Žitije starca Tadeja

Rođen je kao nedonošče, na vašaru, sveti Toma u Petrovcu. Majka Petrija

ibaba Marica, bile su na vašaru i tu je majci pozlilo, odma su otišli kod
prijatelja u Petrovcu i tu se majka porodi. Dete je rođeno muško i nisu
verovali da će da preživi i zato su odma pozvali popa da ga krsti, jer
navodno ne valja da dete umre nekršteno. Pop je došao i krstio dete, a kum
je bio domaćin i dao mu ime Toma. Posle krštenja dete je progledalo i svi
su bilisretni što će dete preživeti. Detinjstvo za malog Tomislava, u
siromašnojseoskoj porodici u ratnim i poratnim godinama, neveselo.
Rastao je uz majkui babu, jer mu je otac Obrad bio učesnik prvog svetskog
rata, i zapao je unemačko zarobljeništvo. Bio je dosta slabunjav i rano
ostaje bez majke. Sve to učinilo ga je nesretnim i povučenim detetom. Nije
bio za teške seljačke poslove i po završenoj osnovnoj školi u rodnoj
Vitovnici otac ga daje na zanat. U Petrovcu je izučio trogodišnji zanat za
abadžiju – krojača. Po završenom zanatu odlazi u Beograd gde se
zapošljava i na tom poslu ostaje oko šest, sedam godina. U Beogradu se
razboleo od bolesti pluća i biva smešten u bolnicu na Bežanijskoj kosi…