Ratko Raski

BOSANSKI
MOZAIK
 .
Ratko Raski ..... ,. "..
.
~ .

BOSANSKI MOZAIK
 . !,;: о-

" " : .~ \ ~}
.'
. . . .. --
-< , . ' .... .

... '_ .
. .' i ,

Izdavac: Autoг
Тiгaz:50 primjeгaka
Stampa: Privatno
Saгajevo,2010.
 КАКО ЈЕ NASTAO "BOSANSKI MOZAIK"

Sintagma "bosanski mozaik" asocira па aгheologiju i

umjetnost. Najpoznatiji umjetnicki nlOzaik u Bosni potice iz
antickog угеmепа - to је aгheoloski nalaz u гimskim termama
па Ilidzi kod Sarajeva. Naslov оуе publikacije пе odnosi se па
taj ili koji dгugi mozaik. Оп је samo metafoгa [огте mozaika
u kome mnostvo гaznobojnih ploCica, slozenih ро nekoj ideji,
daju cjelinu sliku.
Napisi u оуој publikaciji su kao mozaicke plocice гazliCite
ро vrsti, formi, zanгu. тi raznorodni tekstovi, uzeti zajedno,
ipak daju sliku jednog socijalnog miljea i угетепа u kome је
milje opisan.
Оуе zapise nisam pisao ро zamisljenom konceptu, niti
sam imao pretenziju da saCinim potpunu sliku i medusobno
povezani tekst. Napisi u оуој knjizi su nastali kao mоја zapa-
zanja nekih dogadaja, napisa, ројауа koje su najcesce donosili
mediji.
Ovakva mozaicka [orта publikacije otvorena је za па­
stavak, odnosno za stvaгanje slicnih publikacija u razliCitim
oblastima dгustvenih zbivanja. А ta zbivanja su ziva, zanimlji-
уа, pгotivIjecna, tuzna ili smijesna, nepredvidiva. U svakom
slucaju izazovna za pravljenje publikacija slicnih оуот "Во­
sanskom mozaiku".

Autoг

3
 · 1. BOSNA ЈЕ ZEМLJA MRZNJE

о mrznji treba govoriti otvoreno, proucavati ј е i prepo-

znavati, da Ы mogli vladati njom, а ne ona nama.
Tokom svog zivota Isada - 2002, imam 73 godinel dozivio
sam dvije erupcije mrznje i nasilja u Bosni i Hercegovini, u
ratovima 1941-1945 i 1992-1995. UceCi istoriju u ,skoli, nigdje
nisam naisao па mrznju kao pojavu ili uzrok sukoba. Mrznja је
sakrivana kao stidna bolest, kao porodicna sramota. Samo su
pisci, koji poniru u ljudsku dusu i emocije, govorili о mrznji.
]оуan Ducic, zaokupUen poez~om i traganjem za uzvisenim i
Нјерјт, samo је usputno zapisao da mrZnja nastaje iz straha, da
slabiji mrzijacega, da porobljeni mrze gospodare. Duc"ic nije Ыо
analiticar, Ыо је esteta ра ga mrznja kao emocija nije intere-
sovala. Ivo Andric, filozof i mudrac koliko i pisac, shvatio је
koliko је mrznja znacajna emocija ра јој је u svojim djelima,
osobito u karakterima likova dao pripadajuce mjesto, ali па
neupadljiv naCin, nikada ne upiruCi prst u mrznju, ostavljajuci
Citaocu daje оп sam nasluti i otkrije. IpakjeAndric nasao nacina
da i direktno, nedvosmisleno progovori о mrznji, uoblicujuCi u
pripovjetku autenticno pismo svoga prijatelja Maksa Leven-
felda. Pripovjetku је nazvao "Pismo iz 1920. godine" dajuCi
Citaocu do znanja daje posrijedi dokument, svjedocenje о tome
ko1iko је mrZnjom prozet covjek u Bosni i Bosna kao ambijent. Ј
Mesa Selimovic је pisao о mrznji, cak jedan odjeUak romana
"Dervis i smrt" nosi naslov "MrZnja". Selimovic kao psihoana-
liticar otkriva u pojedincu izvore i tokove mrznje koja nastaje
usljed nemoCi usamljenog pojedinca da se odupre nasilju mocnih
nерЩateljа i da im istom ili ј os ј асот mј erom uzvrati.
Andricevu pripovjetku "Pismo iz 1920. godine" Citao sam
bar tri puta - kao mlad соУј ek, zatim u zrelim godinama i sada kao
starac. Svaki put sam nalazio da је Maks Levenfeld, odnosno Јуо
Andric iskreno i znalacki rekao tesku i neprijatnu istinu о mrznji.
Као mlad соУј ek zadovolj io sam se konstatacij от da ј е tu recena
istina. Као sredovjecan covjek odao sam priznanje Andricu da ј е
smjelo skinuo velove koje је istorija i politika nabacala preko te
5
 istine, krijuci је od novih generacija. Као starac, citajuci pazljivo
i promisljajuCi, nasao sam и tom pismu i otvorenu,jasnu poruku
Maksa Levenfelda: "Ти specificnu bosansku mrZnju trebalo Ы
proucavati i pobijati kao opaku i duboko ukorijenjenu bolest. Iја
vjerujem da Ы strani naucnici dolazili и Bosnu da proucavaju
mrZnju, kao sto proucavaju lepru, samo kad Ы mrZnja Ыlа isti
tako priznat, izdvojen i klasificiran predmet proucavanja kao sto
је lepra". Levenfeld dalje objasnjava zasto оп nije росео da izu-
сауа i analizira tu specificnu bosansku mrZnju. Оп је otisao iz
Bosne i poginuo u Spaniji 1938. godine. Da је ostao и Bosni,
stradao Ы sa cUelom svojom porodicom i cijelom jevrejskom
zajednicom и genocidu nad Jevrejima 1941. godine. Genocid
nastao iz mrznje i grabljivosti и Sarajevu i Bosni nisu izvrsili
Nijemci, nego domaci Muslimani i Hrvati koji su ih pobili i raz-
grabili njihovu imovinu. Levenfeld nije Ыо prorok, Ыо је dobar
ljekari dobarpsiholog.
PrihvatajuCi Levenfeldovu poruku, koju nam је prenio
Andric, da specificnu bosansku шrznји treba proucavati i pobijati
kao opaku bolest, odlucio sam da i sam ucinim pokusaj и tom
pravcu. Svjestan sam da sam i ја и velikoj mjeri produkt оуе
sredine i da i и meni јта raznih mrznji, а znam da је to i prednost
posmatraca i istrazivaca ako imutra posmatra pojavu, ako исе­
stvuje /ili је ucestvovaol и procesima и kojima se ona mani-
festuje, ako dobro poznaje sredinu и kojoj је ta ројауа speci-
fikum. Ја mogu reci da Bosnu i bosanskog covjeka dobro
poznajem. Odrastao sam и Sarajevu, тој novinarski i naucno-
istrazivacki rad те vodio svuda ро Bosni, uzduZ i poprijeko,
zalazio sam и zabacena sela, dolazio и dodir sa Ijudima svih
socijalnih profila, zalazio и seoske i gradske kuce, preduzeca,
skole, crkve i dZamije. Bosnu sam dozivljavao kao svoje dobro
poznato dvoriste, sa ~udima koje уес odavno poznajem. тi ljudi
su и miru mimi, dobrocudni i gostoljubivi, а и ratu naopaki i
krvozedni. Bio sam svjestan njihove dvojake prirode i teskih
boljki koje nose и sebi, medu kojima је mrznja najteza. Zato mi se
Cini da ја о tome mogu da pisem, mada nisam ni knjizevnik ni
ljekar, prosvjetni radnik iIi vjerski sluzbenik. Uostalom,
6 .....
"'--'
Ј
profesionalno niko nјје оЬисеn da pise ili govori о mrznj i, а
svako је pozvan da svojim govorom, pisanjem, djelom doprinese
nјеnот upoznavanju, obuzdavanju i otklanjanju. Osjetio sam u
sebi taj poziv, odazvacu ти se i napisati оnо sto Ы moglo voditi
tom cilju - smanjivanju i otklanjanjumrZnjeuBosni.
Mrznja kao emocija
Као i druge етосјје mrznja је svojstvena svakom covjeku.
МrZnja se najcesce veze za odnose medu lјцdimа ili ljudskim
zajednicama. Njen domet је daleko siri - mrznja nastaje i ispo-
lјауа se i prema prirodnim ројауата, stanjima, stvarima. 1 medu
zivotinjama јта mrznje, kod pripadnika iste vrste, istog copora
i1i istogjata. Svako odnasje cuonekogadakaze, ai samjerekao:
"mrzim komarce", "mrzim kasalj'!, "mrzim оуо tmurno vrije-
те", "mrzim buku" i stosta drugo. Те mrznje su prirodne, moze se
re6i sitne i svakodnevne, ра па nјЉ i nе obracamo paznju. Nasa
pafuja se trgne kada se radi о mrznji medu ljudima, Ыl0 kojoj
vrsti mrZnje. Narocitosmo osjetljivi ako ta mrZnja pogada nas
identitet i integritet, sopstvenu licnost ili pripadnost odredenoj
zajednici. Та osjetljivost izgradi vrlo razvijene senzore - instru-
mente svUesti koji registruju i najskriveniji impuls mrznje. Тime
nasa licnost brani svoj integritet od potencijalnih neprijatelja i
napada, upozorava nas па mogucu opasnost koja dolazi sa neke
strane. ОУО је vaZno za prepoznavanje mrznje jer је оnа najcesce
prikrivena, а cesto i dobro sakrivena ispod plastova stereotipa-
drustvenih konvencija koje nе dozvoljavaju otvoreno ispolja-
vanjemrznje.
Sa etickog gledista mrZnjaje negativna еmосјја, а isto tako i
sa religijskog i socijalnog. Zato је obiljezena kao z10 koje svi
.. 1 ..... V ' " •
neglraJu u svoJlm lZJavama 1 svom ponasanJu, а pnplsuJu ga
drugima, naroCito protivnicima. Mrznja se krije kao stidna
bolest, kao intimna ili porodicna sramota. Mrznja se pokriva
licemjetjem, dvolicnoscu, kulturom, pristojnim ponasanjem. Isti
oni koji u јауnоm zivotu i spoljnjem svijetu glume odsustvo
mrZnje, sasvim su drukciji u svom intimnom krugu, medu svojim
istomisljenicima, ljudima iste vjere, nacije ili neke druge pripa-
7
dnosti. U takvom "svom", intimnom i "odanom" krugu, otvoreno
ispoljavanje mrZnje је potvrda sopstvene odanosti svojoj strani,
svome jatu. Оnај koji to nе Cini postaje sumnjiv i biva okruZen
nepovjerenjem. То је narocito izrazeno и primitivnim sredinama
и kojima је mrznja prihvaceni kult koji se njeguje i prenosi па
mlade. U takvim sredinama, о drugoj strani se nе moze cuti nista
pozitivno, а obavezno је и svakoj prilici reCi nesto negativno.
Ovaj obrazac se njeguje i и ovdasnjim medijima, naroCito и
stampi. Niceg pozitivnog nета kod onih drugih i trecih, а ako
јmа sta negativno to treba naduvati i dici veliku graju oko toga.
Istina, ovo је stari obrazac poznat iz vremena nastanka stampe ра
do danasnjeg stereotipa о "dobrim" i "Iosim" mоmсјта /licno-
stima, rezimima, vladama, drzavama, narodima/.
Mrznju mozemo prikrivati ali је nе mozemo negirati. Оnа
postoji i и mnogo сети mozemo da је naziremo ili otkrijemo.
Prikrivanje mrZnje, nјеnо ignorisanje i drzanje kao da mrZnja nе
postoji, vise је stetno nego korisno jer stvara iluziju da mrznje
nета. Takvu iluziju је stvarala i odrzavala svaka vlast u Bosni а i
sadasnji strani upravljaCi и ВјН и mnostvu bosanskih problema
nevide -mrznju. Onijenikadai nigdjenepominjukaovazan fak-
tor и politici, kuIturi, ekonomiji i drustvenom zivotu. Оnј postu-
раји kao Ijekar koji Ы bolesniku govorio о tome kako је lijepo blti
zdrav /pravna drzava, zdrava ekonomija, ljudska prava, odsustvo
korupcije i sIicno/, а bjeze od postavljanja tacne dijagnoze i
lijecenja Љеzakоnје, korupcija, mrznja, odsustvo minimuma
morala, izbjeglice, siromastvo, beznade, nezaposlenost i drugo/.
А mrZnja је оnај kamen spoticanja koji se javlja па svakom kora-
ku i onemogucava kretanje ka boljem, covjecnijem i uredenijem
drustvu.
Umjesto pasivnog, prema mrZnji treba imati aktivan odnos,
kao prema bolesti, prema Iepri kako kaze Maks LevenfeId и
svome pismu iz 1920. godine. Lako сето se sloziti sa Leven-:-
feldom, ali kako qi se to moglo izvesti - nе znaтo. Religije
propovjedaju ljubav, covjecnost i toleranciju, nе govore о mrznji,
cak је nе ubrajaju и grijehove. Politika i politicari postupaju
Iјсеmјето - obiIato koriste mrznju, а javno govore о suzivotu,
8 ~
~
 "multi-multi" kulturi, mostovima koji spajaju ljude i kulture, о
dobrosusjedstvu. То је уес davno videno - "huUe lеро zbore, al'
nitkovski rade" kako rece Zmaj Јоуа u pjesmi za djecu. Slatko-
rjeCivi su .bili i marksisti kad su govorili о beskonf1iktnom
drustvu i lansirali parolu "bratstvo-jedinstvo" ignorisu6i potpuno
. one faktorekoji uzrokujukonf1ikte, amedukojimajemrznja vrl0
znacajna. Ignorisanje mrznje је prividno korisno, а ustvarije vrl0
stetno. Znamo kako је mrznja brzo i lako srusila 'Ъгаtstvо­
jedinstvo". Nije Ыо potreban veliki napor da se pokrenu i ozive
sve one pritaj ene mrZnj е i da postanu energent za rusilacki nastup
zaslijepljenih politickih vodstava i da donesu mnogo nasilja i zla.
U nauci - zapostavljen predmet istrazivanja
Uknjizevnosti, teatru, filти, mrznjaje obilnotretiranajerje
ona uzrok i pokretac konflikata bez kojih ne moze ~iti sacinjeno
vrijedno knjizevno ili dramsko djelo. Mrznju је teze tretirati u
muzici i skulpturi, zato tu i ne dolazi do izraZaja. Najveca knji-
zevna djela tretiraju lјиЬау i mrznju kao krajnosti ljudskih
emocija i"kao nepresusni generator konflikata. Vec је Ыl0 rijeci о
tome kako su najznacajniji pisci iz BiH pisali о mrznji, kako su
иосi1i da mrznja kao univerzalna ројауа ima svoje specificnosti u
Bosni i Hercegovini. А strani pisci su uoCili specificnosti bal-
kanskih mrZnji i stvorili ројат "balkanizacija" sa izrazito nega-
tivnim predznakom i predstavom о cjelini Ciji se dijelovi medu-
sobno zestoko sukobljavaju, van racionalnih okvira. Preko tih
ројтоуа i znacenja izraz Balkan i balkanski, u danasnjoj Evropi
ima negativno znacenje.
Za razliku od knjizevnosti, nauka је sasvim zapostavila
mrznju kao predmet izucavanja. U modemo doba nauka је uklo-
nila razliCite tabue, izucavala dotad zanemarene ројауе i dala
оЫnШu literaturu о seksu, prostituciji, о mentalnim traumama,
socijalnim konf1iktima, о religijskim zabludama, о ljudskim
pravima i slobodama. Ipak, ostalo је niz podrucja nedovoljno
istrazenih i obradenih: netrpeljivost, mrZnja, fanatizam /vjerski,
nacionalni, ideoloski/, spremnost па nasi1je i vrsenje zloCina,
pokretacke sile zlai pogodna podloga za prihvatanje zla, lnsti-
9
dnosti. U takvom "svom", intimnom i "odanom" krugu, otvoreno
ispoljavanje mrZnje је potvrda sopstvene odanosti svojoj strani,
svome jatu. Onaj koji to ne cini postaje sumnjiv i biva okrиZen
nepovjerenjem. То је narocito izrazeno u primitivnim sredinama
u kojima је mrznja prihvaceni kult koji se njeguje i prenosi па
mlade. U takvim sredinama, о drugoj strani se ne moze cuti nista
pozitivno, а obavezno је u svakoj pri1ici reci nesto negativno.
Ovaj obrazac se njeguje i u ovdasnjim medijima, naroCito u
stampi. Niceg pozitivnog пета kod onih drugih i trecih, а ako
јта sta negativno to treba naduvati i dici ve1iku graju oko toga.
Istina, ovo је stari obrazac poznat iz vremena nastanka stampe ра
do danasnjeg stereotipa о "dobrim" i "losim" mоmсјта /licno-
stima, rezimima, vladama, drzavaтa, narodima/.
Mrznju mozemo prikrivati аli је ne mozemo negirati. Ona
postoji i u mnogo сети mozemo da је naziremo ili otkrijemo.
Prikrivanje mrZnje, пјепо ignorisanje i drzanje kao da mrZnja пе
postoji, vise је stetno nego korisno jer stvara iluziju da mrznje
nema. Takvu iluziju ј е stvarala i odrzavala svaka vlast u Bosni а i
sadasnji strani upravljaCi u ВјН u mnostvu bosanskih problema
nevide -mrznju. Onijenikadai nigdjenepominjukaovazan fak-
tor u politici, kulturi, ekonomiji i drustvenom zivotu. Oni postu-
раји kao ljekar koji Ы bolesniku govorio о tome kako је lijepo biti
zdrav /pravna drzava, zdrava ekonomija, ljudska prava, odsustvo
korupcije i sli~no/, а bjeze od ppstavljanja tacne dijagnoze i
lijecenja Љеzаkопје, korupcija, mrznja, odsustvo minimuma
morala, izbjeglice, siromastvo, beznade, nezaposlenost i drugo/.
А mrznja је опај kamen spoticanja koji se ј avlj а па svakom kora-
ku i onemogucava kretanje ka Ьоlјет, covjecnijem i uredenijem
drustvu.
Umjesto pasivnog, prema mrZnji treba imati aktivan odnos,
kao prema bolesti, I?rema Iepri kako kaze Maks Levenfeld u
svome pismu iz 1920. godine. Lako сето se sloziti sa Leven-:-
feldom, аН kako Ы se to mogl0 izvesti - ne znaтo. Religije
propovjedaju ljubav, covjecnost i toleranciju, ne govore о mrznji,
cak је ne ubrajaju u grijehove. Politika i politicari postupaju
lЈсетјето - obilato koriste mrznju, а javno govore о suzivotu,
8
 "multi-multi" kulturi, mostovima koji spajaju ljude i kulture, о
dobrosusjedstvu. То је vec davno videno - "hulje lepo zbore, al'
nitkovski rade" kako rece Zmaj Jova u pjesmi za djeeu. Slatko-
rjeCivi su Ъili i marksisti kad su govorili о beskonfliktnom
drustvu i lansirali parolu "bratstvo-jedinstvo" ignorisuci potpuno
. оnе faktorekoji uzrokujukonflikte, amedukojimajemrznja vrlo
znacajna. Ignorisanje mrZnje је prividno korisno, а ustvarije vrlo
stetno. Znamo kako је mrznja brzo i lako srusila "bratstvo-
jedinstvo". NUe Ыо potreban veliki napor da se pokrenu i ozive
sve оnе pritaj еnе mrZnj е i da postanu energent za rusilacki nastup
zaslijepUenih politickih vodstava i da donesu mnogo nasilja i zla.
U nauei - zapostavljen predmet istrazivanja
Uknjizevnosti, teatru, filти, mrZnjaje obilnotretiranajerje
оnа uzrok i pokretac konflikata bez kojih nе moze ~iti sacinjeno
vrijedno knjizevnoili dramsko djelo. Mrznju је teze tretirati u
muzici i skulpturi, zato tu i nе dolazi do izrazaja. Najveca knji-
zevna djela tretiraju ljubav i mrZnju kao krajnos~i ljudskih
emoeUa i"kao nepresusni generator konflikata. Уес је Ыl0 rijeCi о
tome kako su najznacajniji pisei iz BiH pisali о mrznji, kako su
иосili da mrznja kao univerzalna pojava ima svoje speeificnosti u
Bosni i Hercegovini. А strani pisci su uocili specificnosti bal-
kanskih mrZnji i stvorili ројат "balkanizacUa" sa izrazito nega-
tivnim predznakom i predstavom о cjelini Ciji se dijelovi medu-
sobno zestoko sukobljavaju, van racionalnih okvira. Preko tih
pojmova i znacenja izraz Balkan i balkanski, u danasnjoj Evropi
Јта negativno znacenje.
Za razliku od knjizevnosti, nauka је sasvim zapostavila
mrZnju kao predmet izucavanja. U modemo doba nauka је uk1o-
nila razliCite tabue, izucavala dotad zanemarene pojave i dala
оыnШu literaturu о seksu, prostituciji, о mentalnim traumama,
socijalnim konfliktima, о religijskim zabludama, о ljudskim
pravima i slobodama. Ipak, ostalo је niz podrucja nedovoljno
istrazenih i obradenih: netrpeljivost, mrznja, fanatizam /vjerski,
nacionalni, ideoloski/, spremnost па nasilje i vrsenje zloCina,
pokretacke sile zlai pogodna podloga za prihvatanje zla, insti-
9
tucionalizacija mrznje i zla u programima socijalnih grupa. ,
Nauka kao da је previdila i1i zaobisla ove tamne strane ljudske
prirode i psihe, оnо sto ima negativan predznak, sto је zlo. Оnа to
ostavlja ро strani iIi tek usputno posmatra i ротјnје. Zato је
nauka u ovoj oblasti - proucavanju mrZnje, veliki duznik covje-
canstva i civiIizacije. Istrazivanjem uzroka, oblika, vrsta, int,e-
nziteta, formi ispoljavanja ili prikrivanja mrznje, istrazivanjem
njenog prenosenja, pokretanja masovnih euforija mrZnje, mani-
pulacijom mrznjom u politicke i druge svrhe, nauka Ы dala svoj
doprinos bar toliko da se па mrZnju obrati duZna paznj а kao sto se
u modemo doba ukazuje па opasnost od bolesti raka, side iIi od
zagadenja vode, vazduha i prirodne sredine uopste. Briga о sud-
bini planete је opravdana, а briga о ljudima па nјој је preca.
Mrznja moze da inicira katastrofu koja Ы unistila civilizaciju i
vratila covjecanstvo u kameno doba.
Nauka је stavila civilizaciji па raspolaganje ogromne
razome siIe. Njihova razoma тос isprobana је па Hirosimi i
Nagasakiju 1945. godine. Za vise od роlа vijeka usavrsen је i
nagomilan potencijaI raznih razomih iubilackih oruzja. Kad Ы se
оnа samo dijelom primijeniIa, Hirosima 1945. Ы izgledala kao
skroman prapocetak. А danas i male zemlje ISjevema Koreja,
Iranl prijete takvim oruzjem.
Кroz istoriju covjecanstva nauka је bila sluskinja politici.
Politika је upotrebljavala domete nauke za svoje svrhe, kao sto је
i mrznju upotrebljavala za svojesvrhe, ponajprije za pokretanje
nekog nasilja i rata. Politika generira mrrnju, inicira је, aku-
mulira i otvara јој brane u pogodnom momentu. Politika mani-
pulise mrznjom, obilato је koristi. Оnа prenosi mrZnju kao kakvu
infekciju u druge oblasti zivota, izvan svog politickog programa i
ideologije. Inficirani mrznjom, pristalice politickih stranaka, ide-
ologija, programa, slijepo slijede pravac vodstva, nе prezajuci od
nasilja, rata, zloCina, terorizma. Ove vidove nasilja politika I
legalizuje kao dopustena sredstva borbe za svoje ciljeve. Politika 1
;
se nатесе nе samo nauci, kulturi, ekonomiji nego i religiji, etici i
duhovnim vrijednostima. Dominacija politike u modemqm sv-
ijetuje apsolutna i svuda prisutna. То josuvijek nije veliko zlo, а
Ысе zlo ako mrznja zavlada politikom.
10
 PODJELE к.АО SPECIFICNOST BOSNE
Da bismo mogli zasnovati pristup izucavanju mrznje па tlu
Bosne i Hercegovine, moramo se osvrnuti па proslost, vidjeti
genezu danasnjeg stanja i danasnjih dogadaja - rata 1992-1995
godine. U оуот eseju to moze biti samo gruba skica, bez razrade
ianalize. U toj genezi najznacajnije su istorijske, politicke i vjer-
ske podj еlе па t1u Bosne i Hercegovine, prouzrokovane krupnim,
svjetskim kretanjima, sukobima i podjelama.
Podjela Rimskog carstva и ЈУ vijeku па Istocno i Zapadno i
stvaranje drugog centra па Istoku - Konstatinopolja, и pocetkuje
mogla izgledati samo administrativna, а јтаlа је dalekosezne
politicke i istorijske posljedice. Na Balkanu, linјја te podjele је
isla rijekom Drinom od usca и Savu do njenih sastavnica, zatim
Tarom do njenog izvorista i najblizim pravcem па donji tok
Drima do njegovog usca и Jadransko more. Ро toj podjeli, kasnije
nastala oblast Bosna Ыlа је u zapadnoj sferi, аli uz samu granicu.
Kako је uskoro Zapadni dio Rimskog carstva рао pod udarima
varvara, granica је pomjerena па zapad obuhvataju6i Sve oblasti
od rijeke Save do Jadranskog mora. Ротјeranjе zapadnih granica
Vizantije Ыl0 је cesto usljed provala varvarskih plemena, аН је
prvobitno postavUena linija podjele ostala bar kao zamisljena
podjela interesnih sfera па koju su se kasnije pozivali novi
vladari.
Nova podjela koja је potvrdila ovu liniju Ыо је raskol
hriscanske crkve 1054. godine. Оуај raskol и cje1ini pogada
feudalnu vazalnu oblast Bosnu Ciji oblasni gospodari se prema
sopstvenom interesu opredjeljuju za istocnu ili zapadnu crkvu, ne
ostaju6i cvrsto pri svom opredjeljenju i mijenjaju6i ga prema
trenutnom interesu. U ovako vjerski уес podijeljenoj Bosni рој а­
vljuje se uskoro, и ХII vijeku jos jedna crkva - krs6anska,
patarenska koja brzo stice veliki broj pristalica. Patareni-krstjani
su postajali i oblasni gospodari - banovi, vojvode i1i su ti gospo-
dari Ыli naklonjeni patarenima i pomagali ih.
Patareni и Bosni su bili па udaru sa dvije strane. Zapadna,
katolicka crkva је slala svoje misije i vojske ugarskog kralja,

11
sizerena Bosne, da potiskuju i unistavaju patarene и Bosni а uz.
njih i pripadnike Istocne pravoslavne crkve. 1 Istocna pravo-
slavna crkva, odnosno Vizantija је preko svojih vazala - bugar-
skih, makedonskih i srpskih kraljeva progonila patarene, sto је
zahvatalo i Bosnu, dobrim dijelom niciju zemlju ро kojoj su se
pregonile vjere, odnosno crkve i vojske sitnih i krupnih gospo-
dara. Оуо stanje se izmijenilo sredinom ХУ vijeka kadaje Bosna
definitivno pregaiena od novog osvajaca - Turaka /1463./
pretvorena и turski sandzak i prikljucena osmanskom carstvu.
Novi osvajaCi donijeli su i novu vjeru - islam, koju su lako prihva-
tili patareni i sitni feudalCi.
Vjerske podjele su podrazumjevale netrpeljivost i mrznju,
mada svaka vjera, bar kanonski, teoloski propovijeda ljubav
prema covjeku, svome blјZnјет. Ali svaka vjera је и ono vrijeme
potezala i тас па svoga bliZnjega - krstaske vojne, dZihadi,
anateme i hutbe - sve sto izaziva i do fanatizma razvija mrZnju i
rada nasilja i zloCine najvecih razmjera. Bosna је tokom svoje
istorije bila prostor па kome se sve to prakticno dogadalo kao па
nekoj sceni па koj ој nema duzih paиza.
Ovu nещ.imu scenu и Bosni nisu stvarali samo sukobi i
progoni vjera, nego i sukobi drzava i naroda па tlu Bosne. U
rimsko doba to su Ыli upadi varvara i njihovo naseljavanje и
ovim krajevima /Sloveni/, zatim sиkobi Vizantije i oblasnih
gospodara, kasnije upadi Ugara, Mletaka, Turaka i Austrijanaca.
Oblasni bosanski gospodari priklanjali su se jednoj ili drugoj
уесој sili, а pod tom silom i drugoj vjeri. Samozvani herceg
Stjepan Kosaca deklarisao se prema potrebi kao krstjanin-
pataren, pravoslavac ili katolik, а njegov sinje presao па islam~
Turci kao osvajaCi ucvrstili su svoju vlasta Bosni i Ыli njeni
gospodari puna cetiri vijeka /1463-1878/. U odnosu па ranije
periode, njihova vlast је znaci1a izvjesnu stabilizaciju prilika.
Turci - osmanlije su bi1i gospodari, а domaCi poturcenjaci
njihove sluge па nizim polozajima и upravi, vojsci i vjerskoj
hijerarhiji. Hriscani koji nisu prihvatili islam bili su potpuno
obespravljena raja, robovi. Porobljeni mrze gospodare - hriscan-
ska rajaje mrzila Turke osvajace, ajos vise domace poturice,jer
12
 sU ih oni neposredno tlacili. Tokom opadanja turske moci i
gubljenja teritorija u Evropi, u Bosnu su priticali izbjegli
poturcenjaci iz susjednih oblasti. Те izbjeglice su strahovito
mrzile hriscane, ра su, dosav u Bosnu, svoj bijes iskaljivali п а
doma6im hriscanima. Najgori su bi1i poturcenjaci-izbjeg1ice iz
, Srbije za vrijeme i poslije srpskih ustanaka 1804. i 1815. опј su
bili i ostali prave krvopije prema hriscanskoj raji. А to је samo jos
vise иуесаl0 ionako veliku medusobnu mrznju.
Uspjesno vodenim ratovima Austrija је prisilila Tursku da
se povuce iz nekadasnjih ugarskih oblasti /Svistovski mir 17911
izиzev iz Bosne koja је ostala pod turskom vlascu. A1i u tom
vremenu Bosnaje Ыlа predmet поуе podjele - sporazuma izmedu
Austrije i Rusije о podje1i interesnih sfera, odnosno teritorijakoje
се im pripasti nakon buduceg potiskivanja Turske sa Balkana. Ро
tim sporazumima Bosna је spadala u austrougarsku sferu, ра је
па Berlinskom kongresu /1878/ i dodijeljenaAustrougarskoj kao
mandatna teritorija.
Uporedo sa ovim drzavnim podjelama, pri kraju turske
vladavine u Bosni nastale su поуе podjele izazvane nacionalnim
Ьиоепјеm hriscanske raje. Katolici su postali Hrvati, pravoslavni
- Srbi, а poturcenjaci su se i dalje osjecali kao domaci Turci. Оуа
поуа ројауа је produbila stare, postojece podjele. Sada su
hriscani bili suprotstavljeni Turcima пе samo yjerski i socijalno
/potCinjeni/ nego i пасјопаlпо . А i hriscani mеои sobom su Ыli
podijeljeni vjerski i nacionalno, ali se nisu sukobljavali jer је
pretezala уеса muka - trpUenje nasilja poturcenjaka. Na dnu svih
tih podjela vijekovima se talozila mrZnja, koju su gospodari
mogli ispoljavati otvoreno, а porobljeni samo potajno, nadajuci
se da се doziviti vrijeme da daju oduska si1noj mrznji па
gospodare i osvetiti im se za sva nasiljakoja su vijekovima trpili.
Austrougarska је okupirala Bosnu i Hercegovinu 1878.,
uуеlа evropski red i pravni poredak, gradansku ravnopravnost i
vjersku toleranciju. Mada је to Ыlа velika promjena - skok iz
azijatskog despotizma u evropsku civilizaciju, to nije ukloni1o
stare podjele i шrZпје. Pod austrougarskom vlas6u bi1i su favo-
rizovani katolici - Hrvati ра је produbljen jaz iZmedu njih i
,
13
domacih Turaka koji jos nisu Ыli nacionalno fonnirani, а koji su
sa velikom mrZnjom docekali austrougarsku okupaciju. Aneksija
Bosne 1908. а zatim ratAustrougarske protiv Srbije 1914. и Во­
sni su podigli talas mrznje i nasilja prema pravoslavnim Srbima.
Тај talas је podstican od strane vlasti, а jos vise od strane Hrvata-
katolika i domacih Turaka-muslimana.
PropastAustrougarske /1918./ i uspostavljanje nove drzave
Srba, Hrvata i Slovenaca budil0 је nade da се podjele i mrznje и
Bosni biti potisnute, а da се biti prihvacena ideja jugoslovenstva i
parola "brat је mјо koje vjere Ыо". Nova drzava је nastavila
procese civilizacije i evropeizacije Bosne i Hercegovine, ali su
dvije decenije, koliko је trajala Кi"aljevina Jugoslavija prekratak
period za јасе dfustvene promjene, narocito и mentalnoj sferi, и
duhovnim i drustvenim vrijednostima. U tom periodu, mrznje su
samo potisnute i pritajene. Svom silinom su se ispoljile 1941.
kada је Jugoslavija rasturena i rasparcana naletom njemacke sl1e.
Talas mrznje se visoko podigao i obrusio па Jevreje i Srbe. Hrvati
i muslimani su udruzeno nasmuli па Јevrej е i Srbe. Srpski pravo-
slavni svestenici su bili prve zrtve te mrznje, pobijeni su svi kojih
se vlast docepala. Zatim је izvrsen genocid nad Jevrejima -
odvedeni su и logore ро Bosni i Hrvatskoj i роЫјепј, а njhova
imovina razgrabljena. Genocid је росео i nad Srbima ali su se опј
омјеm oduprli. Tokom Drugog svjetskog rata и Bosnije 1941-
1945 bjesnio gradanski, vjerski i nacionalni rat. Mrznjaje pokre-
пиlа sve ubilacke strasti, sve nagone koj i vode nasilju. МrZnј а ј е
и tom periodu Ыlа nesputana, razmahivala ј е svom snagom.
Ovaj period zavrsen је propascu nacisticke Njemacke i
njihove tvorevine Nezavisne drzave Hrvatske. Nova komu-
nisticka vlast и Bosni i Jugoslaviji vladala је surovo /и pocetku/
guseci u klici .svaki pokusaj otpora, opozicije ili sukoba па Ыl0
kojoj osnovi - vjerskoj, nacionalnoj, politickoj. Komunisti su
promovisali svoju ideologiju intemacionalizma i proklamovali
parolu "bratstvo-jedinstvo". Вi1i su vrlo energicni i surovi i иmј­
rili su Bosnu. Ispod tog mira stajala је potisnuta i prigusena
nacionalna svijest, vjerska osjе6апја i stare mrznje. Опе su poste-
репо, difuci se sa dna isle ka povrsini i potkopavale su komu-
14
nisticku ideologiju i vlast. Na povrsinu su izbile 1990. kad su
nacionalne stranke pobjedile па izborima. Те stranke su bile
prividno sloZne dok su oborile komunisticku vlast, а odmah
zatim su nastali konf1ikti koji su brzo i lako izazvali rat! Stare
mdnje su uzele punog maha i prevladale razиm.
Da su stare mrznje, talozene vjekovima, zive i djelotvome,
potvrdio је gradanski, nacionalni i vjerski rat и Bosni i Herce-
govini 1992-1995. Svi su ratovali protiv svih, sa strasnom zeljom
da uniste protivne strane. Tokom rata Bosna је bila arena za
zloCin i genocid, а posle rata su OUN formirale medunarodni sud
za zloCine па tlu Jugoslavije lНaski tribunall tokom ratova 1991-
1995. Тај sud djeluje, kao i starateljstvo nad Bosnom, ali пета
nikakvog istraiiteljstva, mzilastva ~i suda za mrznju. Niko se пе
usuduje пјu da napadne i osudi, cak se i mocni i jaki cine nevjesti
kad nailaze па mrznju.
Strani vlastodrsci udejtonskoj Bosni optufuju nacionalne
stranke da пе poznaju i пе praktikuju demokratiju, ра ih па poli-
tickoj sceni ·onemogucavaju favorizиjuci Inedemokratskil male
stranke i beznacajne politicare. А nacionalne stranke ubjedljivo
pobjeduju па izborima! Ni stranci - upravljаСј, пј domaCi
politicari - ~ode песе ni da vide ni da ротепu stare podjele i stare
mrZnje koje onemogacavaju cak i опе sporazиme koji Ы bili
korisni za svaku stranu. Мrznje nevidljivo djeluju i upravljaju
postupcima pojedinaca, grupa, zajednica i njihovih voda и BiH.
U daljem izlaganju osvijetlicu опе istorijsko-politicke
dogadaje koji su izazivali sиkobe nacionalnih grupa - Srba,
Нrvata i Muslimana 1В0snjakal, а koji su uzrokovali i ostavljali
mrZnju medunjima.
Srbi prema Muslimanima
Srbi mrze Muslimane zbog prelaska па islam sto tumace i
dozivljavaju kao izdaju svojih sunarodnika, saplemenika, cak i
rodaka. Prelaskom па islam oni su se prilagodili osvajacu-
porobljivacu i identiflkovali se пе samo sa njegovom vjerom
nego i sa njegovom lшlturот i imenom. Zato su sami sebe nazi-
vali Turcima i ponosi1i se time sto su turski podanici i vojnici
15
 "carski sinovi". Pod skutom novih gospodara Turaka potur-
сепј асј su prema hri8canima Ьili mnogo gori od pravih gospodara
Turaka, Cini1i su nasi1ja i te8ko t1acili hri8cansku raju, drzeCi је и
veliko} bijedi i па najnizem kulturnom stupnju. U svijesti srpskog
covjeka, svakog pojedinca i u narodnom раmсепји neizbrisiv је
trag turskog vremena, turskog nasi1ja, bijede i stradanja. Srbima
је mrsko sve 8to је tursko i 8to је od Turaka osta10: poturice,
kasabe, kaldrme, gradevine, turske rijeci i orijentalni ukusi,
оЫсајЈ, П08пје, melos i sve drugo 8to је razliCito od hriscanskog,
evropskog i civi1izacijskog shvatanja svijeta. Srbi se pitaju za8to
sa nestankom turske vlasti nije nestalo i sve 8to је tursko, svaki
njihov trag - onako kako је to bilo u evropskim zemljama i
oblastima iz kojih su potisnuti Turci osvajaCi: Madarska, V1aska,
dijelovi Rusije, dijelovi Нrvatske, Srbije i Bugarske, Grcka.
Srbima nije potrebno ni8ta od turskih tragova, ра та to Ыli
tragovi orijentalne kulture - materijalne i duhovne.
Srbi su kivni па domace Turke, kasnije nacionalno formirane
Muslimane ili Bosnjake, i zbog toga 8to su spremno pristajali uz
neprijateUe Srba, stavljali se u njihovu sluzbu, udarali па Srbe i
nad njima vr8ili nasiIja i zloCine. Turcima-osmanlijama su sluzili
preko cetiri vijeka, а поуе gospodare Austrougare su podrzali u
aneksionoj krizi 1908. iponovo 1914-1918 uratu protiv Srbije. U
оЬа slucaja su spremno ucestvovali u ve1ikim progonima Srba и
Bosni i Hercegovini. Ponovilo se to i 1941. kada su muslimani
spremno i dobrovoljno stupili u redove Hrvata-ustasa i sa пјјmа
vrsili stravicne zlocine nad Srbima. U svijesti svakog Srbina u
Bosni i Hercegovini, а i u Hrvatskoj, nasilja i genocid па Srbima
1941-1945 ostaju kao trajan duboki oziljak koji se prenosi па
поуе generacije. Mladi сији od starijih: "Oni lНrvati i muslimani/
su 1941. nasrnuli па nas iz cista mira, ni8ta im nismo prije toga
uCinili, nikakvo zlo, а oni su Iias ubijali, bacali ијате, odvodi1i и
logore i иЫјаli." То paтcen~e pothranjuje mrZnju i zelju za
osvetom koju Srbi smatraju i~8enjem ljudske i bozije pravde.
Srpske Пtvе 1941-1945 nisu osvecene, а ni оуе iz 1992-1995 /и
Нrvatskoj od 1991/ mada su se Srbi osvetili koliko su mogli.
Poslije 1945. to im nisu dopustili komunisti, а poslije 1995.
16
 strana уојпа intervencija i strana vlast. Srbi smatraju da ti racuni
nisu izmireni i d~ su njihove mve daleko уесе od pocinjenih
osveta-odmazdi. Zelja za osvetom vodi u mrznju koja prelazi u
sastavni dio svijesti, postaje konstanta.
Vjerske razlike izmedu Srba - pravoslavnih hri8cana i musli-
. тan а - B08njaka nisu direktni izvor i uzrok sukoba i mrznje, ali
su atribut istorijskim i poHtickim podjelama i mrznjama. Srbi
smatraju da su muslimani vjerski fanatici i da se пе osIobadaju
tog fanatizma ni kada su visokoobrazovani, evropski emanci-
povani, ра cak i kad zive u tipicno hri8canskim, katolickim i
protestantskim zemljama zapadne Evrope. Evropski sociolozi to
potvrduju nalazeci da su vidne manifestacije vjerskog fanatizma
kod pripadnika islama: pet obaveznih molitvi dnevno; klecanje i
Юanјапје celom do zemlje prilikom molitve 8to evr6psko shva-
tanje dostojanstva smatra ponizenjem licnosti cak i pred Bogom;
gradenje mnostva bogomolja - dzamija /и svakoj mahali i zase-
okul; iskljuCivo uzimanje imena arapskog porijekla, а odbaci-
уanје tradicionalnih narodnih imena /8to sa prezimenima пјје
slucaj/. Маl0 је Srba koji znaju оуа sociol08ka tumacenja vjer-
skog fanatizma kod pripadnika islama, аlј Srbi i bez toga znaju da
su Muslimani-B08njaci vjerski fanatici i da јm је blizi i slicniji
mudzahedin iz neke daleke islamske zemlje nego prvi kom8ija
hriscanin. Muslimani znaju da budu dobre kom8~e sa hrisca-
nima, da se medusobno pomafu, da se "paze", аН to пе итапјије
пјЉоу vjerski fanatizam niti тјјепја njihovu orijentaciju ka
islamskim zemljama i islamskoj kulturi.
Zato Srbi s podozrenjem gledaju па пјЉоуе politicke orijen-
tacije /исlапјепје ВјН u organizaciju islamskih drzava 1993.1
koje su okrenute опот 8to је Srbima tudinsko, а muslimanima
vjerski blisko.
Dugotrajan zivot па istim prostorima, cak i u neposrednom
u
susjedstvu пјје пј ubIazio а kamoli uklonio razlike оЫсајјта,
porodicnim i licnim navikama, cak i u govoru. Dok su Turci bili
gospodari u Bosni, hri8cani su se i ро spoljnim znacima razli-
kovali od Turaka osmanlija i domacih poturica - ро odijevanju,
ро drzanju /arogantnom gospodarskom i podanickom poniznom/
17
ро bijednom izgledu zapustenog seljaka i nadmenom drzanju
kasaba}jja. Pozdravljanje је potvrdivalo podijeljenost i razlike.
Muslimani se medusobno pozdravljaju tudinskim pozdravima
/merhaba, alahimanet, selamalejkum/, а hriscani starim, иоЫ­
сајепјт pozdravima /dobro jutro, dobar dan, dobro vece, dovi-
denja, zbogom/. Medusobno pozdravljanje Muslim-ana
tudinskim /arapskim i turskiml pozdravima povuklo se pred
evropeizacijom Bosne /1878-1992/ и intimni kucni, porodicni i
dZamijski ambijent, ali је uz nacionalnu euforiju posiije 1992.
uzel0 punog mаћа и javnosti. Muslimani se danas izmedu sebe
pozdravljaju isk1jucivo tudinskim pozdravima, а hriscane песе
da pozdravljaju sa "dobar dan" i "dovidenja" nego umjesto toga
pri susretu kafu "kako si" i1i "kako је", а pri odlasku "prijatno".
Као da се se ogrijesiti о neko pravil0 ako pozdrave sa "dobro
jutro", "dobar dan" i "dovidenja". Hriscani - pravoslavni i katolici
to zapazaju i cvrsto se drze starih pozdrava - "dobar dan",
"zbogom" i "dovidenja". Srbi se pozdravljaju i sa "pomoz' Bog",
а Hrvati sa "hvaljenIsus" i1ikratko "Bog".
Nacionalna euforija Muslimana-Bosnjaka; koja је uzela
punog таћа и ratu 1992-1995 пјје izgubila zamah ni poslije rata.
Izrazite su tendencije koje produbljuju postojece ili stvaraju nove
razlike и nacionalnim i drugim podjelama. Poslije tog rata Musli-
mani su odbacili taj naziv za svoju naciju /prihvacen и popisu
stanovnistva 1971./ а prihvatiIi naziv Bosnjaci. Jos nisu defi-
nitivno иtvrdЩ kako се zvati svoj jezik - bosanski ili bosnjacki.
Stvaraju nove udzbenike jezika, gramatike i pravopisa. А i bez
toga nastojапја, razlike и govoru su lako uocljive i пе treba dugo
razgovarati da Ы ро govoru covjek otkrio kojoj vjeri i .nасјјј
pripada nepoznati ти sagovomik. Vec smo govorili о razlicitom
pozdravljanju, а и samom govoru ima mnostvo specificnih rijeci
i naglasaka koji otkrivaju nacionalni i vjerski identitet sago-
vomika.
Razlike и govoru, pozdravljanju ili odUevanju /"zabuljene
zene"/ nisu uzroci netrpeljivosti i mrznje, ali su cesto objekat
mrZnje i prezira. Takva osjecanja se пе ispoljavaju vidno ijavno
naroCito пе и lјспјт susretima. Korektnost i pristojnost nalaze
18
izbjegayanjе pominjапја bilo cega 8to се povrijediti drugu stranu.
Ali i poslije pristojnog, cak i ljubaznog razgovora i jedan i
drugi sagovomik се re6i svome istovjemiku:. "Sto пе mogu onog
njihovog.~.". Bilo to svjesno ili nesvjesno, to је ipak neki refleks
mrZnje, пјепе nevidljive prisutnosti.
Muslimani prema Srbima
Postoji teza da svi konvertiti mrze svoje nekada8nje
istovjemike zato 8to podsvjesno osjecaju krivicu i izdaju. Tako
bar kafu psiholozi, а u па8еm slucaju, u Bosni hri8cani kafu "gori
је poturica od Turcina". Iskustvo sazeto u ovoj izreci, sticano је
vijekovima. Turci osmalije su ЫН gospodari, а domace poturice
su se identif1kovali sa njima i svoje gospodarstvo ispoljavali па
hriscanskoj raji. Kod njihje duboko usadeno uvjerenje da su oni
sudbinski odredeni, da је njima Alah dao da budu gospodari, а
hriscanima, raji, inovjercimaje sudeno da budu potCinjeni - sluge
i robovi, izmecari. Iz takvog stava proizlazi i duboki prezir prema
hriscanima, inovjercima i strancima. Ne samo begovat - imucni
ljudi sa polozajima u vojsci, upravi, vjerskoj hijerarhiji, nego i
muslimanska sirotinja-fukara је sa visine gledala па raju-
hriscane, arogantno se odnosila prema njoj i Ыlа spremna i hitra
па nasilje. U svakoj bosanskoj kasabi mogla se zacas okupiti ceta
basibozluka - dobrovoljaca koji su uz vojne formacije i1i bez njih
hrШi u hriscanska sela da zare i раlе, pljackaju i иЫјаји . Za ta
паsЩа basibozluk пјје odgovarao nikome, tlacenje raje је Ыl0
prirodna pojava, nabijena prezirom i rnrznjom.
Socijalnom polozaju raje Ыо је adekvatan i njen bijedni
kultumi i сivПizасiјski nivo. Seljaci hris6ani, ve6inom stocari u
brdovitim krajevima zivi1i su bez ikakvih civi1izacijskih teko-
vina. U bijednim kolibama, cesto pod istim krovom sa stokom,
sve potrebe su podmirivali sopstvenom izradom odje6e, оЬисе i
sredstava za rad. Upotreba zanatskih proizvoda bila ј е svedena па
miniinum: posude, alatke, verige, potkovice. Cesto se osku-
djeval0 i vodom, higijena је bila mizema. Seljak koji dode svom
spahiji, agi, begu da preda desetak, trecinu ili bilo sta drugo,
priman је u avliji, spoljnjem dvoristu gdje Ы rastovario konje.
19
Nije uvoden u kucu,jer је Ыо zapusten, prljav, smrdio је па stoku.
Nije znao nista о gospodskom drzanju i gospodskom razgovoru.
Seljanka је bila u gruboj odjeci, preplanula lica, zaudarala је па
јоmит. Vec sama ројауа takvog seljaka izazvala је odbojnost i
gadenje kod gospodara - spahije, age, bega koji sa seljakom nije
htio da ima nikakvog dodira ni razgovora, nego је to оЬаУlјао
preko svog subase - upravnika јmапја. Subase su se takode
osjecali kao gospodari, najcesce su zivili па selu, odvojeno od
seljaka u svojim cardacima i "kulama". опј su pored uzimanja
dijela seljakovih proizvoda, uzimali i drugo sto im s.e prohtjelo,
narocito mlade zene. Pritom su pokazivali svoj krajnji prezir
prema seljacima kao 8to је "vodanje opanaka" /dok suba8a uziva
sa seljankom u svom cardaku, пјеп mш ili brat "voda" seljankine
opanke oko kuce, kao sto Ы vodao konja cekajuCi subasu!. Nije
cudo sto su subase, kao neposredni egzekutori i nasi1nici bili ј ako
omrznuti od seljaka. Prvi srpski ustanak pod Karadordem 1804.
росео је pozivom "Svaki svoga ubijte subasu" sto је bilo
dovoljno da seljaci pohrle da to исјпе - иЫји subasu i njegove
sluge, opljackaju i spale njegov cardak. Otpor hri8canske raje,
hajducija, а naroCito Ьипе koje su zahvatale sira podrucja i trajale
duze vremena, izazivale su neopisiv bijes domacih Turaka, пе
samo spahija, 'aga i begova, nego i svih slojeva poturica uklju-
сијисј i fukaru. Vjerski fanatizovani poturcenjaci nisu mogli
shvatiti kako to da se ta bijedna, primitivna raja Ьипј i narusava
Bogom dani poredak, da se protivi опоmе sto јеАlаћ odredio - da
neko bude gospodar, а neko sluga i rob. МrZnја prema buntovnoj
raji Ыlаје zestoka, patoloska i vodilaje poturcenjake па najgore
zlocine, па satiranje i zatiranje cijelih sela i krajeva, опо sto је
kasnije nazvano genocid. Та inace velika mrZnја jos vise је
ојасаlа kad su Bosnu stizale izbjeglice iz Srbije u kojoj su
buknuli ustanci Srba 1804 i 1815. Masa ozlojedenih izbjeglica
sШа se najvise u istocnu Bosnu, krajeve najblize Srbiji, gdje su od
hriscana Srba otimali zemlju i stoku, vrsi1i nasilja i progonili ih.
MrZnju Bosnjaka prema Srbima naroCito је · иуесао poraz
bosanske vojske па Misaru 1806. gdje је izginuo cvijet bosanskih
ајапа- koljenovica, а uz njih i mnostvo basibozluka - fukare. Od
20
tih vremena, od pocetka devetnaestogvijeka, zestoka mrznja
prerna Srbima је sastavni dio svijesti bosanskih Muslimana. Za
njih su Srbi din-dusmani, osvjedoceni neprijatelji islama, Turske
смеујnе i svega 8to је tursko. То traje i и danasnje улјете kada
оnј nе mogu pomenuti Republiku Srpsku, Srbiju, Beograd,
Jugoslaviju i Ыlо 8ta 8to је srpsko, а da tome nе daju negativan
predznak ili najgori epitet.
Docniji istorijski dogadaji /posle srpskih ustanaka/ davali su
оуој mrZnji nоуе impulse. Reforme и turskoj carevini, kojimaje
оnа poku8avala da uspori svoje propadanje izazivale su zestok
otpor bosanskih poturcenjaka. Buna Husein kapetana Grada8-
сеујса nije nј ро сети Ыlа borba za autonomiju Bosne, уес samo
za odrzavanje starih privilegija begovata. Omer-pasa Latas је
si10m uvodio red i carsku vlast и Bosni sredinom devetnaestog
vijeka. Ра ipak i poslije toga, reforme carske vlasti 11865/ kojim
su hri8cani и Turskoj izjednaceni kao gradani sa pripadnicima
islama и Bosni su docekane na.poz. Тiт reformama ј е, izmedu
ostalog, hriscanima dozvoljena gradnja crkava i postavljanje
zvona. То је silno uzbunilo domace Turke и Bosni. Imam Begove
шатјје и Sarajevu KaukCija Abdulah efendija predvodio је
delegaciju gradana Sarajeva da kod valije protestuju 8to је
postavljeno таl0 zvono и staroj pravoslavnoj crkvi и Sarajevu i
8to se оnо сије и car8iji. Valija, kojije predstavljao carsku vlast,
odbio је taj protest. А kasnUe, kada su sarajevski Srbi росеН da
grade novu crkvu /1872/ delegacija sarajevskih gradana, koju је
predvodio HadZi Lojo, protestovala је sto carska vlast dozvoljava
gradnju nоуе crkve. 1 sada је vаЩа odbio protest, а prilikom
osvecenja temelja crkve izveo је Citav gamizon da obezbijedi
provodenje obreda osvecenja temelja, jer su sarajevski musli-
mani prijetili da се sve rastjerati i rasturiti.
Hercegovacki ustanak 1875-1878 и kome је uz Srbe Ыlо i
Hrvata, izazvao је novi talas .шrZnје prema hri8canima -
роЬиnјеnој raji. Та mrznja је Ыlа utoliko уеса 8to su doma6i
Turci bili uvjereni da је оуај ustanak Ыо direktni povod za
okupaciju Bosne i Hercegovine 1878. godine.
Novi impuls mrznji bosanskih muslimana prema Srbima dala
21
је aneksionakriza 1908. godine kojaje i njЉ pogadalajer Bosna
otada пјје Ыlа pod turskim nego pod austrougarskim suvere-
nitetom. Ipak опј nisu protestovali protiv ovogjeclnostranog akta
Austrougarske vec su se prikljucili kampanji austrougarske vlasti
protiv Srba koji su u Srbiji zestoko protestovali, а u Bosni prita-
јепо ispoljavali svoje nezadovoljstvo.
Uskoro zatim, silna mrZnja prema Srbima је ispoljena otvo-
renim nasiljem poslije atentata Gavrila Principa па Franju
Ferdinanda 1914. Sarajevski muslimani, ovog puta zajeclno sa
katolicima, demolirali su i pljackali srpske ducane, а vlast је
pohapsila sve videnije Srbe. Ovakva nasilja su nastala i u drugim
gradovima i krajevima Bosne i Hercegovine, а trajala su tokom
Citavog rata /1914-1918/ uz progone i deportacije Srba, sudenja i
vjesanja. Austrougarska vlast је inicirala te progone, а izvrsioci
su najveCim dijelom Ыlј muslimani.
Кraj Prvog svjetskog rata Bosna је docekala u haoticnom
stanju. Posle austrougarske, domaca vlast пјје mogla kontrolisati '
situaciju. Nereda i nasilja је Ыlо svuda. Srbi su Ыlј spremni па
osvetu koja podrazumijeva nasi1je, а1ј ih је u tome sprije~i1a
regulama vojska Srbije koja је u Bosnu usla па poziv Zemaljskog
vijeca ВјН - domace privremene vlasti. Muslimani su sa strahom
ocekivali dolazak srpske vojske, а опаје mimo usla u Sarajevo i
smjesti1a se u kasame, bez ikakvog incidenta i nasilja. Domaci
Srbi su odusevljeno 'docekali srpsku vojsku, ali su bili nezado-
voljni s10 је опа sprijecila osvete muslimanima i katolicima -
vracanje zla novim zlom.
Novu drzavu Srba, Нrvata i Slovenaca, nastalu 1918.
bosanski muslimani su dozivili kao tudu, mrsku vlast. опј su
smatrali da је tp vlast Srbije, mаlе i u ratu pregazene zemlje,
zemlje seljaka, potomaka опЉ hajduka i buntovnika koje su опј
tako rado tamanili. Osjecali su se ponizeni da budu gradani takve I
t
drzave, u kojoj је kralj Srbin, u kojoj su pravoslavni najbrojniji. А I

uz to је i agrama reforma najteze pogodila velike zemljoposjed- i

\
,I
nike - age i begove, muslimanske ајапе. Rajaje digla glavu.
Nekadasnji kmetovi, опј primitivni stocari koji su skruseno sta-
јаН pred subasama, agama i begovima, sada razmetljivo pjevaju
22
ро kasabama ра i и Sarajevu: "Sarajevo ispod Trebevica, sad si
varos KaradordeviCa". Sarajevski i bosanski muslimani su to
dozivljavali kao tesku uvredu i veliko ponizenje. Starim mrZnj a-
та ptema Srbima pravoslavcima dodane su nove naslage.
Nova erupcija mrznje Muslimana prema Srbima izbila је
1941. poslije sloma Кraljevine Jugoslavije i uspostave Neza-
visne drzave Hrvatske. Mada nikad nisu osjecali neku bliskost sa
katolicima-Hrvatima, bosanski muslimani su 1941. objerucke
prihvatili ustasku hajku па Srbe i aktivno и nјој ucestvovali. U taj
таћ, mrznja је carovala. Progoni Srba i Jevreja bili su javni i
masovni, nad njimaje vrsen genocid. Nijemci kao okupatori nisu
bili i egzekutori. Oni su dozvolili genocid i zlocine, а naslo se
dovoljno domacih zloCinaca koji su hapsili, ~rovodi1i и 10gore i
па stratista, ubijali, а imovinu prognanih i роЫјеnЉ Srba i Је­
vreja prisvajali. Ova istina је zataskana posle 1945. kada su
komunisti to oznacili kao "zloCine okupatora i njegovih slugu", а
ро Ыј еnе i prognane nazvali "zrtvaIha faSizma" . U stvari to su bile
Zrtve vjerske i nacionalne mrznje.
Kad su se Srbi pribrali i vojnicki organizovali 1941. poceli su
da se svete. Progonili su i ubijali Muslimane 1F0ca, Visegrad/.
Odgovomost za te progone i zloCine pala је па cetnicke odrede,
udame jedinice srpskih oruzanih snaga. Upravo sve te orиZane
snage /Jugoslovenska vojska и otadzbini/. Muslimani su prozvali
cetnicima, а takav naziv za srpske nacionaliste su prihvatili i
komunisti. Ројат cetnik izjednacenje sa ројтот uЫсе, koljaca i
zloCinca. Muslimani taj ројат izgovaraju sa dubokom mrznjom i
strahom. Oni su ројат "cetnik" izjednaci1i sa ројтот smrtnog
neprijatelja koji ћосе da ih unisti. Takvu inspiraciju dao је
Srbima, odnosno cetnicima Nj egos и Gorskom vijencu u kome ј е
орјеуаnа i slavljena istraga /unistenje/ poturica. Muslimanski
intelektualci sujavno oznacili Njegosa kao inspiratora genocida
nad pripadnicima islama. Srbi и pjesmama slave Njegosa /"Na
Lovcenu Njegos spava, najmudrija srpska glava"/ i potajno zele
istragu poturica.
Nova velika erupcija mrznje nastala је и Bosni и gradan-
skom, vjerskom i nacionalnom ratu 1992-1995. Takve erupcije
23
r

mrznje prema Srbima nastale su prije toga u Sloveniji i Hrvatskoj

/1991./, а tamo је i zapoceo rat. Уес tada је bilo jasno da се rat
buknuti i u Bosni i da се tamo biti najgori. Svi pokusaji da se rat
izbjegne i nade politicko rjesenje, propali su zbog mrznje koja је
dominirala politikom. Voda Muslimana Alija Izetbegovic је u
dva maha odustao od vec prihvacenog sporazиma za mrno
rjesenje, а voda Srba Radovan Karadzic је izjavio da се Musli-
mani biti unisteni ako dode do rata. Rat је nastao i otvorio sve
brane starim i novim mrznjama. Srbi su u pocetku Ыli vojnicki
superiomi i protjerali su Muslimane sa mnogih podrucja, а
pogotovo tamo gdje su Muslimani pruzili otpqr, а Ыli slabiji.
Sarajevo је bilo u obrucu okolnih srpskih sela i naselja, ра tako i u
vojno-strateskom obrucu. Opsjednuti grad Srbi su nemilice
granatirali i iscrpljivali па razne naCine - presijecali dovod vode ,
struje, hrane i svih potreba za prezivljavanje. Grad је grcao u
opsadi ali se ирото branio. Muslimani su se ocajnicki borili,
uvjereni da се ih "cetnici" /Srbil sve poklati ako zaиzmu grad.
Srbi su, opet, obasipali grad granatama kao da se time svete za
sva ona zla i nasilja koja su tokom vijekova dolazila iz grada -
vojne kaznene ekspedicije, naoruzani i fanatizovani basibozlиk
zeljan krvi i nasilja, causi, sejmeni, kavazi, nasilnici iz kasaba sa
svojim druzinama, kasnije zandarmerija, suckori-policija, finan-
si i poreznici; а jos kasnije ustase, domobrani, legije, musli-
manske milicije. Grad је Ыо izvor svih tih napasti u proslosti.
Antagonizam sela i grada је vrlo star, а sada se ispoljio u
najgorem vidu - opsada grada od naoruzanih seljaka, рunЉ
mrznje prema gradu i zeljnih osvete za sva zla koja pamte i koja
se ne pamte. А Sarajevo је Ыlо samo dio Bosne u kojoj је па sve
strane vrilo, nirznjaje trijumfovala.
Muslimani su /kao i Srbi/ smatrali da је njihova mrZnja
sasvim prirodna i opravdana, da је isto sto i borba za opstanak, za
zivot. Njihov patriotizam је prozet mrznjom u kojoj su svi Srbi
cetnici, а za Srpkinje је nastala nova rijec "cetnikиse". Уес smo
rekli da za Muslimane ројаm "cetnik" oznacava smrtnog nepri-
jatelja, а posto su svi Srbi cetnici а i njihov zenski dio cetnikиse,
oni su svi smrtni neprijatelji Muslimana, u prvom redu nepri-
jatelji islama. Zato su bosanskim Muslimanima pritekle ироmос
24
 nmoge islamske zemlje saljuCi јm oruzje, novac i mudZahedine.
Sa svoje strane Srbi ne demantuju da su neprijatelji Muslimana. 1
sada, poslije rata 1992-1995 srpski seljaci и okolini Sarajeva
рјеуаји "... Derikonja sa Vucije Luke ostri sablju da koljemo
Turke ... " ISavo Derikonja iz sela Vucija Luka Ыо је komandant
cetnicke brigade и ratu 1941-1945, а posle rataje poginuo kao
. odmetnikl.
Poslije rata и Bosni 1992-1995 strasti su se bar prividno
smirile, nasilja su prestala, а mcinja se sa povrsine povukla ali ne .
tako duboko. Ostalaje ispod samepovrsine i lako se prepoznaje i
u javnom zivotu i и svakodnevnom zivotu obicnih ljudi. U
javn~m zivotu, па politickoj ~ceni, Muslimani svoju mrznju и
svakoj prilici ispoljavaju premaRepublici Srpskoj, cije imajedva
izgovaraju i ne mogu da shvate odakle i zasto neka Republika
Srpska и Bosni?! Ро njihovom shvatanju, Bosna treba da bude
jedinstvena, cjelovita, bez ikakvih podjela, а takva Bosna Ы Ыlа
pod njihovom punom dominacijom. Ти dominaciju oni smatraju
svojim pravom i tradicijom, pozivaju se па hiljadugodisnju I?/
istoriju, krstjane-patarene kao svoje pretke, па Turke koji su
Bosnu "па sablju dobili", па bosanski begovat koji је i и tursko
doba Ыо svojeglav i samovoljan. Ко god osporava te teze, а Srbi
ih nesumnjivo osporavaju, taj је neprijatelj Bosne, Muslimana-
Bosnjaka i islama. Sasvimje prirodno da neprijatelje mrzimo, ра
makarto bili sugradani i susjedi.
Srbi prema Hrvatima
Poslije crkvenog raskola 1054. godine Bosna је bila ро­
priste borbe za dominaciju istocne i1i zapadne crkve. Na tom
popristu pojavila se jos jedna crkva - krstjanska,' patarenska
nazivana i bogumilskom. Patareni su Ыli uhvatilijaceg korijena и
Bosni ра su cak i bosanski banovi /kasnije kraljevil, oblasni
gospodari i vlastela prihvatili i1i tolerisali ovu hriscansku crkvu,
uprkos nastojanjima iz Rima i Konstantinopolja da se patareni
progone.
Smutna vremena vjerskih sukoba su trajala dok Bosnu nisu
osvoji1i Turci. Osvajaci su donijeli'novu vjeru - islam, а hriscane
25
su tretirali kao krivovjerce i obespravljene sluge. U odnosu па
Turke-gospodare i doma6e poturcenjake, katolici i pravoslavni
su bili и istom polozaju - obespravljena hris6anska raja. Pritisnuti
jakim gospodarima, obezglavljeni i obespravljeni katolici i pra-
voslavni nisu nј pomisljali da se medusobno sukobljavaju, svu
preostalu energiju su trosili па prezivljavanje i otpor islamizaciji.
Nacionalno budenje i prihvatanje nacionalnog· imena па
osnovu vjerske pripadnosti unosilo је podvajanje i distanciranje
pravoslavnih i katolika, odnosno Srba i Нrvata. То podvajаnје је
produbljivano razlicitim politickim orijentacijama i uticajima.
Hrvati katolici su upirali pogled ka katolickom svijetu - Rimu i
Веси, а Srbi pravoslavni ka pravoslavnom svijetu - Srbiji i Rusiji.
Mada razliCito orijentisani i jedni i drugi su silno mrzili tursku
vlast i doma6e Turke poturice.
Okupaciju Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske
118781 Hrvati-katolici и Bosni su docekali kao oslobodenje i
ostvarenje svojih nada i zelja. Oslobodili su se turskog gospo-
darenja i postali podanici austrijskog, katolickog cara. Katolicka
crkva и Bosni, dotad tesko odrzavana naporima skromnih fra-
nјеуаса, naglo је росеlа da јаса pod upravom jezuita, njihovog
vrlo sposobnog nadbiskupa Josipa Stadlera. Jezuiti su па pravo-
slavne gledali kao па sizmatike koje treba prevjeriti - pounijatiti,
prognati i1i unistiti. Jezuiti su donijeli i posijali zlo sjeme mrznje
prema pravoslavnim i иnјјеli ga и tek nastalu nасјоnаlnи svijest
Нrvata. То zlo sjeme dalo је plodove - velike progone Srba 1914-
1918,genocid nad Srbima 1941-1945, potpuni izgon Srba iz
Hrvatske 1995. i vjerskirat SrbaiHrvata uBosni 1992-1995.
Nosilac progona Srba и Bosni 11908 i 1914-19181 Ыlаје
austrougarska vlast, а nји su и tome svojski podrzavalikatolicki
kler i Hrvati-katolici. Srbi su to vidili i znali, аlј su glavnu odgo-
vornost pripisivali austrougarskoj, tudinskoj vlasti и бјој sjenije
ostajalo djelovanje katolickog klera i katolickog puka па istom
poslu. Мrznja progonjenih Srba Ыlаје vise upravljena па "Sva-
Ье" tudince, а таnје па doma6e Нrvate-katolike.
Stvaranjem Nezavisne drzave Нrvatske 1941. pod okriljem
Nijemaca i Italijana, stupio је па scenu najgori hrvatski sovini-
26
 ZаП1 ijezuitski prozelitizam. Те najgore, ekstremne struje hrvat~
skog nacionalizma i katolickog jezuitizma nisu јтаlе nikakvog
ogranicenja ni Ыl0 kakvih obzira. Nad Jevrejima u Hrvatskoj i
Bosni је izvrsen potpuni genocid, koji su organizovali i izveli
policija, ustase i brojni ustaski aktivisti. Nijemci su to saтo
, dozvolili, а Hrvati izvrsili, uz sprernno ucesce Muslimana u
Bosni.
Prema Srbima, u Hrvatskoj i u Bosni, zauzet је jezuitski,
prozelitski stav: dijelom ih prekrstiti - prevesti u katolicanstvo,
dijelom prognati а dijelom pobiti. Sva tri naCina su masovno pri-
тјеnјеnа. Inspiratori takvog stava i takvih postup,aka bili su
poglavari katolicke crkve - nadbiskup zagrebacki Alojzije Stepi-
пас i nadbiskup vrhbosanski Ivan Saric. Nizi kler је sprernno
prihvatio njihovu instrukciju i aktivno se angazov~o u svim
zlocinima protiv pravoslavnih Srba. Katolicki kler је to cinio u
uvjerenju da vrsi veliku misiju sirenja katolicanstva, pomjeranja
njegove granice па istok. Рара Pije ХII koji је о svemu Ыо dobro
obavijesten, svojim cutanjem је odobravao vodecu ulogu kato-
licke crkve u zloCinima nad Jevrejima i Srbima u Nezavisnoj
drzavi Hrvatskoj. Kada ти Је to јауnо prigovoreno poslije rata,
рараје i daUe cutao.
Srbi u Hrvatskoj i Bosni bili su iznenadeni i zateceni brzi-
nom i zestinom udara koji ih је snasao. Neobavjesteni i nespre-
mni па otpor, masovno su stradali. Ustase su pokazivale pravo
krvolostvo - ubijali su sa strascu djecu, zene, starce. Tesko је opi-
sati ajos teze pobrojati zloCine ustasa - pravi genocid poslije koga
su ostali pusti veliki predjeli dotad naseljeni Srbima. Dobrim
dijelom to је opisao istoricar Viktor Novak u knjizi "Magnum
Crimen". Ostali su kao nijemi spomenici velika stratista
Jasenovac, Gradiska, Jadovno, Surmanci, Prebilovci, brojne
јате ро Hercegovini.
U srpsku nacionalnu svijest, u narodno istorijsk.o ратсеnје
duboko se urezao tezak oziljak - zloCini Hrvata nad Srbima 1941 -
1945. Mrznjaje pokretala Hrvate па te zlocine, sto је kod Srba
izazivalo tesku mrZnju i zelju za osvetom. Zelja za osvetom se
podudara sa shvatanjem pravde bozije i ljudske: тј nЈlша
27
ffirvatima/nis,?o nanijeli nikakva zla, а oni su nas иЫјаli i klali
kao da smo zivotinje.
Osveta Srba Hrvatima za zloCine 1941-1945 је izostala,
pravda nije zadovoljena. Sprijecili su to komunisti koji su uzur-
pirali vlast. Da to nisu иСјni1i komunisti, Нrvate Ы od osvete
zastitili Saveznici pod uticajem mосnе katolicke crkve i
zapadnih katolickih zemalja. Srbima је ostala samo mrznja па
svoje krvnike, teska, duboko natalozena mrZnja.
Оnо sto se desi10 1941. ponovilo se и Нrvatskoj 1991, а и
Bosni i Hercegovini 1992. Hrvatska se 1991. otcijepila od Jugo-
slavije, proglasila svoju nezavisnost. Nova vlast u Hrvatskoj
sirom је otvorila vrata ustasama, sovinistima i ostalim ekstrem-
nim nacionalistima kojima је Ыl0 najprece da dignu hajku па
Srbe, da vrse svakojake pritiske па nјЉ i росnи ih progoniti.
Imaju6i iskustvo iz 1941. Srbi su znali sta iza toga slijedi -
masovna ubistva i genocid. Ovog puta su organizova1i otpor, bar
tamo gdje su mogli, gdje su bili ve6insko stanovnistvo. U tom
otporu organizovali su svoju vojsku, institucije vlasti, imali su
svoju teritoriju. Vlast и Hrvatskoj nije prihvatila politicka rje-
senja putem pregovora sto је sugerisala medunarodna zajednica.
Tudmanova Hrvatska i najuticajnije struje u nјој, digli su najve6u
uzbunu protiv "pobunjenih Srba", stavili ih van zakona, digli па
nјЉ policiju, vojsku i paravojne formacije. Nikakva ogranicenja
nisu postojala u ispoljavanju mrznje i nasilja prema Srbima.
Djelovanje medija, literature, crkve, kulture - sve је bilo prozeto
tom mrznjom i upregnuto u "domovinski rat za oslobodenje
Нrvatske". Hrvatska је u tome Ыlа obilno pomognuta i podrzana
od zapadnih drzf1va i Vatikana. Uz njihovu pomoc,tokom pet
godina srpskog otpora, naoruzalaje vojsku od 180.000 ljudi i u
mајu 1995. skrsila srpski otpor i prognala Srbe iz Hrvatske. Pri
tom је hrvatska vojska i avijacija napadala kolone srpskih
izbjeglica-civila i pocinila nove zlocine. Hrvati i katolicka crkva
и Hrvatskoj postigli su svoj cilj - istjerali su Srbe iz Hrvatske,
oCistili је od sizmatika i pomjerili granicu katolicanstva па istok.
U prvom nаlеш 1941-1945 su uCinili mnogo, unistili su skoro
mШоn Srba, а u drugom pokusaju 1991-1995 protjerali su osta-
28
tak. Trijumfovale su ideje mrznje, ideje Ante Starcevica "оса
domovine" i ideje katolickog prozelitizma - prevjeravanje ili
unistavanje sizmatika. Uskoro је i рара Jovan Pavle XXIII dosao
u Hrvatsku da blagoslovi taj uspjeh Hrvata i katolicke crkve.
Dogadaji и Нrvatskoj su и tijesnoj vezi sa dogadajima и Во­
sni i Hercegovini i znatno uticu па politicke i druge tokove и
Bosni. U tokи Drugog svjetskog rata to је Ыо prostor pod jednom
vlascu INDH/, а sada su to Ыlе dvije drzave - Hrvatska i Bosna i
Hercegovina. Pozicij а Srba и Bosni i Hercegovini је drugaCija od
pozicije Srba и Hrvatskoj. Srbi su и Bosni "konstitutivni narod" ,
brojniji su od Hrvata, posjeduju vise teritorije nego Hrvati i Мu­
slimani zajedno. Velikim dijelom svog etnickog prostora Srbi и
BiH su oslonjeni па Srbiju i Стu Goru. Ali, Srbi и Bosni imaju
dva neprijateUa - Hrvate i Muslimane, koji su se kao i 1941.
udrиZili protiv Srba. Hrvati i Muslimani su udruZeno otcijepili
Bosnu od Jugoslavije, а Srbi su se suprotstavili tome. Muslimani,
njihov vodaAlija Izetbegovic nije htio da prihvati politicka rjese-
пја 11isabonski sporazиm, sarajevski sporazиm uz posredovanje
А. Zulfikarpasi6a/ tako da је doslo do rata izmedu Srba i udru-
zenih Muslimana i Hrvata. 1 и Bosni је rat otvorio sve brane
mrznji. Нrvati и Hercegovini su se otvoreno deklarisali kao
ustase, obnovi1i su ustaske organizacije i рarаvојш~ formacije.
Udarili su zestoko, genocidno па Srbe, пе samo и Hercegovini
nego i и Posavini ISijekovacl i и srednjoj Bosni. U dolini Neretve
unisti1i su sve sto је srpsko, cak i опо sto nisu unisti1i tqkom 1941-
1945 godine - srusili su veliku pravoslavnu crkvи и Mostaru,
manastir Zitomisli6, pravoslavne crkve и Potocima, Blagaju,
Stocu i svuda gdje su stigli.
U Prebilovcima su unistili grobnicu и kojoj su Ъile sahra-
пјепе Zrtveustaskogpokolja 1941. godine.
Ovog puta /19921 Srbi nisu bili zateceni i neobavjesteni,
znali su staje ustaski noz i sta sujame-grobnice, ра su па vrijeme
izbjegli i pruzili oruzani otpor па onim linijama koje su mogli
odrzati kao svoj etnicki prostor. Kada su se 1993. и Bosni sиko­
bili medusobno Muslimani i Нrvati, neko vПјете је vladalo
zatisje па linijama razdvajanja Srba i Hrvata. То је Ыlо privre-
29
mеnо. Kad је hrvatska vojska potisnula Srbe и Hrvatskoj оnа је
presla и Bosnu i kao brojnija i Ьоlје opremljena vojska potisnula
је Srbe sa nјЉоуЉ etnickih podrucja - Kupresa, аlаmоса, Gra-
hova, Drvara, Petrovca, Mrkonji6 Grada i drugih etnicki mjeso-
vitih prostora. Hrvatska vojska је uzela i Јајсе, pretezno nase-
lјеnо Hrvatima, а ofanzivno је djelovala i prema Trebinju i
Nevesinju, аН su ih Srbi zaustavili i odbili.
Gdje god su Hrvati tokom rata 1992-1995 uspostavi1i svoju
vlast, oni su etnicki "ocistili" tu teritoriju od Srba. То nije bilo
samo и do1ini Neretve, nego i и okolini Stoca, и Ророуоm Роlјu,
па kиpreskoj visoravni, okolini Livna, и dolini Lasve, и Posavini
oko Orasja. Etnicko Cis6enje nije zahvati10 samo zive nego i
mrtve - rusene su crkve, spomenici i groblja, sve sto moze posvje-
doCiti da su tu zivi1i Srbi. То nije Ыlа posljedica уојnЉ operacija,
nego silni izlivi mrZnje, izvedeni planirano i organizovano, uz
podrskи svoje vlasti. MrZnja шistаlа 1941-1945 zbog masovnih
zloCina Hrvata-ustasa riad Srbima, dobila је nоуе naslage и ratu
1991-1995 и Hrvatskoj i и ratu 1992-1995 и Bosni i Hercegovini.
Prestankom rata, uspostavljanjem mira mrznja se povиkla и
dubine svijesti, gdje ostaje kao budni stra.zar koji osluskиje
nagovjestajе mogu6ih pokolja, genocida i drugih nesre6a.

,Hrvati prema Srbima

Hrvati su .cvrsto uvjereni da је srednjovjekovna Bosna Ыlа
katolicka zemlja, а njeni banovi i kraljevi - katolici. Istorija se nе
slaze sa takvom tvrdnjom. Ugarski kraljevi, gospodari Bosne bili
su dobri katolici i па zahtjev раре sla1i su krstase - kaznene
ekspedicije u Bosnu da suzbijaju sizmatike - pravoslavne i pata-
rene. Рара је poslao franciskance, sve same tudince, da и Bosni
djeluju misionarski - privode plemstvo i puk katolickoj vjeri.
Sjediste bosanske biskиpije Ыl0 је izvan Bosne - uUgar-
skoj, Mletackoj i1i Dubrovnikи. Najznacajniji bosanski vladar
ban Tvrtko Kotromani6 Ыо је vazal ugarskog kralja, samozvano
se proglasio za kralja Srbije i Bosne па grobu svetog Save u
pravoslavnoj crkvi, а tolerisao је patarene. Zupan zahumski
Stjepan Kosaca, takode se proglasio za hercega od svetogSave,
30
 gradio)e pravosla~ne crkve, рари ~vjeravao daje katolik, а Ыо ј е
vrlo bllzak раtarешmа. .
Istorijske cinjenice пе smetaju politickoj i vjerskoj propa-
gandi da razvijaju svoje teze i патеси kriva uvjerenja. Teza da је
Bosna prije turskog osvajanja Ыlа katolicka zemlja, ozivila је i
. dobila krila okupacijom Bosne odAustrougarske i dolaskom Isu-
sovaca па kormilo katolicke crkve u Bosni. U Bosanskom saboru
/1910-1914/ katolicki predstavnici su "gлnШ" kako је sve u
Bosni katolicko i hrvatsko. А и istom tom saboru sjedili su pravo-
slavni Srbi, poturcenjaci muslimani i domaci Jevreji kao zivi
dokaz da Bosna nije iskljuCivo katolicka i hrvatska. Uprkos
tome, katolicka propaganda је uvjerila katolicki puk da је Bosna
bila katolicka zemlja i da opet to treba da bude. То је ројасаl0
podvojenost i odbojnost prema domaCim Turcima, odranije ошr­
znutim gospodarima, а i prema pravoslavnim Srbima koji su se
okretali Beogradu i Rusiji, а пе prema Веси i Rimu. Takva роli­
ticka orijentacija Srba и Bosni, пе samo da је izazivala podo-
zrenje Hrvata, njihovih voda, vec је pokretala katolicku crkvu da
aktivno usmjerava nacionalnu svijest Нrvata ka ekstremnoj
desnici. Dolazak katolickeAustrougarske, Hrvati su dozivili kao
trijumfjer је time Ыо porazenј edan neprijatelj - Turci i nestalaj e
njihova vlast и Bosni. Nakon toga su katolicka crkVa i hrvatsko
politicko vodstvo oznaCili Srbe i pravoslavlje kao svog glavnog
neprijatelja. А neprij atelj а mrzimo, 8tO је prirodno i logicno.
Antisrpski stav Hrvata se ројасао poslije stvaranja drzave
Srba, HrVata i Slovenaca 1918. godine. Hrvati и Bosni su se pot-
рunо priklanjali politickom vodstvu Hrvata u Zagrebu i smatrali
Zagreb kao svoje nacionalno sredi8te. Politicki spor Srba i Hrva-
ta, nastao ј08 ranije, izbio је па vidjelo vec samim Сјпот ије­
dinjenja. Hrvati su tezili da nova drzava bude rezultat nagodbe,
da to bude konfederacija ili federacija kao korak blize krajnjem
cilju - рипој nezavisnosti Hrvatske. Srbi nisu ni pomisljali па
federaciju, proglasili su unitamu drzavu ravnopravnih naroda i
ravnopravnih gradana.
Nametanje srpskog stava, kao јасе strane /Srbi su u novu
drzavu ипјјеli dvije nezavisne i medunarodno priznate drzave -
31
Srbiju i Сmи Goru/, Нrvati su proglasili prevarom i srpskom
samovoljom. Uz to su па Srbe gledali kao па balkanske primi-
tivce, bez evropske civilizacije i kulture, sa jakim naslagama
turskog, azijatskog, cak vizantijskog despotizma. То је bilo
dovoljno da ој аса stare mrznje па osnovu vjerske i nacionalne
podijeljenosti i da ih stalno pothranjuje. Hrvati su mrzili novu
drzavu, kasnije Jugoslaviju, koju su nazvali "tamnica naroda" -
ројаm koji је stvoren ranije, za Austrougarsku. Hrvatska роli­
ticka emigracija, ustaski pokret Ante Pavelica, razvio је veliku
aktivnost protiv Jugoslavije, stvorio svoje oruzane formacije u
inostranstvu IItaliji i Madarskoj/, organizovao atentat па kralja
Aleksandra. U zemljije оуај pokret djelovao ilegalno preko svog
najjaceg oslonca - katolicke crkve, а u svim hrvatskim politickim
strankama, dru~tvenim organizacijama, institucijama vlasti, cak i
u vojsci imao је svoje ljude.
U kratkotrajnom aprilskom ratu 1941. Nijemci i Italijani su
tretirali Hrvate kao saveznike i omogucili im da, odmah ро ula-
sku njemacke vojske u Zagreb, proglase Nezavisnu drzavu
Hrvatsku. Нrvati su pozdravili Nijemce kao oslobodioce, а to-
kom tog kratkotrajnog rata onemogucili su bilo kakav otpor
Nijemcima u hrvatskim oblastima, razoruZavali su jugosloven-
sku vojsku, zarobljavali oficire Srbe i predavali ih Nijemcima.
Нrvati su poraz i raspad Jugoslavije dozivi1i kao svoju veliku
pobjedu nad omrznutbm srpskom vlascu, vlascu Beograda.
Ovdje је уес opisano sa kakvom su zestinom, sa kakvom
mrZnjom Hrvati u svojoj tek osnovanoj drzavi pristupili geno-
cidu nad Srbima i Jevrejima. Тај politicki, ujedno zlocinacki cilj,
oni su shvatili kao neku sanitamu akciju ciscenja Hrvatske od
nepozeljnih elemenata, nije јm to izgledalo suprotno hriscan-
skim, civi1izaGijskim, evropskim kultumim normama. Ni hrvat-
ski intelektualci, ni vjerski poglavari nisu se usprotivi1i maso-
vnim zlocinima, precutno su ih odobravali. Njemacki i italijanski
diplomati u Zagrebu su sa gnusanjem govorili о "varvarskom
klanju", а ustaske vode su sa ushicenjem govorili о unistavanju
Srba. "Pobili smo ih vise nego Turci za cijelo vrijeme svoje vla-
davine" - ushiceno је rekao Maks Luburic, Isusovcu Кrunoslavu
32
 Draganovicu, sto је оуај poznati svecenik-ustasa zapi~ao ра cak i
оЬјаујо. Od vodecih hrvatskih intelektualaca - knjizevnika Mile
Budaka i drugih do covjeka и prostom puku, vladalo је misljenje
da tako i treba Ciniti sa Srbima i Jevrejima. Hrvatsku treba ocistiti
_i to nije zloCin. А Hrvatskaje tada Ыlа пе samo Нrvatska и sta-
. rim istorijskim granicama nego i сјјеlа Bosna i Hercegovina i
Srem. U Bosni i Hercegovini hrvatski-ustaski program unista-
уanја Srba i Jevreja objerucke su prihvatili Muslimani i uces-
tvovali и nјетu. О tome је уес bilo govora и оуот zapisu.
Rat и Hrvatskoj od 1991., а zatim и Bosni i He1cegovini od
1992. do 1995. Ыо је nоуо veliko iskusenje koje је potvrdil0 i
produbilo stare mrZnje. Vrijeme od 1945. do 1990. bilo је kao
pauza izmedu dva Cina, kao poluvrijeme izmedu dva dijela
utakmice - опо 8to је zapoceto 1941. а trajal0 do 1945. и Hrvat-
skoj i Bosni, zavrseno је и Нrvatskoj и drugom poluvremenu
1990-1995, а и Bosni је to ostalo za treCi ili cetvrti Cin. Hrvatska
је и "domovinskom ratu" etnicki oCiscena od Srba, а и Bosni su
veliki prostori, dotad naselj eni Srbima, ostali bez Srba. Vj ekovno
nastojanje katolicke crkve da Hrvatsku oCisti od pravoslavnih
sizmatika i granicu katolicanstva pomjeri па istok, najzad ј е
ostvareno krajem dvadesetog vijeka uz obilnu ротос i podrsku
Zapada.
Pobjeda Hrvata nad Srbima i izgon Srba iz Hrvatske nisu
otklonili mrznju Hrvata prema Srbima, niti suje oslabili. Tokom
sedam posleratnih godina /1995-20021 hrvatski mефјi su i dalje
sipali mrznju prema Srbima, Srbiji i Jugoslaviji, hrvatska policija
је hapsi1a malobrojne Srbe-povratnike, а hrvatski sudovi su
oslobadali optuzene lod suda и Hagul za zloCine nad Srbima.
Мrznja prema Srbima и Нrvatskoj ima pravo gradanstva, опај е
tamo kao prirodna poja~a - nikome пе smeta i svako moze daj e
iskazиje koliko ЬоСе. .
U Bosni i Hercegovini mrznja Hrvata prema Srbima је ista
kao i и Hrvatskoj s tom razlikom sto se и medijima опа nе ispo-
ljava tako vidno kao и Hrvatskoj. А оnо sto пе odjekuje и
javnosti, zivi и narodu и njegovom ратсепјu, и nacionalnoj
svijesti. Hrvati u Hercegovini i sada рјеуајu svoje gangeи koj ima
33
velicaju ustase i slave njihove "pobjede" nad Srbima. То Sl
pjesme u stilu "Pavelicu odvezi nат ruke da Ыјето i Srbe .
Turke". То је neutazena mrZnja, ziva zelja za novim zloCinima.
Hrvati prema Muslimanima
Hrvati, kao i Srbi , mrze sve sto је tursko i sto је ostalo iza
Turaka, ра i nekadasnje domace Turke ili poturice, а sadasnje
Mus1imane-Bosnjake. Onijos vise od Srba potenciraju kulturne i
civilizacijske razlike izmedu katolika i muslimana, odnosno
izmedu zapadno-evropske i orijentalne kulture. Нrvatske oblasti
nisu bile potpuno zahvacene turskim osvajanjem, niti su Hrvati
van Bosne i Hrecegovine /Slavonij а, Lika/ tako dugo trpili tursko
gospodstvo i uticaje orijentalne kulture. Нrvati sa velike visine
gledaju па muslimane kao па pripadnike potpuno tude, azijatske
kulture i vjere сјјј su centri daleko od Evrope, uArabiji i Iranu.
Za vrijeme turskog gospodstva nad Bosnom, katolici u
Bosni i Hercegovini su Ыli u potCinjenom, obespravljenom
polozaju krscanske raje. Njihova crkva је bila progonjena i оnј su
se povremeno iseljavali и cesarsku ili mletacku zemlju, Franje-
vacki samostani, sredista katolicke crkve i vjere, vecinom su Ыli
poruseni i zapustjeli. Rijetki su samostani kao fojnicki, kojije od
sultana Mehmeda osvajaca dobio ferman - dozvolu da moze i
dalje postojati. Ali fojnicki samostan nјје mogao ostati па starom
mjestu, u ravnici, и kasabi, nego је izmjesten iz naselja и brdo i u
sumu nedaleko od Fojnice. DomaCi Turci nisu htjeli da gledaju
krscansku crkvи, sa fermanom ilibez njega. Samostan u Ктаlје­
voj Sutjescije Ыо razoren, а fratq rastjerani. Tek poslije nekoliko
decenija fratri su se vratili i jedva nesto obnovili, ziveCi krajnje
bijedno. То је bi1a sudbina katolika pod turskom vlascu i to је
ostalo и narodnom ратсеnји, ostalo kao trajna mrznja prema
tudincima osvajaCima i njihovim slugama poturcenjacima.
Tokom turske vladavine Hrvati u Hercegovini su јтаli
svoje odmetnike-hajduke koje је narod upamtio i opjevao kao
simbole svoga otpora i cuvanja svoje vjere. U hercegovackom
ustanku 1875. Srbima se pridruzio Dum Musa sa svojim odre-
dom katolika, tacnije receno saradivao је sa srpskim ustanicima.
34
 Vjeraje razdvajala а nevolja zblizavala hri5cane u o~o vrijeme .
. Уес је receno u ovom zapisu da su katolici-Hrvati u Bosni
odusevljeno docekali austrougarsku okupacUu 1878. godine.
вПi su dvostruko radosni: 5to najzad propada vlast Turaka i
poturcenjaka i 8to се nova vlast biti katolicka carevina. Njihova
. radost је bila opravdana jer је nova vlast izda5no pomogla kato-
lickoj crkvi da se uzdigne, ојаса u svakom pogledu i postane
znасајап faktor u politickom zivotu. Uz to su katolici i brojno
ojacali dolaskom cinovnika, radnika, zanatlija i trgovaca -
kat01ika izAustrougarske. Kat01icki pukje stekao i svoj srednji i
visoki sta1ez, а crkva svoje skole i novu isusovacku hUerarhiju.
Katolici u Bosni su docekali опо 5to su zeljeli - да pokafu
domacim Turcima svoju kulturnu superiomost. Drugu zelju - da
sasvim istjeraju Turke i роtшiсе iz Bosne i Hercegovine i da zatru
sve njihove tragove, nisu dozivili jer su istorijski i politicki
tokovi to sprijecili. Ti tokovi su u nekim prilikama priblizavali
katolike Hrvate i Muslimane u Bosni, ali samo politicki - kada su
se udruzivali protiv Srba. Izvan toga nije Ыlо nikakvog pribliza-
vanja - gradanskog, kulturnog, civi1izacijskog. Odrzane su stare,
duboke provalije u odnosima hrvatskog puka i Muslimana.
Poslije raspadaAustrougarske i nastanka nove drzave Srba,
Hrvata i Slovenaca i Hrvati i Muslimani u Bosni bili su protiv
nove drzave. Ipak nije d0510 do njihovog politickog priblizavanja
jer su Muslimani /ЈМО Spaho/ radije ulazili u koaliciju sa jacim -
u ovom slucaju sa srpskim politickim strankama. То је kod Hrva-
ta pojacavalo mrZnju i prema Srbima koji su Ыli јаБ politicki
partner i prema Muslimanima koji su se radije prik1anjali јасет,
опот ko па izborima osvaja vlast, nego slabijem koji ostaje u
opoziciji kao sto је Ыо slucaj sa пајјасот hrvatskom strankom
HSS. Ipakje HSS i iz opozicije postigla veliku politicku pobjedu
stvaranjem Htvatske banovine 1939. godine sa velikom autono-
mijom zakojuje receno daje "drzava u drzavi". Bosanski Musli-
mani takvu politicku pobjedu su prize1jkivali аН su Ы1ј da1eko od
njenog ostvarenja. Cekali su do stvaranja komunisticke federalne
Bosne 1943, ajos р01а vijeka do stvaranja svoje drzave Bosne i
Hercegovine исlапј епе u organizaciju islamskih drzava.
35
 Do jakog politickog zblizavanja Нrvata i Muslimana u
Bosni i Hercegovini doslo је posle razbijanja Кraljevine Jugo-
slavije i stvaranja Nezavisne drzave Нrvatske u aprilu 1941. 1
Hrvate i Muslimane је obradovala propast Jugoslavije. Hrvati su
Ыli odusevljeni stvaranjem NDH, а Muslimani su је prihvati1i
kao tvorevinu Nijemaca i Italijana koji su cijelu Bosnu i Herce-
govinu ukljuci1i u NDH. Pokusaji Muslimana da preko Nijemaca
postignu neku autonomiju u Bosni, nisu uspjeli. Muslimani su
ЬiIi potpuno prepusteni Hrvatima, svojim starim neprijateljima.
АН taj stari neprijatelj, sada novi gospodar, nastbjao је da privoli
Muslimane za svoju politiku i u tom cilju је razvio veliku
propagandu - "MusIimani su Hrvati islamske vjere", "Muslimani
su cvijet hrvatskog naroda", Pavelic se slikao sa fesom па glavi.
Sve te politicke parole ne Ы privukle Muslimane, ali ih је privu-
k10 veliko iskusenje - da zajedno sa Hrvatima udare па Srbe da ih
иЫјаји, zare i pale, kao nekad'u turska vremena. Тот iskusenju
Muslimani nisu :mogli odoliti, brzo su se о dlucili , prihvati1i
ustaski program kao svoj i kao ustase poveli krvavo kolo ро
srpskim selima i krajevima, nad Srbima u gradovima i svuda gdje
su stigIi. Hrvati .su ih u taj mаЬ i па tom krvavom poslu, prihvatili
objerucke, kao svoje rodene. Bilo imje to potrebno jer prostrane
oblasti u Bosni i Hercegovini nemaju hrvatskog stanovnistva ра
su Muslimani u tim krajevima organizovani kao ustase i pokre-
nuti па zloCine nad Srbima. Nije.ih trebal0 nagovarati па to, ОПЈ
su to spremno docekali. U ustase ih је odvela stara, duboka
mrznja prema Srbima.
Sprega Hrvata i Muslimana kao ustasa u Bosni potrajala је
koIiko i NDH - do propasti nacisticke Njemacke koja је i osno-
vala NDH. Poslije toga, 1945. godine, valjalo је prihvatiti nove
pobjednike - komuniste koji su dek1arisali politiku "bratstva-
jedinstva" аН nikad nisu proglasili politiku pomirenja. Pod no-
vom vlascu Hrvati su se osjecali kao potpuni gubitnici, а Musli-
mani su se brzo "otkaCili" od Hrvata i prilagodili novoj vlasti.
Intimno su i Hrvati i Muslimani gledali па novu vlast kao vlast
razbojnika i hajduka - Srba pridoslih sa brda i iz suma, koji su se
udruzili sa gradskom fukarom - radnickom klasom. Silno su
36
ty1fzi1i tu vlast i zato sto su Srbi dqzivili svoju rehabilitaciju kao
ravnopravni gradani, а i zato sto su u novoj vlasti imali najvise
udjela kao zasluzni borci - partizani. Hrvati i Muslimani su pod-
rиg1jivo govorili da su svi ti partizani bili cetnici koji su samo
promijenili znak nakapi - umjesto kokarde stаvШ su petokraku.
Nikakve promjene drzava, rezima, zastava i ideologija nisu
J11og1e ukloniti medusobnu mrZnju. Ali mrznju su mogli privre-
rnenopotisnuti ustranu politicki ci1jevi i interesi. Tojejosjednom
zblizi10 Hrvate i Muslimane u zelji da razbiju Jugoslaviju i da se
Bosna i Hercegovina otcijepi od Jugoslavije. Zato su poslije
pobjede demokratskih nacionalnih stranaka па izborima 1990.
vezali svoje nacionalne zastave i organizovali referendum па
kome su udruZeno, а bez ucesca Srba, odlucili da Bosnu i
Hercegovinu otcijepe od Jugoslavije i proglase је nezavisnom
drzavom. То је Ыlа kratkotrajna politicka sprega Hrvata i Musli-
mаnа jer su im se krajnji ciljevi razilazili. Hrvatima је Ыо cilj da
svoje etnicke teritorije prikljuce hrvatskoj drZavi, а Musli-
manima је Ыо cilj da osnuju svoju islamsku drzavu. Blizi,
zajednicki cilj је bio da onemoguce teznju Srba u Bosni da BiH
ostane u okviru Jugoslavije. Тај blizi cilj oni su i postigli uzjaku
podrsku Zapada Inarocito Vatikana, Austrije i Njemacke/, а to је
Ыо osnovni uzrok ratu u Bosni.
Politicka sprega Нrvata i Muslimana, uperena protiv Srba,
odrzala se u pocetku rata oko godinu dana, а zatim је pukla -
nastao је rat, oruzani sukob izmedu Hrvata i Muslimana u Bosni.
Тај rat је otkrio pravo stanje odnosa izmedu te dvije strane -
suprotne politicke ciljeve i interese i staru, silnu mrznju. Hrvati
su rusili dzamije Ikao i SrbiI i protjerivali Muslimane. Srusili su
turski most preko Neretve u Mostaru sa istom hladnokrvnom
mrznjom i metodicnoscu sa kojom su srusili veliku pravoslavnu
crkvu u Mostaru. Srusili su Begovinu Idvore Alipase Rizvanbe-
govica/ i dzamije u Stocu, u Pocitelju па najvisoj kuli postavili
veliki krst, svuda su vidno isticali svoj trijumf nad Muslimanima.
Dozivili su opet vrijeme kada su svoju mrznju mogli otvoreno da
pokazuju. Muslimani im nisu ostali duzni, а о tome се biti rijeCi
nadrugommjestu uovimzapisima.
37
 Poslije tako vidno ispoljene mrznje и medusobnom ratu
1993-1994 godine, Hrvati i Muslimani и Bosni su opet stupili u
politicko saveznistvo. Prije dejtonskog sporazиma stvorena је
federacija ВјН - politicko zajednistvo Hrvata i Mus1imana,
docnije jedan od dva politicka entiteta BiH. Hrvati и Bosni su
protiv svoje уоlје prihvatili ovu zajednicu sa Muslimanima, па to
ihje prinudio Franjo Tudman и svojoj slijepoj mrznji prema Srbi-
та i strahu da Hrvati и ВiH ne budu usamljeni и suprotstavljanju
Srbima. U оуот slucaju - Tudman se drzao parole ustaske emi-
gracije "udrиzicemo se i sa cmim vragom protiv Srba". 1 ро
dejtonskom sporazumu Hrvati su udruZeni sa Muslimanima, а и
tom zajednistvu tesko podnose pritisak jaceg partnera. Oni уес
pokazиju da Ы rado obnovili svoju Herceg-Bosnu kao treCi
entitetu sadasnjoj, dejtonskoj Bosni.
. Muslimani prema Hrvatima
Ovdje је уес Ыl0 rijeCi о odnosu osvajaca Bosne - Turaka
prema hriscanima, statusu hriscana kao legalno obespravljenih
podanika i progonjenju njihovih crkava. Pritisak turske vlasti па
katolicku crkvu Ыо је cak i ve6i nego па pravoslavnu. Centar
katolicke crkve Ыо је па Zapadu, и Ютu, а zapadne katolicke
zemlje - Ugarska, Austrija i Мlесј Ьјlе su cvrst bedem па koji su
osmanlije udarale. Centar pravoslavlja - Carigrad i pravoslavne
zemlje - Vizantija, Bugarska i Srbija, bili supregazeni, nisu
predstavljali opasnost za Tursku.
Kada је и Bosni, pod okriljem osvajaca, islam uzeo mаЬа,
poturcenjaci su se prema hriscanskoj raji odnosi1i gore nego
Turci-gospodari. Oni su bili kivni па one koji nisu prevjerili, pri-
mili islam, ра su ih tretirali kao robove, Cineci svakojaka nasi1ja
nad njima. Doma6i Turci, poturcenjaci smatrali su da је takav
odnos prema raji legalan i prirodan, ра su prezir i mrznju prema
hriscanima otvoreno ispoljava1i.
Bosanski poturcenjaci su postali jos vise kivni па katolike
kadaje Turska росеlа da gubi ratove saAustrijancima, Nijemci-
та, Poljacima i Мlесјта i kada jepocela da se роУlасј sa
osvojenih teritorija и Ugarskoj, Hrvatskoj i Dalmaciji. Iz tih
38
oblasti u Bosnu su nagrnule izbjeglice ~ oni koji su dolaskom
tufske vlasti primi1i islam - tamosnji poturcenjaci. Те izbjeglice
SU donijele i silnu mrfuju prema hriscanima-katolicima ра su nad
domacim katolicima vrsili nasi1ja - otimali im imanja i progonili
ih. Oni su smatrali da па to imaju prava jer su izgubili svoja
in1anja u oblastima iz kojih su izbjegli. DomaCi Turci su bili
nezadovoljni dolaskom izbjeglica, solidarisali su se u mrznj i
izbjeglica prema katolicima, а smatrali su da је dob~o da u Bosni
ојаса islamski element nad katolickim. U to vrijeme su i katolici
iz Bosne bjezali u susjedne oblasti oslobodene od Turaka -
Slavoniju, Liku, Dalmaciju. Oni su sa sobom odnosi1i silnu
mrZnju prema Turcima i poturicama, а dolaskom u oblasti pod
bri5canskom vla5cu postajali su ljuti kraji5nici - borci protiv
Turaka i poturica.
Novi talas mrznje domacih Turaka u Bosni prema
katolicima nastao је poslije Berlinskog kongresa 1878. kada је
Austrougarska pristupila okupaciji Bosne i Hercegovine.
Centralna vlast - porta u Carigradu pristalaje па tu okupaciju, ali
domaCi Turci to nisu prihvatili i samovoljno su organizovali
oruzaIii otpor. Mada su jednako mrzili najavljenog okupatora,
domaCi Turci nisu bili jedinstveni u рмапји oruzanog otpora.
Dio begovata је smatrao da odluku Carigrada о mimoj predaji
Bosne Austrougarskoj treba postovati i time cuvati svoje glave i
imanja, а dio begovata i fanatizovane vjerske vode, zajedno sa
fukarom bili su za odlucan, samoubilacki otpor. Tajotpor, mada
fanatican, Ыо је slabo organizovan i brzo је skrsen od dobro
opremljene i dobro vodene carske vojskeAustrougarske. Porazje
Ыо neminovan i potpun, zavrsio se kaZnjavanjem-vјеsапјеm
voda otpora. Као 5to је Turska nekad silom pregazila Bosnu i
pretvorila је u svoj sandZak, tako је sadaAustrougarska okupirala
Bosnu i uspostavila najprije vojnu, а zatim i civilnu upravu.
Okupacijom Bosne proslo је vrijeme turskog gospodstva
nad Bosnom, Turci-osmanlije vise nisu Ыli njeni gospodari . Sada
su gospodari Bosne bili hriscani, katolici, iz carevine u kojoj је
katolicka crkva Ыlа vazan i vrlo uticajan faktor u politici. Sve su
toznali domaCi Turci, sve imjeto bilojakomrsko, аН susemorali
39
prilagodavati novoj vlasti. Shvati1i su i to da vise пе tтeba da se
nazivaju Turci, jer ПЈ ро porijek1u i jeziku nisu bili Turci, а sada
nisu ПЈ turski drzavljani 10ПЈ koji su zaista bili Turci napustili su
Bosnu/. Росеli su da se nazivaju Bosnjaci ili muslimani. Da Ы ih
8to vi8e odvojila od Turske /koja је do 1908. nominalno bila
suveren nad Bosnoml nova vlast је to prihvatala i podsticala ра је
cak dala i neka nacionalna obiljezja Bosnjaka - bosanski sabor,
bosanski grb, bosanski jezik. Bosnjaci - muslimani su to prihva-
ti1i kao svoje, ali пј katolici пј pravoslavni niposto nisu htje1i
odbaciti svoje пасјопаlпо ime - Hrvati, odnosno Srbi, а svoj jezik
zvati drugacije nego hrvatski, odnosno srpski. То је bila nova
potvrda starih podjela u Bosni koju је austrougarska vlast, milom
ili silom obuzdavala i drzala pod kontrolom.
Austrougarska vlastje nastojala i па druge паСјпе da prido-
Ыје muslimane - пе rjesavajuci agramo pitanje lukidanje feudal-
пјЬ odnosa/, formirajuci posebne bosanske i regimente u kojima
је vojnicka kapa bila - fes, gradeCi ро Bosni i Hercegovini grade-
vine u arapskom Imaurskoml stilu, postavljajuCi muslimane па
vaZne funkcije lokalne vlasti. То је godilo muslimanima i oni su .
uzvracali iskazujuci podanicku odanost, ali nikad nisu bili intino
odani austrougarskoj vlasti, kao sto su to bili katolici. Muslimani
su uvijek imali па иmи, to је bilo duboko u njihovoj svijesti, daje
to tudinska, kaurska vlast, tude vjere i tudeg zakona - опо 8to su
опј nekada duboko prezirali, mrzili i progonili. Takav stav su
јmаli i prema domaCim katolicima- Нrvatima ili pridoslicama.
Prvi svjetski rat је politicki priblizio·muslimane i Hrvate u
Bosnijer је voden protiv Srbije, ра su па udaru bili i Srbi u Bosni.
1 Hrvati i muslimani su podrzavali austтougarsku vlast i исе­
stvovali u represivnim mjerama protiv Srba. Tada su РОСinјепа
mnoga nasilja ј. zloCini nad Srbima, koji su cinjeni пе samo pod
okriljem vlasti nego i samovoljno, iz lШZnје prema Srbima.
Ovo politicko zblizavanje Hrvata i muslimana tokom Prvog
svjetskog rata пјје se odrzalo i poslije rata. Нrvati su od p0cetka
ЫlЈ u ostтoj opoziciji prema novoj ddavi, prihvatajuCipolitiku
Stjepana Radica. Muslimani su nasli svoj interes u prilago-
davanju novoj drzavi i vlasti i prihvatajuci politicko vodstvo
40
 Mebmeda Spahe. Zbog toga su Hrvati gledali па muslimane kao
па nepouzdane, prevrtljive saveznike koji се lako okrenuti svoj
brod prema novom vjetru.
Hrvati su istrajali u svojoj opoziciji i bez muslimana i
postigli veliki politicki uspjeh - Banovinu Hrvatsku koja је za-
. hvatila i dobar dio podrucja sa muslimanskim stanovnistvom.
Nova situacija је iziskivala nova politicka prestrojavanja koja је
presjekao aprilski rat 1941., rasparcavanje Jugoslavije i stvaranje
NDH. Vec је receno kako su muslimani svojski prihvatili NDH,
nmogi od njih stupili u ustaske organizacije, а vodeci ljudi
prihvatili visoke funkcUeunovoj drzavi inovoj vlasti. UNDH su
muslimani tretirani kao Hrvati - "cvijet hrvatskog naroda". Ispod
takve zvanicne politike stajalo је staro nepovjerenje i podozrenje
Нrvata prema muslimanima i stare mrznje, u r ovoj prilici
potisnute u dubinu. То podozrenje nije bilo bez osnova. Нrvati su
do kraja rata Ыlј odani svom patronu - Hitleru i istrajali su do
kraja u borbi protiv komunista. Muslimani naprotiv, poceli su da
se hlade od cvrstog zagrljaja sa Нrvatima i Nijem~ima Cim је
postalo jasno da sile osovine gube rat. Muslimani, su se lako
okrenuli prema onimakoji Ы mogli postati novi gospodari. Kako
su па domacoj sceni bili u blizini samo Titovi komunisti i srpski
nacionalisti, опј su se lako odluCili za komuniste. Hrvati su to
shvati1i kao izdaju i pri kraju rata su progonili muslimane koji su
biIi naklonjeni komunistima i imali sanjima veze.
Hrvati su Ыli cvrsti u svom otporu prema komunistima i
poslije svog potpunog poraza - propasti NDH 1945. godine. Na-
suprot tome muslimanima se isplatila promjena politickog kursa
i prihvatanje novih gospodara - Titovih komunista koji su ih
1945. svojatalikao iNDH 1941. Нrvati su u tomenasli potvrdeza
sve опе stare mrZnje prema Тшсјmа i роtшсепјасјmа i njihovoj
prevrtljivoj politici.
Vrijeme је donijelo nove promjene - pad komunista 1990. i
- stvaranje jakih nacionalnih politickih stranaka. Те promjene su
ovdje vec opisane, kao i politicko saveznistvo Hrvata i Musli-
тanа па pocetku rata u BiН 1992. godine i njihov medusobni
sukob u 1993. godini. Opisanje i dalji tok dogadaja - prinudno
41
pomirenje Hrvata i Muslimana, stvaranje Federacije BiH i
dejtonske ВјН. U te nove politicke konstrukcije, nametnute od
stranaca, ugradeno је politicko partnerstvo Hrvata i Muslimana u
Bosni, upereno protiv Srba, odnosno kao protivteza Srbima i
srpskoj teznji da svoje teritorije prikljuce matici - Srbiji i Jugo-
slaviji. U ovom politickom partnerstvu Нrvata i Muslimana,
Muslimani su јаса strana i оnј to koriste nastojeCi da ostvare
svoju dominaciju u ВјН, nе samo nad Hrvatima nego i nad
Srbima. Hrvatimaje takva politika Muslimana sasvimjasna i oni
nip08to nе pristaju da u dejtonskoj Bosni imaju status slabiji od
statusa Muslimana i1i Srba. Zato su Hrvati prema Muslimanima u
nevidljivoj, аН stalnoj opoziciji koja povremeno izbija па
povr8inu /slucaj odvajanja Ante Jelavi6a/. U dejtonskoj Bosni
Нrvati pretenduju па svoj entitet,a kao krajnji istorijski сНј vide
pripajanje hrvatskih teritorija u Bosni svojoj matici - hrvatskoj
drzavi. Zato nета i nе moze biti nikakvog cvrstog i trajnijeg
politickog saveza izmedu Hrvata i Muslimana u Bosni. Оnо 8to је
cvrsto i trajno - to su stare mrznje.
Jevreji izmedu zavadenih
Jevreji su u Bosnu doSli u XVI vijeku kao izbjeglice iz
Spanije. Najbrojnija grupa је d081a u Sarajevo i tu se odrzala uz
velike napore da prezivi i stekne kakav-takav status podanika-
raje. U pocetku su stanovali u velikoj zgradi sa zajednickim pro-
storijama, koju su doma6i Turci nazvali "Cifuthana". U tom nazi-
vu је sadrzan potpuni prezir za оnе koji su toliko siroma8ni da
nетаји svoju makar i bijednu ku6icu. U sarajevskoj car8iji
odrzao se prezriv i uvredljiv naziv za Jevreje - "Cifuti", а stvoren
је i niz anegdota i viceva koji Jevreje prikazuju u 108em svjetlu.
DomaCi Turci su па njih gledali sa velike vlsine, pored ostalog i
zato 8to Jevreji nisu d08li kao ratnici niti su ispoljavali ikakve
sklonosti za vojnicki poziv i ratovanje.
Jevreji se nikad nisu sukobili sa nekom doma60m
zajednicom, niti su pravi1i ikakve incidente i konflikte. Zivi1i su
povuceno, mimo, izbjegavaju6i konflikte i povlaceCi se pred
onima koji su ih vidno omalovazavali i vrijedali. Njihova najsta-
42
 rija bogomolj а bila је skromna zgrada, sasvim neupadljiva, sakri-
vena od pogleda sa ~li~e, kao i stara pravoslavna crkva. Svoje
vjerske obr.~de obavlJal1 su u svom skro~it~m шати i u intim-
пот porodlcnom krugu, potpuno zаklОПЈеш od komsija i rado-
znalaca. Zbog toga i njihovog ladino jezika kojim su govorili u
porodici, radoznala i pakosna carsija ihje proglasila za mistike i
. ispredala ruZne izmisljotine о njihovim vjerskim obredima i
intimnom zivotu и porodici.
Svoj podredeni polozaj Istatus rajel i sve te pritiske Jevreji
sU stoicki podnosili, cvrsto se drzeCi svoje vjere, svoje zajednice i
svojih оЫСаја. Formirali su svoju Jevrejsku opstinu i imali svog
rabina i vjersku poukи. Opstina је brinula о tome da se stite
Jevreji od nasi1ja, da bez smetnji obavljaju svoje poslove i da zive
u miru sa pripadnicima drugih vjera. Vrijedni i umjesni, oni su
razvijali svoju aktivnost, 'naroCito }l sitnoj trgovini i zanatstvu.
pojedinci su uspjeli da steknu уеси imovinu i postanu gazde.
Uporedo sa tim tezili su da svoju di;lrovitu djecu skoluju, da se
kulturno uzdignu. Ти teznju su ostvarili tek pod austrougarskom
vlascu. Tada su bogati Jevreji poce1i da salju svoju djecu па
skolovanje и velike gradove Austrougarske; а ti skolarci su ро
povratkи uzimali ucesca u јауnот, kultumom zivotu grada.
Znacaj Jevreja kao dijela gradskog stanovnistva stalno raste i oni
sve vise sudjeluju и privrednom i kиltumom zivotu svoje sredine.
Najvisi domet dostigli su и Кraljevini Jugoslaviji kada su u
Sarajevu izgradili svoj veliki hraт i kada је sjediste glavnog
rabina za cijelu Jugoslaviju bilo u Sarajevu. Uporedo s tim Јevreji
su, kao sasvim ravnopravni gradani ucestvovali u zivotu gradova
kao trgovci, zanatlije, strucnjaci - ljekari, inzinjeri, profesori i
umjetnici. Njihovo aktivno ucesce u zivotu gradova se osjecal0 i
Ыl0 је сјјеnјеnо. Daleko је ostal0 оnо vrUeme kada su gledani sa
prezirom, kao izbjeglice i sirotinja, kao raja.
Ро prirodi mimi i miroljubivi, а uz to vaspitani da budu
tolerantni i trpeljivi, Jevreji nisu davali povoda za konflikte sa
drugim zajednicama, niti su se uplitali u konflikte i mrznje koje
su oko sebe nazirali i vidjeli. Оnј su se uvijek drzali ро strani, cak
i kad је vlast pozivala па nasilje i netoleranciju. Tokom tri vijeka
43
 svog prisustva u Bosni i Hercegovini, Jevreji se nisu zamjerili ni
jednoj od vjerskih, kasnije nacionalnih zajednica koje su se me~
dusobno mrzi1e i sukobljavale. опј nisu podigli svoj glas пј pro~
tiv koga, а kamoli da su digli ruku па nekoga.
Takvi mimi, tolerantni, vrijedni Jevreji dozivi1i su najgoru
sudbinu ~ genocid u pravom smislu rijeCi. Posle sloma Кraljevine
Jugoslavije, novostvorena Nezavisna drzava Hrvatska prihvati1a
је politiku i ideologiju svojih gospodara - nacista. Jevreji su bili
оznасепј kao neprijateljski element koga treba - unistiti! U prvi
mаћ, nova hrvatska vlastje ponizavala Jevreje па razne пасјпе­
istjerala ih iz drzavne sluzbe, prisilila da nose mte trake, ogra~
.nicila јm kretanje, zabranila pristup па javna mjesta, otimala јm
је imovinu. Jevrejski hramovi su opljackani i demolirani, od Je~
vreja su uzimane trgovine i lokali, iz bogatih ku6a dragocjenosti.
Тај period је opisao Ivo Andri6 u svojoj pripovjetci "Bife Тita~
nik". Najgore је dosl0 tek iza toga kada se ustaska vlast organizo-
vala, imala policiju /redarstvo/, vojsku, ustaske oruzane i druge
formacije.
Hrvatska ustaska vlast је pripremila i izvela genocid Jevre-
ја, пе samo u Sarajevu, nego i u сјјеl0ј Bosni i Hercegovini. U
tome nisu ucestvovali Nijemci. опј su samo dali zeleno svjetlo, а
sve su izveli doma6i /ne/ljudi: pripremili spiskove svih Jevreja,
hapsili ih sve redom, Citave porodice, odvodi1i па zeljeznicku
stanicu, ugurali ih u stocne vagone, plombirali i otpremili. Trans-
porti Jevreja su isli па sjever do Bosanskog Broda, а zatim u
improvizovane prihvatne logore doknisu bili pripremljeni logori
u Jasenovcu i Staroj Gradiski. Sarajevski Jevreji, а i oni iz drugih
gradova ВјН najve6im dijelom su роиЫјапј u ta dva logora.
Genocid nad Jevrejima u Sarajevu i BiH је Ыо potpun.
Prema zvanicnim statistikama u Sarajevu ih је Ыl0 preko devet
hiljada, а prema nekim procjenama i vise jer su. se u Sarajevo
sklanjali Jevreji iz manjih mjesta. Jevrejska imovina је razgra-
Ыјепа. Razgrabili su је sugradani, komsije, а najvrijedniji <Но su
uzeli опј koji su bili па vlasti i blizu vlasti. Okoristila se i sara-
jevska fukara pljackaju6i ј evrejske stanove ро mаћаlаmа, mаlе
du6ane i zanatske radnje. А bogatije ku6e su zapale опјmа koji
44
 nisu fukara, uglednim osobama tadasnj е vlasti.
Vrlo maloJevrejaje prezivilo оуај genocid 1941. godine u
BOsni i Hercegovini. Prezivilo ihje tako malo da ih vise nije bilo
ni trgovaca ni zanatlija u sarajevskoj carsiji. Nisu mogli obnoviti
svoju veliku sinagogu /Templ/, zgradu su poklonili gradu Sara-
. jevu, а grad ј е tu zgradu adaptirao za Radnicki univerzitet. Ј evreji
Su obnovili svoju Opstinu i manju sinagogu. Ogroman dio nji-
ьоуе imovine nacionalizovan је od 1945. do 1953. Nova post-
komunisticka vlast i nova drzava Bosna i Hercegovina nije јт
nista vratila od te imovine. А i to zadrzavanje Inevracanjel јеу­
rejske imovine је pritajeni vid antisemitizma.
Prezivjeli Jevreji, u Sarajevu i ВјН, уес pedeset godina cute,
пе govore о izvrsiocima genocida - Muslimanima i Hrvatima.
Лkо Ьосе da zive medu njima, nece јЬ podsjecati па njihova
nedjela. Cute i izvrsioci zloCina i proturaju laz da su Nijemci
unistili Jevreje и Sarajevu i ВјН. Cine to perfidno, znajuci da
vrijeme predaje zaboravu i djela i nedjela. Malo је prezivjelih
Jevreja, ne mogu oni diCi svoj glas i objaviti istinu da su ih prije
роlа vijeka unistili njihovi sugradani Muslimani i Hrvati. А tu
istinu nece оЬј aviti niko od sukrivaca ovog zlocina.
Izazov za generacije
Da se jos jednom vratimo Maksu Levenfeldu, njegovoj
poruci koju nam је prenio Ivo Andric. Lеvепfеld nije naCinio
otkrice, onje u intimnoj ispovijesti Ipismu prijateljul rekao ono
5tO и Bosni manje-vise svi znaju i osjecaju, sto nose и sebi -
mrZnju, а о сети ne govore javno, nego to kriju i Cine se nevjesti.
Levenfeld је to rekao razborito, bez mrZnje, govorom inte-
lektualca i znalca. Daje mogao ziviti do kraja хх vijeka, vidio Ы
kako su njegove misli i rijeCi potvrdene uzasnim trijumfom
mrZnje и dva таЬа - sredinom i krajem vijeka. Tokorp. rata 1941-
1945 izvrsenje potpuni genocid nad Jevrejima i djelimicno nad
Srbima. U gradanskom ratu 1992-1995 medusobno su se tukle tri
пасјје nastojeCi da "svoj" prostor etnicki ociste od onih drugih i
trecih. Svaka strana tvrdi da se branila i svaka krije svoje zloCine.
Druga Levenfeldova opservacUa takode је dobila potvrdu.
45
Onjerekao damrznju trebasmatratikao bolest, kao leprui lijeCiti
је. Narod и Bosni lepru zove guba i уес је zaboravio kad је оnа
harala. АН ostalo ј е ираmсеnо da ј е to strasna Ьо lest koj а se lako
prenosi ра gubavce treba izluciti iz drustva, nе dolaziti sa nјјmа и
dodir. Ostala је' poslovica "kao da је gubav" - za onoga koga svi
izbjegavaju. Nazalosti nanesrecu, Bosnaje zbogmr.znji, nasiljai
genocida stek1a glas onih za koje se kaze daleko im kuca".
Evropljani Imada је i Bosna dio Evropel gledaju па Bosnu kao па
zariste opake bolesti - gube, koju niposto nесе da unesu и svoju
sredinu. U оуоm slucaju guba је mrznja koja izaziva sukobe,
nasilja, иЫјаnја, unistavanja, haos. lmаlј su i оnј tu bolest, а
imaju је i sada и nekim dijelovima Evrope, аН је drze pod
kontrolom, nе daju јој da uzme maha. Zato su posle rata 1992-
1995 stranci stavili Bosnu pod уојnи, civilnu, finansij sku i svaku
drugu kontrolu. Svako сиуа svoju kucu da neko и nји nе unese
opaku bolest lepru, gubu, mrZnju. Zbog toga је Bosna prokazena,
nаnји se gleda s podozrenjem.
1 najzad, оnај dio Levenfeldove poruke koji ukazuje па
lijecenje bolesti lepre-mrZnје, ukazuje па moguci izlaz па put
ozdravljenja. Prije svega, bolest nе treba kriti, ljudi treba da budu
svjesni postojаnја i prirode svoje bolesti. Ako to znaju, nе stide se
toga i nе kriju svoju bolest, mоЫ се da trezveno pristupe lijece-
nји, da osmisle sirok i dugorocan program lјјеСеnја. То је pro-
gram za niz generacija, za promisljeno, strpljivo nastojanje бiјј Ы
rezultat Ыо prevaga razuma nad negativnom emocijom. То nе
moze uciniti saI1lO nauka, оnа moze dati mnogo korisnih sazna-
nја. Pojedine grane nauke mogu proucavati mrZnju kao predmet,
razviti metode istrazivanja, postaviti praviIa klasifikacije,
mjerenja, dijagnosticiranja i odrediti puteve eliminacije. Ne treba
se zacuditi ako nauka ustanovi poseban tip mrZnje kao "bosanski
sindrom". N auka и svakom slucaju mozemnogo pomoci, аlј nесе
ротоСј ako ostane usamljena и svojim naporima.
Da lј се оуај esej о mrznjama и Bosni ротоСј da se оуа
teska boljka bosanskog covjeka росnе lijeCiti? Uvjeren sam da
pisanjem ovog eseja dajem svoj doprinos razmisljanju о mrznji
koju sam i sam osjetio i сјја sam Пtvа Ыо. Мој poziv da se о
46
 JI1!Znji otvoreno govori, da se опа "stavi па tapet" песе se dopasti
J11l1ogima, vjerovatno vecini. А naci се se bar neki razboriti i
dobronamjemi pojedinci koji се taj poziv prihvatiti i razmislj ati
kakoda se zasnuje i osmisli ideja о liјесепјu bosanskog covjeka
od mrznje. Razvijanje te ideje је vrijedno trudajer је upravljeno
. па dobrobitcovjeka.

Post skriptum autora:

Svoje tekstove, bez obzira па formu, nazivam "zapisi" .
Ovdje sam, па nekim mjestima и tekstu, rekao daje оуо esej, sto
је ро fonni najpribliZnije. Esej пјје паuспј rad ili analiza koja
zahtijeva preciziranje, oznacavanje izvora i perfekciju bilo koje
vrste. Оуај esej је тоје promisljanje kako ·da se odazovemo
poruci koju пат ј е uputio Maks Levenfeld, autor pisma iz 1920. а
koju патје и literamoj formi prenio Ivo Anоос. Opredjelio sam
se za kratak presjek sukoba - istorijskih dogadaja и poslednja dva
vijeka uBosni i Hercegovini ukojimajevidno ispoUenamrznja.
Naslov eseja "Bosna је zemlja mrznje" uzeo sam iz pisma
Maksa Levenfelda. Оп to tako doslovno kaze. Та misao ili zaklju-
cak podudara se sa mojim iskustvom, mojim saznanjima i moj im
poznavanjem Bosne i bosanskog covjeka. Ako је оуај zakljucak
pogresan - utoliko bolje, Bosna се se lakse lijeciti od svoje teske
boljke - mrznje. Neka to prosuduju oni koji dublje proniknu u
dusu bosanskog covjeka.

47
 IvoAndri6
PISMO IZ 1920. GODINE

Mart mesec 1920. godine. ZeZeznicka stanica и SZavonskom

Brodu. Роnос prosZa. Sa neodreaene strane duva vetar, koji ova-
ko neispavanim i od putovanja zamorenim ljudima izgZeda
hZadniji i јаа nego sto је. и visini promicu zvezde izmeau uzvi-
tZanih oblaka. и daljini, ро nevidljivim koZosecima krecu se, brze
ili sporije, zute i crvene svetZosti zajedno sa prodirnim gZasom
kondukterskih pistaljki ili otegnutim zvizdukom Zokomotiva, и
koji тј putnici unosimo meZanhoZiju nase zamorenosti i сато­
tinju dugog, zZovoljnogcekanja.
Pred stanicom, pored prvog koZoseka, sedimo па koferima i
cekamo voz kome nе znamo nј cas doZaska nј cas odZaska;jedino
sto znamo, toје da се blti prepun, nаЬуеn putnicima i prtljagom.
Covek koji sedi pored теnе тојје davnasnji poznanik i pri-
jatelj koga sam za posZednjih pet-sest godina izgublo iz vida.
Zove se Maks LevenJeZd, lekar је i Zekarski sin. Rodio se i odra-
stao и Sarajevu. Otac тије kao mZad Zekar napustio Вес i nasta-
nio se и Sarajevu, gdeје stekao velikи praksu. PorekZom su Jevre-
ji, ali vec odavno pokrsteni. Majka ти је rodom iz Trsta, kCi
itaZijanske bart)nice i austrijskog pomorskog oficira, potomka
francuskih emif5ranata. Njenog stasa, hoda i gospodstvenog
naa~na odevanja secaju se dva narastaja SarajZija. То је bila
jedna od оnЉ Zepotica суи Zepotu i najdrskiji i najsirovi}i ljudi
gZedaju sa postovanjem i obzirom koje јnасе nетаји.
Zajedno smo isli и sarajevsku gimnaziju, samo sto је оп Ыо
za tri razreda preda mnоm, sto и tim godinama znaCi mnogo.
Secam se nejasno da sam ga primetio ат sam dosao и
gimnaziju. Опје tada posao и cetvrti razred, aZi sejos odevao kao
dete. то је Ыо snazan decak, »8vapce«, и marinskom odeZu ta-
mnomodre Ьоје, sa Zengerima izvezenim и ugZovima siroke mor-
narske kragne. Nosio је jos uvek kratke pantaZone. Na nogama
pZitke сrnе cipeZe savrsenog obZika. Izmeau belih kratkih carapa i
pantaZona - goli snazni listovi, rumeni od krvi i vec osuti svetlim
maljania.
48
 Tada izтеаи nas nije bllo i nije moglo blti dodira. Sve nasje
de!ilo - godine, izgled i navike, imovno stanje i drustveni polo-iaj
naSih roditelja.
Ali mnogo bolje ga se secam iz docnijeg vremena, kad sam
ја ЫО и petom а оп и osmom rаzrеdи. Tada је to '-'ес Ыо prote-
. gljast mladic svetlih осijи, koje sи odavale nеоЫсnи osetljivost i
vеlikи iivost duha, dobro ali nehatno odeven, sa Ьијnот plavom
kosom koja тије stalno padala ujakim, nетјrnјт blcevima, cas
sjedne cas s druge strane lica. Sreli smo se i zbliiili prilikom neke
diskиsijе kоји је jedna grира nasih drugova iz visih razreda
vodila и parku па klupi.
и tim nаЈјт аасюm raspravama nije bllo granice nј obzira,
pomerani sи svi principi i praskavim reCima minirani citavi dи­
hovni svetovi и temeljima. Sve је, naravno, i po,sle tdga ostajalo
па svom mestu, ali te strasne reCi bile su znacaj~e za nas i
sudbinu koja nas ceka, kao neko nagovestavanje velikih podviga
borbenih vremena i teskih lиtаnја koja tek imаји da dоаи.
Kad sam poslejedne iive diskиsijе, ustreptao od иzЬиаеnjа i
иЬеаеn и svoj trijиmj (isto tako kao sto је to Ыо i тој protivnik и
diskиsiji), krenuo kuCi, Maks тј se pridruiio. вао је to prvi риt
Ја ostanemo nas dvojica nasamo. то тј је laskalo i dizalo тој
pobednicki zanos i visoko misljenje о sebi. Оп se raspitivao sta
citam i gledao те pailjivo, kao da те prvi put и #votu vidi.
Odgovarao sam uzbuaeno. Odjednom оп zastade, pogleda те
pravo и оа i rece па сиdnо miran nааn:
- Znas, hteo sam da ti kaiem da nisi tacno citirao Ernsta
Hekela.
Osetih kako pocrveneh i kako se zemlja lagano krеnи ispod
тојЉ nоgu i opet se vrati па svoje mesto. Naravno da sam pogre-
Јnо ditirao; тој citat је Ыо iz neke jevtine brosure, nesigurno
zapamcen ј, verovatno, raavo preveden. Sav тој dojakosnji
trijumjpretvori se и griiu savesti i osecanje stida. Modre svetle
oci sи те gledale bez saialjenja, ali i bez najmanjeg traga zlu-
radosti ili nadmocnosti. 1 Maks ponovi тој zlosrecni citat и
ispl-avljenom obliku. А kad smo dosli pred njegovu [ери kиси па
оЬаи Miljacke, оп mi steie cvrsto ruku i pozva те da doaem sutra
49
posle podne kod njega da razgledam njegove knjige.
То poslepodne bilo је za теnе dozivljaj. Video sam prvu
pravu biblioteku и zivotu i bilo тј је jasno da vidim svoju sud-
Ыnи. МаЬ је јтао mnogo nemackih i nesto italijanskih i fran-
cuskih knjiga koje su pripadale njegovoj тајсј. Оп тј је sve to
pokazivao sa mirom па kom sam ти zavideo jos vise nego па
knjigama. То i nije bilazavist, nego osecanje bezgranicnogzado-
voljstva i silna zelja da se iја jednog dana tako slobodno krecem
ро tom svetu knjiga iz kojih, дnј тј se, biju svetlost i toplina. Оп
је i sam govoriq kao da iz knjige сиа, slobodno, i kretao se bez
hvalisanja и tom svetu slavnih јтеnа i velikih ideja, dok sam ја
drhtao od uzbuaenja, od sujete, stideCi se velikana теаи koje
ulazim i strahujuCi od sveta koji sam napolju ostavio i и koji тј se
valja vratiti.
Те poslepodnevne posete kod starijeg druga stale su da se
ponavljaju i da bivaju cesce. Naglo sam se usavrsavao и nета­
ckomjeziku, росео sam da сиат italijanski.
Nosio sam i kиа, и svoj sirotinjski stan, te [еро povezane
strane knjige. Zaostao sam и исеnји skolskih predmeta. Sve sto
sam сиао izgledalo тј је kao sveta istina i uzvisena obaveza za
теnе licno, kojoj se nе тоgи oteti ako nеси da izgubim ugled и
svojim одта i svaku veru и sebe. Znao sam samo jedno: da treba
sve to citati, i da treba pisati takve ili slicne stvari. Ni па sto drugo
и zivotu nisam pomisljao.
Jednog dana se narocito secam. Вјо је тај mesec. МаЬ se
spremao za maturu, ali bez uzbuaenja i primetnog napora.
Odveo теје pred mali odvojen оnnаn па komeје zlatnim slovima
pisalo: Helios Klassiker-Ausgabe. 1 secam se da тјје rekao daje
orman kupljen zajedno s knjigama. Meniје cak i orman izgledao
kao svetinja i njegovo drvo prozeto svetloscu. МаЬ је izvadio
jednu svesku Getea i stao da тј сиа Prometeja.
Росео је nеюm novim, теnј dotle nepoznatim glasom, i
odmah se videlo daје dosad bezbroj puta procitao tu pesmu: .
Pokrij svoje nеЬо, Zevse,
oblaka tmusom
i kusaj, kao ludo dete
50
 sto оЬеzgZаvljије ckalj,
svоји snаgи па hrаsси i bregovima!
AZi тј zетljи тоји
moras ostaviti
i kоZibи, kоји тј nе podize ti,
i ognjiste тоје,
па сует оgnји тј
zavidis!
Na krаји, Zирао је pesnicom odmereno aZi snazno о
ruсiси fotelje и kojoj је sedeo; kosa ти је paZa s оЬе strane
lica oblivenog rитеnilот.
Evo те gde sediт, stvaram ljиdе
ро svojoj sZici,
rod теnј ravan,
da trpi, da pZace,
da иzivа i da se rаdије,
i da se nе osvrce па tebe,
kao nјја!
То је blZo prvi риt da ga takvog vidim. SZиsао sam sa
divljenjem i Zakim strahom. Onda smo izisli napolje i и toplom
sитrаkи nastavili razgovor о pesmi. Maks те је pratio do тоје
strтe иliсе, а zatim ја njega opet do obale, ра оп теnе, ра ја
njega. Noc se иhvаtilа i svetје росео da se рrоrеаије, а тј smo
jednako premeravali taj риt, rаsрrаvljајиCi о sтisZи zivota i
роrеklи bogova i ljиdi. Jednog trеnиtkа secam se naroCito dobro.
I
Kad smo prvi put stigli и тоји nеиgZеdnи иliси i stali kod nеюћ
nаgnиtih sivih taraba, Maks је сиdnо ispruzio Zеvи rukи preda se
i rekao тј nekako toplo, poverljivo:
- Znas,jasam ateist.
Nad povaljenom ogradom cvala је и gustom sрZеtи zova i
Sirila jak, tezak miris koji тј је doZazio kao miris zivota samog.
Veceје bilo svecano, sve oko nas tiho, а kироlа nеЬа iznad mеnе,
punazvezda, izgZedala тјје kao nova. Od иzЬиаеnја nisam итео
nista da kazem. Osecao sam samo da se nesto vazno desilo
izтеаи mеnе i ovoga starijeg drиgа i da se sada nе mozemo
51
 prosto rastati i otiCi svaki svojoj kuCi. Tako smo i ostali setajuCi
do neko doba nод.
Maksova matura nas је rastavila. Оп је otisao и Вес da
studira medicinu. Jedno kratko vreme smo se i dopisivali, ali
prepiskaje zapela. Viдali smo se ponekad о raspustu, ali bez stare
prisnosti. Zatim је dosao rat, koji nasје potpuno rastavio.
А sada, posle nekoliko godina, тЁ smo se nasli, evo opet, па
ovoj rийnој i dosadnoj stanici. Putovali smo od Sarajeva dovde
istim vozom, а nismo to znali i tek ovde smo se videli; sad cekamo
neizvesni dolazak beogradskog voza.
и nekoliko reCi ispricali smo jedan drugom kako smo
proveli rat. Оп је vec prve godine rata zavrsio studije, а zatim је
Ыо kao lekar па svim austrijskim frontovima, sluieCi uvek и
bosanskim pukovima. Za vreme rata otac тије umro od pegavog
tifusa, а majka је napustila Sarajevo i preselila se и Trst kod
svojih. Maks је proveo nekoliko poslednjih meseci и Sarajevu,
koliko ти је trebalo da uredi svoje stvari. и sporazumu sa
majkom prodao је оnи ocevu kucu па obali Miljacke i veCi deo
stvari. Sad putuje и Trst тајСЁ, а odande misli dalje, uArgentinu,
moida i и Boliviju. Ne izjasnjava se otvoreno о (оте, ali tek,
napusta Evropu zauvek.
Maks је оkrирnjао od iivota па frontu, ogrubeo, odeven је
kao nею predиzimac, koliko тоgи da vidim. и mraku nazirem
njegovu jaku glavu sa Ьијnот svetlom kosom i slusam njegov
glas, koji је и toku godina postao dublji i muskiji, i njegov
sarajevski izgovor и kome su suglasnici итеНаnЁ а samoglasnici
mutni i о tegnuti. и jeziku ти se osecala uopste izvesna
nesigurnost.
Оп је govorio i sada kao da Cita, upotrebljavao је mnogo
nеоЫсnЁћ, knji~kih, nаисnЁћ izraza. Alito је bilo jedino sto је
ostalo od nekadasnjeg Maksa. lnасе, ротеnа nije bilo о poeziji
ni о knjigama. (lako se nе seca vise Prometeja.) Govorio је nesto
najpre о ratu uopste i to sa velikom gorCinom, vise и tonu nego u
reCima, sa gorCinom koja i nе ocekuje da се biti shvacena. (Za
njega и ovom velikom ratu nije bilo, tako reCi, vise protivnickih
frontova, оnЁ su se pomesali, prelivali јеЈаn и drugi i stapali
52
 potpuno. Opste str,adanje zastrlo mије vid i odu:~lo rаzиmеvаnjе
za sve ostaZo.) Secam se da sam ostao zaprepascen kadje rekao
Ја cestita pobednicima i da Ёћ dиЬоkо iali, jer роЬеаеnј vide па
сети su i sta treba da rade, dok pobednici јој ј nе slиtе sta ih
ceka. Govorio је jetkim i beznadeinim tonom coveka koji је
. mnogo izgublo i sad тоје da govori sta ћосе, znајиCi dobro i da
ти za to niko nista nе тоје, i da ти to nista nе ротаје. PosZe
toga velikog rata sretaZo se теаи inteligentima dosta takvih
kivnih ljиdi, kivnih па neki narocit nааn, па nesto neodreaeno и
iivоtи. тi ljиdi nisи naZazili и sebl nЁ sposobnost da se mire i
рriZаgоааvаји, nЁ snagu za velike оdZиkе и protivno1fl рrаvси. Оп
је, аnао тј se и (от trеnиtkи, Ыо jedan od (Ёћ.
Ali nај razgovorје brzo zapeo,jer nЁ оп nЁја nismo ieleli da
se prepiremo и ovoj nоСј, па nеоЫсnот теstи videnja, posle
toliko godina. Zato smo govorili о drиgiт stvarima. Upravo,
govorio је оп . Govorio је i sada оnЁт svojim blranim reCima i
sZoienim recenicama, kao covek koji iivi vise sa knjigama nego s
1judima, hladno i stvarno, bez okolisenja i иlерsаvаnjа, onako
kao kad otvorimo medicinski иdiЬеnik i naae'!lo и njет и
simptome svoje boZesti.
Nиdiт ga cigaretom, ali оп kaie da nе риsi, i to izgovara
naglo, gotovo sa strahom i оdvrаtnоSСи. 1 dok ја palim јеdnи
сigаrеtи о drugи, оп govori nekako usiljeno bezbriino, kao da
time odgoni druge, (еје misli:
- Eto, nas dvojica smo se dohvatili sirokog koZosjeka, а (о
znaCi: иhvаtili smo kvаkи vrata koja vode и veliki svijet.
Ostavljamo Bosnu. Ја se u nји nikad nЁ vratiti nеси, ali (ј hoces.
- Ко zna? ираdоh zamjsljenо, gonjen оnот narocitom
sujetom ро kojoj mZadi ljudi vole da svоји sиdЫnи vide и dalekim
zemljama i па nеоЫсnЁт риtеviта.
- Ne, nе, ti сеј se svakako vratiti - kaie тој sариtnik
роиzdаnо kao da postavlja dijаgnоzи - а i ја си se cijeZog iivota
nositi sa sjecanjem па Воsnи, kao sa nekom bosanskom ЬоZеsси
kojoj је uzrok, nЁ sam nе znam pravo, da li u tome sto sam se и
Bosni rodio i odrastao ili sto se njkad vise nеси vratiti и njи.
Svejedno.
53
 Na nеоЫсnот mestu, и nеоЫсnо doba i razgovor postaje
nеоЫсаn, pomalo kao и snu. Gledam iskosa krирnи zgrcenu
siluetu nekadasnjeg druga pokraj sebe i mislim; mislim kako
malo liCi па onoga mladica sto је udarao pesnicom i recitovao:
"Pokrij svoje nеЬо, Zevse! ... " - mislim sta се blti od nas ako nas
zivot i dalje bude теnјао ovako brzo i ovako duboko, mislim da
su samo promene koje zapazam па sebl dobre i pravilne. 1 dok sve
to mislim, najednom primecujem da drug do теnе оре! govori.
Trgnuvsi se iz svojih misli, slusam ga pazljivo. Tako pazljivo da
mi se аnЁ da su оnЁ stanicni sumovi oko теnе umukli i da samo
njegov glas romoni и vetrovitoj под.
- Da, dugo vremenaja sam zaista mislio da си, kao i otac mi,
provesti zivot lуесед sarajevsku djecu i da си, kao i оп, ostaviti
kosti па groblju и Kosevu. Vec оnо sto sam vidio i dozivio и
bosanskim regimentama za vrijeme rata pokolebalo теје и tome,
ali kad sam lje'tos demobllisan i proveo svega tri mjeseca
и Sarajevu, meniје postaloјasno da ја tu nеси тод ostati i ziviti.
А sama pomisao da zivim и Веси, Trstu ili kojem drugom
austrijskom gradu, izaziva u meni odvratnost, odvratnost do
povracanja. 1 zato sam росео da pomisljam па JuznuА meriku.
- Dobro, moze li da se zna staје to od cega ti bjezis iz Bosne?
риао samja s neobazrivoscu sa kojom su tada ljudi mojih godina
postavljali pitanja.
- Ра, "moze da se zna ", samo to nуе lako ovako и prolazu,
па stcmici, ukratko kazati. А kad blh ipak morao jednom rijeCju
da kazem staje to sto те goni iz Bosne,ja blh rekao: mrznja.
Maks naglo ustade, kao da је u svom govoru odjednom
udario о nevidljivu ogradu. Iја izronih па stvarnost hladne под
па zeleznickoj stanici и Slavonskom Brodu. Vetarје blvao sveјаа
"'1 i sve hladniji, svetlosti su zmirkale i promicale и daljini, sitne
lokomotive su zvizdale. Nad nата је nestalo i оnо malo nеЬа sa
retkim zvezdama, samo magla i dim stvaraju dostojan pokrivq,c
za ovu ravnicu па kojoj covek, Cini mi se, do осуи tone и сrnи
masnu oranicu.
и meni se javi, i naglo poraste, ljuta i nasrtljiva zelja da
роЬует njegovo tvri!enje, iako mi оnо nуе bllo dovoljno jasno ni
54
 razumljivo. ОЬојјса smo zbunjeni cutali. Tesko је lezalo to
cutanje izmeau nas и nоа, i nije se moglo predvidC;fi koji се od
nas dvojice prvi progovoriti.
и tom trenutku zacu se iz daljine tutanj brzog voza i odmah
zatim njegov tezak pisak, potmuo, kao da dolazi ispod betonskog
. svoda. Cela stanica odjednom ozive. Stotine dotad nevidljivih
. prilika digose se и tami i росеје da trce и susret vozu. SkoCismo i
nas dvojica, а guiva и koju smo zapali sve vise nasје rastavljala.
Uspeo sam samoјој da ти doviknem svoju beogradsku adresu.
Posle dvadesetak dana primio sam и Beogradu pozamasno
pismo. Ро krupnom rukopisu nisam mogao da poznam od koga.
То mјје iz Trsta pisao МаЬ па nemackomjeziku.
»Dragi, stari prijatelju,
Kad smo se оnо slucajno sreli и Slavonskom Brodu, nај
razgovor је Ыо iskidan i тuСаn. 1 da smo imali mnogo bolju
priliku i vise vremena, nе verujem da blsmo se sporafumeli i sve
izveli па Cistinu. Neocekivani susret i nagli rastanak onemogucili
su to potpuno. Spremam se da napustim Trst, gde тј zivi majka.
Odlazim и Pariz, gde јтат neke roaake sa тајаnе strane. Ako
тј tamo kao strancu dozvole lekarsku praksu, ostacu и Parizu;
ako nе, idem zaista и JuznuAmeriku.
Ne verujem da се ovih nekoliko nepovezanih stavova sto ih u
brzini pisem тоа potpuno objasniti stvar i opravdati и tvojim
одта тоје •'bezanje" iz Bosne. Saljem ih ipak, jer osecam da ti
dugujem odgovor i jer, secajuCi se naSih aackih godin~, zelim da
те nе shvatis pogresno i nе gledas u теnј oblcnog Svabu i
•'kuferasa " koji olako napusta zemlju и kojoj se rodio, и trenutku
kad оnа poCinjeslobodanzivot i kadjojje potrebnasvaka snaga.
Da preaem odmah ' па stvar. Bosna је divna zemlja,
zanimljiva, nimalo оЫсnа zemlja i ро svojoj prirodi i ро svojim
ljudima. 1 kao sto se pod zemljom и Bosni nalaze rudna blaga,
tako i bosanski covek krije nesumnjivo u sebl mnogu moralnu
vrednost koja se kod njegovih sunarodnika и drugim
jugoslovenskim zemljama reae nalazi. Ali vidis, јта nesto sto Ы
ljudi iz Bosne, bar ljudi tvoje vrste, morali da uvide, da nе gube
nikad izvida: Bosnaje zemlja mrznje i straha. Ali da ostavimo ро
55
strani"strah kojije samo korelativ te mrznje, nјеn prirodan odjek,
i da gov01 imo о mrznji. Da, о mrznji. 1 ti se instinktiv,!o trzas i
A

Ьиnis kad сијеs tи rec (to sam video оnе nоСј па stanici), kao sto
se svaki od vas\opire da to сије, shvati i иvidi. А stvar је bas и
tome sto Ы to trebalo иосiti, иtvlАditi, analizirati. 1 nesreca је и
tome sto to niko nесе i nе ите da иCini. Jer,fatalna karakteristika
te mrznje i jeste и tome sto bosanski covek nije svestan mrznje
koja zivi и njети, sto zazire od njenog analiziranja, i - mrzi
svakog ko роkиsа da to иCini. Ра ipak, аnјеnјсаје: da и Bosni i
Hercegovini јта vise ljиdi koji sи spremni da и nаstирiта
nesvesne mrznje, raznim povodima i pod raznim izgovorima,
иЬijаји ili Ьиdи иЬijеni, nego и drugim ро ljиdstvи i рrоstrаnstvи
mnogo veCim slovenskim ili neslovenskim zemljama.
Ја znam da mrznja, kao i gnev, јта svојиfunkсiju u razvitku
drustva, jer mrznja daje snagu, а gnev izaziva pokret. Imа
zastarelih i dиЬоkо иkоrеnjеnih nepravdi i zlоироtrеЬа, koje
samo Ьијiсе mrznje i gneva mоgи da isсuраји i otplave. А kad te
Ьијiсе splasnu i nеstаnи, ostaje mesto za slоЬоdи, za stvaranje
boljeg zivota. Savremenici vide mnogo bolje mrznји i gnev, jer
pate od njih, ali potomstvo се videti samo plodove snage i
pokreta. Znam ја to dobro. Ali ovo sto sam gledao u Bosni, to је
nesto dl'"UgO. то је mrznja, ali nе kao nею takav momenat и tоkи
drustvenog razvitka i neminovan deo jednog istorijskog procesa,
nego mrznja koja nastupa kao samostalna snaga, koja sama u
sebl nalazi svoju svrhu. Mrznja koja dize coveka protiv coveka i
zatim podjednako Ьаса u bedu i nesrecu ili goni pod zemlju оЬа
protivnika; mrznja koja kao raku organizmu trosi i izjeda sve oko
sebe, da па krаји i sama ugine, jer takva mrznja, kao plamen,
пета stalnog lika nј sopstvenog zivota; оnа је prosto оrиае
nagona za unistenjem ili sатоиnistеnјеm, samo kao takva i
postoji, i samo dotle dok svoj zadatak роtpиnоg иnistеnја nе
izvrsi.
Da, Bosna је zemlja mrznje. То је Bosna. 1 ро сиdnот
kоntrаstи, koji и stvari nуе tako ni сиdаn, i mozda Ы se pazljivom
analizom dao lako objasniti, moze se isto tako kazati da је malo
zemalja и kojima јта toliko tvrde vere, uzvisene cvrstine
56
 karaktera, toliko neznosti i ljubavnog zara, toliko dublne
osecanja, privrzenosti i nepokolebljive odanosti, toliko јеај za
pravdom. Ali ispod svega toga kriju se u neprozirnim dublnama
oluje mrznje, citavi uragani sapetih, zbijenih mrznji koje
sazrevaju i cekaju svoj cas. Izmeau vasih ljubavi i vase mrznje
odnosje isti kao izmeau vasih visoldh planina i hiljadu puta veCih
i tezih nevidljivih geolosldh naslaga па kojima оnе poCivaju. 1
tako, v.i ste osuaeni da zivite па duboldm slojevima eksploziva
koji se s vremena па vreme pali upravo iskrama tih vasih ljubavi i
уаЈе ognjene i svirepe osecajnosti. Mozda је vasa najveca
nesreca ЬаЈ u tome sto i nе slutite koliko mrznje Ёmа u vasim
ijubavima i zanosima, tradicijama i poboznostima. 1 kao sto tle
па kom zivimo prelazi, pod uticajem atmosferske vlage i toplote,
u nаЈа tela i daje јm Ьоји i izgled, i odreauje karakter i pravac
nаЈеm nааnи zivota i nаЈЁт postupcima - tako isto silna,
podzemna i nevidljiva mrznja па kojoj zivi bosansld covek ulazi
neprimetno i zaobllazno u sve njegove, i najbolje, postupke.
Poroci raaaju svuda па svetu mrznju,jer trose а nе stvaraju, rиЈе
а nе grade, ali u zemljama kao sto је Bosna - i vrline govore i
deluju cesto mrznjom. Kod vas asketi nе izvlace ljubav iz svoje
askeze, nego mrznju па sladostrasnike; trezvenjaci mrze оnе koji
руи, а u pijanicama se javlja ubllacka mrznja па сео svet. Оnј
koji veruju i vole smrtn,o mrze оnе koji nе vеruјч ili оnе koji
drugacije veruju i drugo vole. L па zalost, cesto se glavni deo
njihove vere i njihove ljubavi trosi u toj mrznji. (Najvise zlih i
тracnih lica moze covek sresti okQ bogomolja, manastira i
tekija.) ОnЁ koji tlace i eksploatisu ekonomsld slabije, unose u to
јоЈ i mrznju, koja tu eksploataciju аnЁ stostruko tezom i ruznijom,
а оnЁ koji te nepravde podnose, mastaju о pravdi i odmazdi, аи
kao о nekoj osvetnickoj eksploziji koja Ы, kad Ы se ostvarila ро
njihovoj zamisli, morala da bude 'takva i tolika da Ы raznela i
tlacenog zajedno sa mrsldm tlaCiteljem. vi ste, u veCini, navikli
da svu snagu mrznje ostavljate za оnо sto vam је blizu. Vase su
voljene svetinje redovno iza trista reka iplanina, а predmeti vase
odvratnosti i mrznje tu su pored vas, u istoj varosi, cesto sa druge
strane vaseg avlijskog zida. Tako vasa ljubav nе traii mnogo
57
 dela, а vasa mrznja prelazi vrlo lako па delo. 1 svoju roaentj
zemlju vi volite, zarko volite, аи па tri-cetiri razna nааnа koji Se
теаи sobom iskljucuju, smrtno mrze i cesto sudaraju.
и nekoj Mopasanovoj pripoveei Ёта jedan dionizijski opis
p1'Oleca koji se zavrsava reCima da Ы u takve dane ро svim
uglovima trebalo izlepiti oglase: "Grai1anine franeuski, prolece
је, cuvaj se ljubavi!" Mozda Ы и Bosni trebalo opominjati coveka
da se па svakom koraku, и svakoj misli i svakom, i nај­
uzvisenijem, Qsecanju cuva mrznje, uroi1ene, nesvesne, ende-
тЁсnе mrznje. Jer toj zaostaloj i ubogoj zemlji, и kojoj zive
zbijeno cetiri razne vere, treba'lo Ы cetiri puta viSe ljubavi,
mei1usobnog razumevanja i snosljivosti nego drugim zemljama.
А u Bosniје, naprotiv, nerazumevanje, koje povremeno prelazi u
otvorenu mrznju, gotovo opsta karakteristika stanovnika. Izmeau
raznih vera jazovi su tako duboki da samo mrznja uspeva
ponekad da ih preae. Znam da mi se па to moze odgovoriti, i sa
dosta prava, da se и tom pogledu ipak primecuje izvestan
napredak, da su ideje ХЈХ veka i .ovde иаnае svoje, а da се sada
posle osloboi1enja i ujedinjenja sve Ёа mnogo bolje i brze. Bojim
se da nуе sasvim tako. (Ја sam, Cini тЁ se, za ovo nekoliko meseei
dobro video strasne mei1usobne odnose теаи ljudima raznih
vera i raznih narodnosti и Sarajevu!) Stampace se i govorice se
svuda i svakom prilikom: "Brat је тЁо, koje vere Ыо ", ш "Ne
риа se ko se kako krsti, neg суа ти теа grije prsi ". ''Тиае
postuj, а svojim se diCi ", "Integralno narodno jedinstvo nе
poznaje verskih ni plemenskih razlika ". Аи oduvek је u
bosanskim grai1anskim krugovima bllo dosta lazne grai1anske
uCtivosti, mudrog varanja sebe i drugih zvucnim reCima i
praznim eeremonijalom. То prikriva kako-tako mrznju, аи је nе
uklanja i nе sprecava u rastenju. ВојЁт se da i pod pokrovom svih
savremenih таЬЁта тоgи и (Ёт krugovima da dremaju stari
nagoni i kainovski planovi, i da се ziveti dok god nе budu potpuno
izmenjene osnove materijalnog i duhovnog zivota и Bosni. А kad
се doCi to vreme, i ko се imati snage da to izvede ?Jednomce doCi,
ја u to verujem, ali ovo sto sam video и Bosni nе ukazuje па to da
se tim putem vec sada ide. Naprotiv.
58
 Ја sam оtome razmisljao, narocito poslednjih meseci, kad
sa Тn se јоЈ borio sa odlukom da zauvek napustim Bosnu.
p.azuтljivo је da nе spava dobro covek koji se nosi takviт
rnisliтa. 1ја sam lezao pored otvorenog prozora и sobi и kojoj
saТn se rodio, napolju је sumela Miljacka naizmence sa vetroт
. ranejeseni ијоЈ obllnom liscu.
Ко и Sarajevu provodi пос budan и krеvеЩ, taj mоје da сије
glasove sarajevske nоН Tesko i sigurno izbija sat па katolickoj
katedrali: dva posle роnоН Proae vise odjednog minuta (tacno
sedaтdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek tada s€( javi nesto
slabijiт ili prodirnim zvukom sat sa pravoslavne crkve, i оп
iskucava svoja dva sata posle роnоН Malo za njim iskuca
proтuklim, dalekim glasom sahat-kula kod Begove diamije, i to
iskuca jedanaest sati, avetinjskih turskih sati, ро cudnom
racunanju dalekih, tuaih krajeva sveta! Jevreji nеmаји svoga
sata koji iskucava, ali bogjedini zna koliko је sada sati kod njјћ,
koliko ро sefardskom а koliko ро eskenaskom racunanju. (Таkо i
nоси, dok sve spava, и brojanju pustih sati gluvog doba bdi
razlika koja deli ove pospale ljude koji se budni raduju i zaloste,
goste i poste preтa cetiri razna, mеаu sobom zavaaena
kalendara, i sve svoje ielje i molitve saljujednom nеЬи па cetiri
razna crkvena jezika. А ta razlika је, nekad vidljivo i otvoreno,
nekad nevidljivo i podmuklo, uvek slicna mrinji, cesto potpuno
istovetna sa nјоm. .
Ти specificnu bosansku mrinju trebalo Ы proucavati i
pobijati kao opaku i duboko ukorenjenu bolest. Iја verujem da Ы
strani naucnici dolazili u Bosnu da proucavaju mrinju, kao sto
proucavaju lерrи, samo kad Ы mrinja bila isto tako priznat,
izdvojen i klasificiran predmet proucavanja kao stoје [ерга.
Poтisljao sam da se i saт bqcim па izucavanje te тгјnје ј,
anaUzirajuCi је i iznoseCi па svetlost dana, da doprinesem
njеnоm unistenju. Moida је to i bila mоја duinost, јег ја sam,
iako ро poreklu stranac, и toj zemlji ugledao, sto se kaie,
"svetlost dana ". Ali posle prvih pokusaja i duieg razmisljanja
uvideo sam da nетаm sposobnosti nј snage za to. Od теnе Ы se
kao i od svih ostalih trazilo da stanem najednu stranu, da budem
59
 mrien i da mrzim. А ја to nisam hteo nј итео. Moida bih, ako
tako mora biti, i pristao јој da padnem kao irtva mrinje, ali da
iivim u mrinji i sa mrinjom, da ucestvujem u nјој, to nе тоgи. А u
zemlji kao sto је sadasnja Bosna, оnај koji nе ите Ш, sto је јој
vise i teie, оnај koji svesno nесе da mrzi, uvekje pomaZo tuilin i
izrod, а cesto т исеnik. То vaii i za vas, roilene Bosance, а
pogotovu za coveka dosljaka. 1 tako sam ја jedne od tih jesenskih
nоа, sZusajuCi cudna dozivanja tih raznovrsnih i raznogZasnih
sarajevskih tornjeva, zakljuCio da nе тоgи ostati u svojoj drugoj
domovini Bosni, da nе treba и njој da ostanem. Ја nisam toliko
naivan da traiim и svetu varos u kojoj пета mrinje. Ne, теnЁ
treba samo mesto u kome си тоа iiveti i raditi. Ovde to nе bih
mogao.
тi сеј sa podsmehom, moida i sa prezirom, ponoviti svoju
rec о тот Ьејаnји iz Bosne. Ovo тоје pismo nесе imati snage da
tj тој postupak objasni i opravda, ali izgZeda da u iivotu јта
рrШkа kad vaii drevno latinsko pravilo: Non est saZus nisi јп
juga. 1 molim te da тЁ verujes samo toliko: da nе Ьејјт od svoje
covecanske duinosti, nego zato da bih mogao da је potpuno i
nesmetano izvrsim.
ТеЫ i nајој Bosni ielim u novom narodnom i driavnom
iivotu svaku srecu!

TvojML.

60
 NACIONALNO IМE I · SIМВОLI
U BOSNI 1 HERCEGOVINI

U тоте eseju "Bosna је zemlja mrZnje" upotrebljavam sve

nazive za vjerske, odnosno nacionalne zajednice и Bosni i Herce-
. govini: katolici, pravoslavni, muslimani, krstjani, bogumili,
роtшсепјасј, Bosnjani, domaCi Turci, Нrvati, Srbi, Bosanci i
Bosnjaci. Na prvi pogled to је zamrsena nomenklatura koja zbu-
пјије neupucenog Citaoca. Da Ы se ta zabuna izbjegla, kao i
utisak da sam kao autor nedosljedan и upotrebi tih naziva, и
оуот zapisu си objasniti kako sam shvatao i primjenjivao
pojedine nazive. '
Katolici - krscani, pripadnici rimokatolicke crkve poslije
crkvenog raskola 1054. godine. Katolici и ВјН se i danas tako
deklarisu i tu пета nista spomo.
Pravoslavni - hriscani, pripadnici pravoslavne vjere poslije
crkvenog raskola u XI vijeku. U ХIII vijeku nastala је auto-
kefalna Srpska pravoslavna crkva, ра su svi pravoslavni Srbi
pripadnici te crkve. U tome takode пета nista spomo.
Кrstjani - hriscani, pripadnici patarenske Љоgumilskеl
crkve koja је и srednjovjekovnoj Bosni imala veliki broj sljed-
Ьеnikа. Padom Bosne pod tursku vlast patareni su sasvim nestali.
Sadasnji Bosnjaci - Muslimani, smatraju patarene svojim preci-
та, пе роmјпјиСј da su patareni Ьi1i hriscani i da su sebe nazivali
"krstj anј ".
Bosnjani - stanovnici Bosne, narod и Bosni, koji se tim nazi-
уоm pominje и srednjovjekovnim dokumentima i zapisima. Тај
naziv је kasnije zamijenjen drugim oblicima - Bosnjaci ili
Bosanci.
DomaCi Turci - nekadasnji hriscani koji su presli па islam.
Oni su se identifikovali sa novim gospodarima Bosne, tretirani su
kao punopravni podanici sa уојпот obavezom i privilegijama
koje iz toga proisticu. Zbog toga, а i da Ы se razlikovali od оЬе­
spravljene hriscanske raje, oni su sa ponosom nosili naziv
domaci Turci. Оуо shvatanje se kasnije izmijenilo, kada su pod
uticajem austrougarske vlasti росеН da se distanciraju od turskog
61
\- imena. То distanciranje је otislo tako daleko da su naziv Turcin
dozivljavali kao potvrdu i uvredu. U najnovije vrijeme mnogo su
zamjerili Ivi Andricu sto ih и svojim djelima naziva "domaci
Turci". U zapisimaja taj naziv vezem za оnо vrijeme - vrijeme
turske vlasti и Bosni kada su domaCi pripadnici islama prihvata1i
turskoime.
Poturcenjaci i1i poturice - nekadasnji hriscani koji su pres1i
па islam. КоdЂrisсаnskе raje ovaj naziv је Ыо иоЫсајеn i оnје ,
upotrebljavan kao jasna oznaka statusa i pripadnosti, а nе kao
uvreda ili pogrda. Pripadnici islama su ga dozivljavali kao
uvredu i pogrdu, ра ga hriscani nisu ni upotrebljavali и komu-
nikaciji sa njima. U mojim zapisima ја upotrebljavam naziv
"poturcenjak" ili "poturica" samo и оnоm znacenju kako ga' је
upotrebljavala hriscanska raja и vrijeme turske vlasti, bez i
nајmаnје namjere da time uvrijedim оnе koji su presli па islam.
Muslimani - pripadnici islama, islamske vjere. Тај nazivse
росео slu.zbeno upotrebljavati tek pod austrougarskom vlascu, а
oznacavao је samovjersku pripadnost. Sinonim ти је bio
"muhamedanci", ali se оп vremenom izgubio.
Naziv muslimani oznacavao је vjersku pripadnost sve do
1971. godine kada је tadasnja komunisticka vlast и ВјН /i
Jugoslaviji/ prihvatila stav da naziv "musliman" bude nе samo
oznaka vjerske nego i nacionalne pripadnosti. Za takvo izjasnja-
vanje и popisu stanovnistva 1971. napisao је uputstvo Љгоsиru!
AtifPurivatra. Otada se pravi razlika izmedu vjerske pripadnosti
"musliman" 8to se pise sa malim slovom i nacionalne pripadnosti
"Musliman" 8to se pise sa velikim slovom. Ја ovo pravi10 postu-
јеm i kada govorim о Muslimanima kao naciji, pisem to velikim
slovom, а kada govorim о muslimanima kao pripadnicima vjere,
pisem to malim slovom. Zavisno od konteksta i znacenja1 и
mojim zapisima pojavljuje se ijedna i drиga oznaka.
Zabuna moze nastati usljed toga sto su Muslimani tokom
rata 1992-1995 napustili svoje nacionalno ime i prihvati1i drиgo -
Bosnjaci. 1 ovom prilikom neki su otisli и krajnost ра zamjeraju
onima koji i danas, poslije rata 1992-1995, Bosnjake nazovu
Muslimani. Takav ekstreman stav nе Ы trebalo ispolj~vati, treba
62
 prepustiti vrem.enu da se na~iv Bosnjak sas,:,im odoma.ci, пе samo
U govoru Musl1mana nego 1и govoru ostallh stanоvшkа Bosne i
Ilercegovine. Ро inerciji, meni i sada l?,romakne da ,umjesto Во­
snjakkaZem ili napisem Musliman. Сјпјт to be:i namjere da
nekoga pov~jedim, 06to је da mi treba vremena da se naviknem
па ove promJene.
Нrvati su svi katolici и Bosni i Hercegovini koji su tokom
nacionalnog budenja i osvjescivanja и ХIХ vijeku formirali
svoju nacionalnu svijest. Naturalizovani Hrvati su postali lи dru-
. goj i1i tre60j generacijil i oni katolici drugih nacionalnosti koji su
za vrijeme austrougarske vlasti dosli и Bosnu i ostali tu da zive.
Oko imena i nacionalnog identiteta Hrvata и Bosni i Hercegovini
nemanikakvog spora.
Srbi - su pravoslavni и Bosni i Hercegovini koji su Ikao i
Нrvatil formirali svoju nacionalnu svijest tokom ХIХ vijeka. Na
nјЉоУО nacionalno budenje mnogo su uticali ustanci Srba и
Srbiji pocetkom ХIХ vijeka. Srbi su Ikao i Hrvatil autohtono
stanovnistvo и Bosni i Hercegovini. Oko njihovog imena i пасјо-
nalnog identiteta пета nikakvog spora. .
Muslimani - su pripadnici islama koji su se и Bosni i Herce:..
govini nacionalno konstituisali и drugoj polovini хх vijeka.
Njihov nacionalni identitet niko пе osporava, а ni njihovo nacio-
nalno ime, koje su oni sami kasnije promijenili. .
Bosnjaci - to је поуо ime dotadasnje nacije Muslimana.
Sada Ipocetkom XXI vijeka/ to је i sluzbeni naziv оуе пасјје.
Ostale пасјје и ВIН prihvatile su ОУи promjenu. Moguce su neke
nedoumice i zabune oko toga, о сети smo уес govorili.
Bosanci - tako su se nazivali pripadnici sve tri nacije и Bosni
do rata 1992-95, ро svojoj geografskoj i regionalnoj pripad-nosti.
То isto vazi i za Hercegovce koji se rado tako deklarisu, bez
obzira па nacionalnu i уј ersku pripadnost. Dakle, naziv Bo-sanac
ili Hercegovac 'пе sadrzi nacionalno obiljezje niti пасјо-паlпи
identifikaciju.
U ratu 1992-1995 Srbi su odbacili nazive Bosna, Bosanac i
pridjev "bosanski" iz svih svojih institucija i naziva naselja.
Samo је Srpska pravoslavna crkva zadrzala stare nazive sa
63
pridjevom "bosanski" kao sto је "Mitropolija dabrobosanska".
Herceg-Bosna - је hrvatska republika nastala u ratu 1992-
1995. Нrvati nisu u сјеliпј odbaci1i naziv Bosna i pridjev "bosan-
ski". опј su u оуот nazivu dali prednost Hercegovini. Sporazu-
тот о stvaranju Federacije ВјН 1994. ukinuta је Hrvatska
republikaHerceg-Воsпа, аН su Hrvati taj naziv zadrzali i rado ga
koriste u nesluzbenoj komunikaciji i u nevladinim institucijama i
оrgашzаСlЈата.

Repub1ika Srpska - је drzavna tvorevina /nastala 1993./

Srba koji zive u Bosni i Hercegovini. Ovde treba razjasniti da
"Srpska" nije pridjev nego imenica. "Srpska" ima znacenje ka-
kvo јтаји nazivi Hrvatska, Bugarska, Poljska i niz slicnih zavr-
setaka naziva drzava. Takvi nazivi - pridjevske imenice, podra-
zumijevaju izostavUeni dio ројта - "zemlja", ра Ы и cjelini ovi
nazivi glasili: Hrvatska zemlja, Bugarska zemlja, Poljska ze-
тlја, odnosno Srpska zemlja. Srbi su svoju drzavnu tvorevinu -
republiku nazvali Srpska da Ы se razlikovala od уес postojeceg,
starog naziva Srbija koja obuhvata drugi prostor, уап Bosne i
Hercegovine. Dejtonskim sporazиmom priznat је naziv Repu-
blika Srpska i оп se sluzbeno upotrebljava и cijeloj Bosni i Her-
cegovini i u medtmarodnom saobracaju.
NаziviјеzЩ:а - Strucnjaci zajezik se slafu da pripadnici svih
пасјја и Bosni i Hercegovini govore jednimjezikom i da taj jezik
spada и grupu ·slovenskih jezika. Ne ulaze6i и genezu naziva
jezika kojim govore ljudi и BiH, navescemo sadasnje stanje: Srbi
govore srpski, Hrvati govore hrvatski, а Bosnjaci bosanski. Svaki
narod naziva svoj jezik Буојјт пасјопаlПЈт јтепот. Od toga
unekoliko odstupaju Bosnjaci koji svoj jezik nazivaju "bosanski"
а пе "boSnjaCki". Njihovi strucnjaci zajezik zastupaju tezu da svi
ljudi и ВјН, svih пасјја, govore bosanski, аН svi пе nazivaju svoj
jezik bosanski. Оуа teza је adekvatna politickoj tezi da и BiH
пета пј Srba /"Srbi su u Srbiji"/ пј Hrvata /"Hrvati su и Hrvat.
skoj"/ уес da и Bosni zive samo Bosanci. Takve teze ostaju
neosnovane i politicki su ekstrernne. Srbi i Hrvati niposto пе Ы
pristali da svoj jezik nazovu drukcije nego svojim nacionalnim
l тепот.

64
 Zastave - Slicno kao i sa nazivom jezika, Hrvati i Srbi
петаји nikakvih dilema oko svoje nacionalne zastave. Hrvati
јтаји hrvatsku trobojku /crveno-bijelo-plavo/ sa sahovnicom u
sredini, а Srbi svoju trobojku /crveno-plavo-bijelo/. Bosajaci su
prije fonniranja svoje nacije imali samo vjersku zastavu - zeleno
polje sa polumjesecom i zvijezdom u sredini. U ratu 1992-1995
SU razvili svoju nacionalnu zastavu - bijelo polje sa tri zlatna
lji1jana u sredini. Ljiljani su uzeti kao znamenje srednjovje-
kovnih bosanskih banova i kra~eva i kao simbol drzavnosti BiH.
Posllje rata 1992-1995, u dejtonskoj BiH, izgled drzavne
zastave BiH odredio је visoki predstavnik UNVestendorp. Zasta-
vaje plavo polje sa Ztitim trouglom u sredini ро cijoj hipotenuzi
su naredane zvjezdice. Znacenje ovih simbola је objasnjeno ova- i:;
ko: plavo је Ьоја Evrope IEvropske zajednice/, Ztiti trougao aso-
cira па geografski izgled BiH, а zvjezdice ирисији па jedinstvo
/kao i па zastavi Evropske zajednice/.
Uz ovu drzavnu zastavu BiH, odredena је i zastava Fede-
racije BiH /zajednice Bosnjaka i Нrvata/. То је trobojka crveno-
bijelo-zeleno, sa sirim Ыјеliт роlјет u sredini па kome је
hrvatska sahovnica i bosnjacki grb sa ljiljanima.
U sadasnjoj BiH su sve cetiri zastave u upotrebi. U Federa-
ciji BiH, u krajevima sa vecinskim bosnjackim stanovnistvom
upotrebljavaju se drzavna i federacijska zastava. U krajevima sa
vecinskim hrvatskim stanovnistvom, nekadasnjoj Herceg-Bosni
upotrebljava se samo hrvatska zastava, а drzavna i federacijska
samo tamo gdje mora da bude - па granicnim prelazima i па
drzavnim ustanovama. U Republici Srpskoj је slicno - upotre-
bljava se samo srpska zastava, а drzavna tamo gdje mora da bude.
Grbovi - Sadasnji grb, dejtonske BiH, је takode odredio
visoki predstavnik UN Vestendorp. Grb је identican sa zastavom,
s tim sto је па polju u obliku stita, kako је иоЫсајепо za grbove.
Bosnjaci imaju svoj grb - bijelo роlје u obliku stita sa tri
zlatna ljiljana. Vec smo govorili о ljiljanima kao znaku vlaste-
oskog i kraljevskog dostojanstva. Simbolika ljiljana је sira - oni
simbolisu i krst, hriscanski simbol pod kojim su vodeni vjerski,
krstaski ratovi. Ironijom slucaja, Bosnjaci-muslimani uzeli su za
svoj simbol1jiljan, sti1izovani krst.
65
 Нrvati u Bosni imaju svoj tradieionalni simbol - takozvanu
sahovnieu, ervena i bijela kvadratna роlја nad kojima је pet
grbova hrvatskih oblasti. Hrvatska sahovnica је ЬПа nekad i па
madarskom gibu Idio роlја/, а kasnije i па grbu Кraljevine Jugo-
slavije Idio polja/. Danas је to drzavni grb Republike Нrvatske i
svih brvatskih zajedniea izvan Htvatske.
Srbi u Bosni imaju svoj stari srpski grb - dvoglavi bij еН orao
sa krunom па glavama i poljem-stitom па grudima sa krstom i
cetiri оеПа Islova "S"I. Тај grb se razlikuje od grba Republike
Srbije ро tome sto па grbu Srbije nema krunе па glavama orla.
Zanimljivo је da ne postoji grb Hereegovine koja је kroz
istoriju bila zasebna oblast, sto је adekvatno р6јти pokrajine u
zapadno-evropskim zemljama. Izvjesnoje - u heraldiei poznato
da su u srednjem vijeku gospodari i vlastelaHereegovine lНитa,
Zahumlja/ imali svoje grbove. Turskom okupaeijom grbovi su
nestali iz upotrebe, а kasnije ро prestanku turske vlasti nije о2:ј­
vljen nijedan od grbova hereegovacke oblasti, simbol autonom-
nog statusa i oblasti i vlastele koja upravlja u toj oblasti.
Himne - Kako BiH nije bila drzava do 1992. godine, nije
imala ni svoju himnu. Tokom rata 1992-1995 Bosnjaei su kao
himnu svirali melodiju narodne pjesme "S one strane Јајеа, gaj-
tan trava rasla". Pitanje himne је bilo otvoreno do dolaska
Volfganga Petrica za visokog predstavnika UN u BiH, koji је
naredio da se, putem konkursa za himnu, izabere najbolje ostva-
renje. Izabranaje i usvojena melodija, а tekst nije. Та melodija se
sada izvodi u odgovaraju6im prilikama - protokolamo. Nju
vjerovatno zna ~aтo kompozitor i muzicari kojije sviraju. Naro-
du је ta himna nepoznata. .
Kada su osnovali Republiku Srpsku, 1992~ godine, Srbi u
Bosni su usvojili staru srpsku himnu "Boze pravde" sa nezna-
tnom izmjenom - umjesto kralja pominje se narod.
Slicno su postupili i Hrvati u Bosni, koji su za himnu svoje
Republike Hereeg-Bosne uzeli staru hrvatsku himnu "Lijepa
nasa". 1 poslije politickog ukidanja Republike Hereeg-Bosne,
Hrvati u ВјН u prigodnim prilikama, па svojim naeionalnim
skupovima i svecanostima sviraju i рјеуаји himnu "Lijepa naSa".
66
 Оуа objasnjenja su data kratkim, takozvanim telegrafskim
sti1om, koji se praktikuje u novinarstvu i prirucnicima, tako da ih
brzo i lako moze procitati znatizeljni Citalac. Takav Citalac moze
Ьjti i domaCi covjek u BiH koji пе mari za Ьоlје poznavanje оуе
tematike koja оЫlије sarolikoscu. Ovakva objasnjenja su pogod-
па za strance koji u BiH dolaze ili se za пји interesuju bez jasnijih
predstava о nacionalnoj, vjerskoj ijezickoj kompleksnosti Bosne
i Hercegovine. Njima to izgleda vrlo zamrseno i najcesce odu-
staju od potpunijeg informisanj а о toj tematici.
Pored mog prvog motiva da оуа objasnjenja budu kao aneks
тоте eseju "Bosnaje zemlja mrznje", motiviran sam da роmо­
gnem svakom domacem i stranom citaocu koji zeli bar malo da
razjasni оУи slozenu tematiku.

67
 2. TRIJUMF FANATIZМA

Ovakav naslov dao је turski istoricar НаШ InaldZik jednorn

odjeljku svoje knjige /gIava XVHI/ "Osmansko carstvo" /SКZ
Beograd 1974./. InaldZik nije samo istoricar vec i veliki znalac i
analiticar osmanske drzave, privrednog i drustvenog zivota, reli-
gije i kulture u osmanskom carstvu. AnalizirajuCi prosvjetu, паи­
ku i kulturu, pojave i strujапја u tim obIastima, оп uocava veliki
fanatizam, moglo bi se reCi njegovu dominaciju u obIasti mis1i,
stvaralastva i nacina rjesavanjа prakticnih pitanja. Тај fanatizam
је izrazito vjerski. Izvire iz dogmatskog tumacenja islama -
kurana i serijata.
Inaldzik analizira koliko је vjerski fanatizam iskoristen kao
energent za osmanska osvajanja, da је osnovni motiv tih osva-
јапја bio sirenje islama i uspostavljanje drustvene strukture ade-
kvatne islamskitp. normama. Istovremeno, 'vjerski fanatizam је
sprecavao razvoj nauke, posebno drustvenih nauka koj е Ы
uticale па паБп misljenja. Mada se razvijalo u vrijeme renesanse
u Evropi, osmansko carstvo nije prihvatal0 nista od velikih ideja
renesanse zasnovanih па idejama anticke filozofije. Sultan МеЬ­
med Osvajac se interesovao za italijansku renesansnu kulturu,
angazovao је itp.lijanske umjetnike, okupljao grcke i italijanske
ucenjake. Pisac kaze da је "Mehmedovo zanimanje za hriscanski
svet iskljucivo poticalo iz zelje da postane njegov osvajac i
vladar".
Vjerski fanatizam је, ро Inaldziku, sputavao i egzaktne nauke
potrebne za ratovanje - geografiju, kartografiju, navigaciju.
Sultan Murat Н! је izgradio opservatoriju u Galati i modemo је
opremio, аН је ta opservatorija vise slu.zila u astroloske nego и
astronomske svrhe. Ulema је bila protiv astronomije kao pro-
diranja u bozijetajne, раје uspjela danagovori sultana daje srusi,
sto su i иСЈпi1i janicari 1580. godine.
Prihvacen i odrzavan u vrhu osmanske carevine, vjerski fana-
tizam је prozimao sve strukture vlasti, vojske,vjerskih i pro-
svjetnih ustanova. I posljednji vjemik u carstvuje bio fanaticno
odan islamu i krajnje nepovjerljiv i odbojan prema svemusto је
68
 izvan islama, а posebno prema svakoj "krivoj vjeri", и prvom
. redu hriscal1stvu i svemu sto је mogl0 doprijeti iz hriscanskog
svijeta.
Hriscani и zemljama koje su osvojili Turci osmanlije, иро-
znali su i upamtili njihovu vlast ponajvise kao vrijeme vjerske
netolerancije, rusenja hriscanskih bogomolja, progonjenja sve-
stenika, monaha i fratara, ponizavanja i preziranja hriscana i
njihove vjere. Turski osvajaci nisu sve hriscanske bogomolje р о­
rusili, а nisu ni dozvoljavali da se porusene crkve obnove и Srbiji
i Bosnisve do obnove Pecke patrijarsije 1557. godine. Dozvole
za obnovu davala је centralna vlast и Carigradu, а te dozvole su
strogo ogranicavale gradnju па dimenzije koje su postojale prije
rusenja. Crkva nije smjela imati ni zvonik ni zvona, nije smjela
biti па ,vidnom mjestu а ро svemu је morala izgledati jedno-
stavno, bez gradevinskih i spoljl1ih ukrasa. Primjer takve crkve,
koji se i danasmozevidjetije stara pravoslavna crkva и Sarajevu
koju su Turci prilikom osvajanja porusili /prije 1463./ а ciju su
obnovu dozvolili tek iza 1560. Crkva је obnavljana и dva maha i
mаl0 prosirena, mada је i tako prosirena ostala vrlo skromnih
dimenzija - duga 17,5, siroka 16 i visoka 8 metara. Crkvaje uko-
рanа и zemlju - pod јој је znatno nizi od okolnog zemlj ista, tako
da se pri ulasku и l1ји silazi nekoliko stepenika. Da Ы moglo vise
naroda stati и crkvu, опа ј е unutra imala gornј i sprat /galeriju/, sto
је rijetkost и hriscanskim crkvama. Crkvena porta пјје velika, а и
tursko dobaprema ulici su crkvu zaklanjale visoke tarabe, tako
da se опа sa иliсе nije ni vidjela. Crkva nije imala ni zvonika ni
zvошl. Zvona se nisu smj еlа postav lј ati, а zvonј епј е ј е Ыl0 zabra-
njeno. 1 obliznji jevrejski hram Ыо је spolja neugledna, mala
gradevina, uvucena и dubinu dvorista i zaklonjena drugim zgra-
dama od pogleda sa иliсе. Katolici и Sarajevu n:isu imali ni tako
skromnu crkvu kao sto је bila pravoslavna ilijevrejska sinagoga.
Iтаli su svoje svestenike-fratre koji su obavljali vjerske obrede u
vecim kucama.
Vjerski fanatizamje duboko prozimao опај dio stanovnistva
u Bosni i Sarajevu kojije presao па islam. Тај dio stanovnistva se
identifikovao sa gospodarima - Turcima, ponosio se svojom slu-
69
 ,
zbom sultanu /"carski sinovi"/ i nazivom branilaca prave vjere-
islama. Sa prezrenjem su gledali па najnizi drustveni sloj - ino-
vjerce, hriscansku raju /kasnije i па Jevreje/ i nazivali ih "pasja
vjera", "krmci", "vlasi". Ti nazivi su postali sinonimi za hriscane,
usli и svakodnevni govor i odrzali se do danasnjeg dana.
Нriscanska raja и turskoj carevini је Ыlа obespravljena, nај­
nizi drustveni sloj, kojije postojao samo zato da Ы slu.zio TurCina
/domacim i Osman1ijama/ kao jeftina i1i besplatna radna snaga-
оnај dio stanovnistva koji ropskim radom omogucava gospo-
darima da uzivaju materijalna i razvijaju kulturna i duhovna
dobra. Jedino, duhovno dobro koje је ostavljeno raji је nјеnа
hriscanska vjera, аН uz stroga ogranicenja. Nove crkve se nisu
smjele graditi, stare su morale biti иklonjene od pogleda, zavu-
сеnе и sumu i1i па neko zabaceno mjesto. Katolicka crkva u
Fojnici Ыlа је и naselju. Turci su је porusi1i i dozvolili gradnju
таlе crkve и оыinјој sumi. Hriscani, а kasnije ni Jevreji, nisu
smjeli nositi bogata odijela,jahati konje kroz grad ili kroz tursko
naselje, obavljati odredene zanate. Rajaje morala strogo paziti da
Ыl0 cim - cak i svojom pojavom i prisustvom - nе izazove nego-
dovanje i bijes domacih Turaka, nasuprot njihovoj gospodarskoj
obijesti i vidnom ispoljavanju prezira i mrznje prema "pasjoj
vjeri".
Hriscanski hronicari onog vremena lLasvanin, Cokoril0, Ко­
madina, Divkovic/ opisuju krajnje bijedan polozaj pravoslavne i
katolicke crkve i hriscanskih vjemika. Uvidale su to i hriscanske
velike drzave koje su vrsile pritisak па Tursku da olaksa polozaj
hriscana i da uvede vjersku tоlеriшсiјu. Turska sila је росеlа da
opada ј os и sedamnaestom vij eku, а и devetnaestom vij eku se vec
uveliko osje6ala vojnicka, ekonomska i drzavna, unutrasnja
slabost Turske ра је ona popustila pritiscima hriscanskih sila i
1856. grodine uvela reforme ро kojima su izjednacena prava
muslimana i nemuslimana и carevini. Ferman о tim reformama
objavljen је и Bosni iste godine i izazvao је revolt doma6ih
Turaka. Oni nisu mogli shvatiti kako i zasto hriscanska raja treba
da bude ravnopravna sa nјјта - Turcima i carskim sinovima.
Ferman је ustvari objavljivao samo vjersku toleranciju, аН ni to
70
 nije islo u glavu fanatizovanim sljedbenicima islama. Kako su
oni reagovali па prve vidUive znake vjerske tolerancije, najbolje
i1ustruju dogadaji oko iz gradnje поуе pravoslavne crkve и
sarajevu . .
Cim su objavljene reforme о vjerskoj toleranciji, sarajevski
Srbi su preko svog crkvenog odbora trazili dozvolu za izgradnju
поуе crkve jer је jedina, stara pravoslavna crkva bila nedovoljna
za brojne pravoslavne vjemike u gradu. Dozvolu za izgradnju
поуе crkve dobili su od centralne vlasti 1863. godine, а iste godi-
пе su osvetili temelje поуе crkve. Domace Turke и Sarajevu to је
silno uzbudilo i rasrdilo. Ро dimenzijama temelja vidilo se da се
nova с rkva biti velika, а govorilo se da се biti i visoka - visa od
minar~ta Begove dZamije.
Нrvatski istoricar Milan Prelog u Povijesti Bosne /11 dio,
NakladaJ. Studnicke i dr., Sarajev%vako opisujetaj dogadaj.
"U doba уаlЈје MehmedAsim-раsе izbio је петјl0 па vidjel0
rivalitet izmedu krscana i muslimana. Muslimani nijesu mogli
podnijeti da novi toranj srpske mitropolitske crkve и Sarajevu
nadvisuje munaru begove dZamije. Na сеlи agitacije protiv
pravoslavnih bijase и Sarajevu famozni Hadzi Lojo, pustolov i
bundZija. Уес Osman-pasa dao gaje cesce opominjati i grozio ти
se, da се ga iz grada protjerati. Ро svojoj vanjstini bio је to covjek
atletskog stasa, dugih ruku i nogu, а nalicio је, уеli Koetschet,
prije svemu drugom nego 1i pripadniku duhovnog staleza. Bio је
veliki siromah, а naobrazbe gotovo nikakove. Govorilo se ро
Sarajevu da се muslimanska masa demolirati pravoslavnu crkvu.
MehmedAsim-раsа dao је HadZi Loju intemirati u kasami zap-
tija u svojstvu imama. Kod posvete pravoslavne crkve moralaje
Citava sarajevska gamizona izaci u grad. Sve је proteklo u пај-­
boljemredu".
Iz ovog se vidi daje valija, covjek-stranac postavljen iz Cari-
grada, izveo citav gamizon u grad da bi zastitio pravoslavne od
namjere domacih Turaka da sprijece posvecenje поуе pravo-
slavne crkve. Milan Prelog, u istoj knjizi, pise i sljedece:
"Za Akif Mehmed-pase /1873/ dosl0 је ропоуо do smutnja
radi zvonjenja malog zvona u pravoslavnoj crkvi. Imam begove
71
dZamije Hafiz Abdullah eff. Kaukdzic, kojeg сето imati prilike
da jos bolje upoznamo u godini okupacije Bosne, doveo је Akif-
pasi deputaciju, da protestira protiv zvonjenja. KaukdZic росео
је svoj govor recenicom iz kurana. Akif-pasa ти nije dozvolio da
izgovori svoj govor, brzo ga је prekinuo rijecima koje izvrsno
karakterisu upravo neprijateljski odnosaj valije prema Bosnja-
cima: "Suti, magare, zar ces те ti uciti kuranu? Тi, pseto, пе то­
zes da podneses zvonjenje zvona? А vi, drugi, zar ste toliko glupi
da пе znate da Ы ovaj 10pov ovdje za 50 grosa mjesecno sam
vШао zvono, kad Ы ga se objesil0 па vlastita ти vrata! Na polje!
Ako сијет jos jednu nepovoljnu о tebi, poslacu te па magarcu
privezanog u Bassoru!" Kada је deputacija otisla, okrenuo se
pasa prema Koetschetu i rekao: "Sasvim пат је pravo, da оуо
fanaticno smece tako s пата postupa, jer пе osjeca vise nase
ruke. Ti imas sasvim pravo, vrijeme је da idemo".
1 ovom prilikom valija је zastitio pravoslavne od fanatizma
domacih Turaka. Novim reformama zvonjenje је Ыl0 dozvo-
lјепо, аН fanatizovane Sarajlije to nisu mogle slusati. Saraj1ije
pravoslavci su svakog dana, pet puta, slusali mujezine sa preko
stotinu dzamija, а nisu smjeli Ini posIije reformil da bar jednom
dnevno, ilijednom nedeljno сији таl0 zvono sa svoje crkve.
Protest svog imama nisu zaboravi1e nove generacije sarajev-
skih muslimana, ра su iz zahvalnosti i solidamosti jednu ulicu
nazvali njegovim imenom - KaukCijeAbdulah efendije.
Takve su prilike Ыlе pri kraju turske vladavine u Bosni, koja
је trajala 415 godina. Za to vrijeme se fanatizam duboko ukori-
jenio u svijest domacih Turaka, tako da su oni davali otpor svakoj
novini, svakoj reformi kojaje dolazilaod centralne vlasti akojaje
ро njihovom misljenju narusavala stari red - apsolutnu podci-
njenost hriscana i drugih vjera islamu. Takva svijest је prenese-
па novim generacijama i uprkos svim civilizacijskim i kultur-
nim promjenama i uticajima, odrzala se do danas. Dogadaji ро­
slije turske vladavine lod 1878 ра daljel nesumnjivo to potvrduju.
Turska vladavina ostavila је neizbrisiv trag i u svijesti
hriscana. U narodnom раmсепји to је ostalo kao doba tude, azi-
jatske vlasti i apsolutne supremacije tude vjere - islama. Та dva
72
ројта su identifikovana i izjednacena, а оЬа su dobila znacenje
zla, robovanj~, pon~zavanja i bi~ede. Hri8cani u B~sni i okolnim
oblastima kOJe su Ьt1е pod Turclma, tursku vlаdаvшu pamte kao
vrijeme te~ke nesrece, ~ao ~eku kugu koja ih је ~~go ffi.orila i
ostavila teske tragove blJede 1 nekulture. Dok su hriscanskl naro-
di u Evropi napredovali u kulturi u svakom pogledu, hri8cani u
Turskoj su ostali obespravljena raja, stocari koji nisu zivili bolje
od svoje stoke, gradani ро kasabama kao zanatlije i izmecari koji
su se уес ро odijevanju prepoznavali i bili izlozeni preziru doma-
6ш Turaka. U svijesti hri8cana u Bosni ostalo је - sve 8tO је tursko,
to је krstu mrsko. U njihovoj svijesti ostalo је pitanje: Turci su
stigli kao osvajaCi, uzeli su пат 8tO su htjeli i nas drzali kao
robove; kad su oti8li, za8to nisu odnijeli i odveli sve 8tO је nji-
ьоуо, пата nije potrebno ni8ta 8tO је tursko. Mrznja prema
svemu 8tO је 'tursko, sastavni је dio svijesti hri8cana u Bosni i u
drugim oblastima u kojima su vladali Turci. Опа је pandan
fanatizmu i mrZnj i koj а ј е iza Turaka ostala kod onih koj i su presli
па islam. Та uzajamna mrZnjaje kao bolest koja se ne lijeci nego
se kПје i zataskava primjerima tolerancije, dоЬrоsчsјеdstvа ili
politickim parolama "bratstva i jedinstva".
Poslije Turaka, u Bosnu su stigli 11878.1 novi gospodari. Aus-
trougarska carevina је bila evropska, hriscanska zemUa, pravna
drzava, sa jednakim pravima svih gradana i punom vjerskom
I

tolerancijom. Takve odlike vlasti bile su nepoznate fanatizova-

пој i u svemuzatvorenoj izaostaloj sredini uBosni. Nova vlastje
па djelu pokazala staje vjerska tolerancija. Za 40 godina te vlasti
u Sarajevu su izgradene nove katolicke crkve, nova sina-goga i
поуа evangelisticka-protestantska crkva. Nove bogomolje su
Ыlе velike i Нјере, па vidnim mjestima, nisu bile sakrivene od
pogleda sa ulice kao u tursko doba. Niko nije dirao u dzamije, niti
ometao vjemike u obredima. Mogle su se graditi i nove dZamije i
поуе pravoslavne crkve. Uz staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu
izgradenje zvonik i sada su slobodno zvonila пе samo mala nego
i velika zvona. Zvonilo је i па kato1ickim crkvama, а mujezini su
se culi kao i ranUe. Svako је slobodno obavljao svoje vjerske
obrede i slavio svojepraznike.
73
 Dotad nepoznata tolerancija zahvatila је i druge oblasti ,
privredni i kulturni zivot, prosvjetu i obrazovanje, emancipaciju
zena, odijevanje. Pred novom tolerancijom stara netolerancija Se
povukla и dubinu svijesti kao zal za onim vremenima kad se nije
smjelo cuti crkveno zvono, kad si hriscaninu mogao reCi da је
krmaki damujepasja vjera, akad si Jevrejamogao nazvati Cifu,
tom i narugati ти se. Takva vremena su prosla, а domaCi Turci su
ih upamtili kao dobra stara vremena - pusto tursko!
Novo vrijeme, sa novom vlascu, је donijelo а i nametnulo
mnostvo promjena. Nacionalna identifikacija nametala se i kao
potreba i kao vid nacionalne tolerancije i slobode gradana. Ni
Srbi ni Hrvati se и tursko vrijeme nisu smjeli tako deklarisati jer
је i srpsko i hrvatsko јте tada Ыl0 zabranjeno. Sada su i Srbi i
Hrvati slobodno isticali svoju nacionalnu pripadnost, svoja
udruzenja i druge organizacije nazivali srpskim, odnosnohrvat-
skim. Domaci Тчrсi su ЫН па тисј и tom pogledu. Odbacili su taj
naziv mada su ga sa ponosom nosili. Prihvatili su naziv тиha­
medanci ili muslimani. Cak su Ыlј kivni па Turke i па sultana 8to
su Bosnu predali јlј prodali tudoj, kaurskoj drzavi. U govoru је
Ыо i naziv Bosnjaci, ali taj naziv nisu za sebe prihvatali ni Srbi nј
Hrvati. Pokusaj guvernera Каlаја da zasnuje bosansku naciju,
propao је. Svi su radije zadrzali svoje ime i svoj identitet.
Nekadasnji domaCi Turci deklarisali su se kao muslimani i pri
tome се ostati.
Austrougarska vlast је па djelu pokazivala toleranciju u
oblastima gradanskih prava, kulture, vjere, prosvjete. U politici
je.najvise povladivala Hrvatima katolicima, а pravoslavne Srbe i
muslimane је, zavisno od prilika, tretirala povoljno ili перо­
voljno. Prema Srbima је Ыlа podozriva jer је uvidala da Srbi teze
slobodi i da Srbiju smatraju svojom maticom. U aneksionoj krizi
1908. godine austrougarska vlastje razvila veliku propagandnu
aktivnost profiv Srbije, а Srbe и Bosni је izlozila politickom ј
policijskom pritisku. Austrougarska propaganda је lansirala
izmisljeni projekt "Velike Srbije" koji је i и danasrije vrijeme u
politickom opticaju. Austrougarsku propagandu su prihvatali ј
Hrvati i muslimani i prema Srbima se odnosili netolerantno, kao
74
 da su Srbi njihovi i drzavni neprijatelji. Jos gore је, Ыl0 1914.
poslije Principovo~ at~ntata. n~ Fr~?ju ~erdinanda. Nas~~l~ је
hajka па Srbe, uhapSeill su SVl vldelllJl Srbl u gradu, а kasnIJe 1ро
Bosni i Hercegovini. Katolici su inicirali, а muslimani svojski
prihv;;ttili d~~o~~trac~je u koji~a su raz~ijali. i pljackali srps~e
, radnje, tuklll vnJedal1 Srbe kOJl su pokusaval1 da odbrane svoJu
inlovinu. Policija riije intervenisala da odrzi red i zastiti Srbe.
pohapseni Srbi nisu svi pusteni iz zatvora iako је istraga pokazala
da пжО od пјЉ nije umijesan u atentat. Ve6i dio пјЉ је zadrzan u
zatvoru i poslije оЬјауе rata intemiran ро 10gorima u Madarskoj,
Austriji i CeSkoj. Tokom rata 1914-1918 Srbi u Bosni su tretirani
kao neprijatelji i to је dalo таЬа dotad prigusenoj mrznji musli-
тanа da nad Srbima uCine mnoga zlodjela, narocito ро selima u
istocnoj Bosni koju su па pocetku rata dij elom oslobodile srpske i
cmogorske trupe. Austrijske vlasti, vojska, policija, i suckor su
okrutno postupali prema Srbima, hapsili ih i pro.gonili. U Doboju
је Ыо organizovan koncentracioni 10gor u koji su dovodeni Srbi
iz istocne Bosne i intemirani muskarci iz Сте Gore /posle oku-
pacije Сте Gore austrougari su intemirali svo musko stanov-
nistvo od 15 do 60 godina, izuzev muslimana/. Utom 10goru su
zivotni uslovi bili nepodnosljivi ра su logorasi masovno umirali.
U toku tri godine pomrlo ј е preko 5.000 ljudi koj i su i sahranj eni u
masovnim grobnicama па logorskom groblju. U znak sje6anja па
оуа stradanja, kasnije је kod dobojske pravoslavne crkve podi-
gnut spomenik nastradalim logorasima. Bilo је stradalista i stra-
tista i ро drugim mjestima u Bosni i Hercegovini. Saucesnici u
tim zlocinima i progonima bili su muslimani u suckoru.
Period austrougarske vladavine u Bosni, koji је trajao 40 go-
dina donio је mnoge novine u pravu i toleranciji о сети је уес
Ыl0 govora. Ali ni ta поуа evropska vlast nije marila za prava i
toleranciju kad su bili u pitanju njeni politicki interesi.
U ratnim prilikama tolerancija se izgubila а prava su grubo
gazena i vrseni zloCini. То је Ыl0 nalicje vlasti koja је u mimo-
dopskim prilikama јтаlа ljudsko lice.
Pokazalo se i to da period tolerancije i prava пјје ostavio
dubIjeg traga u shvatanjima domaceg covjeka, nekadasnjih
75
domacih Turaka, а ni nekadasnjih turskih podanika-raje hriscana.
Kod nekada8njih gospodara domacih Turaka, sada muslimana,
vjerski fanatizap1 је ostao netaknut, а netolerancija se morala
povu6i dublje u psihu svakog pojedinca. V1adimir Corovic u
knjizi Bosna i Hercegovina /SКZ, Beograd 1925./, govoreci о
otporu domacih Turaka reformama iz Carigrada, kaze: "Glavni
protivnik svakoj novotariji Ьећи Bosanci. Konzervativni; u stal-
пој borbi s hriscanima osetljivi па svaki ustиpak, koji Ы se cinio
kao popustanje protivniku; fanatizovani verskim obelezjem
citave borbe i zivota; usko vezani za lokalno i nasledeno; bosan-
ski muslimani su energicno ustajali protiv svega, 8to је, ро
njihovu uverenju, dovodilo "din" u opasnost". Akako vidimo, i u
novom vremenu, u kome njihov "din" nije Ыо ugrozen, oni su
zadrza1i stari fanatizam pretocen u mrZnju i ispoljili ga u svakoj
ukazanoj prilici.
Da1ji tok dogadaja, sada уес u dvadesetom vijeku, potvrdivao
је ono 8to su istoricari zapisali о vjerskom fanatizmu u tursko
doba i njegovom odrzavanju poslije turske vladavine. Poslije
Prvog svjetskog rata, bosanski muslimani su se na81i u drzavi
Srba, Hrvata i Sl,ovenaca. Prihvaceni su kao "braca ро krvi druge
vjere", а istogjezika i porijekla. U toj drzavije bila puna vjerska
tolerancija i ravnopravnost gradana pred zakonom. Vjerske
obrede, vjerske sko1e, gradenje novih bogomolja niko nije
ometao. U gradanskim skolama svako је imao svoju vjeronauku.
Uz ramazan su u Sarajevu i svuda gdje su zivili muslimani, Ыli
osvijetljeni minareti dZamija, nanjima su sevile zelene zastave, а
uуесе је sa tablje topovski pucanj oznacavao pocetak iftara.
Mus1imani su slobodno provodili svoj vjerski zivot i оЫсаје, kao
i pravoslavni, katolici, Jevreji. Gledaju6i to stanje, reklo Ы se da
је vjerska tolerancija opsteprihvacena i cvrsta.
Оуо је ipak Ыо samo privid i intermeco. Netolerancija,
mrZnja i vjerski fanatizam su se povukli dublje и psihu ljudi kao
da su htjeli da 1izmu zalet i svom zestinom izbiju па povr8inu u
aprilu 1941. poslije okupacije Кraljevine Jugoslavije i stvaranja
Nezavisne drzave Hrvatske па velikom dijelu teritorije Jugo-
slavije. U Sarajevu su Nijemci, okupatori, docekani kao oslo-
76
ьофосј. Na ulice је izaslo 10.000 gradana koji su vesel0 i razdra-
gano. роzdr.аvlја~i.пјеша~ku vojs.ku i bacali па n~~vcvi)ec~. То su
сјnљ musllmanl 1 Hrvat1, а Srbl susa strahom lsceklvalI sta се
biti. Strah је Ыо opravdan - tek sto su uspostavljene prve
institucije nove vlasti NDH, zapocela је hajka napravoslavne
svestenike koji su hapseni svi odreda, а zatim роиЫјапј u okolini
sarajeva i1i u Jadovnom i па drugim stratistima. Mitropolit
dabrobosanski Petar Zimonjic је zvjerski иЫјеп, kao i episkop
banjalucki Platon; Sedam kaludera manastira Zitomislici odve-
deni su do јате Surmanci i zvjerski иЫјепј ра Ьасепј u јати.
Ostali su zivi samo опј pravoslavni svestenici сјје su parohije Ыlе
ро zabacenim selima do kojih zlocinci nisu smjeli da idu.
Sa uspostavUanjem vlasti NDH pocela је hajka i па Jevreje.
Odmah su otpusteni iz drzavne sltiZbe, skola i javnih institucija,
zabranjen јm је pristup па mnoga javna mjesta, prisiljeni su da
nose fute trake oko rukava, izlozeni su poruzi i ponizavanju, а
otimana јт је imovina. Najgore је dosl0 таl0 kasnije kad su
vlasti NDH bile јасе organizovane. Ustanove vlasti, policija i
paravojna ustaska organizacija pripremile su i provele genocid
Jevreja u cijeloj NDH. Samo u Sarajevu, gdje је Jevrejska zaje-
dnica Ьјlа najbrojnija, pohapseno је i odvedeno u logore i па
drиga stratista izmedu 8 do 9 hЩаdа Jevreja. Hapseni su i
odvodeni svi odreda ~ od mаlе djece do staraca. Nijemci, oku-
patori u tome nisu ucestvovali. Sva hapsenja, transportovanja i
likvidiranje Jevreja izvrsili su Hrvati i Muslimani. опј su
prigrabili i svu imovinu роЫјепјћ Jevreja. Kasnije su, poslije
rata, опј proturali laz da su Jevreje u Sarajevu i Bosni i
Hercegovini pohapsili i роЬili Nijemci. Nijemci su јт samo to
dopusti1i а ОПЈ su to jedva doc'ekali da iskale svoju mrznju i da
opljackajujevrejskuimovinu.
РоsЩе hajke па pravoslavne svestenike vlasti NDH su
nastavile hajku па sve sto је srpsko. Srpsko јmе se ПЈје smjel0
spomenuti ПЈ napisati, nista пјје smjelo biti srpsko. Cirilica је
oznacena kao srpsko pismo i svuda је uklonjena. Srbi su se
morali deklarisati kao hrvatski drzavljani grcko-istocne vjere.
Sve srpske institucije su ukinute - Srpsko kulturno-prosvjetno
77
drustvo "Prosvjeta", Коl0 srpskih sestara, Srpska pravoslaVna
crkva i mnoge druge тanје drustvene organizacije. Srpski inte_
lektualci i ugledni ljudi u gradovima su hapseni i ubijani, bogati1ll
је oduzimana imovina, pljackane su crkve i crkvena imovina.
Uporedo sa tim ustaske paravojne jedinice, predvodene vjerskil!}
fanaticima а sastavljene od fanatizovanih Hrvata i Muslimana,
krenule su da zare i раlе ро srpskim selima. То је Ыl0 sirol!}
Bosne i Hercegovine, mozda najgore u Hercegovini gdje su usta.
se Cinile pravi genocid nad Srbima zatiruCi mnoga srpska sela u
kojima Ы роЫН sve zivo i pune6i hercegovacke јате svojil11
Пtvата. U okolini Sarajeva od ustaskih bandi strada1i su Srbi u
selima Zabrde, Reljevo, Ti1ava, Hresa, Brezovica ijos nekim. ТО
su zaista Ыlе oruzane bande koje su samoinicijativno udarale па
srpska selau oko1ini grada, pljackale i иЫјаlе. Progone Srba od
strane vlasti koristio је i fanatizovani gradski olos zeljan pljacke i
nasilja. Naravno, to ni najmanje ne opravdava vlast NDH а jos
manje ustasku organizaciju koja је takve zlocine podsticala.
Nesmetano orgijanje fanatizma i zlocina potrajal0 је dok se
Srbi nisu vojnicki organizovali i oduprli ustaskim bandama i
paravojnim formacijama, а kasnije i regularnim vojnim jedini-
сата. Srpski otpor Ыо је jak, vojska i vlast NDH ga nije mogla
savladati ра је pre6utno ili sporazumno tolerisana srpska vojna
si1a i slobodna srpska teritorija. Na velikom prostoru u Bosni i
Hercegovini Srbi su se odrzali i izbjegli genocid kakav је nad
njima izvrsen u Lici, па Kordunu i Baniji, u nekim dijelovima
Slavonije па Kozari 1942 i u mnogim se1ima Hercegovine. .
Srpski otpor Љil0 da је vodjen od nacionalista ili komunistal
је samo zaustavio najve6i razmah fanatizma i zlocina, аН ga nije
mogao sasvim obuzdati , posebno u gradovima i krajevima gdje
su Srbi Ыli manjina. Tokom cijelog rata Srbi su Ыli па udaru
vlasti, vojske, policije, ustasa, а posebno propagande NDH koja
se narocito okomila па cetnike jer su se Srbi vojno organizovali
kao таlе cetnicke jedinice koje su branile svoja sela. Propaganda
NDH је ispoljavala otvoreni vjerski fanatizam i mrZnju prema
Srbima, koristeci dva izvora toga fanatizma - katolicki proze-
litizam i islamski fundamentalizam. Fanatizam se tu nije ni6im
zaklanjao пј pokrivao, slobodno se razmahnuo.
78
 Gradanski rat u Jugoslaviji tokom Drugog svjetskog rata
zavrsen је pobjedom komunista koji su se borili za vlast pod
parolom bor?e pro~iv oku~ator~ . Vodeci ~o~unisti u.Jugoslaviji
Ыli su agentl Коmшtеrnе 1 radtll su ро ПЈешm naloz1ma. Oni su
fanatizovali svoje sljedbenike kao sto su i njihovi protivnici bili
manje ili vise fanatizovani. Komunisti su bili ideoloski fanatici
koji su grubom silom ostvarivali svoje ideoloske zamisli. Zato su
опј grubom silom suzbi1i ' svaki vjerski i nacionalni fanatizam
namecuCi svoj ideoloski fanatizam. ProvodeCi to u djelo, komu-
nisti su poCinili brojne zloCine sirom Jugoslavije. Tokom rata
ubijali su "saradnike okup atora ", "izdajnike ", "neprijateljske
elenemte" u koje su trpali sve koji јm nisu ЫН ро volji. Кrajeт
rata cinili su masovne zloCine ubijajuCi hiljade' zarobljenih
pripadnika raznih nacionalnih formacija /srpskih, hrvatskih,
slovenackih/ i civila koji su se povlaCili sa njima. Poslije rata su
ubijali "kulake" pri1ikom nasilnog oduzimanja zita i stoke od
seljaka. Zatvori su bili prepuni ра su postojali zatvorenicki logori
, а kaZnjenici su bili i oni koji nisu osudeni ni od kakvog suda.
Teror komunista је Ыо potpun, oni su to nazivali "diktatura
proletarijata" i poziva1i se па svoje ideologe Marksa i Lenjina.
Pred ovakvim terorom i fanatizmom ustuknuli su ostali fana-
tizmi - vjerski i nacionalni i duboko se prikrili u psihi svojih nosi-
laca, cekajuci pogodno vПјете kada се oziviti i izbiti па povr-
sinu. Oni nisu mirova1i уес su se stalno probijali ka povrsini izbi-
jajuci па пји u blagim oblicima liberalizma, demokratije ili
nacionalizma. Jos tokom cvrste 'totalitarne vlasti komunista
nastajali su nacionalisticki pokreti ciji su nosioci bill cak partijs'ki
vrhovi u republikama. Јасаlе su i опе тапје vidljive snage svih
otpora komunizrnu koje се kasnije biti baza ekstremistickih stru-
ја i fanatizrna. Tokom 45 godina vladavine komunista u Bosni i
Hercegovini obnovljenesu sve u ratu porusene dZamije i izgra-
deno preko 500 поуЉ. U Sarajevu је osnovan islamski teoloski
fakultet, visoka vjerska skola kakve u Bosni nije Ыl0 tokom
turske vladavine od preko 400 godina. Pravoslavna i katolicka
crkva su se sporo oporavljale od teskih udara tokom i posle rata, а
pripremale su se da vrate svoje stare' pozicije. Sva drustvena
79
kretanja su upucivala па to da komunisticka ideologija i njihov
pocetni fanatizam gubi zamah i ide svom kraju.
Raspad Jugoslavij е 1991. godine, а potom ratovi u Hrvatskoj,
Bosni i Hercegovini i па Kosovu, otvorili su vrata svim ekstrern.
nim strujama, а najvise nасјоnаlnоm i vjerskom fanatizmu. U
Sloveniji је nastala nacionalna euforija, ispoljavanje fanaticne
mrznje prema iugoslaviji, Jugoslovenskoj armiji i Srbima. SVe
sto је Ыl0 jugoslovensko, izbaceno је iz Slovenije sa fanaticnorn
mrznjom. U Нrvatskoj se ponovila 1941. godina - zapocela је
hajka па Srbe i па sve sto је jugolovensko. Srbi u Hrvatskoj,
znacajan etnicki dio nјеnе populacije, oruzjem su se odupr1i
genocidu koji јm је ponovo zaprijetio. Borili su se pet godina, Ьili
poraZeni i protjerani iz Hrvatske. Hrvati su ЫН орјјеnј tom роЬје­
dom nad "роЬunјеnјm Srbima" jer su najzad ostvarili svoj nасјо­
nalni i politicki cilj - etnicki CistuНrvatsku.
Rat u Bosni i Hercegovini 1992 - 1995 sirom је otvorio vrata
svim fanatizmima koji su se nesmetano razmahali i koji su росј­
nilimnostvozloCina. Takojemoglo bitijerjeto Ыо gradanskirat,
rat civila, bez ikakve cvrsce civilne vlasti а i bez regularne vojske
i vojne strukture. Stanje је Ыl0 u svemu haoticno cak i tamo gdje
nisu vodene borbe, nјје Ыl0 ftontova i vojnog razaranja, аН је
Ыlо bezvlasca, pljacke, otimacine, unistavanja iz obijesti i fana-
tizma. Takvo stanje privuklo је vjerske i nacionalne fanatike da
pohrle и Bosnu i daju oduska svom fanatizmu. Iz islamskih
zemalja su stizali mudzahedini i teroristi da Ы ucestvovali u Dzi-
hadu i ubijali nevjernike. Iz Нrvatske i Evrope su stizale grupe i
formacije ostras6enih katolika koji su vodili krstaski rat protiv
islama i pravoslavlja. Iz Srbije i Сте Gore su stizale paravojne
formacije i pojedinci zeljni da se svete za zloCine nad Srbima
1941-1945, da kolju Turke i Hrvate. Svi su шlili da vrse zloCine,
zareipale.
Sve knjige napisane о ratu u ВјН i оnе koje се biti napisane;
nе mogu pobrojati zlocine i druga zla роБnјеnа iz velike mrZnje i
fanatizma. Ilustracije radi, navescu neke slucajeve koji cak nisu
izuzetni ali su ilustrativni. Napad Muslimana па srpske svatove u
Sarajevu, u martu 1991. izvrsen је zato sto su svatovi ро оЫсаји
80
 nosi1i srpskи zastavu. Уес u prvim danima rata u Sarajevu su
sruseni spomenici Љistе ili statuel svim Srbima: Vasi Pelagicu, ~
Savi Sk~ricu - Zembilju, Jovanu Кrsicu, Duri Pucaru Starom,
Branku Сорјси, Veselinu Maslesi. Muzej Mlade Bosne koj i pod- *
sjeca па Sarajevski atentat 1914. opustosen је, sve је u пјети
un1Steno, cak su i utisnute stope atentatora па plocnikи iskopane.
principov most па Miljacki је odmah postao Latinska cuprija ::Ј
/stari naziv/. Na оblЈZnјој Carevoj cupriji, gdje је Zerajic pokи­
sao atentat па guvemera Varesanina, skinuta је i razbijena
spomen-ploca. Stara pravoslavna crkva kod BascarsUe pretre-
sanaje preko 20 puta, а pogodenaje sa nekoliko granata. Nova,
saborna crkva је bila zatvorena cijelo vrijeme rata. Crkva Preo- :у
braZenja Gospodnjeg је provaljena i opljackana, zjapila је tako
otvorena do pred kraj rata. Pravoslavne kapele па grobljima Sveti ,';.
Marko i Sveti arhangel Gavrilo zjapile su prazne i sltiZile kao
nuZnici za obliznju рЗјаси. Stara pravoslavna groblja uz te kapele
stalno su skrnavljena /kao i katolicka pored njih/, mnogo је spo-
menika poruseno, razbijeno i1i odneseno. Skrnavljenje grobalj a
је potrajalo i iza rata. Ni mrtvi nisu ostavljani па miru i oni su bili
objekt па udaru fanatizma.
Poslije rata, islamski fanatizamje obuzdan kao razoma sila i
vinovnik zlocina, а ispoljavao se u drugim formama. Najprije i
najbrze su obnovljene porusene i ostecene dZamije, izgradene su
поуе, velike ili manje ро mahalama. Svuda su ustanovljeni mes-
dZidi, cak i u bolnicama i svuda su postavljeni jaki zvucnici koji
pet puta dnevno pozivaju па molitvu. Mrznja prema hriscanima i
Jevrejimaje prigusena, ne ispoljava se agresivno, ali je vidljiva u
svim medijima, u zajednickim organima vlasti, ujavnom zivotu.
U muslimanskim medijima је mnostvo sadrzaja koji u rdavom
svjet1u prikazuju Srbe i Hrvate, а posredno i Jevreje kroz stalnu
kampanju protiv Izraela, а za Palestince. Nema сак ni sadrzaja-
vijesti iz Jugoslavije i Hrvatske koje su obicne informacije, bez
politicke obojenosti, zlobe i podrugljivosti. Fanatizam diktira
pravilo - о onim suprotnim - sve najgore.
Fanatizamje uoC1jiv kod svih suprotstavljenih strana u Bosni
i Hercegovini. Srbi su vec od pocetka rata pokazali namjeru da
81
 uniste sve sto је tursko, u sadasnjem vremenu muslimansko, SVe
sto ih podsjeca па vrijeme turske vlasti i turskog gospodarenja.
Svuda su ruslli шатЈје /и Banjaluci 17/, tekije i groblja, mijenja1i
imena gradova, sela, ulica, zeljeli su da zatru svaki trag neka.
dasnje turske vl~davine. Pri tom imali su па ити da su Muslimani
u Bosni Ьi1i 1941-45 ustase i pocini1i strasne zlocine nad Srbima
zajedno sa ustasama-Нrvatima. Zato su se i Hrvati nasli па udaru
srpske nacionalne ostrascenosti i zeIj е za osvetom.
Hrvati su ispoljili svoj nacionalni i vjerski fanatizam 1991.
kao i 1941. godine. Unistenje Srba u Нrvatskoj ili njihovo potpu.
по protjerivanje Hrvati su shvatili kao sasvim opravdan krstaski
rat kojim се se potisnuti pravoslavlje, а zatim i islam daIje па
istok, bar do Drine. Dobrim dijelom su oni u tome i uspjeli - Srbi
su, poslije pet godina rata, istjerani iz Hrvatske. U Bosni takav
( udar па Srbe nјј е Ыо izvodlj ју, а u Hercegovini ј este. Hrvati su do
temelja srusili /miniranjern/ veliku pravosIavnu crkvu u Mosta:ru,
'\ pri еети su јт asistirali Muslimani. PorusiIi su manastir Zitomi.
~ sIiCi i razorili grobnicu u Prebilovcima gdje su Ыli sahranjeni
Srbi pobijeni od ustasa /sve zivo u selu/ 1941 godine. Hrvati su
porusiIi jos mnogo srpskih objekata, а rusili su i musIimanske. U
PoCiteIju i Stocu su porusili dzamije, u Stocu i Begovinu .
kompIeks zgrada begova Rizvanbegovica. U Most-aru su srusili
stari most. 1Hrvati kao i Srbi nе zele da ih ista podsjeca па tursko
vrijeme i tursku vIast. Na najvisu kulu u PoCiteIju su staviIi veIiki
krst, kao simbbl pobjede katoIieanstva nad islamom. Кraj rata,je
sprijeeio daIja razaranja i samo је prividno suzbio fanatizam.
Koliko је оп ziv nајЬоlје pokazuje i danas strogo podijeljeni
Mostar u kome niko i ne pomislja da bar ode u neku posjetu ili
kupovmu па drugoj straJti.
Vjerski i nacionalni fanatizam, si1nu mrfuju i sve оnо stoide
uz to, nije nат ostavio оуај poslednji rat. То је staro nasljede koje
evrsta vlast moze da suzbije i kontrolise, eak toliko da Ы se moglo
pomisliti daje to iseezlo. То su biIi periodi mira i stabilnosti, kada
niko nјје Ыо ugrozen agresivnim fanatizmom drugoga. АН, Сјт
Ы popustili obruCi koji su sapinjali fanatizam, оп Ы buknuo i
ispoIjio se па najgori nаеЈn. То smo mogli dosad naueiti iz istorije
82
ovog dijela Balkana - Bosne i Hercegovine gdje se preplicu vjere
i nacije. Otuda su nastale ideje koje su protiv tog preplitanja -
neka svako ima svoj е i neka se precizno znа sta ј е Cij е, ра сето se
onda sa tih pozicija sporazumjevati i Ciniti пеЈш zajednicu - ako
уес moramo, ро diktatu stranaca. То moze biti па politickom
роlји, а па опот drugom, mentalnom tesko da се sJ naci ikakvo
desenje. Neka Bog bude u pomoCi bilducim generacijama, da ih
sacuva i sakloni bar od onog najgoreg fanatizma koj i cini zlocine.

83
 3. VASPITANJE U МRZNЛ

Ovo је naslov jedne od kolumni knjizevnika Seada Feta.

hagi6a и magazinu Slobodna Bosna od 12.5.2005. godine. КоЈи.
mnu оЫсnо ispunjava satiricnim sadrzajima, gorkom satirom
kojom siba pojave i ljude koji to zasJufuju. U ovom prilogu оп
pise kako se mrznja javlja, manifestuje i prenosi па nove gene.
racije и socijalnom mi1јеu poznatom kao mаЬаlа, naseljenom
muslimanskim bosnjackim zivljem. Njegov napis је vrijedan pri.
10g proucavanju mrZnje kao znacajne konstante и mentalitetu
Bosnjaka muslimana. Odmah va~a re6i da је to karakteristika
mentaliteta i druga dva naroda иl Bosni i Hercegovini - Srba i
Нrvata. Zato ovaj napis Seada Fetahagi6a prilazem ovdje и сје.
lini, kao dio mојш istrazivanja i analiza mrZnje kao sastavnog
dijela mentaliteta ovdasnjeg covjeka.
Hamsa је tip primitivne i agresivne zene koja vidno ispo.
ljava svoj primitivizam. Оnа svoju mrznju pokazuje otvoreno i
nametljivo, cesto sa zestinom, smatraju6i da је to nјеnа sposo·
bnost i vrlina. Uz mrZnju, nјеnе karakteristike su i primitivno lи·
kavstvo, роhlера i odsustvo cvrs6ih etickih normi koje Ы posto·
vala i koje Ы је ogranicavale u ataku па objekte nјеnе mrznje.
Njena agresivnost donosi јој uspjeh u оЫmа susjeda, а u mutnom
vremenu i korist - u grabljenju tude imovine i pravljenju politicke
karijere. То сјјеnе oni koji su sIicni nјој i slijede је da Ы se i оnј
domogli si6ara i polozaja koji donose si6ar. Hamsini sugradani,
istovjemici i komsije koji јmаји vise kulture i razumiju potrebu
tolerancije, gledaju па Hamsu sa prezrenjem i nazivaju је mаЬа­
lusom, sto је krajnje pogrdan izraz. Mahalusa је od davnina
sinonim za zenu bez dostojanstva i kulture, koja se u mаЬаli bavi
ogovaranjem, spletkama i svadama.
Тјр Hamse, zene шаhаlиsе, moze se nаСј u literaturi kod
romanopisaca i pripovjedaca, а i kod pedagoga, psihologa ј
sociologa koji su proucavali шеntаtitеt urbane sredine u Bosni.
Jedan od nјЉ, Маnојl0 Calija, ро struci pedagog i strucnjak u
sportu, u svojoj knjizi "Prokleta sarajevska carsija" opisao је tip
Hamse, posmatraju6i је iz neposredne blizine, zive6i u mаЬаlј
84
 Bistrik и Sarajevu. Tokom rata и BiH 1992-95 Calijaje stanovao
па Bistrikи, Ыо је и okrиzenju, socijalnom miljeu, и kome su
dorninirale Hamse. Njegova zapazanja su ијеdnО i autenticna
svjedocenja о ispoljavanju mentalnih karakteristika и kojima
rnrZnj а zauzima ј еdnО od nај istaknutij ih тј esta. .
Као istrazivac mrZnje, citiracu ili parafrazirati dijelove
teksta iz knjige Manojla Calije. Zapisi Calije su vrijedan empi-
rijski materijal, pogodan za analizu i izvodenje zakljucaka koji
vode teorijskoj obradi fenomena mrZnje kao neizbjezne karak-
teristike mentaliteta svake socijalne i nacionalne grupe.
Mahala Bistrikje dio Sarajeva па padinama Trebevica, а to
је dio opstine Stari grad, odnosno starog gradskog jezgra jos iz
turskog vremena. U toj mahali muslimani-Bosnjaci su uvijek
cinili bar 80-90% stanovnistva. Na pocetkи rata 1992. brzo su se
vojnicki organizovali - formirali Desetu brdskи brigadu Ciji је
komandant Ыо Musan Topalovic, zvani Сасо. Onje stanovao па
Bistrikи i dobro poznavao svoju mahalu. Prije rataje Ыо bespo-
slicar, svirac i sitni kriminalac, povremeno osudivan i zatvaran.
Novoformirana brigada smatranaje i nazivana "Cacina", а u nju
su ukljuceni stanovnici i blizih таћаlа koje ти gravitiraju. Stab
brigade је Ыо па Bistrikи, а saCinjavali su ga Caci slicni i njemu
odani ljudi. Уес па pocetkи rata Сасо је pokazao da se smatra
neogranicenim gospodarem svoj е brigade i svih stanovnika и
zoni koju је drzala njegova brigada. Сасо је Ыо krajnje samo-
voljan i и odnosu па vrh politicke i vojne vlasti; ali је imao
podrskи tih vrhova jer је "samoorganizovano" formirao svoju
brigadu, а па Bistrikи је imao punu podrsku svojih sugradana
muslimana. Medu nјјта "zene su ти postale znаСајшi.lоgistiСkа
podrska" pise Calija. Оnе su se predano angazovale и svako-
vrsnoj podrsci Caci i izvrsenju svih njegovih naredbi. Zene u
mahali su ти bile роиzdаnф oslonac od njihovih тшеуа i
sinova koji su nosili oruzje, drzali polozaje i znali da gundaju
zbog nepravde - dok оnј ratuju, drugi pljackaju i bogate se. Jezgro
te zenske logistike bile su Hamse - brojne, aktivne i agresivne.
One koje nisu Ыlе Hamse, Ыlе su izlozene podozrenju i pod-
smjehu, cesto i maltretiranju. Od Hamsi se niko nije mogao
85
skloniti - опе su kontrolisale svaku иНси, svaku kucu i porodicu.
U mahali se i јпасе sve drzi pod prismotrom, а и ovim ratnil11
prilikama to је Ыо otvoreni i puni nadzor nad zivotom, radorn i
kretanjem svakog stanovnika mahale. Hamse su znale sve - stako
ima и kuci, sta је rucao, s kim је razgovarao u komsiluku i па
ulici, sta је donio ili odnio и torbi. Hamse su Ыlе pouzdana
obavjestajna slшЬа za Саси i njegov stab. Uz to bile su i nosioci
politickih akcija i parola za podsticanje mrZnje kao energenta u
borbi protiv neprijatelja. А neprijatelj је Ыо opipljiv - iznad
samog Bistrika Srbi su drzali svoje polozaje, zasipali grad gra-
natama i demonstrirali svoju vojnicku nadmoc. Drugi dio nepri-
jatelja Ьili su Srbi и gradu, svi и polozaju taoca, prinudne radne
snage, zatvorenika iii zrtava zlocina. Hamse su Ыlе najglasnUe u
povici па Srbe и gradu, ispoljavale su паЬијаlи mrznju prema nji-
та. Calija и svojoj knjizi opisuje kako zene proklinju Srbe i sve
srpsko medu svojim prvim komsijama kad z,ajedno sjede и pod-
rumu gdje se sk1anjaju od granata. Jedna od zena koje to redovno
Сјпе pada u ekstazu i morajujoj pruziti ротос da se smiri i dode
sebi. Psihijatrijski gledano to jepatoloski oblikmrZnje.
Мапоjlо Calija и svojoj knjizi "Prokleta sarajevska carsija"
dao је iscrpan opis Musana Topalovica Сасе, svoga komsije sa
Bistrika, komandanta Desete brdske brigade. Ја си citiratijedan
diotihopisajerjeCaco izraziti izdanakHamsi, vaspitan umrznji.
Саси је rodila Hamsa, а i njegova пепа-ЬаЬа bila је Hamsa. А
svakako је Ыо okruzen i drugim Hamsama - tetama, amidzinica-
та, daidZinicama, komsinicama. Сасо је zaista vaspitan u
mrZnji, potvrdio је tosvojim zlodjelima.
"Enes Tucakovic је svjedocio о smrti dvojice Srba - Duska
Jovanovica i Ergina Nikolica, koji su pokusali роЬјеСј iz Sara-
јеуа. Musam Topalovic Сасо је росео da ih psuje. Zatimje izva-
dio noz i zario ga Jovanovicu и grl0 sest i1i sedam puta. Samir
Bejtic је izvadio sablju i zario је nekoliko puta u vrat Nikolicu а
zatim vise puta и tijelo. Onda su svi ostali skoCili i onako рота­
hnitalo zarivali nozeve u bezivotna tijela. Samir је zatim Qtvorio
otkinutu 10Ьапји. Сасо је potom sutirao 10Ьапје а tijela gurao и
ponor."
86
 "Сасо је sjedio, ili Ы prvo pokazao kako se to radi, а оп da Ы
sjeo - ра Ы dao nozAlmiru ilijednom pored. Rekao Ы: Ubodi to
odvratno celjade!? Оп Ы to uradio dva puta i vratio Ы noz. Zatim
Ы Сасо dao noz Sabahudinu, kojije to celjade, takode, иЬо. Onda
оо dao noz meni i Bejticu. Rekao mi је da ga ubodem. Ubo sam ga
dva-tri puta u stomak. Bio је уес mrtav.
Na kraju smo svi skupa tijelo raskomadali i Ьасi1i u dubine
Kazana."
Ovo su svjedocenja Cacinih vojnika, saucesnika u zloci-
nimа. А sam Calija kao ocevidac svjed06 i о ubijanju-klanju dva
роliсајса, od ukupno deset koliko su ih роЫН Ca~ini ljudi
23.10.1993. u dvoristu kuce u kojoj је stanovao, u Саliјјпот
prvom komsiluku.
"Pocelo је u ranomjutamjem casu. Probudili su те glasovi
preklinj апј а.
- N етој Сасо dina ti! - Моliт te Сасо петој !
- Iтат djecu, smiluj se! .
Molili su policajci koji su, toga jutra, bez ,sltiZb'enih unifor-
mi i oznaka, dosli da razortiZaju i privedu Саси sa njegovom tje-
lesnom strazorn sastavljenom od najblizeg rodbinskog srodstva-
brata Naneta i najodanijih rodaka. Usli su bez пајауе u dvoriste,
па stubista i Ыli olako primjeceni i uhvaceni. Umjesto milosti
strijeljani suna liси mjesta. Osam hitaca u osam glava."
Zatim Calija opisuje kako su Cacini vojnici istjerali sve sta-
nare susjedne zgrade u dvoriste (medu kojima i Caliju sa supru-
gom) ukUucujuCi zene i djecu. Svi su stajali u napregnutom isce-
kivanju i strahu od Сасе koji se pov~emeno pojavljivao, Ы~ ljut i
viseputarekao" svecu vaspobiti". Calijadaljenavo,di:
"Paznju пат skrenu dolazak nekog sredovj~cnog gospo-
dina u dugackom zelenkastom mantilu. Unese оп neko osvjeze-
nje i neku mogucu nadu za nas koji nismo krivi za sve ovo 5to se
desava.
Obavi оп kratak razgovor sapatom sa naoruzanim borcem,
ako sam dobro сио, ро imenu Samirom. Pogledase mrtve. 06-
gledno da nesto ne stima, da ne5to nije па broju. Onaj u mantilu
ode. Pozva Samir drugara. Zadose u prostor povece' garaze. Za
87
nekoliko trenutaka ukaza se scena koja се sve taoce optere6ivati i
pratiti cijelog zivota. Ispod kola izvukose dvojicu, sto izbjeg08e
jutamju sudbinu svojih kolega - policajaca. Izbjegose jednu vrstu
smrti adozivjese goru.
Jednom zavmuli rиku iza leda, ра ga vode. Drugoga obori1i
па zemlju i vukp medu nas taoce. Оnоте па zemlji, и vindjaci i
pantalonama od dzinsa, junaCina Samir stao jednom nogom па
leda i puskи ирепо и glavu. Cekaju Саси, presuditelja.
Silazi Сасо iz stana. Vrti pistoljem, kao i оЫСnо. Prilazi
onom 8to stoji па jedan metar od теnе.
- Imam, Сасо, troje djece, nemoj ... i рпје nego 8to је
izgovorio оnо "тоНт te" dobi snazan udarac pistoljem ро glavi.
кrv potece. Covjek se zatetura. Оnај sto ga drzi, оЬоп ga i odvu-
се blize drugaru sa kojim је naden и garazi.
Сасо povika: - Daj noz!
Djevojke koje opslufuju Саси i па ovaj nacin, munjevitom
brzinom prinesose noz, bas kao da је dio njihove zenske torbice.
Promrzli taoci se trgose. Zaboravise па glad i h1adnocu.
Nasta komesanje. Guranje za neko mjesto иz zidove garaze, da se
osloniti moze. Zavristase djeca. Majke djeci glave guraju ispod
kaputa i1i preko ramena и suprotnom smjeru. Da ne gledaju uzas
ispred sebe. Svi sklanjaju poglede od krvavog pozorista koje
treba da росnе:
Naljuti to Саси. Zagalami da Ы uspostavio tisinu onakvu
kakvu inace, и slicnim okolnostima, ima па obroncima Trebe-
vica. U ruci noz umjesto pi8tolja.
- Okrenite se ovamo! Ima svi da gledate, inace ...
Glave se okrecu, аН ne i tijela. Pogledi usmjereni gore, ili
pod noge. Majke djeci zaklanjaju oci rukama. Јеса se,a ne place.
Glas se ne ispusta, Plac se guta.
Koljacko iskиstvo steceno nad Kazanima obavi Сасо rutin-
ski. Prereza vrat ijednom i drugom. 1to пе Ы dovoljno. Nastavi sa
probadanjem tijela. Svaki ubod prati kroz stisnute zube: Dosli ste
ubiti Саси! - Evo, sad se mucite!
Gledam, jer moram. Pred oCima mi se vrti. Oslanjam se па
Gordanu da ne padnem. Duboko di8em. Dolazim sebi. 1 dobro је
88
da ostadoh па nogama, da se nisam srusio, jer i svi drugi, vidim,
stoje cvrsto u osloncu. Dobro је da nisam legao, јет је Сасо
navikao da kolje i bode sve sto је па zemlji ispruzeno .
. Сасј za smirivanje nе treba smirenje. Njemu је klanje,
izg1eda, sedativ. Mirno napusta уес mrtva tijela kao iskusni hi-
rurg pacijenta poslije uspjesne operacije. Djevojke, predaneslu-
zbenice kurbanskog rituala, ртешјтаји krvflVi no~. Jedne peru
noz, druge peru Сасјnи ruku уес pripremljenom vodom i brisu ih
peskirom. Као da se krv ljudska moze sprati vodom i obrisati
peskirom. Bez i malo uzbudenja odlazi. '
Ostadosmo ukopani u svojim mjestima. Niko da se pomjeri.
Niko nista da progovori. А i kako Ы? Tesko se suociti sa scenom
koja se pred обта desava. Nevjerovatno ... Da nе gledam nе bih
vjerovao. Zar pred ovoliko svjedoka, ovako nesto? Pred toliko
svjedoka svog komsiluka? 1 sve to jos pred ocima svoje majke,
zene idjeteta koji sa prozora osmatraju јиnасјnи od sina, оса i
mша!
Pridose zaduzeni i povukose dva mlada Щеlа medu уес
umorene drugare. Zajedno ranim jutrom dosli. Zajedno се od
Сасе па posljednji ispracaj. Вјјеliт praskom poprskase tragove
krV1.· "
U opisanoj sceni klanja ljudi treba zapaziti i оуе detaye:
Hamse su spremno dodale Caci noz kojimje zaklao dva covjeka,
smireno gledale klanje, nakon klanja preuzele krvavi noz, jedne
oprale noz, а druge Cacinu ruku i obrisale је peskirom. Mirno i
pribrano, hitro i spremno, kao da se radi о nekom svakodnevnom
kucnom poslu zena domacica. То su Hamse, vaspitavane od
Hamsi.
Istoga dana; Сасо se ipak predao policiji, odvedbnje, tucen i
mисеn, azatim иЫјеn. I

"Nestao је Сасо najvise zatd da nе bi Ыо krunski svjedok

protiv tih istih naredbodavaca ubUаnја Srba u Sarajevu. Izdahnuo
је od muslimanske ruke smrcu koja nije ni najblazi oblik smrti
koju је оп provodio. Тисеnје i иЫјеn, па njegove уараје, met-
kom. Cinio zlo, ра ти se zlo i vratilo. Reklo Ы se - Bozija pravda.
"Na Bistriku, nedugo poslije ovog medumuslimanskog
89
 obracuna, pozvase taoce da daju izjave. Za svakog taoca poseban
sudija isljednik i zapisnicar sa pisa60m masinom. Ovakvo тоје
kazivanje danas је i njihova ratna dokumentacija, ali о tome oni
nетаји namjere pisati.
Таlаса, ocevidaca ovih desavanja, Muslimana da о SVOl11e
svjedoce, kao da nije ni Ыl0. Oni izbjegavaju svjedocenje. Za
njih kao da se to i nije dogodi1o. Оnо 8tO оnј nе zele da vide, to za
njih i nе postoji.
Ne svjedoce о иЫјаnји i klanju njihovog ВаЬе, Musana-
Сасе, ali ispisase ро asfaltu bistrickom:
-" 1poslij е Сасе - Сасо. "
"Kasnije su podignute optuZnice protiv Cacinih jurisnika
Desete brdske brigade. Njih tridesetak priznadose ubistva preko
800 Srba u Kazanima, па Trebevi6u.
Ne priznadose oni ubistva, ve6 samo klanja.
Кlаli su, kako rekose, jer је Ыlо steta utr08iti metak па insa-
па koji је nevjemik, protivnik Bosne i neprijatelj islama. 1 zato
odbijaju da su krivi, da su pocinili zloCin.
Oni su se samo oslobadali onih koji su stajali па Alahovom
риш stvaranja islamske drzave. 1 zato nisu i nе osje6aju se
krivim." .
А da је i poslije Сасе ostao Сасо, potvrdila је njegova
dZenaza tri godine kasnije - 2.11.1996. О tome Calija pise:
"Zasluznu carsijsku dzenazu dozivi оп 2.11.1996. godine uz
blagoslov presuditelja Alije. Pred vise od dvadeset hiljada dusa
ukopase ти kosti bez tijela па sehitskom groblju па KovaCima.
Sahrana Ы takva kakvu Sarajevo do tada nije vidjelo. Dobl Сасо
pocasno mjesto, па celu svih sehita i sa siljcima nekako druga-
СУЁт. Prvi и redu, kako Ы i па ahiretu nosio palicu komandne
zapovijesti. Dopi Сасо i pjesmu carsijskog stihoborca da sve - i
zloCini, i kazna, i dzenaza, ijaraonizovana [ај - svjedoCi kako se
mrak и svjetlost presvukao. Nije cudo sto је to primitivna sara-
jevska carsija и ovom koljacu prepoznala svoga idola, alije cudo
kada vodeCi sarajevski pjesnik Abdulah Sidran napise pjesmu
"Gazija" kojom zaokruzuje profil moralnogpoimanja ovoga rata
i odreduje matricu kao nauk оnЁmа koji dolaze. Imа li narod koji
90
slavi i velica иЫсе - buducnost?
Ozivi tako Сасо ро drugi ри! ро оnој Alijinoj "da Musli-
mаnј итјrи jedanput, ali da dva puta Zive". Njeтu iznad glave
ispisase kuransku poruku о tom dvostrukom iivotu:
- Ne recite za оnе
koji su naAlahovoт putu poginuli:
Mrtvisu.
Ne, оnј su zivi -
saтo vi to nе osjecate. "
Jedno poglavlje Calijine knjige nosi naslov "DJECA U
FUNКCIJI CILJA". U пјетиоп kaze:
"Da је vaspitanje prenosenje znanja, vje§tina i navika па
mlaae, pokazala su i ratna desavanja и Sarajevu. "
Radila su i progovarala djeca onako kako to odrasli тisle i
rade. Porodica је па ispitu svoje osposobljenosti i spremnosti
iskazivala, tako, svoju zavidnu ejikasnost. Ро tome kako su to
mlaai ispoljavali, moglo Ы se reCi da muslimanska sredina nуе
nikada nј prestajaZa uva'zavati оnи poznatu Makarenkovu mak-
siтu: - vi vec kasnite sedaт тjeseci - koju оп izrece па риаnје
jedne тajke: - Kada је vrijeтe da росnет s vaspitanjeт svoje
sedmoтjesecne ЬеЬе?
Muslimanska kиса nуе kasnila. Оnа је makarenkovski
radila oduvijek. Vidljivo је to bilo па svakoт koraku. Mlada
islamska inteligencija ovladalaje svim lekcijama vjerske kuran-
ske poduke i тnogoprije pocetka rata. и ratu је nastavljeno јОЈ
intenzivnije pod voastvoт profesionalnih vjerskih uciteljica,
bula. Prakticnu obuku iskazivali su па тezariтa sehita "isCita-
vanjeт" Citavih sura. Ispred dzaтija sтjenjivali su se и okuisa-
nju, uтjesto razgZasa па тinaretiтa koji se nisu mogli koristiti
zbog nedostatka elektricne struje. Preko radija Наја! recitovali
lekcije па Cis/oт arapskomjeziku . .
Nisu /0 тogle и nјјћ ugraditi uciteljice - bule za saтo neko-
liko тjeseci. Obrazovala је /0 carsijska nеnа u svojoj "sobnoj
uаоnјсј" па najbolji тoguCi nаСјn. Mej/eji su samo тogli da
vrednuju usvojena znanja najvisom prolaznom осјеnот.
Pred /от kucnoт obrazovnoт radionicoт pade, па prvoт
91
prakticnom ispitu, ukupni obrazovni sistem izgraaivan deseti-
nаmа godina. Izgubise se ukupni obrazovno-vaspitni efekti skole,
svih pedagoga, instituta i akademija. Zaboravise djeca da su
ikada imala lekcije iz istorije, geografije, jezika, humanizma.
Odrza stara, nepismena nеnа pravu lekciju svim razrednim star-
jesinama s najvisim strucnim i naucnim kvalifikacijama.
Nevjerovatno је kakvom samo brzinom bivsa domovina
posta bosanska kasaba u kojoj prepoznase sve оnе koji u njој nе
treba da stanuju, da razlikuju svoje od ostalih ро imenu, ро
govoru i тirisu. Тita, Jugoslaviju i Arтiju zaтijenise bezbolno i
dragovoljno Alijom, Bosnoт i ljiljaniтa. Do јисе opjevavali
Тita. Danas, grlatije nego ikada ranije Тitu, pjevajuА liji:
- Меnе Tata pita
da livolim Тita,
аја nјеmи velim:
ја sam тali balija
тојје tataAlija.
Zagrljeni u cetvoro, тarsiraju i pjevaju Bistrikoт. Odrasli
odobravaju uz poneku:
- Alal vjera djeco. Aferim.
Politika uveliko posta i djecija sudbina. Oni se u igri vise nе
igraju. Oni se u igri исе da тrze.
Iposlije desetgodina odzavrsetka rata (1992-95) па Bistri-
kије ostalo isto - i poslije Сасе - Сасо. и nevelikiт vremenskiт
razтacima, па betonskim podzidima uz cestu Sarajevo-Pale,
takozvanu obilaznicu, pojave se grafiti "Kolji Srbina ". Na drugoj
strani grada povreтeno osvanu oskrnavljena hriscanska groblja
- katolicko i pravoslavno. Mediji to registruju, policija izvrsi uvi-
аај i sve se brzo zaboravi do sljedeceg takvog slucaja.
Calijino svjedocenje и knjizi "Prokleta sarajevska carsija" i
satiricna prica Seada Fetahagica, objavljeni 2005. godine, sa-
svim korespondiraju potvrduju iste Cinjenice, istu pojavu. Саli-.
jina prica opisuje Bistrik и ratnlffi danima. Bistrik nije ni ро сети
izuzetak, ni и Sarajevu ni и Bosni i Hercegovini. Gdje god ima
muslimanskih - bosnjackih mahala, ima i Hamsi. Hamse su gla-
уnе vaspitaCice novih narastaja, оnе regenerisu mentalitet и
92
kome su dominantni elementi vjerski fanatizam, netolerantnost i
rndnја. Тај mentalitet је krajnje suZen zivotni horizont, ogra-
nicen па mаћаlи i carsiju. Nove generacije, vaspitane u mrznji,
"есе biti drugacije od prethodnih. Optimizam u tom pogledu bio
Ы nada naivnih .

................................................
SeadFetahagic VАSРIТANЈБUМRZNJI
(Objavio list SlobodnaBosna 12.5.2005.)
Teoretski dobro potkovana, па сети је najzasluzniji
Hasan Cengic, Hamsa је stalno isticala stav ovog Mladog
muslimana da su totalitarni sistemi !asisticki, ра tako i
socijalisticki па celu s Тitom, (еје stoga bllaриnа mrznje prema
fasizmu.
Ovo си samo sada napisati, vise nеси nikad. Nisam nј ја
frajer, moze ovo slucajno proCitati НатЈа, mada оnа nikada
nista nе Cita, аи sta se zna, ра тоgи nadrljati kao sto niko nУе.
Lako је kritikovati Borislava Paravca i ostale cetnike, mozes
pisati о Ivi Муј Jovicu sta te volja, kako пета govora da је
ustasa, аи malo zastranjiva, а о ovim Mladim muslimanima,
sucur nата, mozes govoriti kako su se pod starost docepali
polozaja i love, sve to пета veze, nе руе vode. Аи о Hamsi је
opasno bllo sta govoriti, а posebno napisati.
Hamsa је rasla u sokaku sva sretna, jer је ЬаЬо pazio i
mazio, pustao јој па volju, mogla је da radi sta .hoce. Jos u
pubertetu оnа је navijala za Sarajevo, mrzila Zelju iz dna duse,
nosila па stadion piljke i gaaala sudiju, vikala ти ''fasisto!'' i
psovala ти majku . Hamsa је to nаисаа od svojih pajtasa iz
sokaka, аије uskoro postala glavna, za njот su djecaci isli, oko
nје se okupljali. Kad Ы dosto do sukoba s kanticarima, Hamsa
nуе uzmicala, а gledaoci su vikali: de, Hamso, rascopaj оnот
zutom glavusu! Istina daje i оnа dobijala ро lеајта ponekad, sto
је nји jos vise ucvrsCivalo и borbi za prava potlacenih pitara.
Tako se Hamsa vaspitavala da mrzi, sto јој је dobro polazilo za
rukom, mnogo bolje nego skola.
93
 Cesto је Hamsa luftirala iz skole, ра kad Ы profesor to
priopcavao nјеnоm ЬаЫ, ovaj Ы govorio: maksum је, doCi Се
sebi. И meauvremenu su nеН agrikoZe па руасј ostajali bez sZaj-
peka i bijesni odZazili od sebe, sto је biZo Hamsino djeZo i nјеnЉ
pomocnika. ZnaZa Ы dok Ы rekao "akSamhajrola" obenиtj
"cojeku iz Cacka" karpuzu ispod tezge. Majku јm srpsku, govo-
rilaje, nе mogu da ih smislim!
Uto се ti doCi rat, а Hamsa se odmah prebacila и zagriiene
patriote, krenuZa da nabavlja oruije. Nasa vojska nуе imaZa ате
da se brani, раје svaka puska biZa zZata vrijedna. Ne znam da ије
и tome biZa bolji majstor od Етјnа Svrakica, аије svakako bolje
znaZa kako se moze и tom ratnom vremenu skupljati zZato. Nije
kao spomenuti Svrakic razgulila и inostranstvo da otamo koba-
jagi pomaze domovini, nego је ostala па braniku svog grada,
konfiskujuCi automobile па naftu, koje је iznajmljivaZa za potre-
Ье odbrane. HamSin · ЬаЬо је јтао neke poznate profesore па
fakultetu, ра је svojoj kcerci dobavio dipZomu FakuZteta роН­
tickih nauka. А оnаје malo prepadaZa svoje profesore iz srednje
skole, koji suje mrzili, nisujoj davali dobre осјеnе. Pokucala Ы
јт па vrata, pitala јтаји li skrivenog oruzja, ра jos ako su blli
Srbi, uopste inovjerci, hvataZa Ы se za р isto /ј, spartaZa ро stanu,
preblraZa ро ormarima, gdje Ыјој se роnеН komad svidio.
Posto је imaZa d,ipZomu da se razumije и politiku, Hamsa se
upisaZa и stranku, zapravo suje7Vali,jer su stranci ыи potrebni
obrazovani kadrovi. Posto је jako dobro ispoljila svoju mrznju
protiv neprijatelja biZo koje vrste, Hamsu su ubrzo stavili па
spisak, раје izabrana nafunkciju. Nije vazno koju, аи sa togje
mjesta imaZa dobar pregZed. Mirnodopska borba nуе nimaZo
ZakSa od оnе и ratu, govorilaje Hamsa, а novinari su zapisivali i
objavljivali njеnе velike slike i maZe misli. Do Zakata и priva-
tizaciji, оnа је dosta drzavnih preduzeca i drzavnih para priva-
tiziraZa, pomagaZa svojim рајtаЛта da Zako doau do posjeda, а
sve iz mrznje prema sarnoupravljanju, komunizmu i radnickoj
kZasi. Koliko nуе mogZa da smisli radnike, nуе јој ravan nј
Edhem Biber. Sa svim vainim ministrima imaZa је dobre veze,
biZa s nјјта па ''јеЬет ti mater", раје tako i sa Ahmedom Hadii-
94
pasicem bila и dosluhu oko unistavanjanekihfirmi i gotivljenja
drugih .
Teoretski dobro potkovana, па сеmије najzasluzniji Hasan
Cengic, Наmја је stalno isticala stav ovog Mladog muslimana
da su totalitarni sistemijasisticki, ра tako i socijalisticki па celu s
Тitom, te је stoga bila риnа mrznje preтa jasizmu. Nije doka-
zano, ali је Натјјnа zasluga za veCinu onih parola ро zidoviтa
gdje se Srbiтa kaze prava istina kakvi su, а dosta је i nјеnе
zasluge sto su mnogi partizanski spoтenici poskocili, otisli и
vazduh. Tolika nјеnа plemenita mrznja protiv dusт~na, а za svoj
narod, nуе ЬаЈ sasviт cesta pojava.
Prica se, sto nуе provjereno, da/e и oviт daniтa риnе srece
sto је nјеn narod progledao odlazila inkognito па nogoтetnu
utakтicu kada Sarajevo igra kod ka(olika и Mostaru, ра nekoliko
s
puta риnјт ustima skidala јт Isusa Krista kriza. То је davalo
snage i ostaliт hordaтa zla da nе ustuknu, nego ziskazu svoju
pravu mrznju. Nije poznato је li јЛа и Istocno Sarajevo kada ta-
то Sarajevo igra sa Slavijom, ali ako treba nekoт cetniku zavr-
nuti Јуи, poznato је gdje se treba obratiti. Da nуе nаЈе mrznje,
koju tako vrijedno njеgије Натја zajedno sa svojiт pajtasima,
nаЈ narod nе Ы znao za se.
Posto те је kavara od НатЈе, па kraju си vaт reCi da se
оnа тozda tako i nе zove, тozda nјје nј zensko, тozda је to
Hasiт-beg. ili nekako tako.

95
 4. OPROSTAJ SA МILUTINOM NAJDANOVICEM

Ovaj zapis је тој pri10g prijate1jstvu i covjecnosti, а ujedno

i odavanje p08te cestitom covjeku Mi1utinu Najdanovi6u koji је
prijate1jstvo i covjecnost pokazivao djelom, а рао је kao zrtva
mrznje i najnizih neljudskih strasti. Pokojnog Milutina sam u jed.
пој prilici upoznao ali se nisam sa njim susretao. Iz kazivanja
drugih ljudi saznao sam da је dobar ljekar i dobar covjek, otac
porodice i doma6in, da ima 8irok krug prijatelja i da је krajnje
tolerantan prema onim koji је ро necem razlikuju od njega. Сио
sam i da је rodoljub, Srbin koji poznaje srpsku istoriju i kulturu, а
da је to samo dio njegove 1icne kulture. Daleko је bio od sovi·
nizma i bi10 kakve iskljuCivosti - ozenio se Jevrejkom, а bliski
prijate1ji su ти bili ljudi drugih nacionalnosti. Njegov politicki
angaZman u Srpskoj demokratskoj stranci bio је 10gican slijed
njegove naciona1ne svijesti i shvatanja potrebe da se па tom роlји
angafuje kao rodoljub, odgovoran i ku1turan covjek. Takvo nje-
govo opredjeljenje i aktivan angazman treba pozdraviti jer se
afirmisani inte1ektualci nerado angafuju u po1itici. Profesor Dr
Milutin Najdanovi6 је i tim svojim angazmanom pokazao dobru
volju da i izvan svoje struke, па 8irem dru8tvenom polju da svoj
doprinos novonasta1im demokratskim kretanjima i institucijama.
Sude6i ро svemu ovome, а najvi8e ро onome 8to је djelom
pokazao, nema sumnje daje Milutin Najdanovi6 bio cestit i kul-
turan covjek i da nije ucinio ni8ta zbog cega bi ga cak i neprijatelji
mogli optuziti. Jedina njegova krivica је bila to 8to је bio Srbin.
Zato su ga ubili тисю i zvjerski, bez optuzbe i bez sudenja.
Sve је ovo о Milutinu Najdanovi6u znao pjesnik Izet Saraj-
li6, ра ipak nijedne rijeCi osude tog zloCina оп nije izrekao, ve6 о
Zrtvi zloCina,o svom prijatelju, govori sa podsmijehom i uvre-
dama. Naziva ga "ugrozeni bosanski Srbin iz Pirota", kaze da se
пе znako gaje onen06i odveo izku6e i zvjerski ubio,podsmijeva
se njegovoj posjeti Hilandaru i njegovoj biblioteci "punoj seoba
Srbalja, Studenica, Soluna, vojvoda Mi8i6a", podme6e ти da
zastupa ideju "velike Srbije", а па kraju kaze da ne zna da 1i је
Milutin zas]uzio da ти posveti svoju роети.
96
 Nije Milutin zаslшiо takvog nazovi prijatelja, а пј uvrede,
Idevete i insinuacije koje Sarajlic naziva роет'От! Nitije Ыо niti
se Milutin Najdanovic mogao osjecati "ugrozeni b'Osanski SrЫп
iz Pirota" jer је Ыо licnost svjesna svog integriteta. А isto tako је
bio svjestan svog nacionalnog identiteta - Hilandara, Studenica i
Soluna. Takav identitet је Sarajlicu stran i nepoznat, оп је tek
pred kraj zivota saznao gdje pripada - tamo gdje је i и сети је
roden. Sarajlic пе zna istoriju, пе zna daje politicki ројат "velika
Srbija" lansirala austrougarska propaganda 1908. и ankesionoj
krizi, а da и srpskoj istoriji i srpskoj politici пета projekta "Veli-
ka Srbija" jer su Srbi mali narod. Sarajlic dovodi и sumnju izvrsi-
осе zlocina, а и Sarajevu su 'Опј poznati - znaju se i naredbodavci i
izvrsioci. Sa svoj'Om роетот i Izet Sarajlic se pridruZuje njima
jer poku8ava da njihovom zlocinu zametne trag. А vrhunac пје­
govog nistavila ј е to 8to se оп пе opra8ta sa priј atelj ет Milutin'Om
Najdanovicem, nego sa Маlот Dubom! Njega pogada to sto vi8e
песе moci da lј etuj е и tom malom raju па morskoj obali, kao gost
u prijateljskoj kuCi, da uziva blagodeti primorja i prijateljstva, а
da ga t'O таl0 kosta. Zato se оп sa zaloscu 'Oprasta od Маlе Dube,
aza prijateljа sam'O 8to пе kaze - dobio је 8to је zasluzio.
Nije potrebno poznavati poeziju i filozofiju, cak nije potre-
Ьпо ni biti pismen, da Ы covjek znao kolika је vrijednost prija-
teljstvo i covjecnost. Те vrijednosti covjek poima, razvija i пје­
guje od djetinjstva do smrti. Ako ih ројта i prihvata песе ih odba-
citi ni и najtezim iskusenjima, cak се i mnogo zrtvovati da ih оси­
уа i odrzi. Teska vremena - ratovi, sukobi, pometnje su ispiti
cvrstine prijateljstva i covjecnosti. Na tim ispitima padaju 'Oni
koji петаји m'Oralne cvrstine i koji te vrijednosti nisuni prihvatili
kao svoje cvrste principe, nisu ih unijeli и svoju dusujer te duse i
петаЈи.

ProCitavsi Sarajlicevu pjesmu "Oprostaj sa Маl0т Dubom"

(u Маlој Dubi, blizu Makarske, NajdanoviCi su imali lijepu vilu
sa prostranim vrtom па obali mora) Ыо sam ogorcen ruznim
rijecima i klevetanjem sa kojim se Sarajlic odrice svoga prija-
telja, zgadila mi se njegova ljigavost i odsustvo bar nekog mini-
тита ljudskog i etickog stava koji Ы se mogao 'Ocekivati od
97
pjesnika koji је tako mnogo пјеСј potrosio pisuci о ljubavi i
prijateljstvu. О tome је оп pisao i za to nagrade dobijao, а nј
ljubav пј prijateljstvo nije cijenio i potvrdivao - sve је to bacio
pod noge i pogazio и svojoj "Кnjizi oprostaja". А neka је to
napisao i objavio, па to ga је sam Bog naveo, da do kraja оtkПје
svojudusevnu bijedu.
Poznajem Izeta Sarajlica od gimnazijskih dana kada је ЫО
skojevac i boljsevik, da Ы se 1948. prekvalifikovao и rusofi1a, а
zatim и srbofi1a. Bratimio se sa srpskim knjizevnicima и Fran-
cuskoj 7 i Ыо dobroprimljen medu пјјта. ТЉ svojih prijatelja se
brzo i lako odrekao, popljuvao ih i oklevetao, иkljucujuCi tu i
Francusku 7 i SANU, сјт је dunuo novi po1iticki vjetar anti-
srpskog pravca. РоZuПо је Izet da se pridruzi ћајсј па Srbe i to
drage volje jer ga niko пјје prinudio па to. Тјте је оп рао па niske
grane politicke propagande i sovinizma ра пјје vrijedan da pisem
о пјети i1i polemisem sa пјјт. Na to те pobuduje samo istina о
Mi1utinu Najdanovicu i uzvisene vrline prijateljstva i covjecnosti
и Сјји odbranu uvijek treba stati.
Sa рипјт pijetetom jos jednom ротјпјет Mi1utina Naj-
danovica. Ubijen је zvjerski i mucki, zavrsio је zivot kao stotine
hiljada Srba, njegovih sunarodnika, koji su kroz istoriju stradali
пе toliko od si1e neprijatelja, koliko od mrZnje svojih sugradana i
susjeda. Njegova smrt је potvrda stradanja njegovog naroda kroz
vijekove, kroz istoriju. Опаје zapisana и опјт knjigama koje је
pokojnik јтао и svojoj biblioteci i koje је Citao. Milutinova
tragicna sudbina potvrduje опо sto te knjige kazиju i па sta иро­
zoravaju. Njegovo stradanje је оротепа zivima, пајрпје njego-
vim najblizim, da јтаји па uти zlu kob koja ih vreba od njihovih
sugradana, susjeda i laZnih prijatelja.
Neka је slava i hvala Milutinu Najdanovicu, а ovaj тој
zapis neka bude izjava saucesca njegovoj porodici.

98
 OPROSTAJ S МALOM DUВOM

Osim и svojoj sobl и blvsoj ulici Fuada Midiica

najVise samvolio da рјЈеm
па nekoj od оnе cetiri terase
и vi/i dr Milutina Najdanovica
u MalojDubi.

А i divnu vilu је sagradio

ugroieni bosanski Srbin iz Pirota,
Је!Hirurgije,
profesor sarajevskog univerziteta,
dobitпik Dvadesetsedmojulske nagrade SR Bosne i
. \
Hercegovme,
zet lsaka Samokovlije,
тој komsija
ijedan od mojih najbliiih prijatelja do ovoga rata.

Щетије posvecena
ijedna od тојЉ prvih pjesama iz Male Dube.
Daje nе biste traiili ро mојјm predratnim knjigama
kojih moida i nemate kod sebe,
sam си vam је citirati:

Noc tamna kao Otelova ljubomora,

s mirisom lavande, borovine, mora.

Takve jedne nоа padne Troja.

Takve jedne nоа doau ро Lorku.

Takve jedne nоа i nesvjesno mislis

koliko ti је јоЈ nоа ljubavi ostalo.

Риnе dvadeset dvije godine-

od Tamarine cetvrte godine do diplome -
99
 ја sam tu porodicno ljetovao .
. Ljepsa Majorka тј uopste nije blla potrebna.

Dvadeset dvije godine!

Ра to је citav iivot Srecka Kosovela!

Jesenjin - i оп је Ыо samo osam godina stariji

od тоје Male Dube.
Ljermontov, Volker, Antun Branko Simic - nј toliko.
Dvadeset dvije,
i to kakve dvadeset dvije godine!

Sve sam tada mogao.

Skoknuti s Miluiinom do Makarske
i па terasi Gradske kafane za svoj gros blrati mis Rivijere.
OtiCi predvece sa Zeljkom Marjanovicem i Cedom Jarosem do
Igrana
i vratiti se u zoru.
Napisati svoju osmu i svoju jedanaestu zblrku.

Sve sam tada mogao.

Sada vec nе znam nј kome i zasto sve ovo pisem.

Znam kome. А znam i zasfo.

Pisem тот Vladimiru-
da i оп zna u kakvomje raju,
da nije bllo Francuske 7 i Srpske akademije nauka i
umjetnosti,
mogao proiivjeti ove svoje prve cetiri godine.

Sad Ы sjedio ispod onog tamarisa па Milutinovoj plaii,

brckao se u vodi,
vikao: ''Deda!''
Takoje,
u njegovim godinama,
sjedila i Tamara.
100
Na svoj nадn оnа је takoae zajedno s Malom Dubom
Oplakala i Milutina.
1 danas se rasplace
kadga vidi
па nekoj od onih bezbrojnih
malodubljanskih fotografija.

Ко gaje u nоа izmeau 6. i 7. avgusta 1992. godine odveo

niko jos nе zna. '
NaSi Ш, .
zato sto је odblo razmjenu s Palama,
njegovi preobuceni u nase?

Naaen је razmrskane glave nedaleko od nasih kuca.

ИЬјсата se oCigledno iurilo.

Bio је sjajan hirurg

j

odlicno је poznavao literaturu,

оЫЈао је pola Evrope,
ali vise od svega zanimala ga је srpska istorija.

za jedan jednodnevni boravak u Hilandaru -

jednom тј је rek~o -
Јао Ы sve svoje Zeneve i Napulje.
Ја bih ти-
tako sam mujedino mogao odgovoriti-
da sam и svojoj blografiji globtrotera
posjedovao taj njegov Hilandar, .
rado ustupio i Hilandar i sve moguce Lurdove i Meke
za samo pola dana и Rejkjaviku!

Njegove police u MalojDubi i и Marcela Snajdera ulici u

Sarajevu blle su риnе seoba Srbalja, Studenica, Soluna,
vojvoda Misica.
Вјо је ialostan
sto nikad nisam poielio
101
da и ruke uzmem nijednu od tih knjiga.

Radije sam iz RikiCine police uzimao Zilahija.

Вјо је (оnajbolji Zilahi - procitan и Maloj Dubl!

Milutinu Ы i samom bllo bolje da је Citao Zilahija i Bromjilda.

вт deda ipakje neuporedivo vainije i bolje

nego и Maloj Dubl,
а zatim, kao predstavnik SDS-a, i и saveznom parlamentu,
zastupati ideju velike Srbije.
Sto se velike Srbije (јсе - eto ти је (ато,
ali strasno је,
а (о је mogao i ocekivati,
sto је, uz njи,
zajedno sa svima nата
ostao i bez Мale Dube.

Danas se navrsavaju dvije godine od njegove smrti.

Ne znam da li је (о zasluiio,
ali ја ти ipak,
mrtvom,
posvecujem о-уи роети.

Izet Sarajli6
7. avgusta 1994.

102
 5. PRODUBLJENE PODJELE

Rat и Bosni i Hercegovini 1992-1995 iznio је па vidjelo du-

boke podjele koje vijekovima postoje izmedu vjerskih i nacio-
naInih zajednica и BiH. U miru te podjele su vidljive i prisutne,
obuzdane su i pritajene и mrznji kojaje potisnuta sa povrsine. U
ratu i nemimim, smutnim vremenima nastaje erupcija mrznje
koja vidno pokazuje podjele ро svim linijama koje Ы, trebalo da
povezujU i homogenizujuј edan populacioni korpus izmijesan па
istom geografskom prostoru. Те linije su: etnicka, jezicka, tradi-
cijska - istorijska, civilizacijska, kulturoloska, vjerska, nacional-
па, politicka. Na svim tim linijama, moze se reCi ји svim tim
oblastima postoje podjele koje se mogu lako identifikovati i оnе
koje nisu tako uoCljive Ikao naprimjer - mrZnja, fanatizam,
spremпostnanasilje i zlocinl.
Tokom istorije gospodari BiH su se mijenjali - Rimljani,
Vizantinci, Madari, Turci, Austrougari, Nijemci, Itcilijani sve do
dejtonske BiH koja је protektorat medunarodne zajednice. Svi
gospodari su nastojali da postojece podjele и stanovnistvu BiH
dne pod kontrolom i da ih koriste ze svoje interese - proteziraju6i
i1i pritiskuju6i neku etnicku, odnosno vjersku zajednicu. Ovdje
se песето baviti tim istorijskim tokovima, osvmucemo se samo
па neposredni period prije rata и BiH 1992-1995, relevantne
cinjenice iz rata i оnе neposredno pos1ije rata. Bez pretenzija па
obimnije analize, to си dati и oshovnim linijama.
NajvaZnija i najdublja podjela и BiH је etnicko-nacionalna
kojaje nastala iz vjerske podjele. Vjerska podjelaje bila osnov za
nacionalnu podjelu. Kod Srba i Hrvata to nacionalno osvjes6i-
уanје је nastalo i bilo уес formirano tokom devetnaestog vijeka.
Kod muslimana taj proces se javio sa zakasnjenjem od skoro
jednogvijeka.
Konstituisanje muslimanske nacUe
Muslimarii и BiH, kao pripadnici islama i turski drzavljani
smatrali su sebe Turcima, identifikovali se sa nјјmа. Kada је
turska vlast и BiH nestala /okupacijom 1878/ oni su izgubi1i svoj
103
identitet. Nisu htjeli da se priklonef'ni jednoj od vec fonniranih
nacionalnih zajednica - Srbima il~J;il-vаtimа - jer su te zajednice
Ыlе hri5canske: опј, fапаtizоvап~щиslimапi, odbacivali su i
pomisao da prihvate bil0 sta hriscansko. Nisu prihvatali пј Опо
5to је Ыl0 nadnacionalno - Jugoslovenstvo и Кraljevini Jugosla-
viji, odnosno и Titovoj Jugoslaviji,jerni jugoslovenstvo пјје Ыlо
islamsko. U Кraljevini Jugoslaviji nisu prihvatali zvanicnu dok-
trinu о tri рlеmепа ISrbi, Hrvati, Slovencil jednog naroda ј er sebe
tu nisu vidi1i. Politickи parolu bratstva-jedinstva и Titovoj Jugo-
slaviji prihvatali su prividno i privremeno. Ispod te parole i u to
vrijeme, zivo su radili па nacionalnoj identifikaciji muslimana.
Тај rad је Ыо bez buke, bez vidnih spoljnih manifestacija, tih i
ilegalan. Komunisticka vlast и kojoj su muslimani tokom vre-
тепа stekli jake pozicije, prihvatila је zahtjev muslimana da se
identifikиju kao пасјја, а пе kao vjera. То је potvrdeno и popisu
stanovni5tva 1971. godine, kada је vjerska odrednica musliman
dobila znacenje i и okviru nacionalne pripadnosti - Musliman.
Slijedile su i fonnalne promjene,- politicko priznanje musliman-
ske nacije, пјепа ravnopravnost - konstitutivnost sa osta1im naci-
јаmа и ВјН i Jugoslaviji, odgovarajuce рromјепе u ustavu, grbu
Jugoslavije Isesta baklja/, podjela vlasti i funkcija ро пасјр­
паlпот kljucu, pisanje velikim s]ovom Muslimani i drugo. Izo-
stal0 је samo опо sto su druge пасјје и Jugoslaviji јтаlе - naziv
svoje republike-drzave ро пасјопа]пот јтепи. Ро tom principu
Bosna i Rercegovina bi bila Muslimanija ili Muslinanska - 5tO
znaCi drzava Muslimana. То пјје ostvareno tada, аН је kasnije па
tom рlапи ipak nesto исјпјепо ВјН је исlапјепа u organizaciju
islamskih drzava, о сети се jos biti rijeci.
Nacionalnu identifikaciju Muslimana Isada sa velikim м/ u
komunistickom rezimu niko пјје osporio niti јој se suprotstavio.
Опа је dobila potvrdu u novom ustavu SFRJ od 1974., ро kome је
muslimanska пасјја priznata i okvalifikovana kao konstitutivna.
Тај Ustav је Iposlije prethodnih/ jos јасе trasirao put stvaranja
nezavisnih nacionalnih drzava, otvorio је sirom vrata svim пасј­
onalnim separatizmima i iredentama. Svaki nacionalizam, bilo
da su ga vodili komunisti, demokrati јlј klerikalci, tu sansu је
104
rnaksimalno koristio i za перипе dvije decenije uspostavio svoje
acionalne drzave. U BiН separatisticki pokret је voden para-
feln o od Mu~limana-ko~uni.sta i ~d.islamis~a cvrsto.povez~nih
sa svojom vJerskom zаЈеdшсоm 1 ls1amsklm centnma u шо-
stranstvu .
Stvaranje nacionalnih drzava
Evropske drzave su se konstituisale па nacionalnoj osnovi,
neke u srednjem vijeku, а neke tek u ХЈХ / Njemacka, Italija,
Grcka, Srbija, Ста 'Gora, Bugarska, Rumunija/. Jos kasnije,
pocetkom хх vijeka, konstituisali su svoje nacionalne drzave
Cesi, Slovaci i Albanci primjenom principa samoopiedjeljenja
naroda iz doktrine /14 tacaka/ predsjednika USA Vilsona. Neki
od tih naroda su se udruzili u zajednicku drzavu /Cesi i Slovaci,
Srbi, Нrvati i Slovencil, а neki su ostali u okviru velikih drzava
!Ukrajinci, Moldavci/. Tek krajem хх vijeka proces stvaranja
nacionalnih drzava u Evropi је zavrsen. Raspadom komuni-
stickih rezima u Sovjetskom savezu, Jugoslaviji ј ' Cehoslo-
vackoj, stvorene su поуе пасјопаlпе drzave: Ukrajina, Вјеl0-
rusija, Moldavija, Ceska, Slovacka, Slovenija, Hrvatska, Bosna i
Hercegovina, Makedonija, Srbija i Ста Gora. Sve te поуе drza-
ve nose nazive svojih nacija izuzev Bosne i Hercegovine koja по­
si svoj geografski naziv.
Specificnost BiH kao nacionalne drzave је u torne sto u пјој
пета dominantne nacije koja Ы svojim nacionalnim imenom
nazvala i drzavu. Muslimani sebe smatraju dominantnom naci-
jomjer:su najbrojniji. Та Ьтојсапа prednost nije izrazita - ро ро­
pisu stanovnistva iz 1991. u BiH је Ыlо nesto vise od.l.600.000
Muslimana, nesto vise od 1.400.000 Srba i nesto vise od 700.000
Нrvata. Muslimani пе сјпе ni prostu роl0ујпи stanovnistva, tek
oko dvije petine, Srbi priblizno toliko, а Нrvati jednu petinu.
Polazeci od brojnosti pripadnika pojedinih nacija u BiH, пе moze
biti ni govora о politickoj ili bilo kakvoj dominacij i ј edne nacij е.
Muslimani ipak пе odustaju od иУјerenjа da је Bosna i Нетсе­
govina пјЉоуа, kako oni kafu "babovina" i da oni пјоm treba da
vladaju. Poslije priznavanja muslimanske nacije 1971., sljedeca
105
prilika za afinnaciju te nacije su Ыli izbori 1990. kada su u koa1i-
ciji pobijedile nacionalne demokratske stranke, рофипо poraziv_
si dotadasnji komunisticki rezim. Koalicija pobjednika - nacio-
паlпЉ stranaka nije dugo trajala. Теznја za sopstvenom nacional_
пот drzavom bilaje toliko jaka, da su muslimani vec pocetkoIIl
1991. proveli referendum о odvajanju BiH od Jugoslavije. Svi
Muslimani su glasali za odvajanje od Jugoslavije, а i svi Нrvab
jer је Hrvatskajos ranije istupila iz Jugoslavije i Ыlа u sukobu sa
пјоm. Srbi su bojkotovali referendumjer su oni bili kategoricno
protiv istupanja BiH iz Jugoslavije. GlasajuCi zajednicki protiv
Jugoslavije, Muslimani i Нrvati su dobili 64,2% glasova. Srbi su
uskoro organizovali plebiscit па kome su опј izrazili svoj stav
protiv istupanja iz Jugoslavije. Strane zemlje, опе koje tradicio-
nalno podrzavaju Нrvate i Muslimane, priznale su referendum
kao legalan politicki akt, а time i nastajапје nove drzave - Bosne i
Hercegovine. U vrl0 kratkom roku sve zapadne i islamske zemlje
priznale su BiH, а nakon toga su i UN priznale i primile u clan-
stvo novu drzavu. Тјте је proces raspadanja Jugoslavije
nastavljen i legalizovan.
Odvajanjem BiH od Jugoslavije nije stvorena пасјопаlпа
drzava, drzava jedne nacije koja nosi i nacionalno ime. Tende-
ncija nacionalnog osamostaljivanja nije time ni zadovoljena niti
је oslabila. U BiH је опа i dalje bila vrlo jaka. Kada је BiН
priznata kao drzava 11991/ i Srbi i Hrvati u BiH su pofurili da
stvore svoj е nacionalne drzave - u okviru BiH. Srbi su vec u јапи­
aru 1992. proglasili stvaranje republike Srpske, а uskoro i Нrvati
stvaranje svoje republike Herceg-Bosne. Тiniе је tendencija
nacionalnog osamostaljivanja do kraja izraZena i realizovana". U
novonastaloj i priznatoj drzavi BIH de fakto su postojale tri
nacionalne drzave - muslimanska, srpska i hrvatska. N acionalne
podjele su dosle do kraja, а koliko su bile duboke potvrduje i
krvavi medusobni rat izmedu sve tri nacije, koji је trajao tri i ро
godine, а zavrsen је vojnom intervencijom stranih sila - NATO
pakta. Rat је prekinut а podjele su ostale kao nepremostive
provalije.

106
 Bosna bez Bosanaca

Priznavanj е muslimanske nacij е 1971. godine protek1o ј е bez

otpota jer је odranije, de fakto, postojala vjerska а zatim i па­
cionalna podvojenost. Ranije su postojali doma6i Тшсј i hris-
cani-krscani, а sadasu, u nacionalnoj podjeli Ыli Muslimani, Srbi
i Нrvati. Kako је vec receho, u toku rata u ВјН, Srbi su,formirali
republiku Srpsku, а Hrvati republiku Herceg-Bosnu. Muslimani
sU svoj dio BiH, teritoriju koju su drzali pod kontrolom, mogli
nazvati Muslimanija ili Muslimanska - prema svom nacionalnom
imenu, sto Ы jezicki bilo 10gicno. Ali u postojecem politickom
okrиzenju i medunarodnoj konstelaciji to пе Ы Ыl0 oportuno.
Oni, iz istih razloga, nisu ni svoju politicku stranku nazvali "ти­
slimanska" - izbjegli su tu nacionalnu oznaku i nazvalije Stranka
demokratske akcije. Bilo imje jasno da uzimanje ranije vjerske
oznake muslimani, za пасјопаll1и - Muslimani, nije politicki ро­
godno. Zato su tokom rata promovisali novo nacionalno ime -
Bosnjaci, pozivajuCi se па tradiciju ро kojoj su se prije primanja
islama zvali Bosnjani, а zatim pod turskom i austrijskom vlascu -
Bosnjaci. Tako su Muslimani u Bosni dobi1ijosjednu identifika-
cionu oznaku - Bosnjaci. Та promjena је shvacena 10gicki: sve sto
је dotad Ыl0 muslimansko, sada је bosnjacko. Ројаm Bosnjak i
ројат Musliman se izjednacuju - to su sinonimi. Dotada8nji Ми­
slimani, sadasnji Bosnjaci su ovu 10giku odmah i u сјеlјпј рл­
hvatili. Ко se nacionalno dek1ari8e kao Bosnjak, ро vjeri је sigur-
по musliman.
Ovu logiku su shvati1i i prema пјој se postavi1i Srbi i Hrvati u
Bosni. Nezamislivo је da se ijedan Srbin ili Hrvat deklarise kao
Bosnjakjer nijedan пј drugi пјје - musliman ро vjeri. Mozda se
nasao poneki ateista, bivsi komunista koj i ро vjeri пјј е musliman,
а dek1arise se kao Bosnjak, ali takvi su sasvim rijetki i od svojih
nacija su oznaceni kao otpadnici, kao da su presli па islam.
Као 8tO је Ыl0 10gicno da - promjenom imena nacije - sve 8tO
је muslimansko postaje bosnjacko, tako је bilo 10gicno da Srbi i
Нrvati u svojoj identifJ.k:aciji odbace sve sto је bosnjacko i bosan-
sko. Srbi su rigorozno odbacili sve nazive sa јmепоm "Bosna" i
107
pridjevom "bosanski". Pogranicna mjesta dui Save koja su imala
pridjev "bosanski" - Novi, Kostajnica, Dubica, Gradiska, Kobas,
Samac izgubila su taj dio naziva, kao i ona и unutrasnjosti - Gra-
hovo, Petrovac, Petrovo selo. Uz to, Srbi su odbacili i stare turske
nazive mjesta: Skeder Vakuf, Kulen Vakuf, Donji Vakuf, РОСа i
jos neka. Ni Нrvati nisu zaostali za njima - oni su Gomji Vakuf
nazvali Uskoplje, Duvno - Tomislavgrad, а Ыlо је inicijativa da
se Citluk i jos neka mjesta preimenuju. U mrznji prema svemu sto
su Turci donijeli i sto је od Turaka ostalo i Srbi i Hrvati Ы najra-
dije unisti1i svaki njihov trag. Ime Bosna nije tursko, nisu ga
Turci donijeli. Oni su donijeli islam iz koga је и Bosni nastala
nova nacija - Muslimani, zatim Bosnjaci koji svoje ishodiste vide
u svemu sto је tursko i smatraju svojim sve sto је nekad и Bosni
Ыl0 tursko i sto је od Turaka ostalo.
Nove podjele su donijele јасе, ostrije razgranicenje svih
nacionalnih identifikacija - пета vise govora о bratstvu-
jedinstvu, о jednom narodu sa tri vjere, о zajednickoj istoriji,
jeziku, kulturi. Svaka nacija јта svoje i svaka nastoji da se njeno
jasno razlikuje od onog drugog - onog sto nije njeno. Stare, dubo-
ke mrZnje, vjerska netrpeljivost, fanatizam i svi oblici ekstremi-
zma su u punom zamahu, bilo da su vidljivi ili pritajeni. Stran-
сјта se serviraju price о multieticnosti, nultikulturi, tradiciji
tolerancije i suzivota i druge lakirovke. То su kulise iza kojih stoji
podijeljena Bosna - Bosna u kojoj пета Bosanaca, postoje samo
Bosnjaci-muslimani, Srbi-pravoslavni i Hrvati-katolici. Kulise
kojima treba prikriti i toboze prevazici te podjele su i nova po1i-
ticka rjesenja - dejtonska Bosna, nova bosanska zastava, novi
grb, nova himna Љеz tekstaJ. То је уес videno, pokucao је Benja-
minKalaj. Svejepalou vodu.

Jezik - matemji, domaci, nas

Znalci jezika - filolozi, lingvisti, knjizevnici argumentovano

zastupaju stanoviste da u Bosni i Hercegovini svi govore jednim
jezikom, koji пета dijalekata, nego samo nijanse 10kalnog govo-
ra i manju ili уе6и upotrebu odomacenih stranih rijeci kod роје-
108
dinih grupa lturcizmi kod Muslimana, germaniznii i latinizmi
ko d Hrvata, i jedno i drugo kod Srba/. U kraljevini Jugoslaviji, а
zatirn u Тitovoj Jugoslaviji bio је usvojen i svuda primjenjivan
naziv jezika - srpskohrvatski iIi hrvatskosrpski. Srbi i Hrvati su
prihvat~li оуај nazi~ u si~temu ob~azovanja,. u administra?iji,
vojsci 1 svuda u sluzbenoJ upotrebl. Fakultatlvno, u nesluzbe-
пот, narodnom govoru svako је svoj jezik zvao ро svojoj naciji -
FIrvati hrvatski, Srbi srpski. Muslimani su prihvatali sluzbeni
srpsko-hrvatski ili hrvatskosrpski. Fakultativno u narodnom
govoru, nisu ga tako zvali, nisu intimno prihvatali nista sto је
srpsko ili hrvatsko jer је t<;> krs6ansko, kaursko, nе pripada isla-
ти. U nesluzbenom govoru oni su govorili "nas" jezik, svjesno
izbjegavaju6i sluzbeni naziv hrvatskosrpski i1i srpskohrvatski.
Cak ako su govorili о jeziku kojim govore njihovi sugradani Srbi
i1i Нrvati, oni su ga nazivali "nas" jezik.
U to vrijeme - Titove Jugoslavije, od strane Muslimana nije
bilo inicijative da se jezik kojim oni govore zove - bosanski. АН
postojao је prikriveni otpor srpskohrvatskom, posebno onim
elementima u tomjezikukoji su bili izrazito srpski. Muslimanski
intelektualci su radije prihvatali takozvanu zapadnu varijantu
srpskohrvatskog sa vise hrvatskih elemenata nego istocnu vari-
jantи sa vise srpskih elemenata. Intimno, oni nisu smatrali svo-
јот ni jednu ni drugu, а forsirali su govor u kome ima mnostvo
turcizama, arabizama, iranizama - rijeci koje је donijela dugo-
godisnja turska vladavina. 1 па druge naCine su izbjegavali naziv
jezika - srpskohrvatski. Novoosnovani institut za jezik se tako i
zvao - bez oznake za kojijezik. Podrazumijevalo se оnо - za "nas"
jezik, za maternji ili doma6i jezik, jezik domorodaca. Kada је
osnovan islamski vjerski fakultet, vlast ти је nametnula naziv
"Islamski teoloski fakultet", ubacuju6i rijec "teoloski". Ista ta
vlast tolerisala је naziv "medresa" za srednju vjersku skolu, а
tolerisala је da se natoj skoli i па fakultetu jezik naziva "bosan-
ski" umjesto srpskohrvatski ili hrvatskosrpski. Те vjerske skole
su bile inkubatori fanatizovanih islarnista koji su siroko zako-
racili па politicku scenu i trasirali politicku orijentaciju Musli-
manakao izrazito islamisticku.
109
 Nove komplikacije sa nazivomjezika nastale su kad su Mu-
slimani; potom Bosnjaci zvanicno nazvali svoj jezik - bosanski.
То је uCinjeno donosenjem deklaracije о bosanskomjeziku kOju
su prihvatili i potpisali svi znacajniji bosnjacki intelektualci bez
obzira па njihovu politicku orijentaciju. 1 ostali Bosnjaci su ЬјН
saglasni sa tom deklaracijom i nazivom "bosanski jezik" kao
njihov nacionalni jezik. Nije bilo glasova koji Ы to dovodili u
pitanje. Srbi i Hrvati su to primili indiferentno, smatraju6i da
Muslimani odnosno Bosnjaci mogu nazvati svoj jezik kako Ь06е.
Oni su samo primjetili da Ы primjerenije bilo da Bosnjaci svoj
jezik zovu bosnjacki, а ne bosanski. Reakcija Bosnjaka bila је
energicna - njihov jezik је bosanski а ne bosnjacki. Sa srpske ј
hrvatske strane polemika о tome nije vodena, ostalo је па t0111e
neka уаm bude. Аli kada su Bosnjacijasno ispoljili pretenziju da
је bosanskijezik - jezik sve tri nacije u Bosni, Srbi i Нrvati, svaki
za sebe, Ыli su kategoricni: Srbi govore srpski, Hrvati hrvatski.
Ni jedni ni drugi nece prihvatiti nikakav bosanski ili eventualno
bosnј acki ј ezik.
Politicki izazvane i u praksi primjenjene jezicke podjele nisu
mogle ostati be~ posljedica. U obrazovnom sistemu to pitanje је
stvorilo nepremostive podjele. Ni jedna nacija nece da prihvati ni
nastavni program ni jezik one druge ili trece. Skole su odijeljene,
cak i onda kad su pod istim krovom. Nastojanja strane uprave da
to prinudno rijesi, nisu dala rezultate. U Sarajevu, gdje је bosnja-
cko stanovnistvo dostiglo cak 90% јmа jedan katolicki skolski
centar sa osnovnim i srednjim obrazovanjem. Srbi u Sarajevu
nemaju nikakve svoje skole jer tu nemaju mladih generacija i
djece. Svanjihova djeca i omladina skoluje seu Srpskoj, Srbiji iIi
u drugim zemlj аmа.
Jezicke podjele i promjene ne zahvataju samo obrazovni
sistem i administraciju, one se sire i van tih domena. Na nekim
medijima spikeri i voditelji pozdravljaju gledaoce i slusaoce sa
"selam alejkum" i "alejkum selam", а tako је i u ustanovama,
preduzeCima - cak i van bilo kakve sluzbene komunikacije. Ako
pozdravite sa "dobar dan" odmah ste stavili do znanja da niste
Bosnjak i musliman. Nece уаm uzvratiti sa "dobar dan" уес се
110
{сСј "kako ste". А umjesto "izvolite" reci се уат "bujrum". Izme-
du sebe Bosnjaci se pozdravljaju iskljucivo starim musliman-
s}ciIn pozdravima - "mer~a?a", ."selam alejkum", "~~ah.imanet:'.
Od pozdrava ра do skuрstшsklh debata - bosanskl Jezlk osvaJa
поуе pozicije, naravno, samo u govoru Bosnjaka.
Stvarne jezicke barijere u Bosni пе postoje. Svi se potpuno
dobrorazumijukad svako govori "svojim" jezikom,jer bosnjacki
jezikje mjesavina srpskog i hrvatskog, sa i1i bez umetnutog "Ь" u
neke rijeCi. А postoji tendencija da se takva varijanta pod
nazivom bosanski jezik nametne Srbima i Нrvatima. Та
tendencija stvara i produbljuje postojece podjele i cini ih
nepremostivim.
Da li је Bosna i Hercegovina islamska drzava?
Za vrijeme rata 1992-95, Bosnu i Hercegovinu, novonastalu
dr2;avu, pred inostranstvom su predstavljali samo Muslimani-
Bosnjaci. UN i strane zemlje su priznavale samo vladu u Sara-
jevu, а republiku Srpsku i republiku Herceg-Bosnu Љrvatskul
nisu priznavale. U to vrijeme Muslimani-Bosnjaci su imali
odrijesene ruke - da bez Srba i Hrvata vode spoljnu politiku
Bosne i Hercegovine, а da u unutrasnjoj politici, па teritoriji koju
su oni kontrolisali provode program ubrzane islamizacij е Bosne i
Hercegovine.
KoristeCi takvu роуоlјпи poziciju u medunarodnoj konste-
laciji, vode bosanskih Muslimana - Аliја Izetbegovic, predsje-
dnik drzave, Haris Silajdzic, predsjednik vlade, Irfan Ajanovic,
ministar spoljnih poslova, uspostavili su cvrste veze sa svjetskim
islamskim centrima u Teheranu i Rijadu. опј su ВјН исlапili u
Organizaciju islamskih drzava kao redovnog clana. Za taj akt i
druge dokaze svoje islamisticke organizacije dobi1i su visoka
odlikovanja i priznanja od kralja Saudijske Arabije i vjerskih i
drZavnih voda Irana. 1 u drugim islamskim drzavama Ьili su
primljeni rasirenih ruku - oni su u hriscanskoj Evropi uspostavi1i
prvu islamsku drzavu.
Unutrasnja politika поуе islamske drzave је potvrdivala пјеп
karakter i orijentaciju. U Bosnu su nagrnuli islamisti svih Ьоја i
111
sa svih strana: - mudzahedini, ratnici dZihada, vahabije, mus1i.
manska braca1 pripadnici raznih sekti vjerskih fanatika i pripa.
dnici ilegalnih teroristickih, organizacija tipa Al Kaida, Hamas
Hezbolah. Pridos1icama је Ыlо lako dobiti drzavljanstvo ВiE'
smjestaj u napustenim srpskim kucama i stanovima, sluzbu ~
Armiji ВјН, sluzbu u raznim organizacijama. U Bosni је bilo
mnostvo organizacija iz islamskih zemalja, а i sa Zapada, koje su
pod firmom humanitarne djelatnosti obavljale svoje propagand.
nе, spijunske i teroristicke programe. Formirani su i djelova1i
centri za obuku terorista 1P0gorelica/, naselja mudZahedina
1В0бnја/ i drugi oblici programa islamizacije ВјН. То је Ыlо
vidljivo, аН javnost о tome nјје obavjestavana, а za strance је
lansirana verzija da su dosljaci iz islamskih zemalja dobrovoljci
uArmiji ВјН koji zele da pomognu odbrani BiH od agres<;>ra.
Odluka о иСЈanјеnји ВјН u organizaciju islamskih drzava,
donesena u ratnim prilikama, Ыlа је jednostrani akt mus1iman.
skog vodstva. Na takvu odluku nisu јmаli ni najmanjeg uticaja ni
Srbi ni Hrvati, koj i па to nikako nе Ы pristali. Ali nј Srbi ni Нrvati
u posleratnoj dejtonskoj ВјН nisu postavili pitanje revizije te
odluke, а i drugih odluka koje su па takav nабn i u to vrijeme
donesene. Tesko је pretpostaviti da је Hrvatima i Srbima u BiН
svejedno da 1i zive u islamskoj drzavi i1i nе. Oni nezvanicno i
ironicno kafu da se vratilo vrijeme ·turske vlasti, da је islami-
zacija u zamahu, па sve strane se grade nove dzamije, da ihjaki
zvucnici sa dZamijapet puta dnevno podsjecaju i opominju da
zive u islamskoj drzavi.
Da lije BiH islamska drzava pitanje ostaje otvoreno - bar za
Hrvate i Srbe u ВЈН. Za Bosnjake-Muslimane to pitanje је rije-
seno - ВјН pripada islamu, koji је tu zemlju "па sablju" dobio jos
u XV vijeku. Mehmed Fatih nije Ыо osvajac-.agresor koji је
pogubio bosanskog kralja Stjepana Tomasevica i Bosnu pretvo-
rio u obicni turski sandzak bez ikakve autonomije. Оп је veliki
sultan koji је па sablji donio islam u Bosnu, оп је i ЬаЬо i dedo
svimBosnjacima.

112
 Unitaristicki koncept Bosne i Hercegovine
Dejtonska BiH se sastoji iz dva entiteta - Republike Srpske i
federacije BiH. F~~era~ija је zajednica ~o~njak~~~~sli~ana ~
}lrVata stvorena pnJe DeJtona. Та federacIJaJe POlltIckl, pnnudll1
brak nastao iz straha od Srba. Tim strahom ј е Ыо ј ako opterecen
franjo Tudman kojije Hrvate u BiH prinudio da se odreknu svoje
Republike Herceg-Bosne i stupe u Federaciju sa Bosnjacima. U
toj federaciji oni su slabiji partner, uvijek izlozen pritiscima jaceg
parmera. Zat? se .Hrvati ~ikad пе6е odre6i svoje Herceg-Bosne
koja de fakto 1 dalJe postoJ1.
Republika Srpska ima dva nivoa vlasti - republicki i opstin-
ski, а federacija tri nivoa - federacijski, kantonalni i opstinski. U
svome dijelu u Herceg-Bosni, Hrvati kantone zovu Щрапiјаmа.
Sve u svemu, dejtonska ВјН ima cetiri nivoa vlasti: drzavni, enti-
tetski, kantonalni i opstinski. То је veoma razgranal0 administra-
tivni aparat, umnozilo ga i silno opteretilo ionako slabu privredu
BiН.
Dejtonskim rjesenjem nije zadovoljna nijedna strana. Нrvati
su izgubili svoju samostalnu Љаr autonomnul republiku Herceg-
Bosnu, Srbi su izgubili oko petinu teritorije koju su drzali do
Dejtona. Bosnjaci su izgubili neogranicenu vlast u svome dijelu
BiН, kakvu su imali tokom rata. Svi zajedno moraju da trpe vojno
prisustvo stranaca, tacnije receno okupaciju, i civilnu upravu
stranaca stvami protektorat. U toj situaciji svaka strana, svaka
nacionalna politika ima ideje za rjesenje - za BiH bez dejtonskog
sporazuma.
Bosnjaci-Muslimani su opredjeljeni za unitaristicki koncept
BiH u kojoj пе Ы bilo nikakvih autonomija. BiH Ы bila nacio-
nalna drzava Bosnjaka, а Hrvati i Srbi Ы bili nacionalne manjine
sa onoliko prava koliko Ы im se moralo dati ро medunarodnim
standardima. Те manjine пе Ы mogle da nose i upotrebljavaju
svoje nacionalno ime, zastavu, grb i шmnи, nego Ы to mogli biti
Bosnjaci-pravoslavni /Srbi/ i Bosnjaci-katolici IНrvati/. BiH је
vec sada islamska drzava, program dalje islamizacije Ы Ыо
prioritetan, а brojcana dominacija muslimanskog stanovnistva
sve uvjerljivija.
113
 Hrvati јmаји jasan koncept - oziviti hrvatsku republiku
Herceg-Bosnu i ojacati autonomiju hrvatskih enklava u srednjoj
Bosni i Posavini. U istorijskoj perspektivi hrvatski krajevi u BilI
treba da budu prikljuceni matici - Republici Hrvatskoj. Ijos nesto
- Hrvati јmаји u vidu "granicu па Drini" sto znaCi da сјјеlи BilI
imaju u svom posjedu. Tako је bilo 1941-45 u vrijeme NDH ра Ы
tako mogl0 biti i u nekoj buducnosti povoljnijoj za Hrvate.
Srbi su trenutno u poziciji da brane dејt<;шski sporazum i ра­
zivaju se па njega jer su izlozeni vrlo jakim pritiscima SFOR-a,
stranih civilnih upravljaca, а i B08njaka. Oni su protiv ikakve
zajednice sa B08njacima-Muslimanima, ali to ро Dejtonu ne
mogu izbjeCi. Zato su za 8tO vecu samostalnost nacionalnih jedi-
nica, toliku da Ы to stvarno bile drzave. Srbi пеmаји nista protiv
ozivljavanja hrvatske republike Herceg-Bosne jer Ы time bila
ostvarena ravnopravnost sve tri пасјје - svaka Ы јmаlа svoju
drzavu. Те drzave Ы Ыlе labavo vezane - ono1iko koliko moraju
zbog medunarodnih pritisaka. U povoljnim istorijskim uslovima
i Srbi Ы ибiпili isto 5to i Hrvati - ujedinili Ы se sa svojom
maticom.
Zasad, strani upravljaCi su naklonjeni unitarizaciji ВјН, ali u
granicama dejtonskog sporazuma. Njihovi pritisci su eflkasni -
iza civilne uprave stoji SFOR - oruzana sila koja se пе lЉј da i
brutalno primjeni silu. Srbe, optuzene od ha8kog tribunala,
hapsi1i su i1i prilikom hapsenja иЫјаН krajnje brutalno, а i оnе
koji nisu opmzeni Isvestenik Starovlah i njegov sin, па Palamal.
Мапје su uocljivi pritisci stranaca па B05njake-Muslimane zbog
dZihadista-tеrоristа. Pritisci па Hrvate su vidljivi - njima пе daju
da vrate u zivot svoju Herceg-Bosnu, Сјmе idu naruku опјmа koji
teze unitarizaciji ВјН.
Na pocetku хх! vijeka ВјН је vise izdijeljena nego ikad
ranije. Nisu to samo podjele koje su postavili stranci dejtonskim
sporazumom. То su sve опе stare podjele - vjerske, паСЈопаlnе,
kultume, civilizacijske, koje su postojale, а koje su produbljene
ratom 1992-95. Produbljene toliko da postaju neprenlOstive
provalije. Samo sila i prinuda moze da drzi BiH pod kontrolom
da u пјој opetneuzavri bezakonje, nasilje ј rat.
114
 6. STATUS BOSNE
Ја nisam istoricar da pisem паиспи raspravu о statusu Bosne
kJ'oz istoriju, песи pisati пј esej sa pretenz~om da ovu temu bar
фјеl0 т obradim. Qvo је тој subjektivni osvrt па istoriju i па
vrijeme koje ја poznajem. Za тојјЬ sedamdeset godina zivota u
Bosni su bila dva gradanska rata i pet promj епа statusa Bosne. То
је vrlo dinamicno zbivanje па malom prostoru, u kratkom
vremenu, sa drasticnim promjenama i obrtima.
Na kraju dvadesetog vijeka, Bosna је, rascijepana i izdi-
jeljena, postala ~edun~rodno p.rizna~a ~~ava sto n~kada ranije
niје Ыlа! А okupIrana Је od tudlh vOJski, lта guvemera stranca
koji је najvisa vlast u drzavi i citavu administraciju stranih
ustanova i organizacija. Na prvi pogled to bi bio paradoks, аlј nije
_pogledajmo istoriju i vidicemo daje Bosna uvijekbila dio neke
уеlше i1i vece drzave, zavisna ili vazalna oblast i samo periferna
provincija - krajina neke carevine. Status Bosne је uvijek sadrza-
уао podredenost nekoj stranoj sili i nekom politickom centru
јтan Bosne. Tako је i danas kad је Bosna medunarodno priznata
drZava.
U antickim drzavama, Rimu i Vizantiji, Bosna nije postojala
kao izdvojen prostor ili kao bilo kakva zasebna jedinica. Ona је
bila samo dio Ilirika ili Dalmacije. Kad su па evropsku scenu, u
Panonskoj niziji stupili Madari u Х vijeku, oni postaju si1a koja
dominira prostorom izmedu Panonske nizije i Jadranskog mora.
Od pocetka ХIII vijeka i Hrvatska i Bosna su fakticki i formalno
potCinjene Madarima, pripadaju kruni Svetog Stefana~ 1 hrvatski
i bosanski Ьan su samo vazali madarskog kralja. Najv~Ci bosan-
ski vladar Tvrtko Kotromanic, u drugoj polovini XIV vijeka biva
zbacen sa banske vlasti, odlazi svom sizerenu madarskom kralju
Ladislavu i kraU ти svojom vojskom pomaze da vrciti cast i vlast
bosanskog bana. Tvrtko koristi raspad srpske drzave Nemanjica,
osvaja dio zapadne Srbije i samozvano se proglasava za kralja
Bosne i Srbije 1377. godine. Оп nije mogao postati kralj па tada
legalan naCin - dobijanjem kraljevskog vijenca od раре. Рара nije
mogao taj vijenac dati vazalu jednog katolickog kraUa, u ovom

115
slucaju vazalu Madarskog kralja Ladislava. Као sto se Tvrtko
samozvano proglasio za kralja, tako је postupio kasnije 11448/
Stjepan VukCic Kosaca, kada se odvojio od bosanskog kralja i
proglasio za "hercega od Svetog Save" jer је u posjedu drzao
manastir Milesevo - zaduzbinu Svetog Save.
Posljednji bosanski kralj Stjepan Tomasevic dobio је kra.
ljevski vijenac od раре, ali neredovnim putem, mimo svog size.
rena madarskog kralja, koji је i daIje ostao gospodar Bosne
odnosno vIadar svih zemalja koje su pripadale kruni Svetog Ste~
fana, madarskoj kruni.
Turski sultan Mehmed Fatih uCinio је kraj nastojanju
bosanskih banova da postanu kraljevi, а Bosna da postane neza.
visna drzava. Sultan Mehmed Fatih pokorio је Bosnu 1463.
godine, pogubio kralja: Stjepana, а Bosni dao status sandZaka.
Bosna nije zadrzala nikakav vid autonomije ili vazalnog odnosa,
sto su inace Turci praktikovali. Оnа је postala sastavni dio turske
carevine, nјеnа obicna provincija. Ovakav status Bosne u oto.
manskoj carevini ostao је neizmijenjen, iako su granice sandZaka
i pasaluka mijenjane. Кrajeт ХУЈ vijeka stvoren је bosanski
pasaluk koji је do kraja ХVП vijeka obuhvatao osam sandZaka.
oblasti odjuzne Slavonije do Jadrana i od Sapca do Like. Poslije
turskih poraza u Evropi u ХVП i XVIII vijeku, Turska је poti-
snuta iz Panonske nizije, а Bosna ostaje najisturenija perifema
provincija па zapadu otomanske imperije. Bosna је krajina,
organizovana vojnicki i direktno potCinjena centralnoj vlasti.
Opadanje turske carevine, unutrasnja previranja u nјој,
pokusaji reformi, slabe centralnu vlast, red i sigurnost. U Bosni
su cesti nemiri, odmetanja od centralne vlasti Љunа Husein kape-
tana GradascevicaJ. Centralna vlast salje kaznene ekspedicije
IDzelaludin, Omer pasa Latasl koje u krvi guse te pobune. Buna
hriscanske raje u Hercegovini 1875. i njeno trajanje do 1878.
postavlja Bosnu па evropsku politicku scenu. Na Ber1inskom
kongrvsu 1878. Austrougarska dobija mandat da okupira Bosnui
zavede red u nјој. Bosna formalno ostaje turska zemIja, а sultan
njen suveren. Time se nije znatno izmijenio status Bosne - ona
nije vise provincija Turske, vec је provincija Austrougarske
116
carevine. Provincija pod upravom vojnog guvemera i jednog
Jtrinistarstva austrou~arske vl.ade. ' . .
Austrougarska Је anektlrala Bosnu 1 Неrсеgоvшu 1908. i
time ukinula formalni suverenitet Turske nad Bosnom. Bosna
postaje pr~vincija ~~ posebnim statusom? bez ik~e auton?mije.
lJVije gоdше kаSШЈе Austrougarska daJe Воsш Statut kOJlm se
uspostavlja bosanskohercegovacki Sabor kao predstavnicko
tijel o sa savjetodavnom funkcijom.
Кraj austrougarske vlasti u Bosni karakterise rasulo, glad,
krajnje slabljenje vlasti i sirenje bezvlasca. DomaCi ljudi formi-
raju Narodno vijece BiH koje proglasava ocjepljene BiH od
Austrougarske i poziva vojsku Кraljevine Srbije da uspostavi red
u ВјН. Srpska vojska uspostavlja red bez prolivanja krvi. Narod-
по vijece odlucuje da se ВјН ujedini sa ostalimjuznoslovenskim
zem1jama u novu drzavu Srba, Hrvata i Slovenaca. Ujedinjenje је
proglaseno 1.12.1918. uBeogradu.
U поуој drzavi - Кraljevstvu SHS, BiH је jedna od
pokrajina koja ima svoju administraciju. Кrajeт 1929. godine
promijenjenje naziv drzave u Jugoslaviju, а uvedena nova admi-
nistrativna podjela па Ьапоујпе. Bosna i Hercegovina пе ostaje
jedna administrativna jedinica vec su otada па пјепот podrucju
tri banovine IDrinska, Vrbaska i Primorska! koje zahvataju i pod-
rucja izvan BiH. U tom periodu BiН пета nikakav status, nije
zasebna upravno-administrativna jedinica. Sarajevo је sjediste
Drinske, а Вanја Luka Vrbaske banovine. Poslije stvaranja
Нrvatske banovine 1939., veliki dio Hercegovine i dijelovi
Drinske i Vrbaske banovine ukljuceni su u Hrvatsku banovinu.
Poslije aprilskog rata 1941. u kome је razbijena Jugoslavija,
Bosna је u sastavu marionetske Nezavisne drzave Hrvatske.
Nema nikakvu autonomiju niti neki poseban status. Samo је dio
NDH, kao i druge oblasti - Slavonija, Lika, Dalmacija.
U toku rata 1941-1945 u Bosni bjesni gradanski - nacionalni
i vjerski rat. Nezavisna drzava Hrvatska otvoreno i brutalno vrsi
genocid nad Jevrejima i Srbima. Iz tog rata izlaze kao pobjednici
komunisti kojijos u toku rata, 1943. najavljuju svoj federalisticki
koncept buduce Jugoslavije - sest republika zasnovanih па naci-
117
onalnim osnovama od kojih · је jedna mjesovita - Bosna i
Hercegovina. Poslije rata, 1945. ovaj konceptje i formalno ро.
tvrden - Bosna dobija status narodne republike sa granicama iz
vremena austrougarske okupacije. Narodne republike imaju
formalno atribute drzava, аН su potcinjene jakom partijskol1l
centra1izmu.
Fakticki status ВјН u socijalistickoj Jugoslaviji је drugo.
razredan - оnа spada u tri nerazvijene republike /ВiH, Crna Gora i
Makedonijal nasuprot tri razvijene /Slovenija, Hrvatska i Srbija/.
U socijalistickoj Jugoslaviji vremenom јасаји centrifugalna,
nacionaHsticka i separatisticka strujanja. Komunisticki, partijski
centraIizam slabi, а drzavna forma republika dobija sve vise
sadrzaja i sve јасе funkcije. U Bosni posebno јаса muslimanski
nacionalizam, podstaknut islamistickim ekspanzinizmom. Pod
tim pritiskom komunisti popustaju i pocetkom osamdesetih
godina priznaju Muslimansku nасјји. Qva nасјја smatra Bosriu i
Hercegovinu svojim feudom, аН javno nе istice taj zahtjev. Ona
svoje pripadnike priprema za otcjepUenje od Jugoslavije i
stvaranje islamske drzave.
Pocetkom devedestih godina nacionalisti-separatisti роЬје­
duju u Sloveniji i Hrvatskoj i ove dvije republike se izdvajaju iz
Jugoslavije i pt:oglasuju za nezavisne drzave. U ВјН takode
pobjeduju nacionalne partije, ali оnе nеmаји isti stav prema
Jugoslaviji. Srbi su za ostanak ВјН u Jugoslaviji, а Muslimani i
Нrvati za otcjepljenje. Blok Muslimani-Hrvati provodi referen-
dum о odvajanju ВјН od Jugoslavije. Na referendum izlaze samo
Muslimani i Hrvati i listom glasaju za otcjepljenje od Jugosla-
vije. Као odgovor Srbi organizuju plebiscit па kome oni listom
glasaju za ostanak u Jugoslaviji. Pokusaj da se demokratskim
putem - glasanjem rijesi budu6i status BiH nije uspio. Drugih
pokusaja nije bilo, а strane sile su u svom nastojanju da do kraja
razbiju Jugoslaviju priznale rezultat referenduma i priznale
Bosnu i Hercegovinu kao drzavu - 1992. godine. U tome su pred-
njaCile Njemacka, Austrija i Vatikan. Bosna је prvi put u istoriji
postala medunarodno priznata drzava! Status Bosne dostigao је
najvisi nivo - suverena drzava.
118
 Ovim Cinom - medunarodnim priznanjem BiH kao drzave,
status Bosne пЧ е Ыо rije~.e~. U genezi toga is~i~e~og sta~sa bi1.a
је velika рukоtша - оп П1Је lmao potreban legltImltet. DVIJe реt1-
nе stanovnistva BiH - Srbi, bili su protiv izdvajanja BiH iz
Jugoslavije. Njima је ovo J:jesenje nametnuto. Oni ga nisu
rihvati1i - prihvatili su оМје. 1 drugi - Muslimani i Hrvati su se
~ado i Iako latili oruzjakao da su to jedvacekali. Ratje bjesnio tri i
ро godi~e. Nastal~ ~и пај?о~а ~asilja, ~a~tala Је ~rupcija nacio:
nalne i vJerske mrznJe, рОСШЈеш su strаsш zlОСIШ. Na bosanskoJ
ratnoj i politickoj sceni и prvi plan su izbili nevjesti politicari i
krimina1ci. Stranci su tri i ро godine posmatrali ovu krvavu scenu
kao kakvu sportsku utakmicu. Oni su taj rat posredno finansirali
prodaju~i oruZje i sve drugo zaracenim stranat?a. ~ad su uvidili
da Ы taJ masakr па tlu Evrope trebalo prekinutl, dugo su se
nagadali ko се to platiti - finansirati njihovu intervenciju. Najzad
su se oko toga nagodili krajem 1995. godine. Sve ucesnike и ratu
_bosanske nacionalne lidere i lidere Srbije i Hrvatske prisilili su
da prihvate Dejtonski sporazum koji su projektovali Amerikanci.
Dejtonskim sporazumom odredenje novi status Bosne. "
Kakva је ta dejtonska Bosna, kakav је пјеп status? Cudo
nevideno! Bosna i Hercegovina је suverena i nezavisna drzava,
medunarodno priznata, clanica Ujedinjenih nacija. Istovremeno,
ta drzava је okupirana od raznih stranih vojski па neodredeno
vrijeme. Strana vojska kontrolise, nadzire i ogranicava domacu
vojsku. BiH ima guvemera /zove se visoki predstavpik meduna-
rodne zajednice/ Cija su ovlascenja veca od ovlascenja dva par-
lamenta i dvije vlade. Оп svojom' odlukom moze ukinuti neki
zakon, smijeniti bilo kog izabranog funkcionera, nametnuti
zakon i odluku. Strane organizacije OSCE, OНR organizuju
izbore, kontrolisu ih i one proglasavaju rezultate izbora. Guver-
ner centralne banke ВјН koja emituje novac је stranac. Visoki
predstavnikje izmislio i odredio kakva се biti zastava i grb BiH,
kakva се biti hirnna. Iта jos toga podosta а svodi se па jedno -
stranci su potpuni gospodari u Bosni, опа је teritorija pod
starateljstvom. Nesto kao kolonija UN, NATO pakta, Evropske
zajednice. То је, bar priblizno status Bosne i Hercegovine па
kraju dvadesetog vijeka.
119
 Kad osmotrimo ovo stvamo stanje - de fakto t onda vidirno
da је ono fonnalno stanje - de jure, samo privid. Bosna је sarno
prividno drZava. Njena unutra8nja struktura је krajnje nategnuta i
lаЫlnа - dva entiteta fonnalno, а tri stvamo. Hrvati su prisi1jeni
da zive u zajednici sa Muslimanima Isada B08njacima/ u jednorn
entitetu - Federacija ВјН, а Srbi јmаји svoj entitet - Republiku
Srpsku. Нrvati su imali svoju samostalnu, nacionalnu i drzavnu
organizaciju Herceg-Bosnu. Оnј nе odustaju od toga da је Opet
јmаји i da u ВјН budu tri nacionalna entiteta. Bosna је iznutra
podijeljena i pocijepana па suprotstavljene tabore, pravi
balkanski sindrom. I
Rekao sam па pocetku da ne рј8еm ni studiju t nј esejt nј
analizu. Ovo su razgovori u dokolici t neobavezni t rekao bih neki
lament nad Bosnom. Prisjecam se sta је pisao Косјс - Bosna је ni
Davidova t ni carska ni spahiska. Bosna је svaCija, najmanje
svoja. Bosna је da prostis, kako rece Dizdart jadna i zalosna. А
Bosna је i оnо 8tO receAndric - tamni vi1ajet.

120
 7. LEGITIMITET ZAVNOBIHA
Povodom dana drzavnosti BiH
Mladim generacijama treba objasniti 8taje ZAVNOBIH. То
је skracenica naziva "Zemaljsko antifa8isticko vijece Bosne i
. fIercegovine". Slicna, а vise poznata је skracenica AVNOJ -
Antifasisticko vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije. Takav
naziv је dala Komunisticka partija Jugoslavije najvisim organi-
та civilne vlasti koju ј е опа formirala па teritorij ата pod svojom
kontrolom. U te organe komunisti su uveli i nekomuniste, svoje
simpatizere - uglednUe ljude iz naroda, cak i neke starije gradan-
ske politicare. Вјо је tu i ро koji рор, hodza i fratar, tek toliko da
se vidi bratstvo-jedinstvo i па tom mjestu; Sastanke i rad tih
vijeca inicirali su i u cjelini aranzirali komunisti koji su u ovim
vijeCima provodili po1itiku Komunisticke partije Jugoslavije. А
pred narodom i strancima - saveznicima, оуа vijeca su prika-
zivana kao narodna predstavnistva.
Оуа vijeca, osnovana tokom rata u svakoj republici, kasnije
su oznacena kao zacetak поуе revolucionarne vlasti. Drugo
zasjedanjeAVNOJA u Јајси 29.11.1943. godine oznaceno је kao
rodendan поуе, Тitove Jugoslavije, а taj datum је slavljen kao
drzavni praznik. Sa znatno manjim uvazavanjem republike su
slavi1e svoje drzavne praznike ро datumu osnivanja svojih,
republickih antifasistickih vijeca. U Bosni i Hercegovini је taj
praznikbio 25. novembar,jerje 25. novembra 1943. u Mrkonjic
GraduosnovanZAVNOBIН.
Jedna od posljedica raspada JugoslavUe Ыlа је i potpuno
odbacivanje i predavanje zaboravu onoga 8tO su komunisti nazi-
уаli tekovinama NOB (narodno-oslobodilacke borbe 1941-
1945). Tako su iAVNOJ, ZAVNOBIH i sva ostala antifasisticka
vijeca pala u zaborav, поуе drzave ih nisu slavile, а djeca u
skolama nisu uCila о tome -partizanima, Titu i partiji.
Izuzetak је nastao u Bosni i Hercegovini, tacnije receno u
jednom dijelu BiH - опот u kojem imaju vlast Bosnjaci-Musli-
mani. TragajuCi za svojim identitetom i drzavnom tradicijom,
Bosnjaci su nasli da је ZAVNOBIH Ыо znacajan dogadaj u
121
njihovoj istoriji i da је osnivanjem ZAVNOBlНA obnovljena
drzavnost Bosne i Hercegovine. Zato su dan odrzavanja Prvog
zasjedanja ZAVNOBIHA - 25.11. proglasi1i za dan drzavnosti
ВјН. Оуај dan drzavnosti obiljezava se samo u Federaciji BilI
tacnije receno obiljezavaju ga samo Bosnjaci-Muslimani. Нrvati
i Srbi i ne pom~sljaju da obiljez~vaju i slave ZAVNOBIH, imaju
oni svoje drzavne praznike. Cak је u toku rata 1992-1995
Skupstina Republike Srpske, odrzala jedno zasjedanje u
Мrkonjic Gradu, па kome је ponisti1a odluke ZAVNOBIHA od
25.11.1943.
SlaveCi ZAVNOBIH, Bosnjaci-Muslimani nikad ne ротј.
nju АVNOJ u koji је ZAVNOBIH delegirao svoje predstavnike, а
koji su 4 dana kasnije, и Јајсu, па zasjedanju AVNOJA
odusevljeno pozdravljali Tita i novu Jugoslaviju.
Ро konceptuAVNOJA, Bosna i Hercegovinaje sastavni dio
Jugoslavije. Izv~n tog koncepta, ZAVNOBIHAne Ы ni bilo.
Poslije rata (1992-95) kad god је 25.11. и Federaciji se
uzburka javnost oko tog drzavnog praznika. Oficijelno se dan
drzavnosti obiljezava и najvisim organima vlasti и ВјН .
prijemima za diplomatski kor i politicare, odnosno akademijama
и institucijama kulture. Mediji pod kontrolom Bosnjaka.
Muslimana slave dan drzavnosti i napadaju srpske i hrvatske
institucije sto пе prihvataju i ne obiljezavaju taj praznik.
Institucije u Republici Srpskoj јmајu svoj drzavni praznik - 9.
januar, Sveti Stefan, jer је prva Skupstina srpskih poslanika
odrzana па taj praznik. Нrvatska zajednica Herceg-Bosne,
obiljezava datum kada је и ratu (1992-95) osnovana Hrvatska
republika Herceg-Bosna kao dciava. Svako obiljezava i slavi
svoje, а Bosnjaci Ы htjeli svoj praznik da nametnu drugima.
Ovim povodom prisjecam se moga profesora Dr. Hamdije
Cemerli6a koji је па Pravnom fakultetu и Sarajevu predavao
ustavno pravo. Kad је govorio о pravnom kontinuitetu Кralje­
vine Jugoslavije i Federativne narodne republike Jugoslavije,
profesor је rekao da је па spoljno-politickom рlапu taj konti-
nuitet neprekinut i potpun. Na medunarodnom рlапu поуа Jugo-
slavija (FНRJ) је nastavak Кraljevine Jugoslavije i nosilac svih
122
 'епЉ medunarodnih prava i obaveza. Na unutrasnjem planu
~ontinuitet је prekinut revolucijom i uspostavljanjem nove
lasti . Tu promjenu su saveznici priznali tek poslije izbora u
;ovembru 1945. i konstituisanja поуе skupstine, odnosno ро
proglasenju novog ustava, 1946. godine. Prij е toga saveznici nisu
riznavali ni AVNOJ ni njeg<:ve odluke. Kada su se CerCil i Tito
~astali uItaliji 1944. godine, Cerciljeupitao da li Ы Titoprihvatio
povratak kralja Petra II u zemlju. Тito је odgovorio da је odlukom
лVNОЈА zabranjen povratak kralju Petru u Jugoslaviju. Na to
IIlujeCerci1rekao daAVNOJ nemalegitimitetpanjegove odluke
neIIlajunikakvog znacaja. v ,

Ovu epizodu iz susreta Cercil - Tito, profesor Cemerlic је

пауео kao ilustraciju stava zapadnih saveznika prema doga-
dajima u Jugoslaviji tokom rata 1941-1945 godine, odnosno kao
njihov stav prema AVNOm, ZAVNOBlНU i drugim o,rganima
vlasti koje su u ratu formirali komunisti. Sam profesor Cemerlic
Ыо је upredsjednistvu ZAVNOBIHA u Mrkonjic Gradu 1943. i
delegat ZAVNOBlНAna zasjedanjuAVNOJA u Јајси 1943. Оп
је takvom svojom aktivnoscu iskazao svoj antifasizam i podrsku
takozvanoj narodnoj vlasti koju su formirali komunisti. Ali пјје
Ыо komunista. Bio је demokrata, francuski student sa liberalnim
shvatanjima. Као profesor prava upuCivao је studente па slobo-
dournan паСјп rezonovanja, kriticki stav i misljenje svojom
gIavom. Govoreci о АVNOm i ZAVNOBlНU Сјјј је akter Ыо, а
pominjuci epizodu iz razgovora Cercil - Tito, оп је па inteli-
gentan nacin stavio studentima do znanja da se legitimitet
AVNOJA, ZAVNOBIHA i drugih antifasistickih vijeca moze
dovesti u pitanje. А ako se to pitanje postavi, logican i ispravan
odgovor Ы Ыо da tog legitimiteta nije bilo. Profesor је,
razumljivo, izostavio оуо pitanje i prepustio studentima da sami
razmisle i izvedu zakljucke. Naravno, studenti su mogli izvesti
razlicite zakljucke. Опј koji su mislili svojom glavotn i poznavali
pravne institucije izbora, legitimiteta, mandata i funkcionisanja
izbornih tijela, brzo su shvatili daAVNOJ, ZAVNOBIH i ostala
vijeca formirana u ratu, nemaju legitimitet jer nisu legalno
izabrana narodna predstavnistva - skupstine. А oni studenti koji
123
su bili ideoloski optereceni zak1jucili su da su ti kapitalisti i
burfuji (Cercil) uvijek bili protiv nase narodne vlasti. Oni о
legiti~i~etu nisu ni znali dovoljno, niti su razmisljali о tome kao
praVn1Cl.
Kad se ovoga svega prisjetim i povezem to sa aktuelnill1
obiljezavanjem dana drzavnosti Bosne i Hercegovine, osjecarn
se obavezan da јо!; jednom izrazim postovanje svome profesoru
Dr. Hamdiji Cemerlicu, kao vrsnom pravniku i vaspitacu.

124
 8. POLITICКA МIMIКRIJA
Ројаm mimikrije poznat је iz zoologije i botanike а znaCi
rilagodavanje zivotinja i biljaka okolini, Ьојаmа i sarama koje
~votinju i biljku Cine teze uocljivom i tako ih stite od neprijatelja.
V politickom zivotu tn!mi~ja se javlj~ .tek u noy~ dob~, sa ~~siI?
stupnjem parlamentanzma 1 demokratIje. U totalItamlm rezlml-
rna protivnici totalitarizma su koristili politicku mimikriju da пе
Ы bili progonjeni i da bi opstali. U komunizmu је poznato
djelovanje nacionalista koji su nastojali da kao komunisti dodu
do 8to visih pozicija u vlasti. .
Politickamimikrijanastajetamo gdjenekoj drustvenoj grupi
(nacionalnoj, vjerskoj, politickoj) пе odgovara da istupi otvoreno
sa svojim krajnjim ciljevima i sa sustinom svoje ideologije ili
programa. Takva grupa uzima forme i obiljezja koja пе izazivaju
podozrivost, otpor ili opstu osudu. Poslije Drugog svjetskog rata
nijedna politicka grupa u Evropi пјје fasisticka ili nacisticka. Те
grope se· ј avljајu pod drugim nazivima i obiljezjima ili se
ukljucuju и prihvacene i tolerisane politicke stranke. Posle sloma
komunizma и istocnoevropskim zemljama komunisti su postali
socijalisti ili socijaldemokrati jer је Komunizam bio kompro-
mitovan kao totalitarizam suprotan demokratiji. Komunisti se
time nisu promUenili nego su se samo prikrili - pribjegli su
politickoj mimikriji. I

U Bosni i Hercegovini se politicki zivot ј avlj а sa zakasnje-

пјет, tek pocetkom dvadesetog vijeka, sa stvаrапјепi Кraljevine
Srba, l;Irvata i Slovenaca. Тшskа је bila azijatska despotija а
Bosna i Hercegovina пјепа perifema provincija bez ikakve auto-
nomije. Austrougarska је bila pravna drzava sa aristokratskim
parlamentarizmom. Njen politicki apsolutizam nije dozvoljavao
demokratski parlamentarizam i politicke stranke. U Bosni i Her-
cegovini је tek 1910. ustanovljen Sabor sa virilnim clanovima
kojije trebalo da bude zacetak autonomnih institucija.
Demokratski parlamentarizam i politicke stranke u moder-
пој formi javljaju se tek u Кraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Tada su politicke stranke и Bosni i Hercegovini formirane uglav-
пот па nacionalnoj i vjerskoj osnovi, adekvatno starim podje-
125
 lama. Malo је stranaka i to malih, па gradanskoj ili ideoloskoj
osnovi. Takve stranke (socijalisti, komunisti) su тјnоте i
nетаји znacaja u politickom zivotu.
U to vrijeme Srbi su u radikalnoj ili demokratskoj stranci
Hrvati u Нrvatskoj seljackoj stranci, а muslimani u Jugosloven~
skoj muslimanskoj organizaciji. Srbi su medusobno podijeUeni,
radikali su па vlasti, demokrati u opoziciji. Hrvati su jedinstveni
uz HSS i Radica, u opoziciji. Muslimani su jedinstveni uz 1Мо i
Spahu, prislanjaju se uz radikale па vlasti, а koketiraju sa HSS i
OPOzlclJom.
Muslimaniu to vrijeme jos nisu formirali svoju nасјји, ра su
stranku formirali па vjerskoj osnovi, kao muslimansku, а da1i su
јој obiljezje "jugoslovenska" mada se drzava tada nije zvala
Jugoslavija. Oni su tako postupili da Ы izbjegli nacionalno
opredjeljivanjе i da Ы nazivom "jugoslovenska" ublaZili i prikrili
svoj islamski identitet. Njima su i Hrvati i Srbi prigovara1i da
treba nacionalno da se opredijele i identifikuju, da se izjasne kao
Srbi јlј Hrvati. Pojedinci su to i Cinili, ali osnovna masa musli-
таnа nјје prihvatila nј hrvatsko nј srpsko јте. Njihovo vodstvo
је vjesto manipulisalo sa nazivom "jugoslovenska" govoreCi da
su oni iznad plemenskih podjela, а da се u perspektivi i Srbi i
Hrvati postati Jugosloveni. То је Ыlа uspjesna primjena politicke
mimikrije kojom su se muslimani distancirali od Srba i od
Hrvata, а uspjesno su zaklanjali svoje sustinsko islamisticko
opredjeljenje. .
Obznanom 1929. godine ukinute su sve politicke stranke па
nасјоnаlnој i vjerskoj osnovi. Jugoslovenska muslimanska orga-
nizacija - ЈМО је Ыlа па vjerskoj osnovi ра је i оnа ukinuta.
Vodstvo stranke је to тјrnо primilo i formalno raspustilo stranku
i nјеnе organizacije. Posle toga ЈМО је nastavila svoje djelovanje
neformalno, preko dotadasnjih mjesnih organizacija i preko
Islamske vJerske zajednice. А politicki vrh ЈМО, sa, Mehmedom
Spahom па celu, priklonio se vladajucoj radikalnoj stranci, koja
ј е posle obznane djelovala pod nazivom Jugoslovenska radikalna
zajednica (JRZ). Nesporni voda musIimana u ВјН Mehmed
Spaho, Ыо је ministaru svim vladama, do svoje smrti.
126
 Srpska radikalna stranka pribjegla је politickoj mimikriji
}(ad se nazvala Jugoslovenska radikalna zajednica. То је cak
dobrodoSlo vodstvu ЈМО da se kao bivsa jugoslovenska stranka
prikljuCi novoj Jugoslovenskoj radikalnoj zajednici. Nije Ыl0
potrebe da sami iznalaze oblik mimikrije и novoj politickoj
situaciji posle obznane. .
Agresija naci-fasizma па Jugoslaviju 1941. razbilaje Jugo-
slaviju i nametnula okupacioni rezim bez par]amentarnih institu-
cija i politickih stranaka. Nacisticka i fasisticka ideologija i pro-
paganda otvoreno је bila protiv demokratije, koju је nazivala
trUlom, plutokratskom, masonskom, jevrej skom.
Posle okupacije Jugoslavije, cijela Bosna i Hercegovina је
uSla u sastav marionetske Nezavisne drzave Hrvatske sa dikta-
torskim rezimom dotad mаlе i ilegalne politicke grupe ustasa sa
vodomAntom Pavelicem. Dolaskom па vlast i osnivanjem NDH
ustase sticu veliku popularnost и hrvatskom narodu, pristupa im
veliki dio dotadasnjih pripadnika HSS - Radicevaca, Масе­
kovaca. Snaznu podrsku ustaskoj vlasti pruza katolicka crkva.
Muslimani u Bosni i Hercegovini prihvataju novu hrvatsku
drzavu i пјепu vlast. Prihvataju i hrvatsko drzavljanstvo i hrvat-
sku nacionalnost. Mnogi su i u ustaskim redovima, u oruZanim
formacij аmа.
Ustase su pridobile muslimane u BiH svojim stavom prema
Srbima - ukidanjem srpskog јmепа i srpskih institucija, cak i
Srpske pravoslavne crkve, progonima i pogromima Srba, opstim
nasi1jem i pokoljima Srba, и sirokim razmjerama.
U svome nasilnickom i zloCinackom nastupu ustaska vlast se
nijeposluzilanikakvom politickom mimikrijom. Progoni Jevreja
i Srba Ыli su javni, neskriveni, cak i ozakonjeni. Muslimani nisu
protestovali protiv ovih nasilja, а dobar dio је ucestvovao u tim
naslijima zbog pljacke i mrZnje prema Srbima.
Posl1je Drugog svjetskog rata, u komunistickom totalita-
rizmu, bosanski muslimani su opet pribjegli politickoj mimikriji.
Nisu jos formirali svoju naciju - Muslimane, ра su se dek1arisali
kao neopredjeljeni. Rijetki pojedinci su se deklarisali kao Hrvati,
ajosrjedekao Srbi. .
127
 U to vrijeme, nacionalisti и svakom narodu su se pritajili i
prikrili, ali nisu prestali djelovati ispod povrsine cak i kao clanovi
КРЈ (SКJ) i fиnkcioneri partije i vlasti. Takvim djelovanjern
bosanski muslimani su pripremili legalizaciju svoje nасјје i u
popisu stanovnistva 1971. deklarisali se kao Мuslirnani _
pripadnici rnuslirnanske nacije. Komunisti su to prihvatili i
ubuduce su muslimani tretirani kao nасјја, а muslirnan se pisalo
sa velikim slovorn М.
Srpski i hrvatski nacionalisti nisu irnali potrebe da se bore za
nacionalno ime, а djelovali su па liberalizaciji i dernokratizaciji
drustva, и сети su ih komunisti ometali ра i progonili. Djeio-
vanje komunista-nacionalista izbijalo је па povrsinu, nе samo u
pojedinacnim slucajevima nego i и otvorenoj formi Maspoka u
Hrvatskoj i liberalizma и Srbiji. Тito је ove pokusaje i pokrete
nacionalista onemoguCio i razbio jer su ugrozavali njegovu licnu
I

vlast.
Padom komunistickog totalitarizrna и Jugoslaviji 1990.
godine, proslo је vrijerne prikrivenog nacionalizrna, ра su nОУо­
osnovane politicke stranke nastupi1e pod nacionalnim јrnеnот.
Formirane su Srpska demokratska stranka i Hrvatska demo-
kratska zajednica. Jedna frakcija muslimanskih voda (Zulfika-
rpasic - Filipovic) formira1a је Muslimansku bosnjacku orga-
nizaciju (МВО), kao nastavak ЈМО. Druga frakcija, izrazito
islamisticka, koju је vodio Аlijа Izetbegovic, daje svojoj stranci
naziv Stranka demokratske akcije. То је Ыо izraziti prirnjer роН­
ticke mimikrije. Muslimani - islamisti, krajnji desnicari, svoju
strankи nе nazivaju muslimanskom, Ы10 и naciona1norn i1i vjer-
skom smislu, nego јој daju neodreden naziv "demokratske
akcije". Demokratija је и modi, dopasce se mосnоm zapadnom
svijetu, а nasuprot tome oznaka "muslimanska" i1i "is1amska"
stranka izazvala Ы podozrenje.
Svojim prijateljima и islarilskom svijetu, vode SDA su
objasni1e taj svoj politicki potez kao nuZnu mimikriju. А da su
pravi muslimani i da pripadaju islamu, dokazab је vod~ SDA
АЩа Izetbegovic svojom knjigom "Islamska deklaracija" i
kasnije uсlаnјеnјеm Bosne i Hercegovine и Organizaciju islam-
128
skih drzava. Dokazao је to i kvalifikacijom rata u BiH kao
dZihada, pozivanjem i prihvatanjem brojnih mudzahedina iz
islamskih zemalja koji su pohrli1i u Bosnu da ratuju za vjeru, а
ro tiv krivovjeraca.
р politickamimikrija SDAje Ыlа (ijos uvUek traje) formalno
prihvatanje nасеlа multieticnosti, multikulture, vjerske
tolerancije, ljudskih prava i sloboda, gradanske drzave, sekula-
rizma. Sve se to mnogo dopadalo т06nјт zapadnim drzavama,
takozvanoj medunarodnoj zajednici i njenim visokim
predstavnicima u BiH. А sve је to Ыо pozeljan zak1on, paravan
mimikrije koji је prikrivao prave ciljeve islamista u SDA - da
Bosna bude islamska drzava u kojoj islam apsolutno dominira.
U sukobima islamskih frakcija u muslimanskim politickim
strankama, prevagu odnose оnе koje su orijentisane krajnjoj
desnici, fundamentalizmu. Stranka МВО koja је pokazivala
znake gradanske i demokratske orijentacije, propalaje па prvim
izborima iubrzo se ugasila. Novi rascjep u vrhu 'SDA izbacio је
novu politicku stranku koju vodi desnicarski jastreb Haris
SilajdZi6, а koja se zove "Stranka za ВјН". Тај naziv је takode
politicka mimikrija. Puni naziv stranke Ы Ыо "Stranka za islam-
sku BiH". Muslimani-glаsаCi su to shvati1i i dali su svoje glasove
Si1ajdZi6u, а nе kandidatu SDA. Dolaze6i па funkciju СЈаnа
predsjednistva BiH, Silajdzi6 је izjavio da је program njegove
stranke ukidanje Republike Srpske. Takav program prihvataju
sviMuslimani-Воsnјасi.
Politicka mimikrija koju su dosad оЫlnо koristile musli-
manske politicke organizacije, nije inkriminisana nitije moralno
osudena. U politici је опа legalna i praktikovana. Njom se sluze
politicke organizacije koje imaju prikrivene сilјеуе. U Evropi se
politickom mimikrijom sluze neonacisti, neofasisti i neoko-
munisti. Oni prije i1i kasnije budu identifikovani, razotkriveni i
javnosti poznati. U Bosni i Hercegovini sve ekstremne po1iticke
grupacije djeluju unutar legalnih politickih organizacija, а ako
formiraju svoju stranku, pribjegavaju poI1tickoj mimikriji.
Naizgled, to politicku scenu u BiH Cini zarnrsenijom, slozenijom.
Uprkos tome, svaka politicka orijentacija, Ыlо pod kakvim
129
nazivom, lako је prepoznatljiva - u njoj se lako razaznaju stare
podjele i mrznje, prikrivene i prilagodene datim uslovima i
mogucim sredstvima djelovanja. Те podjele su poznate - vjerske i
etnicke, а па politickom роlји se pojavljuju prikrivene politi_
ckom mimikrijom.

130
 9. НLADNI RAT U BOSNI 1 HERCEGOVINI
. Опај vruCi rat oruzjem, zapocet 1992. u Bosni i Hercego-
vini, prestao је уојпот intervencijom zapadnih sila, okupacijom
BiH i uvodenjem protektorata Ujedinjenih nacija - civilne vlasti
sa velikim ovlascenjima,veCim od ovlascenja bilo koje domace
institucije. Za ljude - narode koji zive u Bosni i Hercegovini to је
bila visa. si1a,njoj su se morali роkоrЏi. Polozili su oruzje, prestali
da ubijajujedni druge i stvarno је zavladao mir, barsto se oruzja
tice опо је ucutkano. Niko nije ni pomisUao da se suprotstavi
stranoj siIi, Ыl0 Ы to samoubistvo. А ogromnoj vecini ]judi је rat i
dodijao, Ыli su siti stradanja, nasilja i muka koje rat donosi
оЫспот covjeku, narodu.
Paradoksalno је da је tome eovjeku, sitom rata i zeljnom
mira, mir - nametnut. Mir nije nastao razumnim uvidanjem zara-
cenih strana da је rat veliko z10, da u пјети svakastrana mnogo
gubi а nista пе dobija. Nijedna strana nije imala izgleda za
pobjedu u ratu ра је i to ириБуаl0 па razuman korak - prekid i
zavrsetak rata i dogovor о miru.
Razuman i logican zavrsetak rata u Bosni i Hercegovini
(1992-1995), sasvim је izostao. Strane sile su уојпот okupa-
cijom BiH presjekle rat, а zaracene strane su ostale u ratu. Zavr-
setak rata пјје shvacen kao prestanak neprijateljstava, pomirenje,
vracanje povjerenja i uspostavljanje mimodopskih odnosa i
saradnje izmedu naroda i gradana. Nijedna strana nije ni poku-
sala da za ratne zloCine optuzi svoje pripadnike, а jako se
odupirala nastojanju haskog tribunala da se tim zloCincima sudi.
Tribunal је viden kao tudi i politicki sud koji pristrasno sudi,
progoneCi jedne vise nego опе druge i trece. Oni koji su optuzeni i
izvedeni pred sud ра blago osudeni ili oslobodeni, docekivani su
kao nacionalni heroji. Као i oni koji su pouzdano bili zloCinci, а
nisu ni dospjeli pred tribunal (najpoznatiji је Musan Topalovic
Сасо).
Zavrsetak rata (oruzjem) nije proglasen nekim dokumen-
tom, niti је utvrden ugovorom. Dejtonski sporazum su diktirali
stranci, а od politicara iz Bosne potpisao ga је samo predstavnik
MuslimanaAlija Izetbegovic. Predstavnici druga dva naroda koji
131
zive и Bosni (Нrvata i Srba) bili su и Dejtonu samo posmatraCi.
takav su status i imali. Oni sa punim pravom mogu reCi da u
Dejtonu nisu ima1i svoje predstavnike jer su stranci odredili da
njih predstavljaju lideri izvan BiH - Tudman i Mi1osevic.
Као sto zavrsetak rata nije Ыо rezиltat sporazиma zaracenih
strana, niti su опе о tome donijele neki dokument, tako nije Ыl0 ni
saglasnosti о karaktem rata. Muslimanska - bosnjacka strana
uроmо insistiia па oznacavanju rata kao vojne agresije od strane
Jugoslavije па Bosnu i Hercegovinu, а JNA oznacava kao agre.
sora. Kako је и meduvremenu nestalo Jugoslavije i тА ,
Bosnjaci oznacavaju Srbiju kao agresora, а Srbe kao zlocince.
Oni ne prihvataju nacelo da za zlocin nisu odgovomi narodi nego
pojedinci. Ро Sarajevu su svuda postavljene spomen-ploce па
kojima pise: "Na ovom mjestu su srpski zlocinci ubili ... "(navodi
se koliko је poginul0 od granate kojaje tu eksplodirala).
Dmga strana - Srbi, okarakterisali su rat kao gradanski,
nacionalni i vjerski,jer su zaracene strane Ыlе podijeljene ро tim
osnovama - nacionalnim i vjerskim. Muslimani - Bosnjaci kate·
goricno odbacuju kvalifikaciju rata kao gradanskog.
Hrvati и Bosni vide rat kao dio rata koj i ј е voden и Hrvatskoj,
kao domovinski rat protiv srbo-jugoslovenske роЬunе i agresije.
Oni и cjelini usvajaju stavovei kvalifIkacije koje о tome ratu ima
Hrvatska.
Srbi и Bosni odbacuju kvalifI.kaciju rata kao agresiju, nece
za to ni da сuјu i pitaju se: "zar smo mi .sami па sebe izvrsi1i
agresiju?" Oni ovaj rat smatraju bdbranom svoganaroda njego-
vom borbom za opstanak па svonie ognjistu.
О pomirenju koje Ы bilo bar deklarativno proglaseno, nije
Ыl0 nigovora: Bilo је govora о "vracanju povjerenja" medu
narodima и ВiИ, odnosno medu nekad zaracenim stranama, ali о
pomirenju niko nije govorio. Као da su svi slijedili stavove
komunista poslije Dmgog svjetskog rata - пета pomirenja sa
neprijateljima naroda, saradnicima okиpatora, -izdajnicima, fasi-
stima. Komunisti nikad nisu ni pomisli1i da proglase takvo pomi-
renje, kao sto је to proglaseno nakon gradanskog rata и USA,
odnosno nakon gradanskog rata и Spaniji. Kakvo pomirenje?
132
ovdje u BiH neprijatelji se пе mire - oni se odavno znaju i vjecito
ostaju neprijatelji. Ako пе ratuju oruzjem, ratovace bez омја,
hladno. Aneprijatelji se lako prepoznaju - to su опј drugi, oni koji
Su ро песет razliciti.
Glavno i пајјасе oruzje u hladnom ratu је mrZnja. Опа nije
nastala u оуоm ratu, niti је опа posljedica rata. Na оуоm tlu,
podjele i mrZnje su stare i duboke. Опе su uvijek prisutne u
mentalitetu doma6eg covjeka. U mirnim vremenimarsu potisnute
i prigusene, а u nemimim vremenima se uzburkajiI i izbiju па
povrsinu. Nije trebalo rnnogo poticaja za tu erupciju, а mediji su
bili sjajan instrument za razbuktavanje rnrznje. Poslije rata,
mediji su nastavili taj trend. Ро izboru informacija, ро naslovima,
ро najavi i ро prvim recenicama sadrzaja mozete odmah prepo-
znati protiv koga је uperena, informacija. Uperenaje protiv nepri-
jatelja, а neprijatelj је опај drugi, drugacUi. Ne moze se о пјеmи
govoriti ni objektivno ni neutralno. О drugima - samo lose i
najgore. О sebi i svojima - odabrano i uljepsano, lazno i tenden-
ciozno. Nije to samo u medijima i politici, javlja se to i u kulturi -
obrazovanju, nauci, umjetnosti, muzici, jeziku. Svuda cete pre-
poznati tendenciju da se svoje Ьуаli i velica, а ono"drugo" kudi,
k1evece, unizava ili ignorise. Svudaje motiv isti - mrZnja.
Mediji u Bosni, narocito muslimanski - bosnjacki ироrnо i
istrajno tretiraju ratne zlocine, otkrivanje masovnih grobnica,
sahrane zrtava rata, govore i izjave rodbine тауа ili pred-
stavnika uclruzenja koja suosnovale politicke stranke radi stalnog
podsjе6апја па zlocine, па nestale i nastradale. Zrtve u Srebrenici
su maksimalno politicki zloupotrebljene - toliko da је to nedo-
stojan i neprimjeren odnos prema Zrtvama rata. ZloCin se пе
smije opravdavati niti zloCincima treba prastati. Zrtve zaslufuju
duZno postovanje i pomen. Srbi odrzavaju vjerski pomen pripad-
nicima JNA koji su prilikom dogovorenog povlacenja u Tuzli
napadnuti i роЫјепј, а Bosnjaci - Muslimani isti taj dogadaj
obiljezavaju kao svoju pobjedu i proslavljaju ga svecanostima.
То је samo jedan od brojnih slucajeva sasvim razliCitog odnosa
prema zloCinima i zloCincima, odnosno prema Zrtvama zloCina.
Rat i zloCini, Zrtve i lesevi, stalno su u sadrZajima medija u
133
Bosni i Hercegovini i danas, dvanaest godina ро zavrsetku rata
Ako пе moze da se ratuje oruzjem, moze rijecima i sIikatna'
odrzavanjem skupova i manifestacija. Svjesno i патјето odrza~
уа se psihoza rata i zIocina uglavnom и bosnjackim, musliman_
skim medijima. U njima је lansirana politicka teza da је Repu_
blika Srpska "genocidna tvorevina" i daje zbog togatreba иkinuti
а Srbe kazniti i od Srbije i Srpske naplatiti veliku ratnu stetu:
Takvи tezu javno zastupa muslimanski lider Haris Silajdzic а
njego:ri govori i izjave пе ~ogu biti bez u~estalo~ POI?inja~ja
genoclda, а оп pod genocldom podrazиmjeva УОјпе 1 civilne
gubitke Muslimana - Bosnjaka tokom rata 1992-1995. Iza tog
insistiranja nagenocidu nazire se poziv па osvetu, па rat, Па
dZihad. Haris SilajdZic, sada сlап predsjednistva Bosne i Herce-
govine, sa te pdzicije obilato doprinosi oddavanju hladnog rata u
Bosni i Hercegovini.
Hladni rat и Bosni prepoznaju i osjecaju i strani upravljaci аН
јаупо to пе govore niti govore о mrZnјј kao osnovnom motivu
medusobnog suprotstavljanja. Strani upravljaCi znaju da nemaju
moci i sredstava da umапје nirznјu i svedu је па podnosljiv nivo
па kome Ы Ыlа moguca politicka saradnja. опј јтајu ve1iku
уојпu, administrativnu i finansijsku тос, аН time se пе moze
voditi rat protiv mrZnje. Strani upravljacijavno osuduju nepre-
kidne sиkobe domacih politicara, prijete im, kaznjavaju јћ,
патесu јт zakone iIi ukidaju zakone koje su donijeli domaci
parlamenti. Zbog toga su i strani upravUaCi omrznuti od domacih
politicara а i od svakog naroda и Bosni i Hercegovini. Oni tu
mrZnju пе mogu otkloniti nikakvim dekretima, naredbama,
zabranama, odlukama. Dolazeci и Bosnu опј su zagaziIi и more
mrznje i уаlја im plivati и tom moru dok im пе istekne mandat.
Ne rade oni to iz zelje da ротоgnu narodima и Bosni -"па putu u
evropske i atlantske integracije", "па putu demokratizacije",
nego da zarade dobre pare. Strani upravljaCi и Bosni su епоrmnо
visoko placeni Cinovnici koji odrade svoj mandat i odlaze. Oni
odu, а и Bosni ostavljaju mrZnju i hladni rat- neka se time
pozabave slede6i strani upravljaCi - visoki predstavnici UN iJi
EZ, OHR i brojne nevladine organizacije.
134
 Iта li kraja hladnom ratu u Bosni i Hercegovini, ima li
ikakVe nade da се оп opadati i prestati? Zaracene strane - опе koje
u ratovale u "vrucem1l ratu, пеmаји nikakvu zajednicku perspe-
~jyи, аlј svaka za sebe ima svoju perspektivu okoncanja hladnog
rata . Muslimani - Bosnjaci su uvjereni da се Bosna u bliskoj
buducnosti biti potpuno islamizirana ра се time biti rijeseni
problemi koje паmесе sarolika nacionalna i vjerska drzava - опо
stoje danas Bosna i Hercegovina. Srbi su odlucni da odrze svoju
republiku Srpsku koja је stvorena kao drzava, а sada је samo
autonomija. опј Ы se rado sasvim odvojili od politicke zajednice
sa Muslimanima - Bosnjacima i Hrvatima, izdvojili Ы se iz
ddave Bosne i Hercegovine. Hryati su takode, tokom rata,
stvorili svoju drzavu - republiku Herceg-Bosnu koja је ukinuta
Vasingtonskim sporazumom Hrvata i Muslimana. Otad su oni u
prinudnoj politickoj zajednici sa Muslimanima, u takozvanoj
federaciji ВјН. U toj politickoj zajednici dominiraju Muslimani,
а Hrvati otvoreno govore о svom podredenompolozaju i
neravnopravnosti. опј svoju perspektivu vide u potpunom
odvajanju od Bosnjaka - Muslimana, izdvajanju svojih teritorija i
enklava i pripajanju maticnoj drzavi - Hrvatskoj.
Dak1e, perspektive za okoncanje hladnog rata u Bosni i
Hercegovini postoje, cak пе jedna perspektiva nego vise njih.
Oko toga koja се se perspektiva ostvarivati 10те se koplja па
politickim i svim drugim poljima. Hladni rat u ВјН је u рипоm
jeku i ро svemu sudeCi potrajace, пе godinama, nego decenijama.
AreCi kad Ы mogao doci kraj tome ratu, to Ы уес Ыl0 proricanje
buducnosti, а time se оуај zapis пе bavi.

135
 10. AGRESIJA, GENOCID, SREBRENICA
Agresija, kao politicki ројат и medunarodnom pravu defi-
nisana је и Ujedinjenim nасјјата 1950. godine, poslije napada
Sjeveme Koreje па Јuznu Koreju. Ро toj definiciji agresija је nеј­
zazvan napad drzave па drzavu radi osvajanja ili nasilnog
sprovodenja politickih ili drиgih ciljeva.
Genocid је ројат odranije poznat и biologiji а и politickom
rijecniku је prihvacen tokom istrazivanja Simona Vizentala о
unistavanju Jevreja и Evropi tokom Drugog svjetskog rata. Uje-
dinjene nacije su 1948. formirale komisiju za sprecavanje i
kaznjavanje zlocina genocida. U toj konvenciji genocid је defi-
nisan kao sistematsko unistavanjejedne etnicke grupe ili citavih
naroda, uЫјаnјет ili masovnim istrebljivanjem njenih s~anov­
nika. Istim aktom genocid је kvalifikovan kao zloCin.
Srebrenica је таlо mjesto, sjediste opstine Srebrenica u
istocnoj Bosni, poznato ро rudntku olova i cinka i ро ljekovitoj
vodi i banji koja tu vodu koristi.
Splet istorijskih kretanja и Bosni i Hercegovini poslije rata
1992-1995. donio је neocekivano simbiozи ova tri ројта u
sadrzajima bosnjackih medija, odnosno и bosnjackoj politici i
politickoj propagandi. Као politicki pojmovi oni su dobili
drugaCija znacenja od onih koje inace imaju ujeziku i govoru.
х х х

U bosnjackoj politici i medijima rat и Bosni i Hercegovini

1992-1995 је kvalifikovankao agresija. Тај nazivusaojeujeziki
govor Bosnjaka kao opsteprihvacen ројат. Bosnjaci su lansirali
tezи da је SR Jugoslavija nараlа BiH и aprilu 1992. i taj rat vodila
do kraja - do 1995. i Dejtonskog sporazиma. Bosnjacko politicko
vodstvo је па pocetku rata uvel0 ratno stanje аН nije naznaCio
protiv koga vodi rat. Na udaru Bosnjaka njihove politicke pro-
pagande i oruzanih fo'rmacija najvise је Ыlа Jugoslovenska
narodna armija koja se и BiH zatekla kao domaca regularna
vojska. JNAje па pocetku rata napustila BiH. Nekigamizoni su
se ро sporazиmu povukli mirno, bez incidenata, а neki su,
protivno sporazиmu о тјmот povlacenju napadnuti - и Sarajevu
136
i Tuzli - pri сети је bilo desetine ubijenih i zarobljenih pripad-
nika тА. Тј ispadi su kvalifikovani kao ratni zloCini.
Izиzev Bosnjaka niko drиgi nije prihvatio kvalifikaciju
"agresija" zarat и Bosni 1992-1995. Ро svim karakteristikama to
је ЫО gradanski rat, ра ga је tako tretirala i medunarodna
zajednica - OUN, USA, Evropska unija i пјепе Clanice. Islamske
zemlje su ovaj rat tretirale kao dZihad - sveti rat muslimana protiv
kaura-:nevjernika i obilato su pomagale Bosnjacima saUuci im
111udZahedine, novac, oruzje i ratni materijal.
х х х

U svojoj po1itickoj propagandi Bosnjaci obilato koriste ро­

јат "genocid" и nlnogo sirem znacenju od onog и medu-
narodnim dоkшnепtimа. Bosnjacki mediji taj ројат primjenjuju
kad god se radi о Bosnjacima stradalim и ratu, Ыlо па kome
mjestu и BiH. Cak govore о genocidu nad Bosnjacima kao
narodu. Na pocetkи rata, Haris SilajdZic kao bosnjacki ministar
spoljnih poslova izjavljivao је и inostranstvu da su Srbi и BiH .
pobili 200.000 muslimana i silovali 60.000 muslimanki.
Istovremeno је isticao da su Bosnjaci-muslimani najbrojniji
narod и BiH i da Ы oni zato trebali da imaju svu vlast и BiH.
Silajdziceve lazi о Ьroји ubijenih Bosnjaka demantovala su dese-
togodisnja istrazivanja (Mirsad Tokaca) kojimje utvrdeno da је и
ratu u BiH 1992-1995 nasilno izgubilo zivot иkиpno 96.000
ljudi, pripadnika svih nacionalnosti, vojnika, civila i svih postra-
dalih od ratnih dej stava.
Prema medunarodno usvojenim kriterijumima, ч.е moze biti
ni govora о genocidu nad Bosnjacima kao narodom, cak ni nad
vecim grиpaтa kao sto је Ыl0 и Srebrenici. Ako traZimo primjer
pravog i potpunog genocida to је unistenje Jevreja и BiH 1941.
godine. U ovoj knjizi napis "Identifikacija zloCinaca" govori о
tome. Тај zloCin - genocid izvrsi1i su iskljuCivo domaCi zloCinci
ciji potomci i danas u.zivaju otetu i prisvojenu ј evrejskи imovinu.
х х х

U bosnjackim medijima Srebrenica је po~tala simbol

stradanja Bosnjaka, genocid velikih razmjera. S vremenom ti
137
razmjeri narastaju i od pocetnih 4.000 zrtava narasli su па preko
7.000. Svake godine se u Potocarima pokopaju posmrtni ostaci
jos koje stotine Ыауа. U javnost nе dopiru infonnacije gdje su ti
posmrtni osta~i nadeni i iskopani, а dones'eni i ukopani u Poto-
canima - zaj ednickom groblju kod Srebrenice.
Nasuprot velikoj bosnjackoj propagandi о genocidu u
Srebrenici koja daleko prelazi granice BiH,javnostje imala ртј­
lika da sazna i argumente koji demantuju tu propagandu. Јо!!
1995. па televiziji su prikazani snimci koji prikazuju dogadaja
nakon ulaska vojske RS u Srebrenicu u јиlи 1995. Bosnjacko
stanovnistvo - zene, djeca i starci odlaze autobusima i drugim
vozilima u pravcu Tuzle, па teritoriju pod kontrolom armije BiH.
Medu·tim сјУi1imа cak se moze viditi i komandant vojske RS Ra-
tko Mladi6. Bosnjaci nikad nisu demantovali da је iz Srebrenice,
nakon ulaska srpske vojske, stanovnistvo izbjeglo u Tuzlu,
Kalesiju i druga mjesta.
Argument koji demantuje da је u Srebrenici Ыо genocid је
poslijeratna realnost u Srebrenici. Bosnjacko stanovnistvo se
vratilo u Srebrenicu i opet postalo ve6insko stanovnistvo u
opstini, tako da'na izborima za opstinsku vlast bosnjacki kandi-
dati Ыуаји izabrani u ve6ini. А opstina Srebrenica је u Republici
Srpskoj. Da је izvrsen genocid, zar Ы Ыlо stanovnistv.a -
Bosnjaka?!

х х х

Bosnjacki politicki lideri su u svoje politicke teze i programe

ugradili agresiju, genocid i Srebrenicu kao znacajne elemente za
ostvarenje svojih politickih ciljeva. Тј ciljevi su: likvidacija
Republike Srpske, apsolutna dominacija Bosnjaka u BiН i stva-
ranje islamskedrzave. Bosnjacki mediji svojski podrzavaju taj
politicki pravac i cilj~ obilato koriste6i iskrivljene ројmоуе agre-,
sije i genocida i stvaraju6i od Srebrenice mit koji Bosnjake
poziva da podrZe svoje politicke vode. Bosnjackimediji svjesno
zloupotrebljavaju Пtvе rata u Srebrenici iokolini, potCinjavaju ih
politickim ciIjevima.
138
 Mjesto i opstina, Srebrenica u ratuje dozivila tuZnu sudbinu
ratnog poprista,,?-a .kome је pal? mn~~~ Ыауа. па. o~je strane, .~
poslije rata dozlvljava stvaranJe pol1t1ckog mlta 1 S1mbola kOJl
postaje сто sjeme mrZnje i sukoba.

139
 11. EVROPA - ZLATNA JAВUКA

Kadaje Dimitrije Jevtovic Роliтас, 1911. godine u Pljev_

lјјта "pribiljezio uz ramazanske noci па sijelima" pjesmu
"Ihtijareva prica" nije mogao zamisliti da се smisao te price Ын
aktuelan cak stotinu godina kasnije, pocetkom XXI vijeka. А
prica је Ыlа ~tara vec preko 600 godina, otkako su Turci
zakoracili и Evropu i krenuli da sabljom ро njoj beru zlatne
jabuke. Oko 400 godina to јm је polazilo za rukom - do druge
opsade Веса, 1683. godine. Otada su im kola krenula nizbrdo.
Evropa ih је potiskivala i vracala prema Aziji odakle su i dos1i.
Povlaceci se, turci su ostavljali islam, а pripadnici islama su
cvrsto vjerovali da се oni opet krenuti u Evropu - zlatnujabuku,
ne samo do Becanego i dalje, dokle imaEvrope i zlatnihjabuk:a.
То vjerovanjei price о tome zivjele su kodpripadnika islama i
prenosile se s koljena па koljeno. О tome govori ova prica pjesni-
kaDimitrijaJevtovi6aPolimca. .
INTIJAREVA PRICA
/Priblljezeno uz ramazanske nоа па sijelima/

Sa tanke тЁnауе Zagano side, svrsioјасуи bese

Stari muZa-Јusо, ihtijar duge i bijeZe brade,
И kakvu шlе, i tada skrstivsi noge па serdiadi,
Rece: ''pricajte ljudi, sta koji npvo znade? "
"Sta Ёmа novo u ovome dunjaZuku vasemu blva?
Sta pisu gazete poslednjih dana s juznoga dalja?
Sta ије teZaZjucecarsijom, doljeznate и, viko?
Da и се recimo пЁуи priznatijunanskog kralja?
Sto li se kupe askeri novi i redifsada
Ne demek Biva? 1 to dauril 11... Da и се sta blti uskoro?
1 treba dina тё DajaZmaz vec i ovako vise ljudi 1"
AZah nе hita, u njega dienZe-sаnuhul sve ide sporo. "
Ucuta stari muZa-Јusо. Svi naokoZo cutahu tada
SrcuCi kafu izjildiana, puseCi па svoje dugacke Zule
Zaustijedcln iz coska "Slusajte тоуе, dina тЁ.
140
Danasnji zeman nе raaa Turke vec prave Ьиlе. "
Ти i mula-Dervis pod ahmedijom zamisljen Сиti.
Na nјети blista se od svile, tanka dolama bijela
Ne prica nista on,jedino sa uzdahom ovo rece:
"Hicmet - па nasје skocila ититilе Avropa cijela!"
"1 tako тЁ dinaја bih па svоји mahnitu pamet reko
Da пат а sa ove strane deniza, opstanka vise пета ...
Svih sedam kraljeva avropskih i knjaz od Karadaka
Svaki se za muharebu па Padisaha роtajn о sprema. "
Tada stari mula-Juso opet podize snuzdenи glavu
1rece: Znam, da си и mezarја mnogo ranije leCi,
Nego си dozivljeti, sto и nasim Citabima pise.
vi svi stejos mladi, slusajte sto си vamja reCi:
Zar nijeste исШ kako и nasim knjigama stoji,
Da josjednom moramo svu ravnu Srbiju proCi,
1nase silne ordije iро treCi put, - ~nsalah!
Moraju do cesarovog tvrdog Веса uskoro doCi?
Tad сето srusiti uzgred sve listom bedeme tvrde
1 beckom kralju moramo svezati naopako ruke,
Ра сето onda krenuti i dalje od Веса - insalah!
Na nasim bijesnim konjima, uz nasih muzika zvuke.
Jos alah-rahmet-ejlen! тој dobri ЬаЬо, cujte те!
Pricao тЁје ljudi, dina тЁ, slusajte rijeCi ove:
Jos tamo daleko iza Веса, za jedan se seher znade,
КојЁ se galiba i danas "Zlatna Jabuka" zove?
1 tamo od vakti-zemana postojijedna cuprija stara,
1 па nјој trista trideset i tri hiljade zobnica Zita,
Које i sada риnе cekaju ротатnе hatove nase silne,
Od kojihAvropa cijela strepi i njеnЉ kraljevasvita.
Tuda се askeri beckoga Cesara docekat askere nase.
1sta mislite ljudi?ikada ovog dunjaluka rekao ko Ы,
Da се se kavga zavrCi strasna па "Zlatnој ЈаЬисЁ" tada,
1 to oko ove najprve torbice staroga zemana zobЁ? !
Kad nasi doau pod "Zlatnu Jabuku" i tada zudno,
Kadросnи askeri plasljive Svabe sabljama sjeCi,
Tada се: Moskov, Alamanj, 1ndjlis i Franceska,
141
 Svi се se tada па mejdan pod "ZZatnuJabuku" sZeCi.
Iovaj dunjaZuk aZah-bir nikada viSe zapamtiti nесе
Muharebe, koja се kao (а па "ZZatnoj Jabuci" biti.
Jos kako nase starinske knjige рИи о (оте, biva,
Ти се se denjiz jedino od krvi aaur-minZеtа sliti.
Nas svaki asker" koji pogine па "Zlatnoj Jabuci" tada
и dzenet се otiCi i dzehenema nikada vidjeti nеСе.
Sedamdeset i sedam mileta njega се sZuziti tamo,
А meZejceta ро krasnom dzenelu nјети се traziti cvijece.
Ти сето па "ZZatnoj Jabuci" butun Avropi rec, Еј vaZah
Ра сето opet preko Веса, Budima i Biograda ovamo doCi
Аи se nИе nесето sa ove strane denjiza, zastati viSe. '
Svi сето и Sam, mekanu starome tek tada krvavi proCi.
Od StamboZa i SeZanika, sve sto је па ovoj strani, .
Sve сето ostaviti i sami, ра сето и nasu zemlju bolju
Ovudijen, neka kika i vijeka zive aaurske mileti ovi
Ра neka se do kijameta oko golijeh krseva kolju!
Avropa vec se nada galiba и skoro пета i ceka ...
Zeman је doso vec davno i treba iCi. Amanet (оје-
Dijete bre! Daj svima od теnе ро jednu secerli kahvu,
NapZati svC!-ku i kusurvrni. Ostavi nargile тоје. "
Tada se poZako dize sa svoga mjesta, i tiho izaae
Stari mula-Juso, pogrbljen ihtijar duge i bijele brade -
Drugi svi za njЁт gledaju i slozno и cudu zbore:
ЕlhистиШаh! Hicmeta! Koliko ovaj ihtijar znade!"

"Ihtijareva prica" је objavljena u casopisu "Breznicki zapisi"

broj 15 u Pljevljima 2002. godine.
Stari mula-Juso razbija beznade domacih Turaka i pozi-
vajuCi se па "nase Citabe" prorokuje da се Turcijos jednom Srbiju
proci i da се tr6Ci put do cesarskog Веса doci. Porazice kaurskog
kralja i poci dalje do drugog sehera koji se zove "Zlatna Jabuka".
Ро svoj prilici to је sinonim za velike i bogate gradove zapadne
Evrope. Ти се Alahova vojska poraziti udruZenu silu Moskova,
Alemana, Indzilisa i Franceske. Ти се se proliti more kaurske
krvi, а Evropi сето reCi "Еј valah". Drugim rijeCima Evropa се
biti konacno osvojena i kauri unisteni, podavljeni u sopstvenoj
142
~i. ~ ~lah се nagraditi dzenetom svakog vjemika koji и tom
ЬОЈироgше.
Stari mula-Juso је odavno preselio па ahiret, a1i ј е nj egova
prica aktuelna i danas medu pripadnicima islama. Promij enjene
SU okolnosti i naCin borbe protiv nevjemika-kaura, ali ј е smisao
price ostao isti - porazicemo Evropu i kaure, а uz Evropu i
лтеriku, и cijelom svijetu vladace islam, tako и citabima pise.
U оуо vrijeme (kraj хх i pocetak ХХI vijeka) ll,dzihad ni-
smo krenuli kao sultanova ordija, па bijesnim atovima i sa krivim
sabljama. То je'proslost. Sada su nase prethodnice Alahovi borci
koji se dragovoljno Zrtvuju da и kaurskim zemljama, i gradovima
nacine veliku stetu, usmrte mnoge ljude i izazovu veliki strah
medu kaurima. Od velikih udara kaure је уес uhvatiosilan strah i
oni se okupljaju oko poziva па borbu protiv terorizma, ali јт to
nece koristiti. Svaki nas ratnik koji se opase eksplozivom i
aktivira ga, иЫје desetine, cak i stotine kaura, а oni jedva da
uhvate dvojicu-trojicu onih koji su ти pomagali. Kad se taj
dZihadjos vise rasplamsa i svaki nas borac иЫјасе hiljade kaura.
Na kraju, kauri се podleCi.
Ni па drugom bojistu dZihada ne vriste bijesni atovi i ne
sijevaju krive sablje. То bojiste је mimo i tiho, а vrlo siroko -
сјјеlа Evropa i Amerika. Као tiha voda sto brijeg roni, tako i pri-
padnici islama dolaze и zemlje Evrope i Amerike, naseljavaju se
tamo, mnoze se i grade dzamije, cvrsto se drze islamskogucenj a.
Ne napustaju oni svoju vjeru, kuran i serijat а ne prihvataju kaur-
sku kulturu, kaurski naCin misljenja, kaursko poimanje svijeta,
slobode i demokratije. Sve је to sitno i neprivlacno pred veli-
Cinom islama. Vojska Muhamedovih sljedbenika па Zapadu stal-
по narasta i јаса. U Evropi ih јта уес 20 miliona, и Americi dva
mi1iona. Brzo se mnoze i sire. Svi su uvjereni dajeAlah te zemlj e
namijenio njima i da се biti njihove.
Tako Ы govorio stari mula-Juso danas, kad Ы sisao iz dze-
neta па оуај svijet. Ali nema potrebe za taj povratak. Mula-Juso
moze biti zadovoljan па onom svijetujer su ga па оуоте svijetu,
и danasnje vrijeme, zamijenile hi1jade i hiljade malih proroka
koji uz ramazanske veceri i па sijelima proricu propast kaura i
punu pobjedu islama.
143
 12. ANTIFASIZAM ВОSАNSЮН
MUSLIМANA - BOSNJAКA
Fasizam kao specifican politicki pokret pojavio se u Ita1iji
dvadesetih godina dvadesetog vijeka, kadaje Musolini sa svojim
pristalicama preuzeo vlast vanparlamentamim putem. Muso1ini
је Ыо socijalista, а fasizamje modifikovani socijalizam. Hitlerje
tridesetih godina u Njemackoj dosao па vlast parlamentamil11
putem. Njegova partija је bila nacional-socijalisticka, skraceno
oznacena kao nacisticka. То su bili tota1itami rezimi kao i sovjet-
ski socijalizam (јеdnа od modifikacija), bez demokratije. Slicni
rezimi su se pojavi1i i u Madarskoj, Rumuniji, Spaniji ра su i njih
zvali fasistickim. Takav rezimje Ыо i u Nezavisnoj drzavi Hrvat-
skoj 1941-1945, kao i u drugim marionetskim drzavama.
Kad se pojavio fasizam, politicke i vjerske vode bosanskih
muslimana nisll imali nikakve potrebe da odreduju svoj stav
prema fasizmu. Njimaje tada, uКraljevini SHS bilaglavna briga
ometanje zakonski predlozene agrame reforme kojom su ukinuta
feudalna prava begova i drugih velikih zemljoposjednika. Mada
u opoziciji prema agramoj reformi, muslimansko vodstvo је bilo
kooperativno sa postojecom vlascu i nastojalo da za sebe izbori
sto veCi udio u vlasti kroz demokratske institucije Кraljevine
SHS, docnije Jugoslavije.
U Кraljevini Jugoslaviji za fasizam i nacizam su se intereso-
vali i sa njim povezivali neprijatelji Jugoslavije, separatisti svih
Ьоја: slovenacki i hrvatski klerikalci, hrvatske ustase, albanski
iredentisti, cmogorski zelenasi, makedonski VМRO. Bilo је i
rijetkih pojedinaca - bosanskih muslimana koji su preko hrvat-
skog ustaskog pokreta prihvati1i fasizam (kao Ademaga Mesic),
аН опј nisu јmаli siru podrsku. Bosanski muslimani nisu prihva-
tali ni podrzavali пјјеdnи politicku ideologiju jer su kroz svoj
vjerski fanatizam podloZni samo islamu. Nove generacije bosan-
skih muslimana, stasale u Кraljevini Jugoslaviji nisu se organi-
zovale ni kao demokratske ni kao fasisticke vec kao mladi musli-
mаш.

Fasizam i nacizam su naglo provalili u Jugoslaviju, odnosno

u Bosnu i Hercegovinu u aprilskom ratu 1941. godine. Okupator-
144
 ska vojska docekana је sa dobrodoslicom u Hrvatskoi i u Bosni.
Vlazak njemacke vojske u Sarajevo pozdravil0 је u glavnoj ulici
oko 10.000 Sarajlija. Pozdravljali su i klicali im Hrvati i musli-
II1ai1i, kitili ih cvijecem, stavljali Cilime па prozore i radosno im
II1ahali. Lokalne novine su Ыlе pune fotografija i tekstova о tom
odusevljenom doceku njemacke vojske u Sarajevu u aprilu 1941.
godine.
Anije samo ovakav docek pokazao raspolozenje muslimana
prema njemackoj vojsci. U prvi таћ se dobrovoljno javilo и
njemacku vojsku preko 6.000 muslimanskih mladica. Ти brojku i
taj podatak navodi general Slavko Кvatemik, prvi komandant
vojske NDH, tvrdeCi da to ometa redovnu regrutaciju и domo-
brane. А istovremeno regrutaciju ometa i stupanje velikog broja
muslimana и ustaske oruzane formacije. Dakle, nije Ыо и pitanju
otpor muslimana prema rеgrutасф и domobrane, nego njihova
zelja da se pokaZti kao odane pristalice nove, hrvatske vlasti i
njemacke oruzane si1e.
Ovakva eksplozija odusevljenja bosanskih muslimana za
fasizam i nacizam 1941. godine, mogla Ы izgledati cudna i
neocekivana. Poznavaocima istorije Bosne, njene etnicke struk-
tше i njene politicke scene, to nije Ыl0 ni cudno ni neocekivano.
Stara i duboka mrznja prema pravoslavnim Srbima okrece
bosanske muslimane prema neprijateljima Srba. Mrznja prema
Srbima prenijela se па mrznjuprema Jugoslaviji i svemu
jugoslovenskom. Nijemci su razbili maslimanima mrsku Jugo-
slaviju i zato ih treba docekati kao oslobodioce, rasirenih ruku.
Stav bosanskih muslimana prema NDH proistice takode iz
duboke mrznje prema Srbima. Nova, ustaska vlast је ukinula
srpsko ime, Cirilicu, sve srpske organizacije, odmahje pohapsi1a
sve pravoslavne svestenike i ugledne Srbe. Otpusti1a је sve Srbe
iz drzavne sluzbe, protjerala one koji su dosli iz Srbije i Сте
Gore. Ali vaznije od svih politickih razloga i mjera Ыl0 је lega-
lizovanje nasilja nad Srbima i Jevrejima. Ubijanje i pljackanje
imovine је Ыо taj neodoljivi stimulans koji је od dotad politicki
dezorijentisanih muslimana napravio zestoke ustase. То је Ыо
onaj ekstremni dio, а i drugi koji nisu роZШili unjemacku vojsku
145
ili u ustase, drzao se 10јаlпо prema novoj vlasti. Prihvatili su
hrvatsku drzavu kao svoju, hrvatsko drzavljanstvo, hrvatsku
nacionalnost, fasisticki rezim. Pokusaj muslimanskih prvaka da
sa poglavnikom Antom Pave1icem razgovaraju о bosanskiI11
politickim specificnostima, ostao је samo propali pokusaj jer
poglavnik nije htio о tome пј da razgovara. Tako је fasizam u ВјН
potpuno prihvacen od muslimana. Vrl0 rijetki su Ыli pojedinci
muslimani komunisti koji su se okrenuli protiv fasizma.
Кnjige i studije koje Ы naucno-istrazivacki obradile ОУај
zagrljaj muslimana i fasizma, nisu napisane. Pobjednici u gra-
danskom ratu 1941-45. - komunisti, provodili su svoj koncept
bratstva~jedinstva, krijuCi istinu о sukobima tokom rata. Nigdje
пјје napisano da su okupatori 1941. odusevljeno docekani od
Hrvata i muslimana, а da su Srbi i Jevreji postali divljac za
slobodan odstrel. Nigdje пјје precizirano koliko је bosanskiЬ
muslimana Ыl0 u ustaskim oruzanim formacijama, а koliko u
domobranima. А sve је to Ьдо upregnuto u kola fasizma i
nacizma. Маl0 је napisano i о jerusalemskom muftiji koji је
1942. godine dosao u Sarajevo i inicirao formiranje handzar-
divizije. U tu diviziju su regrutovani bosanski musIimani, а
naoruzana је i opremljena od NDH i Njemacke. PoCinila је
mnoge zlocine ро Bosni vodeCi dzihad - rat protiv krivovjeraca.
Kad је nacisticka i fasisticka sila росеlа da kleca i da trpi
poraze, bosanski muslimani su uvidali da im valja traziti novu
orijentaciju i dpciju. Posle kapitulacije Italije 1943. muslimani u
Hercegovini, Сmој Gori i Raskoj prik1oni1i su se komunistima.
Ne svi, manji dio. VeCi dio, naroCito oni u Bosni i dalje su
podrzavali NDH i nacisticku Njemacku iscekuju6i kraj rata i
rasplet - da se vidi ko је pobjednik. Pobjednik је za bosanske
muslimane do kraja Ыо neizvjestan - to mogu biti Saveznici sa
demokratijom i cak sa Кraljevinom Jugoslavijom, а mogu biti
Rusi sa doma6im komunistima.
Bosna i Hercegovina је tesko i sporo oslobadana осl NDH
vlasti i nacizma jer su hrvatske i muslimanske oruzane formacije
(muslimanske milicije) pruzale zestok otpor komunistickoj уој­
sci. Mostar је osIoboden u februaru 1945. а Sarajevo u aprilu iste
146
godine, kada su Saveznici i Rusi уе6 bili zakoraCili u Njemacku.
;\kad su partizani usli u Sarajevo nije bilo ni nalik па опај docek
njemacke vojske aprila 1941. Nije Ыl0 сујје6а, 6iliта па prozo-
пт а , hal~kanja i pjesme ро kafanama i mahalama. Fasizam i
nacizam su otisli, dosli su neki drugi, ko zna kakvi 6е biti!
Novu, partizansku vlast, bosanski muslimani su docekali sa
strahom, podozrenjem i pritajenom mrznjom. ВПi su uvjereni da
su komunisti bezboznici, da velicaju Rusiju koja је vjekovni
neprijatelj islamskih zemalja - Irana i Turske. Jos gore је to sto su
u partizanima ponajvise Srbi, da medu njјmа ima mnogo опЉ
koji su sa kape skinuli kokardu а stavili petokraku. Svejedno је to
је li Srbin partizan ili cetnik. NDH propaganda ih је trpala u isti
kos nazivaju6i ih "Srbo-komunisti", "kоmunistiбkо-сеtпiсkе
bande", "odmetnici". Sve se to sasvim uklapal0 u njihovu pred-
stavu о Srbima kao haramijama, zlikovcima i neprijateljima isla-
та. Ako u partizanima ima mnogo Srba - to пе valja. .
А kad је partizanska vlast prevladala u cijelojBiH
ispostavilo se nesto sto muslimani nisu ocekivali. Nova vlast је
bila itekako blagonaklona prema muslimanima i nastojala је da
ih privuce sebi, u svoje organizacije i institucije. Muslimani koji
su 1943. otisli u partizane postali su oficiri i komesari. опј otre-
sitiji su brzo napredovali i postajali rukovodioci. Muslimanima
koji su bili domobrani јlј pripadnici muslimanske тјlјсјје, nije
nista zamjerano, to пјје bila negativna karakteristika. Na tu temu
nastala је anegdota - "Мј (muslimani) smo пјЉ (partizane)
pomagali tokom cijelog rata - slali smo јm municiju kroz cijevi".
U svojoj propagandi partizani su isticali svoj antifasizam ра
su i svoje najvise institucije na~ali antifasistickim vije6ima
(AVNOJ, ZAVNOBIH). Politicki је Ыl0 oportuno prihvatiti
antifasisticki stav, bar prividno, onoliko koliko ј е korisno. Musli-
mani su to obilno koristi1i i brzo zauzimali znacajne pozicije u
partiji, vojsci, policiji, administraciji i drustvenim organiza-
сјјата. ВШ su ministri, predsjednici vlada, jedan је Ыо pred-
sjednik JugoslavUe, generali, direktori preduzeca, predsjednici
opstina. Kad se komunizam u Jugoslaviji urusio, а nacionalizmi i
separatizmi uzeli najve6eg mаЬа, svi muslimani-komunisti,
147
 visoki rukovodioci i generali, vratili su se svome jatu i sta1i pod
barjak АНје Izetbegovica i njegovih islamista-fundament-alista
Za АНјu ovo nisu etikete, оп se sam tako dek1arisao, а zbog tog~
је Ыо i progonjen. Mada је svoju stranku nazvao demokrat_
skom, Alija Izetbegovic пјје Ыо пј demokrata пј antifasista.
Njegova politicka pozicija i politicki cilj Ыlј sti sasvimjasni: оп
је islamista а ci1j тије stvaranje islamske drzave Bosne i Herce_
govine. Pri исlапјепји ВјН u Organizaciju islamskih dnava
1993. godine, Аlijа Izetbegovic se nije osvrtao па demokratske
forme i procedure, па ustavne odredbe, па ravnopravnost
konstitutivnih naroda ВјН. Uclanio је BiH u islamske drzave kao
da se radi о njegovoj privatnoj firmi ј]ј imovini.
Tokom gradanskog rata u BiH 1992-1995 bosanski Mus1i-
тапј, sada vec Bosnjaci, ро inerciji iz komunistickog rezima,
svoje protivnike su etiketirali kao fasiste, а ројат fasizam
izjednaci1i su sa pojmovima nasi1je i zlocin. Tada su da1i таЬа
svojoj dubokoj mrZnji prema Srbima - svi Srbi su fasisti,
Milosevicev rezim је fasisticki, rat и BiH је fasisticka agresija.
* Brzo su uvidili da је taj njihov "antifasizam" dobro primUen па
zapadu, u demokratskim zemljama. Koristili su to па po1itickoj
sceni, ра su svoj antifasizam protegli unazad, па drugi svjetski
rat. Ima tu neke veze - u оЬа rata (1941-45 i 1992-95) опј su rato-
vali protiv Srba, ра ako su Srbi fasisti, опј su uvijek bili anti-
fasisti. Bas zgodno, uklapa se u antisrpsku kampanju zapadnih
zemalja, а dobro pokriva i prikriva sustinu - islamizam i fиnda­
mentalizam.
Poslije sloma komunistickih rezima u drzavama istocne i
jugoistocne Evrope nastala је euforija za ulazak tih drzava u
dobro organizovanu, demokratsku, bogatu i jaku EvropsIru
zajednicu. Posle deceniju ipo cekanja, u Zajednicu su primljene
zemlje koje ро tradiciji pripadaju zapadu. U drugom. esalonu su
zemlje istocne i jugoistocne Evrope u Сјјој tradiciji i kulturi јта·
mnogo orijentalnog, azijatskog, despotskog, nedemokratskog.
Ти је i dejtonska Bosna i Hercegovina pod okupacij от evropskih
oruZanih snaga i civilnom upravom UN. ВјН treba da ispuni
mnogo uslova, da Ы se таlо primakla Evropskoj zajednici. Jedan
148
 od tih uslova је i obuzdavanje i onemogucavanje nedemokratskih
politickih pokreta - neofasizma i neonacizma. Bosnjacki politi-
cari uocili su da demokratska Evropa cijeni antifasisticke
tradicije, smatrajuci da su se antifasisti Ьопli za demokratiju.
Dok cekaju па ulazak u Evropu, bosnjacki po1iticari su lansira1i u
. javnost besramne lazi о antifasistickoj orijentaciji Bosnjaka u
Drugom svjetskom ratu. Ро njima, u ratu 1941-45, u NDH, svi
bosanski muslimani Ыli su listom protiv fasizma i nacisma,
protiv Italije i Njemacke. Oni su Ыli nosioci i predvodnici
оrШапе borbe protiv okupatora - glavna snaga Titovih partizana.
Kolika је to besmislica, lako је uoCiti. Partizane su vodi1i
komunisti, а islamisti - vode Bosnjaka u to vЛјете su ЬiIi ljuti
protivnici komunista. АН koga sad zanima istorijska istina о
gradanskom ratu u Jugoslaviji 1941-1945. Кrupni dogadaji
Drugog svjetskog rata zbivali su se па ve1ikim bojistima,
kontinentima i okeanima, izmedu velikih sila. Ко zna sta se
paralelno zbival0 u maloj i zaturenoj Bosni, gdje ,su vjerski i
etnicki podijeljena zavadena рlетепа nastavljala tradiciju
krvavih obracuna. Sada, poslije vise od pola vijeka, javnosti se
moze servirati bilo kakva laz о unutrasnjoj ratnoj sceni u ВiH u
vrijeme 1941-1945. Takve lazi nije tesko proturiti mediji su
uvijek pod kontrolom po1itickih centara тоСј.
1 eto sada, па pocetku хх! vijeka, bosnjacki politicki vrh, u
cekaonici pred vratima Evropske zajednice, mase zastavicama
antifasizma. Nije to nova politicka orijentacija bosnjackih voda,
to је trenutna politicka potreba. То је samo jedan od таlЉ poteza
u velikom programu ekspanzije islama u evropske i americke
hriscanske zemlje. Mali bosnjacki politicari su i u ovoj situaciji
uz svoju veliku bracu Turke koji u istoj cekaonici nestrpljivo
cekaju da sa svojih 80 miliona stanovnika provale u zapadnu
Evropu. Ako se to desi - da Turska ude u Evropsku zajednicu,
onda се biti ро оп ој narodnoj - "kud svi Turci, tu i mali Мијо".
Valjda се se nekako i ВЈН progurati uz Tursku. Dok se to ceka,
politicki је oportuno sa laznim antifasizmom ubirati sitne роепе
kod strogih evropskih gospodara.

149
 13. DEMOКRATIJAZA UGURSUZE

Demokratija је poznata od stare Ielade Ciji је centar ЫО u

Atini, опот dijelu Evrope koji је danas poznat kao Ba]kan
Balkansko poluostrvo. Stari Ielini su slabo marili za brdovitu'
planinsku unutrasnjost poluostrva, naseljenu barbarima - Traca~
nima, Ilirima, Keltima, Slovenima. Oni su se sirili preko mora - u
Маlи Aziju, оЬаlе Crnog mora, juznu Ita1iju, Sici1iju, Egipat i
zapadno sredozemlje sve do Herkulovih stubova - Gibraltara. Na
nepismene balkanske barbare gledali su sa prezirom i таl0 su sta
zapisali о njima. А nije im bilo ni па kraj pameti da im svoju
demokratiju ponude kao ob1ik vladavine, jer su kod balakanskih
barbara vladali vucji zakoni - si1a i nasi1je su bili svi oblici vlasti.
Stari Rimljani su osvoji1i Ieladu i prihvatili пјепи kultиru, ai
neke oblike dеmоkrаЩе. Rimljani su osvojili i unutrasnjost
Balkana, postavili svoj red, аН su imaIi muke sa balkanskim bar-
barima. Barbari su se bunili, nisu prihvatali red i rimsku disci-
plinu. Potrajalo је to do propasti rimskog carstva, do velikog ро­
kretanja barbara, evropskih i azijskih. Iz tih smutnih vremena
izadose ојасапа slovenska plemena sa svojom plemenskom
organizacijom - таНт despotijama, kojima su gospodarili Ьапо­
vi, fupani, knezovi, vojvode. Ovi oblasni, plemenski gospodari
vladali su kao samodrsci, bez zakona, sudova i uredene uprave.
Pod pritiskom Vizantije i Rima primili su hriscanstvo, koje је jos
dugo Ыl0 slabo nakalemljeno па njihovu pagansku vjeru i
оЫСаје. Нriscanstvo је propovjedalo neke elemente demokratije,
naprimj er ravnopravnost i ј ednakost posliј е smrti, pred Bogom.
Haoticno stanje па Balkanu - mаlе, slabe drzave i jos slabiji
oblasni gospodari pogodovali su turskoj najezdi i osvajanju
gotovo cijelog Balkanskog poluostrva. Turska vlast је Ыlа
azijatska despotija oslonjena па islam, njegove teokratske
postulate. Centralna vlast, carigradska porta slala је u Bosnu
upravljace -valije, koji su sa prezirom gledali па domace Turke,
domorodce koji su primili islam. Zbog njihove kultume
zaostalosti, svojeglavosti i sklonosti nasilju i neredu, nazivali su
ih haramijama, ugursuzima, mam]azima, bilmezima, tokmaci-
150
фа, ahmacim~,. mu.flizim~ i .drugi~ pogr~im nazivima. Svi ti
naZivi u OSnOVllmaJU znacenJe svoJeglavog 1 nevaljalog covjeka,
lupeza i neznalice. Те rijeCi su se odomaCile u Bosni i ostale u
upottebi do dana danasnjegjer oznacavaju karakteristike menta-
liteta bosanskog covjeka. .
Bolji dani za Bosnu mogli su se ocekivati odAristrougarske
kojaje 1878. dobila mandat da uvede red u Bosni, hronicno Ьоlе­
snoj od nereda, Ьипа i bezvlas6a. Austrougraska је Ыlа parlamen-
tarna monarhija, evropski uredena pravna drzava. Bosnu је
t11ora1a okиpirati vojnom si1om, krse6i samovoljni orиZani otpor
lokalnih voda i vjerskih fanatika. Prijeki vojni sudovi su djelovali
efikasno, osuduju6i па smrt pohvatane vode otpora. Egzelrucije
su izvrsavane оdшаЬ - strijeljanjem i vjesanjem. Otpor је slom-
ljen, uspostavljen је red. Uporedo sa zeljeznicima, cestama,
modemom administracijom, policijom, postama, skolama i
gradanskim ustanovama, izgradene su i kasame, zandarmerijske
stanice /cak i ро planinama/, novi zatvori, а gradovi su opasani
tvrdavama. Veliki vojni logor u Sarajevu, najve6i па Balkanu,
izradenje kao utvrdenje sa kиlama i puskamicama. Nova vlastje
znala da је stekla nepouzdane podanike, sklone Ьuпата, neredu i
nasilju, sprernne па svakoj ake otpore redu i zakonu.
Austrougarska vlast nije па Bosnu primjenila svoje parla-
mentame institucije, ve6 је vladala preko posebnog ministarstva
u Бесu i svojih guvemera u Sarajevu. Guvemeri su donosili ured-
Ье i propise - vladali su dekretima. Вепјатјп Kalaj,jedan od пјЉ,
dekretima ј е proglasio bosanskи naciju, bosanski ј ezik i bosanski
grb. UCinjen је pokиsaj da se uvede prvi parlament ра је 1910.
osnovan bosanski Sabor. То је Ыо surogat parlamenta, аlј su se
ipak и пјети паШ, pored imenovanih i izabrani narodni pred-
stavnici. Oni su svojim istupima i svojim stavovima pokazali da
је Боsпа zemlja nepomirljivih suprotnosti. Begovi su trazi1i оси­
vanje i zastitu svojih feudalnih prava i privilegija. Probudeni
katolici-Hrvati su grmi1i da је Bosna od starine hrvatska zemlja,
da u пјој treba da bude sve katolicko i hrvatsko. Isto tako
probudeni pravoslavni-Srbi trazili su pravicu za svoje seljake-
kmetove, traZili su autonomiju svoje crkve i svoje skole. То је Ыо
151
tek nagovjestaj mnostva nerazmrsivih suprotnosti i podjela kOje
nikakav parlamentarizam nе Ы mogao rijesiti, а kamoli OVaj u
zacetku koji је potrajao samo 4 godine - do pocetka rata 1914
godine. .
Demokratiji u Bosni su malo vise odskrinuta vrata 1918
stvaranjem kraljev·stva Srba, Hrvata i Slovenaca. Nastal0 j~
vrijeme kada su osnovane politicke stranke i odrzavani parla-
mentarni izbori. Та novost је unijela nevjericu i zabunu u narod_
kakva је to vlast koju bira narod?! Politicke stranke i izbori su
shvaceni kao prava prilika za demagogiju, оЬmаnе, podvale i
prevare, а i kao mogucnost da se svakojakim marifetlucima dode
do vlasti, а preko vlasti do sicara - liсnе koristi. Narod је, vec па
pocetku te demokratije, па izborima birao svoje predstavnike_
koje је poslije izbora nazivao lopovima i inuf1izima. Оnа stara
izreka da "narod ima vladu kakvu zaslufuje" potvrdila se i u
оnот vremenu.

Poslije Drugog svjetskog rata zavladala је samo jedna

stranka - komunisticka, koja nјје trpila opoziciju. Komunisti su
potpuno rezirali izbore, а па оnјm najvaznijim, u novembru
1945. umjesto opozicionih stranaka, postavili su "coravu kutiju".
Poslije toga, komunisti su praktikovali svoju "socijalisticku
demokratiju" odrzavajuCi redovno izbore za sve nivoe vlasti. АН
па tim izborima nikad nјје Ыlо opozicije, а svi kandidati su
prethodno brizljivo odabrani u partijskim komitetima. Na takvim
izborima nikad nјје "propao" nijedan kandidat jer nјје ni јmао
protivkandidata. А па prvim visepartijskim izborima 1990.,
iznudenim pod pritiskom zapadnih demokratija i domace javno-
sti, propali su svi komunisticki kandidati. POQijedili su dotad
anonimni i progonjeni nacionalisti, narod ih је izabrao - svako
svoje nacionalne stranke i prvake.
Sa velikom ротроm i radoscu su slavljeni prvi demokratski
izbori 11990/ i pobjeda nасјоnаlnЉ stranaka. Svaka stranka је u
svom nazivu imala atribut "demokratska": Stranka demokratske
akcije !Мuslimаnil, Srpska demokratska stranka, Hrvatska de-
mokratska zajednica. Demokratsko opredjeljenje ih је zblizil0
samo toliko dok su oborili s v]asti komuniste i rаsроdiјеШi vaZne
152
tunkcije - pr:ds)ednicke, mi~istarske i ~ge fotelje. Odmah ро-
Нје toga pocel1 su da se gloze - svako Је vukao па svoju nacio-
sa1nu stranu. Та nesloga је rapidno narastala i za samo dvije
пodine· је dovela do vjerskog, nacionalnog i gradanskog rata.
~lada demokratija u Bosni nije mogla potisnuti vijekovima
naslagane mrznje, sumnje, nepovjerenje, grabezljivost i sklonost
nas i1ju. Preovladao је i dosao do punog izraZaja mentalitet bosan-
skog covjeka. Na scenu је stupilo nasilje, haramije i ugursuzi.
Demokratijaje раlа u vodu, ostalaje da ceka kao sjemenka neke
plemenite biljke, za koju ovde пета pogodnog tla i klime da
lznikne, razvije se i da svoje plodove.
Gruba povreda demokratskih пасеЈа Ыlа је glavni uzrok
ratu. Muslimanska stranka demokratske akcije i Hrvatska demo-
}cratska zajednica organizovale su ји martu 1992./ referendum о
istupanju Bosne i Hercegovine iz Jugoslavij е. Muslimani i Hrvati
su listom glasali za odvajanje od Jugoslavije, а Srbi su bojko-
tovali referendum. Da izraze svoju politicku volju, Srbi su
organizovali plebiscit па kome su se listom izjasnili za оstај(;шје
BiН u Jugoslaviji. Muslimani i Hrvati su bojkotovali plebiscit.
Tako је zivotno vazna odluka za sudbinu zemlje donesena nad-
glasavanjem, nametanjem volje dva naroda опот trecem. А tako
vaZne odluke пе donose se ni prostom ni kvalifikovanom veCi-
nom, nego samo konsensusom. Tri naroda u BiH su konstitutivna
ijednakopravna, пе mogu nametati svoju voljujedan drugom ili
dva udruZena protiv ј ednog.
U ovom slucaju demokratijaje zloupotrebljena; izopacena i
svedena па goli brojcani odnos. Sustina i znacaj odluke su pot-
рипо zanemareni. Zanemarile su to i zapadne demokratske
zemlje i priznale referendum. Plebiscit i njime izrazena volja
srpskog naroda kao da nisu ni postojali. Kad su vidili kako su
ротоси izopacene demokratije izigrani, Srbi su odluci1i da
омјеm brane svoju sigurnost.
Rat је eliminisao demokratiju u medusobnim odnosima tri
naroda u BiH, аlј је svaki narod, odnosno njegova demokratska
stranka zadrzala demokratske forme u svojoj zajednici. Svaki
narod је јmао svoju skupstinu, vladu, lokalnu samoupravu,
153
vojsku, sudstvo i administraciju. Prividno, sve је funkcionisalo
demokratski, а stvamo је oligarhija svake nacionalne stranke
gospodarila svim foлnаmа vlasti. Stranci su uvazavali ovu
demokratiju i kontaktiraIi sa zaracenim stranama, sa njihovirn
vladama i parlamentima. PoZurili su da priznaju novostvorenu
drzavu ВјН, а ta muslimanska BiH poZurila је da se иС1anј u
organizaciju islamskih drzava. Ova posljednja odluka donesena
је sasvim jednostrano, bez ikakve parlamentame procedure
voljom najuzeg vrha muslimanskog vodstva. А ta odlukaје ostal~
па ~n.~zi i ро zavrsetku rata - ni Нrvati пј Srbi nisu trazi1i пјепи
reVlZljll.
Vjerski i пасјопаlпј, gradanski rat u ВјН пјје se mogao
zavrsiti sporazumom zaracenih strana - krvno zavadenih рlеmе­
па. Zavrsio se stranom intervencijom - vojnom i po1itickom.
Snage NATO pakta su okupirale Bosnu, а zapadne zemlje sa USA
па сеlи, nametnule su јој Dejtonski sporazцm. Ро tom sporazumu
ВјНје postala zemlja pod starateljstvom UN, ustvari protektorat
medunarodne zajednice оlјсепе и USA, NATO, UN i Evropskoj
zajednici.
Ро Dejtonskom sporazumu ВЈН Јта sve demokratske insti-
tucije - parlament, sudstvo, administraciju, lokalnu samoupravu.
Vojskaje potCinjena civilnoj vlasti, а izbori па svim nivoima vrse
se redovno. Sve је zamisljeno i postavljeno da funkcionise па
demokratskim osnovama ра ipak sve tako slabo funkcionise da
visoki predstavnik UN и BiH obilno koristi svoja ovlastenja-
ukida odluke demokratski izabranih organa, патесе svoje od-
luke, smjenjuje izabrane funkcionere, zabranjuje politicku aktiv-
nost pojedinim politickim Iiderima ра i strankama. Visoki pred-
stavnik UN u ВјН је guvemer Bosne sa najsirim ovlascenjima,
оп јта svoj administrativni aparat IOHR, OEBS/, а па raspo-
laganju ти је i SFOR - омапе snage NATO koje nadziru i
osiguravaju provodenje dejtonskog sporazuma i vlasti visokog
predstavnika UN - guvemera BiH. Koristeci svoja ovlascenja
visoki predstavnik - guvemer grubo krsi demokratiju.
Na politickoj sceni uBiH dеmоkrаЩаје stalno па dnevnom
redu, а sa пјоm i pravna drzava, prava gradana, samoodrzivost
154
ddave , privrede i svih d~stvenih inst~n:cija, k011lpcija i kriminal
u svim struk~ama .:lastl. РrеdstаVШСl me~~~rodne zajednice
svaki cas daJu lekclJe о svemu tome, pOnaJVlSe о demokratiji.
Dom a6i politicari пе zaostaju za njima - i опј уарјји za demo-
}aatijom, pravnom drzavom, vladavinom zakona. О tome, u
'ednom intervjuu, slikovito govori akademik Muhamed Filipo-
~c, profesor Filozofskog fakulteta, nekada uvazeni marksista, а
potom osnivac 1\1,uslimanske bosnjacke organizacije.Akademik
Filipovic kaze: "Sta опј /vlastodrsci-politicari/ govore о pravnoj
ddavi? опј i пе znaju sta ј е pravna drzava. А kada Ы i znali, опј је
пе Ы htjeli prihvatiti jer јт пе odgovara. Njima odgovara
bezakonje." Akademik Filipovic dobro poznaje svoje sugradane i
svoje sunarodnike, оп zna i istoriju, zna опо о haramijama i
ugursuzima. Upravo takvi su u ratu i u nacionalnim strankama
ugrabili najvise i sve уаznе pozicije, napljackali, obogatili se i
песе da ispuste iz ruku vlast i bogatstvo.
Strani predstavnici vjerovatno пе znaju za haramije i ugur-
suze, ujdurme i marifetluke, ра stalno insistiraju па postenim
izborima, vjerujuci da се posteni izbori dovesti па vlast postene
Ijude. АН to nikako da se ostvari. Izbori se оЬауе posteno, pod
budnim nadzorom stranih posmatraca, аН rezultati uvijek isti -
pobijede nacionalne stranke i budu izabrane поуе garniture
haramija i ugursuza. 1 sve ostaje ро starom, opet sve treba росј­
njati iznova. Izbori - taj пајјаС] demokratski recept nikako пе daju
ocekivane rezultate u ВјН. Ne mogu ih пј dati - u Bosni se
posteni, cestiti ljudi пе Ьауе politikom i пе kandiduju se па
izborima. Ako se neko od takvih ljudi i nade medu politicarima,
brzo ga "otkriju" i onemoguce, а i e1iminisu sa politicke scene.
Takav covjek bude oklevetan, nalijepe ти svakojake etikete,
podmetnu ти razna sumnjicenja, параdnи ga sa svih strana.
Nabijedeni covjekjos moze biti sretan ako se bez уесЉ gubitaka
povuce sa politicke scene.
Za demokratiju u Bosni јта nade - ' и nekoj svijetloj
buducnosti kad Bosna prestane da bude tamni vilajet. Velike nade
se polafu u "ulazak u Evropu", pristupanje evropskim integra-
сјјamа - Evropskoj zajednici, NATO paktu, finansijskim i d11l-
155
gim asocijacijama u kojima su okupljene evropske drzave. АН u
te zajednice se пе исlапјије onako kako se Bosna исlапilа u
Organizaciju islamskih zemalja - preko noci, bez ikakviЬ
procedura i ispunjenih us]ova. Svaka od evropskih asocijacija
postavlja Citavu listu decidno pobrojanih uslova. Medu tim
uslovima је obavezno dio koji se odnosi па demoMatske
institucije, njihovo funkcionisanje, па primjenu demokratije i
zakona u praksi - па pravnu drzavu. А dobar dio tih uslova se
odnosi i па svodenje kriminala i korupcije па prihvatljiv nivo
zatim па fmansijsku disciplinu, па uvodenje mnogih еvrорsюh
standarda u najrazliCitijim oblastima - od zastite zdrave zivotne
sredine, sanitetske prevencije za zastitu ljudi i zivotinja do
standarda u sistemu obrazovanja, u sudstvu, policiji, vojsci.
Mnogo, mnogo toga se trazi od domacih politicara i domorodaca.
Slusaju oni to ozbiljno, klimaju glavama odobravaju6i, а i sami
govore u prilog promjenama i reformama. Istovremeno,
razmisljaju i potajno se dogovaraju kakvim се marifetlucima
izigrati sve to - tu prokletu demokratiju.

156
 14. IDENTIFIКACIJA ZLOCINACA
Genocid nad Jevrejima и ВјН
Proslo је vise od pet decenija od опјЬ ljetnih i jesenjih dana
1941. godine kada su u Sarajevu mogli da se vide stravicni pri-
zori: naoruzane ustase i policajci sprovode Jevreje iz пјЉоујЬ
stanOva i ku6a па zeUeznicku stanicu. Pokupili su ih sve - mus-
karce i zene, djecu, stare i bolesne. Оуе bolesne пјЉоуј srodnici
guraju u kolicima i1i nose u 6ebetu. Vidi se da su posli iznenada,
па brzinu. Nose таlо stvari u torbama i zavezljajima. Preplaseni
su, unezvijereni, пе znaju kuda ih vode. Ne znaju to пј radoznale
komsije пј iznenadeni prolaznici па ulici. Znaju to опј koji su
izdali naredbu da se Јevrej i - svi odreda izvedu iz svoj ih domova i
sprovedu па zeljeznicku stanicu. Tada su takvu naredbu u
Sarajevu mogli izdati fupnik Bozidar Bralo i profesor Hakija
Hadzi6 povjerenici poglavnika NDH u Sarajevu. Oni su znali da
Jevrej е odvode - u smrt.
Uspostavljanjem vlasti Nezavisne drzave Нrvatske росео је
progon Jevreja ро uzoru па nacisticke mjere - istjerivanje iz
drzavne sluzbe, nosenje fute trake, zabrane kretanja, pristupa па
mnoga јаупа mjesta, otimanje imovine. Nijemci su u Sarajevu
brutaIno opljackali i devastirali veliku sinagogu (пајуе6и u Jugo-
slaviji, zvanu Templ u centru Sarajeva) а ostatke su raznijeli gra-
dani Sarajeva. Cigani su skinuli bakarni Нт sa kupole sinagoge.
Nijemci su samo росеН, а Muslimani i Hrvati nastavi1i. Od
Jevreja su uzimane trgovine i lokali, iz bogatih ku6a drgocjenosti.
Тај period је opisao Јуо Andri6 и svojoj pripovjetci "Bife Tita-
nik". Najgore је doslo tek iza toga, kada se hrvatska ustaska vlast
organizovala, imala policiju (redarstvo), ustaske Qruzane i druge
formacije, vojsku.
Hrvatska ustaska vlastje pripremila i izvela genocid Jevreja
ne samo u Sarajevu nego i и cijeloj Bosni i Hercegovini. U tome
nisu ucestvovali Nijemci. Oni su samo dali zeleno svjetlo, а sve
su izveli domaCi (ne)ljudi: pripremi1i spiskove svih Jevreja, Ьар­
sili ih sve redom, citave porodice odvodi1i па zeljeznicku stanicu,
uguraIi ih u stocne vagone, plombirali vagone i otpremili. Trans-
157
r0rti J~vreja su i~li па sjever do Bo~ans~o.g ~roda, .а zatim u
lmprovlzovane pnhvatne logore dok n1SU ы1I pnpremlJ eni logori
u Jasenovcu i Staroj Gradiski. Sarajevski Jevreji, а i oni iz drugih
gradova ВјН najveCim dijelom su роЫјепј u ta dva logora.
Genocid nad Jevrejima u Sarajevu је Ыо potpun. Prerna
zvanicnim statistikama Ыlо ih је preko devet hiljada, а prerna
nekim procjenama i vise jer su se u Sarajevo sklanjali Jevreji iz
mапјјЬ mjesta; Jevrejska imovina је razgrabljena. Razgrabili su
је sugradani, komsije, а najvrijedniji dio su uzeli oni koji su ЬПi
па vlasti i blizu vlasti. Okoristila se i sarajevska fukara pljacka-
јиСј jevrejske stanove ро mаћаlаmа, mаlе ducane i zanatske
radnje. А bogatije kuce su zapale опјmа koji nisu fukara, ugled-
пјm osobama tadasnje vlasti.
Vrl0 mаlо sarajevskih Jevreja је prezivilo ovaj genocid
1941. godine. Prezivilo јЬје tako mаlо da ih vise пјје Ыlо пј tigo-
vaca пј zanatlija u sarajevskoj carsiji. Nisu mogli obnoviti svoju
veliku sinagogu (Теmрl), zgradu su poklonili gradu Sarajevu, а
grad је zgradu adaptirao za Radnicki univerzitet. Jevreji su
obnovili svoju opstinu i mапји sinagogu. Ogroman dio njihove
imovine nacionalizovan је od 1945 do 1953. Nova postkomu-
nisticka vlast i nova drzava Во~;nа i Hercegovina пјје јm nista
vratila od te imovine. А zar i to zadrzavanje jevrejske imovine
пјје jedan vid antisemitizma?
МаЈо је Jevreja u Sarajevu, пе mogu оп! dici svoj glas i оЬја­
viti istinu da su ih prije pedeset godina unistili njihovi sugradani
Muslimani i Нrvati. ZloCince treba identifIkovati пе samo ро
njihovom politickom obiljezju, nego i ро nacionalnom i vjer-
skom а svakako i ро јтепи i prezimenu - ako је moguce. Jevreji
su vec ро јmепи identifikovani ро nacionalnom i vjerskom
obiljezju. А njihovi muCitelji i иЫсе sakriveni su iza naziva
ustase, fasisti, sluge okupatora. Jevreji su oznaceni i kao "Zrtve
fasizma" i to prikriva njihov identitet. То је Ыlа zvanicna formu-
lасјја ondasnje (komunisticke) vlasti - zloCinci su fasisti, а zrtve
su - zrtve fasi.zma. Tako је izbjegnuta identifikacija zlocinaca i
njihovih zrtava. ZloCine su vrsili i komunisti ра su i oni bjezali od
identifikacije zloCinaca i Zrtava.
158
 poslije prestanka komunisticke vlasti moglo se ocekivati da
се оуа nepravda biti ispravljena i da се izvrsioci genocida nad
Jevrejima biti javno i jasno identifIkovani. Umjesto toga,
potomci zloCinaca proturaju laz da su Nijemci unistili sarajevske
Jevreje. Cine to perfidno znajuci da vrijeme predaje zaboravu i
djel a i nedjela.
оуај napis i ovo upozorenje neka budeprilog Zrtvama -
Jevrejima, Srbima i ostalim koji su strada1i od mrznje, nесо­
vjestva i grabljivosti svojih sugradana, nekad i od svojih komsija.

Prilog 1: Izvod iz knjige Avrama Pinte "Jevreji Sarajeva i

Bosne i Hercegovine" odjeljak "ZloCini nad bosanskohercego-
vackim Јevrej ima u toku nepriј atelj ske okupacij е" .
ZLOCINI NAD BOSANSKO-HERCEGOVACKIM
ЈЕVREЛМА U TOKU NEPRIJATELJSКE OKUPAClJE
Cilj jasizma је Ыо stvoriti "novi poredak" u Evropi i svijetu.
Da Ы se do toga doSlo, trebalo је unistiti sve graaanske slobode.
za postizanje toga cilja sva sredstva su bila dozvoljena, u prvoт
redu teror, ubistva, zloCini itd. Kult sile, rasizma, i antiseтitizma
pripreтao је zloCince koji се izvrsavati nareaenja vld~todrzaca u
ratu koji su pripreтale jasisticke drzave. Rasna тrznja trazila је
istrebljenje cijelih naroda. Vjekovne rasne i vjerske predrasude
uslovljene razvitkoт i suprotnostiтa klasnog drustva, raspiriva-
nе su od strane reakcionarnih krugova. Nacizaт i jasizaт
stvara-ju svoje pete kolone u nasoj zemlji. Tadasnji reakcionarni
i nena-rodni reZimi nе samo da nisu protiv toga skoro nista
preduzeli nego su takve pojave cak tajno ilijavno podrzavali.
Za vlade Milana Stojadinovica jasisticka propaganda и
Jugoslaviji dobiva i svoju legalnu podrsku od samoga vrha
vlasti. Za vrijeтe vlade Cvetkovic-Macek 1940. godine dolazi i
do prvih zakonskih тjera kojima se ogranicava i jormalna
grailan-ska ravnopravnost Jevreja. Korosec ogranicava prava
Jevreja. Dnevni listovi upravo se takmice u sirenju propagande
bazirane па rasistickim osnovaтa. Beogradski listovi "Balkan",
"Nas put", "SV0'l' svoтe"
- , "Vreтe", kao i saт Liotic, voaa
'Ј

159
fasistickoga pokreta "Zbor", progZasavaju Jevreje Za
"nepozeljan eZemenat".
Odmah u prvim danima оkирасуе 16. aprila 1941. godine
hitlerovsko-ustaski rezim zaveo је prema Jevrejima poseban tre-
tman. Jevrejimaje blZa zabranjena upotrebajavnih saobracajnih
sredstava, kupovina ziveznih namirnica па trznicama
роћаааnје юnа i pozorista, sastajanje i dogovaranje s~
nejevrejima. Ogra-niceno im је blZo svako kretanje. Jevreji su
morali nositi zute trake. Svako Ёћје mogao napadati i zZostavljati
bez ikakve odgo-vornosti. Оn; su blli izvan zakona. Njimaje bilo
zabranjeno da se bave posZovima kojima su se do tada bavili.
Oduzete su im zanatske i trgovacke radnje. Svi Cinovnici Jevreji
otpusteni su iz drzavne sZuzbe. bez prava па penziju.
Diskriminacija se iz dana u dan povecavaZa. Raznim naredbama
i terorom lltjeZo ih se pot-puno izolirati od ostaZoga svijeta i tako
ih оnетоgисШ za blZo koju akciju. Jevreji su odvoaeni па
prisilan rad. Sasvim obes-hrabreni, odvoaeni su u Zogore smrti,
gdjeје nad njima vrsen genocid.
16. aprila 1941. godine Nijemci su upali u veliki sefardski
hram u Sarajevu. Оn; su zajedno sa domacom razuZarenom fuka-
rom dva dana pljackali i unistavali hram. Iz hrama su iznosili
сШ-те, Zustere, kZupe, prozore, vrata itd. ,
Uz sam hram naZazila se opstinska vijecnica, velika bibli-
oteka, bogata i sreaena arhiva i muzej. Sveje to uniSteno i razru-
јеnо. Иpredvorju hrama spaljene su sve knjige i blblioteka, koja
је imaZa mnogo knjiga velike istorijske i kuZturne vrijednosti, te
arhiva sa vrijednim i originaZnim dokumentima.
24. aprila 1941. godine u "Sarajevskim novinama" objav-
ljenaje odZuka о pripajanju Bosne i Hercegovine novostvorenoj
NDH. Za povjerenike pogZavnika postavljeni su zupnik Bozidar
BraZo i prof HakijaHadZic.
11. таја 1941. godine izdataје naredba da se u svim jevrej-
skim trgovackim, industrijskim i zanatskim preduzeCima posta-
ve odmah povjerenici. Као gZavni povjerenik za sve radnje u
Sarajevu postavljen је ustaski povjerenik u sarajevskoj policiji
Josip Zublc. Povjerenici su blli оЫсn; pljackasi i kriminaZci. Nad
njihovim radom nуе blZo nikakve kontroZe.
160
 1. avgusta 1941. godine strijeljani su prvi Jevreji па Vraca-
tna, ,nјјћ 1 о, koji susluzШ kao taoci,1laVodno zbog eksplozije koja
sedesila 29. i 30. jula 1941.godine u zeljeznickojlozionici u
Sarajevu.
, 1. Septembra 1941. godine odvedeno је oko 1000 Jevreja u
logor KrusCica blizu Travnika.
15. i 16. novembra 1941. godine odvedeno је oko 3000
Jevreja u Jasenovac. Do avgusta 1942. godine ustase su poslale u
logore preko 8500 sarajevskihJeyreja.
30. avgusta 1941. godine donesena је Odredba о preuzi-
таnји svih jevrejskih stambenih zgrada i Ётаnjа.
10. oktobra 1941. godine donesena је zakonska odredba о
podriavljanju imetkaJevreja ijevrejskihpreduzeca.
Ni u ostalim mjestima Bosne i Hercegovine nisu Jevreji
drugacije prosli od оnјћ u Sarajevu, (Visoko, Travnik, ВЉас,
Prijedor, Zepce, Tuzla, Bijeljina, Brcko, Ваnја Luka). Hram u
Ваnјој Luci pretvorenje u bordelj. Najuglednijejevrejske iene i
djevojke 4ovodene su u .bordelj da реrи podove, zahode i kupaju
prostitutke i njihov ves..peru. И mjestima gdje su iivjeli Jevreji
zavladalaje atmosfera progonjenja. Ustase su naroCito pazile па
jevrejsku omladinu. Zbog slobodarskog i progresivnog opredje-
ijenja,jevrejska omladina јтје bila naroCito sumnjiva. Mei!utim,
pored tolikog terora i nasilja, omlci.dina nјје klonula nШ se daZa
zastrasiti 'zutom trakom" nј ''policijskim Casom". Svojom odlu-
cnoscu, poirtvovanjem i hrabroscu omZadina se suprotstavljaZa
ustaskojasistickom teroru. Pisu se paroZe, smjestaju prokazani
clanovi Partije u sigume stanove, vrse se kurirske akcije itd. Ne
obaziruCi . se па ogromne i nesavladive prepreke, omZadina
nastoji da se prebaci па sZobodnu teritoriju, kako se tada
populamo govorilo "и sumu". Ovakav bijeg је cesto Ыо ravan
pravom junackom podvigu. ОnЁ koji su bili uhvaceni pZacali su
svojim iivotom. Svrstavsi se tako u redove prvoboraca, nasi
omladinci i omZadinke borili su se rame uz rame zajedno sa
partizanima svihjugosZovenskih naroda i narodnosti za slobodu,
bratstvo i jedinstvo. Zajedno sa njјта borili su se i ginuli
ispoljavajuCi pri tome najvece pozrtvovanje, samoprijegor i
patriotizam. Svojim izuzetnim podvizima i narocitim zaZaganjem
161
тnogi od njih su stekli najveca priznanja i veliku popularnost. Za
narodne heroje su proglaseni: Nisaт Albahari, Pavle Goranin_
Ilija, Ilija Engel-Andiic, Vojo Todorovjc-Lerer. Narocito је ЫО
popularan dr Oskar Danon, koтpozitor partizanskih pjesaтa.
" .
,.

Izknjige: AvramPinto '

Jevreji Sarajeva iBosne i Hercegovine
Izdanje "Veselin Maslesa" 1987.

Prilog 2: Izvodi iz knjige ZLOCINT FASISTICКIН

OKUPATORA 1 NЛНОVIН РОМАаАСА PROTIV ЈЕVRБЈА
U JUGОSLАVIЛ!
Izdanje Saveza jevrejskih opstina FNR Jugoslavije,
Beogra.d 1952. Urednik Dr Zdenko Leventa~.
Drugi deo "Nezavisna drzava Нrvatska" 54-115 str.
аl.4 Progoni Jevreja и Bos~i i Hercegovini 64~72 stt~
I~ Predgovora str. 19: J~' . ,'ј
I i .

"Od oko 75.000 Jevreja kipliko ih је bilo и Jugoslaviji u

aprilu 1941. preiivelo је jedva..] 5.000. OkQ 60.000 su stradali
kao тucenicke irtveJasizтa ili borci protiv njega. "
Strana 64: "Od oko 14.000 Jevreja koliko ih је pre rata
iivelo и Bosni i Hercegovini ubijeno је tokoт' okupacije "blizu
12.000 иса".
Str. 69: "Za nepunih pet тeseci ustase su internlrale i
poslale и koncentracione logore preko. 8.500 sarajevskih
Jevreja. "
Str.70: "Tako su dakle ustase do kraja 1942. odvele и logor
oko 9.000 Jevreja od ukupno 10.5 ОО koliko ihје и Sarajevu iivelo
pre rata. Od tih 9.000 vratilo se do danas oko 40 иса. S-vi ostali
nas!i su sтrt и ustaskiт i!i nетасют тuci!istiтa. "

162
 15. ZLOCIN 1 КAZNA
Svi mеdф и Bosni i Hercegovini, а i и susjednim zemljama,
prenijeli su krajem decembra 2002. godine vijest о zloCinu и selu
J(ostajnici kod Konjica, па Badnji dan katolickog Bozica,
24.12.2002. godine. Sarajevsko "Oslobodenje" od 27.12.2002.,
па nasloVnoj strani, о tome pise:
"Muamer Topalovic /25/ iz sela Otelezani kod Konjica pri-
znao је da је и utorak пауесе! иЫо Andelka Andeli6a iz Kostaj-
nice kod Копјјса, te njegove dvije k6eri Maru i Zoricu, а tesko
ranio MarinkaAndelica, potvrdio је и cetvrtak па konferencUi za
novinare и Mostaru ministar unutrasnjih poslova НNК Goran
Bilic.
Topalovi6 је, dodao је Bili6, и istraznom postupku priznao
daje ubistvo poCinio iz ideolosko-vjerskih pobuda. Опје Ыо clan
organizacije Dzemijjet Furkan, Сјје је sjedisteu Sarajevu, kojuje
osnovao Visoki saudij ski komitet u BiH, te CIanAktivne islamske
omladine. Ministar Вili6 opmzio је i organizaciju Dzemijjet el
Furkan daje оЬисi1а Тораl0уј6а da izvrsi ovakav z10Cin."
Istraga је utvrdila da је Muamer Topalovi6 mentalno i
psihicki normalan i daje cak natprosjecno inteligentan. Zlocinje
poCinio svjesno, s:predumisljajem. IsEraga је utvrdila i to da је
Muamer Topalovi6 1998. uhapsen и Sapcu, naoruzan automat-
skom puskom i ЬотЬата i da је priznao svoju namjeru da u
Beogradu иЫје Slobodana Milosevi6a, а zatim ode па Kosovo i
pridruzi se islamskoj bra6i. Osuden је па zatvor i и Sremskoj
Mitrovici izdrzao перunе dvije godine zatvorske kazne.
Svi nalazi istrage potvrdeni su па sudenju koje је и martu
2003. godine odrzano и Mostaru. Na sudenjuje utvrdeno i to da
Muamer Topalovi6 priје zloCina nij е poznavao porodicuAndeli6,
aliJe znao da su seoni vratili iz izbjeglistvana svoje imanjeu selu
Kostajnici i da је odluCio da ih роЫје kao povratnike Hrvate -
katolike. Za svoju namjeru nije trazio saucesnike, sve је sam
isplanirao i izveo. 1па sudu је potvrdio da ти to паlат njagova
vjera i njegovo cvrsto opredjeljenje za islam. Sud gaje osudio па
25 godina zatvora, najvisu kaznu koja zamjепјије ukinutu smrtnu
kaznu.
163
 Istragu i sudenj е su pratili medij i i donosili izj ave politicara i
poznatih licnosti о zlocinu. Med~ nјјmа је Ыо i poglavar islatn~
ske vjerske zajednice u BiH reisulema efendija Mustafa Ceric.
Оnје, moglobi se reCi ljutito izjavio daje "zlocin izvrsen u ime
vjere, ustvari zloCin protiv vjere". Reis је s razlogom Ыо ljut ~ u
ovom momentu, u datim okolnostima zloCin Muamera Topa~
10vi6a је nanio stetu islamu i njegovim pripadnicima u Bosni i
Hercegovini jer је iznio па vidjel0 prave namjere islamista ~
dZihad, sveti vjerski rat protiv ·svih koji nе pripadaju lslamu.
Vatreni zagovomik takvog rata Ыо је upravo reis Mustafa Ceri6 u
tokи rata 1992-1995 и Bosni i Hercegovini. Rei1:i Ceri6 је utom
ratu Ыо krajnje mi1itantan, stizao је svuda da pozdravi i оЪrаЬri
Bosnjake i mudZahedine u borbi protiv inovjemika hrisбша, da
Cita molitve za pobjedu njihovog oruzja, dana dzenazama
izginulih Bosnjaka i mudZahedina drzi vatrene ratnohuskacke
govore, а poslije rata је u takvim рrilikапiа govorio "nе6еmо
zaboraviti, nе6еmо oprostiti". .
Kazna za izvrseni zlocin ц selu Kostajnici kod. Konjica
stigla је pocinioca zlocina МUЩllеrа Topalovi6a. АН ni оршzЬа
ni kazna nisu ni okrznule prave krivce - оnе koji su fonnirali
svijest Muamera Topalovica. Islamske organizacije kojima је
pripadao, islamsko okrиZenje zatvoreno za uticaje ideja toleran-
сјје, slobode, ravnopravnosti, prava i drugih gradanskih i kul-
turnih vrijednosti, kao i sva оnа nevidljiva strujanja utakvoj
zajednici koja fonniraju fanatike spremne па nasi1je i zlocin za
svoju vjeru, svoj din. Islamski fanatizam podsticu i matenjalno
podrzavaju centri islamizma uEiH i osta1im islamskim zem-
ljama.Podsjetimo se da је islamsko vodstvo SDA исlаnјl0 Bosnu
i Hercegovinu u organizaciju islamskih drzava i da је ро tome
Bosna i Hercegovina i de jure islamska zemlja. RezoIlOvanje
Muamera Topalovi6a је Ыlо jasno: zasto da u islamskoj zem1ji
postoje оnј koji nе pripadaju islamu. Za takvo rezonovanje su
pravi krivci oni koji su nosioci islamskog fanatizma, mrZnje
prema svemu 8tO nije islamsko, mrznje kojaje stara iteska bolest
bosanskog covjeka.

164
 ZloCin u Kostajnici је samo jos jedna opomena da ispod
rividno riIirne povrsine zivota u BiH i ispod bucno izvikivanih
~ola о ~ult~:tnicn~~"t~ i ':suZivotu" zivo struje ideje о nasilju,
geNocidti 1 еtщсkоm clscenJu.

165
 16. RIМОКАТОLIСЮ РАРА U SARAJEVU

Prvi put и istoriji Rimokatolicke crkve и Bosni, пјеп vrhovni

poglavar рара Jovan Pavle 11, i1i Ivan Pavao П, zvanicno Ioannes
Paulus 11, posjetio је Sarajevo, prvostolni grad Nadbiskupije
Vrhbosanske. Dogadaj izuzetan, vrijedan paznje, vrijedan da se
zabiljezi uz puni respekt autoriteta poglavara jedne od velikih
hriscanskih crkava.
Posjeta је ucinjena dvije i ро godine ро zavrsetku krvavog
vjerskog, gradanskog i nacionalnog rata и Bosni i Hercegovini
112.4.1997./. U ratu su bili sukobljeni katolici, pravoslavni i ти­
s1imani, odnosno Hrvati, Srbi i Bosnjaci. U pocetku i па kraju su
katolici i muslimani zajednicki ratovali protiv pravoslavnih, da Ы
se и jedan таЬ medusobno sukobili katolici imuslimani, a.kasni-
је obustavili medusobni sukob, пе obustavljajuci nikako srikob sa
pravoslavnim. Rat Ы trajao nepredvidivo dugoda ga posiije tri i
ро godine nisu obustavile velike si1e. Obustavu rata i dejtonski
mir svaka strana ј е dozivila kao svoj poraz. .
Рараје prema ovom ratu imao aktivan antiratni stav.Onje
prihvatio politicko-propagandnu tezu da је rat и Bosni nastao
agresijom JUgoslavije, odnosno Srbije. Zato је zestoko шiраdао
"agresore" i podrzavao prijedlog da velike sile bombarduju Вео­
grad i druge gradove и Jugoslaviji. Ро sopstvenoj izjavi и jednom
intervjuu ljutio se sto ga пе poslusaju, zasto silom пе udare па
Srbiju i Jugoslaviju. Nisu ga poslusali tada, иСјпi1i su to kasnije,
kada је trebal0 podrzati muslimane па Kosovu.
Рара dobro zna da su katolici и Bosni malobrojniji od
pravoslavnih i mus1imana, da sl.i realno najslabija strana u suko-
Ьи. Uz to i strateski polozaj katolikaje slab: mala kompaktna teri-
torija zapadne Hercegovine i rasute enk1ave ро srednjoj Bosni.
Migracija katolika iz ratnog podrucja Ыlа је velika ра se njihov
broj znatno smanjio - za jednu treCinu. Nije samo Рарј, nego i
svima drugim је jasno da su katolici и Bosni ugrozeni, da је
njihova strateska i politicka pozicija slaba.
Papino djelovanjе uratu i роsЩе rata Ыlо је upravljeno па t~
da se pozicija katolika u Bosni popravi. Da Ы skrenuo рa.znји
166
 vjetske javnosti па katolike и Bosni, рара је jos и toku rata
~odijelio kardinalsku cast vrhbosanskom nadbiskupu Vinku
pulji~u, иz po~asn~ n~ziv "~oriti". Be~. s~je j~ Pulji~ svojim
hrabnri1 dr~anJem.l dJ~~~van~em zas.lu~lO pnznanJe svoJe cr~e.
А. to је prvl put и lstonJl da Је katolik lZ Bosne postao kardшаl,
clanrimske kиrije.
Рарiiш misiju - posjetu Sarajevu su svi shvatili kaopoliticki
potez. Katolicka crkva, politicke i kulturne organizacije katolika
. Hrvata su ucinili sve da Рара bude docekan 8tO svecanije.
Malobrojrii katolici и Sarajevu i okolini nisu Ьili dovoljni za
IIlasovni skиp па olimpijskom stadionu ра su organizovano
pristigli iz svih krajeva Bosne i Hercegovine isticuci svoju
folklornu sarolikost i parole odanosti katolickoj crkvi. Zbor па
stadionu bio је impozantan. Misa и sarajevskoj katedrali, kojuje
vodio Рара, bila је takode impresivna. Bosanski katolici su,
svakako, Ьili vrlo zadovoljni papinom posjetom i docekom koji
sumu priredi1i.
Muslimani su sa ignorisanjem propratili papinu posjetu,
smatrajuCi to ј08 jednom prinudom strane vlasti, koju su morali
prihvatiti i otrpiti. Pri tom su napravili proziran trik - роliсјјаје
otkrila eksploziv podmetnut ispod mosta па Miljacki /kod RTV
domal, namijenjen atentatu па Рари. Policija је najvjer9vatnije i
pod.тetnula taj eksploziv jer nikad nije vodena istraga о tome,
nitije to kasnije pominjano. Muslimani su zadovoljni Сјпјепјсоm
daje poslije vjerskog rata 1992-1995 Sarajevo postal0 izrazito
muslimanski grad sa preko 90% muslimanskog stanovnistva, sa
jakim islamskim vjerskim centrima i sa vidnom izgradnjom
novih dZamija i vjerskih objekata.
Malobrojni pravoslavni stanovnici poslijeratnog Sarajeva
nisu seni culi ni vidili. Njihovi istovjernici и Republici Srpskoj,
preko medija su h1adno pratili papinu posjetu. Pravoslavni Srbi и
ратсепји i svijesti nose te8ke oziljke pokolja pravoslavnog
Zivlja u Bosni, Hercegovini i Нrvatskoj 1941-1945 godine, izve-
denih pod okriljem katolicke crkve, иz blagoslove vrhbosanskog
nadbiskupa Ivana Sarica, zagrebackog nadbiskupaAlojzija Ste-
pinca i rimskog раре Pija XII. Mada hriscani, pravoslavni Srbi
167
nisu oprosti1i· ove zloCine katolicima i katolickoj crkvi~ А ti
zloCini su ponovljeni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini tokorn
rata 1991-1995. Sadasnji рара је svakako za njihznao i precutno
ihjeodobravao.
Tesko је ocijeniti koliko је papina posjeta SarajeVlI imala
stvamog efekta. Imala је odjekau medijima katolickih i hriscan_
skih zemalja, kao i uvijek kada рара putuje. Vjerovatno jeihlala i
politickog efekta jer је poslije katolika Vestendorpa, visokog
predstavnika UN u ВјН, naimenovan katolik Petric, Austrijanac
koji је defakto guvemer BiH. То је ono sto jevidljivo kaosto su i
PapinerijeCi u duhu hriscanskog covjekoljubljajasne i prihva-
tljive. Ne znamo sta stoji iza toga, ono sto ne vidimo i ne Сијеmо.
Нriscani koji nisu katolici, imaju gorka iskustva sa posljedicama
djelovanja rimskih рара. Srbi u Bosni, Hercegovini i Нrvatskoj, а
i svi ostali Srbi ne mogu imati povjerenjа u ovog Papujer оп ide
stopama svojih prethodnika - protiv sizmatika, pomjerajuci gra-
nicu katolicanstva па istok.
Inercija potiskivanja sizmatika-pravoslavnih dala је i jedan
neocekivan i nepovoljan rezultat za katolicku crkvu. U Bosni
nisu ojacali katolici vec muslimani. Oni su, uz svesrdnu роmос
zapadnih drzava Imedu njima i Vatikana/ stvorili svoju drzavu
kojuje medunarodna zajednicapriznala. Bosanski muslimani su
tu svoju drzavu uclani1i u organizaciju islamskih drzava. Gubitak
muslimanskog stanovnistva koje је tokom rata emigriralo iz BiH,
muslimani su nadoknadi1i primanjem brojnih mudZahediria iz ·
islamskih zemalja kojima su dali drzavljanstvo BiH, napustena
srpska sela i stanove u gradovima. Sarajevo i Zenica su postali
izrazito muslimanski gradovi i jaki islamski centri za daljueks-
panziju islama u Evropi i sirom Zapada. Muslirhani su u dUelu
Bosne·- Fedetaciji obezbjedili svoju dominaciju па svim nivoima
vlasti. Ocigledno је dil su iz bosanskog rata kao dobitnici izasli
samo muslimani.
Papina posjeta Sarajevu bilaje posjeta vojskovode bojistuna
kome је izgubio bitku.

168
 17. РАРА U BANJALUCI
Рара Iуап Pavle ХХIП dosao је и Banjaluku 22.6.2003.
go~e i to~ pril~orn pro~la~io. z~ .b~az.enog laika Iуапа Merca
kojiJe и ВаПЈаlиСl roden, а шасе Је ZlVlO 1 иrnrо u Zagrebu.
Papina posjeta Banjaluci је Ьиспо najavljivana uz паро-
. JI1enU da је to prva papina posjeta jednom srpskorn kraju, gdje
Srbi irnaju vlast. Zbog neraspolozenja Srba prema papi, parnCe- .
nја zloCirta koje su katolici, а rnedu njima i katolicki svestenici
роСј~i1i 1941-1~45. god.ine и. J:frvatsk~j, B~sn~ i H~rcegoyi~i,
oceklval0 se da се ta posJeta ы1tl propracena ШСldепtlrnа kOJe се
uciniti Srbi. U tom ocekivanju nasl0 se и в anjaluci 400 novinara,
koji su unaprijed najavili incidente kao vrlo vjerovatne i осе­
kivali ih tokom posjete.
Vlasti Republike Srpske su dobro organizovale red i sigur-
nost ра је рарјпа posjeta protek1a bez incidenta. Рара је dosao
kao vladar i1i vojskovoda uz pratnju borbenih аујопа, uz veliko
angaZovanje snaga SFOR-a, vojske i policije Republike Srpske.
Starac koji је pri kraju zivota i koji Ы rnorao vjerovati da ga Bog
stiti, Ыо је sticen ogromnim vojnim i policijskim snagama.
Рараје odrzao rnisu i proglasio Iуапа Merca za blaZenog и
franjevackom sarnostanu Petricevac gdje su ustase - Hrvati
katolici izvrsile stravican zloCin nad pravoslavnim Srbima. U
knjizi "Маgnиrn crirnen" Viktor Novakje ovako opisao zloCin и
Petricevcu: "Fratar iz sarnostana Petricevac Tornislav Fi1ipovic
usao је sa dvanaest ustasa и ucionicu i od uCiteljice Dobrile
Martinovic zahtijevao da iz klupe izvede jedno srpsko dijete. N е
sluteCi nista, uCiteljica је izvela ljepuskastu Radojku Glarnoca-
nin iz Drakulica. OponasajuCi Isusa Hrista i 12 apostola, fratar је
пјеZnо podigao djevojcicu па katedru i polako - natenane је klao
naocigled ostale djece. Uzasnuta djeca su vriskala i skakala, dok
se fratar јешitski dostojanstveno obratio ustasama: "Ustase, QVO
ја и ime Boga pokrstavam оуе izrode i vi slijedite тој put. Ја prvi
primam sav grijeh па тоји dusu, а vas си ispovijediti i rijesiti
svihgrijeha".
Za sarno deset sati, 6. februara 1942, и selirna Drakulic,
Motike i Sargovic, и okolini Banjaluke, pok1ano је 2.730 Srba, od
169
kojih 500 djece. Fratar Fi1ipovic postao је kasnije upraVnik
10gora Jasenovac, а oslovljavali su ga sa fra Satana. · ,
Рара Ivan РаУlе XXIIlje ucen i dobro obavijesten, kao 8to
је Ыо i njegov prethodnik рара Pije ХII koji је znao za genocid
nad Srbima i Jevrejima, za prisilno prevodenje pravoslavnih u
katolicku vjeru i druge zlocine u ND Hrvatskoj tokom Drugog
svjetskog rata 1941-1945 godine. Тај рара nije ni pokusao da
sp~jeCi oy~ zlocine;. а nј je~~n ?d kasnij~h. рара nije па bilo koji
nасш OSUdlO te z10сше. ОП! Ih 1 ne роmШЈU, kao da se to nUe ni
dogodil0. .
Za razliku od рара, rimokatolickih prelata i kato1ickog
puka, pravoslavni Srbi оуе zloCine pamte. Pamte ih i onicestiti
katolici koji su uvijek bili protiv nasilja. · Stariji Banjalucani
pamte kada su sve ucenike girnnazije u mаји 1941. odveli па zbor
u centru Banjaluke, kod banskih dvora i pravoslavne crkve. Na
zboru је glavni govomik Ыо Viktor Guti6, advokat, tada prvi
covjek ustaske vlasti u Banjaluci. Pokazuju6i prstom па pravo-
slavnu crkvu Guti6 је rekao: "Vidite 1i ovu vragomolju. То nјје
bogomolja, to је vragomolja i zato сето је mi srusiti". Guti6 је
odrzao rijec, crkva је srusena, pravoslavni svestenici su роћар­
seni i pobijeni, medu njima i banjalucki episkop Platon. Tako је
росеlа hajka па pravoslavne Srbe u Banjaluci i okolini, а ta hajka
- ubijanje i rusenje imalaje najsire razmjere u Нrvatskoj, Bosni i
Hercegovini. Petricevac u Banjaluci је samo jedno od bezbroj
тј esta zloCina. '
Povod papine posjete Banjaluci - beatizacija laika Ivana
Merca, уес kada је najavljena, izazvala је u katolickimkrugo-
vima u Hrvatskoj i Bosni veliko interesovanje.Mediji su u tome
angazovano ucestvovali i оЬјаУi1i rnnostvo biografskih poda:taka
о Ivanu Mercu. Izmedu ostalog i to daje u Zagrebu, kao laik, Ыо
prisno vezan za visoki katolicki kler i da је poslije skupa
katolickih biskupa u Zagrebu 1900. godine Ыо jedan od nosilaca
"Katolicke akcije". Та organizacija, formalno samo vjerska bila
је ustvari i politicka, glavni nosi1ac teze da su svi katolici и
Нrvatskoj, Dalmaciji, Bosni, Hercegovini, Vojvodini - Htvati, а
one koji u tim pokrajinama nisu katolici treba prevesti и
170
 katolicanstvo. Ovu tezuje postavio i razvio Ante Starcevic "otac
domovine" i otac ekstremne desnicarske, sovinisticke orijenta-
cije, сјја је ostrica uperena protiv Srba i pravoslavlja. Iz tih
polazista ве ~~ila i ka!ol~cka akcija Iуапа Merc.a? ~oj~ је fo.nni:
rala generac1Je hrvatskih mtelektualaca. Na polltlckoJ sсеш ош
. SU se рој ауili kao prava8i Јosipa Franka, а kasnij е kao usta8e Ante
Paveli6a. Iуan Merc је zasijao сто sjeme koje је donijelo сте
plodove - zloCine. Nosilac Kato1icke akvcije u Bosni i Hercego-
vini Ыо је nadbiskup vrhbosanski Josip Stadler, а njegov nastav-
lјас nadbiskup 1уan Saric koji је i progla8en za ratnog zloCinca.
Nema sumnje da је prijedlog za beatizaciju Ivana Merca
potekao od vrha ksto1ickog klera u Zagrebu. Cak је bilo pred-
videno da рара beatizuje Ivana Merca u Osijeku ili Dakovu раје
ta zamisao izmijenjena i odredena је Banjaluka. Рара Ivan Pavle
ХХIlI је tokom svog pontifikata betizovao preko 500 lica, ра је
prihvatio . i Ivana Merca i Banjaluku jer је to Ыlо па lјпјјј
njegovog misionarskog prozelitizma. Ivan Merc је upravo dje-
lovao па toj liniji kao laik, nosilac katolicke akcije, а пе kao
k1erik, pripadnik crkvene hijerarhije. U Bosni i Hercegovini
katolick<ij crkvi је potrebna siroka katolicka akcija, 8ira od опе
koju nioze voditi crkva. U tu akciju mora biti ukljucen svaki
katolik.
Banjalucki biskup Franjo Komarica shvatio је papinu posje-
tu i beatifikaciju 1vana М erca kao bogom danu priliku da ј 08 јасе
istakne svoje ekstrernne stavove k9ji su ро svemu i politicki sta-
vovi. Nezadovoljan time sto izbjegli Нrvati песе da se vracaju u
Banjaluku, biskup Komarica је grubo парао vlast u Republici
Srpskoj - da опа snosi krivicu sto је u Banjaluci i u Bosni tako
malo katblika. Na biskupove optuzbe, nosioci vlasti ти nisu
ostali duZni - javno su ти rekli da su njegovi stavovi i izjave
izrazito politicki i da to nije njegov posao. Тај verbalni duel Ыо је
jedino 8to је licilo па incident, аlј post-festum,' а i to ве brzo
stisalo. Ispod povrsine је sve ostalo kako је i bilo prije papine
posjete Banjaluci - zrtve zlocina su pod zemljom, а medu zivima
је ostalo ратсепје; bez oprostaja.

171
 18. UMJESTO SRAМOTE NAGRADA

Prof. Dr. Dusan Kecmanovic је и NIN-u od 1.4. i 8.4.2004.

/и dva nastavka, а Ыо је nајаУlјеn i treci/ оЬјаујо analizu pisanja
sarajevskog lista "Oslobodenje" и toku rata и ВјН 1992-1995. Тај
dnevni list је pripreman i stampan и vrlo teskim ratnim uslovima
па samoj liniji fronta, uz veliko poZrtvovanje novinara i Qstalili
radnika. Za to је dobio niz nagrada od novinarskih i drugih orga-
nizасча и inostranstvu. U obrazlozenjima nekih od tih nagrada
stoji daje "Oslobodenje" sirilo istinu о ratu и BiH, da se zalagalo
za ocuvanje multieticnosti i multikulturalnosti, za izuzetnu
odanost. istini .i slobodi, za objektivno i nepristrasno izvjesta-
уаnЈе . ..

Prof. D. Kecmanovic је analizirao tekstove ratnog "Oslobo-

denja" koji su se odnosili па logore i zatvore i neljudske postupke
prema 10gorasima i zatvorenicima. Dosao је до libjedljivog
zakljucka da је izvjestavanje "Oslobodenja" о logorima i zaJvo-
rima bllo krajnje jednostrano i neobjektivno bez izuzetka. То
izvjestavanje је bilo izrazito pristrasno и korist jedne а па stetu
druge dvije strane и sukobu. Njegov zakljucakje da ratno "Oslo-
bodenje" nije sirilo istinu о ratu и BiH, da nije bilo odano istini i
slobodi te da nije pomoglo odrzavanju pozeljne nezavisnosti i
objektivnosti и izvjestavanju. Prema tome i nagrad'e koje је
"Oslobodenje" dobilo za nezavisnost, objektivnost i istinitost u
izvjestavanju nisu zasluzene. . .
Analiza i zakljucci Prof. Dr. Dusana Kecmanovica, aI<:hde-
mika, su uvjerljivi, mada је оп ·analizirao samo jedan s~gment
sadnaja ratnog "Oslobodenja" -~zvjestavanje о 10gorima i zatvo-
rima i 'postupcima prema logorasima i zatvorenicima. Hvala
profesoru Kecmanovicu и ime svih оnЉ koji su ро tim 16gorima i
zatvorima stradali.
Оnо sto prof. Кесmаnоујс nјје analizirao i sto nije rekao - to
је koliko је "Oslobodenje" doprinijel0 raspirivanju medunaci-
onalnih sukoba, koliko је angazovano stajalo па straniMusli-
mana-Bosnjaka i koliko је izazivalo i pothranjivalomrZnju
prema suprotnim stranama - Srbima i Hrvatima. Ratno "Oslobo-
172
аепјеНје djelovalokao isturena tribina SDAiAnnijeBiH - prema
sорstvепощ narodu - Muslimanima i Bosnjacima i prema ino-
stranstvu. "Oslobodenje" u tome nije nimalo zaostajalo za osta-
Нт bosnjackim medijima, za televizijom ВјН па kojoj su Senad
JladZifejzovic i Mitheta Kurspahic bili krajnje angaiovani pro-,
, pagatori politike SDA, Armije BiH i islamistickog vodstva. То је
bi10 pravo ratno huskanje, ostrasceni izlivi шrZnје prema Srbima
kao narodu i svemu sto је srpsk:o. Оуај tandem novinara -
voditelja ТУ dnevnika, svojim emotivnim, ostrascenim drza-
пјет i govorom шrZnје daleko је prevazilazio njihove profesio-
na1ne obaveze i okvire. Oni su to radili sa zadovoljstvom, njihov
jezikje Ыо otrovan, prepun mrZnje. "
Lista ratnih huskaca i izvora mrznje ne iscrpljuje se sa оуа
dva glavna medija bosnjacke strane u ratu u ВјН. Na toj listi su i
ostali rnediji па teritoriji kojuje kontrolisalaAnnUaBiH i SDA, а
i brojni pojedinci-intelektualci tipa Abdulaha Sidrana i Marka
Vesovi6a; Svi su o:ni sa neskrivenom шrZnјоm govorili i pisali о
Srbima; nazivali ih najpogrdnijim imenima i pozivali ne samo па
borbu protiv Srba, уес i па "unistavanje te gamadi". Takvi su uzi~
уаli publicitet, dobijali priznanja i nagrade, kao i list "Oslo-
bodenje". Nagradivani suzaono za,sta ihjetrebalo vezati za stub
srama.

173
 19. NAJJACI MOTIV-МRZNJA

Sulejman Tihic, voda Muslimana u BiH i u sadasnjem тan.

datu predsjednik predsjednistva BiH, podnio је zahtjev .Ustav.
пот sudu BiH da zabrani upotrebu srpskih nacionalnih simbola
(grba, zastave, hirnne) u institucijama Republike Srpske. Tihicev
zahtjev, а ni odluka Ustavnog suda nisu u medijima objavUeni
kao autenticni, integralni tekst, nego su sanlO komentarisani.
Navodno, sudje udovoljio Tihicevom zahtjevu, donoseci odluku
koja se podjednako odnosi па оЬа entiteta - Republiku Srpsku i
Federaciju BiH. Тihiceva stranka (SDA) smatra ovo svojom
pobjedom, а Srbi su kategoricno izjavi1i da svoje nacionalne
simbole nece mijenjati.
Кroz istoriju su, u ratovima i oruzanim sukobima, nacio.
nalni Simboli neprijatelja ruseni, gazeni, spaljivani. U miru su .
postovani, tolerisani, cak i onda kad је postojalo oCito nepri.
jateljstvo prema naciji Ciji se simboli prikazuju ili isticu. U medu-
narodnim odnosima to је pravilo utvrdeno medunarodnim
pravom i postuje se. Postuju se i tolerisu i simboli pokrajina,
gradova, religija, raznih organizacija. Znaju to Tihic i njegovi
sunarodnici i. ~ praksi postuju i tolerisu simboledrugih narcida -
svih izuzev srpskog. N а Bascarsiji, па Kosevskom'stadioriu, pred
Skenderijom moze stajati desetine zastava raznih drzava, mogu
se svirati njihove himne, viditi njihovi grbovi - аН tu ne moze i ne
smije biti nikakav srpski nacionalni simbol.Тi simbqlitdliko
boduoci Muslimanima-Bo8njacima, da ih oni пе mogu ocima
>1:" viditi. Rat u Bosni (1992) је zapoceo hicima ispaljenim па srpske
svatove koji su nosi1i srpsku zastavu. Pod tom zastavom ubijenje
otac mladozenje Gardovic, а pored njega ranjen jedan svest~nik.
То је bila опа kap kada se prelila casa puna otrova i mrznje, kada
su pucnji па svatove sa zastavom upozorili sve Srbe u BiH da је
па nisanu sve 8to је srpsko, пе samo simboli, nego i zivoti опЉ
koji su rodeni u znaku tih simbola.
ТiЫc i njegovi istomisljenici, а to su i njegovi sunarqdnici,
nisu nista паџсili iz ovog dogadaja - napada па srpske svatove i iz
cijelog rata u ВјН 1992-1995. Silna mrZnja prema Srbima cini ih
174
slijepim - ne vide koliko ih ona vodi stranputicom. Znaju oni da
pricaju ~?"a~~jma"O nac}onaln?j ~ vjer~koj toleranciji, о tako-
ZVanom SUZIVOtu ,о postovanJu lJudskih prava - рunа su im usta
hvale о sopstvenim vrlinama. Kad Ы to stvarno mlo tako, Tihi6 Ы
se u'institucij ата BiH zalagao za to da i srpski nacionalni simboli
budu svuda isticani uporedo sa nacionalnim simbolima
Muslirnana-Bosnjaka i Hrvata. Na simbolima Federacija BiH
stoje uporedo grb sa ljiljanima - simbol Bosnjaka i sahovnica -
simbol Hrvata. Tihic Ы mogao nastojati da па drzavnim simbo-
lima BiHbudu uporedo sva tri grba - bosnjacki, hrvatski i srpski,
sve tri zastave, а da se himna sastoji iz tri dijela - od svake
nacionalne himne da se uzme ро jedan dio. U Кraljevini Srba,
Нrvata i Slovenaca himna је bila sastavljena iz tri dijela пасјо­
nalnih himni. Moze to da se rijesi ,- ako јта makar malo dobre
volje, minimum tolerancije. Тај minimum nedostaje Sulejmanu
Tihicu, koji od silne шrZnје пе vidi nikakvo drugo rjesenje nego
da se zabrani, ukloni, 'unisti ono sto оп mrzi. Mrznja prema
Srbima је najjaCi motiv njegovog zahtjeva Ustavnom sudu BiH
da ograniCi upotrebu srpskih nacionalnih simbola. Тihic Ы, kao
pravnik i advokat mogao zatraziti da se upotreba srpskih simbola
inkriminise, da to bude krivicno djelo. То Ы znaCilo - ako Srbin u
svom stanu ima srpsku zastavu, makar kao vrpcu па svojoj
slavskoj svijeCi - kriv је i Ы6е kaznjen. Ili ako cuva orden svog
djeda па kome је srpski grb - kriv је, па sud i u zatvor. А ako samo
zvizduce himnu "Boze pravde" - kriv је. Bilo је i takvih vremena,
sjecaju. seSrbi toga, ostalo је u narodnom pamcenju. U doba
turske vlasti nije smjelo biti ni srpskog imena ni srpskih simbola.
Moglo је biti samo hriscanske raje, kaura i krivovjeraca. U
austrijsko doba, kada је Kalaj promovisao bosansku naciju i
bosanskijezik, nije smjelo biti srpske nacije ni srpskogjezika. U
Nezavisnoj drzavi Нrvatskoj (1941-45) zakonom је zabranjeno
srpsko ime" srpski simbo1i, Ciri1ica i naziv "pravoslavna vjera"
(zvali su је "grcko-istocna"). Pamte Srbi te udare па sve sto је
srsko. 1 ovaj udar Sulejmana Тihica па srpske nacionalne simbole
пјје nista novo. Nije novo ni tako 06to ispoljavanje mrznje
prema Srbima i svemu sto је njihovo. Та mrZnjaje stara i duboka.
175
Naialost, uzajamna. 1 nazalost, nе sti8ava se, nе smarijuJe. ОЬ­
navlja se i odrzava u ovakvim postupcima kao 8to је ovaj zahtjev
Sulejmana Tihi6a Ustavnom sudu BiH.

176
 20. MRТVI NA UDARU

Sarajevski nedeljnik "Slobodna Bosna" objavio је u avgu-

stu 2003. napis о rusenju nedgrobnih spomenika па sarajevskim
katolickim i pravoslavnim g1'obljima, osuduiuCi to nedjel0. Napi-
Su је dato istaknuto mjesto i ilustrovan је sa vise fotograflja -
porusenih spomenika. То је bilo joSjedno u nizu ovakvih nedjela
poCinjenihu ratu 1992-1995 i posIije rata. Ovoga puta jako su
reagovali katolici naglasavajuci da su u Sarajevu od pocetkarata
1992. do sada napadana i skrnavUena samo hriscanska groblja.
Valjda zbog toga vlast је pokrenula policiju, а ova је brzo otkrila
poCinioce - tri mladica, MusIimanaod kojih је jedan maloljetan.
Saopstenje policije bil0 је prica za naivne: tri mladica su te veceri
таl0 vise popili, ра su iz obijesti otisli па groblja i rusili krstove
па spomenicima. Nije receno da su to radili golim rukama, ali
tako se iz ovog saopstenja moze razumjeti. Novinari su otkrili da
susva tri mla:dica iz "ЬоlјЉ" porodica koje su zacudene postup-
kom svojih nestasnih sinova. U medijima se javilo i preduzece
"Pokop" koje upravlja hriscanskim grobljima, sa izjavom da се
osteceni nadgrobni spomenici biti opravljeni па trosak vlade
Kantona Sarajevo. Sa tim је zavrseno javno pominjanje ovog
udara па mrtve па sarajevskim katolickim i pravoslavnim grob-
Ijima.
U javnosti, u medijima, nije objavljeno ono sto su saznali i
vidi1i gradani Sarajeva, hriscani, koji stanuju preko puta kato-
lickog i pravoslavnog groblja. Oni su te noCi primjetili okupljanje
neke grџpe u samom groblju, а zatim su culi udare teskog alata i
lomljavukamena. Iz ranijeg iskustva znali su sta se desava па
groblju', ра su motrili i иосi1i da је posle rusenja nekoliko manjih
grupa sa teskim alatom /maljevi, poluge/ napusti10 groblje izla-
zeci па vise s1rana kroz provaljenu ogradu ili preko nje.
Ovo је ustvari prava prica - spomenike па hriscanskim grob-
ljima ruse i skrnave organizovane, pripremljene grupe, oprem-
Ijene potrebnim alatom. То su pripadnici javnih i tajnih islami-
stickih organizacija koje fanatizuju svoje clanove, а njihov fana-
tizam i .odanost provjeravaju postavljaju6i јm ovakve zadatke.
" 177
Takav zadatak је dobio i Muamer Topalovic koji је u decenibru
2002. u selu Kostajnici kod Konjica иЫо tri Ыапа hrvatske
porodice Andelic i cetvrtog ranio. Topalovic је priznao da је to
иСјПЈО iz ideolosko-vjerskih pobuda, а da porodicu AndeHcnije
ni poznavao. PoCinjenim zloCinom Тораlоујс је pred svojOl1l
organizacijom "Dzenijet еl furkan" dokazao svoj vjerski fana-
tizam i odanost islamskom radikalizmu. .
1 пајпоујје rusenje spomenika па hriscanskim grobljinia u
Sarajevu ima takvu pozadinu. Radikalna islamisticka organi-
zacija, radi obuke i provjere svojih clanova, organizuje rus~nje
spomenika па hriscanskim grobljima. /Prisjetimo se kako su
talibani u Avganistanu 2001. godine topovima porusiIi velike
figure Bude isklesane u stijeni/. Policiji su poznate оуе organi-
zacije i пјЉоуа aktivnost. Vlast је, usljed zestokog katolickog
reagovanja povodom ovog slucaja, prinudila policiju da nade
poCinioce. Organizator rusenja spomenika - islamisticka organi-
zacija, odrediIaje trojicu mladica koji се policiji dati priznanja za
sebe а time zastititi sve ostale ucesnike u rusenju i samu organi-
zaciju - nalogodavca. То је Ыlа jos јеdnа provjera odanosti оуљ
mladica svojoj organizaciji. Oni su i taj zadatak оЬаујIi onako
kako su instruirani. Policija је, mada је znala za organizatora i
уеси grupu izvrsilaca rusenja, prihvatila izjave - priznanja оуљ
mladica i to plasirala ujavnost. Tako је i policija, inaceu rukama
muslimanske vlasti, saucesnik u оуоm nedjelu, odnosno upri-
krivanju pravih pocini1aca - islamskih fanatika. А i u policiji ima
takvih fanatika jer ni policija, kao ni administracija, sudstvo i sve
druge "strukture" nisu prociscene poslije potpune dominacije
islamista nastale уес па pocetku rata 1992.
Kad govorimo о udaru па n'lrtve, prisjetimo se izjave Vlade
Raguza, direktora "Pokopa" 2001. godine, objavljeneumedijima
daje "Pokop" па dvakatolicka, dva pravoslavna ijednom mjeso-
vitom groblju /"Lav"/ registrova,o 173 nestala, ostecena i1i obore-
па spomenika. Sarajevsko "Oslobodenje" је pocetkom 2003. go-
dine objavil0 fotografiju tek oborenog spomenika Svetozaru
Zimonjicu, koji је umro prije rata i ispracen sa duznim postova-
пјеm Sarajlija kao profesor Medicinskog fakulteta i predsjednik
178
Akademije nauka BiH. Ljekar i naucnik Svetozar Zimonjic је
ucihio mnogo dobra, sigurno i onima Ciji sinovi porusise njegov
skromni nadgrobni spomenik.
. Mnostvo Sarajlija moze posvj~dociti, da su katolicko grobje
svetogMihovila i pravoslavno groblje svetih Arhangela ЬШ
potиno zapusteni, ograde provaljene, rastinje nabujalo и sikaru~
Na tim grobljima, и to vrijeme, spomenici su ruseni i odnoseni
kao gradevinski materijal. Pravoslavno groblje svetihArhandela,
uz pijacu па Ciglanama Ыlо је nuZnik i smetljiste, leglo pasa-
lutalica. Kapela па tom groblju је provaljena, krst sa пје oboren, и
kapeli је vrsena nuZda kao i svuda ро groblju. Masivna vrata па
kapeli su skinuta i odnesena.
. Katolicko groblje Sv. Josipa i pravoslavno groblje Sv Marka
/jedno do drugog/ su mапје zapustena i ruinirana jer su se па
пјјmа obavljale sahrane. Pravoslavna kapela па tom grobyu ј е
provaljena, opljackana i sluzilaje kao nuznik. Tek sedam godina
nakon rata, 2002. godine, preduzece "Pokop" је uzelo оуа groblj a
pod svoju upravu, oCistil0 naraslu sikaru, шеdil0 glavne staze i
stepenista, popravilo ograde i postavilo table sa svojom firmom,
nazivima grobalja i upozorenjima о odrzavanju reda. "Pokop"
ovim grobljima upravlja па komercijalnoj osnovi, grobno mjesto
парlасије 500 КМ, sahranu 1600-2000 КМ, а gotove grobnice sa
granitnom рl0соm парlасuје 4000 КМ. Ironija је da u Sarajevu
hriscanskim grobljima upravlja mus1imansko preduzece "Ро­
kop" а пе pravoslavno pogrebno drustvo "Sveti Marko", odnosno
katolicko pokopno drustvo "Sveti Ante" . Muslimanskim groblji-
та upravlja muslimanska ukopna organizacija "Bakije".
Nisu samo u Sarajevu hriscanska groblja па udaru islamskih
fanatika. То је svuda gdje је vlast u rukama muslimanskih politi-
ckih stranaka. U okolini Sarajeva и srpskim selima koja su Srbi
napustili 1995. groblja su skrnavljena, spomenici ruse·ni. Vidio
sam to u selu Zivkovici па padinama ZuCi - koti poznatoj ро bor-
Ьата u ratu. 1 u Vozucoj, velikom srpskom selu napustenom
1995. а naseljenom muslimanskim izbjeglicama iz okoline Sre-
brenice, groblje је oskrnavljeno, krstovi па spomenicima su
porazbijani. То је staro i veliko groblje uz manastir Svete Trojice.
179
Crkva је u rusevnom stanju, osteceno је lшЬе i krov, u crkvi пета
nista-ni oltarani kakvih predmeta. Vidio sam t027.8.2000. godi-
пе kada sam sa grupom vjemika iz Sarajeva dosao па liturgUu 'i
роmеп pokojnicima iz ovog kraja, koji је odrzao mitropoIit
Nikolaj. Crkvaje za ovu priliku bila oCiscena, а ро njenim zido-
vima ostali su pogrdni napisi Muslimana upuceni Srbima, u cijim
lшсаmа oni zive u VozuCoj.
U ratu 1992-1995 koji је Ыо i vjerskii nacionalni i gra-
danski, svaka stranaje onim drugim skrnavila i rusila bogoџiolje
i groblja. То је Ыо izraz silne mrZnje medu zarаСепimstrашimа.
Rat је prestao, ali пе i mrZnja. Kad пе smiju da udaraju n~ zive
, "

fanatici udaraju па mrtve. То је njihov najnizi domet - samo таlе

probe i provjere u pripremama koje su u toku - za dZihad i
unistenje svega caurskog. Skmavljenje hriscanskih grobaUa u
Sarajevu u ovo vrijeme - 2003 . godine, samo је yrh ledenog
brijega cija ogromna masa pluta ispod povrsine. Та masa se
priprema da zive daure pretvori u mrtve i da i mrtvima zatre svaki
trag. Mi zivi пе strahujemo od tog udara. Моја generacija i moji
preci su dozivili takve udare i - prezivili. Svjesni smo da ih treba
ocekivati i u buducnosti. 1 mlade generacije su svjesne te
opasnosti i spremne da јој se suprotstave.

prilog: Napis "JUNACI 1 GROBOVI"

u nedeljniku "Slobodna Bosna"

Pise: Emir HodZic

Desetak nadgrobnih spomenika па katolickim i pravo~

slavnim grobljima unisteno је prosle nedjelje u divljackom orgi-
јапји trojice pijanih sarajevskil). mladica; tako је nastavljena
serija skmavljenja grobalja otpoceta odmah nakon rata а u kojoj
policija i pravosude cak i kada Ы pronasli pocinioce u njihovom
divljanju nisu nalazili elemente sirenja vjerske i nacionalne'
mrZnje.

Medu nasilnicima nalazio se i sin Mladena Dakica, zamje-

180
nika glavnog i odgovomog urednika "Dnevnog avaza". Zasto
niladi6i odlaze па groblja sa alkoholom i ceki6ima. Pocinioci
desetina параdа па katolicka, pravoslavna i jevrejska groblja
пikад nisu otkriveni.

Кrajem prosle sedmice Ervin Кооо (18), Neven Daki6 (19) i

Adi Hadrovi6 (18) dogovorili su se da па pijaci Ciglane kupe
nekoliko f1asa рј6а i odu па neko od obliZnjih grobalja gdje 6е se,
kako su u istrazi rekli policajcima, "napiti па miru". Medutim,
kako 6е se сlan kcisnije ispostaviti, pijanstvo trojice mladi6a se
pretvorilo u nevideno div~anje ро sarajevskim katolickim i
pravoslavnim grobljima. Cetiri dana kasnije, policija је па
osnovu otisaka prstiju па ostavljenim f1asama identificirala
Ervina Kurtu, koji је nakon kriminalistickog isljedivanjа priznao
da је unistavao grobove zajedno sa Daki6em i Hadrovi6em. U
visesatnom divljanju па grobljima Sveti МЉоуil, Sveti Josip,
Sveti Marko i groblju Lav pijanatrojka је uspjela unistiti 24
nadgrobna sрощепikа, jedanaest krizeva i centralni krizsa ·
raspe6em.
"Ne znam sta пат је Ыlо. Вill smo totalno рјапј", rekao је
policajcima КООо.
Drugi osumnjiceni Neven Daki6 је ' rekao da se navodno
nicega пе sje6a, osim da је оп stajao ро strani dok su njegovi
prijatelji rusili grobove. Tre6i osumnjiceni је takoder rekao da је
Ыо toliko рјјan daje nekoliko puta padao i da se пе sjeca da lije
иор6е imao snage da rusi spomenike. Navodno, kako su kasnije
objasnЏi policiji ali i svojim braniteljima, svaki od mladi6a te је
поСј рорјо ро f1asu ујпа i dvadesetak рјуа.

PITI, MRZITI, ZIVJETI

Zanimljivo је da se visesatno rusenje grobnih spomenika па
sarajevs~im grobljima odvijalo u vrijeme kada је sarajevska
policija stavljena u stanje najviseg stepena pripravnosti zbog
nekoliko eksplozUa i pokusaja atentata u Sarajevu.
Nakon hapsenja jednog brucosa, nezaposlenog punoljetnika
i srednjoskolca, otkriveno је da је prvi sin poznatog sarajevskog
181
profesota arhitekture i bivseg dekana Arhitektonskog fakulteta
NedZada Kurte, а drugi sin zamjenika urednika u najtiraZnijem
sarajevskom dnevniku Avaz Mladena Dakica. Slucaj је dobio
svoje politicke konotacije kadaje sarajevski dnevnik SAN ОЬја­
vio vijest da su rusitelji ustvari potpisnici peticija studentskog
Pokreta za normalnu ВЈН kojeg predvodi neartikulisani Arner
Bahtijar. Inace, medijski pokrovitelj Bahtijarevih ekstrerimih
antihrvatskih stajalista i njegovog "studentskog pokre~a" иргауо
је urednistvo Dnevnog avaza. О kakvoj se urednickoj poIitici .
radi, bez sumnje upucen sadasnji direktor i glavni i odgovomi
urednik lista SAN Mensur Osmovic, kojije do prije godinu dana
bio glavni i odgovomi urednik Dnevnog avaza. Osumnjiceni nisu
пеgiщli da su potpisivali peticije "za normalnu ВјН", kao ni to da
su bili pod uticajem ideja koje је promovirao Аmег BahtiJar. Uz
tvrdnje da иорсе ne poznaje mladice koji su unistili grobove па
katolickom i pravoslavnom groblju, Аmег Bahtijar је ekspresno .
najavio tuzbu protiv Mensura Osmovica, optuzivsi ga da povezi-
vanjem njegqvog pokreta sa. rusenjem katolickih grobalja
sprovodi politiku SDP-a i Zlatka LagumdZije.
Prema tvrdnjama Rasima Radovovica, tuzitelja Op6inskog
suda i kod koga se vodi istraga u vezi s rusenj ет grobova, istraga
jos uvijek nije zavrsena ali da za sada пета nijednog konkreplOg
dokaza о pripadnosti trojice pijanih nasilnika studentskom
Pokretu za normalnu ВЈН. Trojica osumnjicenih su izјаvШ da
nisu znali sta rade, i da iza visesatnog rusenja grobalja n.e stoje
nikakvi politicki, vjerski ili nacionalisticki motivi. Zbog toga su
trojicaosumnjicenih pustena da se brane sa sIobode. Ма da; djeca
se napi1a i toliko sati rusila grobove?! Golim okomje vidljivo da
su upotrebljavali teska oruda kojim su razbijali spomenike.
Otkud im takva snaga i mrznjakoja u covjeku mora postojati ako
se sa namjerom ruse toliki spomenici? 1 ирЊlO је da 11 su samo '
trojica mladica poCinili оуај napad ili је sa пјјmа bio јо!; netko
j

stariji i snafuiji. Ти su spomenici stari i preko stotinu godina, i

stvamo је nevjerovatno da se bas oni izaberu za rusetije od strane
navodno pijanih mladi6a. Ako pozadina ovog napada ПЈје
politicka ili vjerska, zasto ti РЈјаПЈ mladiCi шsu izabrali ј
182
II1uslimansko groblje? Neka пат neko objasni zasto u Sarajevu
uvijek stradaju katolicki, pravoslavni i jevrejski grobovi", kaze
za nas magazin ogorceni vjerski duznosnik Vrhbosanske nadbi-
skиpije.

UZNEMIRAVANJE POKOJNIКA
Slicno pitanje је prije tri godine postavio i predsjednik
Jevrejs~e орСјпе Dani16 Nikolie kadaje unisteno 28 nadgrobnih
spome-nika па sarajevskomjevrejskom groblju. Tadaje policija
uha-psila, а sud prekrsajno kaznioA.O. (14),А.К. (15), D.P. (14)
i А.В. (14) iz Sarajeva. "Radi se о blokovima teskim i do dvije
tone, tako da је nevjerovatno da su mal01jetnici to sami uradi1i"
rekao је tada predsjednik Jevrejske ореinе Danil0 Nikoli6. Iako
se u policijskim krugovima govoril0 da iza napada па jevrejsko
groblje u novembru 2000. godine stoje clanoviAktivne islamske
omladine (AIO), па sudu se о оујт indicijama nikada пјје ras-
pravljalo; Prema ·zvanicnoj statistici u posljednjih pet godina,
otkriveIlOje sveg~ 22 posto pocinilaca napada ра groblja razli-
Citih kOnfesija u Federaciji ВјН. Prosle godine nisu otkriveni па­
padaci па katolicka groblja u Zivinicama, Zavidovi6ima, Donjoj
DreZnici kod Mostara i naselju Кralje kod ВЉа6а. Takoder, пј­
kada nisu otkriveni ljudi koji su minirali spomenik па Makljenu,
odmah · nakon ор6Љ izbora 2000. godine. Tuzilastva ovakva
kriminalna djela pravno karakteriziraju kao "povredu mira
pokojni,ka". Iz sudske i policijske prakse је vidljivo da se N.N.
izvrsilac u principu nikada пе otkrije, а i ako bude otkriven,
rusitelj grobalja se pred sudom izjasnjava da nije rusio grobove iz
vjerske ili nacionalne rnrznje. Ро sadasnjoj statistici optuzenih za
rusепје'ПаdgrоЬпih spomenika, mozemo zakUuciti da u ВјН niko
пе rusi grobove zbog vjerske i(li) nacionalne netrpeUivosti?!
Naime, u ВјН se groblja ruse i unistavaju iz sasvim "bezazlenih
razloga", glavni krivci su alkohol ili droga, nekrofiIija, krada
nadgrobnih spomenika radi preprodaje ... Maksimalna kazna ko-
јаје zaprijecena za krivicno djelo шпеmirаvanја mira pokojnika
је godiril1 dana zatvora. Medutim, u slucaju da tuzilastvo rusenje
nadgrobnih spomenika okarakterizira kao javno unistavanje ra-
183
sne, vjerske i nacionalne mrznje, minimalna zatvor&ka ~aznа
koja se moze izreci za takvo djelo је godina dana, а mak:simalna
pet godina. "Ра stvamo se tu postavlja dilema da liје unistavШче
grobalja dio "pjanskog demeka" ili pak izazivanje vjerske i
пасјопаlпе mrznје? Ako pogledamo daje takvo uniste~je trajalo
vise sati, da su, grobovi ruseni uz ротос podesnih predmeta:~ onda
se nе moze sve svoditi па pjanstvo. Naravno da пјје isto srusiti
jedan spomenik i srusiti dvadeset, jer i to јrnа odredenu po~ i
tezinu. Medutim, da Ы se dokazalo da је neko pocinio djelo u
narnjeri da izazove mrznju kod drugih konfesija i пасјја, mora
postojati subjektivno odredenje pocinitelja, dakle da оп izjavi
kako је rusio spornenike iz vjerskih јlј nacionalistickih razloga"
kaZe za nas list jedan od sarajevskih tuiitelja. Semir, otac Adija
Hadrovica, Јаdr~шkа, majka Ervina Кшtе, i Mladen, otac N.
Dakica~ tvrde da svoju djecu nikada nisu odgajali i исјlј ih dabilo
koga mrze iz vjerskih ili nacionalnih razloga. Svi su se roditelji
slozili sa tvrdnjama svojih sinova da se radilo samo о "mlа­
dalackom pijanstvu".

ZLOCIN 1 КAZNA: Maksimalna kazna koja ј е zaprije6ena

za krivicnodjelo uznemiravanja mira pokojnika је godinu clana
zatvora. Medutim, u slucaju da mzilastvo rusenje nadgrobnih
spomenika okarakterizira kao јаупо izazivanje rasne, vjer~ke i
пасјопаlпе mrznje, mјпјmаlпа zatvorska kazna 'koja se moze
izreci za takvo djelo је godina dana, amaksimalna pet godina.

184
 21. BOSNA - CRNA RUPA

Izgleda da је Bosna dobila jos jedan sinonim. U sarajevsko

nedeljniku Dani Љr.216 od 27.7. 2001./ Jasna Hasovic-Jelisic,
pod naslovom "Uputstvo za сти rupu" pise о uputstvu koj е State
Department vlade USA daje svojim gradanima koji namjeravaju
da putuju u Bosnu i Hercegovinu. Uz naslov napisa Ј. Hasovic-
Jelisic је. geografska karta dUela Evrope па kojem је Bosna i
Hercegovina оЬој<:ша сто, tako da i vizuelno izgleda kao ста
тира.

Uputstvo State Departmenta autorka napisa prikazuje citati-

та i skracenim interpretacijama. Nema tu nista pretjerano, nјје
nista p·ropagandno ili zlonamjemo. Sve је korektno od strane
State Departmenta. N а nasu zalost, to uputstvo prikazuje Bos!).u u
vrlo losem svjetlu. Asocira па vreЦlena kada је Kongo Ыо teua
incognita u kojoj nета osnovnih civilizacijskih uslova za bijelog
covjeka.
. Bosna odavno ima sinonime u znacenju ста rupa. Таmnјт
vilajetom suje nazvali osmanlijski upravljaCi - visoki Cinovnici
koje је Porta slala da upravljaju оуот zabacenom perifernom
provincijom. Ti upravljaCi su vecinom dolazi1i ро kazni i1i nakon
degradacije. Poslije Misira, Moreje, Anadolije i Levanta, njima
је Bosna izgledala mracna, tamna i h1adna, а domaci ljudi isti
takvi - mracni, podmukli, svojeglavi. Tako је Tamni vilajet ostao
i postao politicki рој ат za Bosnu i Hercegovinu.
Drugi sinonim zаЋоsnu su "lansirali" takozvani kuferasi,
Cinovnici, vojnici i drugi koji su dosli sa Austrougarskom poslije
1878. godine. 'Оnј suza Bosnu nasli jedan prostacki izraz -
"supak Еуторе" jer im је u Bosni mnogo sta smrdilo, udaralo u
nos. Вilе su to neciste ulice i drugi prostori u Saraj еУи i ро dnigim
kasabama, citvorena kanalizacija, Sinetljista ро mаћаlата, Ьасе­
ni drobovi i slicni otpaci od zaklane stoke uz mesare, hale i
cenife, stale i kokosinjci. Njima su smrdile cak i ascinice jer nisu
navikli па miris loja i masla. Smrdili su im i domaci ljudi - па
duvan, па rakiju, па znoj, па peksinluk. Zlobno su izmislili taj
pogrdni naziv za Bosnu - supak Еуторе.
185
 Sadaje evo па pomolujosjedan sinonim - ста rupa, Uzetiz
rjecnika za kosmicke pojave. Ста гира је kao neki vrtlag u
kosmosu koji usisava i guta, unistava zvijezde i druga nebeska
tijela. Nesto strasno, jezivo, nepoznato. Sila koja unistava. Tako
је, ~arzasad, opisujenauka.
" ' .

Pise: Jasna Hasovic-Jelisic

Kako izgleda Bosna vii1ena оаmа stanovnika, ureaenih јј- '

votnih zajednica? Grozno. Мjesto је to gdje hara politicko nasi-
lje, prijete neeksplodirane mine i ostala borbena sredstva,' '~vjeta
ulicni kriminal, prijete krivine, neoznaceni i uski putevi, nedosta-
ји тnе zalihe koje se ionako nе testiraju па HIV i vlada' mrak.
Tako је barem Bosnu i Hercegovinu svojim graaanifna opisala
Vlada SjedinjenihAmerickih Driava '
...............
Raspolaie li makar mјnјmиmоm odgovornosti za vlastiti јј­
vot, prosjecan se Amerikanac nј za iivu glavu nе Ы trebao zapu-
Шј и 110snu i Hercegovinu nakon sto proCita upute kojima State
Department upozoravaamericke driavljane па sve оnо sto 4е [ћ
zateCi odluce li se za "bosanski safari" . :
и dokumentu objavljenorn krajem aprila ove godine, State
Department decidno upozorava па potencijalnu opasnost puto-
vanja и Вјн, jer "unatoc Dejtonskom mirovnom sporazumiJ јО$
uvijek postoji rizik od povremenog politickog nasilja, minai nе­
eksplodirane borbene tehnike".
Zabranjene zone. Takoaer, State Departmentupucuje i па
mogucnost izbijanja nasilja protiv americkih driavljana iostalih '
stranaca, narocito и Hercegovini. и ovom dijelu uputa posebno
se isticu incidcnti koji su se dogodili и aprilu ove godine kаdд su
''Amerikanci i ostali stranci brцtalno napadnuti, gaaani kame-
nјеm, pljackani i и jednom slucaju driani то taoci pod prije--
tnјоm upotrebe оrијја".
Оnјmа koji i nakon рrоCiЩnih upozorenja ipak moraju Ш
ћосе putovati savjetuje se da "izbjegavaju guive i demonstracije,
zadrie skromno drianje i budu u stanju pripravnosti, nec~ biti
186
moguceobezbljediti konzulami servis Amerikancima koji se
nааu и zonama gdje lokalne vlasti nесе da saraauju ili da zastite
sluibenike americke vlade".
.Svoje driavljane americka vlada и ovom upozoravajucem
konzulamom dokumentu, koji se mиеnjа zavisno od promjene
okolnosti и zemlji za koju se upute izdaju, obavjestava daје Аmе­
ricka ФnЬаsаdа и ВјН odlucila povuCi uposlenike iz regiona
zapadn,e Hercegovine i daје uvela restrikcije zg putovanje kroz tu
oblast, jJrecizirajuCi zapadni Mostar, Livno, Siroki Brijeg, Gru-
de, Meditgorye, Posusje, Tomislavgrad, Ljubuski, plus Posavski
koridor, te Travnik, Јајсе, Vitez i Kiseljak.
Osimopasnosti uzrokovanih politickom nestabllnoscu, Sta-
te Dcpartment ukazuje i па mШоn mјnа rasutih ро ВјН сие је
rasCiscavanje jos uvijek и toku, te savjetuje svojim graaanim'a da
se drie frekventnih puteva. Americki driavljani upozoreni su i па
povremena razbuktavanja nasilja koja su najcesce povezana s
protestima raseljenih osoba i hapsenjem osumnjicenih ratnih
zlocinaca. ' .
Necista krv. и opisu "komfora" koji ih и Bosni ceka, Ameri-
kancima је saopceno i to da su komunalne usluge nakon rata
dramaticnо poboljsane, ali da su iskljucenja gasa, struje i narod-
nе ugodnosti su dostupni и glavnom gradu Sarajevu и drugim ve-
CimgradQvima, ali su skupi.
Amerikancima se savjetuje da budu ekstremno oprezni nа­
rocito и ' regijama udaljenim od javnih urbanih centara zbog
neadekvatne kontrole lokalnih vlasti i politickih teskoca koje se
predstavljaju povremenim meauetnickim nasilnim bombaskim
napadima".
Problem је, navodi State Department, i kriminal, odnosno
dieparenje, оьиаnје automoblla Щ njihova kraaa. Americkim se
driavljanima jos sugerira i izbjegavanje pustih oblasti kada ра­
dne mrak, а savjetuje јm se i hodanje и dobro osvijetljenim zo-
nаmа.

Posebnu рајnјu Vlada S4D-a posvecuje medicinskim

uvjetima koji vladaju и Вјн, ukazujui;i па nedostatak sredstava,
nагосЦо iz Sarajeva, ali i па to da se"zalihe т; u ВјН testiraju
па HIV i AIDS".
187
 Zato sto mnogi Zijekovi nisu dostupni; и Вјн, veZi S(ate
Department, treba ponijeti svoje vZastite zalihe Zijekova i ostalih
medicinskih sredstava. Uрисије se i па to daje privatna ljekarska
praksa rijetka i da Ы prijc putovanja svako trebao konsuZtirati
svoju kompaniju za medicinsko osiguranje raspitujuCi se da li
оnа pokriva hitne medicinske potrebe i eventuaZnu niedici1JSku
evakuar;iju iz ВјН. PotencijaZnim putnicima skrenuta је i РШnjа
па prisustvo Q-groznice zbog koje se savjetuje i vakcinacija.
Dalje sugestije odnose se па putnu infrastrukturu i tu se
navodi da је "putovanje cestamci тоgисе kroz veCi сНо zemlje, аи
da su neke neprohodne zbog rainih ostecenja i klizista ". "Bosna i
Hercegovinaje и grupi rijetkih zemalja и Evropi s таnје осЈ deset
kiZometara cetverotracnogputa. PostojeCi dvotracni putevi izvan
gZavnih gradova su tijesni i nedostaju јт zastitne ograde, i риnј
su krivina. Voznja ро mraku је specijaZno opasna. IzuzimajuCi
Sarajevo, ulicna svjetZa nisu rasprostranjena pojava, putevi su
sZabo тarkirani, а teska vozilase и brdima krecu sporo. "
Otjelotvorenje hrabrosti. И odjeljku nasZovljenoт Speci-
jaZne okoZnosti, State Department upozorava da и ВјН vZada tzv.
cash ekonomija. "Kreditne kartice su rijetko prihvatane iiuzi-
тајиа Meaugorje i gZavne hoteZe i restorane u Sarajevu. " Put-
nјсј, veii State Department trebaju ocekivati da се тоСј koristiti
svoje kartice, ali тоgи putnicke cekove kesirati, i to samo и Ьаn­
kama sinjestenim и veCim gradovima sa kasnjenjem od tri do
cetiri sedmice. Transfer iz inostranstva takoaer, ирисије ате­
ricka v!ast, podrazumijeva kasnjenja. Posebi1O upozorenjeodno-
si se па aerodrome и Sarajevu; Mostaru i Ваnjој Luci koji su
"otvoreni, ali итШуаnј za komercijaZni saobracaj, zbog cega
putnici moraju blti pripremljeni па otkazivanje letova".
Zbog svega ovoga, kad sljedeCi put neko americkog turistu
gleda kako па Bascarsiji kирије iтitaciju basebaZZ palice (ј па
ovom mjestu иорсе nуе vazno sto basebaZl пета ата bas nikakve
veze sa Sarajevom), znat се koliko је ћуаЬау ili "odvazim" taj
атсујсю pojedinac ili pak ...

188
 22. NAS TRAМVAJ
Sarajlije vole svoj tramvaj, sto је i razumljivo jer im mпogo
koristi. Tramvaj se ne penje u naselja ро obroncima brda, ali је
nezamjenjiv u nizini, duz toka Miljacke, od Bembase do Ilidze.
Tramvaj је dio grada i gradskog ambijenta - dragi nas tramvaj.
Istorija sarajevskog tramvaja vec premasuje sto godina,
dugajei zanimljiva. Ne moguje ovdje ispricati, osvmucu sesa-
то naJedan detaUte istorije - obiljezavanje jubilamih,godisnjica.
uvoderijatramvaja u gradski saobracoj u Sarajevu.
Prilikom svake od tih godisnjica ја ја ih pratim preko 50
godina/ stampa, radio i televizija su donosili napise i emisije о
sarajevskom tramvaju, ponosno isticuCi da је Sarajevo dobilo
trainvajprije mnogih velikih gradova i prestonica u Evropi.
ZnaCi, Ыli smo ispred njih - to је zaista razlog za ponos.
Novinari su nasli opise prve voZnje tramvajem i druge
zapise о tramvaju. Uska pruga - "streka" bila је postavUena od
ondasnje zeljeznicke stanice do Marindvora i dalje Obalom
pored Miljackedo Vijecnice. Prva tramvajska kola su vukli konji
jer nije bila postavljena kontaktna elektricna mreza Ikabl za
trolи1. То su Ыli krupni "stajerski" ili "pivarski" konji, kako su ih
zvali jer su vukli kola sa buradima piva. KoCijas је Ыо Slovenac,
vican tim konjima. Tramvajska kola su izradena u Budimpesti,
sine u Gracu. Ideja i projekt su austrijski. Ukratko sve sto је
trebal0.,za tramvaj, uradi1i su stranci, odnosno doprerilljeno је sa
strane . .
Ima zapisa i о tome kako su Saraj1ije vidile i primile uvo-
denje tiamvaja. Savo Skaric zvani Zembilj, seret i komedijant,
pise kako је sarajevska carsija unaprijed proglasila tramvaj kao
jos jednu svapsku ujdurmu i podvalu koja се pokvariti stari red -
da fukara ide pjeske а gospoda fijakerom. Podozrivi prema
svemu sto је "svapsko", carsirlije su podrugljivo govorile о
"trajvanu", pravili sale па racun svapske vlasti i ismijavali оnе
koji su о tramvaju misli1i kao о nekoj dobroj novini.
Kad је tramvaj postao stvamost, gradani su brzo prihvati1i
njegove prednosti - Ыо је jeftiniji od fijakera, ajos uvijek skup za
sirotinju. Na tramvaj se privikavala i carsija. Nije јој bilo pravo
189
sto је preko Bascarsije postavljena "streka" isto је ро njoj drridao .
"trajvall", ali se vremenom i па ·to privik1a. Za neke Saraj1ij.e је
tramvaj ipak imao уеlilш manu - vozio је samo ро ravnom, nче
mogao uzbrdo u mahale.
Potomci onih carsirlija koji su tramvaj gledali sa prezirom,
prihvati1i su tramvaj kao svoje prevozno sredstvo, poce1i da ga
hvale i da se hvale onim - "imali smo tramvaj prije nekih evrop-
skih prestonica" sasvim zaboravljajuCi da је tramvaj uveo Svabo
аnе domace carsirlije.

190
 23.NASLOV

Kad ujutru ройет u posjetu kod prijatelja, kupim ти usput

list "Oslobodenje". Ја пе kupujem i пе citam novine, dovoljno mi
је опо 8to сијет u kratkom pregledu vijesti па radiju i televiziji.
Toga jutra, 5.2.2007. "Oslobodenje" па prvoj strani, krupnim
slovima, па cetiri stupca, donosi naslov: SRВIJA ZATVORILA
GRANICE PREMA ВјН. U podnaslovu pise da su seljaci iz
Macve, nezadovoljni сјјепата stoke koju prodaju, blokirali Pav-
10vica inost па Drini i da traZe o~ vlade da rijesi to пјЉоуо ,
pitanje. Ne citam dalje, ovakvi protesti - blokiranje puteva, то­
stova, иliса u gradu .. su cesta pojava i u Bosni i Hercegovini. Ne
Citam s;t a ћосе seljaci iz Macve, ali znam sta ћосе "Oslobodenje"
donose~i krupan naslov па prvoj strani - pothranjuje i pojacava
mrznju prema Srbiji. Nije vlada Srbije blokirala granicu, jedan
prelaz - Pavlovica most su blokirali seljaci, а svi ostali prelazi
preko granice Srbija - BiH su otvoreni, slobodni, niko па njima пе
ometa prelazak granice. Vlada Srbije је, poslije dva ili tri dana,
intervencijom zandarmerije i policije otklonila blokadu i щро­
stavila nortnalan promet па prelazu Pavlovi6a most па Drini. '
Мейи sarajevskim listovima, dnevnim i sedmicnim, "Oslo-
Ьойепје" smatraju umjerenim i nepartijskim listom koji ' nije
zestok u ispoUavanju te8ke, duboke mrZnje prema Srbiji, Srbima
i svemu 8to је srpsko. "Oslobodenje" пета zestinu "Dnevnog
avaza", "Slobodne Bosne", "Dana" i drugih glasi1a, alije ipak и
trendu '- mrznja prema Srbiji i Srbima је ne8to 5tO se podrazum-
jeva i 5tO se stalno praktikuje, postalaje navika novinara i Citalaca
listova; U uredivackoj politici, mrznja ima svoje stalno mjesto,
опа prozima shvatanja i rezonovanja novinara, а to se vidi i u
njihOVQn1 pisanju. U sarajevskim listovima пе mozete 'na6i ni пај ­
mапји pozitivnu vijest о Srbiji i Republici Srpskoj. Ima vijesti о
politickim svadama, aferama, korupciji, kriminalu, ekonom-
skim te5k06ama - о svemu 8to Srbe prikazuje u 108ет svjetlu.
Kad se te vijesti оЬоје mrznjom, опе su hrana za uviiek gladnu
mrZnји citalaca. Кrupnи laz, krupnim slovima, "Oslobodenje"
donosisamo iz mrznje. Za mrznju nije potrebna partijska direk-
191
tiva, onaje u psihickom sk10pu urednika, novi-nara, citalaca. 'On·
tu mrzn~~ ne vide kao ш~ји, v~~ ka~ SV?j po.liticki i gradansJ
stav kOJl treba slobodno lzrazltl. 1 lzrazavaJu ga, bez us1ru_
cavanja.
Naslov u "Oslobodenju" о kome је rijec, podsjeti те Па
slican naslov u istom listu 1990. godine. Кrupnim sloviiha~ Па
prvoj strani pisal0 је: SRВIJA ЏКRALA DVlJE МILIJAlфЕ
DINARA. ТО је ЬiIо vrijeme jake inflacije ujos postojecoj Jugo-
slaviji, poslije prvih visestranackih izbora. Nove emisijenovca
bez роkПса, bile su izvor drzavnih prihoda. Jednuod tih emi~ija
od dvij е milфirdе dinara, uzela ј е republika Srbij а. Da 1i ј е t()bil~
legalno i1i bez uobicajene procedure, tesko је reci. Tek vijest је
"procurila" i izazvala ostre reakcije u drugim republikama. U
Bosni i Hercegovini, u tada najvecem i vodecem listu "Oslo-
bodenj е" osvanuo ј е takav naslov - "Srbij а ukrala .. . " .
Visestranacki izbori i obaranje ј ednopartijskog rezimakoji
је dotad potpuno kontrolisao medije, otvorili su sirom vrata svim
oP9ziCijama i svim emocijama. Dotad potisnuta i pritajena
mrfnja Izbila је па povrsinu. U pocetku su nacionalne раrЩе,
pobjedriice па izborima, glumi1e neku koaliciju;n~sto : kao
nastavak "bratstva-jedinstva" ali su brzo otvarale noya рOlја
sukoba. Мrznja је tu dosla do punog izrazaja. Stara, duboka,
dugo potiskivana, mrZnja је grunula kao erupcija vulkana. Ona је
ubrzo donijela i rat - opsti, gradanski, vjerski, etnicki -svi protiv '
svih. Nij е rat donio i ostavio mrznju, mrZnј а ј е doriij ela rat: Rat је
prosao, mrZnja је ostala. Nju ne' moze savladati ni strana vojna
sila, ni strana civilna uprava, ni demokratski izabrani parlamenti,
vlade i koalicije. Mrznja је teska, trajna bolest u Bosni
Hercegovini. ' ';

192
 24. TURSKO 1 SRPSKO SARAJEVO

Otkako ie Sulejman Tihic, poslije smrti Alije Izetbegovica

stao nасеl0 SDA,javno је роуео kampanju protiv srps~og јmепа
i srpskih znamenja - zastave, grba, himne. Опје upomi zastupnik
, stare (turske i Kalajeve) teze da u Bosni nemani Srba ni НrVata,
rtiti iceg sto је пјЉоуо; u Bosni su samo Bosanci ili Bosnjaci i
пјЉоуа raja krscani i1i hriscani koji mogu biti pravoslavni i1i
katolici. Та teza је u tursko vrijeme imala karakter drzavnog i
politickog stava. U austrougarsko vrijeme Вепјатјп Каlај је
ozvanicio Bosnjastvo - bosansku пасјји i bosanski jezik, neza-
visna drzavaHrvatska (1941-45) је ukinula i zabraniIa sve sto је
srpsko; сЗk i naziv vjere "pravoslavna" (grcko-istocna) i 6irilicu
kao pismb. Za danasnje,Srbe u Bosni i Hercegovini to је sve - уес
videno, пета tu rtista nоуо. Sulejman ТiЫc је samo поуј bar-
jaktar state politike. А pod njegoviЏl barjakom su svi muslimani,
lijevi i de~ni.
Тibi6 је u svojoj kampanji postigao prvi uspjeh kad је
ustavni sud ВјН (и kome sjede i tri stranca) 2004. godine donio
odluku da se ukine naziv u srpski za опа mjesta - gradove gdje је
оп uveden tokom rata odlukama srpske 10kalne vlasti. Izmedu
ostalih naziva trebalo је ukinuti i nazive: Srpska opstina Stari
grad Sarajevo, Srpska opstina I1iша i Srpsko Sarajevo. Srbi su se
odupiriili оуој odluci i dokazivali da је bosnjacka-muslimanska
vlast preimenovala mnostvo naziva 10kaliteta, trgova, ulica i
javnih zgrada u Sarajevu. Nарriпiјеr dio Sarajeva zvani Vasin
Han pt~i1Ilenovan јеи Gazin Нап, 'prigradsko selo Zivkovi6i
(ispod .Zuci) nazvano је Hasici, PIiincipov most је Latinska
cuprija, Dusanov parkje At-mejdan, пшslimanskа imena su data
svim ulicama koje su nosile srpska imena, а tako је i sa stadi-
onom,sportskom dvoranom Skenderija i svim ostalim nazivima.
Istini za уоlји treba re6i da је srpsko ime ostavljeno па
brojnim spomen-plocama koje oznacavaju mjesta pogibije civi1a
tokomrata. Na tim рl0саmа pise: "Na оуоm mjestu su (datum)
srpski zlociI1ciubili (broj Ыауа) ". Srpsko ime је tu zadrzano jer
је vezano za zIocince.DrugaCije пе mogu zamisliti Srbe onikoji
193
inace ne mogu ni da сији za njihovo јmе, zastavu, grb, himnU.
Istina је i to da su Srbi - njihova, lokalna vlast preimenovali .
sve 8tO је bilo tursko, b08njacko,muslimansko. Srbi su bili ogor-
ceni otcjepljenjem ВјН od Jugoslavije i uvodenjem dominacije
B08njaka-Muslimana u ВјН. Srbi nip08to nisu mogli prihvatiti
odbacivanje svog imena i nacionalnih simbola, а smatrati svojim
ono sto је b08njacko, bosansko, muslimansko. Nisu to prihvatili
ni Hrvati koji su kao politicki partneri B08njaka-Muslimana
otcij ерi1i BiH od Jugoslavije i cak poslij е medusobnog ratovanja
ostali u politickoj zajednici s~ njima. Ni Srbin ni Нrvat uBosni
nije mogao уј8е da kaze da је Bosanac jer bi to znaci1o' da је
mus1iman. Takav politicki koncept Bosnjak = Bos~nac ==
Musliman kod Srba је izazvao reakciju - da odbace sve 8tO је
bosansko, а istaknu sve 8tO је srpsko. Otuda i brisanje naziva
"bosanski" za mjesta: Kostajnica, Novi, Dubica, Gradlska, Sa-
тас, Brod, Petrovac i preimenovanje Росе u Srbinje, Skender
Vakufa u Кnezevo, а dodavanje naziva "srpski" za pobrojane ·
opstine u Sarajevu i jos neka mjesta. .
Kad su Srbi, pritjesnjeni odlukom Ustavnog suda i prijet- .
njama stranaca, prihvatili odluku da izmijene naziv "Srpsko
Sarajevo" , upravo da odbace dio naziva "srpsko" nastal.o је
traganje za novim imenom. То је bila prilika za 8aljivdzije da
izmisljaju i predlafu novo ime za dotadasnje Stpsko Sarajevo.
Jedan је predlozio da se nazove "Karadzicevo" - ро УиlШ Kara-
dZicu (kobajagi). ВП0 је prijedloga za "Mi1osevo", ."Karador-
devo", "Obilicevo" i sve one nazive i ројmоуе kojiiritirajuТihica
i njegove sljedbenike. U emisiji 10kalnog radija,jedan saljivdZija
је rekao: "Za8to da тј mijenjamo naziv, neka oni promijene i svoj
dio Sarajeva nazovu Tursko Sarajevo". Rekao је da пета na-
mjeru da sa onim "tursko" vrijeda Bosnjake уес danizjakih argu-
menataide u prilog njegovom prijedlogu. Еуо ukratko tih argu-
mebata.
- Naziv Sarajevo је od turskerijeci saraj - dvor.
- Poslije osvajanja Bosne u ХУ vijeku Turci su uz nekada-
snje n1alo utvrdenje Vrhbosnu sagradi1i naselje gradskog tlpa ,-
orijentalnu kasabu sa uskim sokacima i kaldrmom, carsijom i :
194
dZamijom. Kasnije su centar kasabe "spustili" u dQlinu pored
Miljacke. .
- Kadaje postal0 glavno mjesto u Bosni, Sarajevo је dobilo
sve oznake tipicne turske var08i veceg znacaja: Ba8car8~u sa
sebi1jem, zidane hanove i bezistane,javne cesme, hamame, veli-
ke dZamije, zidane mostove, vjerske 8kole nizeg i srednjeg ranga,
mno8tvo zаџаtskih i trgovackih radnji tipa cepenaka. Stranci koii
su tada prolazi1i kroz Sarajevo opisali su ovaj grad 'kao pravi
Orijent, tipicnu tursku varo8.
- Тшсј su bili gospodari Bosne od 1463. do 1878. preko се­
tiri vijeka. Sarajevo је Ыlо turski grad па turskoj teritoriji, u пје­
ти је stolovao valija, vezir, ра8а koga је postavljala centralna
turska vlast iz Carigrada.
- Stanovnici Sarajeva koji su pre81i па islam smatrali su sebe
Turcima i Ыli ponosni 8tO su i опј "carski sinovi" - turski vojnici
koji ratuju za carstvo i vjeru protiv kaurakrivovjeraca.
- Posle povlac.enja Turske iz Bosne, iше Sarajeva је ostalo
kaotrajan trag turskog gospodstva u Bosni. Ostalo је i kulturno i
duhovrto naslijede koje su domaCi muslimani prigrlili kao svoje.
Istovremeno pokazali su se nezahvalni prema svojoj duhovnoj i
kulturnoj majci Turskoj, zato 8to su odbacili tursko јте, а prihya-
tili naziv muslimani, kojim su kаsџiје nazvali i svoju naciju. U
fazi osnivanj.a svoje drzave oni su i taj naziv promijenili i svoju
naciju nazvali B08njaci.
- Iako su'odbaci1i tursko ime za svoju naciju i drzavu, Saraj-
lije (а i svi B08njaci) su zadrzali uvjerenje da svoj identitet dugu-
ји Тшсiша, njihovoj islamskoj kulturi i vi8evjekovnoj vlаsЊ опј
intimno i emotivno vole sve 8to је tursko, to brizljivo cuvaju i
obnavljaju, trude se da Sarajevo cuva i vidno istice sve oznake
turskog.naslijeda. Sarajlije sa ushicenjem i ponosom govore i рј-
8и о опоте 8tO је tursko, pokazujuto strancima kao svoju istoriju
i tradiciju ..
Kad је tako izlozio svoje argumente, опај 8aljivdZija sa
lokalnog radija pita se za8to пе Ы Sarajlije nazvale svoj grad -
Tu.rsko Sarajevo, da se i па taj пасјп odu.ze svojim roditeljima
Turcima. Вјlо Ы to lјјеро sa njihove strane, а i Srbima Ы 01al}8al0
195
da ne traze novo ime za Srpsko Saraj evo, nego da ga zadrZe.
Аја da dodam sa svoje strane - od onog lokalnog ima ivecih
saljivdZija. NajveCi је Pedi Esdaun, visoki predstavnikUN za
ВЈН, ustvari sadasnji valija, vezir, pasa, guverneru SarajevH. оп .
је Srpsko Sarajevo preimenovao u Istocno Sarajevo, pri сети је
sasvim pobrkao strane svijeta jer је taj dio Sarajeva па jugu i
jugozapadu /dvije centralne opstine u sastavu grada IstocIio Sara-
jevo/. .

196
 25. NICIJA ZEМLJA
Am<?ricka akademija za filmsku umjetnost оуе godine
Imart 20021 је ocijenila kao najbolji strani film "NicUa zemlja"
rezisera Danisa Tanovica, gladog Bosnjaka koji zivi uBelgiji. То
је njeg<:>v prvi igrani film, posle dva тanја dokumentarca. Тапо-
. vicev uspjeh је veliki - па startu, kao debitant, dobioje Oskara.
Prije toga, za isti film, dobio је cetrdesetak nagrada па manjim
filmskim smotrama и Evropi. Prisjetimo se - samo јеПиsan Уи­
kotic debio Oskara za svoj crtani filт "Surogat". Emir Kusturica
је kaomlad reziser роlшрјо nagrade и Veneciji i па drugim
smotrama ali medu svojim trofejima пета ni jednog Oskara.
U Sarajevu i Federaciji ВјН је nastala euforija. Mladi
Bosnjak - .Musliman dobio је Oskara. То је vrhunac! Casopis
"Valter" па naslovnoj strani donosi slikи nasmijanog Danisa
Tanovi6a sa krиnoт па glavi i rиkaтa nadnesenim nad globus.
То је trijumf bosnjacke kиlture! U оуот trenutkи potisnu;ta је
ustranu mrZnja prema Amerikancima i svemu sto је americko i
zapadnoevropsko. Oskar је dobro dosao iako је americki. Fi1m-
ska istorijajejednostavna. RatuBosni bjesni. Izmedudvije linije
fronta, и niCijoj zemlji, nasla su se dva vojnika Bosnjak-Musli-
тап i Srbin. Pored njih је treci vojnik Bosnjak, koji је izgledao
mrtav, раје pod njega neki drugi srpski vojnik podmetnuo minu
koja ce'odskoCiti i eksplodirati Сјт pomjere mrtvaca. Ispostavlja
se da taj nUe mrtav, ziv је, dolazi svijesti, njegov drug Bosnjak
ти kaze и kakvoj је situaciji. ОЬа Bosnjaka-Muslimana su likom
obicnefizionomije. Srpski vojnikje па prvi pogled antipatican -
сеlау i kratkovid, usto nespretan, gotovo kreten. Опје ipak ~adrt
u svojiin shvatanjima i izaziva verbalni sиkob sa Bosnjakom о
tome ko је kriv za rat. Ipak, оЬојјса su svjesni da treba ротоБ
опот tre6em koji lezi па mini. Dogovore se da privиkи paznju
stranaca-osmatraca, takozvanih mirovnjaka - vojnika ~RO ­
FORA. То im polazi za rиkoт i do njih dolazi patrola Francuza
koji od svoje komande traze ротоС. Za situaciju u niCijoj zemlji -
lezi ziv covjek па mini - saznaju i novinari velikih svjetskih
agencija i sada se slucaj dramatizuje do krajnjih granica i dopire
do visokih vojnih i civilnih vrhova. Poenta filma је па оуој уеli-
197
koj uzbuni Ciji su akteri Francuzi, Englezi i Nijemci i strani
novinari. Tokom te uzbune - nastojanja da se spase jedan ljudski
zivot - pokazuje se nesposobnost "mirovnjaka" , vojnicka biro-
kratija, novinarska beskrupuloznost i druge 10se strane miroVne
misije Evropljana u Bosni. Na vrhuncu napetosti nastaje rasplet
kratak i tragican. Bosnjak i Srbin nasrcu jedan па drugog~ i prf
tome ugrozavaju prisutne "mirovnjake" vojnike UNPROFORA.
Mirovnjak риса i иЫја ih оЬојјси. Oficir mirovnjak koristi trenu-
tak soka, saopstava novinarima da је onaj sto lezi па mini "
deminiran" i sve ih udaljuje salica mjesta. Oficir је slagao _
ranjenikje ostao da lezi па mini i to је simbolika sa kojom se filrn
zavrsava uz zvuke turne bosanske sevdalinke. .
Daje film ostao samo па sukobu Bosnjaci - Srbi '"odnosno
па susretu licem u lice dvojice vojnika u niCijoj zemlji, ne Ь! Ыо
interesantan ni za kakvu mаlи nagradu, а kamoli za Oskara
Кrvave scene tog sukoba svijetje mogao da gleda tri јро godin~
tiZivo, preko ТУ. Stereotip о zaracenim stranamaje paznat -Srbi
su 10si momci, oni drugi nisu tako 10si. 1 jedni i drugi su ,krvo-
zedni, . pri сети Srbi nadmasuju one druge jer se sluze tako
necasnim, podmuklim i neljudskim postupkom - podmecu тјnи
pod mrtvaca da Ы роЫli one koji 'dodu da ga odnesu~ Ovaiste-
reotip о dobrim i losim тотсјта је postao standard u cjj~loj
zapadnoj propagandi, njenom izvjestavanju iz Bosne i, Jugo-
slavije. ',Potvrdivanjem ovog stereotipa film nije dobio Шl tezini,
оп se glatko utopio u vec ustaljena shvatanja. оо
Film је dobio па tezini svojim politickim konotacijama i
"utapanjem" u americko videnje evropskih prilika. Amerikanci
vide Evropu kao skup zavadenih plemena, sa teskim poIitickim,
ideoloskim, vjerskim i drugim podjelama .. demokratija, socija-
lizam, fasizam, nacizam, komU:nizam, islamizam i sta sve ј05.
Evropa ne moze da rijesi svoje probleme а pretenduje па vodece
mjesto u svijetu ne shvatajuCi da је to njena proslost - ekspanzija,
kolonijalizam, dominacija u svijetu. Evropa је onemocala stari-
са, bez snage i autoriteta, nema snage ni da sama sobom ylada.
Film Nicija zemlja је teska poruga Evropi koju su Ате­
rikanci sa zadovolj stvom prihvati1i i - dajuCi ти Oskara - prepo-
198
rucili ga ostatku svijeta. Asocijacije nas vode па Nobelove nagra-
de za knjizevnost dodijeljene Bunjinu, Pastemaku i Solzenjicinll
koje ирисији Citaoce da citaju djela ovih autora u kojimaje jasno
vidljiv ogoljen i bijedan zivot ljudi u komunistickom rezimu.
DajuCi Oskara filти "NiCija zemlja" Amerikanci su se uzdrzali
od komentara koji bi bio ovakav: "Pogledajte sta пат Evropa
nudi od svoje kulture, svoje arogancije u odnosu па druge kultu-
re, pogledajte sta пат nudi i od svoje civi1izacije, demokratije i
etike. Na pocetku treceg milenijl.ima nudi пат filт о zakrv-
ljenosti svojih barbarskih рlетеnа, о nesposobnosti svojih
сivilizоv~шih рlетеnа da zaustave krvoprolice medu svojim
barbarima, pri сети pokazuju totalnu neefikasnost i nе lЉе se da
tu svoju nesposobnost prikrivaju i pokrivaju lazima i оЬтаnата.
Pogledajte - to nije Evropa srednjeg vijeka i vjerskih ratova, to је
danasnja Evropa".
Danisu Тапоујси пе treba zamjeriti sto је izvanredno pogo-
dio zice i tonove koji odgovaraju Amerikancima. Оп је svakako
pokazao visok nivo sposobnosti da pronikne u osnovnu ideju i
nјеnе politicke konotacije i da napravi filт koji се to dobro ilu-
strovati. Da li је pri tome imao suptilne mentore to nе znam, аН ј е
imao jake sponzore. U intervjuu је rekao da је filт kostao dva
тi1iоnа dolara. U americkim relacijama to nije velika cijena
igranog filma ali u bosanskim је ogromna. 1 to је Tanovicev
uspjeh ... da kao pocetnik nade taj поуас izvan Bosne. Tanovic је,
nesumnjivo, postigao veliki uspjeh koji s razlogom slave i
velicaj~.tijegovi sunarodnici Bosnjaci-Muslimani.
Tanovicev uspjeh па filmskom роlји asocira па uspjeh
Emira Kusturice sa svojim prvim filmovima za koje је dobio пај­
vise nagrade u Veneciji. Ni ti filmovi nisu bili bez politickih
konotacija, koje vjerovatno ni sam Kusturica nјје imao u vidu. U
tim jnagradenim filmovima Emir Kusturica slika zivot Musli-
тапа u Bosni i Jugoslaviji. U to vrijeme Jugoslavija se /sopstve-
пот propagandoml prikazivala kao zemlja "socijalizma sa
ljudskim licem". KusturiCini filmovi demantuju takvu propagan-
du jer prikazuju civilizacijsku i kulturnu bijedu svojih aktera i
svoje zivotne sredine.
199
 А sta Ы Bosna i mogla ponuditi svijetu osim svoje bijede i
beskrajno zamrsenih politickih problema, podjela i mrZilji?
Umjetnost obraduje i te teme, sublimira ih u dramatici emocija,
izdize ih па nivo umjetnosti. Тај nivo петаји ni Kusturicitii пј
Tanovi6ev Шm. Oni su ро sv~mu vise u sferi politicke pro-
pagande.

200
 26.PRICA О SULTANU, FERМANU 1 SAMQSTANU

Sultan Mehmed II (1429-1481) nazvanje "osvajac" jer је

osvojio Konstantinopolj-Carigrad 1453. godine i unistio Vizan-
tiju . -istocno rimsko carstvo, ustvari ostatak od nekadasnjeg
. velikog Rimskog carstva. То је najveci, аlј пе i jedin~ osvajacki
uspjeh Mehmeda П. Njegovi biografi nabrajaju 14 kraljevina
koje је оп osvojio, а medu пјјmа su Moreja, Кrim, Кroja, Srbija i
Bosna. Mehmed П је zaista Ыо osvajac, dапаsпјiш tjecnikom
receno - pravi agresor. Опје svoja osvajапја planirao, pripremao
i izvodio sa jedinom namjerom da neku zemlju i narod pokori,
potCini sv'ojoj vlasti i uveca svoju drzavu i svoju slavu.
Mehmed П је pokorio Bosnu, posle niza prethodnih turskih
upada и Bosnu i potCinjavanja nekih njепЉ oblasti. Vlastelini
Pavlovici i KovaceviCi, gospodari prostranih oblasti и gornjem
Podrinju,:predali su se su1tanu i prihvatili da budu njegovi vazali.
Kad је Mehmed krenuo put Bobovca i Јајса, oni su sa svojim
odredima posli sa sultanovom vojskom. Mehmed bez otpora uze
Bobovac, Visoko i Travnik, а zatim i Јајсе. Bosanski kralj Stje-
рan Tomasevic iz Јајса utece и Kljuc а tu ga stize Mahmut-pasa
sa kojim је kralj pregovarao о predaji. Кralj se predao uz
garanclje da се ти biti zajemceni zivot i sloboda. Kad su kr~llj a
doveli и Јајсе, sultanu se nije dopal0 to sto је Mahmut-pasa и
sultanovo ime, garantovao zivot kralju Stjepanu. Su1tan se obrati
svojoj ulenii da ga oslobodi date лјеСј - garancUe kralju. Ulema,
znajuci da sultan ро оЫсаји pogubi pobijedene neprijatelje,
izdade ти fetvu и kojoj је receno dil pravovjerni (sultan)ne treba
da dozvoli daga iz jedne rupezmija dva puta ujede. Time је
sultan Ыо osloboden date rijeCi i obaveze i оп naredi da se pogubi
пе sanio ,kralj Stjepan, nego i njegov stric Radivoj, а uz пјЉ i
vlastelini Pavlovi6 i Kovacevic i mnoga drиga vlastela. Turski
sultani 'su posle pobjede to izvodi1i kao sveCanost . - ritualno
odsijecanje glava desetinama, stotinama cak i hiljadama
neprijatelja koji su se predali ili su zarobljeni. Posle mohacke .
bitke 1526. sultan Sulejman П - velicanstveni, pogubio је preko
2000 zaroblj enih ugarskih plemi6a i vitezova.
·201
 Bosnaje раlа bez otpora, sultanje pogubio njenog kraUai .
vlastelu~ prisvojio Bosnu kao svoj posjed i odrediO da Bosna
Ьи4е obicni turski sandZak (administrativnajedinica) bez ј}<:аЬе
atitonomije. Zadovoljan lakom pobjedom i novim оsvајаnјещ,
sultanje primio delegaciju fratara iz fojnickog samostana, koji su
dosli da ти se poklone i izraze svoju podanicku pokom'ost.
Sultan је fratrima izdao ferman -dozvolu да mogu nastaviti da
zive и svom samostanu i ispovijedaju svoju vjeru. HrOtlicari nisu .
zapisali da 1i su fratri tom prilikom nesto darovali sultanui da}i је
onobdario njih. Ustvari, sultana nije nista .kostal0 da fratrima '
odobri da i dalje zive u svom skromnom samostanu i и siromas-
tvu, kako јт to pravi1a njihovog reda nalaw. А istoVrenieno, ' .

pokazao је carsku mi10st prema siromasima, makar i krivo-

vJetclma.
Ovdje se zavrsava prica о sultanu, ali ne i о fermanu i satno-
stanu.Nekoliko decenija kasnije, kadje sultanMehmed osvajac
vec odavno bio mrtav, а и Bosni islam uzeo таЬа i primi1i ga
mnogi dobri Bosnjani, fojnicke fratre snasla је nevolja. Domaci
Turci, Bosnjani, nisu htjeli da ih gledaju i trpe и dolini, и kasabi,
па Щерот mjestu. Oni su ih protjera1i и brdo, и sumu, а samostan
porusi1i i napravi1i dZamiju koju su nazvali "CarSijska". Uzalud su
fratri pokazivali sultanov ferman, koji bi ihzastitio. Domaci '
Turci su јт rekli: "Sultan vamje dozvolio da ispovije~ate svoju
vjeru ida imate samostan, аН и fermanu ne pise da to mora biti па
ovome mjestu, и kasabi. Idite и brdo, и sumu, da vas оСјта пе
vidimo". FrаtЛ nisu imali kud - otisli su и brdo iznad kasabe itu u .
sumi sagradili таlu cTkvи i samostan koji se iz kasabenisu vidili.
Na suprotnoj padini, takode и strmini i sumi, nastal0 ie i kato1icko
groblje. Tako se pokazalo da carski femam nije mogao obuZdati
samovolju igramzivost lokalhih mocnika i njihovu mrZnju
premakaurskoj vjeri.
Fojnicki fratri docekali su Ьоlје dane tek kad је posle trista i
vise godina, Austrougarska okupirala Bosnu. Nova vlast Ыlа је
vrl0 "blagonaklona prema fratrima-katolicima i pomogla јт da
sagrade veliku, lijepu crkvu i velike samostanske zgrade. Nova
crkva, mada па istom miestu gdje је bila i stara, пјје vise sakri-
202
уепа i nevidljiva, nego naprotiv, uzdize se iznad sume, dominira
okolinom i vidi se izdaleka. Bog i nova vlast dali su fratrima bar
neku pravdu i zadovoljstinu. Potomci опЉ domacih Turaka koji
su otjeraIi fratre u sumu, da ih оСјта пе vide, danas sa svih strana
vide veliku crkvu koj а se nadnij еlа nad kasabom.
Prica о sultanu i fermanu ostala bi u proslosti Bosne da је
pocetkom treceg milenijuma nije ozivila i u politickoj pr6pa-
gandi lansirala nabujala bosnjacka nacionalna i vjerska euforija.
Та euforija stvara nacionalne mitove, ра је od sultana Mehmeda
оsvајаба stvorila lik sjajnogvladara ucije vrline seubrajai velika
tolerantnost. Dokaz te velike vierske tolerantnostije upravo sul-
tanov ferman fojnickim fratrima da i dalje mogu ostati - fratri.
Jedna televizijska emisija u tom svjetlu velica sultana Mehтeda
1I, ра voditeljica emisije па kraju ushiceno uzvikuje: "Sultan,Me-
hmed II Ыо је sampion tolerancije!"
Ovakvo videnje i velicanjeturskog sultana potpuno se
uklapa u divljenje Bosnjaka prema svemu sto је tursko, опоте
5to su Turci donijeli i sto је od Turaka ostalo. Oni prosto оЬо­
zavaju sve sto је tursko, obnavljaju to i velicaju, ра su i ovu pricu
о sultanui fermanu izvukli iz istorije i podesili је tako da obasja
lik sult(Щаiuvеliса njegovu slavu.Ipak u sU5tini ove pojave nije
samo b05njacka nacionalna euforija ni potreba za stvaranjem
mitova i nacionalnihjunaka, nego vrlo ziva ekspanzija islama u
svijetu ра i u Bosni. Svuda ро Bosni se ubrzano grade dzamije i
islamsI.<:i vjerski centri, otvaraju i razvijaju vjerske skole, nastaju i
djeluju islamske organizacije medu kojima su i redovi vjerskih
fanatika. Bosna visoko dize i cvrsto drzi jedan od batjaka isla-
mizma u Evropi.
Sultan Mehmed II је osvajao vojnickom silom, ра' је i
Bosnu "па sablju dobio". Опје dokrajcio Vizantiju, osvojio Cari-
grad i unistio jedan od velikih centara hriscanstva. Iтао је па­
mjeru da sa Balkana prede u НаНји, osvoji Rim i unisti jos jedan
centar hriscanstva, ali nije stigao dato uCini. Sultan Mehmed IIје
simbol islamske ekspanzije u Evropi koja se razvijala tokom
srednjegvijeka, zatim stala i ораlа, da Ы unovom vij~ku, krajem
drugogmi1enijuma ponovo nabujala uzimajuCi sve veCi zamah.
203
Zato pripadnike islaina njihova propaganda podsjeca па neka. ·
dasnju ekspanziju islama pod turskim bazjakom, а Mehmeda
Fatiha prikazujekao blistavogvodu te ekspanzije. \

204
 27. DOМACI TuRCI

U vrijeme kada su Turci gospodarili Bosnom (1463 - 1878) i

kada је veliki dio stanovnistva Bosne presao па islam, preostalo
hriscansko stanovnistvo nazivalo је опе koji su presli па islam -
poturcenjaci ili domaci Turci. Тај naziv пјје sadrzavao nikakvu
povredu dostojanstva pripadnika islama. Oni su znali da ih
hn8canska raja tako naziva, nije ih to vrijedalo, cakje u njima
izaziva10 POilOS 8tO pripadaju pravoj vjeri i velikom turskom
carstvu. Као turski vojnici - "carski sinovi" smatrali su da su u
svakoIIl pogledu superiorni nad hri8canskom rajom i sa prezirom
su gledali па пји kao па primitivne stocare. i seljake, sluge i
izmecare. KadrajakaZe "domaCi Turci" toje znacilo da pripadaju
visoj, viadajucoj klasi.
То osjecanje superiomosti koja је proisticala iz pripadnosti
опот sto је tursko i sto su Turci donijeli u Bosnu, duboko је
prozimala svijest domaCih pripadnika islama i postalo znacajna
komponenta njihovog mentaliteta. Ovakva svijest ostala је i
poslije prestanka turske vlasti u Bosni (1878), kada su ОПЈ izgu-
Ыli tursko drzavljanstvo i tursko јте а prihvati1i naziv
"muslimani". Ahri8cani su ih i dalje zvali "domaCi Turci",jer su
se osim vjere znacajno razlikovali od пјЉ u kulturi i obicajima.
Osjecanje odanosti Turskoj i svemu 8tO је u Bosni ostalo.od
Turaka prisutno је, sivo i vrlo jako i danas kod pripadnika islama
u Bosnikoji suprihvatili novi riacionalni naziv - B08njaci.
Bosnjaci vole sve 8tO је tursko, brizljivo njeguju porodicni zivot
ро turskim obicajima, turski tip naselja i stil u arhitekturi, turske
orijentalne ukuse, tursku kuhinju, turski melos - sevdalinke za
koje vjeruju da su njihove originalne pjesme, turske pozdrave i
sve drugo 8to su Turci tokom svoje duge vladavine donijeli u
Bosnu. B08njaci to smatraju velikim kultumim naslijedem, koje
brizljivo cuvaju i sa ponosom pokazuju strancima.
Koliko је i danas velika privrzenost B08njaka Turskoj i
svemu sto је tursko vidilo se ovih dana (ljeta 2008. ) i u - fudbalu.
Na fudbalskom prvenstvu Evrope odrzanom u Austriji i Svaj-
carskoj, odigrana је utakmica izmedu reprezentacija Turske i
205
Нrvatske. Hrvatska је bila favorit, аН је u dramaticnom finisu
utakmic'e izgubila. Turska је роЫј edila sa 3:2.
Pobjeda turske fudbalske reprezentacije nad Нrvatskom iza-
zvala је kod Bosnjaka buru odusevljenja. U toku utakmice, kad Ы
Turci dali gol, cula se pucnjava - senlucenje. А kad је utakmica
zavrsena pobjedom Turske, odusevljeni Bosnjaci su izasli па uli-
се Sarajeva, veselili se i pjevali. Mnogi su u automobilima krsta-
ПН gradom noseci turske zastave i uzvikujuci ~'Turska, Тпr­
ska... ". Radost па иliсаmа se stisala do jutra, а u medijima је
nastavljeno slavlje turske pobjede. То slavlje nе Ы bilo vece ni da .
је reprezentacija BiН postigla neku znacajnu pobjedu.
Pobjedu turske fudbalske reprezentacije nad Hrvatskom
reprezentacijom, Bosnjaci su dozivi1i kao svoju politicku роЬје­
du nad Hrvatima. А Hrvati su njihovi sugradani, susjedi, cak i
politickipartrieri uFederaciji ВЈН. Neka videti nasi susjedi kakvi
su Turci, anekaznaju da smo i mi domaCi Turci.

206
 28. TRADICIJA NASILJA

Pocetkom februara 2008., tokom 6-7 dana, u Sarajevu su se

desila tri teska nasilja-zlocina. Tri maloljetnika su роlilа benzi-
пот staricu Ljubicu Spasojevic i zapalili је. Starica је podlegla k
teskim opekotinama. Dva (ili tri) su u tramvaju izboli nozem
Denisa Мmјауса ucenika katolickog skolskog centra. Ucenikje ::f.-
иЫјеп. Maloljetnici su podmethuli . eksploziv u automobil, а
eksplozija је ubila vlasnika automobila. Koincidencija sto se to
desilout6ku nekolik~ dana, uzbunila је gradane i medije.
Opmzivani su (verbalno) organi vlasti, policija, sudstvo sa Ыа­
gim kaznama, nedovoljan kapacitet kazneno-popravnih domova
(zatvora za maloljetnike). Najzad su neke nevladine organizacije
zakazale ·okupljanje gradana па mimi protest pred zgradom
gradske skupstine.
Мјmј protest se pretvorio u nasilje. Gradani, okupljeni da
mimo protestuju, Ыli su svjedoci nasilja mal01jetnika i morali su
se sami sklanjati da пе nastradaju. Sta se desilo? Ucenici su
pobjegli iz skola, donijeli kamenice i napali па zgradu gradske
skupstine. Porazbijani prozori, ostecena fasada, povrijedeni
policajci koji su odrZavali red.
Maloljetnicima је оуај poziv па mimi protest Ыо prilika da
pokafu svima da oni pojedinacni slucajevi nasi1ja (i zlocini) nisu
izuzetak u оуот gradu i u оуој Bosni i Hercegovini. Maloljetnici
su spremni i za masovno nasi1j е, sto su ј avno demonstrirali.
ххх

Uzbuna u medijima poslije toga Ыlа је jos zesca. Govori i

razgovori,opmzbe, predlaganje mjera, traZenje ostavki grado-
nacelnice i predsjednika vlade kantona. Мnogo је rijeci, mnogo
optUzbi izreceno, а u svemu tome nigdje pravih uzroka таl0-
ljetnicke delikvencije, nigdje prave осјепе stvaranja поуљ gene-
racija nasilnika. Nikonije ni pomenuo mrZnju kao jedan od
energenata nasilja, niko nije rekao da stariji daju 10s priЦljer
mlаdiШа, da su efIkasniji neformalni politicki i drustveni uticaji
па djecu i omladinu nego uticaj svih skola, vjerskih ustanova i
207
 humanitamih organizacija. Neformalni uticaji porodice, йH~e .
carsije, sijela, kafica i drugih mjesta gdje se mladi oku:p~aju'
mnogo ·su jaCi od uticaja institucija - skole, sporta i kuHmnih
organizacija. Okruzenje u kome odrastaju i formirajuse·nove
generacijepogodujerazvijanjunasiljakodmaloljetnike. ..
Nove generacije se pripremaju za dZihad. Опе Su . fan~ti­
zovane i bezobzime. Dzihad је njihova zelja i nada. То је prilika
da se nasilje vrsi legalno i organizovano, pod okriljem vlasti . .
Dzihad је bioi rat u Bosni i Hercegovini 1992-1995 koji riove
generacije пе pamte, аН zele da ga dozive.
Ovi doga'daji - zloCini maloljetnika i uzbuneujavnosti, baru
Sarajevu, izazivaju asocijacije о nasilju kao drustvenoj pojavi.
Ne namjeravam ovdje da pisem esej о nasilju kroz istoriju -dosad
napisan'eknjige svjedoce daje istorija covjecanstva istov-remeno
i istorije nasilja. Bilo ga је uvijek, u svim vremenima i u svim
оЫјсјта ljuds.~ih zajednica. Nasilnicki i ubilacki nagoni u covje-
ku su se odrzali uprkos nastanku i razvoju kultura, religija, drzava
i prava- zakona, filozofskih i vjerskih исепја koja preporucuju
uzdrZavanje od nasilja, strah od kazne i moralne osude, исепја
koja zabranjuju .vrsenja nasilja. Civilizovane drzave i druStva ·
иlат velike napore i sredstva za prevenciju i suzbijanje пцsЩа,
imaju u tome uspjeha, ра ipak nasilje ostaje drustveno z10,kao
nekaneizljeciva bolest.
. Svuda u svijetu, u svim ljudskim zajednicama, nasilje kao
drustvena pojava ima duboke korijene i iskonsku tradiciju. Nema
naroda ni kakve тапје zajednice koji nisu ratovali, stradaliu ratu .
i1i cak ЫН unisteni, rastjerani, porobljeni. Pobjednici sli vrsili
паsЩе nad pobjedenima, veliki nad mаliт narodima. А iti mali
(brojem i snagom) Ьi1i su vrlo nasilni medusobno, iIi kad su bivali .
u sluzbi velikih (brojnih, jakih). Кrvolostvo је Ьјlо svojstveno i
jednim i drugim, а motivi su mogli biti razliciti: nasilje kao zado-
voljstv6, kao pofuda i strast, kao manifestacija i dokaz sopstvene .
snage i тоСј. Nasilje је privlacno za fanatike svih vrsta koji kroz
nasilje ispoljavaju svoj fanatizam. Istorija nudi оЫlје dpkaza о
nasiljima i zlocinima. .

208
 ххх

Ovo је povod bar za letimican osvrt па tradiciju nasilja u

ovom nasem mikro-svijetu, ujednoj таlој zemlji i пјепот glav-
пот gradu, u Bosni i u Saraj evu.
Daleka proslost је tarnna. Anticke civilizacije - grcka i
rimska ostavile su malo tragova u .Bosni. Grci su pohodili ' .
i
naseljavali primorske krajeve, а nije ih interesovalo zalede brdo-
vito i besputno, naseUeno barbarimakoje su Grci prezirali ра su о
пјјта malo znali i malo sta zapisivali. Rimljani su nasiljem -
vojnicki pokorili barbarska plemena, izgradili su puteve, vojne
log6re i naselja civila koja su potrebna vojsci. Rimljani su иосШ
da su domaCi barbari - planinci (stocari) ratobomi, пе vole da rade
а vole da ratuju, da se Ыји medusobno, da se јunасе i hvale i
pjevaju о svomjunastvu. Rimljani su.ih vrbovali u svoju vojsku,
kao profesionalne vojnike. Barbari kao rimski vojnici, bili su
hrabri ikrvozedni, sa strascu su иЫјаli.
Kad ј е rimska, odnosno vizantij ska vlast oslabila, а u carstvo
provalile gomile nov:ih barbara to је bilo veliko komesanje uz
velika nasilja, koje su istoricari патаli "seobe naroda" i provale
Azijata u Evropu. Маlо se zna о tome kako su se pridosla slo-
venska рlеmепа izmijesala sa starosjediocima, ili su ih potisnuli
i1i su ih unistili. 1 jedni i drugi su bili barbari, i jednim i drugim
nasilje је Ыl0 prirodno. Njihovi civilizovani gospodari su па пјЉ
gledali kao па zivotinje koje se medusobno gloze i иЫјаји,
nastojeCi da uniste jedni druge. тi civilizovani gospodari pisali su .
istorije svoga carstva, careva, ratova, pobjeda i osvajапја, а ito su
Ыlе istorije nasilja. 1 toga је Ыl0 mnogo za pisanje, а ko Ы jos od
ovih malobrojnih istoricara pisao о balkanskim barbarima u
divljojunutrasnjosti - tesko prohodnim planinama.
Poslije silnog komesanja u starom vijeku, barbarska рlе­
тепа sU se stabilizovala i stvorila 'neku svoju unutrasnju orga-
nizaciju sa vladajucim vojnickim slojem. То је Ыl0 u srednjem
vijeku dok је jos bila dominantna rimska, odnosno vizanЩskа
vlast. Plemenski gospodari priznaju tu vlast, medusobno ratuju,
si10m ujedinjuju рlеmепа i postaju oblasni gospodari. U Bosni se
209
to desava krajem prvog mi1enijuma, kada se ijavlja naziv Bosna
za oblasti oko gomjeg toka rijeke Bosne. тi oblasni gospodari _
banovi, fupani, knezevi, vojvode su stvamo bili vode razboi_
nickih bandi koje su najgrubljim nasiljem drzale svoje oblasti. Ј
ххх

Novorazdoblje, u srednjem vijeku,pocinjevelikimnasiljem

- turskim osvajanjem balkanskih oblasti. Turci su u to vrijeme ЫН
pravi agresori. Planirali su i pripremali vojne pohode па susjedne
zemlje, osvajali ih i pripajali svojoj drzavi. Sultan Mehmed Fatih
(osvajac) pokorio је Bosnu 1463. bez vecih vojnickih napora.
Bosans~og kralja Stjepana, koji se predao па vjeru, pcigubio је
zajedno sa njegovim stricem i grupom bosanskih vlastelina.
Medu pogubljenim vlastelinima Ыl0 је i опЉ koji su se JOs ranije
pokorili Turcima i sluii1i im kao vazali. Sjeca bosanskih vlaste-
lina izvedena је kao svecanost, иоЫсајепа poslije pobjede. Tako
је nestala bosanska kraljevina ibosansko plemstvo, а sultan је
Bosnu pripojio turskoj carevini kao Bosanski ~andzak, admi-
nistrativnu jedinicu bez ikakve autonomije.
Turska vlast u Bosni росеlа је nasiljem, odrzavana је nasi-
ljem а i zavrsi1a se nasiljem. Tokom 415 godina turske vlasti bilo
је Ьипа i bezvlasca, kaznenih ekspedicija,javnih sjeca aginskih i
rajinskih glava. Istoricari su zapisali samo krupnije dogadaje.
Кrajem sedamnaestog vijeka (1697) u austrijsko-turskom
ratu, austrijska vojska, pod komandom princa Eugena savojskog
porazila је turske snage i prodrla do Sarajeva. Grad nije imao
odbrane jer se turska vojska povukla. Princ Eugen је poslao u
grad svoje oficire da pregovaraju о predaji grada uz garanciju
reda, licne i imovinske sigurnosti. Doma6i Turci, bosnjacki prva-
сј nisu pregovarali sa oficirima princa Eugena. Oni su ihposjekli
i odsjecene glave poslali princu Eugenu kao svoj odgovor. Princ
је, rasrden ovakvim zlocinom i nepostovanjem pravi1a rata,
naredio da se Sarajevo spali. Muslimansko stanovnistvo Sara-
jeva odvedeno је u ropstvo, а hriscansko deportovano radi kolo-
пizасЧе. Tako su u istoriji Sarajlije zapisane kao glavosjece, а
princ Eugen kao palikuca.
210
 ххх

Ni poslije toga rata nije bi10 trajnog i cvrstog mira. Tursko

carstvo је opadalo, gubilo osvojene teritorije и Evropi (Madar-
ska, Slavonijа, Lika) iz kojih su izbjeglice dolazile и Bosnu i
. nasi1no otimale zemlju domacem stanovnistvu. То је dugo trajalo
i ponovilo se pocetkom devetnaestog vijeka poslije ustanaka и
Srbiji, kada se muslimasko stanovnistvo iz Srbije iseljavalo и
Bosnu~
Veliki nemiri i nasilja bili su и Bosni i Hercegovini 1832.
prilikoni bune kojuje vodio Husein-kapetan Gradascevic, па­
zvan Zmaj od Bosne. Bosnjacki prvaci роЬипili su se protiv
reformi koje је uvodi1a osmanska vlast. Tim reformama oni Ы
izgubili dobar dio svojih feudalnih privilegija. Zato su se digli па
oruZje·"protiv cara и Stambolu". Nisu и toine Ыlј jedinstveni,
tukli su se izmedu sebe i ла kraju bili porazeni od carske voj ske.
Poraz Zmaja,od Bosne nije umirio bosnjacke bundzije; Oni
su i daU е odbij a1i carske reforme, ра ј е turska v lada - Porta 1851.
poslala novu kaznenu ~kspediciju и Bosnu da kazni bosnjacke
prvake i reforme silom provede. Ти ekspediciju је vodio Omer-
pasa Latas, poturcenjak iz Like. Omer-pasa је surovo kaznjavao
buntovnike'i konfiskovao im imanja. Njegova misija и Bosni
ostalaje ираmсепа kao veliko stradanje bosnjackih prvaka - aga i
begova.
Ovi krupni dogadaji zabiljezeni sukao istorijski, а oni manji
а brojniji, ili su zaboravljeni i1i su ostavili tek neki slab trag. U
jednoj od sarajevskih sevdalinki opjevana је smrt brace Morica
koji sli pogubljeni zbog nasilja. опј su bili јmиспј, iz begovske
kuce, ali su imanje potrosili па рјсе, skitnju i svakojake zulume.
U tome su toliko pretjerali da ih је vlast posjekla javno па Kova-
Сјmа и Sапiјеvu, nedaleko od njihove velike kuce.
Zapamcenje i dogadaj sa sedmoricom brace и Sarajevu, koji
su bili krivo opmzeni zaneku pljacku. Ubijani sujedan ро jedan и
iscekivanju da се priznati krivicu. Kad је pogubljen sesti brat,
javio se svjedok koji је posvjedoCio da su sva braca ne'vina.
Sedmi brat је osloboden, аlј је оп trazio da dozivi sudbinu svoje
211
brace pasu i njega pogubili. Uspomena па ove nevine Ijude odr-
zava se i' danas u Sarajevu, па mjestu zvanom "sedam btace" gdje
se odaje posta ovim Zrtvama. . '.
ххх

Bune, nemiri i nasilja Ьi1i su stalna pojava u Bosni i Her-

cegovini, а turska vlast slaba, korumpirana i nesposobna · da
uvede red i sigurnost. Zato ve1ike sile, па beflinskom kongresu '
1878. odlucuju da Austrougarska okupira Bosnu i Hercegovmu i
uvede red u tim oblastima. Turska је pristala па to,povukIa
voj sku .i administraciju. АН па to nisu prista1i doniaCi . Turci ,
.

njihovi prvaci. Iтат HadZi Lojo је silom i тјlот okupljao '

vojsku - basibozluk i slao је da рма oru.zani otpor. Austrijska '
vojska је taj otpor lako skrsila i brzo okupirala Bosnu i Her-
cegovinu. А voda otpora је povjesala u Sarajevu. HadZi Lojo је
izbjegao vjesanjе i duze vremena se krio kao odmetnik.
Austrougarska, evropska pravna drzava је uvela red uBosni
i Hercegovini. A1i i tada је Ыl0 Ьиnа i nemira (и Hercegovini
1882.). Ти dobro uredenu i organizovanu upravu,jedan akt nasi-
ljajeteskopogodio i uzdrmao. GavriloPrincipje28.6.l91~. иЫо
prestolonasljednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, prilikom nје- .
gove zvanicne posjete ovom gradu. Ovaj aktnasiljakao'daje Ыо
signal za veliki val nasilja nad Srbima - pohapseni su svi njihovi
ugledni Ijudi, napadnute zgrade srpskih institucija, opljackane
srpske radnje, а razuzdana rulja је prijetiia Srbiina pokoljem i
paljevinama. ,То nasilje је podstak1a austrijska vlast, а kasnije, '
tokom rata 1914-1918 ga је provodila organizovano, deportujuCi
hiljade Srba u zloglasne 10gore. Jedan od tih Iogora је Ыо u Do-
Ьоји. U tom 10goru је pomrlo preko pet hiljada deportovanih od
gIadi i h1adnoce.
Ро zavrsetku Prvog svjetskog rata, nova drzava (Кraljevina
SHS) је nastojala da odrzi red, аН nije mogla sprijeciti nasi1ja ро .
selima u zabacenim krajevima gdje su se Srbi sveti1i musli-
manima za njihova nasilja nad Srbima tokom rata. Takvih nasi1ja
је Ыlо u istocnoj Hercegovini, а prestala su tek nekoliko 'godina
poslije rata.
212
 ххх

Drugi svjetski rat, koji је и BiH stigao aprila 1941. donio је

ogroman talas nasilja. Njemacka okupatorska vojska и pocetku
nije Cinila ta nasilja, nego novoosnovana Nezavisna drzava
Hrvatska, njeni organi i пјепе ustaske oruzane formacUe. Na
udaru su odmah bili Srbi i Jevreji. Na pravoslavne svestenike је
organizovana prava hajka i svi koji su ustasama pali и rиke, роЫ­
jeni su. Medu njima i mitropolit dabrobosanski Petar Zimonjic i
episkop banjalucki Platon.Spasili su se samo svestenici ро
zabacenim selima i oni koji su izbjegli и Srbiju. Uz svestenike,
hapseni su i ugledni Srbi, deportovani и logore i1i ubijani, а imo-
vina imj~ opljackana.
Najvece nasilje - pravi genocid izvrsen Је nad Jevrejima u
Sarajevu i u cijeloj Bosni i Hercegovini. Vlasti ND Нrvatske,
policUa iustase vrsile su racije u gradu i odvodile s-ve Jevreje,
ukljucujuci djecu, starce, bolesne, па zeljeznicku stanicu, паЫ­
јаН ih u stocne vagone i transportovali u logore smrti u Gradisci,
Ј asenovcu, Ј adovnu i drugim. Od devet hilj ada saraj evskih Ј evre-
ја prezivilo је ratjedva 400 - oni koji su prebjegli u italijansku
okupacionu zonu ili su stigli do srpskih cetnika i partizana. Treba
naglasiti da genocid nad Jevrejima nisu izvrsili okupatori Nijem-
ci, nego iskUuCivo domaCi pripadnici policije i ustasa - Hrvati i
Muslimani. Oni su opljackali i svti jevrejsku imovinu, uklju-
сијиСј i hramove - sinagoge. Potomci tih zlocinaca i pljackasa i
danas zive mimo u Sarajevu i BiH, а genocid nad Jevrejima pripi-
suju Nijemcima. Malobrojni Jevreji koji su prezivili, nisu optu-
zili izvrsioce genocida niti su trazili vracanje imovine. Vjerovat-
по zbog politike "bratstva ј edinstva" u Тitovoj Jugoslaviji.
Tokom cijelog rata 1941-1945 Bosna i Hercegovinaje Ыlа
popriste 'strasnih nasilja. Uporedo sa genocidom nad Jevrejima
zapocet је gonocid nad Srbima. U do1ini Neretve ustase-Hrvati
unistavali su Citava sela (Prebilovci, Klepci, TasovCiCi, Zito-
mislici, Rastani) ubijajuci sve od djece do staraca. U istocnoj
Нщсеgоviпi mnogo Zrtava su роЬасаli u јате od kojih su
najpoznatije RZani Do i Korita, а u do1ini Neretve Surmanci blizu
213
Medugorja. U istocnoj Bosni i Podrinju zlocine nad Srbima su
pokrenuli ustase - muslimani. U srednjoj Bosni i Bosanskoj Кта­
jini и ustasama koji su vrsili zlocine bili su zajedno Hrvati i
Muslimani. Srbi su ЫН zateceni, аН su se brzo vojnicki orga-
nizovali, branili se i svetili. U istoGnoj Bosni i gomjem Podriцjџ
su па mnogim mjestima izvrsili pokolj muslimana (Foca, Vise-
grad). U istocnoj Bosni, krvavi trag је ostavio za sobom Jure
Franeetic sa svojom ustaskom "етот legijom" kojaje и pohodu
do Drine pocini1a mnoge zloCine.
N а velikom prostoru izmedu Save, Une i Sane и takoz\ranom
ciscenju Kozare 1942. srpsko stanovnistvo је dijelom роЫјепо а
dijelom odvedeno и logore i tamo роЫјепо. Kod Dubiee, u Gra-
dini pored Save, nasuprot Jasenoveu su ogromne masovne
grobniee sa desetinama hiljada pobijenih Srba, Jevreja i Gigana.
Ти nisu stradali Cigani iz Bosne i Hereegovine jer su se oni dekla-
risali kao muslimani, sto опј ustvari i jesu. Stradali su Cigani is
drugih krajeva NDH.
Кпiјеm rata 1945., ustaski zapovjednik Maks Luburic u
Saraј evu ј е роЫо i роУј esao (leseve) nekoliko stotina 1judi. Rat је
Ыо уес zavrsen kada su partizani па Zelengori docekali ostatke
vojske Draze Mihajlovica i роЫli sest hiljada ljudi. Nije bilo za-
robljavanja, svi odreda su иЫјапј" i zatrpani и masovnim grob-
nieama. Bosna ј е zaista bila krvava pozomiea tokom .Drugog
svjetskog rat~
ххх

Poslije Drugog svjetskog rata nasi1ja su vrsena и drugim

formama. Vlastje energicno sprijecavala i kaZnjavala nasi1ja па
nacionalnoj osnovi, ali је sama provodila mnoga nasilja svoj-
stvena diktaturi proletarijata i totalitamom rezimu. "R.azvla-
sCivanje" burzoazije и gradu i "kulaka" па selu bilo је gruba
otitnacina imovine. Tim otimacinama dat је Iegalni oblik и vidu
zakona о nacionalizaeiji privrednih objekata, privatnih zgrada i
stanova, odnosno и zakonskom ogranicenju zemljisnog posjeda
па 1О hektara. Takozvani otkup poljoprivrednih proizvoda: vrsen
ј е prinudno, kao rekvizicija и toku rata. Gradanska po1iticka pra-
214
уа nisu ni postojalajer ihjednopartijski sistem nije dozvoUavao.
А provodeni su izbori koji su u cjelini bili pripremani i kontro-
lisani od vladajuce komunisticke partije. Vremenomje ovaj stro-
gi totalitarizam slabio, а ispod povrsine su bujale snage naciona-
lizma, separatizma, revansizma i drugih "izama" koji su 1'990.
srusili socijalisticku vlast.
Svi ti "izmi" su nastajali pod zastavom i parolama demo-
kratije, а nosili su u sebi zlokobne elemente mdnje, nasilja, raza-
ranja i zloCina. Za kratko vrijeme, takoreci preko noci, oni mimi
gradani sto su izvikivali parole "bratstvo-jedinstvo", aplaudirali
Тitu i kleli se partiji i socijalizmu, postali su ogorceni neprijatelji
svega toga i brzo se transformisaIi u nacionalne, poIiticke i vjer-
ske fanatike spremne па svakojaka nаsЩа. Rat је росео u Slove-
niji 1991'. i kratko trajao, а i u Hrvatskoj iste godine. U Bosnu i
Hercegovinu ratje stigao sa zadrskom - u ajJrilu 1992, а zatekao
је sve strane spremne za reprizu sukoba i nasilja tokom Drugog
svjetskog rata, odnosno za nastavak toga rata posle 47 godina
mira. Tradicija nаsЩаје ozivila i dobila novu snagu. U tom ratu
ratovali su Srbi protiv Bosnjaka i Hrvata,jedno vrijeme Bosnjaci
i Hrvati medusobno, а takode i Bosnjaci medusobno. Vjerska
podijeljenost u tom ratu је bila tradicionalna - svaka vjera је
podrzavala svoju naciJu i obmuto.
О tome kakva su nasi1ja vrsena u оуоmе ratu u Bosni i
Hercegovini (1992-1995) уес su napisane mnoge knjige, а тЈlO­
ge се tek biti napisane. Medunarodni sud u Hagu za zloCine
izvrsene па tlu bivse Jugoslavije nije stigao da u svom mandatu
(13 'godina) zavrsi sudenja najodgovomijim za zloCine. Pretrpan
predmetima-optuzbama, taj sud је dio predmeta predao dom~~im
sudovlma koji nеmаји namjeru 'da optuZe i kazne "svoje" zlo-
cince. Svuda se ро BiH slobodno krecu oni koji su ubijali civile,
muCili ljude, otimali i1i unistavali imovinu. U Sarajevu је Ыl0
mnostvo snajperista koji su иЫјаli сјујlе па neprijateljskoj strani
а i па svojoj strani. Ni jedan jedini nije identif1kovan ni izveden
pred sud, mada su svi poznati svojim saborcima, komandirima ра
cak i svojim komsijama. Svi сиуаји "svoje" zlocince jer u njima
vide heroje. Oni traze pravdu samo za "tude" zloCince. Ne treba
215
ocekivati da се u narednim decenijama (ratni zloCini ne zasta-
rijevaju) biti opmzen i kaznjen barmali dio tih zloCinaca.
. Ratni zloCini se ne mogu Vrsiti u mimo doba, a1i nasilja
mogu. MrZnja је u ratu produbIjena, а za nju nema haskog ni do-
maceg suda. Nasi1ja u vidu raznih pritisaka vrse se nad pojedi-
ncima druge vjere i nacije, nad povratnicima, nad onim koji traze
svoju imovinu i1i svoja prava. Nasi1ja se vrse i nad mrtvima. Nisu
rijetke vijesti о skmavljenju grobalja, lomljenju i obaranju krs-
tova - naagrobnih spomenika. То u Sarajevunije neobicno, kao ni !
grafiti "иЫј Srbina", "јеЬет crkvu" i drugi. А poseban vid nasilja
је otvorena propaganda medija koji 1icemjemo pominju tole-
ranciju, suzivot i usp.ostavljanje povjerenja, а stvamo u svemu
podrzavaju podjele i mrznju. Mediji odrzavaju tenzije koje drugu
stranu vide i tretiraju kao neprijatelja, а svoju stranu upozoravaju
па veliku opasnost od tog neprijatelja - druge strane. Mediji se
itekako trude da odrze podjele, mrZnje i time pothrane tradiciju
nasi1ja.
ххх

U mimodopskim uslovima nasilje је pravno inkriminisano,

zakonom oznaceno kao kaZnjivo. Ро zakonu se mogu goniti i
kaZnjavati izvrsioci nasilja, a1i zakon ne moze sprijeCiti nasilja.A
to ne mogu ni religijske zabrane, obrazovno-vaspitne ustanove,
pozitivni uticaji porodice i drustvenih organizacija. Ustvari, svi
ovi faktori mogu imati i negativne uticaje sto stvamo i Ыуа.
Sk1onost ka nasilju covjek nosi u sebi, u genima, а ispoljava је
уес u ranom djetinjstvu, dokjos ne shvata ogranicenja i zabrane
koje mu namece okolina. Kasnije, kad odraste, оп samo suzbija i
odbija poticaje па nasilje koji nastaju u njegovoj psihi i svijes~i. А
ako ti poticaji dolaze i spolja - od okoline i medija, po1iticke
propagande i vjerskog fanatizma - izvjesno је da се nasilje izbit{
па vidjelo i biti realizovano. Zasad, u mirnodopskim uslovima, to
su pojedinacni slucajevi о kojim smo govorili па pocetku ovog
napisa. А u уеБт drustvenim gibanjima - nemirima, bunama i
ratovima, nasilje uzima mаЬа, postaje legalno i krajnje okrиtno­
postaje masovni zIoCin.
216
 Bosna i Heгcegovina је balkanska zemlja, а Balkan је u mе­
dunaгodnoj politici poznat kao "Ьиге baгuta" - lako zapalji ve
smjese koja eksplodira. U toj medunaгodnoj politici nastala ј е i
гјјес 'Ъаlkапizасiја" kojom se oznacava latentan i otvoгen su-
kob dijelova jedne cjeline. U 8јгет smislu ta cjelina је Balkan-
sko poluostгvo, naseljeno гazliCitim naгodima sa гazl i citim kul-
turnim i vjeгskim tгadicijama. NUe to kuгiozitet - u svijetu јта
takvih гegiona. Balkanska posebnost је u tome 8to su etnicke,
vjeгske i kulturne podjele jako izгazene, 8to su supгostavljene
stгane pгozete dubokom mгznjom i 8to Ьј se najгadije opгedije­
lile za politiku uni8tenja supгotne stгane. А to znaci i za пајуеса
nasilja. То dobгo znaju i yelike sile i tгibuni malih balkanskih
naгoda ра to obilno koгiste u vodenju politike i pгopagande.
U tome је sakгiveno potencijalno veliko nasilje. 1 ovdje пета
nade za рготјепе koje se ocekuju od "puta u Еугори". Na tom
putu песе se pгomijeniti cud - mentalitet politicaгa i naгoda ni ti
се se odbaciti vjekovne, iskonske t;radicije.

217
 29. HARACLIJE
zapis Matije Maiuranica

u izdanju zagгebacke "zoгe" 19~5. godine оЬјаУlјеп је ер

Ivana Maiuranica "Smгt Smail-age Cengica". Knjigu је priгe­
dio, pгedgovoг i гjecnik tuгcizama napisao Ivo Fгanges, а орге­
mio i ilustгovao Boгis Dogan. Fгanges је napisao i "паротеПll
pгiгedi\'aca", а pгiloiio је i zapis Matije Maiuгanica, bгata Iva-
па Maiuгanica, о putovanju ро Bosni i susгetu sa haгaclijama.
Еуо tog zapisa.
"Jednoc putujuCi priko jednoga polje closta ~Jelikoga - koje
se zove polje zepacko - opazim iz daleka 11;jekoliko Tllraka, gclje
jasu poljem. Kako sam Ыо bliie, па ~Jeliko тоје llC!i~Jljenje vi-
c!im , gcli Turci ~Jode sa sobom sedam svez.anill krscana, kojim s/l
ruke bile ЛЈеZдпе па pleCima s kOllopcima i privezani konjima
turskim za repove. Кпсl smn ~Jidio nesrecne krs(~ane konjima (а
repO\Je рri~Јеzдnе, odma sam znao, сЈа su lzara{lije, Гј. оnј koji
harac (и . slibru) zд cara kupe. Na {о IzaraClija svomll slugi re-
kne: - Неј, JaSare. - Оп ~Jikne: - Lepe, gospoc!aru. - Veli Iш ­
raClija: - De malo па kоnјinю poletite ро!јеm, с/а viclim, kako
krstoseri igrati znaju. - Udi!j kako su sluge ( аРО\Ј ес! od lzarac~li­
је clobili, odma Sll па konjima ро!јеm poletili, а falostni krsca-
ni , koji Sll kоnјinю zд repO\Je bili рО\Јеzдпi , kacla su Turci па
kоnјinю poljem poletili, i оnј Sll za konjima mora!i trcati. Sto
тј se jako cudno vicljelo, buduCi da Sll c!osta claleko letili, da јm
konji nisu nikako mogli uteCi, clok se zalostni nisu lllnorili. Кшl
su vec bili sasvim izпemogli, poceli Sll padati kacl koji, kad koji.
Konji su ih. vukli za sobom kano covek lJranu, kad Zilo posUe.
оnј su nesretlli росе!ј c~Jiliti i plakati. Haraclija па misto da Ы
se smilovao nesretnikom, пјilюv ga р!а с naj~Jise veselio i goclio
ти tako, da se је Ыо о{/ velikoga smеlю prinemo,go."
"Ovako dok su cvilili, lzaraclija је svog lzangira ustavio i
оdјаlю, pakje potego trostruku kаllсЩјu (korbacn i росео ilzje
па polak lnrtve biti, vi(~uCi: 'сlа se clignll gore'. Neki se nisu пю­
gli clignuti, а nekoji, koji Sll Ыlј krepostniji, clignuli Sll se, pak Sll
pred lljega klekli i росеlј ,пu !jllbiti skllf i mke i па sledeci naCin
218
zavарШ Ји: - Атаn, атаn, gospodaru, петој nаЈ па muke те­
cati, nego пат nаЈе РОЈјсај glm'e i tako па jedanput skoncaj.
- Оп јт odgovorio: - Krstu! Dotle vas budem па mukah drf.ao ,
dok vas nе budem umorio, ako тј lштас nе platite. - Na to је
odgovorio jedan starac: - Vidis, gospodaru, da nigdi nisla nе
[тато, nego nаЈ pocekaj jednu evlu dana, dok ga gdigod ispro-
Јјто, ali ga zasluZimo: - Na ove slarceve riCi dao тије tri kor-
Ьаса ро glavi ~'eleCi: - Neces, krslll, iz тојЉ Је ruku izmaknuti
i dosti ces muka pretrpeli, dok тј harac naplatis."
. Zatim pripovjeda putnik, kako Је sukobio Ја haraclijom i
morao ти pokazati svoju "јо! teskeru" iliti putni list, kako је
оЬuсеn ро [urski па srecu njestro turski znао. Haraclija ipak
opazio, kao оп slabo turski razumije, pak ga pita, а kako [о? - а
оп odgovara, daje iz Posavine па kaurskoj granici, gdje Је pre-
vec s kaurima тиеЈајu. То haraclija uvidi da је tako i pozove
ga, neka роЈе s nјјта.
"- Та boga [ј, Df.inicu - (tako је glasilo njegovo јте па put-
пот listu) - ajcle ато Ја тпот и prvo selo, pak сето kod jed-
nog Vlaha rucati i vidjet сеЈ, kako ја krstosere ujolu drzim, da
mof.estim tamo п'ојјт kaurima kazati."
"Ја za videti, sto се poganik delati od nesretnih ljudi, poso
Јат s nјјте. Kad Јто doSli и prvo Јеlо, kod kneza selskog odsili
Јто. Krscani Ји pritrkali i konje pod nата prifatili. Haraclija
vikne kneza:
- Krstu! koji neka Је dobro izvoclaju, pak svakom konju то­
ras dati vaganicu zobi. - Knezje reko: Носи, gospodaru.
1 tako Је је i тој konj llZ пјi1шvе zobi nazobio. Na to Ји
sluge s konja pokrovce i serc!Zase skinuli i и ЬаЈа pod breskom
и ladu ро zemlji prostrli. Мј ЈТПО sili па zemlju prikrstivsi noge.
и [о Ји donesli Јјnјји."
Zalim орјЈије, kako Ји rucali lrgajuCi prslimapecena јаnј­
са, а pred svakoga doSla ploska od oke риnе rakije.
"Medutim dok Јmо Је тј natezali s јаnјсеm, haraclija dao
је zapoved slugama, da оnu sedmoricu krscana, koje Ји konji
dovukli, cla za noge оЬеЈе о Sljivama oko njihova slola veleCi:
neka nаЈ dvore, dok тиСато. Sluge odmah па zapoved svoga
219
gospodara skocili su па noge, zgrabili kukavne krscane, pak
о sljivama obesili. Glave su јm bile od zemlje za jedan klaftar
udaljene. "
"МШ Boze, tuge i falosti od опП! nesrefnUz krscana, da је
srce'od kamena bilo, ртј ollak~!om prizoru Ы se razplakalo i raz-
pllklo gledajuCi plac i vapaj dice опЉ nesretnilz krsc{ana. оп;
strmoglavo оЬеЈепј plakali su i za milost vapili, ali pasje serce
mllhamedanaca odgovorilo тт је: - Krstu, nikada od tuda zivi
sniCi necete, ako тј harac nе platite. - Nemoguc vise ostali kr-
Јсаnј muka Ьтасе svoje gledati i ~!apaj njihovilI iella i dice, kako
је koji primozen Ыо, toliko је za odkupljenje Ьтасе svoje ртТnјо.
И jedan таЈ! bila је potrebovana suma skupljena i h.araCliji и
ruke predana. Nista nеmаnје пјје nи s otim okrlltni ЬатЬаттn то
zadovoljan, vec je;zapovic[io svojim slugama vicuCi: - Мuјо, Ја­
Јате, Hasane, ustanite boga vam, pak Vlasima zapovidite, nek
л!аki donese патuсје slame, pak zapalite pod Vlasima, da se
malo ozidarno, јетЬо se ovi nаЈ jerlia - ( to је nаЈ plltnik) . nје­
sto zalosno drfJ, nе т lј se malo nasmijo. Sluge su odma doneli
slamll, pod ialostne krscane metnuli, pak zatim uраЫј. Sacl је
komu pogledali bilo nејџесеnu i ретот neopisaml tUgll i [а­
lost nesretnilz krscana i njihove porodice. Тlпсi pako od velikog
smiha lzoteli su da рорuсајu. Ј ја sam se mотао slnijati, ali si-
lоm,јет јпасе nisam smio Ciniti. Dok su krscani svojim vapajem
sve pravoverne krscane tugom i сеmетоm napunili, haraClija k
mеnј se okrene i rekne: - Је lј da boga ti, Diinicu, zidanje od
krstosera. Ја sam па polak lz1adnokrvno odgovorio: - Dobro је.
- Јnасе nisam smio odgovoriri."
"Ј tako dokle god se је kojega glas сио, dotle su pod njih
slamu mecali i palili. Kad su pako bili осl dima sas~!im skoro
zadusili se, оnсlа је okrutnik zapovidio, da se nesretnici skinu.
Kada su јl! skinuli, svi su mli kano mrtvi, niti jedan izmectu nјјl!
nije јтао и sem znaka Zivota. za celll uтu polevali su ilz voc[oт.
Qndajedva su poceli s telom gibati, onda su ilz nji!zovi srodnici,
lцеli i njihovim kucama odneli." Pitao је lюraClijа naseg put-
nika, da lј tako rade u Posavini, а оп ти o([vrati, с/а nе. "Ako
bog da - тесе haraclija - ја си do godine kod vas kupiti lюrас,
220
pak си uz Savu ро (leset Vlaha о jednoj lipi obesiti, neka gledaju
kauri, kako njihovi krstoseri vise."

(Tadija SnliCiklas, Ivan Maiuranic, II Spomen-knjizi Matiee

hrvatske, Zagreb, 1892, str.122-125)

IVAN МЛ:ZURANIС SMRT SМAIL-AGE CENGICA

Maiuranicevoj Smrti Smail-age Cengica, kao rijetko ko-

joj'umjetnini hrvatskoj, trazeni Ји izvori i uzori. Zato uтјеЈПО,
upozorava Ватае: "Kad ЫЈПlO uzeli и obzir sve sto је и vezi
s takvim istrazivanjima dosad izneseno, morali ЫЈто doCi do
zakljucka kako и Smrti Smail-age Cengica пета gotovo nista
izvorno. Cijela рјеЈта sastavljena је od 1134 stiha, а razliCi-
[ј komentatori iznijeli su Ьат toliki Ьтој slicnih mjesta iz do-
maCih i stranilz рјЈаеа. Ili Sll pronasli da је Maiuranic izreko
[uаu misao, ili upotrebio ш(1и тесепјеи , ili preuzeo, ili ртејпаао
Шаu sliku" (Maiuranic, str. 221). Ne pridajuCi pitanju takoZ\la-
пјћ izvora bitno, estetsko znacenje, ograniCit сето Је па Хо da
iznesemo jalan dokument koji је и oCitoj vezi s Mai uranicevim
remek-djelom, objasnjava njegovu geneZll i eticki stav autorQv
ј, иЈротеаеn s pjesnikovim stiJzovima, bjelodano pokazuje cude-
Јnи vrije dnost umје tnicke transpozieije:
и pjesnikovoj ostavstini паЈеп је rukopis (SmiCiklas, koji
ga је јтао и rukama i ртета kojemu ga navodimo, tvrdi da
је pjesnikov) jednog putovanja ро turskoj ВОЈпј. Dokument је
zпacajan јет pokazuje Citav niz paralelizama izmedu Maiurani-
ceva Натаса i svjalocanstva nepoznatog putnika. и posljednje
Је vrijeme (Zi\lanc'<e\lic) smatra da Ы [ај putnik mogao biti brat
pjesnikov, Matija Maiuranic (1817-1881), йјјт Је Pogledom
и ВОЈnи Mazuranic oCito posluiio . Donosimo ga kao ртјтјет
odnosa pjesnik-graaa:
МаТи njegovim рјЈmјmа nааОЈmо - рјЈе SmiCiklas - i nје­
macki prevod i 11rvatski original. Njemacki prevod јmа naslov:
Аn die Monarellen Еurора s.
221
 KOMENTAR ZAPISA MATIJE MAZURANICA

Tuгski zulum Ьјо је иоЫсајепа [огтиlасјја kada је trebal0

oznaCiti ozakonjeno nasilje tuгske vlasti nad Ьгi5Сапјта. Osta-
јиСј pгi toj [огтиlасјјј, literatuгa ostaje па povrsini te ројаУе
marginalizuje је, zanemaruje i пе objasnjava је. Literatuгa оlа­
ko, usputno, cak i pogresno tretira nasilje - z10 koje trpe hгiscani
pod tuгskom vlascu. Vlast jeste tuгska, аlј su nasilnici domaCi
Tuгcj, а пе Tuгci osmanlije. Iz zapisa Matije Mazuгanica se vidi
da Ьагасlјје govore jezikom koji оп (Mazuгanic) razumije, а
sam Mazuгanic kaze da опј (hагасЩе) slabo govore tuгski. Bez
dileme mozemo геСј da su и оуот slucaju haraclije-nasilnici
domoroci, muslimani. опј krajnje vulgamo угјјеоаји kr5cane
nazivajuCi ih "krstoseri". А kako јЬ fizicki тисе, slikovito је
opisao Matija Mazuгanic.
Drugo preko cega пе treba ргеСј olako i marginalno је pita-
пје odakle toliko z10 u ljudima, sta ih pokrece па takvo nasilje.
А nasilje vrse nad опјт koji пе mogu da daju Ьагас, koji su gola
sirotinja. Odgovoг Ыsп1О nasli u mentalitetu i vjerskom fanatiz-
ти haraClija. опј su [оm1јгапј kao ргауоУјеmј, samo је njЉоуа
ујега ispravna i Bogu draga. Ostali, koji nisu ргауоУјеmј, su
kгivovjerci i zato јЬ treba prezirati, mrziti, pгogoniti, muCiti i
ubijati. Та nasilja cak smatraju svojom duznoscu i ргаујт drza-
пјет ргаујЬ pгipadnika islama. Za tako formirane-fanatizovane
vjemike dzihad је sveti rat pгotiv krivovjeraca, а kada пета rata
onda је i nasilje nad "krstoseгima" dobгodoslo kao ispoljavanje
svoje pravovjemosti i odanosti islamu. А dok УГ5е nasilje опј
uzivaju, smiju se, "seire".
Вјl0 Ы netacno гесј da su sапю vjerski fanatici јlј samo
pгipadnici islama skloni nasilju. 1 svi drugi, и drugim ујегаmа
su skloni nasilju i vrse nasilje kad to mogu, naгoCito onda kada
је to legalizovano, kao u opisanom slucaju kada se nasilje moze
vr5iti bez odgovomosti, bez bojazni od kazne. Nasilje је vidljivi .
јlј skгiveni dio mentaliteta pripadnika Ыlо koje etnicke zajed-
п ј се. То је izrazita karakteгistika svake etnicke zajednice и Во­
sni i Hercegovini i па Balkanu. Нагасlјје uzivaju и nasilju nad
222
 krscanima, а kad bi ti krscani imali priliku da тисе i ubijaju
haraclije-muslimane, oni bi to ucinili sa velikim zadovoljstvom
i uvjereni da угве boziju i ljudsku pravdu. Istorijski dogadaji su
оуо potvrdili. Krscani su uzvracali nasiljem kad su mogli, а isti
ti krscani su i medusobno vrsili nasilja nad drugima. Кгуауо
.kolo se lako pokretalo Сјт bi nastala smutna угетепа, bez суг-
ste vlasti. Тгаје to do naseg угетепа, do pocetka treceg mileni-
јита kada оуо zapisujem.
Sta bi onda trebalo reci onima koji procitaju Mazuranicev
ер, паroСј to ucenicima. Тета ера је nasilje, iz vjerskog f anatiz-
та i mentalnog sklopa nasilnika. Uzvracanje nasilja nasiljem I
Smail-agina glava stize па Cetinje/, osvetom ili sudskom ka-
znom moze da se угвј ljudska pravda, ali to пе otklanja i пе
итапјије uzroke nasilja. Uzroci su u covjeku, u njegovom
okruzenju i formiranju. Covjekje ро prirodi sklon nasilju, а od
okruzenja, tradicije i kulture zavisi da li се se to nasilje podsti-
cati ili obuzdavati. Ako u okruzenj'u dominira introvertna, usko
usmjerena i fanatizovana svijest, nasilje се dobijati поуе im-
pulse, Ысе uvijek potencijalno, а zavisno od prili.ka otvoreno
ili pritajeno. Ako је okruzenje u drugacijim, civilizacijskim i
kultumim tokovima, u naporima da razvije etiku i ljudski stav
ргета covjeku, moze se ocekivati da се i stav ргета nasilju biti
stav ргета zlu. U Bosni i Hercegovini, nasilje u mentalitetu је
teska bolest koju је tesko lijeciti.

223
 30. ARTUR DZ. EVANS О NASILJU
U BOSNI 1 HERCEGOVINI

Artur Dz. Evans, engleski arheolog, publicista i поујпаг u

svojoj knjizi "Kroz Bosnu i Hercegovinu peske tokom роЬипе
augusta i septembra 1875." (lzdanje "Veselin Maslesa" Saraje-
уо 1965.) па vise mjesta gov!=>ri о nasilju domacih muslimana
nad hriscanskom гајот, о netoleranciji i podozrivosti ргеmа
strancima, о mrznji koju sarajevski muslimani ispolja\'aju рге­
та pravoslavnim hriscanima.
U cetvrtom odjeljku svoje knjige оп govori о oholosti tuf-
skih vojnika i njihovom гоауот postupanju ргета гајј. U istom
odjeljku је zapisao kako u Оисој Gori kod Travnika hriscani-
katolici strepe od pokolja kojim јт prijete muslimani. U okoli-
пј Travnika, Evans i njegovi pratioci su kao stranci izbaceni iz
muslimanskog sela. U Travniku se Evans suocio sa grubostima
naoruzanih Turaka.
Na putu od Travnika do Sarajeva Evans је иосјо predostroz-
nosti zbog razbojnika koji su ugrozavali i pljackali putnike.
U Sarajevu је Evans naisao па "opasan duh muslimanskog
stanovnistva koje је ispoljilo fanatizam zbog podizanja ПОУе
srpske crkve". Pod vodstvom svog јтаmа Hadzi Loje, sarajev-
ski muslimani su pгotestovali kod уаlјје, trazili da se zabrani
izgradnja crkve i prijetili da се porusiti sve sto bude izgradeno.
Уаlјја је odbio njihovo trazenje i naredio da vojska obezbjeduje
gradiliste. Na to su muslimani zaprijetili da се izvrsiti pokolj
hriscana zbog cega је теои hriscanima nastala panika.
InteresujuCi se za uzroke роЬипе hriscana u Bosni, Evans
је saznao da su to najcesce nasilja domaCih Turaka koji иЫгаји
poгez-desetinu i pri tome uzimaju vise nego sto је propisano. А
to је samo jedan vid ugnjetavanja hriscanske гаје.
PutujuCi dolinom Neretve ргеmа Mostaгu, kod Јаыlпјсе,,
Evans је saznao da su koji dan ргјје njegovog nailaska dva па- .
oruzana TurCina иЫlа mladog hriscana bez razloga, iz mrznje
i obijesti. -
IduCi dalje niz dolinu Neretve Evans је saznao da su dbmaCi
224
muslimani zapoceli rat pokoljem bolesne raje. Na Buni kod
Mostata, pokazali su ти dvorac Ali-pase Rizvanbegovica koji је
ро ogradi svoga dvorca nаЫјао па kolje odsjecene glave seljaka
hriSСашl.
'Evans је putovao kroz Bosnu i Hercegovinu dva mjeseca
kao arheolog istrazivac i ostavio је znacajne zapise i crteze iz te
oblasti. Nije ти Ыо cilj da ispituje kakvaje turska uprava i kakav
је polozaj hriscanske raje аIiје zapazio daje ta raja и robovskom
polozaju i da se nad пј от vrse nasilj а ра ј е nesto i о tome zapisao.

225
 31.RAMO
Otkako se znа i pamti и Bosni, а pamti se od Киlјпа Ьапа i
njegovih dana, svi Ramovi preci bili su Bosnjani ponikli и ovoj
zemlji, gazili је, kopa1i i orali, sumu sjek1i i krec pek1i, za vel-
moze vojevali, od пјЉ stradavali i bjezali, и tudini robovali, а иz
te nevolje i1i izmedu пјт odrastali, zenili se, djecu radali,
bogumilsku vjeru drzali, rakiju рi1i i veselili se, starili i mrtve
vracali majci zemlji izkoje sui ponik1i.
Pamti se i s koljena па koljeno prenosi da је cukundjed си­
kundjeda nasega Raine, zvao se Rado, и doba Kulina Ьапа i
v1astelina Ostoje Ыо и Glogovcu, podno Vlaske planine - Уlа­
Ыпје, а ljeti izgonio та1 па planinu i kod Velike Lokve stanovao
zajedno sa VI~sima j-Humljanima. 1 danas se jedna strana Vlaske
planine zoveRadova Kosa, а ispod пје је Radanov grob, staro
groblje gdje su ро predanju ukopani Radan i sedamnaestero
njegove celjadi, sve Radovici, koje pobise oruZnici ve1moze
Vukana, kad опо provalise, zajedno sa Madarima, па ovu stranu
Vlaske planine.
Predanje kazuje jos о mnogim grobovima i grobljima,
stradanjima i ratovima и kojima Radovi6i ostav1jase kosti. Kasni-
је i о опоm ratovanju kada provalise Turci sa nevideno brzom
konjicom i rastjerase sitnu vlastelinsku vojsku i uzese tvrde gra-
dove. Vlastela Vrbancica, ciji kmetovi Ыјаћи Radovi6i и Glo-
govcu, pobjeze glavom bez obzira, а vlastela Kumani6a se
pokloni Osm'anlijama, primi njihovu vjeru а uz to i zemlju
Vrbanci6a, Glogovac i Radovis6e sajos nekoliko seia. KumaniCi
naredise Radovi6ima da sidu и dolinu Rakitnice i promjene vjeru,
ра da zive kao ljudi, а ako li песе nek idu па planinu medu Vlahe i
zive sanjimakao skotovi, о
Мi1iја Radovic iz Glogovca side sa svojom celjadi i mаlЬm u
Rakitnicu, naseli se uz samu rjeCicu, promijeni vjeru i postade
Abdurahman. Njegov sin Salih promijeni i prezime и Rahma-
novi6 ali naselju ostade ime Mi1iji6i ро Mi1iji. А kod Rahma-
novi6a ostade и adetu da uvijek neko musko dijete dobije ime
Abdurahman" а da ga zovu Ramo. Otud i ovaj nas Ramo naslijedi
svoJelme.
226
 Od prvog Abdurahmana - Rame ра do ovog naseg, prica
kaze da su mnogi RahmanoviCi bili askeri i akindZije, роmаmnе
konje jahali, krivu sablju pasa1i i sa carskom ordUom па kaurske
zemlje udarali. Neki su tamo kosti ostavili, а neki se sa lijepim
plijenom vrati1i. Ne pominju se oni sto bijahu komordZije, seizi i
.izmecari, agama i begovima konje timarili, cadore razapinjali i
sapinjali, hranu i рјсе prinosili, cibuke pripaljivali, prljave halji-
пе prali i Cistili i svakojake druge poslove obavljali.
: Svaki Ramo је krivih leda ostao, а пат i car su zapadali a:ga-
та i begovima. Jer da је kakav veCi car Ыl0 kome Rami zapao,
ostal0 Ы toga, bar Ы Ьоlјu kucu ili cardak sagradio, а od toga
пета ni ротепа и MilijiCima odakle је svaki od пјЉ odlazio i
tamo se vracao ako ј е ostao ziv.
Samo је jedan Ramo, и ratu sa kaurima takvo junastvo
pokazao da ga је Ahmedbeg Besirevic, sarajevski sehercehaja и
svoju sluzbu uzeo i za zaptiju postavio. Otada Rahmanovica ima i
и Sarajevu, а kuca im bijase iznad Mejtasa.
Ramo zaptija bjese dedin dedo ovog naseg Rame. А taj posao
kao da imude и krv i postade nasljedan. Vazda ј е neko od Rahma-
поујса koji se razmnozise i izdijelise, Ыо il' sejmen, il' caus il'
zaptija 11' apsandZija. опј su drugi Ыуаlј esnaf1ije i1i sitni trgovci,
cesce pretrge ili samo posrednici · za tanku hasnu . .Poneki Ы
ptekoracio па опи stranu carsijskog postenja, zaga~io и sitnu
kradu i prevaru ра Ы se nasao и apsu kod svog rodaka i imenja,ka.
Tako bijase za turskog vakta. '
ххх

Kako su se Rahmanovici mnozili, zenidbama i udajama

sticali поуе rodake, preseljavali и druge gradske mahale, tako su
vecinom promijenili prezime. Neki ро esnafu postadose TerziCi,
odnosno SaraCi ili Saracevici, neke zvahu ро selima iz kojih su
јт stari poticali kao Hrasnice i SabiCi, а neki preuzese prezimena
svojih gazdakodkojih su sluZi1i. Jedan odnjihje radio kodnekog
Rasim-bega, teskog i lijenog covjeka, vodio ти ducan и carsiji i
brinuo о svemu kao domacin. Kad Rasim-beg umrije, оуај
Ramic se ozeni njegovom cerkom i naslijedi svo imanje. Njihova
227
djeca su se dalje zvala RasimbegoviCi.
Вјl0 је и Sarajevu Ramica i Rahmanovica i sa drugihstrana,
koji јт nisu Ыlј и rodu. U ovoj prici sve potomke onog Rame
zaptije zvace1po RamiCi, makar se опј i drugacije prezivaIi. Qvo
је samo prica, pripovijedanje, ПЈје to istorija ПЈ hronika, пј
rodoslov. А prezimena nekad i nisu Ыlа tako utvrdena kao danas.
Nije Ыlо maticnih knjiga, vojnih evidencija, licnih isprava i
drugih' dokumenata па Јте i prezime. Covjek se zvao oi1ako kako
је sam kazivao, а nekad Ы ти okoliu.a nadjenula Јте i1i prezime
i1i nadimak. Tako se i и оуој priCi pominju RamiCi kao potomci
onog prvog Rame.
ххх

Ramin dedo bjese mlad covjek kad se и sultaIl Hamidovo

doba uzbuni sarajevska carsija ј , Citav seher па glasove da се
Svabo preCi и Bosnu i pregaziti је. Dedo Ramo, kao mlad covjek
pristade uz Нашi LoJine momke, zametnu oruzje i vidno poka-
zivase da ј е oran da pogine za din, za tursku Bosnu, za stari red
v '
ра cak i za padisaha и Stambolu kojije Bosnu predao Svabama
bez Ьоја i krvi. А Bosna је па sablju dobijena i bez sablje se пе
moze izgubiti - pravo је govorio Нашi Lojo.
Sabljom se Bosna пјје mogla braniti jer Svabo navali sa
velikom si10m i strasnim oruzjem koje пе da ni da ти prides па
dohvat sablje. U to se uvjerio i dedo Ramo kad је опај zbrda-
zdola sakupljeni basibozluk kod Visokog krenuo da zametne Ьој
sa Svabom, а Svabo osuo iz daljine iz pusaka i topova tako da su
se Bosnjaci rasturili i razbjezali prije nego sto su i ugledali tog
Svabu: Dedo Ramo se krisom vratio kuci, kaljav i izubijan, ajos
dugo zatim ПЈје se pokazivao ni si1azio u carsiju.
Kad popusti strah od Svabe i vjesanja опЉ sto uz Нашi Loju
pokrenuse ЬШ'1и, Ramo side и carsiju da vidi јта lј kakve nafake
za njega. Radio је kao ћатаl i s]uga kod zanatlija i pokojeg ga-
zde. Poslije nekog vremena naide па svogjarana Hasana s kojim
је Ыо kod Hadzi Loje. Hasan и uniformi, postao је strazar u
apsani. Hasan nagovori Ramu da i оп postane strazar, preporuCi
ga svom vakmajstoru i Ramu primise za apsandziju. Defurao је u
228 I
apsani, odvodio i dovodio apsenike, pazio па red i izvrsavao sve
8to ти naredi'nadstrazar. Spocetka ти bijase nelagodno sto sltiZi
kaursku vlast, а i komsi1uk је pokazivao damu se ne dopada
kaurska uniforma. Ali teze-preteze, bila је dobra i redovna plata,
zena i djeca nisu bili gladni i hodali bosi. DrugaCije su ga gledale i
komsije - Ramo ј е u drzavnom poslu, u apsani, а to је vlast.
ххх
,
Ramo ve6 bij ase zasao u zrele godine, sinovi odras1i, k6eri se
poudale,taman se zivot nekako sredio, kad u Sarajevu Princip ubi
Ferdinanda, nastade uzbuna i nemir. Na ulicama se pojavi ru~a
koja је psovala Srbe razbijala izloge njihovih du6ana i pljackala
ih. Policija nije ometala rulju u tome, drzala se postrani а јтаlа је
preceg posla - hapsi1a ј е sve uglednij е Srbe. N apunise se apsane -
i оnа u Belediji i оnа u pravosudnoj palati. Ramov stюјеsinа u
apsani, neki Кranjc, postade osoran i prijek prema uhapsenim,
росе i da ih udara, sto ranije nije radio. Vidje Ramo da је dunuo
neki novi vjetar, da i austrijska vlast Cini nasilje i gazi zakon.
Uskoro se i zarati - udari Svabo па Srbiju.
Ramovi sinovi bjehu vojni obveznici. Ocekivali su poziv u
vojsku, bili ·su regrutovani za jednu od bosanskih regimenti. U to
vrijeme formirao se suckor - zandarmerija od dobrovoljaca.
Suckor nije odlazio па front, nego је ostajao kao омаnа for-
macija za odrzavanje reda u pozadini, u Bosni. ОЬа Ramova sina
javise se u sчсkоr i obojicu primi8e. Njihove jedinice nisu isle u
rat, nego su krstarile ро selima i gdje bi naculi da ima Srba
odmetnika, brzo bi stizale da pohapse odrasle mU8karce, ostale
rastjeraju, а cesto i spale Citavo selo. А bilo је i si6ara - pljacke,
bar koj е grl0 stoke а nekad i ро koji tovar zita, mrsa i sЦ.vоg mesa.
ххх

Prode i taj rat, raspade se Austrija. Onakva drzava i sila!

Nova ·drzava nјје bila carevina kao 8tO bijahu Turska i Austrija.
A1i kao i svaka drzava јтаlа ј е apsane, zatvore, sudove. Ramo ј е
ve6 imao godine za penziju, ра ga penzionisase. Mogao је od te
penzije lјјеро da zivi sa zenom. А i sinovi su nesto radili i zara-
229
divali, ~ek da пе budu gola sirotinja. Primjetio је Ramo kako ga i
komsije sada drugacije gledaju. Dokje Ыо u sluibi kod Svaba, а
njegovi sinovi u suckoru, svi u unifonnama i sa oruZjem,
pozdrav1jali su ih i Ыlј spremni i za razgovor, а sada ih opet;kao
nekada,jedva primje6uju i nisu bas za neku pricu. Ramo је za njih
Ыо i ostao опај Ramp koji nekome sluzi, koji ima nad·sobom
nekoga gazdu i mora: da ga slusa. А tako i Ramova ve6 odrasla
djeca.
Nova drzava i vlast Ыlа је kaurska ра пјје Ыlа ро volji Raini i
Rami6ima. А medu novotarijama koje donose nova vlast, bila је i
obaveza da sva muska djeca idu u sko1u. Mogli su i6i i u mejtef
. . ,
ali u osnovnu sko1u su isli obavezno. Sedam unuka Rame apsan-
шјје is10 је u skolu kad umrije Ramo. Ukopali su ga ро starom .
adetu, па groblju uz maha1sku dzamiju.
Od опјћ sedam unuka trojica bijahu vrlo dobri i1i odlicni
daci, te nastavise sko10vanje. Sva trojica su htje1a u medresu, аН
im tamo rekose da u medresu primaju samo najbolje dake iz cUele
Bosne, а da пе mogu iz jedne sarajevske familije primiti tri daka.
Najbolji dak - opet Ramo ро svome dedi, ode u medresu, а опа
dvojica u gradansku srednju skolu. Ovi u gradanskoj skoli bili su .
dobri daci, а опај u medresi odlican i medu пајЬоlјјт. Dobio је
stipendiju od' Gajreta, а primljen је u organizacijll mladih
muslimana, sto је dozivio kao izuzetnu cast, ра se jos visetnidio
da u svemu bude revnosan i medu najbo1jim.
Rami6i zavrsise skolovanje prije nego sto novi rat zahvati
Bosnu. Опа dvojica sa gradanskom skolom postadose Cinovnici а
опај iz medrese - Ramo postade imam i pom06nik glavnog ima-
та Gazi-Husrevbegove шатјје u Ssrajevu. Reis Causevi6 imao
ga је u vidu kao odlicnog daka i cekao priliku da ga posalje па
dalje skolovanje u neku od islamskih zemalja. Та prilika se uka-
zala i mladi imam Ramo ode u Damask па visoku vjersku ~kolu
sa stipendijom islamskog staIjesinstva u Siriji.
ххх

А u Bosnu opet provali Svabo. Muslimani se tome obra-

dovase i doc~kase njemacku vojsku kao oslobodioce. Radovali
230
su se i Hrvati uto1iko vi8e 8to је sa dolaskom njemacke vojske u
Zagreb progla8ena Nezavisna drzava Нrvatska. Тih aprilskih
dana trajala је prava euforija - radost 8to је propala Jugoslavija,
Beograd, srpska vlast. А i RamiCi su to vidili kao priliku da nesto
u8i6are. Опа dvojica sto su zavr8ila gradansku skol~ - Bajro i
Huso zaposlise se u policiji. Као da su htjeli da odrze porodicnu
tradiciju - starog Rame zaptije u tursko doba i Rame apsandZije u
dоЬаАustпје i Jugoslavije.
Tek sto se u nоуој nezavisnoj hrvatskoj drzavi uspostavila
policija -redarstvo i pocela da radi, prvi i vrlo hitan zadatak је Ыо
- pohapsiti-uhititi sve pravoslavne svеStеШkе. Sve - od mitropo-
lita donajmladeg dakona. U mitropoliji је uzet spisak i ро nјети
su odmah pohapseni svi koji su ЫН u Sarajevu, а redarstvenim
stanicama ц manjim mjestima naredeno је hitno hapsenje
svestenika.
Za Rami6e, Bajru i Husu to је ipak Ыl0 neocekivano. Znali
su da Hrvati-ustasejako mrze Srbe, аН takav udar је Ыо zes~ok.
Rodaci su kod ku6e, па sij elima, pricali о ovim hapsenjima i pitali
Bajru i Husu, slшЬеnikе redarstva, kako se i zasto to dogodil0,
ko је to naredio. Oni nisu mnogo znali о tome ko to nareduje re-
darstvu, ali su sazpali da sva vaznija naredenja dolaze od usta-
skog povjerenstva u Sarajevu, od povjerenika Bozidara Brale,
svecenika i шрnша crkve па Marindvoru. А taj Brale је desna
ruka nadbiskupa Ivana Sarica. Оуо је sve govoreno u povjerenju,
sapatom,. kao i to da је оуо kato1icka vlast kao i u staroj Austriji,
da su svecenici i fratri svuda glavni i da oni vode ustasku orga-
nizaciju. Muslimani koji pristaju uz ustase i nose njihovu
unifonnu, nе treba da se zanose lijepim rijeCima "muslimani su
hrvatsko cvije6e", oni moraju ostati cvrsti u svojoj vjeri, а ni оуа
vlastne6e bitivjeCito.
Bajro i Huso ostadose u redarstvu, а posla је bilo mnogo. Iz
svih drzavnih ustanova, а tu su i skole, zeljeznice, bolnice treba
izbaciti Jevrejei оnе Srbe koji nisu rodeni u Bosni. Jevreje treba
potpuno evidentirati, kao i njihovu imovinu i voditi strogi nadzor
nad nјјта - da li nose fute trake oko rukava, ulaze li u lokale gdje
јmје to zabranjeno, da lј se okupljaju sto је takode zabranjeno i
231
ј os niz drugih zabrana. Оnе Srbe koj i nisu Ьili domoroci -Bosanci
trebal0 је hitno protj erati , zajedno sa porodicama, а njihovu
imovinu zaplijeniti. Sva srpska drustva, sve оrgаnizасче i
ustanove raspustiti i imovinu konfiskovati. Ovo ' sa konf1.,. .
skacijom imovine је dobrodoslo jer tu nije bilo gotovo nikakvog
nadzora, ра Ы redarstvenici koji su provodili konfiskaciju, SVe
иzeli sebi. Jedan od Ramica useli se u trosobni stan nekog
Srbijanca, cinovnika zeljeznicke direkcije koji је otpusten iz
sluZbe i protjeran zajedno sa porodicom. ,
Usred tog si1nog posla za redarstvo, dode jos jedan zadatak:
u arhivi stare policije naci spiskove komunista i njihovih
pristaIica medu radnicima, omladinom i inteIigencijom i biti
spreman za njihovo uhicenje. Nije se dugo па to cekalo - cim
Njemacka udari па Rusiju redarstvo росе da hapsi komuniste i
njihove pristalice. Nije ih Ыl0 mnogo, а zatvori su vec ЫН
prepuni, ра &и kao zatvori posluziIi podrumi drzavnih zgrada,
skola, cak i stambenih zgrada.
А najveca akcija redarstva bila је krajem ljeta kada se
ubrzano radi10 па izradi detaljnih spiskova svih Jevreja, od
staraca do novorodenih, zatimplanu njihove deportacije -
odvodenja iz kuca i stanova do zeljeznicke stanice, planu prevoza
zeljeznicom u sabime 10gore u Slavoniji i Lici. Redal"stvo niје
imalo ljudstva za tu veliku akciju - trebalo је deportovati oko
devet hiljada: Jevreja, ра su u nји ukljucene sve oruzane ustaske
fol"ffiacije i dio ustaskih aktivista - civila. Sve је isplanirano i
provedeno u domacem redarstvu, bez роmоСј sa strane (od
njemacke vojske) bez mnogo bиke i bez ikakv.og otpora Jevreja
iIi protesta drugih - Hrvata ili MusIimana.
Deportacija Jevreja iz Sarajeva u logore bila је 'velika
tragedija, utoliko veca sto su svi oni u tim logorima pobijeni.
Pobijeni od domacih zloCinaca, а nе od njemacke "industrije
smrti" uAusvicu, Dahau i drugim stratistima.
Progon Jevreja iz Sarajeva i Bosne imao је i drugu stranu.
Sva jevrejska imovina је konfiskovana, tacnijereceno razgra-
bljena, .opljackana. Okoristili su se tom imovinom i RamiCi -
Bajro i Huso, sIuzbenici redarstva. UzeIi su Нјере kuce па Вјеlа-
Ј

232
 vama i Mejtasu, nisu htjeli da uzimaju stanove u visespratnicama
u centru grada. А svojim rodacima omogucili su da uzmu tri
jevrejska ducana u carsiji. Ducani suЪi1i mаlе magaze, а oni veCi
im nisu mQgli zapasti - uzeli su Љ vazniji sluzbenici. U redarstvu
su Bajro i Huso culi i vidi1i velike svade svojih sefova - predstoj-
. nika oko. uzimanja Jevrejske imovine. Ipak, svade su se brzo
zavrsavale jer је imovine Ыl0 mnogo, nije ni redarstvo stiglo da
је svu popise i kontrolise. Svi Jevreji u Sarajem1 nisu Ыlј bogati,
veliki dio njЉје Ыо siromasan - sitni trgovci i zanatlije, ali bilo је
i imucnih i vrl0 bogatih. Sve је to razgrabljeno. Jevreje nije imao
ko da zastiti, а niko to nije nј pokusao. Nasi redarstveriici Ramici
useli1i su u mnogo Ьоlје kuce od оnЉ koje su imali, Ьоlје
opremljene; namjestene i риnе svega. Ostali su tu i poslije
propasti Nezavisne drZave Hrvatske jer nova vlast i drzava.hisu
vracali imovinu pobijenih Jevreja, nego su је uzeli za sebe, za
svoje ljude. .
Za Ramice nova drzava i rat nisu bili samo prilika da se dode
do bolje slшЬе i preko toga do sicara, nego i vrijeme kad se
mogl0 izgubiti i imanje i glava. Udar па Srbe izazvao је njihov
oruzani otpor i odmazdu - udarise i oni па muslimane ро se1ima i
kasabama. IZ,istocne Bosne nagrnuse izbjeglice u Sarajevo а u
sukobima sa cetnicima pogibe jedan mladi Ramic kao domobran.
Srbi su se pobuni1i svuda - u Кrajini, Lici, u Srbiji i Стој Gori.
Nastade te8kb, smutno vrijeme. Sve vise је Ыl0 izbjeglica i
beskucnika, udovica i sirocadi, а oni koji su zivili u gradovima
Ыј аћи u oskudici, strahu i neizvj esnosti. 1 bas u to .vriјете desi se
nesto neocekivano. U Sarajevo dode jerusalemski muftija sa
nekoliko pratilaca medu kojima bijase i nas Ramo, оnај 8to је
otisao u Damask da se skoluje. Ramo se nјје javio rodbini, аliје
razgovarao ·sa rodacima Bajrom i Husom koji su kao poliCajci
obezbjedivali muftiju i njegovu pratnju.
Ramoje rekao rodacima daje zavr8io visoku vjersku skolu,
postao је hafiz i hadZija, а sada је nastavnik u jednoj vjerskoj
skoli. U pratnji је jerusalimskog muftije kao tumac jer dobro
govori hrvatski, njemacki i arapski. Zamolio ihje dane razglase
dajeon o:vdje, u pratnji muftije, da torodbinikaZu tekkadon ode,
233
а dao im је nesto поуаса da poklone najblizim rodacima.
Nije јт rekao da је оп dostigao visok polozaj и vjerskoj
hij erarhij i, da ј е соуј ek od najveceg роУј erenj а, da odlazi и misij е
пе samo и islamske zemlje nego i па zapad, и Evropu i Ameriku.
Njemacki i arapski је dobro znao jos prije odlaska па studije, и
Damaskи је паиСјо francuski а i engleski jer ти је bio potreban и
njegovim misijama. Znao је i persijski dovoljno dobro, а i па
turskom se mogao sporazumjevati. Кratko receno, bio је poIi-
gIota i visoko obrazovan.
1 dok se hafiz Ramo trиdio da ostane и muftijinoj sjeni, sam
muftija se itekako trиdio da se eksponira ujavnosti, da dobije sto
veci publicitet. Njemu pripisuju da је inicirao fonniranje han-
dZar divizije za koju su regrutovani muslimani-i;zbjeglice~ а
Nijemci је naoru.zali i opremili. Pripadnici handzar-divizije su
bili uyjerenida vode dZihad - sveti rat protiv nevjemika, Bili su
fanatizovani i krajnjesurovi. Gdje је divizija prosla, ostajala su
zgarista i lesevi. '
Ramo, hafiz i hadZija, nije se javio rodbini и Sarajevri, ali је
potrazio svoje bliske prijatelje iz medrese i organizacije "Mladi
muslimani". Njih sedmoricuje pozvao da se okиpe neprimjetl1O,
и medresi, sto ти је uprava medrese spremno ucinila. Kad· su se
okиpili,'rekao imje da се im оп govoriti sta se najvaznije Qogada
и islamskom svijetu i сети teze najvazniji centri. islama и
Teheranu i Rijadu. Njegove osnovne teze bile su оуе: Po's1ije
vjekovnog opadanja (povlacenje iz Spanije, sa Balkana, izj,uzne
Rusije; srednje Azije, potpadanja pod kolonijalnu vlast hriscan-
skih drzava) i robovanja evropskim silama, islam ропоуо dobija
snagu, јаса i prelazi и ekspanziju; па prvom mjestu је oslobo-
denje islamskih zemalja od kolonijalnogjanna, а to се biti nakon
ovog rata, bez obzira koja strana pobijedi. U drugoj fazi, do kraja
dvadesetog vijeka islam се toliko ojacati da се biti и punoj
ekspanziji, пе samo и oslobodenim islamskim zemljama, nego i и .
sadasnjim hriscanskim tvrdavama - zapadnoj Evropi i Americi,
prvenstveno и USA; и takvoj perspektivi sadasnje oaze islama па
Balkanu, и Rusiji, Кini, Indiji i nizu africkih zemalja imaju veliki
znacaj kao mostobrani buduce ekspanzije islama i stvaranja
234
 ,
novih islam.s~ih~~av? ~ а Ва.lkаз:,u се to biti Bosna i Albanij а, а
и Bugarskoj 1 Srbljl ош dljeloVl kOjl su naseljeni muslimanima' U
ne tako dalekoj buducnosti па Bakanu се opet dominirati isl;m.
Takva perspektiva nalaze stvaranje i djelovanje elitnih islamskih
grupa koje се biti intelektualno jezgro svega sto је islamsko u toj
. sredini. Oni, nekadasnji i sadasnji mladi muslimanisu ta inte-
lektualna elita, to jezgro koje се voditi islamske snage. Konacni
cilj islamske ekspanzije је puna dominacija islama и svijetu i
stvaranje svjetske zajednice islamskih drzava i naroda - Ume.
Sta se ocekuje od mladih muslimana и оуот ratu, и Bosni?
Da sacuvaju svoju nepokolebljivu vjeru и islam, da se bore za
ocuvanje svega sto је islamsko, а narocito ljudi - pripadnika
islama. Oni се to Ciniti svojim punim angaimanom i uticajem и
postojeCim щlоvimа i kroz postojece institucije. U nepogodnim
uslovima n:e treba stvarati politicke organizacije - legalne ili
i1egalne. Treba djelovati па svijest pripadnika islama da se пе
udaljuju od islama, а da ти budu 8tO privrzeniji. U ovom vre-
menu, и Qvim uslovima to је vazno Ciniti. А kad se uslovi
promijene promijenice se i naCin djelovanja - prelazak па
otvorenu akciju, metodama i sredstvima koja budu pogodna i
dostupna.
Hafiz Ramo је govorio ubjedljivo, razlozno, bez fanatizma i
pozivanja па Alaha i njegovog poslanika. Njegovo izlaganje је
bilo potpuno prihvatljivo za prisutne. А medu pitanjima koja su
prisutni postavljali jedno је bilo naglaseno: kako da se
organizujemo i da јтато vezu sa islamskim centrima. Ramo је i
па to odgovorio vrlo spremno: vi djelujte nefonnalno, bez orga-
nizacionih fonni, а iz centara се sa vama uspostavljati vezu. Мој
dolazak ovdje i оуај nas sastanak је upravo uspostavljanje te
veze.
Hafiz Ramo se јо!; jednom sastao sa svojim prijateljima i
istomisljenicima mladim muslimanima. Sada to nije bilo Ramino
izlaganje - predavanje о perspektivama islama, nego razgovor о
sadasnjem polozaju muslimana и Bosni, о ratu koji је zahvatio
Citav svijet i о moguCim ishodima toga rata, ovdje, и Bosni.
Polozaj muslimana и Bosni i Hercegovini је Ыо tezak. Hrvati su
235
јm nametnuli svoju drzavu i svoju nacionalnost. Regrutuju ih и .
svoju vojsku, а dosta шје stupilo и ustase. Okrenuli su se protiv
Srba, а Srbi se svete mnogo vise muslimanima nego Hrvatima.
Handzar-divizija koju osniva jerusalimski muftija, samo zaostra-
уа taj sukob. Njemacka poCinje da gubi па frontovima. Turska
nije usla и rat. Kako се se rat zavrsiti i и kakvoj се situaciji, и
kakvoj drzavi biti muslimani и Bosni i Hercegovini - ~ilo је
pitanje koje је dominiral0 и оуот razgovoru.
U оуот ratu muslimani su se oslobodili od srpske domi-
nacije, аН su im Hrvati nametnuli svoju. Bilo kako da bude
poslije rata, muslimani se moraju boriti za svoju sopstvenu domi-
naciju и Bosni i Hercegovini. Cak i za svoju, islamsku drzavu. То
treba da imaju и vidu kao perspektivu i cilj, а kojim се putem iCi
ka tom cilju - vidice se. Pri tom treba da imaju па ити jacanje
islama и svijetu i njegovu skoru ekspanziju.
Mladi muslimani su prihvatili stavove i sugestije hafiza .
Rame. Оп se ројаујо kao neko svjetlo и tami, kao melek kogaje
АlаЬ poslao da ih ohrabri i ој аса. Rastali su se sa hafizomjos
cvrsCi и svom islamskom uvjerenju i zelji da se ostvare one vizije
koj е јт ј е predoci о hafiz.
ххх

Stvamost и kojoj su zivi1i rodaci hafiza Rame - sarajevski

RamiCi poslije euforije па pocetku rata, postajala је sumorna i sve
teza. Rat se nije nastavio brzim pobjedama Njemacke vojske i
osvajanjem novih teritorija. Njemacka kola su zapela, ра krenula
nizbrdo. Italijanska su se sasvim роl0тilа. Japan ratuje, a1i gubi.
U Bosni, уесјm dijelom teritorije gospodare cetnici i partizani,
nego domobrani i ustase. Poslije kapitulacije Ita1ije, mnogo su
ojacali partizani. U Sandzaku sve је vise muslimana koji.pristu-
раји partizanima. Ovdje, и Sarajevu је mutno, vlast је slaba,
mada i dalje nasilna i opasna. RamiCi se cesce okupljaju па sije- .
Нmа, vise se medusobno ротaZп i sa zebnjom iscekuju sta се biti . .
А bivalo је sve gore. Sve уеса oskudica i sve manja sig'џrnost '
zivota i imovine. Znalo se da Nijemci gube па svim frontovima,
saveznici bombarduju Sarajevo, а lete i dalje do Madarske i
236
R~un.ije.l! borb~ sa cetnicima nadjacali su partizani. U· Srbiju
su stIgl~ .RUS1, .uzell. su ~eovgrad, а partizani se primakli Sarajevu.
Naposl1Jetku 1 to ы1 - S1dose sa brda u grad i digose veliku Ьulш
kako su oslobodili grad, kako su oni narodna vojska i narodna
vlast, kako се opet biti Јugоslаvча, ali пе i kraljevina.
Pred ulazak partizana u Sarajevo ona dvojica Ramica - Bajro
i Huso, sto su bili sluZbenici redarstva, nisu znali sta се da cine.
Bajro је Ыо jako uplasen i odlucio da ode sa vojskom, policijom i
Nijemcima, da bjezi. Ruso је Ыо manje uplasen i оп ostade kod
kuce. Poslijemjesec dana uhapsila ga је OZNA, drzala ga u
zatvoru i stalno saslusavala, а onda strijeljala. Uz konfiskaciju
imovine, izbacise Hasinu porodicu iz one ј evrejske kuce, а u nји
se useli neki oficir sa porodicom. Za Bajru nikad nisu culi dok1e
је dospio. Neko је donio glas da је ubijen sa jednom vecom
grupom negdje u S10vеnф. .
ххх

Nova vlast је па . sva usta govorila о bratstvu-jedinstvu,

ravnopravnosti naroda i pojeditiaca, velicala komunisticku
partiju i radnicku klasu. Pro glasavala ј е za nepriј atelj а svakog ko
Ы se suprotstavio nekoj naredbi ili akciji vlasti. Lako je.bilo
dospjeti u zatvor i zaraditi koju godinu zatvora, uz obaveznu
konfiskaciju imovine. Sve mlade muslimane su oglasi1i za
neprija:telje i izveli па sud. Neke su osudi1i па smrt, а neke па
vremenske kazne. VeCina ih је prezivila, nekima su smanjene
kazne, neki oslobodeni daljeg izdrzavanja kazne.
Parola о bratstvu-jedinstvu nije Ыlа bas prazna prica. Medu
glavnim komunistima u Bosni Ыlо је muslimana - Нито,
Karabegovic, Maglajlic, MandZic. А Ыl0 Љје svuda i па drugim,
manjim polozajima. U vojsci је bilo oficira musliman~, u OZNI i
miliciji takode. Bosna i Hercegovina, bila је jedna od sest
republika, а u Beogradu nije Ыо kralj Petar, nego Josip Broz.
Nova vlast је ipak bila drugaCija od onih ranijih. Cak Ы se moglo
reCi da је nastojala da privuce sebi muslimane i Нrvate jer ih је
vrlo malo bilo u partizanima, а sada, u gradovima, ош su
znacajan dio stanovnistva.
237
 U novoj drZavi Ramici su ,gledali da se ne zamjere novoj
vlasti.Bilo ih је vec 14 odraslili muskaraca i preko dvadesetoro
djece medu kojima su cak cetvorica nosili ime Ramo. Svi odrasli
muskarci su bili zaposleni, а sva djeca - i muska i zenska - su se
skolovala. Ona trojica sto su uzeli jevrejske ducane drzali su ih
jos neko vrijeme, dok nisu nacionalizovane Sve trgovackeradnje.
АН, oni su ostali u poslu kao prodavaCi i1i poslovode. Tako se i
nova vlast okdristilajevrejskom imovinom . .
Vremenom su se zivotne pri1ike popravljale.Skolovani
RamiCi nalazili su bolja radna mjesta i dobijali stanove u gradu.
Nekoliko ih је zavrsilo i fakultet, а jedan је postao i profesor па .
fakultetu. Svi odrasli RamiCi znali su da su rodaci, da i~aju
zajednickog pretka Abdurahmana - Ramu i da su jos utursko
doba dosli u Sarajevo. Najstariji od njih su znali i za onog Ramu
sto је skolovan u Damasku i ostao tamo, а dolazio је ovdje sa
jerusalimskim muftijom. Znali sp i za Bajru i Husu, sluzbenike u
redarstvu NDH, da su zbog tog~zaglavili poslije rata, ali о tome
nigdje nisu govorili, cak ni pred svojom djecom ni pred mladim
rodacima.
Ramici su bili zaposleni па razlicitim poslovima: Cinovriici,
trgovci, zanatlije, pro~vetni radnici, tehnicari. Onaj sto је postao.
profesor па fakultetti napisao је neke strucne knjige, а i neke
clanke о porijeklu Rahmanovica - Ramica. Onje jako izmijenio i
uvelicao porodicno predanje о precima. Ро njegovoj prici, preci
su bili istaknuti ratnici koji su dobija1i velike timare kao nagradu
za vojne zasluge. Cak su posta1i i begovi. Njihova је zemlja Ъila
dobar dio Sarajevskog Роlја, Igman i Bjelasnica, VisoCica isve
do Neretve. Bilo је tu 36 sela sa kmetovima i cifCijama koji su
gaji1i hiljade grla stoke. А RahmanoviCi - RamiCi ~и imali car-
dake u nekim selima i u Sarajevskom Роlји u Нrasnici. Profesor
је poticao od onog Ramica koji је uzeo prezime Rasimbegovic,
ра је rado isticao svoje begovsko ime i porijekl0 ne govoreCi
cijelu istinu о tome. А znao је profesor da је prvog Ramica u .
Sarajevo doveo Ahmedbeg Besirevic, tadasnji seheIcehaja, i
postavio ga za zaptiju. Znao је i za one apsandZije i policajce ali
tonijepominjao.
238
 ххх

1 u ovo vrijeme RaтiCi su radili u policiji. Ubrojnom aparatu

slufbenika Sekretarijata za unutrasnje poslove radila su cak tri
Rami6a. Jedan је Ыо pravnik i taj је zauzimao visoko i odgo-
уото mjesto. Drugi је Ыо tehnicar i radio oko elektroopreme .
. Tre6i је imao sest razreda gimnazije, а godinu dana је Ыо и
partizanima. Оп је ustvari Ыо и UDBI, radio па lokalnim оЬа­
vjestajnim i kancelarijskim poslovima. Nije јтао nikakve иоЫјј­
уе sposobnosti, Ыо је obican udbas. Kada је, poslije pada
Rankovi6a, provedena Cistka kadrova и UDBI, оп је trebao da
bude penzionisan, ne kao rankovi6evac, nego kao visak kadrova.
Рото6и rodackih i drugih veza оп је izbjegao penzionisanje i
postigao da ga posaUu и Kairo kao obavjestajca, pod maskom
sluzbenikajedne sarajevske izvozno-uvozne firme. То је za ovog
udbasa ustvari bila nagrada, sinekura do penzije.
Ipakje Rami6 imao neke obavjestajne zadatke. Trebalo је da
ispita kakve veze odrzavaju islaтisti и Bosni sa islamskim
centrima па bliskom istoku. Rami6 је о tome malo znao, gotovo
nista. Iz arhiva SUP-a UDBAje znala sta su mladi muslimani,
osudeni posle rata, rekli и istrazi. А rekli su i о onom sastanku sa
hafizom Ramom kad је dolazio и Sarajevo. sa jerusalimskim
muftijom. Sada se udbas Raтo uhvati za taj tanki trag i putokaz.
Od egipatskih obavjestajaca sa kojima је kontaktirao dobio је
mnostvo informacija о legalnim i ilegalnim islamistickim gru-
рата koje djeluju teroristicki, а za kojim traga i doma6a policija.
U tomeRaтo nije nasao ono sto ти је trebalo - nista о vezama sa
islamistima и Bosni. Predlozio је svojim sefovima и Sarajevu da
ode и Damask i potrazi porodicu hafiza Rame, koji је dolazio и
Sarajevo. Odobrili su ти to i оп је stigao и Damask. Nasao је
porodicu hafiza Rame koji је umro рпје nekoliko godina. Pred-
stavio se kao rodak koji se bavi trgovinom i radi za izvozno-
uvoznu sarajevsku firmu. Lijepo su ga primiIi hafizpvi sinovi,
takode vjerski slufbenici. Oni su, kao i njihov otac, Ыli visoko
obrazovani i govorili su strane jezike. Odmah imje Ыl0 jasno da
је taj gost, koji se predstavio kao rodak i trgovac, slabo obrazovan
covjek, mozda neki sitni trgovac iIi nevjest policajac. Ispratili su
239
Y~ \ \~<)~ t-;;, -...

ЛСАм-сЈГD.Ј fGл}- V
 U novoj drZavi Ramici su fgledali da se пе zamjere novoj
vlasti.Bilo Љје vec 14 odraslili muskaraca i preko dvadesetoro
djece тedu kojima su cak cetvorica nosili јmе Ramo. Svi odrasli
muskarci su Ыli zaposleni, а sva djeca - i muska i zenska - su se
skolovala. Опа trojica sto su uzeli jevrejske du6ane drzali su ih
jos neko vrijeme, dok nisu nacionalizovane sve trgovackeradnje.
Ali, oni su ostali u poslu kao prodavaCi ili jJOslovode. Tako se i
nova vlast okdristilajevrejskom imovinom . .
Vremenom su se zivotne prilike popravljale. 'Skolovani
RamiCi nalazili su Ьоlја radna mjesta i dobijali stanove u gradu.
Nekoliko Љје zavrsilo i fakиltet, ajedanje postao i profesor па
fakultetu. Svi odrasli RamiCi znali su da su rodaci, da it:naju
zajednickog pretka Abdurahmana - Ramu i da su jos utursko
doba dosli u Sarajevo. Najstariji od пјЉ su znali i za on6g Ramu
sto је skolovan u Damasku i ostao tamo, а dolazio је Qvdje sa
jerusa1imskim muftijom. Zna1i sp i za Bajru i Husu, sluzbenike и
redarstvu NDH, da su zbog tоgщzаglаvili poslije rata, аН о tome
nigdje nisu govorili, cak пј pred svojom djecom пј pred mladim
rodacima .
. Rami6i su Ьili zaposleni па raz1icitim poslovima: Cinovriici,
trgovci, zanatlije, pro~vetni radnici, tehnicari. Опај sto је postao.
profesor па fakultetU napisao је neke strucne knjige, а i neke
Clanke о porijeklu Rahmanovica - Ramica. Оп је jako izmijenio i
uve1icao porodicno predanje о precima. Ро njegovoj prici, preci
su Ыli istaknuti ratnici koji su dobijali velike timare kao nagradu
za vojne zasluge. Cak su postali i begovi. Njihova је zemlja Ъila
dobar dio Sarajevskog Polja, Igman i Bjelasnica, Visocica isve
do Neretve. Вјlо је tu 36 sela sa kmetovima i сјЈсјјаmа koji su
gajili hiljade grla stoke. А Rahmanovici - RamiCi ~и imali car-
dake u nekim selima i и Sarajevskom Роlји u Hrasnici. Profesor
је poticao odonog Ramica koji је uzeo prezime Rasimbegovi6,
ра је rado isticao svoje begovsko јmе i porijeklo пе govore6i
cijelu istinu о tome. А znao је profesor da је prvog Ramica u '
Sarajevo doveo Ahmedbeg Besirevi6, tadasnji seher6ehaja, i
postavio ga za zaptiju. Znao је i za опе apsandzije i policajce ali
tonijepominjao.
238
 ххх

1 и ovo vrijeme RaтiCi su radili и policiji. Ubrojnom aparatu

sluZbenika Sekretarijata za unutrasnje poslove radila su cak tri
Rami6a. Jedan је Ыо pravnik i taj је zauzimao visoko i odgo-
vorno mjesto. Drugi је Ыо tehnicar i radio oko elektroopreme .
. Tte6i је imao sest razreda gimnazije, а godinu dana је Ыо и
partizanima. Оп је ustvari Ыо и UDBI, radio па lokalnim оЬа­
vjestajnim i kancelarijskim poslovima. Nije imao nikakve uoclji-
ve sposobnosti, Ыо је оЫсап udbas. Kada је, poslije pada
Rankovi6a, provedena' Cistka kadrova и UDBI, оп је trebao da
bude penzionisan, ne kao rankovi6evac, nego kao visak kadrova.
Рот06и rodackih i drugih veza оп је izbjegao penzionisanje i
postigao da ga posalju и Kairo kao obavjestajca, pod maskom
sluzbenikajedne sarajevske izvozno-uvozne firme. То је za ovog
udbasa ustvari Ыlа nagrada, sinekura do penzije.
Ipakje Rami6 јтао neke obavjestajne zadatke. Trebalo је da
ispita kakve veze odrzavaju islaтisti и Bosni sa islamskim
centrima па bliskom istoku. Raтi6 је о tome таl0 znao, gotovo
nista. Iz arhiva SUP-a UDBAje znala sta su mladi muslimani,
osudeni posle rata, rekli и istrazi. А rekli su i о опот sastanku sa
hafizom Ramom kad је dolazio и Sarajevo sa jerusalimskim
muftijom. Sada se udbas Ramo uhvati za taj tanki trag i putokaz.
Od egipatskih obavjestajaca sa kojima је kontaktirao dobio је
mn08tvo informacija о legalnim i ilegalnim islamistickim gru-
рата koje djeluju teroristicki, а za kojim traga i domaca policija.
U tome Raтo nije nasao опо 8to ти је trebalo - nista о vezama sa
islamistima и Bosni. Predlozio је svojim sefovima и Sarajevu da
ode и Damask i potrazi porodicu hafiza Rame, koji је dolazio и
Sarajevo. Odobrili su ти to i оп је stigao и Damask. Nasao је
porodicu hafiza Rame koji је umro prije nekoliko godina. Pred-
stavio se kao rodak koji se bavi trgovinom i radi za izvozno-
uvoznu sarajevsku firmu. Lijepo su ga primili hafizpvi sinovi,
takode vjerski sluZbenici. Oni su, kao i njihov otac, bili visoko
obrazovani i govorili su strane jezike. Odmah imje Ыl0 jasno da
је taj gost, koji se predstavio kao rodak i trgovac, slabo obrazovan
covjek, mozda nekisitni trgovac ili nevje8t роliсајас. Ispratili su
239
ga uz uobicajenu ljubaznost, аН bez ikakve naznake da Ы se jos
koji put sreli. 1 Rami је Ыlо jasno da su hafizovi sinovi do kraja .
zakopcani i nepovjerljivi. Odustao је od daljeg traganja u ovom
pravcu, zadrz~o se u Damasku pet-sest dana, isto to1iko u Bejrutu
gdje је kupio jeftinog zlatnog nakita koji se u Sarajevu moze
dobro prodati. Vratio se u Kairo da i dalje "duska" - besposlici i
igra karte sa sarajevskim novinarom dopisnikom Dejanom
Divljanom. Ostao је u Kairu jos dvije godine, bez ikakavih
rezultata u obavjestajnom radu,' а onda su ga pozvali i odmah
penzionisali.
Medu svijetom koji је iz okoline Sarajeva si1aziou grad i
prigradska naselja Ыl0 је jos Ramica, potomaka onog prvog
Rame. IтаН su razliCita prezimena i nisu nista znali о svom
daljem porijeklu. Nije ih to ni zanimalo, kao ni rodacke veze sa
Ramicima koji su vec Ыli stare Sarajlije. Вi10 је vaZno nасј dobar
posao, dobiti. stan ili sagraditi kucu, nabaviti auto, sko1ovati
djecu. Industrijalizacija i urbanizacija donosila је gradu talase
sirove snage sa таl0 kulture. Grad nije mogao kultivisati tu
bujicu pridosHca,jedvaje rjesavao osnovne potrebe - stanovanje,
saobracaj, komunalije, skole. Rami6i su se u gradu dobro
snalazili i sve vise su postaj аН gradani.
Mijenjale su se i politicke prilike. Slabio је centralizam, а
јасао separatizam u republikama i pokrajinama. Racionalizamje
svuda narastao jos za Titova zivota. А posIije njega је prosto
buknuo. Komunisti su postali nacionalisti i nosioci separatizma.
U Bosnj i Hercegovini konstituisana је muslimanska nасјја, bez
politickih konflikata, tiho, preko popisa stanovnistva. Isto tako
tiho, bez potresa, musIimani su osvajali pozicije od znacaja u
partiji, administraciji, vojsci, privredi. Partija је uvela formulu
izbora "ро kljucu" - ravnopravna zastupljenost sva tri konsti-
tutivna naroda. То је funkcionisalo аНје partijski uticaj slabio, а
uticaj neformalnih .nacionalnih grupa rastao. Кrajeт osam- .
desetih godina, komunisti su s~svim oslabi1i, dopusti1i su vise-
stranacke izbore i па njima dozivili potpuni krah.
тi izbori su u Bosni sirom otvorili vrata islamistima - neka-
dasnjim mladim muslimanima koji su Cinili jezgro muslima.nske
240
politicke .elite. Sada su опј organizovali politicku stranku _
Stranku demokratske akcije u kojoj su vodili glavnu rijec. То је
Ыо ve1iki korak ka ostvarenju опе vizije koju је hafiz Ramo
najavio - pocetak ekspanzije islama.
RamiCi su 1istom prista1i uz stranku demokratske akcije koju
је vodio А1јја Izetbegovic sa svojim starim drugovima pripad-
nicima organizacije "Mladi muslimani". U hijerarhiji stranke
Ramici su z~uzimali znасајпа mjesta i uzivali povjerenje vodstva
stranke. и·Сети јт ј е mnogo znaCio autoritet hafiza Rame.
) .

ххх

Kadje nastao rat u Bosni i Hercegovini, u aprilu 1992. Ra-

miCi su se aktivno angazovali u odbrani Sarajeva. опј su cvrsto
staja1i u odbrani islama i onog sto su smatrali svojim - Sarajeva i
Bosne. Svaki је svoju dufuost obavljao agilno i samosvjesno.
Neki su Ыli vojnici i oficiri, isli su "па Нпјје", neki su radili u
pozadini, а dvojicu najsposobnijih vodstvo stranke је posla10 u
inostranstvo da prikupUaju ротос i! salju је u Bosnu, ponajvise
омје, opremu i hranu. Stranka SDA је imala Citavu rnrеш
svojih ljudi koji su па tome radili u inostranstvu ра је ovoj dvojici
Ramica Ыо olaksan posao. Jedan od пјЉ jeprije rata radio па
izvozno-uvoznim pos10vima, ра је lako usao u posao, а i опј
drugi se .dobro sna1azio. ОЬојјса su se jako obogatili. Oni su
izvukli svoje porodice iz rata u Bosni i svoju djecu su skolovali u
пајЬоlјјт, skupim skolama u inostranstvu. Pomogli su i neko-
licini m1adih Ramica studenata, da se izvuku iz rata u Bosni i
skoluju u inQstranstvu. Ostali RamiCi, uvjereni da su zivotno
ugrozeni i da је hjihov opstanak u pitanju~· podnosili su sve
teskoce rata u opsjednutom gradu, granatiranom i iscrpljivanom.
Dva Rainica su poginula а tri Ыlа ranjena. Medu njima је Ыl0 i
civilnih Zrtava. Sve teskoce i neposredna opasnost ро zivot nisu
пј пајтапје pokolebali Ramice i njihove sugradane Muslimane
da se cvrsto odupru opsadi i docekaju kraj rata.

241
 ххх

Poslije rata trojica Ramica su bili па visokim polozajima, и

politickoj stranci i и vladi kantona Sarajevo, dvojica su bili
krupnije gazde (zvali su јЬ privrednici ili biznismeni) i jedan и
starjesiD.stvu Islamske vjerske zajednice. U ratu su trojica stek1i
visokevojne Cinove, ali kako је vojska izgubila znacaj i svedena
па mali broj ljudstva, оnј su presli и privatni posao - trgovinu.
Bi1a jedobra prilika .da se propala drzavna preduzeca kupa za .
rnаlе pare, а iskoriste za neki drugi posao koji је и kratkom
I'remenu donosio veliku dobit. Ukratko, svi sposobni Rami6i
юstаli su јmи6nј i uticajni ljudi, uvazeni и sarajevskoj carsiji, и
11asti i sajakim veza~a, izvanBiH.
Оnј Rami6i koji nisu stigli do istaknutijh pozicija и politici,
rIt:isti, privredi, Islamskoj zajednici, zauzimali su solidne pozi- '
:јје и raz1iCitim ustanovama, pocev od zdravstva i skolstva do
rgovine i kulture. Niko od nјЉ nјје bio sirotinja. 1 "J?ajtanji" је
liobar таli gazda. Ро tradiciji, и роlјсјјј i slicnim sltiZbama radi-
D ihje nekoliko. Sva djeca - muska i zenska zavrsavala su srednje
kole, а dobar dio nјјЬ i studije. U sarajevskoj Medresi, jos od
afiza Rame, uvijek su bila bar dvojica daka iz roda Ramica.
U posljednje vrijeme (poceta:k treceg тјlеnјјиniа ili pocetak
etnaestog vijeka ро hidzri) najistaknutijiRamic је jed~lll od оnе
уојјсе sto su za vrijeme rata и ВјН (1992-1995) snabdijeva1i
JIl1iju ВјН oruzjem i drugim potrebama. Оп је i posle rata
astavio taj posao - trgovinu oruZjem i silno se obogatio. Ne .zna
~ gdje је sve i и сети је njegovo bogatstvo. U Sarajevu, па peri-
:riji grada lШрјо је veliki kompleks zemUista i sagradio sщај -
I'orac koji јта poseban pristupni put, nekoliko zgrada; te niski
ren i bazen, а sta јmа unutra to zna samo vlasnik.A vlasnikje,
)liko zna carsija, Asim Ramic, bivsi direktor izvozno-uvoznog
'eduze6a. Sada se taj Asim zove Hasmbeg Abdurahmanovi6 -
ko se predstavlja и Sarajevu i Bosni. Ime Asim Rami6 bilo је
atko i priliCilo таl0т covj еШ. Ipak, Asim nјје sasvim napustio
le Rami6a jer se jedna grana Raminih potomaka onog Rame
ptije -рrеzivаlаАЬdurаhmаnоvi6.
2
 u nastalom blagostanju, Ramici nisu zaboravi1i svoj rodni
kraj - prostor izmedu Vla5ke planine i VisoCice. Ljudi iz sela u
tom kraju јо!; prije rata su odlazili u grad i prigradska naselja.
Tokom rata su ta sela gotovo opustila, а u ratu ih је dobrim
dijelom zahvatio i nalet vojske RS protiv koje su se oni borili.
Tako su ta sela ostala gotovo sasvim pusta. Posle rata, sarajevski
Rami6i su svojski podrzavali nastojanja vlasti u Federaciji da se
Muslimani vпitе па svoja јтаnја, u svoja sela. Novac iz donacija
za obnovu utrosen је za izgradnju asfaltne ceste preko cijelog
podrucja i odvojaka do svakog sela. Izgradena је elektricna i
telefonska mreza, vodovodi, dZащiје, zgrade skola i mjesnih
zajednica. Svako seosko domacinstvo је obnovilo , sve svoje
zgrade i imovinu. Cak su i seoska groblja-mezarja uredno ogra-
dena i oznacena. U sela su se vrati1i stariji ljudi, а оnј 5'to su ostali
u gradu, dolaze u svoje obnovljene kuce kao u svoje vikendice.
Vecina njih i nе zna koliko su sarajevski RamiCi doprinijeli
izgradnji svega onoga ~to danas јтаји.

ххх

Vec је receno da su se Ramici u Sarajevu, potomci onog

Ramezaptije, razgranali i neki promijenili prezime. Samo neko-
lјСinа Ramica zna svoje porijekl0 ј zna za hafiza Ramu koji је
zavrsio visoke vjerske skole u Damasku. Kada se ovih nekoliko
Ramica okupi па sijelu i zapocne' razgovor о starim Rami6ima,
svi se sIafu daje najznacajniji Raniic Ыо hafiz Ramo kojije, uz
svoju vjersku ucenost pokazao i svoju vidovitost i cvrstu vjeru u
obnovU i sirenje islama, njegov uspon i dominaciju u svijetu. Ovo
do cega su dosli RamiCi u Sarajevu а dosli su do blagostanja i
polozaja drustvene elite, predvidio је hafiz Ramo i uputio Musli-
тanе u Bosni tim putem. Veoma ponosni па svog rodaka hafiza
Ramu, RamiCi vjeruju da се se njegove vizije sasvim ostvariti, da
ј е to sudbina.

243
 REZIME

''Воsаnski mozaik" је skup sIiCica о Bosni, odnosno о ljudi-

ma u Bosni. Те sliCice, unijete zajedno, ipak daju sliku Bosne
slikanu vise sa njenog nalicja nego s lica. Otkrivanje i slikanje nа­
licja nе dopada se nikome, а narocito onima koji su narcisoidni,
koji о sebi misle i govore samo najljepse i najbolje, а cesto i mnо­
go pretjeruju u tome. А i takvima "Bosanski mozaik" mozebiti
koristan da sidu sa oblaka i priblize se zemlji, da vide realnost i
оnо 8to im se nе dopada. А mozda da svoju zanesenost, svoj
narcizam svedu па таnји mjeru. .
Citaoci koji nisuoptereceni egocentricnoscu i narcizmom, а
pogotovo stranci, nаБ се u "Bosanskom mozaiku" cinjeIiice,
konstatacije, zapazanja i pitanja koja se ро pravilu izbjegavaju u
politi~koj propagandi, u medijima, u kulturi, ра cak i u strucnim i .
serioznim publikacijama. Uzmimo za primjer temu о mrщјi koja
postoji, evidentna је, u politici i zivotu је prisutna i vrlo znасајnа, .
а potisnuta је kao tabu tema. Autor u ovoj knjizi upire prstom u
mrZnjukao bolestkoju trebalijeCiti.
"Bosanski mozaik" је sastavljen i uoblicen kao publikacija
pisana sa humanistickog stanovista, sa ciljem da doprinese razu-
mjevanju ljudi unapredenju njihovih medusobnih odnosa~ Sa ve-
Бт razumjevanjem i poznavanjem nаliсја, vece su i sanse za
uspostavljanje povjerenja i tolerancije. ..
Лkо "Bosanski mozaik" u tom pravcu pomogt1e imalo, bar
kod ЩlOg uskpg kruga Citalaca do kojih се stiCi, autor се smatrati
da nije uzаlш~ utrosio trud i vrijeme skupljajuCi i slafuCi plocice
za ovaj mozaik. '

244
 SADRZAJ

1. Bosna је zemlja mrznje . .. ............. . ... ... . . . .. 5

2. Trijumf fanatizma .. ................... . ... ..... . 68
. . u mrznJl ...... . САе-
З . VaspltanJe V

.... ~ .....
•• МU~А~
: ... .. ... . .. 84
4. ОprostaJу' sa М'1 1 u t'шоm N аЈ'd аПОУЈСет ./ \ (.,С~...
.... Т ~l.,...PA
:-Ј] ' .' • •~• • 96
5. Produbljene podjele .................... .... ..... 10З
6. Status Bosne .................................. 115
7. Legitimitet ZAVNOBIHA .... ... .. ......... ...... 121
8. Politicka mimikrija ...... . . ... . ........ .. ....... 125
9. Hladni rat u Bosni i Hercegovini .......... . .. . .... 1 З1
10. Agresija, genocid, Srebrenica .... .. ... .... . ...... 136
11. Еуroра - zlatnajabuka . .......... ...... . ..... . . . 140
12. Antifasizam bosanskih Muslimana - Bosnjaka ... :*:' .. 144
13. Demokratija za ugursuze ............. .... . . . .... 150
14. Identifikacija zloCinaca . ....... . .... . . . ...... ... 157
15. ZloCin i kazna ........... . : ..... .... . ...... . .. 16З
16. Rimokatolicki рара u Sarajevu ................... 0166
17. Рара u Banjaluci . . . ...................... ..... 169
18. Umjesto sramote - nagrada . ... .. ..... . .. . .- ..... Ј 172
.. У ' то tlV - mrznJa . . .....
19. N aJJacI
O

uъr,'О'\~ Ти а <:ХА:.\. ...

.. .......
V ' k (.\' .l . <<:" . 174
20. Mrtvi па udaru ....... . .... ....... . .. . .. ... . . . . 177
21. Bosna - ста гира .... . ... . . . .. . ............. .. 185
22. Nas tramvaj . . . ........ . . .... . ... ... .. . .. . . ... 189
2З . Naslov ...................................... 191
24. Tursko i Srpsko Sarajevo .... . .... 0 • 19З
•• ••• •• • • •• ••

")5
__ . N l(;lp
' Х" zem l'Ја ....................... .. . . ..... . 197
26, Prica о sHltanH, [егтапн i samostanu . . ... . .. ...... 201
27. DomaCi Turci ........... ........ .. . .... .. ... .. 205
' о, naSI'1'Ја· ....
28 , Т гаd ICIJa ~?АL~-kА
..t!;.. , ("'У • •'7::>•-~ .д~\c.A-
••.•.•••• ••• ••• 2
07
29. Haraclije .. ..... . ...... ......... .. ..... .. .... 218
ЗО . Artur Dz, Evans о nasiljH u Bosni i Hercegovini . .. .. 224
З1, Ramo, . , о ••• • ' , • •• • • •• • •••••••• 226
'. ' • • •••• •••••

245
 ISPRAVКE

Na strani 40 16-ti red odozgo stoji: bosanske i regimente -

'еЬа: bosanske regimente
.... .
Na strani 42 2-ti red odozgo stoji: dozivljavali kao potvrdu
treba: dozivljavali kao pogrdu.
Na strani 70 7-ti red odozgo stoji: da Ы sluzio Tuгci na - tre-
1: da Ы sluzio Tuгcina.
Na strani 90 5-ti red odozgo stoji: da о svome svjedoce -
~ba: da о оуоmе svjedoce.
Na strani 96 8-ti red odozgo stoji: koji је ponecem razlikuju
:геЬа: koji se ponecem razlikuju.
Na strani 108 12-ti red odozdo stoji: о multieticnosti, nulti-
lltшi - treba: о multieticnosti , multikultuгi .
Na strani 108 6-ti red odozdo stoji: pokucao ј е Benjamin
llај - treba: pokusao је Benjamin Kalaj .
Na strani 111 7-ti red odozdo stoji: svoje islamisticke orga-
~acije - treba: svoje islamisticke orijentacije.
Na strani 125 19-ti red odozgo stoji: јег је Komunizam Ыо
~eba : јег је komunizam Ыо.
Na strani 140 16-ti red odozgo stoji: INТIJAREVA PRICA
'еЬа: IHTIJAREVA PRICA.
Na strani 140 13-ti red odozdo stoji: u kakvu ude - treba: u
lуи ude.
Na strani 141 8-ti red odozgo stoji: knjaz od Karadaka - tre-
knjaz od Karadaga.
Na strani 180 14-ti red odozgo stoji: unistenje svega cauг­
'g - treba: unistenje svega kauгskog .
Na strani 181 9-ti red odozgo stoji: kako се se clan kasnije
)staviti - treba: kako се se kasnije ispostaviti.
Na strani 183 prvi red odozdo stoji: kao javno unistavanje -
Ја: kao javno ispoljavanje.
Na strani 193 18-ti red odozgo stoji: naziv u srpski za ona-
а: naziv "sгpski" za ona. .
Na strani 1973-6 red odozgo stoji: gladog Bosnjaka - tre-
mladog Bosnjaka.
 Na strani 197 18-ti red odozgo stoji: istoгija је jednostavna
- treba: stoгija је jednosta\lna.
Na strani 205 13-ti red odozdo stoji: si\lo i угl0 jake - treba:
zi\lo i \lгl0 jake.
Na strani 207 8-mј red odozgo stoji: desil0 toku nekoliko
dana - treba: desil0 u toku nekoliko dana.
Na strani 208 15-ti red odozgo stoji: i istoгije nasilja - treba:
i istoгija nasilja.
Na strani 212 13-ti red odozgo stoji: А \loda otpoгaje - tre-
Ьа: А \lode otpoгa је.
Na strani 227 10-ti red odozgo stoji: kaka\l уеСј саг bilo
kome - treba: kaka\l \lеСј саг Ыl0 kome.
Na strani 237 3-сј red odozgo stoji: Naposlijetku i to Ы -
treba: Naposletku i to Ы.
Na strani 240 14-ti red odozgo stoji: Racionalizamje svuda
- treba: Nacionalizam је s\!l.lda.
Na strani 241 13-tl red odozgo stoji: agilno i samosvjesno -
treba: agilno i s<l\ljesno.
Na strani 241 12-ti red odozdo stoji: а i oni drugi - treba: а
i onaj drugi.
Na strani 242 7-mј red odozgo stoji: predl.lzeca kupa za -
treba: preduzeca kl.lpe za.
Na strani 244 2-gi red odozgo stoji: Те slicice, unijete za-
jedno - treba: Те sliCice, uzete zajedno.

247