Nisam Jugonostalgičar, ja sam Jugoslovenka!

Nije Yugoslavija, samo Tito, SKJ, KPJ, sindikati, zastava, himna, pioniri, omladinci... Mnogo više je meni
Yugoslavija.

To je moja domovina. Tu sam se rodila, pod njenim nebom, prohodala, progovorila, krenula u školu, dala
pionirsku zakletvu, naučila čitati i pisati, voziti biciklo, prvi put se zaljubila i poljubila, otišla na prvu
igranku, pa na disko. Prvu ploču kupila. Izgradjivala svoj muzički ukus. Gradila sebe. Sticala prijatelje,
završila školu.

Da, jeste ovo što pišem nostalgija. Jeste Yugoslavija, moj dnevnik i spomenar moje mladosti.

U mojoj Yugoslaviji, smo svi slavili iste praznike, u njoj se slušala kvalitetna muzika, rock end rol, mladja
populacija, stariji su slušali sevdalinke, starogradsku i evergreen muziku. Mi smo rasli uz "Pro Arte", "S
vremena na vreme", "Buldožer", "Atomce", "Azru", "Čorbu", "Dugme"... Muziku, koja nikada neče
ostariti i podleći zaboravu. Vi slušate cajke, čiji tekst ne zna ni ona koja ih je otpevala posle 10 dana. O
aranžmanu neču ni da pišem. Kompilacija plagijata. Kompilacija gluposti.

Mi smo imali oznaku za šund, Vi šund živite.

Mi smo od onih, koji su skupljali pare da kupe trzalicu, za rodjendan, jedinom medju nama, koji je znao
svirati i imao gitaru, Vi možete priuštiti, mnogo više od gitare, ali nikada nećete osetiti tu ljubav i
jedinstvo, sedeći na betonu, ispred škole dok jedan medju vama "skida" taktove pesme, jer ste tek došli
u posed ploče, koje je neko od nas, milošću nekog roditelja, dobio iz Beograda. Nama su obnavljali
garderobu dva puta godišnje, s'jeseni i početkom leta, vi svakodnevno kupujete razne krpice. Ali, nikada
nećete osetiti radost prvih Lee Cooper farmerica, taj ponos što ih imate i to iščekivanje, da ih na korzou
prošetate.

Vi ste potrošačko društvo. Brzo živite, brzo trošite i robu i ljude.

Vaša garderoba je nekvalitetna proizvedena negde, ko zna gde, gde se za standarde nije ni čulo. Mi smo
imali YUS (standard) sve se proizvodilo kod nas. LeeCoper, Kamensko, Kluz, Mura dizajn, Toper, Prvi maj
Pirot, Jumko Vranje. Vaši momci, imaju štramplice umesto pantalona, uzanu jaknicu, po' kg gela u kosi,
na njemu "vrište" parfemi raznih Dolce&Gabana, Tom Forda, Celvin Klajna, čeka vas u novom BMW…e a
kada bi samo znali, koliko srce skače, kada čujete zvižduk ispod prozora, sa melodijom 'U šumici zeka…'
Virnete kroz prozor, al 'da tata ne vidi i ne čuje, a dole, pod prozorom mladić u Lewiskama, kariranoj
košulji, starkama i prebačenom vijetnamkom preko ramena. Da Vam srce iskoči od radosti. Miris Bruta i
Pino Silvestre, bio za nas, miris sreće. Vi se tom vašem za života ne obradujete, koliko smo mi našem, za
taj jedan tren..

A tek Lewiske. Mi smo po svoje farmerke išli u Trst, pare u džep, na autobus i pravac Trst. Kada nam se
jede burek, a mi u Sarajevo, pojedeš burek i vratiš se. Kada bi da kupimo nešto specijalno, a mi u Bg do
free shopa. A onda dodje leto, svi na more, što organizovano, što sa roditeljima.

Na more se išlo redovno. Ima medju vama NeJugoslovenima više onih koji iz mesta rodjenja nisi mrdnuli.
Mora nisu videli, Šeher Sarajeva, Zagreba, Ljubljane, Beograda. A mrze. Videli ni čuli nisu ni ljude ni
mesta. A mrze, a o nekim daljim putešestvijama da i ne pišem.
Naš jugoslovenski pasoš je bio najcenjeniji, na njemu pečata sa raznih graničnih prelaza. U našoj
domovini je bila zimska Olimpijada u Sarajevu 1984, šta se dešava u vašim zatvorenim malim banana
državicama?!

Na našim zidovima su visili posteri Doorsa, Beatlasa, Rooling Stouns-a, a po vašim slike ratnih zločinaca.

Mi smo generacija - mi vodimo ljubav, a ne rat.. Vaša?!?

Mi smo na glavi nosilu Toperovu traku, kakvu je Jure Franko, imao kada je uzeo medalju na Olimpijadi, Vi
nosite kape sa obeležjem fašista. Nama momak nije govorio "brate" i pisao skraćenicama, tipa, mslm,
tebra i slično, nasi momci su nama pisali pesme. O vremenu kada je sport bio ljubav, mogla bih pisati
satima. U nasoj Jugoslaviji, su sve sekcije i treninzi bili besplatni. Ko god je želeo, imao afiniteta i talenta,
išao bi ili na hor, folklor, recitatorsku, rukometnu, košarkašku... sekciju i to sve besplatno! Mi smo sadili
to drveće pod čijim hladom vi sada sedite. Subotom. Cela škola, mladi gorani posumljavaju. Ašov,
sadnica, pa, pošumljavaj. Naša milicija je bila tu da nas zaštiti, ne da nas bije, kao vas vaša.

U Yugoslaviji ste auto stopom mogli bez problema stići na drugi kraj države, sada niste u svojoj ulici
sigurni, naše lepotice su Bernarda Marovt, Ana Saso, Dinka Čolić, Dunja Lango, Tanja Boškovič, Svetlana
Bojković…Vaše su polusvet, nepismene, bezmoralne, napumpane Soraje, Stanije, Kije Kockar, Lune…
Naši heroji su Sava Kovačevič, i Lola Ribar, Žikica Jovanović Španac i mnogi drugi, a vaši su osudjeni ratni
zločinci!

Mogla bih pisati do zore. Yugoslovenka, rekoh, dok me ima, koja dade pionirsku zakletvu, a zaklinješ se
samo jednom. I nisam sama. Ima nas. Iako ste nam sa ledja, i u srce, i niskim udarcem, vi fašisti, ubili
zemlju, niste ubili Jugoslovene!! Još če se slušati “Hej Sloveni” - proklet bio izdajica svoje domovine

Zenaida Bavčić