Положај болесника у постељи

Положај у постељи треба да отклони субјективне тегобе болесника

и да му омогући одмор и сан. Болесници у постељи могу да заузму
различите положаје, што зависи од природе обољења и општег стања
болесника. Положај болесника у постељи може бити: активан, пасиван
и принудан.
Активан положај:
Активан положај заузимају болесници који могу сами да се
покрећу у постељи и према својој жељи да мењају положај. То су
покретни болесници који могу да устану из постеље и да сами обављају
своје физиолошке потребе.
Псиван положај:
Пасиван положај заузимају болесници који не могу да се покрену
и промене заузети положај, зависе од других особа. Болесник остаје у
положају у коме је положен у постељу све док му друга особа не
помогне да га промени. Пасиван положај може да буде различит:
-хоризонтални положај на леђима са главом положеном више од
карлице – То је удобан физиолошки положај за болесника јер не
захтева да се болесник замара при окретњу или померању из постеље.
Мишићи су опуштени. Код појединих болесника поставља се и испод
потколених јама јастук како болесник не би клизио у постељи.
-полуседећи положај – Најчешће се користи код болесника који болују
од: болести срца, обољења дисајних органа са кашљем, срчане и
плућне астме и других акутних или хроничних обољења.
-положај на боку – Примењује се код: акутних обољења жучне кесе,
чира на желуду и дуоденуму, бубрежне колике, запаљења плућа и
других акутник и хроничних болести.
Принудан положај:
Принудан положај зависи од природе обољења и од терапијских
мера које се предузимају. Овај положај може бити привремени и
стални. Привремени принудни положај болесника у постељи је
краткотрајан и треба да:
-олакша дисање и рад срца и да спречи погоршање кардиоваскуларне
функције
-спречи погоршање шока
-смањи бол изазван болестима или повредама
-спречи развој декубитуса
У привремени принудни положај постављају се болесници: за време
лумбалне, плеуралне и абдоминалне пункције и ректалног и вагиналног
прегледа; за време напада јаких болова; после повреда или операција и
друго.
Привремени пложаји болесника у постељи су:
-бочни принудни положај: Овај положај у постељи заузимају
болесници за време интензивних болова или се примењује као
превентивна мера против декубитуса. Код овог положаја пацијент је
свестан. За постављање болесника у овај положај користе се 3 јастука, а
ниједан јастук не сме бити испод главе пацијента. Један јастук се налази
испред трбуха пацијента, други иза леђа, а трећи се поставља између
ногу пацијента. Овај положај подсећа на бочни релаксирајући положај.
-хоризонтални положај на леђима: Овај положај заузима око 90%
пацијената који се налазе у болницама. Такође се може користити и код
пацијената са акутном психозом како не би палиса кревета и повредили
се. Руке и ноге болесника су везане посебним наруквицама.

-хоризонтални положај на трбуху: Овај положај се примењује код

болоесника у коми при транспорту у болницу због повреде мозга,
спречава да болесник аспирира повраћане масе и угуши се у току
транспорта.

-Колеманов положај: Овај положај се примењује у случају

краниоцеребралних повреда када је болесник у коми. У таквим
случајевима секрет се накупља у бронхиолама и спречава да ваздух
слободно и у довољним количинама пролази кроз дисајне путеве.
Постављањем болесника у овај положај бронхијални секрет може да
истиче. У Колеманов положај постављају се болесници који нису у
свесном стању, и овај положај код свих болесника не сме датраје дуже
од 4 сата.
-Тренделенбургов хоризонтални положај: Овај положај омогућава
боље протицање крви из доњих екстрмитета у витално важне центре.
Глава се полаже ниже у односу на ноге на постељу без јастука. Овај
положај јесте и положај аутотрансфузије.

-ортопноични положај: Користи се код пацијената са астмом, при

нападима кашља. Болесник се ставља у седећи положај како би се
олакшало покретање мишића при нападима кашља.

-колено-лакатни и колени-прсни положај: Примењују се при извођењу

ректалног прегледа или ректоскопије.
-Фовлеров положај: Може бити полуседећи или седећи. Заузимају га
углавном болесници са отежаним дисањем, јер је оно у овом положају
олакшано. Положај омогућава спуштање трбушних органа, а тиме и
лакше покретање дијафрагме. За постављање болесника у овај положај
користе се 4 јастука или посебан кревет чији се мадрац помера по
потреби.
-Квинкеов положај: Овај положај омогућава дренажу гнојних обољења
дисајних органа, апсцеса плућа, бронхиектазије, гангрене плућа и друго.
Положајна дренажа има задатак да се постављањем болесника у
одговарајући положај омогући боља евакуација бронхијалног секрета. У
овај положај се болесник поставља 2 пута дневно по 15 минута. Сам
положај је веома напоран за болесника јер захтева да глава буде ниже у
односу на доње екстремитете. Болесник се поставља мало косо преко
кревета, тако да му глава и грудни кош висе са једне стране кревета док
доњи део тела остаје на кревету.

Стални принудни положаји болесника у постељи:

Стални принудни положај се примењује као саставни део лечења,

јер се болесник у њему осећа угодније. Такође служи за корекцију
патофизиолошких поремећаја све до излечења болесника. Стални
принудни положаји могу бити:
-хоризонтални имобилизациони стални принудни положај: Примењује
се код болесника са повредом вратног дела кичменог стуба. Ваздушно
гумено јастуче поставља се тако да се на њега ослањају глава и врат
повређеног.

-стални екстензиони хоризонтални положај: Примењује се код

одређених патолошких стања и повреда скелетног система.
Истовремено се постиже имобилизација и истезање повређеног
скелетног система.

-положај опистотонус: У овај положај поставља се болесник оболео од

тетанусаза време тоничних и клоничних грчева скелетне мускулатуре.
Болесник се у току напада ослања на потињак и пете тако да му је труп
подигнут у облику лука.