Professional Documents
Culture Documents
Калемљење
Калемљење
Калемљење
гранчица или племка. Размножавање воћа калемљењем има неупоредиво већи значај него сви
остали начини размножавања.У пракси се обично на одабрану подлогу калеми једна сорта,
мада се у хоби засадима, када се врши прекалемљивање, на исту подлогу може прекалемити
неколико сорти исте врсте или неколико различитих врста воћа. У српском народу постоји
веровање да калемљење треба обавити на Благовести (7. април), јер је то срећан дан за
калемљење воћа.
Калем се састоји од подлоге и племке. У воћарству подлога је воћка која има корен, а племка је
део који потиче од племените сорте, који се калеми на подлогу и од којег треба да се образује
ново стабло. Место на којем се спајају подлога и племка назива се спојно место калема.
Подлога може да се добије из семена или вегетативним путем, најчешће ожиљавањем
различитих делова стабла, кореновим изданцима и слично. Подлога настала из семена назива
се сејанац или дивљачица, а ако је размножена вегетативно, назива се младица.Као племка
најчешће се користи део младара или летораста (једногодишња грана која се налази у периоду
зимског мировања) сорте која треба да се калеми на подлогу. Да би калемљење било успешно,
племка треба да садржи бар један вегетативни или мешовити пупољак. По пријему калема, из
ових пупољака племке развијају се младари, од којих се формира стабло будуће воћке. Цветни
пупољци коштичавих воћака (брескве, кајсије, шљиве, трешње и вишње) не могу се користити
за калемљење, пошто се из ових пупољака, чак и када дође до пријема калема, не развија
младар, већ само цвет који убрзо отпада.
Калемгранчица је тип племке који се добија од летораста, на тај начин што се гранчица
исече на делове који садрже 1 − 3 пупољка.
Окце је тип племке који се добија тако што се ножем са младара скида штитолики
одсечак који се састоји од коре и танког слоја дрвета, са пупољком и скраћеном лисном
дршком у средини. Због свог облика, који подсећа на штит, овакав тип племке назива се
и штитић. Начин калемљења у којем се као подлога користи окце познат је као
окулирање, окулација или очење
Да би се калем примио подлога мора бити компатибилна са племком. Најбоље је калемити исту
врсту воћа на исту дивљу врсту воћа као подлогу (јабуку на дивљу јабуку, крушку на дивљу
крушку). Међутим, могуће је калемљење воћа и на друге сродне врсте.
Племка (врста која се Одговарајућа подлога (врста на коју се
Неодговарајућа подлога
калеми) калеми)
шљива шљива, сејанци трешње, џанарика кајсија
кајсија сејанци трешње, шљива
крушка, јабука, (дивља и питома), дуња,
крушка
глог, џанарика
јабука (дивља и питома), крушка, дуња,
јабука
глог
бресква дивља бресква, шљива, џанарика, бадем
нектарина дивља бресква, шљива, џанарика, бадем
дуња дивља дуња крушка
вишња дивља трешња, дивља вишња
дивља трешња, дивља вишња (само вишња (важи за већину сорти
трешња
поједине сорте) трешње)[9]
дуња, дивља крушка, глог, оскоруша,
мушмула
брекиња
џанарика шљива
бадем бресква, кајсија
орах орах
лешник дивљи лешник
киви дивља винова лоза
На једном истом стаблу, односно на истој подлози може се окалемити и више врста воћа. На
пример: вишња и трешња на исту дивљу трешњу, кајсија, шљива и бресква на стабло исте
дивље шљиве, мушмула и крушка на дуњу или дивљу крушку… Такође је могуће окалемити и
више различитих сорти истог воћа на истој подлози.e
Могуће је калем-гранчице прикупљати и у јануару или фебруару, пре кретања вегетације. Тада
их треба увезати у снопове и ускладиштити на влажном и хладном месту — у подруму, у
песку — затрпане за једну половину своје дужине, у влажној глини или замотане у влажан
новински папир и пластичну кесу у фрижидеру. Температура на којој се калем-гранчице чувају
мора бити између 0 и 5 °C
Калус
Ако постоје одговарајући услови за срастање, на месту споја подлоге и племке почиње да се
образује калус. Калус представља посебну врсту ткива које има улогу да затвара ране. Приликом
калемљења калус ствара функционални мост између подлоге и племке и омогућава да се
између њих успостави нормалан проток воде и хранљивих материја. Највећи значај за
образовање калуса има слој творних ћелија који се налази између дрвета и коре. Овај слој се
назива камбијум. Да би калемљење успело, од пресудног је значаја да се приликом спајања
подлоге и племке њихови камбијуми доведу у директан контакт. Пошто камбијуми подлоге и
племке имају главну улогу у стварању заједничког калуса, врло је важно за пријем калема да се
при њиховом спајању поклопе камбијуми оба дела.
Време калемљења
Калемљење се може вршити у свим годишњим добима. Калемљење у зимском периоду или
рано с пролећа обавља се у просторијама у којима се треба правилно регулисати температура,
влажност и присуство кисеоника. Пролећни месеци су најпогоднији за разне начине калемљења
на зрело, јер је тада највећа активност камбијума и кретања сокова.[2]
Калемљење се може обавити и током зиме, на подлоге које су извађене из земље. Тада се
калемљене биљке чувају до пролећа у одговарајућој просторији, за које време се на калему
образује калус и прими калем. Овакво калемљење назива се „калемљење из руке” или „собно”
калемљење.
Време калемљења
Калемљење се може вршити у свим годишњим добима. Калемљење у зимском периоду или
рано с пролећа обавља се у просторијама у којима се треба правилно регулисати температура,
влажност и присуство кисеоника. Пролећни месеци су најпогоднији за разне начине калемљења
на зрело, јер је тада највећа активност камбијума и кретања сокова.[2]
Калемљење се може обавити и током зиме, на подлоге које су извађене из земље. Тада се
калемљене биљке чувају до пролећа у одговарајућој просторији, за које време се на калему
образује калус и прими калем. Овакво калемљење назива се „калемљење из руке” или „собно”
калемљење.
Временски услови
Калемљење воћака спада међу најстарије вештине у воћарској пракси. Описано је преко 200
(реф) техника калемљења, али само неколико њих има ширу примену у воћарству. Оне се
међусобно разликују по томе да ли се као калем-гранчица узима само један пупољак или цела
гранчица, односно део калем-гранчице са два или више пупољака.
Окулирање
Калемљење на спавајући пупољак се врши при крају вегетације када се кора већ може
одвајати, што је обично од краја јула до септембра мјесеца. Овако калемљен пупољак
креће са развојем у пролеће следеће године.
Калемљење на будни пупољак се врши крајем пролећа и почетком лета, током маја и
јуна. Пупољак окулиран у пролеће по правилу се развија у младар који сазрева до
јесени исте године.[3]
Кадa ће и којим редом поједине врсте воћака калемити окулирањем зависи од низа чинилаца,
те се калемари углавном руководе искуством стеченим у одређеној области. Подлоге код којих
раније престаје раст окулираају се раније, као и старије, бујне и оне које се калеме у круни.
Најчешће се прво калеме воћке с коштичавим, а затим с јабучастим плодовима. Окулирање
ораха врши се најчешће крајем јула и почетком августа.
Поступак окулирања
Просто спајање
Спајање са стране
Калемљење на исечак
Калемљење у процеп је поступак који се све ређе примењује, због стварања великог реза.
Користи се у циљу прекалемљавања неадекватног сортимента старих сорти, а посебно
такозваних дивљака. Изводи се тако што се у подлози, која је по правилу дебела, направи
процеп (најчешће секиром) и у њега се уметне неколико калем-гранчица. Калем-гранчицама се
ради одговарајући рез у облику клина, у циљу спајања и срастања камбијума.[3] Обично се на
племци оставља 2 до 3 пупољка који ће се акривирати. Кад се активирају оставља се само 1, а
остали се одстране. Обавезно је премазивање калем-воском и везивање, како би се што боље
стегао процеп који је направљен. Подлога и племка овде могу бити подпуно различитих
дебљина. Овај начин се примењује у фази мировања вегетације.
Калемљење под кору је слично калемљењу са стране, само се на подлози не прави засек, већ се
кора уздужно расече и под њу се убацује косо исечена калем-гранчица. После тога се спојено
место веже рафијом и премаже калем-воском. Овај начини калемљења се, уз претходну
припрему, примењује у прекалемљавању старих сорти, али се може користити и у производњи
садница.[3] Калемљење под кору обавља се у фази мировања вегетације.
Прекалемљивање воћака
Прекалемљивање воћака се примењује у случају ако је извршен погрешан избор сорти за
одређене агроеколошке услове, ако се жели унети нова сорта опрашивач, ако су већи захтеви
тржишта за одређеном сортом, када треба да се обезбеди већа количина калем-гранчица, ако
се дивље воћне врсте желе привести култури итд. У пракси се најчешће прекалемљују јабука,
крушка и шљива, нешто ређе трешња, вишња, бресква и дуња.
У погледу старости, воћке се могу прекалемљивати до двадесете године старости, мада је боље
ако су воћке млађе јер се тада постиже већи успех. Приликом прекалемљивања мора се водити
рачуна да се сорте подударају у погледу бујности, времена цветања и завршетка вегетације.
Прекалемљивање треба избегавати код слабо бујних, оболелих и повређених стабала.
Пре прекалемљивања воћке треба на време припремити. Код старијих воћки треба скратити
гране које ће се прекалемити и то обично крајем фебруара или почетком марта, док се код
млађих стабала то мора урадити приликом прекалемљивања. Прекалемљивање се може
урадити директно на деблу, првим раменим гранама и на гранама у круни. Пожељно је да гране
нису дебље од 5 до 8 цм и да су доње дуже а горње краће. Обавезно приликом
прекалемљивања треба оставити гране „хранитељице” и то 2—3 слабије развијене гранчице по
грани које су положеније и у доњем делу круне. Њихова је улога да хране стабло док се не
развију калем-окца, да спречавају појаву великог броја водопија и да штите дебло од сунчевих
ожеготина. Прекалемљивање воћака се изводи пре кретања вегетације, или што је боље, у
време кретања вегетације (рано у пролеће). Прекалемљивање јабучастих воћних врста и шљиве
врши се у другој половини марта. Поред тога, прекалемљивање се може урадити и у августу на
спавајући пупољак. Ово калемљење се препоручује на старијим воћкама и за следеће воћне
врсте: трешњу, вишњу, брескву и кајсију. У овом случају остави се на свакој грани 2—3 правилно
распоређена младара и изврши се калемљење при њиховој основи на спавајући пупољак.
Скраћивање младара врши се у пролеће изнад пупољака. При прекалемљивању у пролеће
примењују се различити начини калемљења: спајањем, калемљење под кору, на исечак, са
стране у процеп и др.
Хигијена калемљења
Пре калемљења, тачније непосредно пре прављења пресека неопходно је очистити подлогу и
племку у пределу калемљења. Калемљење треба обавити брзо, да се пресеци не би сушили.
Пресеци се морају правити оштрим и чистим калемарским ножем, а спојна места се не смеју
додиривати прстима.
Калем восак
За многе методе калемљења неопходно је премазивање споја калем-воском, како би се спојно
место калема заштитило од влаге, ваздуха, исушивања, инфекције и других потенцијалних
могућности оштећења. Може се користити хладни и топли калем восак.