržavanju gore iznete osnovne filozofije, ITOCHU Grupa napismeno obrazlaže
sledeće smernice za aktivnosti radi unapređenja sopstvene održivosti.
Kao član međunarodne zajednice, ITOCHU pokušava da identifikuje stavke
(1) Identifikacija bitnih stavki i
održivosti koje vode do održivog rasta društva kao i poslovanja i teže
promovisanje poslovanja koja
unapređivanju korporativne vrednosti putem poslovnih aktivnosti privrednog
obrađuju socijalna pitanja.
društva.
ITOCHU nastavlja da obrađuje očekivanja i zahteve društva povećanim
(2) Uspostavljanje uzajamnog obelodanjivanjem informacija i olakšavanjem dvosmernih dijaloga sa
poverenja sa društvom. akterima. Praćenjem tih inicijativa, privredno društvo teži da postane Grupa
od poverenja.
U praćenju poslovnih aktivnosti, ITOCHU poštuje pravni sistem svake zemlje
i međunarodna pravila i teži da spreči pojavu zagađenja životne sredine i /ili
ljudskih prava i pitanja rada koja ugrožavaju naše živote. U dodatku,
privredno društvo razmatra umanjenje, i prilagođavanje na promenu klime,
(3) Jačanje lanaca nabavke i
očuvanje globalnog okruženja, kao što je očuvanje bioraznovrsnosti i
upravljanje poslovnim ulaganjima
ekosistema, i pitanja ljudskih prava.
koje vodi održivom korišćenju
ITOCHU nastoji da shvati status korišćenja prirodnih resursa (kao što su
prirodnih resursa, uzimajući u
vazduh, voda, zemljište, hrana, minerali, fosilna goriva, životinje, biljke i
razmatranje životnu sredinu i
drugo) i uslove za razmatranje ljudskih prava i pitanja rada u poslovanjima
poštovanje ljudskih prava.
u koja privredno društvo ulaže i u lancima nabavke vezanim za proizvode
kojima mi rukujemo. ITOCHU zahteva od svojih poslovnih partnera da
razumeju i sprovedu svoj koncept održivosti, i da teže izgradnji održivog
lanca vrednosti.
ITOCHU sprovodi obrazovanje službenika i aktivnosti podizanja svesnosti
radi produbljivanja svesnosti o rešavanju socijalnih pitanja, pošto se
(4) Obrazovanje i svesnost unapređivanje održivosti oslanja na lični angažman pojedinačnih službenika.
službenika u unapređivanju Svi službenici poštuju domaće i strane zakone i propise, zajedno sa drugim
održivosti. zahtevima na koje smo se pretplatili, i izvršavaju akcione planove svake
organizacije, na osnovu ove politike. Putem ovog pristupa, ITOCHU teži da
doprinese društvu kroz svoje poslovanje.
1.2.2 “SUEZ”
12.2.1 Mapa puta održivog razvoja 2017. – 2021. godine
U suočavanju sa izazovima promene klime, rasta stanovništva (više od 9 milijardi ljudi do 2030. godine) i rastuće
urbanizacije (više od 70% stanovništva će živeti u gradovima u 2030. godini), sprovođenje održivih rešenja je
postalo od suštinskog značaja za obezbeđenje resursa koji su suštinski za našu budućnost. Takođe je neophodno
osmisliti rešenja i usluge koje će omogućiti razvoj, istovremeno trošeći manje resursa.
Kao ključni igrač koji radi za ekonomski, napredak životne sredine i društva, SUEZ je svoju Mapu puta održivog
razvoja 2017-2021. zasnovao na četiri prioriteta:
• Prioritet br. 1: Biti privredno društvo koje je za saradnju, otvoreno i odgovorno;
• Prioritet br. 2: Biti vođa kružne i niskougljenične ekonomije;
• Prioritet br. 3: Podrška putem konkretnih rešenja za ekološku tranziciju naših klijenata;
• Prioritet br. 4: Doprineti zajedničkom dobru.
Ova nova mapa puta, koja je usvojena od strane Upravnog odbora Suez-a u decembru 2016. godine, i od strane
Suez-ovog Odbora za etiku i održivi razvoj u februaru 2017. godine, obuhvata sve aktivnosti vezane za grupu
širom sveta.
Tokom uspostavljanja još ambicioznijih ciljeva, naročito u vezi zdravlja i bezbednosti službenika, nadoknade
materijala i otpada za energiju, i smanjenja naših emisija gasova staklene bašte, to takođe obrađuje nastajuća
pitanja predlaganjem akcionih planova za bolje odgovore na izazove globalizacije, kao što je poštovanje ljudskih
prava i podržavanje načina rada zasnovanih na saradnji.
Mapa puta od 2017-2021. godine je sačinjena na osnovu široke interne i eksterne konsultacije sa više od 5.000 ljudi
(službenici, akcionari i investitori, javni sektor, privatni sektor, obrazovanje i istraživanje, građansko društvo i
novinari) u 49 zemalja koji su pomogli izgradnji hijerarhije stavki i davanju prioriteta istima, proizvodeći stoga 17
glavnih obaveza.
Budući da smo privredno društvo koje je za saradnju, otvoreno i odgovorno:
• Prioritet br. 1: Biti privredno društvo koje je za saradnju, otvoreno i odgovorno.
▪ Obaveza br. 1. Podsticanje raznolikosti i blagostanja na radnom mestu;

▪ Obaveza br. 2. Postupanje radi obezbeđenja zdravlja i bezbednosti na radnom mestu;
▪ Obaveza br. 3. Negovanje saradnje i partnerskog rada;
▪ Obaveza br. 4. Ovladavanje ulozima vezanim za globalizaciju.
• Prioritet br. 2: Biti vođa kružne i niskougljenične ekonomije.
▪ Obaveza br. 5. Pridržavanje cilja za planetu od 2 stepena ublažavanjem uzroka klimatske promene;
▪ Obaveza br. 6. Prilagođavanje posledicama promene klime za vodu;
▪ Obaveza br. 7. Negovanje saradnje i partnerskog rada;
▪ Obaveza br. 8. Razvijanje klimatski odgovornih modela.
• Prioritet br. 3: Podrška ekološke tranzicije naših klijenata putem konkretnih rešenja.
▪ Obaveza br. 9. Isticanje 100% održivih rešenja;

▪ Obaveza br. 10. Ubrzavanje Digitalne revolucije u rešenjima za vodu i otpad za poljoprivredu,
industriju, gradove i građane;
▪ Obaveza br. 11. Inoviranje radi razvoja decentralizovanih ili modularnih rešenja za planetarne
teritorije;
▪ Obaveza br. 12. Održavanje poverenja jačanjem sredstava za inkluzivnu vladavinu.
• Prioritet br. 4: Doprineti zajedničkom dobru.
▪ Obaveza br. 13. Postupanje za zdravlje životne sredine i zaštitu okeana;

▪ Obaveza br. 14. Unapređivanje bioraznovrsnosti i službi u ekosistemu;
▪ Obaveza br. 15. Unapređenje pristupa osnovnim službama;
▪ Obaveza br. 16. Doprinošenje lokalnom razvoju i teritorijalnoj privlačnosti;
▪ Obaveza br. 17. Jačanje sprovođenja održivog razvoja na Suez-ov način.
12.2.2 Artikulisanje UN Ciljeva održivog razvoja i Suez-ova Mapa puta
Dnevni red UN-a nudi vitalni okvir za privredna društva radi naglašavanja njihove svrhe upućujući na globalnu
ambiciju održivijeg razvoja. SUEZ radi na proceni svog geografskog doprinosa Ciljevima održivog razvoja i
uspostavljanju metode izveštavanja.
Ciljevi Mape puta za 2017-2021. godinu su utvrđeni putem dijaloga sa akterima na osnovu matrice materijalnosti,
analize rizika i mogućnosti i ispitivanja 169 meta (ili pod-ciljeva, uglavnom povezanih sa konkretnim ciframa) i
244 pokazatelja učinka odabranih od strane UN-a. Radi definisanja konkretne mete, kad god je bilo moguće
prednost je data egzogenom pristupu – to znači da su SUEZ-ove klimatske mete u skladu sa naučnim konsenzusom
i uklapaju se u cilj od dva stepena.
SUEZ je takođe odabrao različite nivoe aktivnosti za doprinošenje postizanju Ciljeva održivog razvoja. Zabrinuti
zbog svih Ciljeva održivog razvoja i skoro 70 meta, Grupa pravi razliku između onih za koje ona teži da bude
pokretačka sila, koji su povezani sa njenim ključnim aktivnostima, onih gde je ona posvećena prisvajanju
mogućnosti za socijalnu inovaciju ili razvoj novih usluga, i konačno onih za koje njene aktivnosti imaju samo
posredan uticaj, ali gde ona mora ostati oprezna.
1.2.3 Energoprojekt
Energoprojekt Holding a.d. (EPH) obznanjuje svoju obavezu stalnog unapređivanja poslovanja: upravljanje,
koordinacija i kontrola poslovnih aktivnosti Energoprojekt Sistema i sprovođenje složenih projekata, radi
obezbeđenja da ga njegovi tradicionalni i novi klijenti, poslovni partneri i drugi akteri rangiraju među vrhunskim
svetskim sistemima koji pružaju dizajnerske, konsalting, inženjerske i projekte izgradnje složene infrastrukture u
poljima energije, telekomunikacija, vodosnabdevanja, građevinarstva, industrije, izgradnje, zaštite životne sredine i
informacione tehnologije kao i za druge javne projekte. U tu svrhu, EPH uspostavlja i poboljšava sopstveni
Integrisani sistem upravljanja (ISU) koji uključuje upravljanje kvalitetom (u skladu sa ISO 9001:2015), upravljanje
životnom sredinom (u skladu sa ISO 14001:2015) i upravljanje zdravljem i bezbednošću na radu (u skladu sa
OHSAS 18001:2007).
EPH stavlja svoj Integrisani sistem upravljanja u funkciju stalnog napora da ispuni u potpunosti, efikasno,
delotvorno i pouzdano zahteve, potrebe, očekivanja i klijenata i vlasnika - akcionara, službenika, dobavljača,
poslovnih partnera i šire zajednice i države.
EPH redovno koordiniše sve svoje poslovne aktivnosti sa merodavnim zahtevima zakonodavnih propisa u svim
oblastima poslovanja, zaštite životne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu, uspostavlja programe za zaštitu
životne sredine I zdravlja i bezbednosti na radu i konačno, teži njihovom doslednom sprovođenju.
1.2.4 CNIM
U okviru politike održivog razvoja i njene odgovornosti za životnu sredinu, CNIM Grupa je usvojila preventivni
pristup za uticaj njenih aktivnosti na životnu sredinu, kao što je uradila za sve rizike kojima ona mora upravljati.
Upravljanje životnom sredinom je blisko povezano sa preventivnim merama preduzetim u odnosu na zdravlje i
bezbednost na radu.
Zakonodavni i tehnološki nadzor, obuka, informacije i komunikacija sa njenim službenicima i spoljnim kontaktima
(kupci, dobavljači, podizvođači i nadležni organi) su osnova za politiku kvaliteta, zdravlja, bezbednosti i životne
sredine ove Grupe.
U 2017. godini, deset privrednih društava Grupe je sertifikovano prema ISO 14 001 i /ili ISO 50 001; tako ukupno
19 lokacija uključuje pitanja životne sredine u svoje sisteme upravljanja. Preko hiljadu službenika se tako redovno
obučava u i /ili biva upoznato sa različitim programima trajnog poboljšavanja, koji teže unapređivanju sposobnosti
predviđanja i deluju protiv rizika životne sredine.
Izazovi Grupe uključuju sledeće stavke:

• Smanjenje otpada;
• Smanjenje i pročišćenje emisija u vazduh;
• Održivo korišćenje resursa;
• Doprinos razvoju korišćenja obnovljive energije;
• Smanjenje buke;
• Očuvanje bioraznovrsnosti i zemljišta.
2. Sprovođenje i funkcionisanje
2.1 Politika zaštite životne sredine i socijalne zaštite
BČE ima politiku, ili dokument o obavezivanju u odnosu na delokrug Sistema za upravljanje zaštitom životne
sredine i socijalne zaštite, koju razvija vrhovno rukovodstvo BČE-a, Poslovodni direktori BČE, i koja je potvrđena
putem zvanično ubeležene odluke od strane Upravnog odbora privrednog društva specijalne namene.
- Ova Politika zaštite životne sredine i socijalne zaštite će se definisati u vezi sa svrhom privrednog društva
i podesno njenim društvenim i aspektima životne sredine. Ona daje okvir za ciljeve životne sredine i
uključuje 3 glavne obaveze: usaglašenost sa srpskim, evropskim i propisima Međunarodnih finansijskih
institucija i standardima, naročito u vezi socijalnih aspekata;
- sprečavanje zagađenja;
- zahteva za stalno poboljšanje.
Ova politika se održava ažurnom i saopštava se unutar organizacije svim službenicima, i ostalima koji rade u ime
organizacije, dobavljačima, izvođačima, kupcima i svim ostalim akterima i na raspolaganju je javno,
zainteresovanim stranama. Politika daje okvir za pregled ciljeva i meta. Ona mora biti dokumentovana,
sprovedena i održavana.
Ova politika zaštite životne sredine i socijalne zaštite se uspostavlja neposredno pre početka radova (faza 2).
Ova politika takođe razmatra obaveze iz Plana upravljanja akterima.
Takva politika je na osnovu rada i ambicija sprovednih na nacionalnom nivou od strane BČE-a i viših instanci.
Vrhovno rukovodstvo obraća pažnju na povratne informacije od lokalnih timova radi prilagođavanja politike
kontekstu ako je nužno, time poboljšavajući SUZŽSSZ.
Takve povratne informacije se dostavljaju glavnoj grupi barem jednom godišnje, ili više ako je neophodno, da bi se
politika sinhronizovala, ažurirala ili prilagodila kontekstu Vinče.
2.2 Identifikacija i programi upravljanja aspektima životne sredine

PUZŽSSZ mora identifikovati aspekte životne sredine i povezane uticaje koje BČE može kontrolisati ili uticati na
njih i odrediti one koji su značajni za organizaciju. Namena ovog elementa je da pomogne organizaciji da
identifikuje kako on utiče na životnu sredinu, dodeli prioritet aspektima, i upotrebi SUZŽSSZ za upravljanje,
kontrolu i poboljšanje aspekata. Organizacija mora obezbediti da se značajni aspekti razmatraju u Akcionom planu
za zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu (APZŽSSZ).
Ovaj APZŽSSZ dokument predstavlja tekući i prognozirani uticaj projekta na zaštitu životne sredine i socijalnu
zaštitu, bilo tokom operativne i faze izgradnje. On uključuje 4 glavne teme Životna sredina, Zdravlje i bezbednost
na radu, Rad i zdravlje zajednice, Bezbednost i sigurnost i uključenje manjina i lica sa invaliditetom. Prva verzija
APZŽSSZ je data u Proceni uticaja na životnu sredinu i društvo:
Trebalo bi da se povremeno pregleda, ili u slučaju velike promene u projektu, produžetak ili priroda aktivnosti,
da bi se osiguralo da su svi potencijalni uticaji pažljivo ispitani i uzeti u obzir. U našem slučaju, takav pregled treba
da se dogodi barem jednom godišnje.
APZŽSSZ identifikuje aktivnosti koje treba sprovesti uz planiranje, metod, vrstu procene i odgovornost za svaku
aktivnost. On uključuje specifične aktivnosti i namenske planove (plan smanjenja prašine, plan stabilnosti
deponije, spremnost za hitne slučajeve i plan reagovanja…), što je u potpunosti opisano i napisano pre faze
(izgradnje ili operativne faze) u kojoj se oni dešavaju.
2.3 Uloge i odgovornosti
Detaljni organizacioni organigrami mogu se naći kao Aneksi 2,3 i 4. Dok je opšta raspodela odgovornosti data
dole:
Poslovodni direktori BCE-a – Philippe Thiel je zadužen za aspekte zaštite životne sredine i socijalne zaštite
• Identifikacija resursa i drugih potreba (evolucija sistema upravljanja);
• Preporuke za poboljšanje Sistema za upravljanje zaštitom životne sredine i socijalne zaštite;
• Aktivnosti koje treba sprovesti za ciljeve koji nisu postignuti;
• Predloženi ciljevi i mete/ Pregled Mape puta i obaveza za datu lokaciju;
• Zaključci u vezi značaja, podesnosti i efikasnosti sistema upravljanja.
Direktor za ugovore i Direktor(i) projekta Inžener(i) za sertifikaciju / kvalitet

Malik Kerkar, do datuma stupanja na snagu • Sertifikacija lokacije pogona;
Geert Balcaen, faza izgradnje • Usvaja SUEZ-ove standardne alate za
Marko Milačić, operativna faza inženjera(e) zaštite životne sredine i socijalne
zaštite;
• Odgovoran za primenu SUZŽSSZ lokacije i za • Upravlja internim i eksternim revizijama;
sertifikaciju; • Pokreće preglede upravljanja...
• Definišu Mapu puta lokacije;
• Definišu i prate ciljeve;
• Učestvuju u analizama rizika; Inženjer(i) za zdravlje i bezbednost/ životne
• Sprovode aktivnosti... sredine / socijalni inženjer(i)
• Privilegovani sagovornik rukovodioca;
• Podržava rukovodioca u oživljavanju
Oficir za vezu sa zajednicom SUZŽSSZ -a i sertifikaciji na lokaciji;
* Malik Kerkar, do datuma stupanja na snagu • Daje podršku u vezi regulatornih aspekata
• Ustupljen od strane Projektnog privrednog (usklađenost / pregled ekološke dozvole) i
društva, on će rukovati svim pritužbama analize životne sredine;
primljenim od strane zajednice tokom životnog • Daje ekspertizu o pitanjima životne sredine;
veka projekta. • Obavlja analize rizika.
• Predlaže i prati aktivnosti za poboljšanje...
Logistička podrška SUEZ GRUPE za kvalitet/zdravlje, Tehničko odeljenje SUEZ GRUPE za otpad
bezbednost, zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu Odile Oberti, aktivnosti na deponiji
• Održava i poboljšava standardne alate dostupne on-lajn, Josef Staus, aktivnosti dobijanja energije iz otpada
ugrađujući najbolje svetske prakse za upravljanje zaštitom • Definiše operativne standarde i postupke;
životne sredine i socijalnom zaštitom; • Promoviše najbolje operativne prakse iz SUEZ-ovih aktivnosti;
• Pruža obuku za nove alate; • Pilot pokazatelji učinka.
• Pruža obuku i usmerenje o evoluciji međunarodnih standarda;
• Pruža usmerenje i podršku za revizije.
Detaljnija analiza svih odgovornosti osoblja privrednog društva specijalne namene i podizvođača je razrađena u
detaljnoj Matrici odgovornosti u obliku RACI tabele koja obuhvata sve ključne podprocese SUZŽSSZ-a.
2.4 Sprovođenje tokom faze izgradnje

Tokom faze izgradnje, dok se oslanja na sistem upravljanja ključnih EPC izvođača, Tim za upravljanje projektom
zadužen za nadzor nad svim izvođačima i aktivnostima izgradnje (do kraja Perioda obaveštavanja o
manjkavostima) sprovodi globalni “Plan upravljanja projektom”.
Tim za upravljanje projektom zahteva dva glavna EPC izvođača (CNIM i EPN) za pripremu sledećih ključnih
Planova upravljanja:
- Građevinski plan upravljanja životnom sredinom;

- Građevinski plan za zdravlje i bezbednost;
- Plan za hitne nepredviđene situacije u fazi izgradnje;
- Građevinski plan upravljanja otpadom.
Gornji Planovi upravljanja su ključni za upravljanje zdravljem i bezbednošću i aspektima životne sredine tokom
faze izgradnje i oni se pregledaju, potvrđuju i kontrolišu u smislu njihovog pravilnog sprovođenja na lokaciji od
strane Tima za upravljanje projektom.
2.5 Sprovođenje tokom operativne faze
Mapa puta će se definisati godišnje od strane BČE i Projektnog tima na gradilištu. Pošto su precizno identifikovani
izazovi na gradilištu i očekivanja od Grada i aktera u projektu, ova Mapa puta opisuje glavne ciljeve gradilišta.
Svaki cilj je "SMART” (pametan) što znači da je:

Specifičan: Ciljevi su zadati za Projekat Vinča i odnose se na pogođeni ekosistem i zajednice;
Merljiv: Pokazatelji se koriste za procenu postignuća svakog cilja;
(Attainable) Dostižan: Ciljevi su dostižni i dele ih sve zainteresovane strane;
Realistični: Sredstva (ljudska, materijalna, finansijska ...) su definisana;
Tempiran vremenski: Zaduženo lice i odlaganje će biti definisani za svaki cilj.
Glavni pokazatelji se prate, barem jednom godišnje, i prikazuju se BČE-ovim Poslovodnim direktorima radi
merenja postizanja ciljeva zadatih u Mapi puta gradilišta.
U zavisnosti od pravilnog mapiranja od strane aktera i identifikacije rizika i uticaja projekta, predviđa se da kao deo
njenog “objedinjenog” SUZŽSSZ-a, glavne ose Mape puta gradilišta uključe:
Zaštita zdravlja i bezbednosti naših službenika i podizvođača

(OHSAS 18001).
Obezbeđivanje zdravlja i bezbednosti naših službenika, ali takođe i naših komitenata i podizvođača
jeste glavni izazov, suštinska komponenta našeg poslovanja;
SUEZ tokom više godina sprovodi pristup zdravlju i bezbednosti radi pružanja svih najboljih uslova
rada, ispunjavanja propisanih zahteva i stalnog poboljšanja svog nivoa upravljanja profesionalnim
rizikom,
Ova obaveza se odnosi na sve nivoe privrednog društva i svaki rukovodilac tokom izgradnje i rada
kroz dogovorenu Mapu puta, se obavezuje da poštuje i sprovodi ciljeve SUEZ-a u pogledu bezbednosti.
Garancija kvaliteta usluge i zadovoljstva komitenta

(ISO 9001)
Garancija kvaliteta usluge i zadovoljstva Grada Beograda i onih zajednica za koje se pružaju usluge
upravljanja otpadom i zaštite životne sredine;
Poboljšanje slušanja komitenta radi najboljeg ispunjenja njegovih očekivanja;
Obezbeđenje usklađenosti sa zahtevima komitenta i njegovim poverenjem;
Redovna komunikacija sa svim našim akterima i jačanje lika gradilišta;
Redovno merenje zadovoljstva komitenta.
Očuvanje životne sredine i poboljšanje našeg energetskog učinka

(ISO 14001 et ISO 50001)
Smanjenje naše potrošnje energije. Ciljevi su zadati za 3 godine;

Upravljanje i poboljšanje našeg uticaja na životnu sredinu;
Povećanje udela obnovljivih energija;
Promovisanje bioraznovrsnosti;
SUEZ-ovi planovi obavezivanja za Nacionalnu strategiju za bioraznovrsnost (NSB) su priznati oktobra
2014. godine od strane francuskog Ministarstva za ekologiju, održivi razvoj i energiju. U Francuskoj,
SUEZ razvija specifična partnerstva sa Muzejom istorije prirode, regionalnim parkovima i Ligom za
zaštitu ptica, radi obezbeđenja očuvanja vrsta prisutnih u prirodnom okruženju blizu njihovih objekata.
Predlažemo usvajanje sličnog pristupa za lokaciju Vinče.
Energetski pregled (ISO 50001)
• Da bi se identifikovale glavne stavke potrošnje energije, sprovodi se energetski pregled putem

SUEZ-ovog internog alata specifičnog za aktivnosti dobijanja energije iz otpada.
• Akcioni plan se planira za 2 godine u zavisnosti od neophodnih ulaganja i potencijalnih ušteda
energije.
• U zavisnosti od analize, definišu se značajni pokazatelji energetskog učinka (npr. MWh / tone
spaljenog otpada ili proizvedena para).
• Ti pokazatelji se ažuriraju i analiziraju kvartalno od strane Suez-ovog Tima za energiju (logistika
tehničkog odeljenja).
• Sva odstupanja u potrošnji energije se analiziraju i u slučaju otkrivenog odstupanja uspostavlja se
akcioni plan.
Analiza životne sredine (ISO 14001 verzija 2015)
Da bi se identifikovali glavni značajni uticaji na životnu sredinu, sprovodi se analiza životne sredine
putem Suez-ovog internog alata specifičnog za Jedinicu ponovnog iskorišćenja energije i aktivnosti
deponije.
Ti uticaji zatim čine mogućim definisanje bilo nekog Akcionog plana za poboljšanje ili uspostavljanje
redovnog praćenja.
Pregled industrijskih i rizika po životnu sredinu

Da bi se kontrolisali industrijski i rizici životne sredine, gradilište preduzima da sprovede barem 4
pregleda rizika/godišnje korišćenjem metoda popisivanja i praćenja na nacionalnom nivou.
Kupovina, odabir i procena dobavljača

Da bi se obezbedilo da naši dobavljači ispunjavaju naše zahteve u pogledu kvaliteta, bezbednosti, životne
sredine i energije, SUEZ-ova mreža za kupovinu koristi analitičke koordinatne mreže.
Redovno se obavljaju strateške procene prodavca.
Poboljšati operativnu izuzetnost i pokrenuti pristup “Lean menadžmenta”

(ISO 9001)
Promovisati pristup od dna ka vrhu;

Racionalizovati održavanje i poboljšati tehničke performanse objekata (parni kotao, turbina, mašinsko
postrojenje na biogas, obrada građevinskog i otpada od rušenja objekata, postrojenje za preradu procedne
vode) sprovođenjem UEO (Ukupna efikasnost opreme) strategije upravljanja.
Razvoj veština naših službenika (ISO 9001)
Kontinuirano obučavanje naših službenika radi reagovanja na tehnološke i regulatorne razvoje.
Garantovanje rodne raznovrsnosti (ISO 9001).
Negovanje raznovrsnosti i naročito rodne raznovrsnosti, garancija ravnoteže i rasta;

Jačanje poverenja službenika, naročito putem transparentne i bitne komunikacije;
Jačanje dijaloga i socijalne fluidnosti.
2.6 Upravljanje socijalnom zaštitom tokom celog veka projekta
Dok će se SUZŽSSZ razlikovati između faza izgradnje i faze funkcionisanja radi dostizanja značaja i najveće
efikasnosti za zdravlje i bezbednost, zbog izazova životne sredine i aktera specifičnih za svaku fazu, delom
socijalne zaštite SUZŽSSZ-a se upravlja na kontinuiran način uz nadzor na nivou najvišeg rukovodstva BČE-a
(Odbor poslovodnih direktora) duž celog veka projekta od Faze dizajniranja i izdavanja dozvole do Izgradnje,
funkcionisanja i vraćanja Gradu Beogradu.
Sledeći odeljci pružaju pristup visokog nivoa o tome šta je sprovedeno na BČE nivou korišćenjem SUEZ-ove
politike, postupaka i alata u odnosu na angažovanje aktera i mehanizam pritužbe.
2.6.1 Angažovanje aktera
Dijalog aktera deluje kao strateški kompas za SUEZ i predstavlja sastavni deo njegovog korporativnog
upravljanja. Ovaj prioritet je uključen u Politiku održivog razvoja 2012-2016. godine kroz obavezu 10
"Raditi zajedno na rešenjima i voditi otvoren dijalog sa našim akterima".
SUEZ ima sistematski pristup angažovanju aktera i namerava da održi konstruktivan odnos sa akterima.
Grupa promoviše poboljšan učinak njenih klijenata za zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu putem
efikasnog angažmana sa akterima. SUEZ je posvećen sprovođenju podesnih aktivnosti angažmana sa
pogođenim zajednicama tokom celog veka trajanja projekta.
Obelodanjivanje
Javno Obelodanjivanje
mehanizma
Konsultovanje ESIA obelodanjivanje Razvoj veb-sajta plana rada i Rad
pritužbi i CSR
ESIA-e zapošljavanja
plana
Radi davanja podrške podružnicama, SUEZ je tokom više godina razradio metod planiranja dijaloga i
koordinacije u obliku "pribora za aktere" softverske aplikacije i namenskih modula obuke za njihove
rukovodioce.
Dok analiziraju lokalni kontekst, alat navodi rukovodioce da identifikuju prioritetne teme i kritične
aktere koji treba da se angažuju u saradnji sa svim odeljenjima i funkcijama komunalnog preduzeća.
Organizovan je u 6-koraka: 1/ identifikovanje aktera; 2/ analiziranje konteksta i spoljnih percepcija; 3/
identifikovanje i rangiranje stavki; 4/ mapiranje aktera u skladu sa tim specifičnim stavkama; 5/
izgradnja akcionih planova; 6/ obezbeđivanje praćenja i izveštavanja. Ključni rezultati pribora uključuju
bolje razumevanje i koordinaciju između odeljenja, čvršću argumentaciju radi informisanja aktera i bolji
povraćaj na uloženo za napore u komunikaciji i programe korporativne društvene odgovornosti.
Ove alate sprovodi projektno privredno društvo radi upravljanja očekivanjima aktera i obezbeđivanja
lokalne prihvatljivosti operacija.
2.6.2 Mehanizam pritužbe
BČE sprovodi strukturisani pristup pritužbama na upravljanje i obezbeđuje pristup takvom postupku
svim pogođenim akterima i zajednicama.
Akteri koji su voljni da ulože pritužbu mogu upotrebiti on-lajn obrasce date na BČE-ovom veb-sajtu
projekta ali takođe i u namensko poštansko sanduče u glavnim kancelarijama.
BČE prihvata sve komentare i pritužbe na projekat i obrađuje ih u sledećem vremenskom okviru:
- Pisana potvrda prijema pritužbe u roku od 5 radnih dana od podnošenja;

- Predloženo rešenje u roku od 30 dana od prijema pritužbe.
Oficir za vezu sa zajednicom, određen od strane projektnog privrednog društva, će rukovati svim
pritužbama primljenim od strane zajednice tokom veka trajanja projekta.
BČE odgovara bilo usmeno ili napismeno u skladu sa prioritetnim metodom komunikacije navedenim od
strane žalioca, ako su dati njegovi/njeni kontakt detalji.
Pojedinci koji podnesu svoje komentare ili pritužbe, imaju pravo da traže da se njihovo ime čuva kao
poverljivo. U sva vremena, žalioci su takođe sposobni da traže pravni lek u skladu sa zakonima i
propisima.
BCE vodi Dnevnik pritužbi za sve pritužbe.
2.7 Dokumentacija
SUZŽSSZ treba da bude bilo u elektronskom ili štampanom obliku, i mora se kontrolisati radi obezbeđivanja da se
tekuće verzije odobre pre distribucije, i da se zastarele verzije uklone iz sistema. Izmene verzija su identifikovane,
da su tekuće verzije na raspolaganju na mestima korišćenja, da su čitljive, da se mogu identifikovati, i da su
zastarele verzije tako i označene, da se izbegne nenamensko korišćenje.
Očekuje se da beleške, koje su stvorene da se proceni usklađenost i učinak SUZŽSSZ-a, postoje i da se održavaju;
beleške treba da se mogu identifikovati, da se mogu pronaći, bezbedno uskladištene i čitljive, zadržane kako je
primereno i sledljive.
2.8 Upravljanje izvođačima i odgovornost

U vezi izvođača, BČE treba da uspostavi postupke vezane za značajne aspekte zakonskih i drugih zahteva, za robu
i usluge koje on koristi, i da saopšti značajne elemente tih postupaka dobavljačima i izvođačima. BČE-ova
SUZŽSSZ takođe mora pravilno proveriti da li su sva SUZŽSSZ načela i APZŽSSZ aktivnosti pravilno shvaćeni i
prevedeni u akciju od strane izvođača.
3. Kontrola i korektivne aktivnosti

1.1 Praćenje
Da bi se pravilno upravljalo Akcionim planom za društvo i životnu sredinu, moraju se obaviti merenja njegovog
učinka radi obezbeđenja podataka za akciju. Relativni planovi opisuju kako BČE prati i meri sprovođenje
aktivnosti i efikasnost operacija. Ta merenja se odnose na operacije koje mogu imati značajan uticaj, za praćenje
učinka prema BČE ciljevima za životnu sredinu, i za praćenje usklađenosti sa zakonskim i drugim zahtevima.
Mora biti odabrana vrsta praćenja da bi se tačno i efikasno procenila podesnost za odgovarajući zahtev i da bude
srazmerna (u pogledu resursa i vremena) značaju rizika akcije/prakse.
Ovo praćenje uključuje sve aktivnosti APZŽSSZ-a, i praćenje odeljaka životne sredine (vidi poglavlje I.1.3 za
potpuni opis plana praćenja), kao i efikasnost mehanizma pritužbe. Aktivnosti pokrenute putem Procene profila
rizika/Dugoročnog plana za sprovođenje su odgovornost Grada Beograda: BČE-ova SUZŽSSZ treba da prati
upotpunjenje tih aktivnosti, bez bilo koje direktne intervencije u njihovom dostizanju.
1.2 Izveštaji
Izveštaji predstavljaju sastavljanje i tumačenje kvantitativnih ili kvalitativnih podataka, napravljeni od stane
internog tima ili eksternog konsultanta, da procene ako je neki zahtev (pravni, ili tipa Program praćenja i
upravljanja životnom sredinom) ispunjen. Oni se načelno obavljaju tokom nekog značajnog perioda (mesečno,
dvogodišnje ili godišnje), ali mogu takođe biti ‘trenutni’ izveštaj u slučaju sistema za automatsko praćenje. Spisak i
učestalost takvih izveštaja će se definisati u SUZŽSSZ-u.
1.3 Interne i eksterne revizije

1.3.1 Interna revizija
Interne revizije su nužne za procenu da li je SUZŽSSZ pravilno sprovedena i održavana. Svrha tih revizija je da
odrede da li je operativna realnost u skladu sa zahtevima neke specifične aktivnosti/prakse APZŽSSZ-a (tematska
interna revizija), ili da proceni da li je SUZŽSSZ pravilno sprovedena i održavana (opšta interna revizija).
U slučaju neke revizije koja se tiče specifične aktivnosti/prakse, interne revizije se mogu dogoditi u mnogo
različitih formata (kratka inspekcija, pregled, kontrolna lista, potpuna revizija sa namenskim timom…): vrsta
revizije mora biti navedena u opisu aktivnosti/prakse u APZŽSSZ, ali se ako je neophodno, može prilagoditi.
Revizori moraju biti odabrani, takvi da to obezbeđuje objektivnost i nepristrasnost procesa revizije. Oni načelno
pripadaju Timu za kvalitet ali mogu takođe biti postavljeni na osnovu njihovog opšteg znanja/ekspertize u
specifičnoj temi.
1.3.2 Eksterna revizija

Eksterne revizije su dopune internih revizija, i sredstvo da se stigne do istog cilja, određivanja da li je sistem
usklađen sa zahtevom neke specifične aktivnosti/prakse SUZŽSSZ-a ili da li je SUZŽSSZ pravilno sprovedena i
održavana:
o u slučaju nedostatka specifične nadležnosti u internom timu BČE;
o ako bi ta tema životne sredine imala koristi od spoljašnje tačke gledišta, kao garancije poštenja;
o ako revizija mora biti priznata putem nekog eksternog standarda koji primorava na takvu
eksternu reviziju (sistem ugljenične akreditacije, ISO reference…)
Eksternu reviziju obavljaju Suez-ovi međunarodni stručnjaci.
1.4 Neusklađenost, korektivne i preventivne aktivnosti

Neusklađenost je situacija gde stvarno stanje nije u skladu sa planiranim stanjem (na primer neki službenik ne
poštuje proceduru, neusklađenost sa propisima, ili neki incident). Neusklađenost se može identifikovati putem
revizija, praćenja i merenja, i komunikacija. Namena joj je korekcija grešaka u sistemu obradom korenitih uzroka,
pre nego samo popravljanje trenutnog incidenta.
Osobe zadužene za primenu SUZŽSSZ-a (Stručnjak za sistem kvaliteta/ Menadžer kvaliteta) moraju osigurati da
neusklađenosti nisu samo prve obrađene zbog umanjenja uticaja na životnu sredinu ili društvo; već da se odvije
dalja istraga radi određivanja njihovog uzroka, i da se preduzmu aktivnosti da se spreči njihovo ponovno
dešavanje. Preventivne aktivnosti bi onda bile one aktivnosti koje proističu iz neke procene u odnosu na razlog
zbog čega se neusklađenosti dešavaju i preduzimanje aktivnosti da se spreči njihovo ponavljanje.
BČE mora zabeležiti rezultate preduzetih korektivnih aktivnosti i takođe mora pregledati efikasnost preduzetih
aktivnosti.
4. Izveštavanje
BČE treba da odredi odgovarajuće postupke izveštavanja, imajući na umu sledeće obaveze:
- Izveštavanje je obavezno, i treba da se s njime postupa kao sa zajedničkom dokumentacijom, sa istim

očekivanjem za identifikaciju, način izlaganja i sledljivost;
- Izveštavanje se mora obaviti na odgovarajućem nivou i u odgovarajućem formatu radi pravovremenog

davanja pravog odgovora/aktivnosti;
- Celokupno izveštavanje treba da bude konsolidovano/sažeto na nivou Stručnjaka za sistem kvaliteta

/Menadžera kvaliteta radi osiguranja da SUZŽSSZ može razmotriti sve podatke/uticaj/incident/napomene
širim pristupom. To sačinjava globalno SUZŽSSZ izveštavanje, sa odgovarajućom učestalošću izdanja.
5. Pregled upravljanja
Vrhovno rukovodstvo pregleda SUZŽSSZ radi obezbeđenja da ona funkcioniše kako je planirano, i da je podesna,
odgovarajuća i efikasna. To će učiniti ispitivanjem različitih dokumenata proizvedenih za procenu efikasnosti
SUZŽSSZ-a (rezultati interne i eksterne revizije; eksterna komunikacija; učinak u zaštiti životne sredine; status
ciljeva i meta; status korektivnih i preventivnih aktivnosti; praćenje aktivnosti iz prethodnih pregleda upravljanja; i
promena uslova ili situacija) i takođe će razmotriti – i moguće odobriti – preporuke za poboljšanje.
Pregled upravljanja, kao i druge aktivnosti upravljanja vezane za SUZŽSSZ se u potpunosti dokumentuju.
ULAZNI PODACI ISHOD
• Istaknute tačke; • Identifikacija resursa i drugih potreba (evolucija

• Promene internih i eksternih stavki, Analiza rizika, potreba i sistema upravljanja);
očekivanja aktera, rizici i mogućnosti;
• Interne i eksterne revizije Bilansa stanja; • Preporuke za poboljšanje ESMS-a;
• Procena zakonskih i drugih zahteva;
• Informacije o akterima i interna komunikacija; • Aktivnosti koje treba sprovesti za ciljeve koji nisu
• Bilans stanja učinka na lokaciji: životna sredina, energija, postignuti;
zdravlje/bezbednost, kvalitet/zadovoljstvo komitenta;
• Izveštaj o napretku po Mapi puta lokacije, ciljevi i • Predloženi ciljevi i mete / Pregled Mape puta
pokazatelji; lokacije i obaveza;
• Rezultati učešća / konsultacija (OHSAS 18001);
• Procesi izvršenja usluga i usklađenost (ISO 9001); • Zaključci u vezi značaja, podesnosti i efikasnosti
sistema upravljanja;
• Neusklađenosti iz Bilansa stanja, korektivne i preventivne
aktivnosti;
• Efikasnost aktivnosti u suočavanju sa rizicima i
• Učinak eksternih pružalaca usluga (ISO 9001);
mogućnostima;
• Aktivnosti praćenja pregledane iz prethodnih smerova;
• Efikasnost aktivnosti u suočavanju sa rizicima i
• Podesnost resursa.
mogućnostima;
• Podesnost resursa.
6. Komunikacija
SUZŽSSZ dostavlja vredne informacije o strategiji komunikacije. Ova strategija će identifikovati različite aktere
(putem Strategije zaštite životne sredine) i način na koji BČE komunicira sa njima, pošto identifikacija i
upravljanje uticajima koji na njih potencijalno utiču doprinosi izgradnji poverenja, verodostojnosti i lokalne
podrške. Angažman sa tim akterima takođe pruža mogućnost da se istaknu pozitivni aspekti prisustva i aktivnosti
BČE-a.
Ovaj plan komunikacije uključuje, ali se ne ograničava na, neki mehanizam pritužbe (vidi odeljak 2.6.2 gore). On
takođe definiše način (novine, oglasnu tablu, zvanične putanje grada, internet veb-sajt, drugi mediji…), sadržaj i
periodičnost komunikacija:
- Interni, prema osoblju i izvođačima,
- Eksterni prema;
o Zvaničnim akterima, kao deo regulisanih obaveza, Ugovora o JPP ili drugih obaveza;
o Pogođenim zajednicama, obaveštavajući ih o tome da to što BČE čini predstavlja kritičan
element za izgradnju i održavanje dobrog odnosa;
o Javnosti.
Učestalost komunikacija je srazmerna razmeri zabrinutosti aktera, ali treba da bude barem jednom godišnje. Može
varirati saglasno fazi (faza izgradnje možda treba češću komunikaciju sa pogođenim zajednicama, na primer). Ako
se aktivnosti privrednog društva promene ili se pojave novi rizici po zaštitu životne sredine i socijalnu zaštitu,
neophodno je kontaktirati aktere van redovnog rasporeda, radi diskutovanja o tim promenama.
ANEKS 1
Mapa puta održivog razvoja2017-2021. godine: 4 prioriteta – 17 obaveza
17 pobaveza: U odnosu na evoluciju resursa
1. Promovisanje raznovrsnosti i dobrobiti na poslu;
2. Raditi zajedno radi osiguranja zaštite zdravlja i bezbednosti na radu;
3. Ohrabriti načine rada na osnovu saradnje i one zasnovane na partnerstvu;
4. Obraditi pitanja vezana za globalizaciju;
5. Pratiti cilj od „2°C“ slabljenjem uzroka promene klime;
6. Prilagoditi se posledicama promene klime za vodu;
7. Ohrabriti ponovno iskorišćavanje materijala i njihovu ponovnu upotrebu;
8. Razviti klimatski odgovorne modele;
9. Predložiti 100% održiva rešenja;
10. Ubrzati digitalnu revoluciju u rešenjima za vodu i otpad u poljoprivredi, industriji, gradovima i kod građana;
11. Inovirati za razvoj decentralizovanih ili modularnih rešenja za regione na planeti;
12. Konsolidovati poverenje na dugi rok, putem prisnijeg dijaloga sa akterima;
13. Preduzeti akcije za zdravlje životne sredine i zaštitu okeana;
14. Promovisati bioraznovrsnost i službe unutar ekosistema;
15. Olakšati pristup osnovnim službama;
16. Dati doprinos lokalnom razvoju i privlačnosti regiona;
17. Staviti akcenat na održivi razvoj na „SUEZ WAY“ (SUEZ način).
4 prioriteta: Centralni krug:

Prioritet br. 1: Biti kolaborativno, otvoreno i odgovorno privredno društvo;
Prioritet br.2: Biti vođa u kružnoj i niskougljeničnoj privredi;
Prioritet br.3: Podržati ekološku tranziciju naših klijenata konkretnim rešenjima;
Prioritet br.4: Doprineti zajedničkom dobr
ANEKS 2
BČE – Organigram operativne faze
Poslovodni direktori(3)
Izvršni asistent Asistenti (3)
Direktor za
Finansijski direktor Direktor za ugovore komunikacije i odnose
sa javnošću
Zamenik finansijskog
direktora
Ključni pružaoci doprinosa

Sistemu upravljanja
zaštitom životne sredine i
socijalnom zaštituom
ANEKS 3
BČE – Grafikon Globalnog tima za upravljanje projektom za fazu izvršenja
Grad Beograd/
Beo Cista Energija
Zajmodavac/ IFIS
Direktor projekta Konsultant za

Dizajn i izgradnja odobrenje
Zamenik Direktora Direktor za

Finansiranje, Zamenik Direktora Direktor projekta Konsultant za
projekta za kontrolu kvaliteta
kontrola i nabavka projekta za za inženjering deponiju
deponiju gradilišta
dobijanje energije
iz otpada
Stručnjaci (Aktivnosti
Zamenik direktora
Direktor za ugovore dobijanja energije iz
otpada i deponija) gradilišta
Inženjer za
Kontrola troškova Procesni inženjeri projekat i
garanciju
Direktor nabavke za Administrativni Konsultant za opasan

Elektroinženjeri
lokalne narudžbine asistent gradilišta otpad
Direktor nabavke za Dokumentarna

Inženjeri građevine
LTP opremu kontrola
Inženjer za Direktor za zdravlje, Konsultant za

Planer održavanje prema bezbednost i zaštitu životne procenu uticaja na
skici sredine životnu sredinu/ESIA
Činovnici za zdravlje,
Crtači bezbednost i zaštitu životne BEP konsultant
sredine

Sistemu upravljanja
zaštitom životne sredine i
socijalnom zaštituom
ANEKS 4
BČE - Grafikon Globalnog tima za upravljanje projektom tokom operativne faze
Direktor za Rukovodeći timovi

ugovore
Direktor za kvalitet,
Finansijski i ugovorni Direktor za vezu sa Direktori za ljudske
zdravlje, bezbednost i Direktor nabavke
direktori zajednicom resurse i IT
životnu sredinu
Inženjer životne
sredine
Činovnik za zdravlje i
bezbednost
Direktor za dobijanje
Direktor deponije
energije iz otpada
Viši hemičar za Direktor operacija Direktor održavanja Direktor operacija Direktor za

Direktor operacija Direktor za Inžener
kontrolu rezidualnog dobijanja energije iz za dobijanje energije Procesni inženjeri Administratori prevoza opasnog procedne vode i Direktor održavanja Administratori
deponije bezbednost građevinarstva
zagađenja vazduha otpada iz otpada otpada biogas
Tim za dnevnu i Tim tehničara za Operativni tim za Tim za procedne

CDW Operativni tim Mehaničari Čuvari obezbeđenja
noćnu smenu održavanje deponiju vode i biogas

Sistemu upravljanja zaštitom
životne sredine i socijalnom
zaštituom
PRILOG 23: LOKACIJSKI USLOVI
ОДС ЕПС Дистрибуција
Сектор за планирање и инвестиције Београд
Урбанистички завод Београда
Наш број:, 80.110.-Д.08.02.-72993/2-18, Е-1351- Палмотићева 30

1/2018
Ваш број:350-1971/2017
1351-1/18, 11000 Београд
Београд,
Пппппппп03.05.2018
ПРЕДМЕТ: Технички услови за потребе израде измене Плана детаљне регулације за

Де санитарну депонију „ВИНЧА“, градска општина Гроцка
Поводом захтева предузећа “Урбанистички завод Београда“, наш број 1315-1/18, у

којем се траже технички услови за потребе израде измене Плана детаљне регулације за
санитарну депонију „ВИНЧА“, градска општина Гроцка, обавештавамо вас следеће:
1. ЕНЕРГЕТСКИ ПОДАЦИ ИЗ ЗАХТЕВА:

1.1. Производња електричне енергије:
1.1.1. Термоелектрана –топлана на депонијски отпад (EfW):
Снага која се предаје у ел.мрежу: 32 MW;
1.1.2. Термоелектрана –топлана на депонијски гас (BEP):

Снага која се предаје у ел.мрежу: 3,12 MW;
1.2. Потрошња електричне енергије:

1.2.1.Сопствене потрошње термоелектрана-топлана на депонијски отпад (EfW) и
депонијски гас (BEP):
Инсталисана снага потрошње Pinst=7,7 MW
Једновремена снага потрошње Pjed=3,9 MW
1.2.2. Платформа за третман грађевинског отпада:

1.2.3. Потрошња постојеће депоније, нове депоније и административне

платформе:
1.2.4. Постројење за третман процесних вода:

Страна 1 од 4
1.2.5. Потрошња предпумпне станице:
Инсталисана снага потрошње: Pinst=1,5 MW
Једновремена снага потрошње: Pjed=1,5 MW
2. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ:
За прикључење произведене енергије термоелектране – топлане на депонијски
отпад–EfW (тачка 1.1.1. ових Услова) подносилац захтева је дужан да се обрати
ЕМС д.о.о. ради дефинисања услова прикључења на напонском нивоу 110 kV
2.1. Прикључења на мрежу ОДС ЕПС ДИСТРИБУЦИЈА:
Прикључење потрошње објекта из тачке 1.2.1., 1.2.2., 1.2.3.,и 1.2.4. на
дистрибутивни електроенергетски систем испоручиоца биће на страни напона 35 kV
Начин прикључења:
2.1.1. У оквиру постојећег плаца депоније Винча потребно је изградити нову ТС 35/10 kV
снаге трансформатора 8 MVA. У новој ТС предвидети трансформатор на
отвореном простору а постројење 35 и 10 kV у објекту.
На страни напона 35 kV нова ТС мора да има следећи број ћелија: две доводно-
одводне и једну трансформаторску.
Постројење 10 kV би требало да има 5 изводних ћелија, једну транформаторску,
једну за кућни трансформатор и једну мерну.
2.2.2. За привремено прикључење нове ТС 35/10 kV потребно је као одводну опремити
слободну 35 kV ћелију бр. 5 у ТС 35/10 „Винча“. Од ћелије бр. 5 потребно је
изградити 35 kV вод проводником типа и пресека XHP 49-A 3x 185mm2 и/или AlČ
3x95 mm2 до нове ТС.
Трајно прикључење нове ТС 35/10 kV у оквиру депоније Винча биће у будућој ТС
110/35 kV „Гроцка“ након њене изградње и уклапања у мрежу 35 kV.
2.2.3. За напајање потрошача у оквиру комплекса (тачке из тачке 1.2.1., 1.2.2., 1.2.3.,и
1.2.4.) изградити потребан број ТС10/0,4 kV са потребним бројем
трансформатора према планираној потрошњи.
За напајање ових трансформаторских станица потребно је изградити 4 кабловска
водa 10 kV:
- водна ћелија 1 из које се напаја сопствене потрошње термоелектрана-топлана;
- водна ћелија 2 из које се врши размена ел.енергије са термоелектраном –
топланом на депонијски гас (BEP);
- водна ћелија 3 преко које се напаја потрошња платформе за третман
грађевинског отпада;
- водна ћелија 4 преко које се напаја потрошња депоније (постојеће, нове,
административне зграде) и потрошња постројења за третман отпадних вода;
2.2.4. За напајање потрошача из тачке 1.2.5. (предпумпне станице) потребно је
уградити и опремити као изводну празну ћелију 10 kV у постојећој ТС 35/10 kV
„Винча“. Од новоизграђене ћелије изградити 10 kV кабловски /надземни вод типа
и пресека XHE 49-А 3x(1x150)mm2 ,10 kV или XHE 48/О 3x(1x70)+50mm2, 10 kV.
На локацији објекта предпумпне станице изградити ТС10/0,4 kV са потребним
бројем трансформатора према планираној потрошњи.
2.2.5 Уколико је потребно обезбедити беспрекидно напајање појединачних потрошача
обезбедити посебне уређаје за беспрекидно напајање који се укључују уколико
дође до прекида мрежног напајања. Снагу ових уређаја одредити на основу
технологије постројења и потребне снаге за њихово напајање.
За све електроенергетске објекте ван граница плаца решити имовинско правне
односе дуж траса.
2.3 Место и начин мерења испоручене електричне енергије:
2.3.1. Мерење потрошње елекктричне енергије у новој ТС 35/10 kV на Депонији вршити
на следећи начин:
У мерној 10 kV ћелији уградити три напонска мерна трансформатора за
унутрашњу монтажу 10/ кV/ 0,1/ кV, класe тачности 0,2.
У водним ћелијама у складу са траженим одобреним снагама предвидети:
-Водна ћелија 1: три струјна мерна трансформатора за унутрашњу монтажу
преносног односа 250/5А/А, класe тачности 0,2.
Мерни орман уградити на слободном делу зида унутар трансформаторске
станице.
Од СМТ-а до мерног уређаја извести секундарне струјне везе проводницима
пресека PP-Y 6x2,5mm2 кроз заштитно црево.
Од НМТ-а до мерног уређаја извести секундарне напонске везе проводником
Мерне ормане ишемирати по интерним стандардима ЕПС Дистрибуције. За
водне ћелије 1. и 2. уградити тросистемска вишефункцијска бројила
3*57,7/100V/V; 5A, класе тачности 0,2 за мерење активне енергије и 2 за
мерење реактивне енергије.
За водне ћелије 3. и 4. уградити тросистемска вишефункцијска бројила
3*57,7/100V/V; 5A, класе тачности 0,5 за мерење активне енергије и 3 за
мерење реактивне енергије.
2.3.2. Мерење потрошње електричне енергије за предпумпну станицу вршити у новој
изводној ћелији 10 kV у постојећој ТС 35/10 kV „Винча“ уз уградњу три струјна
мерна трансформатора за унутрашњу монтажу преносног односа 100/5А/А,
класe тачности 0,5.
Користити напонске мерне трансформаторе смештене у мерној ћелији.
Мерни орман уградити на слободном делу зида унутар трансформаторске
станице.
Од СМТ-а до мерног уређаја извести секундарне струјне везе проводницима
Од НМТ-а до мерног уређаја извести секундарне напонске везе проводником
Мерни ормане ишемирати по интерним стандардима ЕПС Дистрибуције. За
мерење потрошње електричне енергије уградити тросистемска вишефункцијско
бројило 3*57,7/100V/V; 5A, класе тачности 0,5 за мерење активне енергије и 3
за мерење реактивне енергије са пратећим модемом.
2.3.3. Сви мерни уређаји морају да буду оверени у референтној лабораторији
овлашћеној од стране Републичке дирекције за мере и драгоцене метале а сва
бројила са пратећим модемима припремљеним за систем даљинског
очитавања морају да буду у складу са документом „Функционални захтеви и
техничке спецификације АМI/МDМ система“, усвојеним од стране Стручног
савета ЕПС, а опрема у складу са одлукама Техничког стручног савета ЕПС
Дистрибуције.
2.3.4. Унутрашњи прикључак извести у складу са Интерним стандардима ЕПС
ДИСТРИБУЦИЈА и са важећим прописима и препорукама из ове области.
2.4. Начин заштите од пренапона, напона корака и додира:
Поставити темељне уземљиваче код свих нових објеката и изградити унутрашњу
електричну инсталацију објекта према максималном оптерећењу. Заштита од
напона корака и додира и заштитна мера од електричног удара треба да буде
усаглашена са важећим прописима и препорукама из ове области и Интерним
стандардима ЕПС ДИСТРИБУЦИЈА.
3. ОСТАЛИ УСЛОВИ:
3.1. За стање постојећих електроенергетских објеката и инсталација потребно је да

се обратите Служби техничке документације ОДС ЕПС ДИСТРИБУЦИЈА,
Београд, Господар Јевремова 28.
3.2. Oви Технички услови важе годину дана од дана издавања.
3.3. Услове за пројектовање и прикључење, као основу за израду пројекта за
грађевинску дозволу или пројекат за извођење, ОДС Електродистрибуција
Београд ће прописати у редовном поступку у обједињеној процедури
„ОДС ЕПС ДИСТРИБУЦИЈА“ д.о.о. - БЕОГРАД

Доставити:
-подносиоцу ахтева ПО ОВЛАШЋЕЊУ ДИРЕКТОРА
- архиви
- НM
мр Небојша Радовановић, дипл. инж. ел
P I] II]/ BII I.l KA C P E I,I.I A
3AIrOl { 3A 3AIr I'r'r{'I'y lII,HpOl ui cprir.IJil
t-lOBI,l ITEO|PAIi, llp l4r:aua Prr6apa 6p. 9l
'l'e-n: r38l
I l/2093-ti02: 2093-803;
<Darc: r38l llnA93-861
iJaBoa 3a 3aulHry npr.rpoAe Cp6raje, Eeorpag. Y.rr. ap l,laaHa Pu6apa 6p. 91, rra ocuony rrraHa
9. llarotta o 3arl-n4ru npHpol(e (.,C,ryx6enH rracnnt( PC",6p. 3612A09,88/2010, 9ll20l0
HCnpaBKa u l4l2Al6) n.r,raua l36.3arosa o ofinireilr yilpanr.loM nocrynKy (..Cnyx<6eura
rrlacHllr( PC"" 6p. l812016), rrocrynajyhu no 3axreBy 6p. 350-197112017 oe I1.3.2018.
lorll4He JYI] YpOasHcrH,{KH 3aBoA Eeorpala H: 6eorpa;1a, Vr. Ila,'rl,ro'r}tlieea, 6p. 30, :a
t{3AaBaH,e ycnoBa 3aulr't{'re npr4poAe 3a H3paAy tr4slreua H Aonytle t|1qna AeraJblre peryraqnje
caHHl'aplte 4enoHrr.ic ,.BHtlrta", r'paAcKa on[r].tHa l-poura, aarl#L-c 3
-.2A18. ro4raue no1
03 6p. 020-610b . Aon()cn
PEIITEIbI'
1. V o6yxraly Pl:iueua H AonyHa fhaua Aera-r,He pcry,,rarlr.rje caHu-rapi{e genoHu.ie,.Bt4rr.ra",

rpaAcKa onturuHa fpoqrca (Aa-,r,e: I l.nall) IreNra 3a[r'luhellrrx nonpyuia 'ra no-ie je
cnpoBcAeH HrM noKpellyT flocTynaK 3auITI4Te, y-rnpfeHlrx eKoJrorrrriH :rra,rajsux nolpy,r-ia
l.r eKoJIotuKux Koprllopa oa l.relyHapoi:'lrror :*rauaja eKo;louKe A.{pe}Ke Peny6-uuxe Cp6ule.
Kao r{rJ eBr4Ae}rlltparrHx npupoArrux 4o6apa" 14:irreue [r /roflyr{e fl.naua ypaLA.tH y cKnaAy
ca crcgehum yc;roBr4lra 3aulrfiTe npHpoi1c:
l) Cne flnarlupaHe ca4pxa.ie lr Ileurpa 3a ynpaBrarbe orflaAon BuHqa

arcrllnHocrr.r
ilpe/lBtr,xeru y rpaHrluaMa [4:uena H nonyHa ll,rana H car-JracHo craHAapAuiua u
n pon tr c r.r M a 3a x 3 r-paru.r,y TaKB t.l x Kot",t ilr e KCa.
2) Cua ilrattcKtl peuett,a y fipocropy 4e(rnuucaru carJ]acHo oflrrrruM 14 TexHr.rrrKo-
lexHoitoullc4N,r ycnoBuMa il Kpurepujynttr;vra o4pe!enuu flpaun.illutiolr o
r<pu'repnjynlr'ti\'{a 3a ogpelluran,e ,rorcarlnje u ypefen e 4e normja orfiaAr{}tx uarepr-ia.la
(^.C.rryx6eurr rracHrix PC", 6p. 5411992) u Ype46om o oAraralby orilaAa na.qeuorrrrje
(..C,ryrii6eHn rJ'tacHl4K PC",6p.9212A10), raro 6n co moryhu rrerarr.reuu yrurlaju
npe4uHlleHrx aKTHBHocrt4 Ira 6llr>lty u laJby oKoJrr4Hy cReJrH ua uajuarsy rvrolyhy
Mepy.
3) Yrepgnru reoro[rKe, xr.rApor-eonotrKe u xnrtporpa$crce oco6uHe lorcauuje y crnaAy
ca 3ax]'eBilMa 3aKOl{CKe peIyIaTHBe.
4) fet|1urrraca'ru HerlocpeAHo y3 nocrojeFry ge nounjy lroBe Kacere 3a caHr4rapHo
ol1raralt)e oTllaAa. Hal(orl qet-a 6tt ce c'r'tloptl-[H ycJrOB], :a cauaqujy nocTojeherrela
4er rorr n ie.
5) 3a HoBe riacere npe/lBnIleru Kot\.{nnerHy BoAoHerpoflycHy u:o.naqrjy. ca
ItOHTpOntlcalllil\1 caK)'niLalberv'l l.I TpeT'MaHOrv npOUe/XHOr (tu,rTpara 14OT'na/lHt4x BOAa.
Kao H cBe IlporlpaTHe nocTynKe 3a pelloBrro npeKpi.rBatl)e oTfiaAa Ht{ep'IrjHilr
rru-rcprrialo\r lr r.r3Atsa.ialLe lacoBa.
6) [Iponrlcarl $opuuparue sace6He noBprruHe 3a cenapal(r-i1, peqnn,ra6urnor orlraAa.
pe3epBrlcaTtt ,rorarlHjy :la KoNlylra,lltH o'rnaA, floceSno u:rgnoju'rH N.{ecTo 3a
peUllKnalK\/ rpafenlrucrcol' oTralIa. noce6uo lloBpu]14He 3a Ae[.{ol-traxcy rcadacror
or'flaAa, r(ao u notsplut4r{e 3a }r3r'paAr+,y npare}rux o6jerara.
7) /-(enorrrajy orpaAlrrt4 cra6luuon ofpallorut sl4ct4He 2 m.
8) <Dopuuparu 3aurHrr re 3eJIeHe no.iacese o4 ;rr6yuacrr4x t4 ApBeHacrr4x ayroxroru.rx
Bpcl'a, y: ynorpeoy Jil4crorraAr{r.{x H qerHHapcKl4x Bpc'r"a, raxo 6t rrojac 6uo y
thyumru,iu uere ror(HHe. Bo4uru paqyna rp!{JruKolr H36opa Rpcra, Aa ro He 6yAy
l.r{Ba3}iBrre (6alpe,v, 6arpel,rart. He r-},rrAotsau. K}rce,lo rpgo, cu6upcrr 6pecr).
/ lJat-u'rultlt"t nojac uopa 6r.rrn rlropl*{paH Ayx( r'paHn[(e [haua, raxo 6N 3aulT]rl.r{o
oKoilrtll-v. o.l :arafen.a racoBuMa. IrpaffiHrroNr. jraxHM $par<r1u.ia;vra o"rnajla n fiyrorvr
('tuf tr l'r:nttp-ie mexanl.t:auilja y'rony eiicrrJroararru.ie ;lcnorrt.tie). Bereraqxja 6u sara1a
ynory fi lll43yertle Saprajelle npeMa oKpyxelby. 3auruluN ncr-iac, KoJrHl{o jc ro
o6.iexlrnrro raclryhe. rpe6a i,,x:lonl{'1.}.1 y nocrojeirS. gr4coKy sereraqnjy.
(r) llpu ua,ropu:a4ttju npocropa'ra c;rreul'r'aj oOjexa'ra, napKririra !r
c-frr.r,rro, rcojr.r cy 1,
rlryrrtrluir.r ,iteltotulie. o6ase:uo oc'raBr{Ts noicilunaqrra cla6ra r{ rpyrre c'r'ada,ra rr
'sc c.lro6oAlje rroBprrfi.lHe 3a1'paBHTH.
-YKj.lonH'rll nx v t'p6attttcrurrKo perxer{,c. f
l0)3a rrpuclynHe cao6paliajHrrue ncKopHc'rurlr rroc'rojehy, nvrr-ry MpelKy. O6e:6egnrra
illlo\oAHt]cl \' Cul{t\4 BpeN{ericKr4t\{ ycJto}Jr{ivta.
I I ,) Pa1,u 'latulure oA lro)riapa, o6.iercr'uua mopa 6uru o6e:5ef eu npuclynH14 nyr 3a
Barpot-acrta Bo3r{ra H nropajy' Lnran4 ogronapajyhy x}tilpili{1'cKy Mper(y. }leonxo;1r-ro je
nplt6anuTn cat'-rlecrtoor llarlre)Kuof oplaHa Ha nire4r,rallcue \,repe 3aLUTure oll noxapa.
l2)r{enoHujv otrpeNlnru o6jerrrrua 3a 'rpe'r'i\rarr (JTflejlrrux Bo,la ].r3 rrerol' r{oivrr;renca
(Jlerfy,te, noc'r1tojen c :a rpe,mrliraBalbe ot.ilaIHHx soSa).
l3)l(olr,-po.ilHcaru IrpHXBar'3ay,r'L,erle Bore ca fioBllurr{Ha rrpeleuleur4x 3a npa[be H
Ie:ltu(lciitqttiv ltp,'raeux Bo3r4ira u xorlrejuepa, Kao rr ca uapKltr.ri'notsprut.lHa. (Jee
Bo,l(t] cc llopa.iy noce6Ho KaHant4caru, crpoBe ct'H Kpo3 Talo;,t(uHK MexaHH,tKe
nc,tric lohe u cetrapa'tolt ylba H 6en:uua.
I 4 ) -vnolpe6-n,e He lexHoJlorrrre fi c:aHrrraprre Bore ce uopa-iy v cr4c.reN,ry 3a
rrpeuuuiranatbo orilarrHHx Eora npeuHc.rHT.H lJo l(BaJn4tel"a Ao3Bo,r,et.ror 3a ynym"laH,e
y perlrnu.leu'r'.
l-5) Pa:uo'rpuru onqrt jc petlilpKyJlilunie olra4uux Bora KoMnreKca Kao rexr{Mr{Ke BoAe.
l6) t{a reflo}til-iH l.ropajy 6uru pa.:4nojeun nylee}r (pera}ba rrprJaBHx r.{ ru4crr4x Bo3l4,ra.
l7)Odaue:rro -ie rtpau,c Bo3r4J'ra u ge:xurllexquja uaxou r,rcloBapa orna/Ir1, Ha &recr),
clilpe!etlotl:fa'rc HaN4etle.'l'er uAIioH rllzlrLa, B()3I4JIo I,ro;re 6lrlu spafierro r{a flapxHLrr.
3[t r.tI.tcTa I]()3u,rta.
I 8) o6e:6c.1r.rlu rre noKpe"i'l{o H rroKperHo ocBer;berbe. a orteparuBrry 30Hy olu]arafba
oc Be1'Ji 141'r.1 y C K.ir ilA), Ca il poil t rct.t i\{ a.
l9) 1'lorllpacl'p),rq')'py, oilHocHo eJreri'r'pHLrHe ra6,rone lpe6a BoAr.rrr4 uoA3eMHo.
20) [iue epoilr,rparre u pa/lor]Hi\{a oulehene rroBprx14ue ,rpe6a /la 6yAy casupaue,
cta6u.it r.i3rlraHe i4 3aT paBJbeHe.
2l)o6ane:no Bprriur-u KoHrpory ornaAa ua.iouu:y.i1,,hc :pauce,e npr4nr4xoM vtrracKa na
Tlcttotlttiy, tloltohy o2lroeapai.vller -vpeltraja 3a N.repctle.lonnrauuje, nocl'a6;lerjor ua
)'na3y y li0l,tflxeKc.
22)lla yxa3)'y KoMn-rreKC carrrrrapHe genouu.ie N.ropa ce o6e:6elrrrn paMrra, rcojl,ornapa
'It\/lJap caMo oit/li1 Ka/{a Ha KoMnreKc )/Jra3c Bo'iHJra, rio.ia cy y $ynrqnjr odaojbarta
'l'exllo"flolrtKor npolleca ,llenouoBa[{,a. I,{cnpeg pa]une <t6are:llo nocraBu'nt .ra6ny o1
rpajuol nrarcpll.jala ca floAauHl'ra o Ha3HB), ,lelloruaje. a;(pecoN,t npegy:eha. paAHhtur
[!pcMerro[4 r.r :adpa*,entri\r n Ao3l]oir,euuu rJpcr.aMa crrraAa.
23)ilporrucitru Aa ce IJaIu4r-r H rlporie,,Iypa 3arBapan]arlenor*rie ]-pari.r crporo y c6naAy ca
o;lpcgSanta Vpelde o ol.[ararLy o-fnaAl na r.Icnorrrje ),rilrJb-y supe{lagair,a AoloKa
naAat3t.ttlctit4x so;1a )1 T'eJro ;1enotru"ie. noge hatba Konl.tLtl.IHe IpoUeArre BoAe ,1
Ilpollyi(erl(a f]poUeca OiXvl\tllpaHla lenonuje. Kilo x o6e:Oefrasarse 3a ltecMeralro
(.ryttrqttorttlcatbe ol4creNta 3a o'rrJrHHtraBrltle, cne AoK 3a'rlr\r rroc.r-o-iy rrg"rpe6a.
2'l )llporrr.rcatH sarBapalt,e iierrouH-ie no Haf nr.uur.lr.r er(olrourKHl,r cr.a'HrapAuMa. Ornaguu
ntalepr'tial ilpeKpHl t.l t43oJtaL{Ho}r.lNr ualepuialutra (cel.r rJltiHe noxe.jbHo .ie
l(optlQlHTrt ti pa3rtrLllt'Ie BerllrarrKe $olr.rie ca BeoN,ra Ber'rnKHM crenerjoj\r
Heripollycl'il,Hrocrtl). Kao 14 pa3nH,u.rro ,1e6eruir.r clojeeuua (nlo4ne) :eure rrpeKo
-ro|a. Fla cauoj noep[It4ttt 3acii/u.lrH TpaBy, a rr:u(oH
ro,,lHHy u!.]tr ABe rrpe/{nHller}t
caAl{,y selrttx 6lr-rnaNa, x<6vtla na u 4paelie ca nJlurrtarvr KopeHoNI u r{a ,iloBoJbt.Io
rle6eJurv c,,rojrBile'1a 3eMr,€ (:a rpai+t,axg q-rro.j 3c\r.'l.c r{e clle 6nrs Taruta ol 20 cv.
llori iron uelrux 6u-n ara rpe6a Aa SyAe oa 60-100 cu). '
25) Ilariorl :ia"rilirparr,a 4enoullje cre Ao rbcnor oAyhlHpatLa oneparep je gpraru p.a
npeAy3Me cge Mepe Koje ce oAr{oce Ha oAp)r{aBarbe. HaA3op. r(oHTpoJry }l nioIIHropHHr
npocropa rcnornl-ie. Kao H ror.Hu.rrLe cacT'aB-,bafr]e u:relrraja u tberoBo peAosno
/1oc'rat-r,,arbc rrar(irelrilroNi opraHy.
"faxofe, o6anesHa jc npnjara HenpaBi{JIuocr}l
y'ruplene KorirlloJror\{ H r\,r(lHnlopx}roM, a rojr 6u iuor.na un'erno ra yrHr{y Ha
iril.r BoTl ry cpe,lHr{y.
26) Wzrpap.rll}{ nocrpo.ierue :a MexaHHLrKo-Suo,noruru 'rperN,lau ornaAa 3a ilpota3Bo/l[L]
ropnra o'r[a.ila. a y3 H,ere 1{3rpajlr{'r]H Kor"enepatr.rBuo noc'rp0.ien"e (noc;'t'pojel*e
'43
xoje caropeBa orilaA H lrpor{3no;1H TonJtoruy H r:reK"lpt4ttuy eueprujy).
27)3tt t{3l.paAthy KorclteparnBrrof nocrpcr.icrra 3a npol,3Bo;lrb-v e.lreKTputrire }t rofilortic
eueprujc ri:r r{orlryuanHor orrraila u /lcnorrr.ricxor laca. rr.fiaHnparH yrpaA*,y H peAoBHo
oAp)r(auan,e olrosapajyhe onpelne (ni,rj6o,r,a Aoclyfiur] Tcx]rHqKa H l<:xHo;IouKa
lrcrrerr'a BAI) v cKragy ca nponucur\,1a.
2ll) Y L1u-n,y cflpeqaBaH,a il cMarLerra euucuie [rrcrrllrx r] onacul4x naarepuja y Ba3Ayx,
cnpoBccln r\'repe 3a cNliiH,errre :arafunarsa Ba3Ayxa H He HCilyur'Iaru :arafyjyhe
lra'repr.rje )'Ba3Ayx y KoJlll,{Hr{r4 uehoj o1 uponucar{}r\ r-pa}u{q}rHX BpeAHocru euucuje
(l-BF,).
29) Pe:epnr.rcall.r clo6oAHe noBprur4r-re 3a uor,vhe npourperre {ryurcqu<iHa;Il{Hx LlerHHa
unH r{3r'i)aArry Hoer4x o(ljexara y $f irtrrr.rju yfipaB.rbar-ba o'ntalloi\t.
30) IlrraHonr getlinrrmcaru Aa. yKo.llr{Ko ce ror(oM paAora uarale ua reoroulKo-
narcorrroJrorilKa AoKyMer{ra HJu.r MHHepaJrorlrKo-rrerpo..nourrce o6.ierre, 3a rcoje ce
nperuoc'raBrba Aa unraj,v cnojcreo irpirpo/1Hor ito6pa. u:urli1au pa/loBa je 4y;rian 4a y
por(y ol1 ocai\,r ;taua o6trBecTLr N,lnHlrcrapc'rBo 3a[r-il.r're ir{HBo'rHe cpeAuHe, Kao H Aa
nFcAy-jMe cBe N,lepe 3a[rTuTe oA ylr]lurTeu,a, ou'relie]i,il i.rir]r rpalle Ao AoracKa
osrattrhcuor Jrr.rrla.
2. Oeo peruer{,e nc oc"no6al1a iloA}rou4olla 3axrena 4a npu6aaN u rpyre yc;roBe, Ao3uore t{

c al-J'r ac ii ()c lu n pe4 uu li e r r e fi tl3 r4'r r{ B r r 14 Lr n po Ir r.rc H N,r a.
3. Unc ycnajan,a ll.nana. ncilpe6no .je o4 ilaeoAa rrpn6aermn Nr,.rru;bcrbe o r{cllyrteHocrn
!,cn08a H3 0Bor pij ure rna.
,1. Yxc'r,rxro rroilHocr4nau 3ax'r'eBa _v por(y oll IBe roAr{He oA .[aHa ,ltocraBJba*,a oBor peue[ba
ue olrro,rnc pa1oile lr aKT'r4ilHocru :a ro-ie je oao peuerLe u3ilalo. Ay)r(arr jc 4a no;1uece
3ax[eB 3a r.r3AaRal+,e rioBol- pctxerba.
i Ilpu u:lrelru rrraHcKe AoKyMeurall,a.je, nor"pe6Ho.je no4Heru HoBH 3axreB.
(,. 'l-arca 3a H3rlaBar+,e oBor Pe ulen a v i.l3r-rocy oa 20.000"00 4unapa je ogpef ena cxra/ly ca
-v
il"[arror\4 2. c'ras ?. la,rxa l. l-lpanu,rtruKa o BHckuu, r Haq]ttry o6pa,ryHa n lranr'rale t'aKce:la
rr3rarraH,e aKra o ycnoBu.\{a 3arurare (..C'rry;n6e rrH rJ'rilcur.rrc PC". 6p. 7312011, 106/2013).
06pa3ro)rcetbe
llanoa 3a 3aLurr{ry npupone Cp6nje npul\4r4o je 4ana, 14.3.2018. roAurre 3axree
:aBelleH iloA 03 6p. 020-(r70ll .lVl1 YpdanrlclurrKrl 3aBOr lieorpa;1a u: BeorpaTla, V,r.
lla"nuroluliesa,6p.30:a u:,xasalbe yclrLrBa 3aurl'r.rre rrpupoAe:lii H3paA)/ H3MeHa r.{ Aorryrrel
I l.;raua.
I-la ocnoay AocraB-fr,erre AoKyMeHrauuje y'repf eno je 4a cy ocHoBHrl lluJbeBn li3paAe

I l"rana:
- crBapaFbe tr,ral{cKor ocrroBa :a ;1c$uuucane jaauor 14rj]'epeca, cauarlrajy nocrojehe ra

l.r:lrpa/lu,v noBe caHfi-raprre AeIouaic .,[3nn.ra". Kao H pear]r3auujy o6.ieriara 3a
TpeTNraH o r rraAa.
,f
,/
- !eq)HrrHCalbe rparleBllltcKttx IIapueJIa y oriBupv riol{yHa,r[r11x soBpllgHa.
- cao6pahajrro u r.rrr(rpaclpyr(ryplro onpeMaHre no4py,rja rr
- yrnp!ueal6e npaBuna ypellen a r.t rpaferua y cKnaAy ca nJranHparjgM KarrauH"rerHMa
H3rpaAr'be, y3 Q''ryBa*e rr yua,,1:e!eH,e c.far{,& iKr-rr]orrre cpcAHrie.
llpetroateua rpal{Llqa fl,raua o6yxaara npocrop y noBpunlr}1 oA oxo I50 ha.
Ilpe4lo;xeue [nal]Hpalle lral{eHe noBprxHHa cy: jaaue KoruryHanr{e norpurnue,

.iarue
caodpaha"lHe noBplul4Fle tl jatue 3e;let{e rroBplur,rHe. flospmuHe 3a Konry}raJr}re Aejrariroc-11,
oAIJocI'lo 3a H3rpaArby 6y11yher L(etl-rpa 3a ynpaB;baHre ornaAoiu y Bmnug,
:ay:urraj1,
npocrop o/r oxo l32ha u o6yxralajy cLregehe (ryrrxqnoHanHe rreJrHr{e:
' noc'ro-iclry aenouuj]' Kol\{yuaJIllor orrrara, xo.ia ce cyKuecuBHo 3arBapa u

calr14 pa:
r uoBy carrfiTapHy genoHujy Kor\,ryrranHor orfiara:
r KorellePa'rrlBIIo noc'rpojer.se 3a flpor43tloArby eneKTpHr.rHe H .rorrJrorlte eueprnie
I'13 KoN'lyl{aJll{or ornaAa u;lenouujcKot raca rojra Hacraje
u: nocrojelre x Hoee
4enonuje Koi\4yHaJlrlor ortta/{a, xoje ce cac'ro.in n3 ABe tfyurqnoma.lrHe
ueJlHHe
Ha oclloBy rcojnx je npe4stllena
$a:ua fi3rpaAn a repr\roeJreKTpalie-rornaHe H
Korelleparl4BlJol noc l pojetta 3a 4o6n-iatse e;re t(rpt4rrHe u/nnu rorr-rrol.He
errepruje r'r: 4enoHl'ticKor taca, ca o'ieKr.{Barroiu roA14rrr}bor\,{ rrpoH3BoA}r,oil.r
HcnopyqeHoi\,r y Mper(y oa ld0 000 MWh;
' nra'xfopMy 3a rpafesuHcttll orflaA ll nocrpojeH,e 3a rperMarr rpalesuncror
o.f ilaila:
. Aenorrnj), HueprHor o.rna]til:
I loPrbY H Aorby n,ra'r$opnay ca o6jenluua 3a rpe'r'Mar{ ornaAHr.rx BoAa 143
rlenor
KOM IrJrer\ c& (,r a rv r-re. noc rpoj eH,e :a n peulr ruhaBa*e
orilaAHlrx aoAa) ,
. 6pauy:
HHrepHe cao6paliajuHqe, KoMyr{arHe cra3e u uu$pacrpyKrypHe
'. fl4creMe;
3ejlefte noBprx t.rlte;
r c,'ro60Alie noBplr.rilHe rtoje ce pe3epBuruy :la ruoryhe flpouHpert,e
(ryrrrcqnorra,r,ax uenHHa Llrtl H3f paA*,y rroBr.rx o6iexara y
$yurLlu-ir.r
yilpaBn,alna o.fnaAoM.
llperra noAarl,Ma u:
IJeHrpanHor per,crpa 3aurHheuux npr.rpoAHHx go6apa u
rloKyi\leHTauu.f e i3aeoAa, y
o6yxnaly 14:lltelta H AorryHa ll,rana HeN,ra 3aurrljheuux po;1pyqja :a
rto.ie je cflpoBercH Hnt{ tloKpeHyr lrocrynaK 3aurlr.rl'e,
er(oJrourc4 :rraua-iusx nogpy.rja u
eKonouKHx I(olll'l,1opa og ruellyuapo.qt{or :ua,ta"ia eKonourKe N,rpeixe
Peny6,rr.lxe Cpduje
yTnpleuux Vperl6ona o exo.iloLuroj lupexH (,.C,ryN6erru rJracHHK pC",
6p. lOZtZOl0), xao r-ln
eBHAeHT't4paH11x rpupoAr.rux go6apa.
Vclonu u3 /xHCflo3HrHBa oBor peueH,a o4peleun cy y cruraAy ca nponncnva roju

pefy-rrHLLryo6:laer 3arurlrre IlpupoAe. I]aroncrcu ocr-roB 3a Aolrotrl()rre peuerLa:
. ilaxon o 3a[Jrr4rH npnpoAe;
. l]axou o 3arrrrr..rr}l )r(HBorHe cpeAHHe (,.cnyx6euH uracHr.rK pc.,, 6p. 13512004,
361200q. 72t2009, 43t20 I I u I 4t20t 6);
o llpasu,rHHr( o rpn-reprajl'nrHNra 3a o4pellunau,e ,rorcaqaje u ypefer+,e
4enor.ru.ia
aI,,x ua.r epr.t"ia,ra (,.C,ry;r<6eHu rracHH l( pC.,, Cp. 54 I I 992);
o'rfi
' YpeAda o oA]IaralLy olltaAa ua 4cnonuje (..C,ryx6el{}.r r;racHl,rr p(J,,, 6p.

92t2At0);
r llaxo, o rrrarr,parby u r,3rpagmu (,.c,ryx6enn rnacHHK pC,,, 6p. 72r200g,
8l12009-ncrrpaBr(a, 6412010_o1_nyria yc.rarrror cy/ta, 24l2Al l, lZ1l2012.
tl2l2013-o,1ryra Vclacnor c1,;a. 5012011-o.r,r) ra Ycrasuol cy/la. 9812013-
C),1,ryria Vclaurror cyla, I 3?,2014 u 145/201-1); '
fenepa;rHr.r yp6aHucrr.r,lr*r rrJrau Eeorpa;1a (..Cny;x6errll nncr r-paAa [ieolpa;1a",
6p. lll20l6;
il-rrarr lurcpiurlre pcr1.'raurr.ie lpalTcurrrcxor noapy''ria cejlurura jerruunuc
-nor(a-ilr{e caMoynpaBc rpag Eeorpa4 (..C,ryxr6eHtr J'tllcr rpaAa 6eorpaga", 6p.
20120t6 u 97l2At6);
l-hau reirepa:rrre pery.nail.rjc rpa!eaurrcror no4pyuja ceALruJra jeguunqe
JloKa,lrre cai\,roynpare rpaA Eeorpa.rl - qelrHt{a XX, oflru'r'rrHe ['poqra,
I1;uu,ryla, 3eesgapa u Rorii,{onau - r{aceJ},a l{zuryfepurqa, Jleuraue, fro,re'{,
Burrua r.r Pur-oner< (..C,ryx6enH ,rucr rpa4a Eeorpale", 6p. 66117).
Ha ocuoey cBera HaBeAeHor, oAJryrrerro je Kao y fHCno3l4r'r.ury oBof pe[rerr,o.
flogHocu;taq 3axreBa .ie oc.rro6oleH oA nrahama raKce y cKnaA), ca qrarroM | 8. 3axoua o

pe n"'6.itrurnrl aylN'rnHrlcrparr4BuilN{ TaKcarua (."Cry;r<6e nt4 rJriicHHK PC", 6p. 4l2AA3"
,i11200.1, 6ri2005" s12a09.5412a09.50i2011.nt2ar2. 83/2015, |2t2015, 50/20t6,61t2017
a I l3t20l7).
Ynyrcrno o ilpaBrroM cpeAcrny: Ilporue oBor pe[teH,a ]\,ro]r(e ce nzlatu'rn Nat6a

N{Httuclapcluy 3aluT'l.r-re }Kuuorrre cpeAuHe y poKy o/l I5 Aa}ra oA 4aua npujet\.ta peue}ba.
)l{al6a ce npe4aje nucNreuo }r-r}rl rr:jau;r,fc )'cNreH() lra 3arrhcrprx IlaBoAy 3a 3a[!lnr)i
rpnpole Cp6uie.
a
o..,
\\-
7{ocrae:r,erro:
- flo,luooroqy 3axreBa
- Apxrlr:u x 2
Република Србија
ГРАД БЕОГРАД
ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА
СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ЗАШТИТУ
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Број: 501.2-56/2018-V-04
20. 04. 2018. године
Београд
27. марта 43-45
Секретаријат за заштиту животне средине Градскe управe града Београда, 27.

марта 43-45, на основу члана 34. Закона о заштити животне средине („Службени
гласник Републике Србије“, бр. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11-Уставни суд и 14/16), чл.
26. и 47. Одлуке о градској управи града Београда („Службени лист града
Београда“, бр. 126/16, 2/17 и 36/17) и члана 136. Закона о општем управном
поступку („Службени гласник РС“, број 18/16), у поступку утврђивања мера и
услова заштите животне средине за потребе израде Измена и допуна Плана
детаљне регулације санитарне депоније „Винча“, Градска општина Гроцка,
решавајући о захтеву носиоца израде плана „Урбанистички завод Београда“,
Палмотићева 30, број 350-1971/2017 од 13. 03. 2014. године, доноси
РЕШЕЊЕ
О УТВРЂИВАЊУ МЕРА И УСЛОВА
ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Јавном урбанистичком предузећу „Урбанистички завод Београда“,

Палмотићева 30, у поступку израде Измена и допуна Плана детаљне регулације
санитарне депоније „Винча“, Градска општина Гроцка, утврђују се мере и
услови заштите животне средине:
1. извршити стратешку процену Измена и допуна Плана детаљне регулације
санитарне депоније „Винча“ на животну средину; стратешком проценом
нарочито обухватити:
− кратак преглед измена и допуна концепта Центра за управљање отпадом
у Винчи, циљева измена и допуна и њихов однос према Локалном плану
управљања отпадом на територији Београда 2011-2020 („Службени лист
града Београда“, број 28/11),
− преглед постојећег стања и квалитета чинилаца животне средине,
евентуалне нове податке у односу на стање евидентирано у Извештају о
стратешкој процени утицаја Плана који је предмет измене, као и детаљни
приказ активних клизишта на чеоном делу у оквиру тела постојеће
депоније,
− испуњеност услова и критеријума, у погледу локације и техничко-
технолошких услова за рад постројења за производњу електричне и
топлотне енергије спаљивањем отпада и депонијског гаса, дефинисаних
Уредбом о одлагању отпада на депоније („Службени гласник РС“, број
92/10) и Уредбом о врстама отпада за које се врши термички третман,
условима и критеријумима за одређивање локације, техничким и
технолошким условима за пројектовање, изградњу, опремање и рад
постројења за термички третман отпада, поступању са остатком након
спаљивања („Службени гласник РС“, бр. 102/10 и 50/12),
− могуће значајне утицаје нових планских решења, а пре свега:
когенеративног постројења за производњу електричне и топлотне енергије
1/9
спаљивањем отпада и депонијског гаса, са посебним освртом на
очекивани/договорени квалитет/састав отпада, односно могућност
одабране технологије да задовољи прописане стандарде заштите
животне средине, без претходне сепарације рециклабилног отпада;
2. обавезна је санација и рекултивације постојеће депоније, а нарочито:
− приоритетна санација постојећих клизишта, у циљу заустављања даљег
клижења депонованог отпада,
− постављање биотрнова за прикупљање депонијског гаса из тела депоније,
− прекривање постојећег тела депоније водонетропусним материјалом
(геотекстил или сл) и постављање дренажног слоја за атмосферске воде
и рекултивирајућег завршног земљаног слоја, у циљу онемогућавања
инфилтрације атмосферских вода кроз депоновани отпад, односно
смањења количине процедних вода из депоније,
− озелењавање, односно сејање/садња одговарајућих биљних врста (трава
или сл) ради везивања завршног земљаног слоја и спречавања
развејавања истог,
− изградња система за прихват и одвођење процедних вода са тела
депоније до постројења за пречишћавање;
санацију и рекултивацију депоније извршити на основу Пројекта санације и
рекултивације, на који је прибављена сагласност надлежног министарства;
3. обезбедити спречавање, односно смањење утицаја Центра за управљање
отпадом у Винчи, на чиниоце животне средине, као и непосредну околину, а
нарочито:
3.1. заштиту вода и земљишта (подразумева):
− одвојено прикупљање условно чистих вода (атмосферских вода са
кровова објеката, слободних површина, површине рекултивисаног тела
депоније и др) и запрљаних вода (санитарних, процедних – из постојећег
тела депоније, нове депоније и бункера, технолошких, зауљених вода са
саобраћајних и манипулативних површина и др),
− изградњу постројења за пречишћавање процедних отпадних вода са тела
депоније и санитарних отпадних вода из објеката Центра за управљање
отпадом, до граничних вредности прописаних за упуштање отпадних вода
у одабрани реципијент (Ошљански поток, односно реку Дунав),
дефинисаних Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих
материја у воде и роковима за њихово достизање („Службени гласник
РС“, бр. 67/11, 48/12 и 1/16), или до нивоа који омогућава поновно
коришћење пречишћене отпадне воде као техничке воде у постројењу за
сагоревање,
− систем за пречишћавање отпадне воде из процеса пречишћавања
отпадних гасова насталих у когенеративном постројењу до граничних
вредности прописаних Уредбом о врстама отпада за које се врши
термички третман, условима и критеријумима за одређивање локације,
техничким и технолошким условима за пројектовање, изградњу,
опремање и рад постројења за термички третман отпада, поступању са
остатком након спаљивања („Службени гласник РС“, бр. 102/10 и 50/12),
− изградњу система за прикупљање и одвођење санитарних отпадних вода
из свих објеката Центра до постројења за пречишћавање отпадних вода,
− прикупљање зауљених атмосферских вода са свих манипулативних
површина, интерних саобраћајница, као и платоа за прање точкова и
доњег строја возила којима се отпад допрема до Центра, њихов
предтретман у сепаратору масти и уља пре упуштања у ободне канале,
2/9
− избор одговарајућег материјала за изградњу система за прихват и
одвођење свих отпадних вода, а у складу са обавезом да се спречи свака
могућност неконтролисаног изливања отпадних вода у околни простор,
што подразумева адекватну отпорност лагуна, канала, цевовода и
прикључака на све механичке и хемијске утицаје, укључујући и компоненту
обезбеђења одговарајуће дилатације (еластичности), а због могуће
геотехничке повредљивости геолошке средине у којој се исти поставља;
наведени систем мора бити водонепропусан,
− смештај надземног двопласног резервоара за складиштење течног
горива – дизела у одговарајућу непропусну танквану,
− уградњу система за аутоматску детекцију цурења енергента,
− уградњу цевовода са дуплим плаштом за транспорт горива од
резервоара до котловског постројења у коме се врши сагоревање
комуналног отпада и других мањих резервоара,
− смештај резервоара горива у помоћној котларници, дневног резервоара
горива дизел генератора, резервоара горива за дизел пумпе и
резервоара за свеже моторно уље у непропусне танкване, чија
запремина мора да буде за 10 % већа од запремине наведених
резервоара; планирати систем за аутоматску детекцију цурења
енергента,
− уградњу уљних трансформатора који не садрже полихлороване
бифениле (PCB); обезбедити одговарајућу заштиту постављањем
непропусних танквана за прихват опасних материја из трансформа-
тора; капацитет танкване одредити у складу са укупном количином
трансформаторског уља садржаног у трансформатору; размотрити
могућност уградње трансформатора који као изолацију користе
епоксидне смоле или SF6 трансформаторе,
− уређење простора „нове“ депоније за одлагање отпада и остатака од
сагоревања отпада (пепео из ложишта и шљака, чврсти реактивни
производи из третмана гаса, истрошени катализатори, активни угаљ и др,
за које де докаже да немају карактеристике опасног отпада), а које
подразумева постављање геолошке баријере или вештачке заптивне
облоге – фолија/геотекстил којом се спречава инфилтрација оцедних
вода у подтло и постављање дренажног слоја за процедне и
атмосферске воде,
− опремање посебног простора у оквиру Центра контејнерима и/или
посудама за привремено складиштење отпада, насталог у процесу
производње енергије (летећи пепео и котловска прашина и др), а који има
карактеристике штетних и опасних материја/материјала; није дозвољено
одлагање отпада који има карактеристике штетних и опасних
материја/материјала у оквиру Центра за управљање отпадом; наведени
отпад се, у складу са законом, предаје правном лицу које је овлашћено,
односно које има дозволу за управљање овом врстом отпада;
3.2. заштиту ваздуха (подразумева):
− адекватан избор горионика, којим се обезбеђују оптимални услови
сагоревања енергенaта - отпада,
− довољну висину димњака/димних канала прорачунату на основу
потрошње енергенaта, метеоролошких услова, прописаних граничних
вредности емисије гасова (продуката сагоревања) и услова квалитета
ваздуха на локацији,
− уградњу опреме за смањење емисије прашине и биоаеросола
(усисавање/одсисавање, филтри и др), са одговарајућим степеном
пречишћавања, на месту допремања и припреме отпада за спаљивање,
3/9
тј. местима потенцијалне емисије (истовар, мешање отпада, захватање
отпада из бункера, допремање отпада у усипни левак, мешање отпада у
левку и др), којима се обезбеђује смањење неугодних мириса у објекту и
његовом окружењу,
− примену техничких мера заштите ваздуха (уградњу система за
пречишћавање отпадних гасова - загађујућих материја продуката
сагоревања отпада и депонијског гаса) којима се обезбеђије постизање
вредности излазних концентрација загађујућих материја, прописаних
Уредбом о врстама отпада за које се врши термички третман, условима
и критеријумима за одређивање локације, техничким и технолошким
условима за пројектовање, изградњу, опремање и рад постројења за
термички третман отпада, поступању са остатком након спаљивања
(„Службени гласник РС“, бр. 102/10 и 50/12) – за сагоревање отпада,
односно Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих
материја у ваздуху из постројења за сагоревање („Службени гласник РС“,
број 6/16) – за сагоревање депонијског гаса,
− уградњу филтера за аспирацију и аерацију (одпрашивање) на силосима
хидратисаног креча, активног угља и др), до вредности излазних
концентрација загађујућих материја, прописаних Уредбом о граничним
вредностима емисија загађујућих материја у ваздуху из стационарних
извора загађивања, осим постројења за сагоревање („Службени гласник
РС“, број 111/15),
− одговарајући систем транспорта остатака од спаљивања (пепео и
шљака), на начин којим се онемогућава његово растурање, расипање и
развејавање при манипулацији (утовар/истовар); ако се наведени остаци
од постројења до депоније преносе тракастим транспортером исти
мора бити затворен,
− прикупљање депонијског гаса који настаје у поступку биолошке
стабилизације отпада, односно изградњу дегазационог система
(биотрнова за прикупљање депонијског гаса из тела депоније и др), ради
производње електричне енергије, или спаљивања на
високотемпературној бакљи, ако прикупљени гас није задовољавајућег
квалитета,
− уградњу филтера са одговарајућим степеном пречишћавања
депонијског гаса и то: у фази припреме гаса за сагоревање и димних
гасова након сагоревања депонијског гаса,
− друге техничко-технолошки услове за рад постројења за термички
третман отпада, а који су дефинисани Уредбом о врстама отпада за које
се врши термички третман, условима и критеријумима за одређивање
локације, техничким и технолошким условима за пројектовање, изградњу,
опремање и рад постројења за термички третман отпада, поступању са
остатком након спаљивања („Службени гласник РС“, бр. 102/10 и 50/12),
− техничке и грађевинске услове за постављање опреме за мерење
емисије у ваздух;
3.3. заштиту од буке (подразумева):
− примену одговарајућих грађевинских и техничких мера заштите од буке
(звучно-изолациони грађевински материјали, пригушивачи буке и др),
којима се обезбеђује да емитована бука не прекорачује прописане
граничне вредности у складу са Законом о заштити од буке у животној
средини („Службени гласник РС“, број 36/09 и 88/10) и Уредбом о
индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање
индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној
средини („Службени гласник РС“, број 75/10),
4/9
− у случају да измерени нивои буке услед рада постројења и опреме, у току
пробног рада истих, прелазе дозвољене вредности, побољшати звучну
изолацију делова објеката у којима се налазе извори буке, уградити
додатне пригушиваче буке и вибрација или применити друге одговарајуће
мере заштите;
4. обезбедити простор и услове за привремено складиштење отпада за које се
испитивањем отпада утврди да се не може спаљивати у постројењу, нити
депоновати на „новој“ депонији и који се мора вратити испоручиоцу у
најкраћем могућем року;
5. обавезна је израда Пројекта пејзажног уређења Центра за управљање
отпадом којим ће се нарочито дефинисати одговарајући избор врста
еколошки прилагођених предметном простору, технологија садње,
агротехничке мере и мере неге усклађене са потребама одабраних врста,
уз претходну израду мануала валоризације постојеће вегетације;
6. планирати подизање вегетационог (зеленог) заштитног појаса по ободу
депоније, у оквиру прве фазе реализације планираних садржаја; оптимална
ширина појаса износи 20 m у правцима у којима је струјање ветрова
најизраженије, а не може бити мања од 10 m; зелени заштитни појас треба
да је сачињен од комбинације дрвећа и шибља (зимзелених и лишћарских
врста), које не изазивају повишене алергијске реакције код становништва,
које су отпорне на негативне услове животне средине, прилагођене
локалним климатским факторима и спадају у претежно аутохтоне врсте;
7. квалитетан хумусни слој земљишта, који се уклања са површине планиране
за изградњу објеката Центра, користити за рекултивацију постојеће депоније;
8. планирати ограђивање простора Центра за управљање отпадом или други
одговарајући начин спречавања приступа Центру неовлашћеним лицима;
9. планирати начине прикупљања и поступања са отпадним материјама,
односно материјалима и амбалажом у складу са Законом о управљању
отпадом („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10 и 14/16), а нарочито:
9.1. отпадним материјама које имају карактеристике опасног отпада
(отпадна минерална уља и мазива, зауљене отпадне воде и емулзије,
смеше вода-угљоводоник, арсен и његова једињења, жива, отпад са
присуством тешких метала, контаминиран амбалажни отпад, зауљени
пуцвал и зауљени ситан отпад и др), дефинисати и спровести у складу
са Правилником о начину складиштења, паковања и обележавања
опасног отпада („Службени гласник РС“, број 92/10), укључујући
следеће:
− опасан отпад складиштити, паковати према карактеристикама које га
чине опасним и обележавати на начин који обезбеђује сигурност по
здравље људи и животну средину, у складу са наведеним правилником,
односно законом којим се уређује транспорт опасног отпада и
управљање опасним и другим отпадом,
− обезбедити одвојено складиштење различитих врста опасног отпада
искључиво на месту предвиђеном за ту намену, уз примену
организационих и техничких мера за спречавање мешања различитих
врста и категорија опасног отпада или мешање опасног отпада са
неопасним отпадом, другим супстанцама и материјама, до предаје
лицу које има дозволу за управљање том врстом отпада,
− произведени опасан отпад се не може чувати на локацији дуже од 12
месеци;
5/9
9.2. отпадним уљима (сва минерална или синтетичка уља или мазива, која
су неупотребљива за сврху за коју су првобитно била намењена, као што
су хидраулична уља, моторна, турбинска уља или друга мазива, уља или
течности за изолацију или пренос топлоте, остала минерална или
синтетичка уља, као и уљни остаци из резервоара, мешавине уље-вода
и емулзије), дефинисати у складу са Правилником о условима, начину
и поступку управљања отпадним уљима („Службени гласник РС“, број
71/10), а нарочито:
− обезбедити сакупљање и привремено складиштење отпадних уља у
затвореним и обележеним посудама, на прописно уређеном и
опремљеном месту, до предаје лицу које има дозволу за управљање
овом врстом отпада,
− забрањено је било какво мешање отпадних уља различитих категорија,
физичко-хемијских карактеристика, као и мешање са другим отпадом;
9.3. складиштење електричног и електронског отпада вршити у складу са
законом и Правилником о листи електричних и електронских производа,
мерама забране и ограничења коришћења електричне и електронске
опреме која садржи опасне материје, начину и поступку управљања
отпадом од електричних и електронских производа („Службени гласник
РС“, број 99/10), укључујићи следеће:
− отпадну електричну и електронску опрему складиштити одвојено, тако
да се не меша са другим отпадом, односно на начин да се не згњечи,
издроби или другачије уништи, нити загади опасним или другим
материјама, тако да њена поновна употреба, искоришћење или
рециклажа није онемогућена или изводљива без несразмерно високих
трошкова,
− опасни отпад од електронске и електричне опреме складиштити на
посебном месту; није дозвољено његово расклапање, растављање,
одстрањивање течности и гасова, уситњавање или припрема за
одлагање, нити било која другу активност која се предузима ради
искоришћења и/или одлагања отпадне опреме која има карактер
опасног отпада;
10. планирати успостављање ефикасног система мониторинга и контроле
процеса рада Центра за управљање отпадом, у циљу повећања еколошке
сигурности, а који подразумева:
− контролу отпада који се преузима за спаљивање и вођење евиденције о
преузетом отпаду (количина отпада, врста отпада, карактеристике
отпада и др), а кроз попуњавање и контролу: документа о кретању отпада,
извештаја о испитивању отпада за термички третман отпада и друге
пратеће докумантације о отпаду у складу са посебним прописима,
− опремање лабораторије у оквири Центра која ће омогућити интерно
праћење основних параметара неопходних за управљање постројењем
за пречишћавање отпадних вода,
− праћење метеоролошких параметара и то: дневно мерење количине
падавина, температуре ваздуха, брзине и смера ветра, влажности
ваздуха и испаравања,
− праћење емисије загађујућих материја у ваздух на димњцима (током
пробног и редовног рада кoгeнeрaтивнoг пoстрojeња зa прoизвoдњу
eлeктричнe и тoплoтнe eнeргиje из кoмунaлнoг oтпaдa и дeпoниjскoг гaсa),
у складу са одредбама Закона о заштити ваздуха („Службени гласник
РС“, бр. 36/09 и 10/13), Уредбе о врстама отпада за које се врши термички
третман, условима и критеријумима за одређивање локације, техничким
и технолошким условима за пројектовање, изградњу, опремање и рад
6/9
спаљивања („Службени гласник РС“, бр. 102/10 и 50/12) и Уредбе о
мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних
извора загађивања („Службени гласник РС“, број 5/16),
− праћење квалитета и количине отпадне воде пре упуштања у реципијент,
у складу са одредбама Закона о водама („Службени гласник РС“, бр.
30/10, 93/12 и 101/16), Уредбе о врстама отпада за које се врши термички
третман, условима и критеријумима за одређивање локације, техничким
и технолошким условима за пројектовање, изградњу, опремање и рад
спаљивања („Службени гласник РС“, бр. 102/10 и 50/12) и Правилника о
начину и условима за мерење количине и испитивање отпадних вода и
садржини извештаја о извршеним мерењима („Службени гласник РС“,
број 33/16),
− праћење квалитета подземне воде на најмање три пијезометра (један
"узводно" и два "низводно" од локације Центра за управљање отпадом) чије
ће позиције бити одређене у поступку процене утицаја пројекта на
животну средину, у складу са законом,
− „нулто“ мерење нивоа буке у животној средини пре почетка рада
постројења, односно редовно праћење нивоа буке у току рада
постројења, преко овлашћене институције, у складу са Законом о
заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС“, бр. 36/09 и
88/10) и Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима,
методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и и штетних
ефеката буке у животној средини („Службени гласник РС“, број 75/10),
− другу врсту мониторинга прописану одредбама Уредбе о одлагању
отпада на депоније („Службени гласник РС“, број 92/10);
11. прибавити дозволу за управљање отпадом, у складу са Законом о управљању
отпадом („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10 и 14/16);
12. инвеститор је у обавези да, пре подношења захтева за издавање грађевинске
дозволе за санацију и проширење депоније, односно изградњу објеката
Центра за управљање отпадом, поднесе надлежном органу за заштиту
животне средине захтев за утврђивање обима и садржаја студије о процени
утицаја пројекта на животну средину, у складу са одредбама Закона о
процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 135/04 и
36/09).
Образложење
Секретаријату за заштиту животне средине Градске управе града Београда

достављен је захтев Јавног урбанистичког предузећа „Урбанистички завод
Београда“, Палмотићева 30, број 350-1971/2017 од 13. 03. 2018. године, за давање
услова заштите животне средине за израду Измена и допуна Плана детаљне
регулације санитарне депоније „Винча“, Градска општина Гроцка. Уз захтев је
достављен CD са текстуалним образложењем решења и графичким
прилозима: Шира ситуација са уцртаном границом плана, Предлог планиране
намене површина и План катастра подземних инсталација.
Планом генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне
самоуправе – град Београд - целина XX, општине Гроцка, Палилула, Звездара и
Вождовац - насеља Калуђерица, Лештане, Болеч, Винча и Ритопек ("Службени
лист града Београда", број 66/17) површина дефинисана границом Плана
намењена је површинама јавне намене – градску депонију, зелене и
саобраћајне површине.
7/9
У постојећем стању, у граници Плана издвајају се површине за: комуналне
делатности и инфраструктурне површине, становање – нехигијенско насеље,
саобраћајне површине, зелене површине, пољопривредне површине и водне
површине.
Предложене планиране намене површина су: јавне комуналне површине, јавне
саобраћајне површине и јавне зелене површине.
На разматраном простору, површине око 150 ha, планиране су површине за
комуналне делатности, односно за изградњу будућег Центра за управљање
отпадом у Винчи, који обухвата следеће функционалне целине:
− пoстojeћу депонију комуналног отпада, која се сукцесивно затвара и
санира;
− нoву санитарну дeпoниjу кoмунaлнoг oтпaдa;
− кoгeнeрaтивнo пoстрojeњe зa прoизвoдњу eлeктричнe и тoплoтнe eнeргиje из
кoмунaлнoг oтпaдa и дeпoниjскoг гaсa кojи нaстaje из постојеће и нове
дeпoниje кoмунaлнoг oтпaдa; постројење се састоји из две функционалне
целине на основу којих је предвиђена фазна изградња:
o термоелектрана-топлана на комунални отпад (EfW - Energy from Waste),
o когенеративно постројење за добијање електричне и/или топлотне
енергије из депонијског гаса (BEP - Bio Gas Engine Plant), при чему се
топлотна енергија користи у оквиру функционалне целине 1 за
побољшање степена корисности;
− платформу за грађевински отпад и пoстрojeње зa трeтмaн грaђeвинскoг
oтпaдa
− дeпoниjу инeртнoг oтпaдa;
− горњу и доњу платформу са објектима за трeтмaн oтпaдних вoдa из цeлoг
кoмплeксa (лагуне, постројење за пречишћавање отпадних вода);
− брану;
− интерне саобраћајнице, комуналне стазе и инфраструктурне системе;
− зелене површине и
− слободне површине које се резервишу за могуће проширење
функционалних целина или изградњу нових објеката у функцији управљања
отпадом.
Укупна БРГП објекта износи око 11768 m2.
Санација и проширење депоније, односно изградња објеката Центра за
управљање отпадом у Винчи налази се на Листи I Уредбе о утврђивању Листе
пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може
захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, број
114/08), под редним бројем 10. Постројења за третман отпада који није опасан
спаљивањем или хемијским поступцима, капацитета више од 70 t на дан;
депоније комуналног отпада за преко 200.000 еквивалент становника за које је
обавезна процена утицаја на животну средину, те је, стим у вези, утврђена
обавеза инвеститора да се, у складу са одредбама Закона о процени утицаја
на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 135/04 и 36/09), пре подношења
захтева за издавање грађевинске дозволе за изградњу предметног објекта,
обрати надлежном органу за заштиту животне средине захтевом за утврђивање
обима и садржаја студије о процени утицаја пројекта на животну средину.
Имајући у виду наведено, Секретаријат за заштиту животне средине Градске
управе града Београда, у поступку утврђивања мера и услова заштите животне
средине за потребе израде Измена и допуна Плана детаљне регулације
санитарне депоније „Винча“, Градска општина Гроцка, а применом одредаба
члана 34. Закона о заштити животне средине („Службени гласник Републике
8/9
Србије“, бр. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11-Уставни суд и 14/16), чл. 26. и 47. Одлуке о
градској управи града Београда („Службени лист града Београда“, бр. 126/16,
2/17 и 36/17) и члана 136. Закона о општем управном поступку („Службени
гласник РС“, број 18/16) – одлучио је као у диспозитиву овог решења.
Упутство о правном средству: Против овог решења допуштена је жалба у року
од 15 дана од дана обавештавања странке о решењу. Жалба се изјављује
Министарству заштите животне средине, а подноси се преко првостепеног
органа. Републичка административна такса за жалбу у износу од 460 динара,
сходно Тарифном броју 6 Закона о републичким административним таксама
(„Службани гласник РС“, број 43/03, 51/03-исправка, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05,
42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09, 35/10, 50/11, 70/11, 55/12, 93/12, 47/13, 65/13, 57/14,
45/15, 83/15, 112/15, 50/16, 61/17 и 113/17), плаћа се на рачун број: 840-742221843-
57, позив на број: 97 29-120 (сврха: републичка административна такса,
прималац: Буџет Републике Србије).
Решено у Секретаријату за заштиту животне средине Градске управе града
Београда, под бројем 501.2-56/2018-V-04, дана 20. априла 2018. године.
Доставити: В.Д. ЗАМЕНИКА НАЧЕЛНИКА

- Подносиоцу захтева, ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА
- Архиви. секретар Секретaријата
Ивана Вилотијевић
9/9
Број: 02-144/2018
Датум: 2018-03-29
Београд
Сеизмолошки услови за измену и допуну Плана детаљне

регулације санитарне депоније Винча
Сходно члану 46 став 4 Закона о планирању и изградњи (Сл.гласник РС број 72/09,

81/2009, 64/2010, 24/2011, 121/2012, 42/2013, 50/2013, 98/2013, 132/14 и 145/14) ови
услови се издају без надокнаде.
Потписао
Бранко Драгичевић, дипл.инж.
Напомена:
Овај документ је потписан електронски квалификованим потписом. У случају да се штампа на папиру,
његова веродостојност се утврђује поређењем са електронским оригиналом који се чува у архиви
електронских докумената Републичког сеизмолошког завода.
11000 Београд, Ташмајдански парк б.б.,ПФ 16 тел.: 3227-013, 3030-696, 3035-740, 3034-227, 3035-718, 3034-225; факс:33-486-00
E-mail:seismo.serbia@seismo.gov.rs; http://www.seismo.gov.rs
ПИБ: 102328899 МБ: 7032617 ШД: 75110

Сеизмолошким условима за потребе пројектовања и изградње за
измену и допуну Плана детаљне регулације санитарне депоније Винча
са припадајућом инфраструктуром утврђене су регионалне вредности очекиваних

максималних параметара осциловања тла на површини терена.
На основу и по поступку прописаном Законом о планирању и изградњи, носилац

израде плана у фази израде концепта планског документа (Члан 48.), прикупља
податке о посебним условима који се односе на заштиту и уређење простора, између
осталог и Сеизмолошке услове.
Основа за пројектовање по ЈУС стандарду, важећој законској регулативи у Србији, је

сеизмички интензитет приказан на Сеизмолошкој карти за повратни период од 500
година према пропису: Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката
високоградње у сеизмичким подручјима (Сл.лист СФРЈ 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и
52/90). На картама су приказани очекивани макросеизмички интензитети на површини
терена за карактеристично тло.
По ЕН1998-1 улазни параметри за сеизмичку анализу при пројектовању изведени су из

услова да се објекат, просечног века експлоатације од 50 година, не сруши, што
одговара сеизмичком дејству са вероватноћом превазилажења од 10% у периоду од 50
година. Овај земљотрес има повратни период догађања од ТNCR= 475 година. Други
услов садржан је у захтеву да се ограничена оштећења могу јавити само као последица
дејства земљотреса за који постоји вероватноћа да буде превазиђен од 10% у периоду
од 10 година односно земљотресом који има просечан повратни период од 95 година.
За потребе сагледавања сеизмичког хазарда на локацији за
израђене су:
1. Карта епицентара земљотреса Мw>=3.5 на локацији објеката ПРИЛОГ 1.
2. Карта сеизмичког хазарда за повратни период 475г., по параметру максималног
хоризонталног убрзања PGA на основној стени (vs=800m/s) на локацији објекта
изражено у јединицама гравитационог убрзања g (g=9.81m/s2), ПРИЛОГ 2.
3. Карта сеизмичког хазарда за повратни период 475г. на површини терена за
емпиријски процењене: средњу брзину локалног тла до дубине 30м и
одговарајући динамички фактор амплификације на максимално хоризонтално
убрзања PGA, на локацији објекта изражено интензитетом земљотреса у
степенима ЕМС-98 скале, ПРИЛОГ 3.
4. Табела нумеричких вредности сеизмичког хазарда за повратни период 475г. на
површини терена за простор планске документације, ПРИЛОГ 4.
5. Табела епицентара земљотреса који се налазе на локацији објекта ПРИЛОГ 5.
2
ПРЕПОРУКЕ:
Параметре са карте дате у ПРИЛОГУ 3. користити као мере ограничења употребе
простора у поступку просторног планирања.
На простору обухвата плана при прорачуну конструкције објеката морају се применити
одредбе које се односе на прорачун а садржане су у Правилнику *.
Чланови 7. и 8. Правилника * обавезују на израду сеизмичке

микрорејонизације-сеизмичког микрозонирања у припреми техничке документације
као подлоге за израду главног пројекта.
На основу Правилника * објекти који су предмет планске документације се могу

разврстати у следеће категорије:
објекти Ван категорије,
објекти I категорије,
oбјекти нижих категорија.
На основу члана 20. Правилника *, за објекте I и нижих категорија може се спроводити

поступак динамичке анализе и еквивалентног статичког оптерећења а за објекте ван
категорије се искључиво примењује поступак динамичке анализе.
Сеизмичка микрорејонизација за потребе прорачуна сеизмичких параметара за

израду техничке документације за Главни пројекат сходно члану 119 став 2 тачка 2
Закона о планирању и изградњи (Сл.гл. РС број 72/09) мора да обухвати:
 Дефинисање репрезентативног(их) геодинамичког(их) модела локалног тла
(изнад основне стене до нивоа фундирања, односно до усвојене површине
терена) конструисаних на основу свих расположивих резултата истраживања
(геофизичких и сеизмичких каротаж бушотина, рефракционих профилских
испитивања, геотехничких истраживања и истражног бушења). Геофизичким
истраживањима до нивоа основне стене "bedrock" утврдити брзине
простирања смичућих таласа и њихову промену са дубином.
 Анализу динамичког одговора локалног тла базирану на вредностима
максималног хоризонталног обрзања PGA на основној стени са Карте
сеизмичког хазарда за повратни период 475г., ПРИЛОГ 2. и резултатима
прорачуна линеарног/нелинеарног одговора локалног тла на очекивану
сеизмичку побуду.
Сеизмички услови наведени у овом документу НЕ МОГУ представљати део техничке

документације -основ за прорачун у фази главног пројекта за објекте Ван категорије
и објекте I категорије.
*
Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима
(Сл.лист СФРЈ 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90.)
3
ПРИЛОГ 1
Карта епицентара земљотреса Mw>=3.5 на локацији за измену и допуну Плана

детаљне регулације санитарне депоније Винча
4
ПРИЛОГ 2
Карта сеизмичког хазарда за повратни период 475г., по параметру максималног

хоризонталног убрзања PGA на основној стени (vs=800m/s) на локацији за измену и
допуну Плана детаљне регулације санитарне депоније Винча
5
ПРИЛОГ 3
Карта сеизмичког хазарда за повратни период 475г. на површини терена на локацији за

6
ПРИЛОГ 4
Табела нумеричких вредности сеизмичког хазарда за повратни период 475г. по

параметру максималног хоризонталног убрзања PGA(g) на основној стени (vs=800m/s)
на локацији за измену и допуну Плана детаљне регулације санитарне депоније Винча
Место Lat Lon PGA (g)

Полигон 1 0.06-0.08
ПРИЛОГ 5
Табела епицентара земљотреса који се налазе на локацији за измену и допуну Плана

детаљне регулације санитарне депоније Винча
Год Мес Дан Час Мин Сек Lat Lon Дубина Mw
7
1. Општи подаци
1.1. Назив планског документа:
Измена и допуна плана детаљне регулације санитарне депоније „Винча“, градска општина
Гроцка
Планска документација вишег реда:

План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне
самоуправе – Град Београд (целине I – XIX) („Сл.лист града Београда“, број 20/16, 97/16,
69/17 и 97/17) и План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице
локалне самоуправе – Град Београд (целина XX), општине Гроцка, Палилула, Звездара и
Вождовац – насеља Калуђерица, Лештане, Болеч, Винча и Ритопек („Сл.лист града
Београда“, број 66/17)
Стратешка документа:
Водопривредна основа Републике Србије („Сл.гласник РС“, број 11/02), Просторни план Републике
Србије („Сл.гласник РС“, број 88/10) и Стратегија управљања водама на територији Републике
Србије до 2034. године („Сл. гласник РС“, број 3/17)
Остала обавезујућа документа :

Оперативни план одбране од поплава за водотоке I реда (у ингеренцији ЈВП
„Србијаводе“)
1.2. Хидрографски подаци:

Реке: Дунав и Ошљански поток
Водно подручје: Дунав
1.3. Хидролошки подаци на хидролошкој станици Смедерево (Генерални пројекат

заштите Београда од великих вода Дунава и Саве, урађен од стране Института за
водопривреду „Јарослав Черни“ АД, Завод за уређење водних токова, јун 2012.
године):
Q0,1%= 17.948 m3/s
Q1%= 15.372 m3/s
Q2%= 14.561 m3/s
1.4. Остали подаци:

Инвеститор је Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе града
Београда, у циљу стварања планског основа за реализацију објеката за одлагање и третман
комуналног отпада.
2. Планирано стање:
Уз захтев је достављена следећа документација:
- Шира ситуација
- Графички прилог планираних намена површина
- Образложење решења
- Катастар подземних инсталација
Предложене планиране намене површина су:
- јавне комуналне површине,
- јавне саобраћајне површине и
- јавне зелене површине.
Површине за комуналне делатности, односно за изградњу будућег Центра за
управљање отпадом у Винчи, заузимају простор од око 132 ha и обухватају следеће
функционалне целине:
- пoстojeћу депонију комуналног отпада, која се сукцесивно затвара и санира;
- нoву санитарну дeпoниjу кoмунaлнoг oтпaдa;
- кoгeнeрaтивнo пoстрojeњe зa прoизвoдњу eлeктричнe и тoплoтнe eнeргиje из
кoмунaлнoг oтпaдa и дeпoниjскoг гaсa кojи нaстaje из постојеће и нове дeпoниje
кoмунaлнoг oтпaдa; постројење се састоји из две функционалне целине на основу
којих је предвиђена фазна изградња:
- термоелектрана-топлана на комунални отпад (EfW, скраћеница од Energy from
Waste),
- когенеративно постројење за добијање електричне и/или топлотне енергије из
депонијског гаса (BEP, скраћеница од Bio Gas Engine Plant), при чему се топлотна
енергија користи у оквиру функционалне целине 1 за побољшање степена
корисности;
- платформу за грађевински отпад и пoстрojeње зa трeтмaн грaђeвинскoг oтпaдa
- дeпoниjу инeртнoг oтпaдa;
- горњу и доњу платформу са објектима за трeтмaн oтпaдних вoдa из цeлoг
кoмплeксa (лагуне, постројење за пречишћавање отпадних вода);
- брану;
- интерне саобраћајнице, комуналне стазе и инфраструктурне системе;
- зелене површине и
- слободне површине које се резервишу за могуће проширење функционалних целина
или изградњу нових објеката у функцији управљања отпадом.
3. Постојеће стање:
У постојећем стању у граници Плана издвајају се површине за:

- комуналне делатности и инфраструктурне површине,
- становање – нехигијенско насеље,
- саобраћајне површине,
- зелене површине,
- пољопривредне површине и
- водне површине.
Предметна локација налази се на средишном простору долине Ошљанског потока,
чији је издужени слив на дунавској падини, са индиректним уливом у реку Дунав, преко
Ошљанске баре, недалеко од обале, у непосредном приобаљу.
Комплекс је са свих страна окружен пољопривредним земљиштем, просторно и
топографски потпуно изолован од оближњих насеља Велико Село и Сланци са северне
стране, Винче са јужне, док је преко приступног пута, дугачког око 3 km, повезан са
Смедеревским путем. Од насељаје удаљен од 1,3 – 3 km.
Локација санитарне депоније „Винча“ предвиђена је на десној обали Дунава, на
оријентационој стационажи km 1147 речног тока.
Постојећа депонија комуналног отпада покрива непосредне падине корита потока и
већим делом га прекрива, формирајући површину са подужним падом, као и сам слив, према
реци Дунав као и са попречним оквирно према кориту. На сливу је констатовано неколико
мањих извора (8) чије се издашности крећу од 0,05- 0,3 l/s. Телом депоније покривен је већи
део водотока и око половине извора. Слободан део тока прикупља процедну воду из депоније
и одводи до Ошљанске баре и приобаља Дунава, на око 4,3 km узводно од зоне водозахвата
локалног водовода у Винчи (Институт „Борис Кидрич“) на току реке Дунав (припада систему
ЈКП БВК), без третмана. Делимично је изграђен ободни канал за сакупљање падинских вода,
али је ван функције. Евакуација употребљених вода се врши путем септичке јаме, а вода од
прања возила се упушта на тело депоније. Водоснсбдевање се оријентише ка винчанском
водоводу, с тим да се не може обезбедити потребна количина воде.
Према Генералном пројекту заштите Београда од великих вода Дунава и Саве
(Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ АД, Завод за уређење водних токова, јун 2012.
године), на стационажи km 1147+670 по речном току, коте нивоа воде су:
- Z1= 75,47 mnm за Q1%
- Z2= 75,84 mnm за Q0,5%
- Z3= 76,64 mnm за Q0,1%
У оквиру Оперативног плана одбране од поплава за 2017. годину на територији града
Београда, дат је Програм управљања водним објектима за уређење водотока и заштиту од
поплава, ерозије и бујица на водама II реда. Наведеним Програмом, као нерегулисани
водоток, није обухваћен Ошљански поток.
4. Водни услови
4.1. У оквиру претходних радова за израду планске и пратеће техничке
документације извршити детаљно геодетско снимање за формирање катастарско -
топографског плана у погодној размери. Сва потребна снимања урадити у апсолутним
котама, а пројекат приказати у државном координатном систему.
4.2. За потребе изградње планираног објекта предвидети неопходне земљане и
хидротехничке радове, тако да се обезбеди заштита будућег комплекса од подземних и
атмосферских вода уважавајући меродавне коте насипања терена и захтеве објеката.
Нивелацију терена предвидети, ради бољег одводњавања, према реципијенту. Код
формирања насутог терена и изградње објеката, водити рачуна о очувањуфункције
одводњавања околног терена.
4.3. На локацији комплекса претходно извршити све потребне геомеханичке и
хидрогеолошке радове, на основу чијих резултата ће се дати потребно техничко решење за
насипање терена и фундирање планираних објеката.
4.4. На основу претходно формирних подлога, Инвеститор је обавезан да за локацију
планираног објекта претходно реши имовинско-правне односе са власницима-корисницима
парцела, ради стицања планског основа за извођење радове.
4.5. За димензионисање хидротехничких објеката депоније, извршити (новелирати)
хидролошке прорачуне меродавних количина воде на основу меродавних падавина
дефинисаних од стране РХМЗ–а.
При димензионисању кишних ретенционих базена и осталих објеката (канала) у
пројекту треба осигурати прихватање количине воде и то за: 24 часовно трајање кише и за
повратни период од 25 година.
Урадити хидролошку студију Ошљанског потока у циљу заштите комплекса од
спољних и унутрашњих вода тако да се изградњом, санацијом и проширењем депоније не
ремети режим водотока и омогући прихватање и одвођење свих површинских вода које
гравитирају ка месту депоније, чији се ток пресеца. На основу одређивања меродавног
отицаја са околног терена и самог комплекса, димензионисати и ободне канале до излива у
постојећи Ошљански поток (граница комплекса депоније).
4.6. На основу анализе хидролошких, морфолошких, геолошких и хидрогеолошких
подлога, као и стања на комплексу, проценити и количину процедних вoдa са депоније,
њихово прихватање, третман и евакуацију до реципијента.
При димензионисању процедних ретенционих базена и осталих објеката (канала) у
пројекту треба осигурати прихватање количине процедних воде и то за: 20 континуалних
дана или 3 (три) дана са континуалном кишом за повратни период од 25 година, шта год
буде дало већи резултат.
4.7. Снабдевање водом за санитарне и противпожарне потребе треба обезбедити
прикључењем на постојећи или планирани градски систем (према условима надлежног ЈКП
„Београдски водовод и канализација“)
4.8. За све објекте (цевоводе, пумпно постројање, хидрофор и друго) дати потребне
хидрауличке прорачуне.
4.9. Предвидети изградњу канализације по сепарационом принципу за атмосферске
и санитарно–фекалне отпадне воде.
4.10. Техничко решење канализације (за атмосферске и употребљене воде), треба да
је концепцијски усклађено са будућим системима евакуације отпадних вода, као и
изградњом остале пратеће инфраструктуре. Санитарно–фекалне отпадне воде, које настану
y склопу планираних објеката интерном канализацијом прихватити и спровести до локалног
уређаја потребног капацитета.
4.11. Атмосферске воде са условно чистих површина (кровови, надстрешнице и
друге некомуникацијске површине), могу се без претходног пречишћавања слободно
испуштати у околне зелене површине или ободни канал.
4.12. Оперативни платои на комплексу који нису планирани за озелењавање, биће
нивелисани за одводњу чистих кишних вода ка најнижој тачки свих изнивелисаних
површина (саобраћајних и манипулативних). Са бетонираних површина платоа
(дефинисаних технологијом рада на платоу), треба прихватити све загађене кишне воде, а
након третмана их спровести до реципијента.
4.13. У циљу заштите вода, а пре њиховог упуштања у реципијент, предвидети
одговарајући таложник и сепаратор за нафту и њене деривате како би се спречило
евентуално загађење површинских и подземних вода. Квалитет испуштене воде мора бити
такав да не угрози карактеристике вода реципијента - Ошљанске баре, односно реке Дунав.
Предвидети да се техничком документацијом обезбеди редовно праћење квалитета и утицај
испуштених вода у реципијенте, од стране овлашћене лабораторије, у складу са чл.99.
Закона о водама.
Уколико се током испитивања отпадних вода утврди да њихов квалитет не
задовољава прописани у реципијенту, корисник је дужан да га путем додатног третмана
доведе на потребан ниво.
4.14. У погледу упуштања вода у реципијенте, садржај непожељних материја у
ефлуенту треба да буде у границама максималних количина које се не смеју прекорачити, а
дефинисане су Уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде и
роковима за њихово достизање („Сл.гл.РС“, бр. 67/11, 48/12 и 1/16), Уредбом о граничним
вредностима приоритетних и приоритетних хазардних супстанци које загађују површинске
воде и роковима за њихово достизање („Сл.гл.РС“, бр. 24/14), Правилником о опасним
материјама у водама („Сл.гласник СРС“, бр. 31/82), Уредбом о граничним вредностима
загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за
њихово достизање („Сл.гласник РС“, бр. 50/12), Правилником о еколошком и хемијском
статусу површинских вода и параметрима хемијског и квантитативног статуса подземних
вода („Сл. гласник РС“, број 74/2011), Правилником о референтним условима за типове
површинских вода („Сл. гласник РС“, број 67/2011) и Правилником о начину и условима
мерења количине и испитивање квалитета отпадних вода и садржини извештаја о
извршеним мерењима („Сл. гласник РС“, бр. 33/2016).
4.15. Имајући у виду да у границама плана настају и технолошке отпадне воде,
предвидети њихов адекватан третман, у складу са наведеним уредбама, уз претходно
прибављање водних аката, сходно Закону о водама („Сл. гл. РС“, бр. 30/ 10, 93/ 12 и 101/16),
са истим реципијентом.
4.16. Предвидети чишћење садржаја из таложника за нечистоће и сепаратора уља, са
коначном диспозицијом талога коју одреди надлежни санитарни орган, што важи и за
пражњење септичке јаме и њено чишћење ако буде предвиђена пројектним решењем
4.17. За све објекте водовода и канализације, септичку јаму, таложник и сепаратор,
спровести потребне хидрауличке прорачуне за њихово димензионисање.
4.18. У случају да се предвиђају дизел агрегати и резервоари за складиштење течног
горива ради обезбеђења алтернативног решења у напајању електричном енергијом или за
грејање, зависно од нивоа подземне воде, предвидети изолован резервоар за гориво са
двоструким плаштом са контролним системом за детекцију евентуалних процуривања. За
ургађени резервоар мора се обезбедити потребни атест.
За подземни резервоар, минимални надслој земље треба даје 60 cm, а сам резервоар
обложен слојем опраног и набијеног сувог песка, дебљине минимум 15 cm. Резервоар се
такође мора обезбедити од евентуалног подизања услед деловања високог нивоа подземних
вода.
4.19. Вршити редовне контроле квалитета пречишћених отпадних вода у складу са
чл. 99. Закона о водама („Сл. гл. РС“ бр. 30/10 и 93/12). У случају да се током испитивања
утврди да квалитет отпадних воца одступа од максимално дозвољених вредности, корисник
је дужан да путем доцатног третмана доведе квалитет воде на задовољавајући степен.
Пре почетка коришћења уређаја за третман употребљених вода, дефинисати нулто
стање квалитета воде реципијента. Вршити и редовно осматрање и праћење режима и нивоа
и квалитета подземних вода, у циљу откривања њиховог могућег загађења.
4.20. Комплекс санитарне депоније са свим планираним објектима треба да испуни
услове са санитарног аспекта и аспекта животне средине.
4.21. У околини комплекса предвидети уградњу пијезометара, у циљу контроле
квалитета подземних вода.
4.22. У поступку прибављања локацијских услова и израде техничке документације,
у складу са Законом о водама („Сл.гл.РС“, бр.30/10, 93/12 и 101/16) и Правилником о
садржини и обрасцу захтева за издавање водних аката и садржини мишљења у поступку
издавања водних услова („Сл.гл.РС“, бр.72/17), неопходно је прибавити водне услове.

Postrojenje Vinča Za Proizvodnju Energije Iz Otpada, Izgradnja Nove Deponije I Remedijacija Postojeće Deponije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Postrojenje Vinča Za Proizvodnju Energije Iz Otpada, Izgradnja Nove Deponije I Remedijacija Postojeće Deponije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

E-11

POSTROJENJE VINČA ZA PROIZVODNJU ENERGIJE IZ OTPADA,

B.3.5.3. PRINUDNO PRESELJENJE 48

C.4.1. REMEDIJACIJA POSTOJEĆE DEPONIJE ........................................................................ 101

C.7.1.2. Predloženi sistem upravljanja otpadom 218

D.1.3.6. Tehnološki rizik 419

E.1.3.2. Pedologija 501

E.2.3. FAZA RADA ................................................................................................................. 548

F.1.3.4. Biodiverzitet 566

Slika C-1. Određivanje lokacije projekta deponije Vinča. ......................................................................................................... 78

Slika C-3. Ključni finansijski pokazatelji SUEZ-a ........................................................................................................................ 89

Slika C-4. Porfolio poslova SUEZ-a ............................................................................................................................................ 89

Slika C-6. Opšti plan kompleksa za upravljanje otpadom ....................................................................................................... 100

Slika C-7. Sanirana deponija – Uređenje i funkcionisanje perifernog nasipa/kanala.............................................................. 103

Slika C-9. Preoblikovanje stare deponije ................................................................................................................................ 109

Slika C-10. Plan punjenja – treća faza ..................................................................................................................................... 112

Slika C-13. Standardni raspored površinske mreže biogasa ................................................................................................... 121

Slika C-14. Plan biološke rekultivacije .................................................................................................................................... 123

Slika C-19. Upraavlјanje atmosferskim vodama iz postojeće deponije .................................................................................. 133

Slika C-20. Proces prečišćavanja procedne vode .................................................................................................................... 136

Slika C-21. Situacija LTP-a ....................................................................................................................................................... 137

Slika C-23. Izgled CDW platforme ........................................................................................................................................... 141

Slika C-24. Situacija- FU1 ........................................................................................................................................................ 145

Slika C-25. Prijemna hala ........................................................................................................................................................ 146

Slika C-28. Predložena šema sagorevanja otpada .................................................................................................................. 150

Slika C-30. Osnovni elementi postrojenja za sagorevanje otpada .......................................................................................... 152

Slika C-31. Doziranje otpada ................................................................................................................................................... 153

Slika C-32. Kretanje- povratni hod rešetke ............................................................................................................................. 155

Slika C-33. Princip rada povratne MARTINove rešetke ........................................................................................................... 156

Slika C-34. Relativni hod rešetnica ......................................................................................................................................... 157

Slika C-35. Princip rada MARTINovog uređaja za pražnjenje.................................................................................................. 159

Slika C-37. MARTIN princip regulacije sagorevanja otpada .................................................................................................... 163

Slika C-38. IR slika (primer rešetke sa 3 sekcije) ..................................................................................................................... 164

Slika C-39. Ventilator svežeg vazduha .................................................................................................................................... 165

Slika C-40. Zagrejač vazduha .................................................................................................................................................. 166

Slika C-41. Pomoćni gorionici ................................................................................................................................................. 166

Slika C-42. Tipična šema vertikalnog kotla ............................................................................................................................. 168

Slika C-43. Ekranske cevi ........................................................................................................................................................ 169

Slika C-44. Kotlovski bubanj.................................................................................................................................................... 170

Slika C-45. Pregrejač ............................................................................................................................................................... 171

Slika C-46. Ložišna komora i drugi prolaz ............................................................................................................................... 172

Slika C-47. Vodene mlaznice................................................................................................................................................... 173

Slika C-48. Duvači gara - uvlačivi ............................................................................................................................................ 174

Slika C-49. Rotacioni duvači gara ............................................................................................................................................ 174

Slika C-50. Dijagram krajnjeg ekonomajzera .......................................................................................................................... 175

Slika C-51. Turbina .................................................................................................................................................................. 176

Slika C-52. Reduktor ............................................................................................................................................................... 177

Slika C-53. Kondenzator sa vazdušnim hlađenjem ................................................................................................................. 178

Slika C-54. Sistem kondenzata ................................................................................................................................................ 179

Slika C-55. Napojne pumpe .................................................................................................................................................... 179

Slika C-56. Postrojenje za reverznu osmozu ........................................................................................................................... 180

Slika C-57. Sistem za sniženje emisija NOx ............................................................................................................................. 182

Slika C-58. Reakcioni kanal (LABloop)..................................................................................................................................... 183

Slika C-59. 3D prikaz opreme – pogled sa severne strane ...................................................................................................... 184

Slika C-60. 3D prikaz opreme – pogled sa južne strane .......................................................................................................... 184

Slika C-61. Filtarska vreća ....................................................................................................................................................... 185

Slika C-62. Princip razdvajanja toplog i hladnog krova ........................................................................................................... 186

Slika C-63. Tipičan izgled CNIM/LAB vrećastog filtra .............................................................................................................. 187

Slika C-64. Pomoćni silos u sistemu za ekstrakciju ................................................................................................................. 188

Slika C-65. Deponovanje šljake ............................................................................................................................................... 191

Slika C-66. Dijagram tretmana šljake ...................................................................................................................................... 192

Slika C-67. Dijagram APCR solidifikacije.................................................................................................................................. 194

Slika C-68. Blok dijagram upravljanja otpadnim vodama ....................................................................................................... 198