Страдање Христово и Васкрсење.

Пред нама је „Страсна недеља“ посвећена страдању Господа Исуса

Христа (страст на црквенословенском језику означава страдање). Сваки дан у
овој седмици је назван великим и има посебно значење.
Велики Понедељак најављује страдање Христово причом о злим
виноградарима који су да би присвојили виноград убили наследника винограда
(Мт 21, 33-45). Велики Уторак је посвећен Христовом пророштву о крају света.
Велика Среда нас опомиње догађаја у коме је грешна жена покајничким сузама
опрала ноге Исусове, а Јуда, један од најближих ученика Исусових договорио
издају свога учитеља. Велики Четвртак је посвећен Тајној Вечери на којој је
Господ својим ученицима преко хлеба и вина предао Своје Тело и Крв обећавши
вечни живот онима који се преко Св. Тајне Причешћа сједињују са Њим. На
Тајној Вечери Исус је опрао ноге својим ученицима и тиме им показао пример
да буду попут Њега смирени и да служе једни другима. Химна која се тада пева
вели: „Премудрост Божија која... бездане обуздава и море укроћава, воду улива
у умиваоник и ноге слугама пере Господар“. Од Свете Трпезе устаје издајник
Јуда решен на издајство и јавља јудејским предводницима где ће се Исус са
својим ученицима налазити. Уочи свог страдања Исус проводи време у молитви
и агонији у Гетсиманском врту, где бива ухапшен и одведен првосвештеницима
Ани и Кајафи. Сабира се Синедрион који осуђује Исуса и предаје Га Понтију
Пилату како би он извршио пресуду. Пилат, римски намесник је видео да је
Исус невин, и после поруке своје жене да се не меша у суд Праведника хтео је да
Га пусти после шибања, али како бива уцењен од стране јудејских лидера,
страхујући за свој положај пресуђује Исусу смрт. Господ Исус је разапет на
Голготи између двојице разбојника, а Његова кривица написана је на јеврејском,
грчком и латинском језику и постављена изнад Његове главе. Писало је Исус
Назарећанин Цар Јудејски.
Тајна Великог Петка јесте да је на Крсту страдао Син Божији за спасење
људског рода. Само Крсном жртвом Сина Божијег човек бива измирен са Богом.
На Велику суботу Господ почива телом у гробу, а душом силази у подземни свет
– Ад, где су пребивале душе преминулих: „прво и сиђе у најдоња мјеста земље“
(Еф 4,9). Будући Богочовек и Син Божији Он уништава Ад, јер не беше могуће
да смрт и Ад држи Онога који је сушти Живот и извор живота. „Њега Бог
васкрсе, раздријешивши муке смрти, јер не беше могуће да га она држи“ (Дап 2,
25). Христос васкрсава и из Ада подиже целокупни људски род, укључујући и
прародитеље Адама и Еву. Тропар Васкрсења зато вели: „Христос васкрсе из
мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова“. И „Ако си у
гроб сишао, Бесмртни, но адову си силу разорио и васкрсао си као Победитељ,
Христе Боже. Женама Мироносицама рекавши: „Радујте се!“ и Твојим
Апостолима мир дарујући, палима дајући васкрсење“ (Кондак).
Васкрсење Христово је победа Божија и победа целокупног људског рода.
У Христовом васкрсењу прославља се и човек вечним животом.
На Васкрс обичај је да се фарбају јаја црвеном бојом (символ Божије
љубави и јаје као символ новог живота) и након Васкршње Литургије се најпре
јајетом прекида пост. Наступа време Пасхе – четрдесет дана васкршњег
празновања. Током ових четрдесет дана верници се поздрављају речима:
Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе којим исповедамо да је Васкрсли Христос
са нама!
Вероучитељ Мирко Петровић