UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

PEDAGOŠKO – PSIHOLOŠKE NAUKE

SEMINARSKI RAD

TEMA: FIZIOLOŠKE DRAŽI ZA ČULO VIDA

Mentor: Ass. Nezrina Dizdarević Student: Ahmed Nokić

U Novom Pazaru

Decembar 2010. godine

 SADRŽAJ
UVOD......................................................................................................................................................3
GRAĐA OKA............................................................................................................................................4
Zaštitni aparat oka..............................................................................................................................4
Pokretni aparat oka............................................................................................................................4
Optičko – osetni aparat oka................................................................................................................5
Vidni put.............................................................................................................................................6
PRELAMANJE SVETLOSTI........................................................................................................................7
ŠIRENJE SVETLOSTI.................................................................................................................................7
VIDNI UGAO...........................................................................................................................................7
REFRAKCIJA............................................................................................................................................8
AKOMODACIJA.......................................................................................................................................8
OŠTRINA VIDA........................................................................................................................................8
KOLORNI VID I BOJE................................................................................................................................8
Mešanje boja......................................................................................................................................9
Kontrast..............................................................................................................................................9
POREMEĆAJI ČULA VIDA.......................................................................................................................10
Hypermetropia - Dalekovidost.........................................................................................................10
Myopia – Kratkovidost......................................................................................................................10
Astigmatismus - astigmatizam..........................................................................................................10
Poremećaji kolornog vida.................................................................................................................11
Slepilo...............................................................................................................................................11
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................................12
LITERATURA..........................................................................................................................................13

2
 UVOD

Čovek kao biološko, psihološko i socijalno biće koje preko svojih čulnih organa
dobija podatke o svetu koji ga okružuje i kojem pripada, postaje svestan
predmeta u svetu i njihovim osobinama. Jedno od čula koje čoveku najviše
omogućava spoznavanje sveta je čulo vida. Prema nekim istraživanjima,
pomoću čula vida primamo od 80 do 90% svih informacija iz spoljašnjeg sveta .
Ljudsko oko predstavljaj najkomplikovaniji optički aparat među živim bićima
omogućavajući nam da opažamo boje, raznolikost oblika, veličinu, udaljenost i
kretanje predmeta dajući nam potpunu sliku svega što nas okružuje.

Sama građa oka tj. očnog aparata je dosta složena i mora biti opisana radi
lakšeg razumevanja kako primamo, obrađujemo vidne draži i stvaramo sliku na
osnovu primljenih draži.

Takođe je važno i opisati pojave koje nastaju pri viđenju, od kojih su vrlo važne
dve: pojava mešanja boja i pojava kontrasta pri viđenju.

Na kraju važno je opisati i objasniti mane koje nastaju pri viđenju,a koje su
često zastupljene kod ljudi – kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, slepilo
za boje i na kraju najteži poremećaj potpuno slepilo.

3
 GRAĐA OKA

Ljudsko oko služi složenoj funkciji oseta svetla, boja, predmeta sa svim njihovim
osobinama a da bi taj osnovni zadatak moglo pravilno vršiti, potrebno ga je
podeliti (u fiziološkom smislu) u tri zasebna dela, a to su:

- zaštitni aparat

- pokretni aparat oka

- optički osetni aparat

Zaštitni aparat oka

Sastoji se od očne šupljine, kapaka i suznog aparata.

Očna šupljina (orbita) - štiti očnu jabučicu od udaraca sa strane i omogućuje

izvesno uvlačenje bulbusa pri udarcima spreda.

Kapci - Osnovna funkcija kapaka je otvaranje i zatvaranje očnog otvora ,

sprečavaju upadanje stranih tela u oko, čiste površinu jabučice vlažeći je,
pomažu drenažu suza, štite mrežnjaču od upadanja velike količine svetlosti u
oko.

Suzni aparat omogućuje da se prednja strana oka vlaži se suzama, koje su

mešavina lučenja suzne žlezde i pomoćnih suznih žlezda. Sekrecija suza se
pojavljuje nakon prvog meseca života, a smanjuje se posle 60-te godine. Suze
održavaju rožnjaču glatkom i sjajnom.

Pokretni aparat oka

Motorni aparat oka čine 4 prava i 2 kosa mišića. Zahvaljujući kontrakcijama ovih
mišića imamo osam pokreta očne jabučice, i to: zenica ide medijalno
(addukcija), zenica ide lateralno (abdukcija), zenica ide gore, ide dole, gore i
medijalno, gore i lateralno, te dole i medijalno i dole i lateralno. Ostale kretnje
produkt su simultane kontrakcije svih nabrojanih mišića.

4
Optičko – osetni aparat oka
Čine ga očna jabučica i vidni živac. Očna jabučica je vrlo složene građe i svaki
njen deo ima određenu funkciju, a tek zajedničkim delovanjem svih njenih
delova, omogućen je oset vida. Očna jabučica je podeljena sočivom(lećom) na
dve nejednake komore koje su ispunjene prozirnom tečnošću.

Rožnjača je prozirni deo očne jabučice kroz koju prolaze zraci svetlosti ka
mrežnjači. Prozirnost rožnjače je bitan uslov njenog optičkog delovanja.

Beonjača je čvrst i neproziran deo očne jabučice koji daje dobru zaštitu
unutrašnjim delovima oka uz davanje oblika očnoj jabučici.

Očna vodica daje tonus očnoj jabučici koji je važan za održavanje njene
refrakcione sposobnosti, odnosno jasnog vida.

Dužica deluje poput dijafragme na fotografskom aparatu, reguliše širinu zenice.

Od količine pigmenta u dužici zavisiće i boja očiju. Raznolikost boja dužice zove
se heterohromija (heterochromia). Kod ljudi sa puno pigmenta boja je crna ili
smeđa, kod onih sa malo pigmenta je zelena, a kod ljudi veoma malo pigmenta
ili bez pigmenta je plavo, odnosno tamno plava.

5
Zenica - reguliše količinu svetla koje ulazi u oko. Normalni prečnik zenice je od 2
do 5 mm, a pri smanjenom osvetljenju, posle prilagođenja oka, može doseći 8
mm.

Leća ili sočivo je važan deo dioptrijskog sistema oka koja omogućava gledanje
na daljinu i blizinu. To je providna struktura koja donekle ima oblik konveksnog
sočiva koje grčenjem ili opuštanjem cilijarnih mišića menja svoju krivinu, i tako
menja snagu prelamanja svetlosti. Radi ove važne funkcije sočivo mora biti
slobodno i bez kontakta sa okolnim tkivom.

Corpus cilliare(zrakasto telo) - Uloga mu je značajna jer učestvuje u produkciji

očne vodice a ima ulogu i u aktu akomodacije.

Mrežnjača(Retina) – To je najvažniji deo oka jer vrši specifičnu funkciju vida.

Radi se o prozirnoj membrani crvene, boje (boja potiče od purpura). Deli se na:
vidni (pars optica retinae) i slepi deo (par coeca retinae). Vidni deo mrežnjače
predstavlja visoko diferencirano nervno tkivo. Mesto najjasnijeg vida je žuta
pega (macula lutea). Na oko 3.5 mm iza makule nalazi se slepa mrlja koja
odgovara papili vidnog živca (optički disk) gde se skupljaju nervne niti sa cele
mrežnjače i formiraju glavu vidnog živca (papilla fasciculi s. nervi optici).
Mrežnjača je građena od 10 slojeva ćelija koji se u vidnom delu koji je najvažniji
redukuje na 2 najvažnija sloja – sloj čunića i sloj štapića. U području makule
nalaze se samo čunjići koji su odgovorni za centralni vid i razlikovanje boja.
Prema periferiji mrežnjače povećava se broj štapića u odnosu na broj čunjića.
Oni su nosioci rodopsina ili vidnog purpura koji pod uticajem svetlosti nestaje a
u mraku se regeneriše. Štapići služe za snalaženje u sumraku i opažanje slabo
osvetljenih predmeta.

Vidni put
Vidni put se sastoji iz 4 neurona. Prva tri neurona nalaze se u mrežnjači. Nervne
niti skupljene u snopove izlaze iz oka i formiraju optički nerv(nervus opticus),
prolaze kroz orbitu i dolaze do baze mozga. Niti obe polovine retine se ukrštaju
u hijazmi (chiasma fasciculorum s. nervorum opticorum) dok se temporalne niti
ne ukrštaju. Napuštajući hijazmu, niti formiraju tractus opticus i završavaju na
primarnim optičkim centrima (corpus geniculatum laterale), a odatle do
kortikalnih centara u kori velikog mozga i to je kraj četvrtog neurona.
6
PRELAMANJE SVETLOSTI
Svetlost predstavlja elektromagnetske vibracije koje mogu biti različite talasne
dužine. Oko je sposobno da raspoznaje one, čija se talasna dužina kreće između
410 i 700 nanometara. Bezbojna svetlost se prolazeći kroz prizmu razlaže na
spektar boja različite talasne dužine. Fenomen da se svetlosni zraci prelamaju
prelazeći iz jedne sredine u drugu i menjaju svoj prvobitni pravac rasprostiranja
naziva se refrakcija, a tumači se širenjem svetlosti različitim brzinama u raznim
sredinama. Kada svetlost pri prelazu iz jedne sredine u drugu skreće ka normali,
kaže se za tu drugu sredinu da je optički gušća od prve, a u njoj je i brzina
rasprostiranja svetlosti manja. U slučaju različitih optičkih gustina, kakav je
slučaj sa dioptrijskim sistemom oka, snop svetlosti na granici sredina pomera
svoj pravac rasprostiranja.

Upadni zrak A koji u tački B pogađa površine MM l dveju sredina

(I i II) sa brzinom prostiranja CI i CII menja pravac. Pri tome se
zrak A delimično odbija(zrak D), a delimično prolazi prelamajući
se(zrak C)sve zavisi od upadnog ugla i, koji se meri od normale.
Prelomni ugao je(r) je manji od upadnog(i),ako je C l veće od
C2.Budući da su brzina i smjer svetlosti između sredina stalni, tu
konstantu nazivamo indeks prelamanja.

ŠIRENJE SVETLOSTI
Svetlost se širi talasasto, a svetlosni zraci se najbrže šire u vakuumu, dok je u
prozirnim sredinama njihova brzina manja, a to ovisi o vrsti materije odnosno
njenoj optičkoj gustoći. U prirodi, svetlost se od hrapave neprozirne površine
raspršuje na sve strane pa zbog te osobine vidimo objekte u okolini, iako sami
ne svetle. Iz ovog proizlazi jedna od važnih sposobnosti čovečijeg oka da vidi, a
ta sposobnost nastaje na principu difuznog odbijanja refleksije svetlosti.

VIDNI UGAO
Ocena prividne veličine nekog predmeta zavisi od veličine njegovog lika
obrazovanog na mrežnjači oka. Pod kojim najmanjim vidnim uglom možemo
raspoznati neki predmet, zavisi od oštrine samog oka. Vidnu oštrinu uslovljava

7
anatomska struktura mrežnjače tj. što je ona finije građe, to je vidna oštrina
veća.

REFRAKCIJA
Pod refrakcijom podrazumevamo odnos koji postoji između prelomne moći
rožnjače i sočiva s jedne, i dužine očne jabučice s druge strane . Ovaj odnos
treba da je takav da se zraci, dolazeći u oko paralelno, odnosno, iz
beskonačnosti, posle prelamanja kroz rožnjaču i sočivo koje ne akomodira, seku
u mrežnjači, gde grade jasan, stvaran i umanjen lik predmeta. To označavamo
kao emetropija (normalna refrakcija).

AKOMODACIJA
Naše oko je podešeno za paralelene zrake koje dolaze iz beskonačnosti, a da bi
moglo precizno videti i predmete koji se nalaze u blizini, ono mora promeniti
svoju moć prelamanja pošto se dužina oka ne može menjati. Ta sposobnost
promene moći prelamanja naziva se akomodacija.

OŠTRINA VIDA
Sposobnost da se uočavaju male razlike u veličini i obliku predmeta koje
posmatramo. Oštrina vida se određuje najmanjim uglom pod kojim oko može
da razlikuje dve tačke kao odvojene, a naziva se "minimum visibile". U
normalnom oku taj minimalni vidni ugao iznosi l minutu.

KOLORNI VID I BOJE

U našem životu boje imaju veliki estetski značaj, utiču na psihofizičko stanje
čoveka, te mogu, donekle, uticati i na njegovu radnu sposobnost. U
raspoznavanju boja učestvuje mrežnjača, čiji neuroepitelni elementi primaju
utiske i zatim ih preko vidnog živca, provode u koru mozga. Treba naglasiti da u
raspoznavanju boja najvažniju ulogu imaju centralni delovi mrežnjače.
Sposobnost mrežnjače da raspoznaje boje zavisi i od toga da li je ona
adaptirana na svetlo ili na tamu.

Boje delimo na hromatske i ahromatske boje. Glavne hromatske boje su:

crvena,zelena,žuta i plava. Međutim njih ima puno više i dobijaju se prilikom

8
prelamanja svetlosti. Ahromatske ili neutralne boje su: bela, crna i razni prelazi
sivog između njih.

Osnovne dimenzije našeg opažaja boja su: nijansa(kvalitet boja),

otvorenost(svetlina boja) i zasićenost boja.

Nijansa ili kvalitet boja predstavlja razliku u šarenilu boja. Zavisi od dužine
elektromagnetskog talasa.

Otvorenost boje je stepen sličnosti te boje beloj boji. Svetlina čistih boja zavisi
od intenziteta draži, što je intenzitet jači boje su otvorenije, u suprotnom
smanjenjem intenziteta draži boje su tamnije.

Zasićenost podrazumeva stepen čistoće boje, stepen pomešanosti neke

hromatske boje sa drugom hromatskom bojom ili sa belom ili sivom bojom.
Boja je zasićenija ukoliko je manje pomešana sa nekom drugom bojom.
Zasićenost zavisi od osobine draži, da li na čulo deluje samo jedan ili više
elektromagnetskih talasa.

Mešanje boja
Svetlost koja pada na oči je mešavina više talasnih dužina usled toga što sami
izvori svetlosti emtuju talase različitih talasnih dužina. Pri mešanju boja nastaju
nove boje koje se su drugačije od pomešanih boja. Otkriveno je da mešanje
hromatske boje sa njoj odgovarajućom bojom daje neutralnu boju. Takva boja
je komplementarna boja. Mešanjem samo 3 početne boje možemo dobiti sve
boje iz kruga boja. Ova činjenica dovela je do razvoja pretpostavke da u samoj
mrežnjači postoje 3 specijalizovane vrste receptora za 3 različite boje.

Kontrast
To je pojava da opažanje određene boje izaziva javljanje njoj suprotne ili
komplementarne boje. Kontrast ima veliki značaj jer na osnovu njega vidimo
predmete oštrije, i utiče na ton i svetlinu boje koju opažamo. Kontrast može biti
simultani ili sukcesivni. Simultani kontrast je tendencija da boja jedne površine
potencira komplementarnu boju na drugoj površini. Ovaj kontrast se javlja i kod
hromatskih i ahromatskih boja. Sukcesivni kontrast je tendencija da ekspozicija
jedne boje naknadno potencira komplementarnu boju na istoj površini. On se
kao i simultani kontrast javlja i kod nijansi i kod svetlina.
9
POREMEĆAJI ČULA VIDA
I pored svoje složenosti ljudsko oko poseduje određene mane koje manje ili
više ometaju primanje draži i njihovu obradu. Te mane mogu biti određeni
hendikepi u svakodnevnom životu pojedinca, a kod potpuno slepe osobe sama
percepcija sveta je potpuno drugačija od naše, njen svet je i dalje prostoran, ali
to je sada prostor konstruisan od drugih vrsta draži(pokreta, dodira i zvukova).

Hypermetropia - Dalekovidost
Hipermetropija je takva refrakciona anomalija kod koje se paralelni zraci
svetlosti seku u nekoj tački koja se nalazi iza mrežnjače, kao posledica toga što
je očna jabučica suviše kratka. Slika predmeta je na mrežnjači nejasna, osoba s
hipermetropijskom refrakcionom anomalijom mora da stalno napreže svoju
akomodaciju, tako da lako može doći do premorenosti cilijarnog mišića, zatim
posle kraćeg ili dužeg čitanja slova počinju da se slevaju i igraju, javlja se pritisak
u očima i bol u glavi.

Myopia – Kratkovidost
Miopija je takva refrakciona anomalija kod koje se zraci svetlosti seku u nekoj
tački koja se nalazi ispred mrežnjače. To je posledica nepravilnosti očne
jabučice koja je previše izdužena. Slika predmeta je na mrežnjači nejasna,
kratkovide osobe bez korekcije slabo vide nadaleko, imaju osećaj umora,
titranja i glavobolju. Kratkovidost se može javiti između 5-te i 10-te godine, ali i
znatno ranije, u ranom detinjstvu. Kratkovidost koja se javlja kasnije naziva se
još i školska kratkovidost, pošto njeno javljanje pada u doba školovanja i njen
rast završava se s završetkom rasta organizma, nije progresivna, naziva se još i
stacionarnom kratkovidošću.

Astigmatismus - astigmatizam
Kod ovog oblika refrakcione anomalije zraci svetla padaju na rožnjaču i lome se
tako da se ne skupljaju u jednoj tački na mrežnjači nego je žarišna tačka
optičkog sistema zamenjena sa dve žarišne prave, koje stoje pod pravim uglom
jedna prema drugoj. Slike na mrežnjači kod astigmatizma biće iskrivljene i
izdužene.

10
Poremećaji kolornog vida
Normalna osoba razlikuje tri osnovne boje i naziva se trihromat, a osobina
trihromazija. Međutim, postoje osobe koje raspoznaju samo dve boje, oni se
nazivaju dihromati, a osobina dihromazija. Za poremećaj dihromatskog tipa
uvedeni su termini: protanopia(nemogućnost raspoznavanja crvene boje),
deuteranopia(nemogućnost raspoznavanja zelene boje) i
tritanopia(nemogućnost raspoznavanja plave boje). Treba napomenuti da
osobe koje ne raspoznaju jednu od boja, istovremeno slabije raspoznaju i drugu
boju. Tako protanopi ne raspoznaju crvenu boju, a istovremeno je u manjem
stepenu poremećeno i raspoznavanje zelene boje. Deuteranopi ne raspoznaju
zelenu boju, ali je raspoznavanje i crvene boje jako otežano.

Retko se nađu osobe koje uopšte ne raspozanju boje i celi svet posmatraju u
crno-belim tonovima. Ova pojava se naziva monohromazija, a osobe
monohromati.

Slepilo
To je poremećaj koji se ogleda u delimičnoj ili potpuno gubitku sposobnosti
osobe da vidi, da prima draži preko čula vida, a nastaje kao posledica fizioloških
ili neuroloških poremećaja, povreda itd. Mora se napraviti razlika između
stečene i urođene slepoće. Za ljude koji su od rođena slepi ne postoji nikakvo
vidno iskustvo, nikakva vidna senzacija ili vidna memorija, za razliku od ljudi sa
stečenom slepoćom koji su do određenog trenutka gubitka vida sasvim
normalno primali vidne podražaje. Svet slepih ipak nije svet bez čula jer se kod
slepe osobe pojačava delovanje drugih čula(sluh, dodir,pokret) koja se čak više
koriste nego kod osoba sa normalnim vidom, tako da se može reći da je svet
slepih osoba ipak prostoran svet, naravno sa odogovarajućim ograniččenjima i
nedostatcima.

11
ZAKLJUČAK

Uloga čula u životu čoveka je izrazita jer preko njih stupa u kontakt sa drugim
ljudima, predmetima i pojavama koje su oko njega, tačnije pomoću čula čovek
postaje svestan sveta oko sebe, i svog položaja u njemu. U tome mu ponajviše
pomaže čulo vida preko koga dobija 90% svih draži. Ljudsko oko je evoluiralo u
najrazvijeniji optički aparat, složeniji nego u svih ostalih živih bića. Putem očnih
draži vidimo predmete, opažamo boje, oblike i veličine. Naravno i ovde postoje
poremećaji koji manje ili više utiču na sam kvalitet dobijene draži, počevši od
poremećaja u dioptičkom aparatu oka(kratkovidost, dalekovidost, astigatizam),
zatim poremećaji u kolornom vidu(slepila za boje-daltonizam) do najtežeg
oblika a to je gubitak vida.

12
LITERATURA

Dr. Nikola Rot – Opšta Psihologija, 13. Izdanje, Beograd 2004.god

Arthur C. Guyton – Medicinska Fiziologija, 11.izdanje, Beograd 2008.god

www.wikipedia.com

www.google.com

13