СТВАРНА ПРАВА НА ТУЂИМ СТВАРИМА

1. Луције Тиције, син курира Квартуса Максимуса, наставио је очев посао, али након
свега пет месеци преношења пошиљки с једног на други крај Рима, напустио га је,
угинувши, верни сапиутник коњ Оптимус. Готово неутешни Луције као замену за
њега пронашао је кобилу Терцију, коју му је познаник Тарквиније инјурецесијом
уступио на плодоуживање. Верно служећи Луција три године, Терција се 5. јуна
213. ождребила, доневши на свет двоје младунчади. Коме ће припасти право
својине на ждребади?

2. Удовица Ливија задржала је, према уговору о поклону којим је заједно са покојним
супругом Верглијем, пренела право својине на кући на Квириналу ћерки Јулији и
унуку Валеријану, право доживотног плодоуживања на поменутој неппокретности.
Ливијин самовољни син Пертинакс и његова жена Јунона, који су фактички
управљали једном половином куће скривајући се иза свог незаинтересованог сина,
поставили су насред дворишта ограду која је Ливији онемогућила да убере купине
и малине које је засадила. Да ли ће Ливија, да би могла да дође до засађеног воћа
морати да се потужи Јулији и зашто?

3. Јунона, мајка Валеријана, који је заједно са тетком Јулијом био сувласник куће на
Квириналу, наложила је да се у дворишту те непокретнсти сазида грађевина у којој
би се налазио њен нови салон за улепшавање богатих Римљанки, поучена
искуством плаћања закупнине од 500 сестерција месечно за објекат те величине и
намене. Изградња је била завршена 5. априла 14. године, али услед бројних сукоба
које су она и њен супруг Пертинакс, иступајући у име свог незаинтересованог сина,
имали са Јулијом у вези с коришћењем непокретности, салон никада није почео са
радом. Свађа је кулминирала тако што је Јунона 13. маја 16. године физички напала
 Јулијину мајку Ливију, која је у кући становала као доживотни плодоуживалац.
После тог догађаја, Јулија је почела да размишља како да пронађе решење из
области стварног права којим би обесну снају ,,привела к познанију права” и
одлучила је да с тим у вези потражи савет неког од класичних правника. Шта бисте
јој саветовали да сте се нашли на месту тог класичног правника?

4. Град Рим брзо се ширио, па је током II века п. н. е. иза Есквинала почело да ниче
стамбено насеље Новенијанум. Земљиште на којем је никло двадесет стамбених
јединица било је поприлично сушно, због чега су његови становници оскудевали у
води. Једини извор налазио се на имању Генадијуса Секундуса, која се налазило на
око 800 миља удаљености од осталих поседа, који су били начичкани један до
другог. Римска цивитас је током три зимска и три летња месеца организовала довоз
воде која би подмирила потребе становника Новенијанума, изузев Генадијуса и
његове петочлане породице, за пиће. Како би се могао решити проблем у оскудици
воде за становнике Новенијанума?

5. Новеције Примус је својим тестаментом за универзалног наследника одредио сина

Октавија, а жени Емилији, у случају да га надживи, легирао право плодоуживања
на њиховој кући у непосредној близини Форума док њихов син Октавије не наврши
двадесет пет година. Октавије је умро у двадесетој години живота, а неутешна
мајка га је надживела? Да ли ће она и даље бити плодоуживалац непокретности и
зашто?

6. Децимус Вителије, римски трговац, често је склапао уговоре о ортакулуку ради

обављања скупих послловних подухвата у провинцијама. Ти уговори често су
изискивали улагање позамашних новчаних средстава, па је Децимус неретко био
примораван да посеже за узимањем зајмова. Пет таквих позајмица, у вредности од
 по 40.000 сестерција свака, ради трговине робовима у Хиспанији узео је 103.
године. Као гаранцију за враћање зајма, свој петорици зајмодаваца – Октавију, Гају,
Јулију, Марку и Генцију, понудио је истовремено у залогу своју кућу у вредности од
97.000 сестерција, у коју се, одмах по закључењу уговора о зајму, уселио Гај, којем
је то Децимус претходно понудио. Вителијев пословни подухват је пропао и он није
био у могућности да врати позајмицу. Како ће се намирити његови разјарени
повериоци?

7. Секундус Максенције пренео је инјурецесијом свом познанику Тиберију Тациту

право службености на двадесет четири роба. Тиберије, у Риму, надалеко познат као
предузимач великих грађевинских радова, одлучио је кашњење у изградњи два нова
колосеума надокнади тако што ће за тај посао употребити и Секундусове робове,
којима је током летњих месеци 203. године наметнуо осамнаесточасовно радно
време. Од таквог режима рада, шесторица робова суочила су се с топлотним
ударом, док су остала дванаесторица дошла до граница своје физичке
издржљивости. Разочаран Тиберијевим поступањем, Секундус је одлучио да
заштити свохе робове од даље благо речено, прекомерне експлоатације. Која правна
средства би у ту сврху могао да искористи, нарочито ако узмемо у обзир да му је
Тиберије скренуо пажњу на то коришћење ствари чини битан део дефиниције
службености?