,,Марко Краљевић укида свадбарину“

1. ИСТОРИЧАРИ

Први историјски документи у којима се Марко Краљевић помиње потичу из Дубровачке

републике (1361) и у њима се говори о томе да је Марко као представник српског
посланства тада посетио Дубровник. Претпоставља се да је рођен око 1355, а погинуо је у
бици на Ровинама 1395, борећи се као турски вазал против влашког војводе Мирче. Био је
син краља Вукашина Мрњавчевића и након смрти свог оца, у Маричкој бици 1371, Марко
постаје турски вазал. О његовој владавини се не зна много тога, а историја памти да је
Марко након очеве смрти изгубио градове Скопље и Призрен. Вук Бранковић је један од
обласних господара који је у то врме приграбио већи део поседа и тако се показао као
издајник Душановог и Урошевог царства, па и Урошевог наследника на власти, Марка.
Марко Краљевић је био принуђен да 1371. призна власт турског султана, а његово учешће
у Косовском боју историја не потврђује.

2. ЧИТАЧИ

Песма ,,Марко Краљевић укида свадбарину“ започиње Марковим сусретом са Косовком

девојком која је и даље лепа, али делује видно забринуто и коса јој је сада оседела. У
разговору са њом Марко сазнаје узрок њене туге. Несрећна је јер није имала довољно
новца да Арапину плати свадбарину и зато се није могла удати, а сада је дошао ред и на
њу да Арапину буде љуба на једну ноћ. Марко Краљевић је пажљиво саслушао шта му је
Косовка девојка испричала и одлучио да јој помогне, јер га је погодила њена несрећна
судбина, али и свих осталих девојака. Девојци даје 30 дуката и одлази да плати
свадбарину и пронађе Арапина. Марко се присећа какво је некада српско царство било (за
време владавине цара Лазара) и даје завет да ће осветити српски народ и своју браћу или
ће погинути. Када виде Арапинове слуге Марка Краљевића, препадну се од његове појаве
и мрког изгледа, беже под шатор и сакривају своје сабље од Марковог погледа. Арапин је
на почетку био лукав, хтео је да завара Марка Краљевића, јер је свестан какав је јунак.
Претвара се да је добар домаћин и позива га да пију вино. Марко је то одмах схватио, па и
он наступа лукаво. Када је Арапин схватио да му се Марко подсмева, разбеснео се и
насрнуо на Марка. Марко се на те његове ударце само насмејао, јер га нису ни дотакли, јер
је Марко био много надмоћнији од Арапина. То је и доказао када му је задао ударац од
кога је Арапину одлетела глава са рамена. Марко је исекао четрдесет Арапинових слугу, а
четири је оставио да би говорили како се одиграо мегдан између Арапина и Марка и да
јаве по Косову пољу да свадбарина укинута, јер је Марко платио свадбарину за све.

У песми се могу издвојити следеће тематске целине:

1. Сусрет Марка Краљевића са Косовком девојком и њена исповест

2. Марко одлучује да стане на пут Арапиновом зулуму и освети се
3. Одлазак Марка Краљевића на Косово и присећање какво је било за време владавине
цара Лазара
4. Разговор и мегдан са Арапином кога лако побеђује
5. Народ благосиља Марка који је укинуо свадбарину и ослободио их великог зла

3. МИТОЛОЗИ
Српски митолошки речник даје следећа тумачења ових појмова:

Број девет: има девет небеса, Бог је на деветом небу; Богородица се успела на девето небо;
У црној мађији употребљава се девет гранчица везаних црвеним концем; вода с девет
бродова (места на којима се прелази река); спомињу се сестра бајалица с девет метала,
девет невеста с девет мотика. У предањима: девет јармова волова нису могли да покрену
мртвог цара Уроша; било је девет браће Југовића; змај с девет глава и деветоглава аждаја.
Девет година родитељи не чују о свом детету. Црногорци су предавали у завет крвну
освету за девет година.

Јутро: осим што представља почетак и најсветлији део дана, према народном веровању и
митологији, јутро је доба када се зле силе разилазе, када одлазе демони и вештице, које, по
предању растерује јављање петла, које се такође повезује са зором и освитом дана. Тада
престаје дејство злих сила, духови бивају растерани.
 4. ЛИНГВИСТИ

Непознате речи у песми:

зулум — насиље, тиранија, разбојништво

Стих у коме се реч јавља: ,,и наметну зулум на Косово“ (изговара га Косовка
девојка, а односи се на Арапина)

иште—тражи,захтева: ,,још је већи зулум наметнуо:

на ноћ иште младу и девојку.“
душман — заклети непријатељ: ,,Волим, брате, изгубити главу,
Нег' љубити свој земљи душмана.“
барјак — застава: ,,Погледајде доле низ Косово: гди се онај свилен барјак вије.“
ђувегија — младожења, момак за женидбу: ,,ево нема још недеља дана како ј'
проклет Арап исекао седамдесет и седам јунака, Косоваца, тужних ђувегија.“
јездити — брзо се кретати: ,,Срдит Марко језди низ Косово.“
вересија — куповина или продаја на реч, поверење: „У мен', кујо, вересије нема!“
оправити — припремити, средити: ,,а четири слуге Арапове које није хтео
погубити, оправи их по Косову Марко.“
телалити — оглашавати, износити вести: ,,оправи их на четири стране, те телале
по Косову слуге.“
зулумћар — насилник, разбојник: ,, Бог да живи Краљевића Марка, који земљу од
зла избавио, који сатре земљи зулумћара.“

5. ТЕОРЕТИЧАРИ
Десетерац се дефинише као стих од десет слогова који је карактеристичан за народну
епску поезију. Назива се још и епски или јуначки десетерац, често се пева уз гусле и јавља
се са цезуром (паузом) после четвртог слога.
Епска песма или јуначка песма део је народне епске поезије (певања) и углавном казује о
неком догађају, збивању, често описује јунаке или њихове мегдане и сукобе. Српске епске
народне песме подељене су на циклусе (циклус песама о Марку Краљевићу, преткосовски,
косовски).

Хипербола је стилска фигура преувеличавања или претеривања која се користи са циљем

да се постигне упечатљивији и снажнији израз.

,,..из копита жива ватра сева,

из ноздрва модар пламен лиже.“

Словенска антитеза је стилска фигура која се често јавља у српској народној епици. То
је једна врста поређења која има трочлани састав: питање, одричан одговор и потврдан
одговор.

,,С ког си млада срећу изгубила?

Ил' са себе, ил' са своје мајке,
или са свог стара родитеља?"
Проли сузе Косовка девојка,
па говори Краљевићу Марку:
„Драги брато, делијо незнана,
с себе срећу изгубила нисам,
ни са себе, ни са своје мајке,
ни са свога стара родитеља;
већ сам јадна срећу изгубила…“

Контраст је стилска фигура поређења по супротности.

,,ако т' и јест родила краљица

на чардаку на меку душеку,
у чисту те свилу завијала,
а злаћаном жицом повијала,
отхранила медом и шећером;
а мене је љута Арнаутка
код оваца на плочи студеној,
у црну ме струку завијала,
а купином лозом повијала,
отхранила скробом овсенијем.“

Косовка девојка је и даље била лепа, „красна стаса и узраста, руменила и господског
погледа“. Једино што је кварило њен физички изглед била је седа коса, то је приметио и
Марко Краљевић па је пита због кога је оседела. Косовка девојка представља све девојке у
то време које су остале неудате јер њихове породице нису имале новца да плате
свадбарину Арапину.У песми ,,Косовка девојка“ представљена је као млада и лепа,
идеализовани тип српске девојке која на Косову тражи рањене јунаке и помаже им.
 Наставак песме ,,Марко Краљевић укида свадбарину“

,,Кад следеће јутро освануло,

Дозива га Косвка девојка,

Дозива га у сватове своје.

,,Побратиме, Краљевићу Марко!

Ти си мене од зулума спас'о

'Оћеш ли ми девер сутра бити?

У мене су браћа моја мила,

И ти си ми као братац драги.“

Беседи јој Краљевићу Марко:

,,Ој, сестрице, Косовко девојко!

Ја ћу теби радо у сватове доћи.“

Оста прича о Краљевић Марку,

Да се памти, да се приповеда.

,,Марко Краљевић и Муса Кесеџија“

1. Тема песме је мегдан Марка Краљевића и Мусе Кесеџије, а испевана је у епском

десетерцу.
2. Муса Кесеџија је био, такође, велики јунак, попут Марка, сви су стрепели од њега.
Одметнуо се од цареве власти и почео да спроводи силу над народом. Из дијалога са
Марком сазнајемо да је Мусу Кесеџију одгајила љута Арнаутка, да је одрастао у
сиромаштву али да има достојанство и понос и никоме се не уклања с пута. Он је
необичан јунак у коме куцају три срца и Марко, када га убије, каже да је погубио бољег
јунака од себе.
3. Фантастични елементи песме су Марков разговор са вилом коју дозива упомоћ, такође,
Марко три године проводи у тамници без хране и воде и остаје жив, али и чињеница да
Муса Кесеџија има три срца:

,,ал' у Муси три срца јуначка,

троја ребра једна по другијем;
једно му се срце уморило,
а друго се јако разиграло,
на трећему љута гуја спава.“

4. Обојица су снажни и неустрашиви јунаци, поносни и ничега се не плаше. Марко и Муса

прво започињу дијалог који је изгледао као борба, надигравају се речима. Муса Кесеџија
не жели да замећу кавгу, већ га позива на вино. Марко ће победити у мегдану, али не би
успео да није позвао у помоћ вилу.

5. Марко Краљевић је био велики јунак, али се у овој песми истиче и његова величина као
човека. Он побеђује у двобоју бољег јунака од себе и отворено то признаје, а то не би
свако урадио. Моралне особине, истина и правда су изнад свега. То је порука коју народни
певач овде жели да истакне и зато не приказује Марка као најбољег и надмоћнијег.

6. На почетку песме Марко се показао као кавгаџија, он изазива Мусу на мегдан, показује
преку нарав и надмоћност, док на крају показује искреност и грижу савести јер је ипак
победио бољег јунака уз туђу помоћ.

7. Марков верни коњ се зове Шарац и често су му додате особине митског, фантастичног
бића. Он је коњ велике снаге и моћи који може прескочити три копља у висину, престићи
чак и вилу ако је то потребно. Имао је невидљива крила и понекад је могао да предосети
догађаје, као смрт свог господара, на пример.

8. Оружје које Марко користи је буздован, тешко оружје које је дато само најбољим
јунацима и којим Марко лако побеђује све непријатеље.

9. Помиње се у песми ,,Урош и Мрњавчевићи“. Ова песма говори о подели царства, а

Маркова улога, као царевог писара, јесте да каже коме припада царство. Марко праведно и
честито поступа, као што га и мајка саветује. Саопштава да је царство отац оставио сину
Урошу и не жели да се огреши ни о кога.

10. У предању о Марко Краљевићу, према Вуковим речима, истиче се оно што се у
песмама не приповеда; Марко који је виђен како једном руком преко рамена носи вола,
држећи га само за реп или прича о томе како му је Шарца поклонила вила или га је купио
од некаквих кириџија…Такође, предање говори о томе да је Шарца купио као губаво
ждребе, али га је после излечио и он је постао најлепши и најснажнији коњ. Предање
говори о Марковој смрти. Док неки кажу да га је у бици на Ровинама погубио влашки
војвода Мирча, други кажу да му се Шарац заглибио у блату, трећи приповедају о томе да
је у боју Марка и Шарца Бог поштедео и склонио их у неку пећину… Предања, иако
доносе и другачије приче о Марку, не оспоравају његову изузетну снагу пред којом су сви
стрепели.