Дезинфекција и стерилизација

 Дезинфекција:
Дезинфекција представља непотпун поступак уклањања микроорганизама и
њихових спора са инструмената и предмета који су били или ће доћи у
контакт са пацијентом. Дезинфекцију смо поделили у односу на начин и у
одноцу на време.

Дезинфекција у односу на начин може бити:

-механичка: грубо четкање, кречење, рибање

-хемијска: употреба хемијских средстава

-физичка: употреба високих и ниских температура

-биолошка: употреба разних антибиотика и лекова

Дезинфекција у односу на време може бити:

-пре настанка болести: све што ће доћи у контакт са пацијентом

-у току болести: све што је било и све што ће доћи у контакт са пацијентом

-завршна: све што је било у контакту са пацијентом

Антисептик се употребљава за биолошко ткиво, док се дезинфекционо

стредство употребљава за инструменте и предмете.

Да би једно дезинфекционо средство деловало како треба мора да

испуњава неке услове, а то су:

-да делује бактерицидно, односно да убија и смањује број бактерија

-да делује бактериостатички, односно да спречава настајање нових

бактерија
Такође би дезинфекционо средство требало да испуњава и следеће услове:

-да делује у малим количинама

-да буде јефтино и приступачно

-да нема штетно дејство

-да је лако за употребу

-да је дуготрајно

Дезинфекција излучевина и прибора за јело:

Дезинфекција излучевина врши се тако што се излучевине потапају у

дезинфекциони раствор, а количина излучевина једнака је количини
дезинфекционог раствора. Излучевине затим остају у раствору 30 минута до
2 сата.
Дезинфекција прибора за јело врши се тако што је прибор за јело потапа у
дезинфекционо средство, а оно тамо стоји од пола сата до 2 сата. Наконј тога
се испира под млазом воде и прибор је спреман за даљу употребу.

Прављење дезинфекционог раствора:

За припремање дезинфекционог раствора потребне су нам две мензуре од

којих је једна већа и друга мања, бочица са дезинфекционим средством,
бубрежњак, папирни убрус и две посуде. У прву посуду сипамо дестиловану
воду, а друга ће нам служити за прављење раствора. Правићемо
дезинфекциони раствор по следећој формули: тражена количина x тражени
проценат/постојећи проценат који је увек 100%. Пре самог почетка
прављења раствора потребно је да правилно оперемо руке и да извршимо
антисепсу руку. Затим вршимо дезинфекцију радне површине и припремамо
материјал. У једну од посуда сипамо дестиловану воду, стављамо рукавице и
крећемо са радом. По формули, у једну мензуру сипамо одређену количину
дезинфекционог средства, а у другу сипамо потребну количину дестиловане
воде. Када то урадимо све ћемо сипати у другу посуду и наш раствор
дезинфекционог средства је спреман. Током сипања, испод мензура ставимо
бубрежњак како нам се ништа не би просуло на радну површину, а ако се то
деси узећемо папирни убрус и обрисати. Након тога ћемо склонити
материјал са стола, извршити дезинфекцију радне површине, поново опрати
руке и поново извршити антисепсу руку.
 Стерилизација:
Стерилизација представља потпун поступак уклањања микоорганизама и
њихових спора са инструмената и предмета који су били или који ће доћи у
контакт са пацијентом. Стерилизацију смо поделили на:

-стерилизацију сувом топлотом: у сувом стерилизатору или пламеном

-стерилизацију влажном топлотом: у аутоклаву или кувањем

-хемијска стерилизација која може бити: сува и влажна

-посебни облици стерилизације

Стерилизација сувом топлотом:

Стерилизација сувом топлотом може бити пламеном, односно спаљивањем

и може се одвијати у сувом стерилизатору. Стерилизација пламеном одвија
се само у посебним условима када није могуће користити ни један други вид
стерилизације. Врши се тако што се инструмент ватром спаљује и након неког
времена је спреман за употребу. Стерилизатор ради по принципу сувог
загрејаног ваздуха. Има своје предности као и своје недостатке. Предности су
то што је лак за употребу, уништава све вирусе и лак је за руковање.
Недостаци су то што се у њему не могу стерилисати све врстев материјала и
то што ради на струју.

Припремање материјала за стерилизацију у сувом стерилизатору:

За стерилизацију материјала су нам потребни: лавор, четкица, бубрежњак,

метални инструменти које ћемо стерилисати, метална касета, компреса,
антисептик и рукавице. Пре самог почетка потребно је да оперемо руке,
извршимо антисепсу руку и да дезинфикујемо радну површину. Након тога
стављамо све на радну површину, стављамо рукавице и крећемо са радом.
Прво ћемо инструменте из бубрежњака извадити и ставити у лавор са
дезинфекционим средством, а они ће ту да одстоје од пола сата до 2 сата.
Након тога ћемо инструмент испрати под млазом млаке воде и четкицом
механички одстранити нечистоћу, а након тога га остављамо на компресу да
се осуши. Када се осуши стављамо инструмент у металну касету која мора
бити две трећине отворена како би ваздух могао да уђе унутра. Затим
стављамо касету у стерилизатор и укључујемо га. Стерилизатор за сат
времена постигне температуру од 180 степени, а затим му је потребно још
сат времена за стерилизацију инструмената. Стерилност траје 24 сата.

Стерилизација влажном топлотом:

Стерилизација влажном топлотом може се одвијати кувањем или у

аутоклаву. Стерилизација кувањем се може одвијати у кућним условима
употребом шерпе, а може се одвијати и у болницама у посебним условима.
Аутоклав ради по принципу загрејане водене паре под притиском.
Предности аутоклава су те што се могу стерилисати све врсте материјала, на
пример гума се стерилише на 120 степени у трајању од 20 минута под
притиском од 1,5 бара, а текстил на температури од 138 степени у трајању
од 30 минута под притиском од 2,5 бара.

Стерилизација у аутоклаву:

Матријал који се стерилише у аутоклаву можемо поставити у добоше,

интегра или ултра кесе и хавана папир. Врло је битно отворити решетке
добоша како би загрејана вода могла да уђе унутра. У зависности од тога шта
се налази у добошу подешавамо температуру и притисак. Након што се
стерилизација заврши, морамо да сачекамо да се добош охлади пре него
што из њега извадимо потребан материјал.
Хемијска стерилизација:

Хемијска стерилизација може бити влажна и сува. Влажна хемијска

стерилизација употребљава се само у ургентним ситуацијама када је
потребно хируршки обрадити рану металним инструментима. Метални
инструмент се потапа у дезинфекционо средство и када одстоји у њему
потапа се у физиолошки раствор. Након што се осуши инструмент је спреман
за употребу. Сува хемијска стерилизација се одвија уз помоћ формалинских
таблета и овом методом се стерилишу само оптички инструменти. Код овог
облика стерилизације стерилност инструмената траје док се он не искористи.

Посебни облици стерилизације:

У посебне облике стерилизације спадају стерилизација етиленоксидом,

ултразвуком, ултраљубичастим зрацима и ултравиолетним зрацима.
Контрола стерилизације:

Контрола стерилизације је поступак којим се проверава успешност

стерилизације и њена исправност. Контрола стерилизације може се обавити
помоћу неколико метода:

-физичка метода

-физичко-хемијска метода

-билошка метода

Физичка метода контроле подразумева проверу температуре или време

трајања саме стерилизације. Такође се проверава и исправност уређаја за
стерилизацију, његовог термометра и слично.

Хемијска метода контроле подразумева то да се у пре саме стерилизације

поставњају одређене контрол тракице које ће нам по завршетку
стерилизације показати да ли је стерилизација обавњена успешно или није,
тако што ће променити своју боју. На пример, тракица плаве боје би по
завршетку стерилизације требала да буде зелена и на основу тога да ли је
она променила боју сазнајемо да ли је стерилизација била успешна или није.
Биолошка метода контроле јесте најпоузданија метода, и ако од свих
наведених најдуже траје. Може се обавити на два начина. Први начин:
потребно је узети брис свих инструмената који су прошли кроз процес
стерилизација и шаље се дање у лабораторију на контролу. Други начин:
можемо узети, на пример, кончић газе и посадити га на неку хранљиву
подлогу. Ако након неког времена угледамо бактерије које су почеле да
расту, знамо да стерилизација није извршена како треба.
школа: Медицинска школа ,, Др Алекса Савић Прокупље

предмет: Здравствена нега

предметни професор: Младен Павловић

ученик: Кристина Антанасковић

одељење: I-1

наставна тема: Дезинфекција и стерилизација