LIMFNA DRENA@A NIJE SAMO KOZMETI^KO SREDSTVO

Lagani pokreti poma`u onkolo{kim pacijentima

Kada se spomene salon masa`e, osim onih s Tajlanda, o kojima ne}emo, qudi pomisle na
estetske masa`e uklawawa celulita, podizawa tonusa lica, podmla|ivawa i zatezawa. Masa`a je,
me|utim, mnogo, mnogo vi{e od toga: neke tehnike mogu da spasu `ivot, a jedna od wih je -
limfna drena`a.

- Limfni sistem je sastavni deo imunog sistema i ~ine ga limfni sudovi: bez limfe ne bismo mogli
da `ivimo. Ona nosi sve nusprodukte rada na{eg organizma, ona nosi iz organizma sve {to ne
vaqa. Sve {to ne mo`e da u|e u venski, ulazi u limfni sistem, odlazi do limfnih ~vorova, tu se
filtrira, pro~i{}ena limfa nastavqa daqe, wena uloga je da regeneri{e tkiva, {tetne materije
prelaze u venski krvotok i izbacuju napoqe – po~iwe svoj neobi~ni ~as Suzana Mileti}, vi{i
fizioterapeut i sertifikovani limfoterapeut iz Zemuna. Ona ovu vrstu terapije radi svima, ali
posebno operisanim onkolo{kim pacijentima, kojima su ukloweni limfni ~vorovi.

– Kada se oni operativno uklone, mo`e da do|e do poreme}aja rada u limfnom sistemu. Opasnost
predstavqa i limfni sistem na~et kod nepokretnih qudi, starih, obolelih od multiple skleroze, onih
s traumatskim povredama, ka`e.

Kako isti~e na{a sagovornica, koja radi kao nastavnik prakti~ne nastave u Farmaceutsko-
fizioterapeutskoj {koli i Medicinskoj {koli “Vasilije Ostro{ki” u Beogradu, 20-30 posto
pacijenata kojima su ukloweni limfni ~vorovi, dobije limfedem. On naj~e{}e nastaje kao
posledica zra~ewa, i to se vrlo ~esto de{ava kod `ena koje su operisale dojku. Va`no je re}i i da
je limfedem hroni~an, mo`e da se pojavi i 20 godina posle zra~ewa, a najbitnije je da se, ~im
primetite prvi otok, javite sertifikovanom fizioterapeutu. Jer, vrati}e se i ne}e oti}i, a da vam
pomogne mo`e samo medicinski radnik koji je za to obu~en.

- Prvi otok zna da se povu~e, onaj drugi, na`alost, postane trajno stawe – ka`e na{a sagovornica.
- Nekad taj drugi otok toliko naraste da mora da se radi i banda`a ruke, a to ve} ko{ta. Mnoge
pacijentkiwe moraju da nose i posebnu banda`u, takozvani rukav, {to tako|e ko{ta, po{to mora
da se mewa na {est meseci, a RFZO ne pokriva te tro{kove.
U takvoj situaciji veoma je va`no reagovati na vreme. Kad postoji limfedem, ruka oti~e, postaje
napeta, tvrda. Javqa se bol, zbog pritiska tog otoka na lokalna tkiva pacijenti se `ale da im ruka
trne, da je ne ose}aju, da je te{ka, da su im pokreti ograni~eni. Najvi{e se `ale na nelagodnost,
teskobu, kao da su u oklopu, kao da }e da prsne ruka. Kad rade limfnu drena`u, kad nose rukav,
smawuje se otok, ruka omek{a, dobije se boqa pokretqivost, a s rukavom se trudimo da odr`imo
ono {to smo drena`om postigli; da otok bude mawi i da ne raste, poru~uje Suzana Mileti}.

Na pitawe koliko ~esto onkolo{ki pacijenti treba da rade drena`u, Suzana odgovara da od
stepena limfadema i wegove veli~ine zavisi i du`ina tretmana.

- Velika je razlika kod onih koji imaju o~uvane limfne ~vorove i onih kojima su odstraweni. Kod
o~uvanih mo`e da se radi drena`a jednom u mesec dana. Me|utim, kod pacijenata kojima su
odstraweni limfni ~vorovi, radi se kompletna dekongestivna fizikalna terapija. Ta terapija
podrazumeva da se radi limfna drena`a, banda`a, da se rade ve`be i da se neguje ko`a ruke. Kad
se izvodi limfna drena`a, pokreti moraju da budu blagi, ne`ni, ritmi~ni, ali spori. Za{to spori?

- Zato {to limfa te~e sporo i pritisak ne sme da bude jak. Ako ga pravilno doziramo, lagano
guramo limfu kroz krvne sudoveLimfna drena`a radi se u suprotnom pravcu od masa`e: od gore
ka dole – izri~ita je Suzana i dodaje: - Limfu pomera na{e kretawe i na{e disawe. Zato je va`no
kretawe i zato se otoci javqaju kod dugotrajnog le`awa.

I, kao kod svakog leka ili lekovite metode, postoje situacije u kojima ova vrsta terapije ne mo`e
da se radi.

- Kontraindikovana je ako postoji sumwa na tromb ili postoji trombocitopenija, visoka

temperatura, maligna oboqewa, visok pritisak. Limfna drena`a ne radi se ni kada pacijent boluje
od nekog infektivnog oboqewa, sr~anog i bubre`nog oboqewa, gde se javqaju bubre`ni otoci, ako
je u pitawu tromboza, tromboflebitis. Ako je u pitawu maligno oboqewe, postoji opasnost da se
ovom terapijom bukvalno raznesu maligne }elije po telu, ka`e ova fizioterapeutkiwa i
profesorka.

Suzana Mileti} limfnom drena`om bavi se 20 godina, a 14 godina terapijom limfedema.

- U medicinskoj {koli predajem limfnu drena`u terapeutima. Oni mogu da je primewuju kod qudi
koji su zdravi i imaju o~uvane limfne ~vorove, mogu i kod bolesnih, ali da imaju o~uvane
limfne ~vorove, ili u kozmeti~ke svrhe. Za drena`u kod pacijenata kojima su odstraweni limfni
~vorovi postoji obuka u Austriji, Nema~koj, Sloveniji i Hrvatskoj – ka`e Suzana, koja je ovaj
sertifikat dobila prva u Srbiji, a danas ih ima devetoro.

- Do ju~e nas je bilo troje u Beogradu, sad nas je petoro. Jedan kolega je u Vojvodini i radi u
Sremskoj Kamenici na Institutu za onkologiju, koleginica u Vrwa~koj bawi i u Mataru{koj bawi.
Jedan kolega je oti{ao u inostranstvo. To nikako nije dovoqno – zakqu~uje Suzana Mileti}.

Ivana Radoi~i}

Foto: li~na arhiva

OKVIR

Koristi imaju i dijabeti~ari

Limfnu drena`u u kozmeti~ke svrhe rade naj~e{}e `ene. One se odlu~uju za anticelulit masa`u, a
potom i limfnu, a po wenom iskustvu, najboqe rezultate u gubqewu obima i kilograma daje
kombinovana terapija. Ipak...

- Kad se radi limfna drena`a jednom nedeqno ili jednom u dve nedeqe, ko`a postaje mek{a,
bar{unasta, smawuju se bore. Limfna drena`a mo`e da se koristi u ciqu relaksacije, kod qudi koji
su gojazni, kod dijabeti~ara, kod onih koji sede po ceo dan, pa imaju sklonost da im oteknu
noge, zadr`avaju vodu, kao i kod qudi koji se slabo ili slabije kre}u. Mo`e da bude korisna i kod
qudi koji imaju neki hormonski poreme}aj, kao i kod qudi koji imaju vaskularne tegobe.