ТАМНИЦА

То је онај живот, где сам пао и ја

С невиних даљина, са очима звезда
И са сузом мојом, што несвесно сија
И жали, ко тица оборена гнезда.
То је онај живот, где сам пао и ја.

Са нимало знања и без моје воље,

Непознат говору и невољи ружној.
И ја плаках тада. Не беше ми боље
И остадох тако у колевци тужној
Са нимало знања и без моје воље.

И не знадох да ми крв струји и тече,

И да носим облик што се мирно мења;
И да носим облик, сан лепоте, вече
И тишину благу ко дах откровења.
И не знадох да ми крв струји и тече,

И да беже звезде из мојих очију,

Да се ствара небо и свод овај сада
И простор, трајање за ред ствари свију,
И да моја глава рађа сав свет јада,
И да беже звезде из мојих очију.

Ал бегају звезде; остављају боје

Места и даљине визију јаве:
И сад тако живе као биће моје,
Невино везане за сан моје главе.
Ал' бегају звезде, остављају боје.

При бежању звезда земља је остала

За ход мојих ногу и за живот речи:
И тако је снага у мени постала,
Снага која боли, снага која лечи.
При бежању звезда земља је остала.

И ту земљу данас познао сам и ја

Са невиним срцем, ал без мојих звезда,
И са сузом мојом, што ми и сад сија
И жали, ко тица оборена гнезда.
И ту земљу данас познао сам и ја.
Као стара тајна ја почех да живим.
Закован за земљу што животу служи,
Да окрећем очи даљинама сивим.
Док ми венац снова моју главу кружи,
Као стара тајна ја почех да живим,

Да осећам себе у погледу трава

И ноћи, и вода; и да слушам биће
И дух мој у свему како моћно спава
Ко једина песма, једино откриће;
Да осећам себе у погледу трава.

И очију, што их види моја снага,

Очију, што зову као глас тишина,
Као говор шума, као дивна драга
Изгубљених снова, заспалих висина,
И очију, што их види моја снага.

Ова пјесма припада збирци пјесама ,,Утопљене душе“. Има 10 строфа које
се називају квинтине. Такође, строфа је прстенаста тј. први стих се понавља
као и задњи.

Пјесма говору о ,,паду“ лирског субјекта из ранијег живота, паду са звијезда

и о рођењу на земљи.
Основни мотиви ове пјесме су: мотив тамнице(живот као тамница), пад(пад
на земљу), љубав и љепота,
Стилске фигуре: поређења, метафора, опкорачења, контраст.
Три тематске цијелине су:
- Рађање лирског субјекта(1 и 2 строфа)
- Буђење чула (3-7 строфа)
- Буђење свијестио о себи (8-10 стофа)
Прва строфа: Проширује прву мисао на пјесму. Дис не доживљава рођење
на овом земљи као нешто лијепо, не осјећа се као да је код куће. Сихови
нам говоре да жали као ,,тица обореног гнезда.“

Друга строфа: Пјесник говори да се рађамо без наше воље и жеље. Ријечи
које Дис употребљава да опише његово право стање јесте ,, у колевци
тужној“.

Трећа строфа: Спознаја

Четврта строфа: Буђење ума и одвајање од звијезда и од ранијег живота

Пета строфа: Јавља се мотив боја, што за пјесника значе пролазност.

Шеста строфа: Дис проналази излаз(утјеху) у животу речи.

Седма строфа: Дис је прихватио овај свијет, али се још негдје у души осјећа
као ,,тица оборенa гнезда“

Осма строфа: Откриће стваралачке моћи

Девета строфа: Сједињење са природом и са свим око себе

Десета строфа: „очи“ му се сјећају ранијег живота

Моје мишљење:
Живот не бирамо ми. Ми смо само споредна улога када дођемо на свијет.
Неки дођу у срећне и ушушкане руке док се неки боре од малих ногу за
себе. Дис нам управо у овој пјесми говори о овим другим рукама. Било му је
лијепо у мајчином стомаку, али кад је дошао на свијет и сусрео се са првом
боли ваздуха сва та љепота је нестала. Настале су бриге и одбојност за
овај свијет, као и сјећаље на све лијепо из прошлог. Када се човјек суочи и
помири са судбином која га је оковала, мора наставити даље. Пронаћи себе
у ничему, пружити прилику свима онима коју су око њега... Баш то је радио
Дис. И да смо постигли све што смо планирали, чак и више увијек ће остати
мјестоу срцу са сјећањима на наљепше мјесто. Колико је само сада тих
судбина које су упале у друге руке?