Balkan Kao Metafora Izmedu Globalizacije

Collectanea 03
g Du{an I. Bjeli} i Obrad Savi} (ur.)
BALKAN KAO METAFORA:

IZME\U GLOBALIZACIJE
I FRAGMENTACIJE
Biblioteka Collectanea, Beogradski krug, Beograd, 2003

Du{an I. Bjeli} i Obrad Savi} (ur.)
Balkan kao metafora: Izme|u globalizacije i fragmentacije
Beogradski krug, Beograd 2003
Biblioteka Collectanea
Urednik: Du{an \or|evi} Mileusni}
Kolegijum:
Branka Arsi}
\or|e \or|evi}
Obrad Savi}
Borut Vild
Izdava~:
© âsopis Beogradski krug
Narodnog fronta 60/II, 11000 Beograd, Jugoslavija
tel/fax: (381 11) 64 34 09
e-mail: beokrug≠eunet.yu
www.usm.maine.edu˜bcj
www.bgcircle.org
Lektura: Du{an \or|evi} Mileusni}

Korektura: Du{an \or|evi} Mileusni}
Oblikovanje: Borut Vild
[tampa: îgoja [tampa, Beograd, 2003

Tira`: 1000
ISBN 86-82299-53-4
Knjiga je {tampana uz pomo}:
Swedish Helsinki Committee For Human Rights, Beograd
Fond za otvoreno dru{tvo

n SADR@AJ
∞7≤ Obrad Savi}, Predgovor srpskom izdanju

∞ 13 ≤ Majkl Hercfeld, Predgovor
∞ 17 ≤ Dusan I. Bjeli}, Uvod: Dizanje ‘mosta’ u vazduh
∞ 39 ≤ Zahvalnost
DEO I Orijentalizam, Balkanizam i Okcidentalizam
∞ 42 ≤ Vesna Goldsvorti, Invencija i In(ter)vencija: retorika balkanizacije
∞ 57 ≤ Tomislav Z. Longinovi}, Vampiri poput nas: gotske ma{tarije i »srbi«
∞ 79 ≤ Milica Baki}-Hajden, [ta je to tako vizantijsko na Balkanu?
∞ 98 ≤ Rastko Mocnik, Balkan kao element u ideolo{kim mehanizmima
∞ 138 ≤ Grigoris Ananiadis, Karl [mit na Kosovu, ili rat uzeti ozbiljno
∞ 183 ≤ Ba{kim [ehu, Varijacije ne temu Balkana
∞ 191 ≤ Vintila Mihailesku, Balkanizam svesti
DEO II Balkanski Identitet i Nacionalnost
∞ 200 ≤ Alexander Kjosev, Mra~na intimnost: mape, identiteti, ~inovi identifikacije
∞ 227 ≤ Ugo Vlaisavljevi}, Ju`noslovenski identitet i kona~na ratna realnost
∞ 244 ≤ Adrian îorojanu, Nemogu}e Bekstvo: Rumuni i Balkan
∞ 269 ≤ Ivajlo Di~ev, Eros identiteta
∞ 285 ≤ Aleksandar Boskovi}, Virtualni Balkan: imaginarne granice,
hiperrealnost i sobe za igranje
∞ 295 ≤ Katerina Kolozova, Identitet /jedinstva/ u izgradnji:
O smrti »Balkana« i rodjenju »Jugoisto~ne Evrope«
∞ 307 ≤ Evelina Kelbe~eva, Bugarski kulturni identitet – E{erove stepenice?
DEO III Seksulanost, trauma i mit
∞ 328 ≤ Branka Arsi}, Srbi pederi
∞ 352 ≤ Du{an I. Bjeli} & Lusinda Koul, Seksualizovanje Srba
∞ 387 ≤ Vesna Kesi}, Muslimanske ène, hrvatske ène,
srpske ène, albanske ène...
∞ 399 ≤ Statis Gurguris, Hipnoza i kritika: filmska muzika za Balkan
∞ 428 ≤ Petar Ramadanovi}, Simonid na Balkanu: jezik haosa
∞ 442 ≤ Dragan Kujundì}, Bosna kao granica Evrope: Andri} i Angelopulos
∞ 449 ≤ Nade`da â~inovi}, Jedan zavidljiv pogled
DEO IV Balkan i »kolonijalizam«
∞ 454 ≤ Stefanos Pesmazoglu, Trojanski rat se nikad nije desio:
Kosovo – nadziranje i ka`njavanje
∞ 495 ≤ Rada Drezgi}, Kajmak i demokratija bez masno}a
∞ 517 ≤ Milan Popovi}, Posthladnoratovski haos na Balkanu
i novi ideolo{ki poredak u svetu
∞ 529 ≤ Miroslav Milovi}, Metafora mo}i
Obrad Savi}
STIGMATIZOVANJE BALKANA
Predgovor srpskom izdanju
P
»No matter how paranoid you are,
you can never be paranoid enough.«
Peter Knight, Conspiracy Culture.
Zbornik Balkan kao metafora nastao je

sa namerom da doprinese unutra{njem preoblikovanju diskurzivno konstrui-
sane slike o Balkanu, one izmi{ljenje slike Balkana koja je nastala izvan, i
po pravilu, protiv sámog Balkana. Naravno, analizu »balkanisti~kog diskur-
sa« moramo odvojiti od empirijskih, i veoma konvencionalnih istraìvanja
»studija Balkana«. Predmet ove knjige nije artikulisan u egzaktnim figurama
»objekt-jezika«, ve} u hibridnim oblicima diskurzivnog »meta-jezika«. Dru-
gim re~ima, prilozi u zborniku analiziraju diskurs o Balkanu – »balkanizam«,
a ne Balkan kao geografsku ili etnolo{ku ~injenicu. Autore zbornika nisu in-
teresovale studije koje predstavljaju istorijsku i geografsku realnost Balka-
na, ve} samo one pri~e u kojima je konstruisana zapadnja~ka slika »imagi-
narnog« Balkana. Naravno, ova podela izme|u razli~itih nadle`nosti objekt-
jezika i meta-jezika sasvim je uslovna i ne bi trebalo da robuje starim kli{e-
ima. Umesto da povodom spora oko Balkana obnavljamo stare stereotipe o
razgrani~enju filozofije i nauke, simboli~kog i realnog, imaginarnog i stavr-
nog, bolje je da pokrenemo raspravu o modalitetima njihovog ukr{tanja, pre-
plitanja, i eventualnog poklapanja.
Dug proces zapadnja~kog stigmatizovanja Balkana, ~ije korene moèmo
pratiti od po~etka 19. veka, pre svega rezultat je {irokog spektra »interven-
cija« velikih evropskih sila. Naravno, teritorijalna i kulturna ekspanzija Za-
pada prema Balkanu, u 20. veku nikada se nije u potpunosti poklapala: de-
lovi Balkana su bili prihva}eni kao regularni deo evropskog geografskog ali
ne i kulturnog prostora. Upravo je ovaj nesklad stajao u osnovi politi~kog
efekta poraàvaju}eg imenovanja Balkana: samo na osnovu njega se moè
razumeti kako je jedan neutralan geografski toponim – Balkan, olako prera-
8 m Collectanea 03 / Balkan kao metafora: Izme|u globalizacije i fragmentacije
stao u civilizacijsku uvredu! Mada je opstojao na marginama velike evropske

politike, Balkan je pripadao evropskom programu samointenziviranja i samo-
eksponiranja bezuslovne svetske mo}i. Drugim re~ima, sistematski proces
evropeizovanja Evrope nije mimoi{ao ni Balkan: emancipacija malih naroda
na Balkanu zapravo pada u period kada je Evropa postala zverinjak prepun
nacija koje sanjaju o programu svetske kolonijalne mo}i. Paradoks Balkana
je bio u tome {to je pripadao unutra{njoj zoni brutalnog razgrani~enja veli-
kih evropskih nacija ( »Evropski nacionalizam je bio pluralizam imperijali-
zma«) koje nikada Balkanu nisu ponudili status povla{}enog suseda! Stoga
ne ~udi da je Balkan ostao trajna pozornica politi~kog podkusurivanja veli-
kih sila; strahote balkanskih i svetskih ratova zapravo govore o tome koliko
je Evropa bila mala da bi pod svoj krov mogla da primi uzajamno suprosta-
vljene ofanzivne imperije. Kada se svetska konkurencija nacionalnih imperi-
jalizama degenerisala u takozvane svetske ratove, Balkan je bio prinu|en da
se diferencirano prepusti vojnoj i politi~koj prevlasti jedne od zara}enih
strana. U osnovi negativnog markiranja Balkana, stajale su upravo one im-
perijalne sile koje su nastojale da vojnopoliti~ke, ekonomske, kulturne i sim-
boli~ke antagonizme na Balkanu dokinu u svoju korist. Rane koje su za so-
bom na Balkanu, u isto~noj Evropi, ili na Bliskom istoku, ostavile propasti
Otomanskog i Austrougarskog carstva po~etkom veka, i dalje su sveè. Ne
treba zaboraviti da je tradicionalno suparni{tvo malih dràva na Balkanu
podsticano ili gu{eno u zavisnosti od interesa njihovih imperijalnih tutora.
Nametnuti ratovi velikih sila dodatno su osnaìli stereotipnu pri~u o Balka-
nu kao »buretu baruta«, konfliktnoj raskrsnici kontinenata, civilizacija i kul-
tura. Hladni blokovski rat privremeno je zaledio imputiranu sliku rizi~nog po-
loàja Balkana, opasne raskrsnice bipolarnog sveta. Mada je, sa padom Ber-
linskog zida i slomom komunizma, strate{ko neprijateljstvo Zapadne i Isto~-
ne Evrope nestalo, Balkan je i dalje ostao zona visokog rizika.
Milom ili silom, Balkan je u~estvovao u samorazdoru Evropskog duha, u
brutalnom (samo)obra~unu Evrope sa sámom sobom, u razaraju}oj prisili ve-
like evropolitike. U obrnutom procesu liberterske transformacije i demokrat-
ske stabilizacije evropske kulture, Balkan nije homogenizovano u~estvovao.
Taj politi~ki deficit posta}e trajno upori{te imaginarnog, i ni{ta manje, tok-
si~nog kódiranja Balkana: kao spoljna granica zapadnoevropske kulture, Bal-
kan je postao ono negativno Drugo Evrope, provincijalna periferija, metafo-
ra za rizi~nu zonu prekomernog upra`njavanja varvartsva! Ova uobi~ajeno ne-
gativna, i retko iznijansirana slika Balkana, posebno iznena|uje ukoliko se
ima u vidu da, za razliku od orijentalizma, koji predstavlja diskurs o imputi-
ranoj opoziciji, balkanizam reprezentuje diksurs o imputiranoj dvosmislenosti
(Maria Todorova). Ta pri~a o dvosmislenom statusu Balkana (Balkanci su
Evropljani, ali ne ba{ u potpunosti!) upu}uje na politi~ki diskurs konstant-
Obrad Savi}/Stigmatizovanje Balkana n 9
nog me{anje stranih sila (Rusija, Austrougarska, Francuska i Velika Britanija)

koje su na Balkanu èlele da uspostave ili sa~uvaju svoje interesne sfere.
Naravno, ovde nije re~ o tome da se narodi Balkana prikaù kao nevine
`rtve, ve} da se stepen odgovornosti raspodeli prema realnim merilima.
Evropska stigmatizacija Balkana, taj ireverzibilni prezir »evropjestva« pre-
ma »balkanizmu«, pripremljen je u sferi narativne kolonizacije Balkana. Bal-
kanizam se naturio kao sinonim za plemensko, zaostalo, primitivno i varvar-
sko, dakle, kao nesre}no Drugo, kolateralna {teta civilizovane Evrope. Zahva-
ljuju}i zavodljivom dejstvu kulturnog kolonijalizma, Evropa je proizvela na-
kaznu sliku Balkana, sliku inferiornog, divljeg i veoma rizi~nog prostora. U
ovom zborniku }emo poku{ati da (samo)kriti~ki preispitamo simboli~ki kapa-
citet zapadnja~ke slike »mra~nog Balkana«. Selektivno naru{avanje nacio-
nalnih suvereniteta, sveop{ta razgradnja nacionalnih zajednica, i preru{ene
ili brutalne forme protektorata ne doprinose razgradnji, ve} daljoj konsoli-
daciji, zapadne mo}i nad Balkanom. Sa ciljem da artikuli{u (ne)pristrasno
samoodre|enja Balkana, brojni autori su izneli prenagla{en polemi~ki stav
protiv zapadnja~ke »orijentalizacije Balkana«. Mada su neki od njih posle
11. spetembra bili spremni da koriguju vlastitu antizapadnu retoriku, ostaje
utisak da je u mnogim prilozima prisutna tendencija da se balkanski narodi
po{tede njihove odgovornosti samo zbog toga {to se Zapad prema njima od-
nosio neodgovorno.
Osnovna ideja na{eg izdava~kog projekta ne izcrpljuje se u polemi~kom
dekódiranju negativnog simboli~kog polja unutar kojeg je Balkan stereotip-
no “balkanizovan”, gde je neutralan geografski pojam poprimio ~udovi{na
civilizacijska zna~enja. Ovom knjigom smo nastojali da pokaèmo u kojoj
meri je Balkan bio podesan za Balkanizaciju, koji je na{ realni udeo u njiho-
voj slici Balkana. Iz navedenog razloga, u zborniku su objavljeni prilozi samo
onih autora koji biografski i bibliografski pripadaju Balkanskom podru~ju.
Drugim re~ima, u zborniku smo poku{ali da tematizujemo paradoksalan pro-
blem na{e pozitivne identifikacije sa njihovom negativnom slikom o nama.
Istovremeno, nastojali smo da izbegnemo simptom samoorijentalizacije Bal-
kana, simptom koji govori kako se Balkan iznutra pretvorio u stereotipan, sa-
modestruktivan, literarni ànr! Naravno, ostaje otvoreno pitanje – u kojoj
meri je spolja{nja recepcija Balkana usvojena u na{oj regiji.
Pritom, treba primetiti da nametnuta konstrukcija grani~nog poloàja
Balkana, raskrsnice Istoka i Zapada, mosta izme|u Evrope i Azije, polarizo-
vani region izme|u Orijenta i Okcidenta, u osnovi ugroàva na{e razumeva-
nje dana{njeg procesa prekomponovanja Balkana, procesa, kao {to je pozna-
to, koji jo{ uvek nije dovr{en. Mada je raspad biv{e Jugoslavije privremeno
oìveo lokalnu krizu (Balkan je ponovo denunciran kao najnestabilniji region
savremene Evrope), ne sme se zanemariti ~injenica da se po prvi put balkan-
ska kriza razre{ava na globalnom planu. Nepredvidljivo cvetanje lokalnih à-

ri{ta, {irenje »sivih zona«, pojava rizi~nih dru{tava i otpadni~kih dràva,
nalazi se u nadle`nosti svetske zajednice. Uprkos novim okolnostima, nega-
tivna civilizacijska konotacija pojma »Balkanizacija« i dalje opseda male na-
cije na Balkanu. Poptuno je jasno da su dvosmisleni, i veoma ~esto, proti-
vre~ni efekti negativnog imenovanja Balkana, samo deo »antagonisti~ke sli-
ke sveta« u kojoj jo{ uvek ìvimo.
Moè se tvrditi da je tek globalizacija uspela da na za~u|uju}i na~in pro-
izvede izdiferencirane geopoliti~ke efekte, unutar kojih je, bipolarno opte-
re}en Balkan, i dalje ostao ranjiv. Takti~ko povla~enje klasi~nih kolonijalnih
i hegemonisti~kih sila za sobom su ostavili institucionalnu pusto{ malih dr-
àva koje preìvljavaju poslednje ~asove svog krhkog suvereniteta. Regional-
no grananje kriza {irom sveta, obnavlja tradicionalne i stvara nove sukobe
na nepredvidljiv na~in. @ari{ta lokalnih sukoba vi{e ne podleù logici bipo-
larnog prestrojavanja svetskih sila. Poslednji sukobi na Balkanu, i posebno
rat na prostorima biv{e Jugoslavije, dokaz su kraja stare geopoliti~ke pred-
rasude o »tradicionalnim saveznicima« i »prirodnim neprijateljima«. Vreme
frontalnih geopoliti~kih suparni{tva daleko je iza nas. Nedavni sukobi na
Balkan pokazuje kako se lokalne krize vi{e ne razre{avaju u znaku nekakve
ujedinjuju}e geopoliti~ke strategije. Upravo obrnuto, na delu su mikrostrate-
gije u okviru koji se akteri lokalne krize upu{taju u nasumi~na savezni{tva, i
kratkotrajna i nepredvidiva neprijateljstva. Regionalni konflikti na Balkanu,
uostalom, kao i {irom sveta, zao{travaju se jer su uhodana politi~ko-pravna
i diplomatska sredstva, na osnovu kojih je svetska zajednica do skora re{a-
vala me|unarodne sporove, potpuno istro{ena. Pritom, protagonisti regio-
nalnih sukoba ne mogu o~ekivati da }e na osnovu starih zasluga – ste~enih
tokom bipolarne konfrontacije velikih svetskih sila – dobiti povla{}en status
u novom i nesavr{enom vrtu globalizacije. îni se da }e upravo male nacije,
koje tvrdogalvo veruju u vojni, politi~ki i diplomatski kapital pro{losti, biti
ousu|ene na neku vrstu lokalnog aparthejda, koji su sáme sebi nametnule.
Ideja i koncepcija zbornika Balkan kao metafora, nastala je tokom mog
boravka u SAD. Tom prilikom sam obavio brojne konsultacije sa profesorom
Du{anom Bjeli}em i urednikom u MIT Press, Rodèrom Konoverom. Konover
je sugerisao strate{ki plan ovog izdava~kog projekta, a profesor Bjeli} ga je
elegantno realizovao. Bez njihovog ogromnog truda ovaj zbornik se verovat-
no ne bi pojavio. Ovom prilikom se zahvaljujem prijatelju i kolegi Du{anu
Bjeli}u kao i izdava~u Rodèru Konoveru. Tako|e se zahvaljujem urednici u
Boston Globe, gospo|ici Lauri Sikor. Njena ljubav prema engleskom jeziku vi-
dljiva je u onim tekstovima zbornika na kojim je predano radila.
Izdanje na srpskom jeziku zbornika Balkan kao matafora u izvesnoj meri
se razlikuje od originala na engleskom jeziku. U engleskoj verziji objavljeno
Fridrih Feflin/Karl Kraus i Arnold [enberg n 11
je ~etrnaest autorskih tekstova (Vesna Goldstvorti, Tomislav Longinovi}, Mi-

lica Baki}-Hajden, Rostko Mo~nik, Grigoris Ananiadis, Aleksandar Kjosev,
Ugo Vlaisavljevi}, Adrijan îorojanu, Ivajlo Di~ev, Branka Arsi}, Du{an Bjeli}
i Lusinda Koul, Vesna Kesi}, Statis Gurguris, Petar Ramadanovi}), dok se u
srpskom izdanju nalazi dvadeset i pet autorskih priloga. Razlika u broju ob-
javlejnih tekstova nastala je nakon intervencije ameri~kog izdava~a. Naime,
prire|iva~i zbornika su izdava~u poslali sve prispele tekstove; me|utim, ve-
}ina odbijenih tekstova povu~ena je iz engleske verzije zbornika jer su au-
tori prekr{ili ugovor sa izdava~kom ku}om MIT Press; u ugovoru je navedena
klauzula da se prilozi za ovaj zbornik ne mogu objavljivati pre nego {to se
pojavi ameri~ko izdanje knjige Balkan kao metafora. Uprkos formalno-prav-
nim i proceduralnim te{ko}ama, urednici zbornika su se dogovorili da u ver-
ziji na srpskom jeziku objave sve priloge.
Na kraju, zahvaljujem se svim prevodiocima, a posebno Du{anu \or|evi-
}u Mileusni}u, bez ~ijeg se predanog rada srpska verzija knjige Balkan kao
matefora jo{ ne bi pojavila.
U Beogradu, 21. septembar 2003.

Majkl Hercfeld
Uvod
P
Jedan uporni paradoks provla~i se i
odràva kroz ve}inu negativnih stereotipa samozvanog Zapada: Drugi je bez-
nade`no druk~iji, fragmentiran i podeljen iznutra i to u tolikoj meri da na
kraju svi ti narodi deluju radikalno sli~no. Ko moè da razabere tolike razli-
~itosti? Lak{e je sve ih otpisati kao iste.
Lako je uo~iti da je ovo samo druga strana poznate medalje: zapadna
samo-karakterizacija izraèna kroz individualisti~ki duh. Svejedno da li sla-
ve pojavljivanje posesivnog individualizma modeliranog na osnovu vlasni-
{tva nad materijanom imovinom ili na osnovu transcendentne inteligencije
metonimijski reprodukovane kroz moralna i intelektualna svojstva, politi~ki
i ekonomski dominantne nacije Evrope (a kasnije i Severna Amerika) uspele
su da dobiju i jare i pare. Nigde to nije jasnije nego kod zemalja koje su sada
svedene pod obeleèno ime »Balkana«. Upravo tu slikoviti individualizam
evropskog Drugog postaje atomizirana neposlu{nost i nepokornost onoga {to
je u njemu orijentalno.
Takva karakterizacija se duboko ukorenila kod uznemiruju}e {irokog
spektra korisnika. Ne samo da se s njom paradiralo u dugom nizu opravda-
nja za intervencije u ime mira, prava, civilnog dru{tva i ekonomskog razvo-
ja, ve} se njen uspeh, kao istovremenog izraza i instrumenta hegemonijskih
procesa, najjasnije ispoljio u neobi~no visokom stepenu lokalnog prihvata-
nja. Ovo prihvatanje je mo`da vi{e retori~ko nego psiholo{ko, mada je te{ko
biti siguran, a jo{ je teè uop{tavati. Nije va`no: zna~aj ovih stereotipa i nji-
hovo iznena|uju}e {iroko lokalno prihvatanje po~ivaju na lako}i kojom oni
sluè silnoj me|unarodnoj strukturi samo-opra{tanja. Ba{ kao {to birokrata
i klijent mogu da se uorta~e i koriste istu vrstu izgovora – pozivanje na si-
stem i jednog i drugog osloba|a tereta neuspeha – isto tako optere}enja
uro|enog balkanskog zla ne samo da naizgled opravdavaju stranu interven-
ciju, ve} sluè i lokalno, u ponekad cini~noj pretpostavci politi~kih aktera,
da podràvaju akcije i stavove koji se lo{e kotiraju u aktuelno dominantnoj
globalnoj kulturnoj hijerarhiji vrednosti. [ta moèmo mi jadni Balkanci da
u~inimo? Takva je sau~esni~ka logika samo-prezira.
Autori ~iji su radovi sakupljeni u ovoj knjizi, me|utim, izbegavaju ta-

kva laka re{enja. Neki posmatra~ bi mogao da njihovu raznovrsnost i sâm nji-
hov broj, kao i opseg stilova i orijentacija po disciplinama koje predstavlja-
ju, interpretira kao dokaz upadljive nedoslednosti i sloènosti sveta Balka-
na. Ali kako onda osporiti podjednako verovatnu (i tako|e esencijalisti~ku)
prozivtvrdnju da je re~ o duhu individualisti~ke originalnosti? Ma koliko va`-
ne bile razlike, isto tako sna`no nas mogu iznenaditi i sli~nosti me|u ovim
tekstovima. Treba li zato da se priklonimo suprotnom stereotipu koji balkan-
ske intelektualce vidi kao bespovratno li{ene me|usobnog razlikovanja i koji
stoga ne ispunjavaju evropske kriterijume li~nih i kulturnih stvarala~kih
svojstava?
Ne pokre}em ova pitanja zato {to èlim da ovekove~im ovakve stereo-
tipe, ve} - upravo suprotno – zato {to ova pitanja, kada se savesno prou~e,
isti~u svu apsurdnost koja je suvi{e dugo karakterisala debate o Balkanu.
Neobi~no je {to su se, u epohi u kojoj zastupnici tolerantnosti i otvorenosti
ve} odavno s prezirom gledaju na stereotipe i predrasude, ove tako uspe{no
odràle i to ~esto me|u ljudima, ili u akademskim krugovima iz kojih se ~uju
najglasniji povici osude predrasuda. Tragi~no nam je poznat cinizam onih
koji izjavljuju da u njihovim zemljama »ljudi nisu rasisti«, ali da »ti ljudi«
(a to su ~esto ljudi sa Balkana) zasluùju kaznu, ne zbog onoga {to oni jesu,
etni~ki i ili kulturno, ve} kao kriminalci i propalice. Takvo licemerje nije
samo ograni~eno na retoriku li~nog rastere}ivanja, ve} preovla|uje u prosto-
rima me|unarodne politike, u akademskim i ùrnalisti~kim krugovima.
Autori tekstova koji su dati u ovoj knjizi upustili su se, izgleda, u pri-
li~an rizik da potvrde – putem razli~itosti svojih poruka i povremenim po-
novnim tretiranjem poznatih tema kao {to je odgovornost »Zapada« – klju~-
ne aspekte preovla|uju}eg stereotipa »Balkana«. I pored toga, njihova po-
ruka je jasna i kriti~ka: tropologi~ka reprezentacija geografski i istorijski de-
finisane kulturne zone nosi sobom odgovornost i obavezu kojima se mora
pristupiti na direktan i analiti~an na~in.
Teàk je zadatak koji poku{avaju da ispune tekstovi pred vama. Nena-
klonom ~itaocu bi bilo lako da se ustremi na neka op{ta mesta i kaè: »Zar
vam nisam rekao? Ovi ljudi su zaista svi isti, a pogotovo je ista njhova èlja
da krivicu prebace na nekoga drugoga«. Ali za{to te sli~nosti ne uzeti kao
dokaz problema ~ije poreklo leì u velikoj meri, van prizvanog zami{ljenog
prostora? Za{to ne posmatrati razlike, ne kao dokaz nedoslednosti ili nekom-
petentnosti, ve} kao ne{to {to ukazuje na bogatu intelektualnu klicu ne~e-
ga {to bi samosvojni i samozvani »Zapad« trebalo po sebi da ceni kao sve-
do~anstvo o uro|enoj stvarala~koj mo}i?
Jednom usvojen, opaki karakter takvog »pravljenja drugim« prisvaja
tako|e heuristi~ki i obja{njavala~ki potencijal. Izneo sam mi{ljenje da ova-
Majkl Hercfeld/Uvod n 15
kvi retori~ki izumi politi~ara i nau~nih radnika nisu samo simboli~ni, ve} i
instrumentalni. U àrgonu moderne lingvisti~ke filozofije i antropologije,
nazvao bih ih »performativnim«. Svetski lideri koji upotrebljavaju ovakve re-
tori~ke izume kako bi porezima izmorenom izbornom telu opravdali svoje ak-
cije »ograni~avanja« i »smirivanja«, vrlo dobro znaju da je mo} takvih po-
magala isklju~ivo materijalne prirode. A otkrivanje dubine do koje su ovi ste-
reotipi prodrli u estetski i moralni pejsa` balkanskih naroda, kao i naroda ve-
likih me|unarodnih sila, predstavlja dokaz da se ugazilo u pravu i najdirekt-
niju hegemoniju. Prisiljeni da se uorta~uju da bi reprodukovali svoje spo-
stveno »Drugo«, balkanski lideri – intelektualni, kao i politi~ki – konstatu-
ju da su upali u zamku ne~ega {to ~esto izgleda kao neumitna logika: {to
vi{e protestuju, vi{e se uklapaju. Ali i to je dokaz, ne »istinitosti« stereo-
tipa, ve} njihove materijalne efikasnosti kao instrumenata dominacije.
Pro~itajte ovu knjigu ne samo kao kriti~ku analizu balkanskog tropa,
ve} i kao komentar o njegovom tihom (lingvisti kaù »nenazna~enom«)
pandanu: »Zapadu«. Obratite pa`nju koliko onoga {to se pripisuje Balkanu
izbija u narodima koje sebe smatraju zapadnim. Obratite pa`nju, tako|e, i
kako oni koji su spolja ignori{u specifi~nosti lokalne istorije i kulture, ili ih
svode na epifenomene onoga {to se smatra aktuelnom situacijom na Balka-
nu. Crkva je vizantijskog porekla? To »obja{njava« njene »srednjovekov-
ne« odgovore. Jezik krvi i silovanja zvu~i poznato? To je zato {to on pripa-
da »na{oj« pro{losti, ali »njihovoj« sada{njosti {to »nama« daje pravo da
sudimo o »njima«. Retorika i praksa spoljne politike ~esto se sastoje od ta-
kvih op{tih mesta i pretpostavki. Zahtevi onih koji upravljaju me|unarod-
nim polugama mo}i da se bude realisti~an u situaciji nametnute balkanske
nesposobnosti da se suo~i sa realno{}u samo su jos jedna instanca njihove
fundamentalne upletenosti u simboli~ku praksu politi~ke kontrole. Ali takvi
zahtevi su mo}ni i iza njih stoji sna`na podr{ka: ona se obra}aju svetu ko-
jim dominira kartezijanska logika i ekonomska i vojna premo} nekolicine ze-
malja. Uprkos lavini kritika – koje ova knjiga ilustruje na primeran na~in –
hermeti~ka logika reprezentacije zna~i da su se autori ~ije }ete radove ovde
~itati, upustili u jednu te{ku bitku.
Jasno je da }e u njoj istrajati: mnogi od njih su pre{li duge i zapaè-
ne putanje kriti~kog rada. Ovo je skup ~lanaka koji duboko inspiri{u, koji su
raznovrsni i na divan na~in direktni. Pro~itajte ove eseje, shvatite ono {to
autori ho}e da kaù, a pre svega slu{ajte tok misli autora i vidite »Zapad«
u ogledalu njihove teskobe i ozloje|enosti, njihovog gorkog besa i zaintere-
sovanog saose}anja, njihovog analiti~kog preispitivanja i strastvenog anga-
`mana.
êga tu ima za »Zapad«? Mora li se on podvr}i jo{ jednoj nezahvalnoj
tiradi? Oni koji su to unapred zaklju~ili, verovatno ne}e uspeti da izvuku
mnogo znanja iz eseja koji stoje pred njima. I tu }e oni iza}i kao gubitnici,
jer nisu mogli da prepoznaju, ne »Balkan«, nego sebe sáme. Ali ostali, po-
{teni, ili samosvesniji, u~ini}e potrebni napor. Njihova spremnost za to
predstavlja}e vaàn deo procesa koji se odvija kroz ovu knjigu: publika, ~i-
talac, jeste glavni glumac u poslu intepretiranja i stvaranja znanja.
Bez takvog ozbiljnog pristupa razumevanju onoga {to su ovi pisci ima-
li da kaù kroz svoju sugestivnu raznolikost, tvrdnje me|unarodnih sila da
predstavljaju pravdu i civilno dru{tvo, zvu~a}e sve praznije. Mo`da to i nije
lo{e, jer }e onda mo`da nepo{teni karakter intervencionisti~ke retorike osta-
ti ogoljen i pokazati se u pravom svetlu. S druge strane, da li smo spremni
da zatvorimo o~i? Da li }emo potpuno odbaciti svoju odgovornost za ovu si-
tuaciju? I, ako to u~inimo, koliko onda vredi stereotip o balkanskom »men-
talitetu« koji »uvek« okrivljuje »nas«?
Ovo je knjiga koja, u neobi~no visokom stepenu, ~ini da ~itanje bude
ne samo bogato iskustvo, ve} i eti~ki i politi~ki odgovoran ~in. Uzmite je u
ruke, zamislite se nad njenim sloènim i raznovrsnim porukama i razmislite
o odnosu prema stereotipima na koje ste nai{li. I iznad svega, poku{ajte da
je stavite u ruke onih koji snose neku odgovornost kako za tragedije koje su
se sru~ile na Balkan, tako i za okrivljavanje isklju~ivo naroda Balkana za ono
{to se dogodilo. Mo`da }e na taj na~in ova prvenstveno intelektualna disku-
sija o metafori dobiti sna`nu materijalnu osnovu u onome {to politi~ari vole
da nazivaju »realnim svetom«.
Prevod: Vesna Dùverovi}
Izvor: Michael Herzfeld, “Foreword”, Balkan as Metaphor. Between Glo-

balization and Fragmentation, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The
MIT Press, Cambridge, Masschusetts & London, England, 2002,
pp. ix-xii)
Du{an I. Bjeli}
Uvod: Dizanje »mosta« u vazduh
P
Jednom, u leto 2000-te godine, sede-
li smo (mi – studenti univerziteta u Srbiji, predstavnici raznih srpskih ne-
vladinih organizacija i dva profesora sa ameri~kih univerziteta) u malom re-
storanu u Vladi~inom Hanu na granici izme|u Srbije i Makedonije. Zaustavi-
li smo se da ru~amo na putu za Makedoniju gde smo i{li na sastanak sa stu-
dentima pri{tinskog univerziteta, organizovanog od strane Helsin{kog od-
bora za ljudska prava u Srbiji. Dok su nam sluìli pi}e, na{em stolu pri|e bra-
dati pravoslavni sve{tenik – poliglota, u crnoj odori sa obele`jima gr~ke pra-
voslavne crkve, izgleda privu~en engleskim jezikom kojim je govorila profe-
sorka Lusinda Koul (Cole). Na oksfordskom engleskom predstavio se kao Pe-
tar. Ponudili smo mu da sedne. Posle nekoliko reskih opaski na ra~un »je-
vrejske zavere« koju je protiv Srba smislila Madlen Olbrajt (Albright) (u tom
trenutku se identifikovao kao Srbin), posle pitanja o tome za{to Romima nije
dozvoljeno da osnuju sopstvenu crkvu i generalnih zapaànja o multikultu-
ralizmu, razgovor je (iz razloga koje je sada nemogu}e rekonstruisati), kre-
nuo u pravcu romana Prohujalo s vihorom Margaret Mi~el (Mitchell). Isposta-
vilo se da je ovaj sve{tenik – koji je uprkos svom bogoboja`ljivom glasu do
tad ve} uspeo da povredi politi~ku osetljivost prakti~no svih koji su se tom
prilikom zatekli na terasi restorana – ispostavilo se da je on pomenuti ro-
man pro~itao bar sedam puta. Citirao je ~itave pasaè u strastvenom, roman-
ti~nom tonu, izraziv{i zatim vrlo jasno definisano mi{ljenje o tome za{to se
Skarlet O’Hara udala za svog prvog muà ~ije je ime ipak pogre{no zapamtio.
»ârls!«, glasno i pomalo izazovno ispravi ga sa susednog stola mlada, »iz-
bu{ena« i istetovirana predstavnica Helsin{kog komiteta za ljudska prava.
Mnogi na terasi koji su bez na{eg znanja pratili ovaj razgovor na engleskom,
nasmeja{e se u tom momentu, a zatim po~e{e da govore o tome {ta misle o
pona{anju Skarlet i da li je ona »zaista« volela Reta Batlera. Urednik ~aso-
pisa Beogradski krug re~e u {ali da bi bilo bolje da umesto {to se bavimo srp-
sko-albanskim odnosima organizujemo konferenciju o dru{tveno-politi~kom
uticaju romana Prohujalo s vihorom.
I mi se tada nasmejasmo, ali iz dana{nje perspektive ta nam epizoda

deluje simboli~no i to ne samo zbog toga {to do tog momenta nismo mogli
da pretpostavimo da je toliko ljudi u toj krajnje nehomogenoj grupi govori-
lo engleski. Jasno je da je ono {to je razgovor ponelo preko religioznih, po-
liti~kih, polnih i etni~kih barijera bilo emotivno angaòvanje pri razmatranju
odnosa izme|u Reta Batlera i Skarlet O’ Hare – to jest, identifikacija s ne-
kim aspektima ove neuobi~ajeno sna`ne ameri~ke ljubavne heteroseksualne
pri~e. Drugim re~ima, nije bilo slu~ajno {to su “trans-etni~ki” pravoslavni
sve{tenik, ameri~ka post-strukturalna feministkinja, dva anti-nacionalisti~ki
nastrojena Srbina, romski aktivista, feministkinja-komunista, i desetine dru-
gih u~esnika, bili u stanju da se upuste u raspravu o ljubavnom ìvotu Skar-
let O’ Hara. Zahvaljuju}i ovoj buròaskoj ljubavnoj pri~i – rasa, etni~ka pri-
padnost, klasa, pol i druga obele`ja razlika – privremeno su bila sakrivena.
Roman Prohujalo s vihorom nam je na toj terasi u Vladi~inom Hanu ponudio
privremeni predah od imperativa razlikovanja i omogu}ilo kratkotrajni beg u
radosti koje nudi prica heteroseksualne ljubavi. O~igledna jouissance samo-
otudjenja u ose}anjima ovog isto~no-pravoslavnog sve{tenika veoma nas je
iznenadilo, ali je i dovelo u pitanje neke na{e stereotipe. Izgledalo je da sve-
{tenik koji je obu~avan u asketskim disciplinama svojih pustinjskih o~eva,
protivre~i orijentalizuju}em tvr|enju Fredrika Dèjmsona (Jameson) da Istok
èli da govori samo re~nikom »sile i represije« za razliku od »Zapada koji go-
vori jezikom kulture i postvarenja«.1 Gledaju}i unazad, me|utim, shvatamo
da nam je ovaj sve{tenik dao jednu va`nu lekciju o tome kako je govor koji
insistira samo na »dru{tvu kao celini« laàn i ve{ta~ki pred konkretno{}u ì-
vota u krizi. Uvaàvaju}i primedbu Terija Igltona (Eagleton) o smanjenom
teoretskom zna~aju takvog govora “koji iritirajuci opstaje«,2 danas se pita-
mo da li je, ili pak ne, Dèjmsonov »slu{ni aparat bio isklju~en«3 kada je iz-
neo to tvr|enje zanemaruju}i va`nu ~injenicu da su, na primer, kako u Sje-
dinjenim Ameri~kim Dràvama tako i na Balkanu, tradicije heteroseksualno-
sti i etni~kog diferenciranja istorijski povezane i da se stoga u Americi kao
I na Balkanu ra|anje povezuje sa nacijom, srodstvo sa teritorijom, seksual-
no zadovoljstvo sa etni~kim isklju~ivanjem, sa bratoubila{tvom i silovanjem.
îni nam se da nas epizoda iz Vladi~inog Hana na jezgrovit na~in uvo-
di u temu ove knjige: Identitet Balkana i njegovo predstavljanje, njegovi
uzitci i njegovo nasilje. Iako su istorije Balkana i ameri~kog Juga vrlo razli-
~ite, istorija ni jednog ni drugog ne moè se razumeti bez priznavanja uti-
caja kolonijalizma na oblikovanje kultura, identiteta i odgovaraju}ih kódova
zna~enja u ova dva regiona. U romanu Prohujalo s vihorom, binarna logika
gradi kategoriju »belog« koje je parazitsko u odnosu na »crno«.4 Sli~no
tome, me|u srpskim nacionalistima, kategorija »Srba« parazitski zavisi od
kategorije »Albanaca«. Balkan i ameri~ki Jug grade se oko jezika koji moder-
Du{an I. Bjeli}/Uvod: Dizanje »mosta« u vazduh n 19
no i napredno – ma koliko to bilo arbitrarno – asocira sa Zapadom u prvom

slu~aju, odnosno, sa Severom, u drugom. U oba slu~aja posledica je da se
identiteti formiraju u odnosu na prostorno-politi~ki poredak koji dolazi
»spolja«. Balkan ima otprilike istu funkciju u globalnoj politici koju ima
ameri~ki Jug u ameri~koj nacionalnoj politici. Dok se na “Jug” tradicional-
no gledalo kao na zaostali, uzavreli kotao rasnog i seksualnog nasilja, u od-
nosu na koji se defini{e liberalni i prosve}eni Sever, »Balkan« funkcioni{e
kao upori{te na koje se oslanja Prosve}ena Evropa kada stvara sliku o sebi,
odnosno, kao sredstvo uz ~iju pomo} »progresivna » Evropa projektuje svo-
je teskobe i zabranjene èlje na druge, to jest, na »Ljude Ma~ke«, ili na one
koji predstavljaju njihovu antiteti~ku periferiju. U tom smislu moèmo govo-
riti o Balkanizmu kao organizovanom sistemu znanja srodnom onome {to je
Edvard Said (Said) nazvao Orijentalizmom.
Kao i Orijentalizam, i Balkanizam se organizovao oko pojma binarnog,
(racionalno-iracionalno, centar-periferija, civilizacija-varvarstvo), hijerarhij-
ski raspore|enog tako da je prvi pojam (»belo« ili Evropa«) uvek primaran i
njime
se defini{e drugi (»crno« ili »Balkan«), i tako da drugi uvek predsta-
vlja gramati~ku, unutra{nju izvedenicu prvog. Na primer, »Vizantiju« (misli
se na vizantijsku crkvu) Zapad ne predstavlja na isti na~in kao protestanti-
zam i katolicizam, to jest prema onome {ta on zna~i pripadnicima te verske
grupe, tj., Vizantincima, ve} prema onome {to on zna~i protestantima ili ka-
tolicima. U tekstu »[ta je to tako vizantijsko na Balkanu?«, Milica Baki}-Haj-
den (Baki}-Hayden) sumira binarnu logiku zapadnog govora o Vizantiji, u
kojem Vizantija po~inje da se ozna~ava kao«autoritarna« ili »kripto-naciona-
listi~ka«, »korumpirana« politi~kim potresima, to jest, kao »cezaropapisti~-
ka«.5 Ostaje, me|utim, pitanje, da li je svaki sistem kolonijalnog predsta-
vljanja zasnovan na binarizmu po definiciji Orijentalizam ili, {to je va`nije,
da li su binarizmi iz Saidovog Orijentalizma dobri za one koji su marginalni
i autsajderi.
n Da li je Balkanizam ogranak Orijentalizma?
Impresionirani Saidovim delom, balkanski autori predstavljeni u ovoj knjizi

cene njegov politi~ki humanizam i sloìli bi se sa konstatacijom Gajatri Spi-
vak (Spivak) da je Saidov Orijentalizam »procvetao i pretvorio se ba{tu u ko-
joj oni koji su marginalni mogu da govore, u kojoj drugi mogu njima da se
obra}aju i u kojoj se ~ak i govori u njihovom interesu«.6 Autori koji se bave
Balkanom, me|utim, insistiraju na tome da Balkanizam nije podvrsta Orijen-
talizma, ve} da ima sopstvene karakteristike koje predstavljaju odgovor na
pravila koja su dovela do marginalizovanja govora manjina. Autori koji istra-

ùju Balkan nisu bili prvi koji su pristupili kritici Orijetalizma, ali su zaslu`-
ni za stvaranje jedinstvene osnove argumenata koja je specifi~na za njihovu
diskurzivnu lokalnost.
Sredinom 1990ih godina, balkanski autori po~eli su da stvaraju origi-
nalna i sna`na dela i da ih objavljuju na engleskom govornom podru~ju.
Knjiga Marije Todorove (Todorova), pionirskog zna~aja, Imaginarni Balkan7,
knjiga Vesne Goldsvorti (Goldsworthy) Otkrivanje Ruritanije: Imperijalizam
ma{te,8 Statisa Gurgurisa (Gourgouris) Dream Nation: Enlightenment, Coloni-
zation and the Institution of Modern Greece9 i tekst Milice Baki}-Hajden «Re-
produkcija orijentalizama»10 – da pomenemo samo neke naslove – predsta-
vila su Balkanizam kao nau~ni pristup kritici kolonijalnog predstavljanja koji
se bitno razlikuje od Orijentalizma. Umesto da Balkan prikazuju su{tinski kao
geopoliti~ko mesto ili kao ljude sa »kolektivnom paranojom«, ovi autori po-
~inju da ga predstavljaju kao “mesto” u diskurzivnoj geografiji, to jest, kao
objekt jednog koherentnog skupa saznanja – Balkanizma. Tako, umesto da
nam govore {ta Balkan jeste, oni pitanje Balkana pretvaraju u problem im-
perijalnog jezika. Oni pitaju: »Otkud znamo to {to znamo o Balkanu?« Ne po-
ri~u}i da postoje preklapanja sa Orijentalizmom, balkanski autori insistiraju
da Balkanizam ima razli~ite mehanizme predstavljanja. Dok Said tvrdi da se
orijentalisti~ki binarizam Istok-Zapad odnosi vi{e na “projekt nego na »me-
sto’”, Baki}-Hajden kaè da je u biv{oj Jugoslaviji Orijentalizam bio praksa
samoidentifikacije u kojoj sve etni~ke grupe defini{u »Drugoga« kao ne{to
{to je »isto~no« u odnosu na njih.11 îne}i to, one ne samo da su orijenta-
lizovale Drugog, ve} su i sebe okcidentalizovale kao ne{to {to je zapadno od
»Drugog«.
Post-kolonijalni analiti~ari su pre Baki}-Hajdenove primetili da su pe-
òrativni stereotipi bili strate{ki dostupni ne samo imperiji, ve} i kolonijal-
nim podanicima. Ri~ard Foks (Fox) pokazuje kako je Mahatma Gandi (Gand-
hi) u svojoj anti-kolonijalnoj borbi koristio »orijentalisti~ke slike Indije, kao
zajednice uzvisene duhovnosti«.12 Ali dok su Gandi i Indusi prihvatali ori-
jentalisti~ke stereotipe kako bi se oduprli kolonijalnim identifikacijama, na
Balkanu se de{avalo ne{to drugo: tu su narodi koristili orientalisticke stere-
otipove da izgrade jedni drugima identitet.
Ovo »reprodukovanje orijentalizama« izgleda da je staro koliko i pode-
la hri{}anske crkve. Pravoslavna crkva se oduvek predstavljala kao Zapad; to
jest, kao deo Hri{}anstva u odnosu prema islamskom Istoku. Ali, u odnosu
prema rimskom katoli~anstvu, pravoslavlje se predstavlja kao ne{to {to ima
korene u mona{kom Istoku. Tako Balkanizam, tvrdi Todorova, mora da se
ocenjuje i u svetlu Okcidentalizma, kroz govor zapadne samo-esencijalizaci-
je.13 Postoje dva razloga za ovo: prvo, shema esencijalizovanja Zapada po
kojoj se on predstavlja kao ne{to »suprotno” “Orijentu« sluì kao merilo »re-
produkovanja orijentalizama«; drugo, zato {to je time {to je izmislio Balka-
nizam kao govor o »suprotnom«, Zapad esencijalizovao balkanski identitet.
Balkanizam, prema tome, krivuda izme|u Orijentalizma i Okcidentalizma, ne-
kad kao reprezentacioni mehanizam, a nekad kao proces samoidentifikacije.
Treba naglasiti da re~ Balkanizam ima promenljivo zna~enje. Nekad se
odnosi na saznanje i diskurs o Balkanu, a nekad na kriti~ke studije prema
upravo tom diskursu. Balkanizam u prvom smislu nudi su{tinska saznanja o
Balkanu ali ne dovode}i u pitanje pretpostavke na osnovu kojih su ova sa-
znanja nastala. Knjiga Roberta D. Kaplana (Kaplan) Duhovi Balkana: putova-
nje kroz istoriju, predstavlja odli~an primer. Balkanizam u drugom smislu is-
traùje Balkan u odnosu na pretpostavke koje ~ine Balkanizam u prvom smi-
slu – to jest, kao epistemologiju. Ilustraciju za ovakav pristup predstavlja
knjiga Marije Todorove Imaginarni Balkan.
Izvanredni tekst K. E. Flemingove (Fleming), »Orijentalizam, Balkan i
balkanska istoriografija«, razja{njava situaciju oko gore-navedenih razlika.
Fleming tvrdi da time {to stvara jednu jedinsvenu popularnu sliku Balkana
koja zatim postaje matrica za sva ostala predstavljanja Balkana, Balkanizam
li~i na Orijentalizam. Me|utim, Saidov Orijentalizam i kritika Balkanizma od
strane balkanskih nau~nika, znatno se razlikuju po teoriji i metodima koje
koriste. Za Saida, Orijentalizam je »trebalo da bude kriti~ka studija, a ne
afirmacija zara}enih i beznade`no suprotstavljenih identiteta«14 – na~in da
se postavi scena za miroljubivu koegzistenciju putem demontiranja razlika,
i to delimi~no preko prihvatanja univerzalne kritike su{tine Zapada. Balkani-
zam, nasuprot tome, afirmi{e konstitutivne razlike i paradokse u interesu re-
prezentativne konkretnosti Balkana. Ovakvo tvr|enje predstavlja klju~ kako
metoda, tako i kulturne misije Balkanizma. Ovim, me|utim, ne èlimo da ka-
èmo da se politi~ki ciljevi Balkanizma razlikuju od Saidovih aspiracija usme-
renih ka multikulturnoj koegzistenciji. Naprotiv, èlimo da istaknemo da u
slu~aju Balkanizma, politi~ko moè biti i u metodu predstavljanja, vi{e nego
u sadrìni. Said se nadao da govor moè da elimini{e razlike, a da politi~ka
realnost moè da se povede za govorom. Ali balkanski autori su ve} odavno
priznali da iako je diferencijacija univerzalni princip dominacije, to ne zna-
~i da su sve diferencijacije iste. Drugim re~ima, politi~ka diferencijacija i
metodolo{ka diferencijacija su u slu~aju Balkana dve razli~ite operacije. Ovo
je va`na ta~ka razlikovanja posebno zato {to su Balkan suvi{e ~esto me{ali
sa drugim delovima Isto~ne Evrope: na primer, pre uvo|enja automatskog te-
lefonskog sistema, ameri~ki telefonski operateri bi ~esto povezivali êhoslo-
va~ku kad bi neko traìo Jugoslaviju. Sli~no tome, nije neobi~no da ~ak i
ameri~ki intelektualci me{aju Balkan sa Baltikom ili Sloveniju sa Slova~kom.
Urednici jedne knjige u kojoj je nedavno objavljen ~lanak slovena~kog filo-
zofa Slavoja @ièka, »Uìvajte u svojoj naciji kao u sebi sámom!«, opisali su
autora kao »slova~kog teoreti~ara dru{tva i psihoanaliti~ara«.15
Pre nego {to se osvrnu na unutra{nje razli~itosti, nau~nici koji se bave
Balkanom obi~no insistiraju na politici zna~enja koja je, izme|u ostalog, za
posledicu imala i brisanje specifi~nog mesta, tela i istorije. Nedostatak di-
ferencijacije u Saidovom Orijentalizmu podstakao je Arifa Dirlika (Dirlik) da
insistira, kao i Todorova, na punom vra}anju »istoriciteta oboga}enog kom-
pleksno{}u svakodnevnog ìvota koji se oslanja ne samo na ono {to ujedi-
njuje, nego {to je va`nije, na one razlike u prostoru i vremenu koje su pod-
jednako nepoèljne za nacionalnu vlast, kao i za Evrocentrizam«.16 Upravo
ovaj nedostatak diferenciranja ugroàva najvitalniji aspekt Saidovog rada, to
jest, davanje glasa manjinama, jer, kao {to je primetio Bart Mur-Dìlbert
(Moore-Gilbert), Saidova ùrba da ujedini svet pod zajedni~kom kulturom
»moè isto tako potvrditi postojanje, a mo`da i stvoriti, ~itav niz onih koji
su marginalni i autsajderi«.17
[ta je, onda, balkanska specifi~nost? Koje su to istorijske okolnosti
koje su dovele do nastanka balkanskih specifi~nosti? Da li ta specifi~nost
leì u prirodi empirijskih dokaza ili u logi~kom paradoksu? Istraziva~i koji se
bave Balkanom zastupljeni u ovoj knjizi, saglasni su da je re~ o ovom dru-
gom. Istorijski, paradoks se moè objasniti tako {to }e se priznati da bal-
kanski region nikad nije bio kolonizovan u modernom smislu re~i – kao {to
je to bio slu~aj sa Orijentom – uprkos tome {to je bio pot~injen Otomanskoj
vlasti. Umesto eksploatisanja prirodnih resursa i ljudskog rada, Otomanska
imperija je, kako nas podse}a Fleming, uvela politiku ponovnog naseljavanja
kombinovanu sa politikom religioznog preobra}anja i polarizacije koju je re-
alizovala pomo}u neprestanih vojnih kampanja. Tako su ljudi Balkana jedni
druge shvatali istovremeno i kao kolonijalne vladaoce i kao kolonijalne po-
danike. Srpski nacionalizam, na primer, istovremeno slavi svoje srednjove-
kovno carstvo i se}a se ropstva pod Otomanskim carstvom pri ~emu se ovaj
dvostruki senzibilitet prevodi u situaciju u kojoj se bosanski Muslimani na-
zivaju »Turcima«, to jest, kolonizatorima, dok se istovremeno traì Kosovo
kao vaàn deo srpskog carstva. Da li je balkanski nacionalizam post-imperi-
jalni ili post-kolonijalni, ostaje kao pitanje ~iji je odgovor i dalje sasvim
neodre|en.
n Balkan kao diskurzivna geografija i metod neodre|enog prostora
U razmatranjima o Balkanizmu, Balkan postaje specifi~an zahvaljuju}i svom

grani~nom statusu, situaciji da nije ni ovde ni tamo, a da je istovremeno na
oba ta mesta. Mnogi nau~nici slaù se da se za ljude spolja Balkan »ne moè
ni jasno rastaviti, ni sastaviti«, {to u krajnjoj liniji dovodi do toga da se bal-

kanske razlike stapaju i pretvaraju u jedno. Me|utim, ova balkanisti~ka pret-
postavka moè se pretvoriti i u istraìva~ko sredstvo za konkretizovanje Bal-
kana. Kao {to prime}uje Flemingova, govor o Balkanu je istovremeno »i go-
vor o istome i govor o razli~itom«.18 Ovaj grani~ni status mora da doprine-
se ne samo balkanskom identitetu, ve} i da pomogne da se shvati kako mo-
èmo da se odupremo stabilnosti one predstave o Balkanu koja se podrazu-
meva pod Balkanizmom. Zbog toga, prime}uje Fleming, »grani~ni status Bal-
kana – kao me|uprostora izme|u svetova, istorija i kontinenata – ekvivalen-
tan je ne toliko marginalnosti, koliko nekoj vrsti centralnosti«.19 Ova cen-
tralnost ima dve posledice: prvo, Balkan moè da ponovo traì svoju repre-
zentacionu konkretnost; drugo, Balkan moè biti znan putem onoga {to Mi-
{el Fuko (Foucault) naziva »pot~injenim znanjem«. Prema Fukoovom pojmu
mo}i i dominacije, poznavanje nekih specifi~nih mesta, tela i istorija, skri-
veno je i pot~injeno, jer se te celine odupiru govoru univerzalne racionalno-
sti. Zaista, njihovo uklju~ivanje bi taj govor razbilo. Ovde se pojavljuje jo{
jedan balkanski paradoks. Intenzivni unutra{nji polariteti koje je stvorila bi-
narna logika Balkanizma (Hri{}anstvo-Islam, civilizacija-varvarstvo, i sl.),
natapaju svaku realnost nametnutu Balkanu Balkanizmom koji donosi opa-
snu nestabilnost.
Druga, ne manje va`na razlika izme|u Orijentalizma i Balkanizma, kako
insistira Flemingova, leì u razli~itoj institucionalnoj organizaciji ova dva
znanja. Dok Orijentalizam u sebe uklju~uje dugu tradiciju akademskog i
»stru~nog« znanja, isto se ne moè re}i za Balkanizam. Ni{ta u Balkanizmu
ne moè de se uporedi sa napoleonskim izucavanjem Egipta. Balkanizam se
tradicionalno sastoji od putopisa, novinarskih reportaà i povremeno, isto-
rijskih knjiga. Tek u najnovije vreme, sa dezintegracijom biv{e Jugoslavije,
»stru~na« znanja bivaju uvedena u Balkanizam. Ali ~ak i takva stru~na zna-
nja su manje povezana sa nau~nim, a vi{e se novinarskim krugovima, diplo-
matijom i me|unarodnim pravom. Samo mali krug zapadnih nau~nika bavi se
balkanskim studijama. Nasuprot Orijentalizmu i njegovim kriti~kim studijama
koje su nastale u zapadnim centrima znanja, Balkanizam i studije Balkana
prvenstveno su koncentrisane na sâm Balkan.20 U tom pogledu, Balkanizam
se moè smatrati balkanskom intelektualnom izvoznom industrijom.
Mada se slaù oko op{tih kontura Balkanizma, balkanski nau~nici se ra-
zilaze oko prave metodologije potrebne za njegovu kriti~ku analizu. Za raz-
liku od Saidovog Orijentalizma, koji se ogra|uje od istorijske konkretnosti
Orijenta kako bi mogao bolje da opi{e orijentalisti~ke konstrukcije, Balkani-
zam kao kriti~ko istraìvanje predstavlja sistem reprezentacije zasnovan na
istorijskoj percepciji Balkana koju su stvorili kolonijalni gospodari. Ove per-
cepcije su uhvatile korena kao sheme samo-prepoznavanja balkanskih naro-
da, tako da studije u vezi s njima moraju da budu zasnovane na istorijskoj,

kao i na diskurzivnoj analizi. Sámi termini »Balkan« i »Balkanizam«, kako
nam to ubedljivo kaè Todorova, ne mogu se odvojiti od istorije tog mesta.
Malo nau~nika koji se bave Balkanom mogu sebi da dozvole da ignori-
{u rad Todorove. Ali, kako balkanski narodi mogu da obja{njavaju svoju isto-
riju ako je njihova istorija istovremeno i njihova li~na tragedija, a Balkan
mesto njihove traume? Petar Ramadanovi} bavi se ovim pitanjem u tekstu
»Simonid na Balkanu«, ukazuju}i na jaz koji postoji izme|u prikaza rata od
strane u~esnika i od strane posmatra~a, kao i na nepouzdanu prirodu memo-
rije. Ramadanovi} upore|uje jedan nedavni poku{aj pesnikinje i spisateljice
iz biv{e Jugoslavije, Dubravke Ugre{i}, da uporedi legendu o Simonidu – u
kontekstu jugoslovenskih ratova – sa opisom opsade Sarajeva koji je dao je-
dan zapadni novinar, podvla~e}i pritom da su oba poku{aja bila neuspe{na
u nastojanju da objasne {ta se zaista dogodilo, a da ~ak mogu i da stvore
narativne uslove za novu katastrofu.
Razmatraju}i tvr|enje da jezik nije sredstvo za prenos informacija, ve}
mehanizam za proizvo|enje reda, Ramadanovi}ev tekst usmerava na{u pa`-
nju na traumatski status balkanskih jezika i njihov neuspeh da rekreiraju
pro{lost na racionalan i stabilan na~in. Kao epistemolo{ka prepreka racional-
nom diskursu, trauma se najefikasnije koristi u ideolo{kim diskursima za pro-
izvo|enje realnosti. Uvek traumati~na i nestabilna, balkanska stvarnost po-
ziva na govor o dominaciji. Imaju}i ovo u vidu, Rastko Mo~nik, u svom tek-
stu »Balkan kao element u ideolo{kim mehanizmima«, optuùje Todorovu da
je upala u empiristi~ku pristrasnost, jer je Balkan analizirala samo u kontek-
stu »Otomanskog nasle|a«, i da nije uspela da u potpunosti opi{e status i
funkcije Balkanizma u kontekstu ideologije globalizacije. Mo~nik sa svoje
strane isti~e da bi bila potrebna jedna a priori analiza odnosa mo}i, ne samo
da bi se objasnilo formiranje predstavljanja Balkana, ve} i da bi se obezbe-
dio nepristrasan smer za empirijska istraìvanja. Iz javnog govora o Balkanu
on ekstrapolira dve glavne a priori strukture dominacije i subordinacije koje
vladaju konceptualnim formacijama: prvo, horizontalni antagonizam izme|u
balkanskih dràva i etni~kih grupa, u kojem je svaka od njih potencijalni
agresor. Drugo, vertikalni sistem saradnje izme|u svake od ovih strana i
Evropske Unije. U okviru asimetri~nog sistema antagonizama i saradnje, ste-
reotipi o balkanskom karakteru se pojavljuju kao »znanje« i kao identiteti.
Za razliku od Todorove koja insistira na isticanju istorijskih specifi~nosti bal-
kanskih dru{tava i koja koristi svoj metod za dekomponovanje pretpostavlje-
nih socijalnih totaliteta, Mo~nik se oslanja na postoje}e, ve} ujedinjene dis-
kurse o ideologiji, i tekstualne, pre nego arhivske analize, da bi govorio u
ime balkanskog identiteta. Mo~nik je takvu poziciju nasledio iz ne tako dav-
ne pro{losti. Kao istaknuti ~lan ne tako ~vrsto strukturisanog kruga radikal-
nih teoreti~ara i umetnika iz Slovenije, koji su tokom 1980ih dosta uspe{no

prozivali socijalisti~ku ideologiju optuùju}i je da nije ispunila obe}anja i
gurali je u kolaps u cilju ostvarenja nacionalnog oslobo|enja, Mo~nik vi{e
voli specifi~no iskustvo nego istorijsku specifi~nost, jer po njegovom mi{lje-
nju, ono predstavlja balkanski identitet ne kao rukotvorinu pro{losti ve} pre
kao dinami~ki identitet koji se vi{e stvara odgovaraju}i na sada{nju ideolo-
giju, nego na pro{lost.
n Balkanizam kao kulturno pro~i{}avanje
Austrijski filozof Rudolf [tajner (Steiner), ro|en u mestu Kraljevac koje da-
nas pripada Hrvatskoj, jednom je proro~anski izjavio da se razlika izme|u
prirodnog i socijalnog parazitizma sastoji u tome {to u prirodi prostiji orga-
nizmi ìve na ra~un sloènijih organizama, dok u dru{tvu sloènije zajedni-
ce ìve na ra~un onih jednostavnijih. Takav odnos, moglo bi se tvrditi, po-
stoji danas izme|u sloènijih liberalnih demokratija, odnosno, onih dru{ta-
va koja vr{e globalizaciju, i Balkana.
Sli~no tome, govore}i u odnosu izme|u liberalnih demokratija i njiho-
vih periferija, Slavoj @ièk je tvrdio da eksplozija nasilni~kih nacionalizama
na Balkanu, i posebno u biv{oj Jugoslaviji, treba da se pripi{e unutra{njoj
logici zapadnog kapitalizma.
Mada prostorno udaljena, nacionalisti~ka rekonstrukcija Isto~ne Evro-
pe uop{te, i Balkana posebno, nije strana mehanizmima putem kojih su se
liberalne demokratije stvorile i o~uvale kroz istoriju. »To je kao da se demo-
kratija,« pi{e on, »koja na Zapadu sve vi{e pokazuje znake propadanja i kri-
ze i gubi se u birokratskoj rutini i izbornim kampanjama u reklamnom stilu,
sada biva ponovo otkrivena zahvaljuju}i Isto~noj Evropi u svoj njenoj jedro-
sti i sveìni«.21 »Unutra{nji antagonizmi svojstveni ovim dru{tvima«,22 kao i
“njima svojstvena strukturna neravnoteà«,23 isti~e @ièk, potencijalno ih
vuku ka unutra{njem survavanju socijalnog konsenzusa. Ali to survavanje je
ve} vi|eno na jugoisto~noj periferiji Evrope u vidu konflikata u vezi sa cen-
trom i za njegov ra~un. Liberalne demokratije ne samo da su usmeravale
unutra{nje osvetoljubivosti ka periferiji kako bi sebe sa~uvale od unutra{njih
konflikata koji su neodvojivi deo kapitalisti~ke gra|evine, ve} su, {to je va`-
nije, to iskoristile da se zaljube u sáme sebe i u kapitalizam kojem je na ovaj
na~in ura|en plasticna operacija lica, te deluje beskonfliktno, kao povr{in-
ski o~i{}en i moralno podmla|en objekt vlastite èlje.
Ovaj proces samo-ulep{avanja po cenu isticanja ru`no}e drugoga, moè
se pratiti od nastanka demokratije. Zar nije Atina, u Eshilvoj drami Orestija,
izrodila prvu demokratiju iz osvete, gra|ane Atine ona je ubedila da svoju
osvetu usmere prema »strancu« kako bi se plemenska pravda zamenila zako-

nom? Zar im nije zauzvrat garantovala da }e ih osloboditi »tuge i bola«, dati
im »pravu mo}« i postarati se da imaju na~in ìvota kakvom se drugi dive?
I zar nije hor iz Orestije pevao: »ôvek prema ~oveku i dràva prema dràvi
zakle}e se na ve~nu mr`nju, a me|usobno prijateljstvo koje je ljudima ~esto
bilo blagoslov, bi}e im za svagda zabranjeno«.24 Srce tragedije jo{ uvek kuca
u grudima civilizovane Evrope, dok otrovno mleko Balkanizma jo{ kaplje iz
njenih dojki. I ba{ kao {to je kolektivna osveta liberalnih demokratija drà-
la evropske dràve-nacije na okupu putem samo-ulep{avanja i samo-divlje-
nja, ona je istovremeno delovala i kao idejna snaga koja je podràvala samo-
ulep{avaju}e poduhvate Slobodana Milo{evi}a koje je izvodio putem etni~-
kog ~i{}enja »srpske zemlje« od »Orijenta«, kao {to je to ~inilo i NATO bom-
bardovanje Jugoslavije u poku{aju da zaustavi »ru`ni« srpski nacionalizam.
Do kraja devedesetih, Balkanizam je prodro u medije, vojne strukture i aka-
demski aparat zapadnih demokratija, stvaraju}i konsenzus za ono {to je
Noam ômski (Chomsky) nazvao »novim vojnim humanizmom«25 biv{ih svet-
skih kolonijalnih gospodara koji su sada ujedinjeni u NATO paktu. Kao {to
potvr|uju ratovi na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj, Balkanizam ne predstavlja
samo Balkan kao mesto nasilja, nego delimi~no i uvodi nasilje na Balkan u
ime saznanja koje se na njega odnose.
Autori u ovoj knjizi ne previ|aju ~injenicu da je balkanski identitet
predstavljao sna`nu alatku za usmeravanje kulturnog prociscavanja civilizo-
vane Evrope. Oni ne tavore u pasivnom ose}anju krivice. Oni grabe priliku da
pokrenu sna`nu kritiku liberalne demokratije i njenog nasilni~kog samo-
ulep{avanja. Nije slu~ajno, prema tome, {to su takvi nau~nici pre na{li sa-
veznika u Karlu [mitu (Schmitt) nego u Jirgenu Habermasu (Habermas). Dok
Habermas govori iz dubine svetskog centra “formalne racionalnosti”, njego-
va opravdanja za liberalne demokratije i rat NATO pakta protiv Srbije i Crne
Gore, jo{ ja~e podsti~u proces samoulep{avanja, ali malo doprinose kriti~-
kom razumevanju estetike Prosve}enosti i evropskog Modernizma i njihovom
izumu Balkana kao metafore. U tekstu »Karl [mit na Kosovu, ili rat uzeti
ozbiljno«, Grigoris Ananiadis (Ananiadis) koristi [mitovu kritiku liberalnih
demokratija kako bi razobli~io politi~ku istoriju liberalnih demokratija i nji-
hovo sada{nje ponovno moralno ra|anje. Izazvane balkanskim iracionalnim
nacionalizmom, evropske liberalne demokratije – kako bi reafirmisale svoje
prosvetiteljske temelje i branile modernizam – vaskrsnule su srednjovekovni
koncept »pravednog rata«. Ananiadis ispitiva~ki posmatra konsenzus koji je
postignut izme|u ovih potencijalnih neprijatelja.
Habermas i Mirijam Revol Dalon (Revault d’Alonnes) s jedne strane, i
Vesli Klark (Clark), glavni NATO general, s druge, slaù se oko pojma »pra-
vednog rata«, zasnovanog na principima racionalnosti i univerzalne pravde.
[mit je tvrdio da je ovaj srednjovekovni koncept rata sekularizovan za vre-

me Prosvetiteljstva i pretvoren u »legalni rat«, zakoniti instrument suvere-
ne dràve. Ali s druge strane, kao {to isti~e Ananiadis, ovakve prosvetitelj-
ske premise o ratu i pravdi u suprotnosti su sa teolo{kim poreklom pojma
»pravedni rat«, koji je koristila katoli~ka crkva da bi pokrenula »totalni rat«
protiv nevernika. Uprkos tome {to je NATO imao samo »ograni~ene ciljeve u
Srbiji«, »kolateralna {teta« koju je rat prouzrokovao bila je predvidljiva i na-
merna. Iako gore pomenuti filozofi tako ne misle, NATO je ponovo uveo po-
jam »kvazitotalnog rata« pod izgovorom »pravednog rata«.
Neko bi mogao da Ananiadisove tvrdnje nazove preteranim i nedosled-
nim i da tvrdi da su u raskoraku sa ~injenicama na terenu, ili ~ak i da se za-
pita {ta [mit traì u ovakvoj knjizi ~ija je tema Balkan kao metafora. Zar ni-
smo bili svedoci, takvi kriti~ari bi mogli da pitaju, krajnje polarizovane de-
bate izme|u intervencionista i izolacionista, ~ime se dokazuje nepostojanje
saglasnosti upravo u pogledu ovog rata? Zaista, moglo bi se insistirati na in-
tervencionisti~ko-izolacionalisti~koj debati tipa »[ta da radimo sa Balka-
nom«, koja bi se isto tako mogla i odbaciti, na taj na~in {to bi se konstato-
valo da, u stvari, nema nikakvih pukotina u zapadnom socijalnom konsenzu-
su. Dok intervencionisti zagovaraju vojno ka`njavanje kako bi se zaustavilo
srpsko divlja{tvo, izolacionisti su izra~unali da »Balkan ne vredi kostiju ~ak
ni jednog zdravog pomeranskog grenadira«. Mada spolja gledano deluju kao
da govore sa suprotnih pozicija, i jedni i drugi vide Balkance kao manje ci-
vilizovan svet. Tako, moèmo da zaklju~imo da je »pravedni rat« – rat kojem
je ura|en »plasticna operacija lica, onaj ~iji su ru`ni delovi ve{to doterani
i zaba{ureni. Izrazi kao »zakoniti rat«, »ograni~eni ciljevi« i »kolateralna
{teta«, pripadaju moralnoj kozmetici liberalnih demokratija i podjednako
ulep{avaju lica NATO generala i nema~kih Zelenih.
n Vampiri uzvra}aju udarac
U uvodu za svoju knjigu Razgra|ivanje fa{isti~ke estetike,26 Kris Reveto (Ra-

vetto) razobli~ava upravo ovaj mehanizam kulturnog prociscavanja koji se
nalazi u pisanju tako istaknutih liberalnih pisaca kao {to su Suzan Sontag
(Sontag) koja je u stanju da istovremeno poziva NATO da razori ru`no lice
srpskog fa{izma i razmatra estetske vrednosti »civilizovanog fa{izma«.27 Ovo
»podmuklo disasociranje« i rekonstrukcija srpskog fa{izma ne samo da pere
bombe koje su pale na Drezden, Hiro{imu ili Hanoj, ve} i pomaè da se pa-
sterizuje evrofa{izam i da se ~ak uklju~i u zapadni projekt samoulep{avanja.
Gde je nestala ru`na evropska krv? Gde su demoni Holokausta? Znanje o bal-
kanskom nasilju, Balkanizam, prema tome, jeste i znanje o zapadnom miru,
a oba su se kroz istoriju pojavljivala u predstavi vampira, koju je britanski

novinar Mi{a Gleni (Glenny) jednom nazvao »najznacajnijom metaforom Bal-
kana”. Da li bi onda Drakula Brema Stokera mogao da bude klju~ za rasve-
tljavanje evropske genealogije nasilja? Za razliku od |ubreta na nekom {le-
pu u njujor{koj luci koje niko ne svojata, osu{ena krv evrofa{izma sasvim se
lepo smestila u telima balkanskih vampira.
Implicitno ili eksplicitno, balkanski autori su po~eli da ovu nametnutu
percepciju uklju~uju u svoje analize. Iako im cilj nije da zamagle odgovor-
nost za zlo~ine po~injene Balkanu i od strane Balkana, oni pitanje odgovor-
nosti ovim ~ine komplikovanijim. Dvoje pisaca priloga u ovoj knjizi, Vesna
Goldsvorti i Tomislav Longinovi}, poseban naglasak stavljaju na metaforu
vampira u odnosu na osnovni pravac medijskog predstavljanja balkanskog
konflikta. U tekstu »Invencija i in(ter)vencija: retorika balkanizacije«, V. Gol-
dsvorti tvrdi da »(mladu) krv Balkana« isisava »stari svet«, iz kojeg je iscu-
rela sva energija. Ovaj obrnuti odnos izme|u zapadnog mira i balkanske krvi
obr}e stereotip o balkanskom vampiru tako {to krv sada te~e u obrnutom
smeru. Ta slika dominira tekstom Tomislava Longinovi}a »Vampiri poput nas:
gotske ma{tarije i »srbi«. U osnovi perverzne fascinacije Zapada srpskim zlo-
~inima, tvrdi Longinovi}, leì dovo|enje srpskih zlo~ina u odnos sa zabranje-
nim fantazijama zapadne publike. I to u tolikoj meri da su ubijanja koja su
Srbi ~inili aktivirala ameri~ku ratnu ma{ineriju samo no}u, ameri~ki avioni
usmeravani {pijunskom tehnologijom pri izbacivanju bombi na Srbiju li~ili su
na ogromne slepe mi{eve, a izgledalo je da mrtva tela koja su se mogla vi-
deti na ameri~kim elektronskim ekranima svakog jutra leè u vampirovom
skrovi{tu, sada o~i{}enom od krvi. Po Longinovi}u, gotska semiotika ameri~-
kog vojnog kompleksa otkriva skrivena zadovoljstva obrnutog vampirizma.
Tekstovi Goldsvortijeve i Longinovi}a predstavljaju primere koji bi se
uslovno mogli nazvati spoljnom kritikom srpskog identiteta, to jest, kritikom
stvaranja stereotipova koje je spolja{nje formiranju srpskog identiteta. Dru-
gi na~in kritikovanja, koji se uslovno moè nazvati unutra{njim metodom, ne
uzima srpsku subjektivnost kao ne{to {to se sámo po sebi podrazumeva i kao
jedno zaokruèno i kompletno svojstvo, ve} srpsku subjektivnost i simboli~-
ki red koji je formira, tretira kao svoj centralni problem. Na isti na~in na koji
je Edmund Huserl (Husserl) zauzeo radikalnu poziciju dovode}i u pitanje fi-
lozofske pretpostavke o svetu koji ta filozofija poku{ava da razume i obja-
sni, drugi metod tako|e preduzima jedan radikalan korak tako {to pronalazi
objekat kulturne kritike u okviru nacionalisti~ke naracije koja je odgovorna
za interpelaciju srpskog subjektiviteta. Prou~avanje srpskog subjektiviteta
ne treba razumeti kao ponovno uvo|enje humanisti~kog diskursa o sámom
sebi, a jo{ manje kao izvinjenje za nacionalisti~ku pri~u, ve} kao strate{ki
mamac ~iji je zadatak da iz nje izvu~e »psihi~ki ìvot mo}i«.
Upravo to je uspeo da postigne srpski filozof Radomir Konstantinovi}

u svojoj knjizi Filozofija palanke. Kada su izvodi iz ove knjige po prvi put ~i-
tani preko talasa Trecedg Programa Radio Beograda 1969. godine, i kada se
kasnije iste godine pojavila u {tampanom vidu, knjiga je odmah dobila kult-
nu vrednost i sledbenike me|u srpskim intelektualcima i studentima-aktivi-
stima koji su se borili za reforme. Konstantinovi} je sa proro~kim sposobno-
stima umeo da pro~ita znakove oko sebe koji su se mogli na}i u Beogradu
{ezdesetih godina. On je shvatio da ono {to je na osnovu povr{nog posma-
tranja moglo li~iti na demokratizaciju i internacionalizaciju srpskog dru{tva
– nije bilo to. Kao {to je slovena~ka teoreti~arka umetnosti Eda ûfer dobro
primetila u jednom privatnom pismu, »Konstatinovi} govori u ovoj knjizi o
tajnim strahovima provincijske svesti, o neizgovorenim frustracijama koje
vode ka gvozdenim zakonima i skrivenoj logici – ka`njavanju razli~itosti {to
individualizam ~ini nemogu}im u jednom parohijalnom sistemu. On je video
samouni{tavaju}e i paranoidne tendencije u Srbiji {ezdesetih godina i bio je
me|u prvima koji su uvideli kuda }e one odvesti u devedesetim kada }e se
kompletirati transformacija Beograda iz metropole u selo«.28 êtrdeset go-
dina posle pojavljivanja prvog izdanja, ova knjiga i dalje uìva neuobi~ajen
status, predstavljaju}i prakti~no jedini primer autohtonog balkanskog dis-
kursa koji je nezavisan od evropske filozofije i kao takav treba da bude
osnovna komponenta novih kulturnih prou~avanja regiona koja, nadamo se,
zapo~inju ovom knjigom. Razvijana kao studija duha palanke, Konstantino-
vi}eva knjiga nazire na marginama Prosve}ene Evrope jedno suprotno rezo-
novanje, provincijsku svest nasuprot hegelovskom kosmopolitskom rezono-
vanju. Dok je ovo drugo otvoreno prema svetu putem svog relacionog sub-
jektiviteta, rezonovanje provincijske svesti zatvara se u subjektivitet koji is-
klju~uje svet. Kako bi se kompletirala u tom zatvorenom svetu, parohijska
svest svojom logikom mora da stvara zid oko sebe. Mada to nikad nije eks-
plicitno re~eno, Konstatinovi}eva knjiga je knjiga o srpskom Geist.
Kako logika provincijske svesti, na primer, gradi srpski nacionalizam?
Branka Arsi} postavlja ovo pitanje u svom tekstu »Srbi pederi«, u kojem tvr-
di da je rezonovanje provincijske svesti duboko ukorenjeno u homoseksual-
nu ekonomiju srpske nacionalisti~ke mo}i. Jedna stara srpska pesma opisu-
je tri brata koji grade zidine grada i koji, kako bi ih u~vrstili, treba da zado-
volje jedan ènski zahtev, mo`da zahtev neke vile-lezbejke, naime, da u njih
uzidaju ènu jednog od njih. Oni sámi – bra}a – ostaju van zidina, a preo-
stale supruge su, pretpostavlja se, demoralisane, ali me|usobno ujedinjene
nesre}om. Vila, sa ìvom ènom zakopanom u grob, u simboli~nom svetu
zida predstavlja neophodnu homoseksualnu ekonomiju zadovoljstva koje je
sastavni deo srpskog nacionalizma. Kada su srpski mu{karci kao odgovor na
~uveni poziv Slobodana Milo{evi}a za jednistvom uzvikivali: »Slobo, mi te
volimo«, a on odgovarao: »I ja volim vas«, to je zvu~alo kao odjek stiha srp-

skog romanti~nog pesnika Sime Pandurovi}a po kome »izgleda da nas, umor-
nu decu ovog veka, vi{e ne interesuje drugi, lep{i pol...«.29 U ovakvim ma-
nifestacijama ose}anja srpskih mu{karaca, Arsi}eva vidi gra|enje nacije is-
klju~ivanjem èna putem njihovog `rtvovanja. »Ali uzidati ènu u zidine gra-
da«, pi{e Arsi}eva, »ne zna~i otarasiti je se. Jer, putem ~udesnog procesa
»transsupstancijacije«, njeno telo postaje telo grada ili teritorije; mrtva
èna ìvi kao telo bestelesne nacije, a takozvani »nacionalni duh« nije ni-
{ta drugo do ìvot mrtve ène«. Tako se na nacionalnu teritoriju ome|enu
gradskim zidinama polaè pravo, ona se osvaja i brani u ime »mrtve ène«.
Mada pisana 1960ih godina, Filozofija palanke je u velikoj meri antici-
pirala Fukoov govor o seksualnosti i znanju. Longinovi} i Arsi}eva kompliku-
ju, svako na druga~iji na~in, Konstantinovi}eve stavove koji se ti~u odnosa
mo}i i zadovoljstva u predstavljanju srpskog nacionalnog identiteta. Fuko je
tvrdio da ne samo racionalnost,ve} i zadovoljstvo organizuju koncepte u si-
stem znanja i mo}i. Dok Balkan predstavlja obrnutu i zabranjenu èlju Zapa-
da, region je, u fukoovskom smislu, objekt perverznog zadovoljstva. U po-
glavlju »Srpski govor o metodu«, Konstantinovi} razvija tezu da se filozofski
metod u zatvorenom svetu provincijske racionalnosti mora suprostaviti sek-
sualnosti razmnozavanja, normi plemenske racionalnosti i plemenskog iden-
titeta.
U tekstu »Seksualizovanje Srba«, Du{an I. Bijeli} i Lusinda Koul poka-
zuju kako upoznavanje srpske seksualnosti kao nove scientia sexualis stvara
ono {to Fuko naziva »zadovoljstvom analize«. Seksualnost Ju`nih Slovena, i
posebno Srba, posluìla je, na taj na~in, u jednom posebnom istorijskom tre-
nutku, da se stabilizuju zapadne sheme seksualnog samo-predstavljanja kao
i srpska seksualna samo-orijentacija. U saglasnosti sa Konstantinovi}evom
pozicijom razja{njavanja racionalnosti srpskog parohijalizma iz unutra{njo-
sti njegove sopstvene totaliziraju}e logike, umesto spolja iz perspektive za-
padnog turiste, Arsi}, Bjeli} i Koul nagla{avaju, slede}i Konstantinovi}ev
»Srpski govor o metodu«, da seksualni identitet mora da bude stavljen u
centar svake ozbiljne kulturne kritike regiona.
Me|utim, uloga zadovoljstva u Balkanizmu dozvoljava balkanskim inte-
lektualcima i da izraze otpor prema imperijalnoj kulturi globalizacije. Bal-
kanska hrana, filmovi, muzika i knjièvnost – sve to je formiralo predstavu
o Balkanu. Nije neobi~no ~uti, u razgovoru me|u onima koji su putovali Bal-
kanom, da je balkanska hrana suvi{e masna, da balkanski filmovi glorifikuju
iracionalnost i nasilje, da je balkanska muzika bezvredna ili da je balkanska
knjièvnost plemenska. Zaista, balkanski film, balkanska muzika, se tvrdo-
glavo suprotstavljaju kako zapadnoj kinematografiji tako i muzi~koj estetici.
Tako Statis Gurguris, u tekstu »Hipnoza i kritika: filmska muzika za Balkan«,
analizira estetiku kao narativnu strategiju suspenzije u filmu Ulisov pogled

Tea Angelopulosa (Angelopoulos) i u filmu Bila jednom jedna zemlja Emira
Kusturice, kao i u muzici koju su komponovali Eleni Karaindru i Goran Bre-
govi}. Za razliku od ve}ine zapadnih filmova, muzika ovde nije dekorativna
nadopuna filmske pri~e, ve} autonomni element kinematografske strukture.
Ovaj status dozvoljava kompozitorima ne samo da se odupru globalnim ko-
deksima filmske muzike koje je uspostavila holivudska imperijalna kultura,
ve} i da razviju estetsku kritiku koja je osetljiva na kulturni lokalitet Balka-
na. Muzika koju stvara Karaindru uvodi momente suspenzije u Angelopulo-
sovo razmi{ljanje o balkanskoj istoriji; Bregovi}eva muzika uvodi ekstazu u
Kusturicinu pri~u o ratu u biv{oj Jugoslaviji. A obe vode u hipnozu. Za Gur-
gurisa takva hipnoza je momenat samoformulisanja, imaginarne performativ-
nosti nacije ili evolucije kao nacije koja sanja.
Retko se de{ava, me|utim, da balkanski intelektualci hvale Kusturi~i-
ne filmove, {to je ~udan kulturni fenomen koji treba malo razjasniti. Odba-
civanje svetskog uspeha Kusturi~inih filmova i Bregovi}eve muzike je de ri-
geur za mnoge balkanske intelektualce, koji smatraju da ovi veli~aju balkan-
ske stereotipove. Oni se pla{e da, glorifikuju}i balkanske stereotipe turob-
nog nasilja i nepromi{ljene ekstravagancije, ovi na taj na~in zabavljaju Za-
pad svojim »obrnutim rasizmom«.30 Odbacujuci Kusturicu i Bregovi}a oni se
de-identifikuju od nacionalizma i time dekontaminiraju svoje kulture od na-
cionalisti~kih ozna~itelja.Zapadni intelektualci koji u Kusturi~inim filmovima
prepoznaju alternativu Holivudu i osveàvaju}i poku{aj da se ponovo obliku-
ju kodeksi globalne kulture, ostaju zbunjeni pred ovakvim stavom. Mo`da
modernost zapadnih intelektualaca Kusturi~ini filmovi ne ugroàvaju, nego
je oja~avaju, ili su pak, mo`da, oni locirali kulturne linije fronta za defini-
sanje globalne zajednice negde drugde, i tako bili u stanju da se usredsrede
na druga~iji skup pitanja. U svakom slu~aju, mnogi balkanski intelektualci
su se refleksno udaljili od Kusturi~inog portretisanja Balkana, {to je predsta-
vljalo deo njihovog otpora nacionalizmu. Da li je ovo okoli{na manifestaci-
ja »reprodukovanja orijentalizma« – to tek treba istraìti. Me|utim, kada se
Kusturi~ini filmovi, Bregovi}eva muzika i drugi ozna~itelji ranijih kulturnih
ratova posmatraju nasuprot novih kodeksa globalne kulturne plitkosti usan-
cenim u Holivudu, kao {to to ~ini Gurguris, oni se mogu ponovo ozna~iti,
sada kao kulturne ta~ke pravog otpora i trijumfalne kritike, pre nego kao iz-
vinjenje za nacionalizam.
Zaista, brzo prihvatanje kulturnih kodeksa globalnog dru{tva predsta-
vlja strahovito isku{enje za balkanske intelektualce koji su èljni da budu
priznati kao ~lanovi svetske diskurzivne zajednice. Ali ovaj univerzalizovani
globalizam, kao {to je to odavno utvr|eno, istovremeno je i etni~ki: on pro-
izilazi iz »beline« kao skrivenog etniciteta.31 Izazov balkanskim intelektual-
cima, uprkos njihove èlje za modernim ne-etni~kim identitetom, jeste da

priznaju da njihov otpor prema potro{a~kom globalizmu predstavlja posledi-
cu njihovog otpora prema nacionalisti~koj kratkovidosti.
n Nestabilni identitet
Kao reìm proizvodnje znanja, Balkanizam se oslanja na figurativni jezik i

metaforu. Za otomansku, kao i za zapadne kolonijalne kulture, Balkan pred-
stavlja »most« izme|u Istoka i Zapada, metafora koju je uveo Ivo Andri} u
svom romanu »Na Drini }uprija«, koji mu je doneo Nobelovu nagradu. Ta me-
tafora »mosta« uvodi beskrajne hermeti~ki zatvorene krugove koji »most«
transformi{u u »zid« koji deli umesto da povezuje. Nu`no je da kriti~ki pre-
ispitamo istoriju figurativnog jezika i njegov odnos prema Balkanu.32
Kao i u slu~aju vampira, balkanski pisci su prisvojili i druge zapadne
metafore kako bi definisali sámi sebe. Za Todorovu, na primer, metafora mo-
sta ima centralni zna~aj. Most izme|u Istoka i Zapada otkriva balkansko is-
kustvo svojstva “ne~ega izme|u”. Drugi pisci nagla{avaju nestabilnost
sámog Balkana, kao znaka. Ono {to »Balkan« imenuje, prema Todorovoj, je-
ste da on nije ni ovde ni tamo, ve} uvek izme|u.33 Ipak, za vreme kosov-
skog rata i uvo|enja Pakta za stabilnost u region, naziv »Balkan« je iznena-
da nestao iz medija i zamenjen je »Jugoisto~nom Evropom«.
Nestabilnost u pogledu imenovanja je isto tako o~igledna i u stvaranju
posebnih etni~kih identiteta. Ipak, mo`da kontradikcije balkanskog identite-
ta mogu najjasnije da se prate kroz srpsku istoriju: Srbi su bili i imperija i ko-
lonija, `rtve Holokausta i oni koji su za druge stvarali Holokaust. Sheme pred-
stavljanja koje su razvili oni ili drugi, odraàvaju ove kontradikcije. Nekad ih
predstavljaju ili kao pretnju ili kao ~uvare kapija zapadne civilizacije, nekad
kao jedine preostale evropske Varvare koji su podjednako podlo`ni potkuplji-
vanju i izdaji. A mo`da nijedna druga etni~ka grupa nije pra}ena sa toliko
pa`nje (i uz orijentalisti~ki tretman) kao Srbi tokom poslednje decenije dva-
desetog veka, kada su vodili etni~ke ratove takore}i protiv svih. Ali sli~ne
kontradikcije postoje i kod drugih balkanskih identiteta. Adrijan îorojanu
(Cioroianu) prou~ava istorijat paradoksalnog rumunskog identiteta u tekstu
»Nemogu}i beg: Rumuni i Balkan«. îorojanu tvrdi da je rumunski identitet
kroz istoriju bio razdiran izme|u èlje da se pobegne i èlje da se ostane u
regionu Balkana. On zaklju~uje da bi »pobe}i sa Balkana predstavljalo samo
fazu u rumunskom mnogo èljenom begu sa Istoka. [to ih energi~nije vra}a-
ju na Balkan i Istok, njihov zadatak postaje sve teì«. Vesna Kesi}. u tekstu
»Muslimanske ène, hrvatske ène, srpske ène, albanske ène...«, tvrdi ne-
{to sli~no govore}i o balkanskom rodnom identitetu. Uhva}ene izme|u rato-
va koje vode njihovi mu{karci i svojih veza sa drugim ènama, ène iz biv{e
Jugoslavije su i sáme razapete izme|u svog rodnog i etni~kog identiteta, iz-
me|u emancipacije i svog demografskog sluènja naciji.
Subjektivitet je uokviren kako simboli~kim, tako i institucionalnim
identitetom, ali nikad nije fiksiran. Balkanski subjekt stalno oscilira izme|u
internalizovanja i sopstvenog udaljavanja od grupnih simbola. U tekstu,
»Mra~na intimnost: mape, identiteti, ~inovi identifikacije«, Aleksandar Kjo-
sev (Kiossev) se ne zadovoljava glazurom semiotske stabilnosti i umesto nje
uvodi »politiku dovo|enja u pitanje«, tako {to se pita kako je balkanski
identitet uop{te mogu}. Rat formira balkanski etni~ki identitet, odgovara
Ugo Vlaisavljevic. Slede}i tezu @an-Lik-Nansija (Nancy) da rat predstavlja je-
dan totalni doga|aj (kako kulturni, tako i vojni), u tekstu »Ju`noslovenski
identitet i ratna stvarnost«, Vlaisavljevi} pi{e da periodi~no rekonstituisanje
ethnie na Balkanu moè da se uspe{no ostvari samo putem rata. U ratovima,
etni~ko Sopstvo funkcioni{e kao zami{ljeno simboli~ko telo koje stvara celo-
kupnu (subjektivnu) realnost. Uspostavljenjem ~udnog odnosa izme|u ima-
ginarnog i realnog, rat postaje doga|aj koji promovi{e samo-metamorfozu
identiteta, takvu u kojoj se identitet nalazi zarobljen izme|u èlje za ukla-
panjem u {ire geopoliti~ke sheme mo}i i èlje da se o~uva nacionalno razli-
~ita verzija modernosti. Balkan, tvrdi Ivajlo Di~ev (Ditchev) u tekstu »Eros
identiteta«, priklju~io se globalnom trì{tu identiteta sa svojim ogromnim
»prirodnim« resursom viktimizacije i horora, kao drugom stranom jouissance
– dokolice, kuhinje i egzotike. Ali to {to deluje kao izbor, samo je deo dija-
lektike sistema. »Prestonice stradalni{tva (poskomunisti~ke zemlje, zatim
Bosna i Kosovo)«, pi{e on, »finansirane su na medijskom trì{tu; tako je kr-
vavo nizanje ratova u biv{oj Jugoslaviji promenilo me|unarodne stavove
prema regionu, obavezuju}i EU da usvoji brè procedure integracije ovog re-
giona, razra|uju}i Pakt Stabilnosti za finansijsku pomo}, itd.«. Od tada, Di-
~ev kriti~ki zaklju~uje, balkanski modernisti kao {to je dramski pisac Eèn
Jonesko (Ionesco), knjièvni teoreti~ar Julija Kristeva (Kristeva) ili reìser
Angelopulos, kao otelotvorenja univerzalizma, bivaju zamenjeni »ekskluziv-
nim preprodavcima lokalnih boja kao {to su pisac Ismail Kadare (Kadare),
muzi~ar Goran Bregovi} ili reìser Emir Kusturica«.
Sastavljaju}i ovu knjigu, mi smo nastojali da u nju prvenstveno uklju-
~imo autore ro|ene i obrazovane na Balkanu. Ne èlimo da tvrdimo da bal-
kanski autori imaju ekskluzivna prava ili ~ak kontekstualni (regionalni) man-
dat da kompetentno prezentuju i reprezentuju Balkan. Nadamo se, me|utim,
da ovom knjigom nudimo korektivnu kontra-teù onim predstavljanjima Bal-
kana koja su sada aktuelna. U najboljem slu~aju, ovi autori poku{avaju da
pokaù kako je jedno prastaro mesto, Balkan, postalo centar dubokog savre-
menog kulturnog, politi~kog i identitarnog rascepa izme|u »globalnog« i
»lokalnog«, rascepa koji, budu}i da je postajao sve vi{e kontroverzan, sada

obuhvata »globalno« i »lokalno« kao me|usobno suprotstavljene karikature.
Niko ne ose}a diskurzivni uticaj ovog procepa tako dramati~no kao ovi au-
tori.
Za ve}inu njih, Balkan nije samo diskurzivna konstrukcija, ve} i deo
njihovog intelektualnog, kulturnog i li~nog identiteta. Kroz rad i javno istu-
panje ovih intelektualaca, drugi ih ponekad prepoznaju kao objekte Balkani-
zma, kao lebde}e oblake balkanske metafore koja povremeno stvara melodra-
mati~ne oluje. U svojim svakodnevnim ìvotima, me|utim, ovi autori obave-
zno odolevaju ovim samo-stvorenim ili nametnutim metafori~kim identiteti-
ma. Bez tog identiteta, jedva da preostaje i li~no ime, kako na Balkanu tako
i na Zapadu. Tako autori u ovoj knjizi zadràvaju radikalni stil delovanja u
svetu. Oni ne podleù stereotipima podele na globalni i lokalni stav, ne pri-
staju na te ve~ne ograni~avaju}e predrasude koje se tako ~esto upotreblja-
vaju u predstavljanju Balkana. Nijedan autor ne govori u ime apstraktne ho-
mogenosti Balkana kako bi se konfrontirao homogenom Zapadu; niti bilo ko
poku{ava da promovi{e ili nametne isklju~ivi ili izuzetni geopoliti~ki identi-
tet. Ovi pisci bi, pod mogu}im pritiskom, verovatno iskazali razli~ite stavo-
ve o, na primer, bombardovanju Srbije od strane NATO-a, i to bi ~inili iz ne-
predvidljivih razloga. Oni ispituju dve razli~ite i pluralisti~ke koncepcije Bal-
kana: »kolonijalnu« i »post-kolonijalnu« perspektivu. Ova druga obuhvata
novi, samokriti~ki na~in razmi{ljanja o Balkanu od strane onih koji su sa Bal-
kana, kojom se mnogi bave u svojim tekstovima. Na{ prevashodni cilj jeste
da uspostavimo delikatnu ravnoteù izme|u konkurentskih vizija i predsta-
vljanja Balkana i Zapada ili govore}i uop{tenije, izme|u Orijenta i Okciden-
ta. Ali ipak, uprkos ovim nastojanjima, moramo priznati da razli~ite pozici-
je autora nisu imune na kontradikcije balkanskog identiteta. Dok se razilaze
po mnogim pitanjima, kao {to su: da li je Balkan metafora, ili: da li su Za-
padnjaci ili Srbi vampiri, autori navode na zaklju~ak da postoji potreba da
se homogenizuje Zapad kako bi se de-homogenizovao Balkan. Da li se radi o
post-kolonijalnoj ironiji, momentu slu~ajne okcidentalizacije ili samo o jo{
jednom paradoksalnom otelotvorenju balkanskog identiteta, enigma je koja
tek treba da se re{i.
Mada je diskurzivni i teoretski otpor Balkanizmu u velikoj meri doma}a
(balkanska) pojava, diskurzivne strategije tog otpora prvenstveno pripadaju
zapadnim nau~nicima i intelektualcima. Post-strukturalizam, post-moderni-
zam, dekonstrukcija, psihoanaliza, post-kolonijalizam i kriti~ki multi-kultura-
lizam, na razli~ite na~ine i putem paralelnih nastojanja, otvorili su nove ho-
rizonte otpora tradicijama koje prate zapadnu Prosve}enost, to jest, patrijar-
halnosti, rasizmu, kolonijalizmu i seksizmu. Kroz Balkanizam, teoreti~ari su
proizveli korisne priloge o proliferaciji odnosa mo}i koji izbijaju iz centra i
{ire se prema periferiji. Ova knjiga pomaè da se postigne potreban uvid u

mehanizme dominacije sa ta~ke gledi{ta manjinskih, perifernih i marginalnih
grupa koje se umnoàvaju svakog globalizuju}eg dana u nebrojeno primera-
ka, daleko od Americkih domova, ali ipak u njima i u njihovoj okolini. U po-
gledu ove promenljive stvarnosti, Iglton saop{tava jedno va`no upozorenje
onima u centru kojima su mo`da jo{ uvek »isklju~eni slu{ni aparati«:
Dok ova kriza sna`no izbija na nemirnim marginama Evrope, srce Zapa-
da jo{ uvek moè sebi, na trenutak, da priu{ti luksuz da samo sebe ne vidi
spolja, kao poseban, manjinski oblik ìvota, kao specifi~nu kulturu, pre nego
kao civilizaciju sámu… Sjedinjene Ameri~ke Dràve oduvek su imale poseb-
no velike te{ko}e da sebe vide spolja - ne{to od ove samo-neprozirnosti ot-
kriva veoma provokativni tekst Ri~arda Rortija (Rorty), koji bez nekih te{ko-
}a u »kulturu ljudskih prava« uklju~uje naciju (upravo njegovu naciju) koja
konstantno izvrgava ruglu prava svojih manjina, da i ne govorimo o onim
kulturama koje su daleko od njenih obala.34
U skladu sa Igltonovim upozorenjem, autori i urednici ove knjige ne

samo da èle da pomognu centru da bolje razume dinamiku regiona iz kojeg
poti~u, ve} i da, kada razmatraju unutra{nju optiku globalizacije i fragmen-
tacije, pogledaju unazad na one koji gledaju na njih kako bi obrnuli panop-
ti~ki proces centra. U tom pogledu, Balkanizam je balkanskim intelektualci-
ma dao mogu}nost da pruè otpor predstavljanju zasnovanom na imperijal-
nom plja~kanju i plitkosti globalne kulture. Ovi autori suprotstavljaju se sva-
koj strategiji predstavljanja koja vodi dekomponovanju Balkana na funkcio-
nalne fragmente – kao {to su NATO vojne baze, digitalne mape, ili kao »Bal-
kanski trzisni centar«, koji treba da ih uklju~i u globalno trì{te kao e-Bal-
kan. Budu}i da balkanskim zemljama nedostaje kako bogatstvo tako i mo},
najbolji otpor koji ovaj region moè da pruì globalizaciji i fragmentaciji mo-
`da nije u postavljanju barijera neizbe`nom procesu koji se odvija u svetskoj
zajednici, ve} u ja~anju saveza onih koji raspravljaju o kulturi nezavisno of
etnickih i profesionalnih identiteta. Autori u ovoj knjizi imaju za cilj da uve-
du nove diskurzivne uslove za formiranje balkanskog identiteta oko kojeg }e
kulturni fragmenti Balkanstva, ostavljeni na autoputu globalizacije kao pre-
gaène ìvotinje, mo}i ponovo da se okupe u jedan vitalni parlament na{ih
hibridnih balkanskih kultura.
Napomene
1. Fredric Jameson, »Conversation on the New World Order«, u: Robin Blac-

kburn, ed., After the Fall: The Failure of Communism and Future of Socialism,
New York: Verso, 1991, 260. Da se Dèjmson zaista usredsredio na Istok ume-
sto na svoj diskurs – ili da nije drugog video kao »Istok«, shvatio bi, kao {to
smo mi shvatili tog poslepodneva, da ako neko èli da slu{a drugoga, onda
nema prave borbe za »diskurzivna pravila« izme|u Zapada i Istoka, jer su se
ljudi sa Balkana sa onima iz Sjedinjenih Ameri~kih Dràva, kao {to bi rekao Lu-
dvig Vitgen{tajn (Wittgenstein), ve} dogovorili oko »oblika ìvota«. Za detalj-
niju kritiku Dèmisonovog problemati~nog pojma »drugog«; vidi, Aijaz Ahmad,
»Jameson’s Rhetoric of Otherness and the National Allegory«, Social Text 17,
1987.
2. Terry Eagleton, »Preface«, Politics of Human Rights, ed. Obrad Savi}, New
York, Verso, 1999, vi.
3. @ale}i se na nesposobnost isto~no-evropskih intelektualaca da razumeju pre-
okupacije zapadnih intelektualaca, Dèjmson tvrdi: »[to se njihove istine vi{e
zamotavaju u orvelovski jezik, oni nam postaju dosadniji. [to se na{e istine
vi{e izraàvaju, makar i u najblaìm oblicima marksisti~ke terminologije, ili ~ak
i u termnologiji socijal-demokratije, ili ~ak i kada govore o dràvi blagostanja
ili jednakosti – to brè isto~njaci isklju~uju svoje slu{ne aparate«. (Blackburn,
After, 260). Tako|e vidi, Susan Buck-Morss, Dreamworld and Catastrophe: The
Passing of Mass Utopia in East and West (Cambridge, Mass.; The MIT Press,
2000), i na koji na~in Dèjmsonova orijentalizacija isto~no-evropskih intelek-
tualaca, u svojoj sposobnosti da brzo pre|e preko heterogene intelektualne te-
ritorije »Istoka«, jo{ uvek moè da ima teorijsku utemeljenost, ~ak i kada se
autor zalaè za jednu bezpredrasudnu etnografiju u sagledavanju »isto~nog«
intelektualnog pejsaà.
4. Cornel West, »The New Cultural Politics of Difference«, The Cultural Studies
Reader, 2d ed., ed. Simon During (London: Routledge, 2000), 264.
5. Nedavno iza{la knjiga Branimira Anzulovi}a, Heavenly Serbia: From Myth to
Genocide (New York, New York University Press, 1999), u kojoj autor obja{nja-
va srpske akte genocida tako {to pritiva vizantijske veze izme|u pravoslavne
vere i srpske dràve, predstavlja sve` primer primene vizantizma.
6. Gayatri Spivak, Outside in the Teaching Machine (New York; Routledge,
1993), 56.
7. Maria Todorova, Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University press,
1997).
8. Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania: The Impreialism of the Imagina-
tion(New Haven: Yale University Press, 1998).
9. Stathis Gourgouris, Dream Nation: Enlightenment, Colonization and the Insti-
tution of Modern Greece (Stanford, Calif.: Stanford University Press, 1996).
10. Milica Bakic-Hayden, »Nesting Orientalism: The Case of Former
Yugoslavia«, Slavic Review 54, no. 4 (winter 1995), 917 – 931.
11. Ibid.
12. Richard G.Fox, »East of Said«, u: Edward Said: A Critical Reader, ed. Mic-
hael Sprinker (Oxford: Blackwell, 1992), 151.
13. Vidi, James G. Carrier, ed., Occidentalism (Oxford: Clarendon Press, 1995).
14. Edward Said, Orientalism (New York: Vintage Books, 1997), 334, 338.
15. Les Back & John Solomons, eds., Theories of Race and Racism: A Reader
(London: Routledge, 2000), 475.
16. Arif Dirlik, The Postcolonial Aura: The World Criticism in the Age of Global
Capitalism (Boulder, Colo.: Westview Press, 1997), 123.
17. Bart Moore-Gilbert, Postcolonial Theory: Contexts, Practices, Politics (Lon-
don: Verso, 1997), 72.
18. K. E. Fleming, »Orientalism, the Balkans, and Balkan Historiography«, Ame-
rican Historical Review, October 2000, 1215.
19. Fleming, Ibid., 1232.
20. Sledi delimi~ni spisak ~asopisa o Balkanu koji se objavljuju na engleskom
jeziku:
Bugarska: Balkan Neighbours (mese~nik); Gr~ka: Thesis (mese~nik); Balkanism
(kvartalno izdanje); Makedonija: Balkan Forum (kvartalno); The Macedonian Ti-
mes (mese~nik). Turska: Turkish Review of Balkanism (godi{njak); Balkanism
(godi{njak). Srbija/Crna Gora: Review of International Affairs (kvartalno);
Newsletter (svaka dva meseca), CSS pregled (mese~no).
21. Slavoj @ièk, Tarrying with the Negative: Kant, Hegel, and the Critique of
Ideology (Durham, N.C.: Duke University Press, 1993), 200.
22. @ièk, Terrying, 206.
23. Ibid., 209.
24. Aeschylus, Oresteia, translated bz E.D.A. Morsehead (http://clas-
sics.mit.edu/Aeschylus/eumendides.html).
25. Noam Chomsky, The New Military Humanism: Lossons from Kosovo (Monroe,
Me.: Common Courage Press, 1999).
26. Kriss Ravetto, The Unmaking of Fascist Aesthetics (Minneapolis: University
of Minnesota Press, 2001).
27. Susan Sontag, » »There« and »Here«: A Lament for Bosnia«, Nation 261,
no. 22 (December 25, 1995), i na: http://www.bosnet.org/archive/bo-
snet.w3archive/9601/msg00037.html; »Why are we in Kosovo?«, New York Ti-
mes, May 2. 1999, i na: http://www.nbi.dk/~predrag/projects/SontagKoso-
vo.html.
28. Eda ûfer, li~na korespondencija.
29. Sima Pandurovi}, »Mrtva Draga«, navedeno u: Radomir Konstantinovi}, Fi-
lozofija palanke, (Beograd: NOLIT, 1969), 216.
30. Slavoj @ièk pi{e: »Najzad, postoji i obrnuti rasizam koji slavi egzoti~nu au-
tenti~nost balkanskog Drugog kao {to je slu~aj kod Srba koji, za razliku od in-
hibiranih, anemi~nih Zapadnih Evropljana jo{ uvek zra~e ~udnovatom ìvotnom
snagom. Ovakva vrsta rasizma odigrala je glavnu ulogu i prvenstveno je zaslu`-
na za uspeh koji su filmovi Emira Kusturice postigli na Zapadu«. U: The Fragi-
le Absolute, or why is the Christian legacy worth fighting for? (New York: Verso
2000), 5.
31. Richard Dyer, »The Matter of Whiteness«, Theories of Race and Racism, eds.
Les Back & John Solomons (New York: Routledge, 2000), 539-548; Peter McLa-
ren, »White Terror and Oppositional Agency: Towards a Critical Multicultura-
lism«, Multiculturalism: A Critical Reader, ed. David T. Goldberg (Oxford:
Blackwell, 1997), 45-74.
32. Erik [ejfic (Cheyfitz) daje jedan pou~an istorijski tekst na ovu temu. Po~e-
tak britanske kolonijalne istorije, tvrdi on, iz osnova je promenio engleski je-
zik: njegova struktura se podelila na dva hijerarhijski pore|ana jezika, jedan
figurativni i drugi doslovni. Britanska imperija isticala je elokvenciju engleskog
jezika vi{e nego njegove dijalektolo{ke i figurativne vrednosti. Kao rezultat,
demokratski dijalog sa svojim fugurativnom, dvosmislenom i konfliktnom
igrom, uteran je u doslovni, ispravljen i jednoglasni jezik elokvencije). Vidi:
Eric Cheyfitz, The Poetics of Imperialism: Translation and Colonization from Tem-
pest to Tarzan, (Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1997), 38.
»Kada se dvosmislenost ugu{i«, pisao je [ejfic, »knjièvni i figurativni aspek-
ti jezika potpadaju pod hijerarhiju apsolutnih i suprotstavljenih entiteta sa go-
spodarima koji zauzimaju teritoriju doslovnog ili ispravnog, dok se figurativna
zna~enja ostavljaju robovima.«(38-39). Za Rolana Barta (Barthes) ova podela
jezika potpada pod podelu na »nacionalno-strano«, i »poznato-nepoznato«,
~ime se nacionalni jezik ~ini stranim sámom sebi. U toj imperijalnoj hijerarhi-
ji jezika zatvorenog u naciju-dràvu, imperijalni jezik metafori~no predstavlja
ostatak sveta, uklju~uju}i i Balkan, kao kolonijalni subjekt, ~ak iako on to nije
u smislu moderne kolonijalne istorije.
33. Todorova, Imagining the Balkans, 18.
34. Eagelton, »Preface«, vi.
Izvor: Du{an I. Bjeli}, »Introduction: Blowing Up the ‘Bridge’«, Balkan

as Metaphor. Between Globalization and Fragmentation, Du{an I. Bjeli}
& Obrad Savi} (eds.), (Cambridge Massachusetts & London: The MIT
Press, 2002), pp. 1-22.
ZAHVALNOST
P
Zahvaljujemo se Entoniju Gidensu
(Giddens) i Krisu Norisu (Norris) na njihovoj srda~noj podr{ci ovom zborni-
ku. Zahvalnost tako|e upu}ujemo i Pameli Belinger (Bellinger), Eriku D. Gor-
diju (Gordy), Marti Lemplend (Lampland) i Lori Sikor (Secor) na njihovom
trudu oko recenziranja knjige. Zatim, na kontinuiranoj pomo}i oko uredjiva-
nja zbornika, zahvaljujemo se Janu Berindeiu (Berindei), Vesni Bogojevi},
Kori Kaldervud (Calderwood), Lusindi Koul (Cole), Edi ûfer, Du{anu \or|e-
vi}u Mileusni}u, Suzani Mur~ (Murch), Kenetu Rozenu (Rosen), Mejplu Razi
(Rasza) i Dejvidu Vilsu (Wills). Posebnu zahvalnust upu}ujemo Rodèru Ko-
noveru (Conover), uredniku u MIT Press, koji nam je predloìo i izneo svoju
viziju knjige i koji je radio sa nama do njenog ostvarenja.
Urednici
DEO I
O
Orijentalizam, Balkanizam,
Okcidentalizam
Vesna Goldsvorti
Invencija i in(ter)vencija:
retorika balkanizacije
P
»Na Balkanu ni{ta nije jednostavno.«
Dejvid Oven1
n îje su to linije prekida? Ratovi i obja{njenja
»Bacite pogled na ovu mapu«, obratio se predsednik Klinton (Clinton) ame-

ri~koj javnosti uo~i 24. marta 1999, dok su se NATO-piloti pripremali za na-
pad na Jugoslaviju. »Kosovo jeste malo, ali leì na glavnoj liniji rascepa iz-
me|u Evrope, Azije i Bliskog istoka, upravo na mestu gde se susre}u islam s
jedne strane, i zapadna i pravoslavna grana hri{}anstva s druge«. I onda na-
stavlja: »Na jugu se nalaze na{i saveznici – Gr~ka i Turska; na severu – na{i
novi demokratski saveznici Centralne Evrope. A svud oko Kosova leè druge
male zemlje …«.2
Pozivaju}i svoje sugra|ane da dobro pogledaju mapu jugoisto~ne Evro-
pe, te oblasti koja ameri~koj javnosti – kako se posve o~igledno pretposta-
vlja – nije ba{ dobro poznata, ameri~ki predsednik koristi neke dobro pozna-
te stilske figure za predstavljanje Balkana. Upotrebiv{i seizmolo{ku metafo-
ru, on je to poluostrvo opisao kao zonu raseda, mesto na kojem se sudaraju
razli~ite vere i civilizacije. Prema ovom predsednikovom mini-predavanju,
Kosovo i okolne »male zemlje« nekako su nelagodno uglavljene izme|u Evro-
pe, Azije i Bliskog istoka, dok u isti mah razdvajaju stare ameri~ke NATO-sa-
veznike od njihovih novih prijatelja u Centralnoj Evropi.
I kao {to je ~esto slu~aj, Balkan nije definisan vlastitim identitetskim
obele`jima, nego svojim poloàjem na liniji prekida, zbog ~ega mu je i sud-
bina predodre|ena upravo tom eksplozivnom »me|uprostorno{}u«. Potpo-
mognuta esencijalisti~kim shvatanjem sveta kao skupine sukobljenih kultur-
Vesna Goldsvorti/Intervencija i in(ter)vencija: retorika balkanizacije n 43
nih i verskih tektonskih blokova, manihejska slikovnost upotrebljena u ovom

govoru, pokazuje kako je Balkansko poluostrvo osu|eno da bude izvor nesta-
bilnosti i epicentar najsna`nijih potresa. A da sli~ne metafore u vezi sa Bal-
kanskim poluostrvom nisu bile toliko istrajne, ideja o »sudaru civilizacija«,
koju su devedesetih godina popularizovali desni~arski mislioci poput Semju-
ela Hantingtona,3 ne bi mo`da bila posve prikladna za televizijsko obra}a-
nje u kojem jedan demokratski predsednik Sjedinjenih Dràva (te multikul-
turne i multikonfesionalne dràve par excellence) poku{ava da opravda voj-
nu intervenciju na Balkanu. Mehani~ka, trajna ideja o ve~nim kriznim me|a-
ma uglavnom vodi pribegavanju isto tako trajnoj »drevnoj mr`nji« koja se
koristi kao prihvatljivo obja{njenje svakog balkanskog sukoba. Nepomirljivo
podeljeni razli~itim verskim i kulturnim orijentacijama, balkanski narodi su
zbog svoje »drevne mr`nje« zauvek osu|eni da jedni druge hvataju za gu{u
»kao ma~ke i psi«.4
Jasno odre|eni odnosi me|u balkanskim narodima – bar u ovom kon-
tekstu – nisu dovoljno bitni da zasluè neku zna~ajniju pa`nju. Izve{ta~i,
koji nisu ba{ sasvim sigurni ko tu koga mrzi, uvek mogu da improvizuju. Me-
sec dana pre po~etka NATO-intervencije u Srbiji, jedan novinar iz Associated
Press, na agencijskom internet sajtu, dao je ovakvo obja{njenje balkanske
situacije: »Ono {to ve} generacijama zaokuplja Balkan jeste mr`nja Srba pre-
ma Hrvatima; mr`nja Hrvata prema Slovencima; Slovenaca prema Crnogorci-
ma; Crnogoraca prema Muslimanima; Muslimana prema Makedoncima; i mr`-
nja Makedonaca prema Albancima. Sve ove etni~ke grupe (koje spoljnjem
svetu deluju potpuno isto) imaju jednu zajedni~ku stvar: Balkansko poluo-
strvo. Gotovo je nemogu}e na}i bilo {ta drugo {to bi im bilo zajedni~ko«.5
Opisuju}i kako je »pro{vercovao« i kasnije usvojio jednu devoj~icu iz Saraje-
va, britanski televizijski novinar Majkl Nikolson (Nicholson) u svojoj knjizi
Nata{ina pri~a odre|uje balkansko neprijateljstvo na jo{ ekstremniji na~in:
Surovost balkanskih naroda ponekad je toliko primitivna da su je an-

tropolozi dovodili u vezu sa amazonskim plemenom Janamamo, jednim
od najokrutnijih i najprimitivnijih plemena na svetu. Sve do po~etka
dvadesetog veka, u vreme kada je ostatak Evrope bio zaokupljen dru-
{tvenim manirima i socijalnim reformama, sa Balkana su jo{ uvek pri-
stizali izve{taji o neprijateljima ~ije su otse~ene glave, u vidu trofeja,
bile pokazivane na srebrnim tanjirima tokom pobedni~ke ve~ere. A de-
{avalo se i da pobednici pojedu srce i jetru neprijatelja. ... Istoriograf-
ske knjige prikazuju ovaj predeo kao zemlju ubistva i osvete jo{ pre no
{to su Turci u nju pristigli i dugo nakon {to su iz nje oti{li.6
Pi{u}i o linijama prekida i »drevnoj mr`nji«, britanski novinar Sajmon

Vin~ester (Winchester) postavlja ovakvo pitanje u svojoj knjizi, koja nosi ve-
oma re~it naslov – Zona raseda: povratak na Balkan:
I jo{ jednom se javlja pitanje koje se oduvek postavljalo, pitanje koje

se ovde ~ini tako umesnim: za{to? Za{to na Balkanu postoji ta uàsa-
vaju}a neminovnost koja ga ~ini buntovnim, nesmirenim kutkom sve-
ta, neminovnost koja kao da je oduvek bila tu? [ta je obeleìlo ovo na-
ro~ito poluostrvo, taj splet planina i ravnica, pe}ina i potoka, {ta ga
je, tako doslovno, u~inilo po{tapalicom i primerom neprijateljstva i
mr`nje?7
Kakve su sile bile ovde na delu? Pri tom ne mislim na one o~igledne.
... Mislim – ili sam bar mislio da mislim – koje su to temeljne sile, koja
unutarnja obele`ja, koji su elementi suparni~kih balkanskih istorija,
kultura i etnija mogli dovesti do ovakvog stanja?
Jer ovde nema ni~eg novog. ... Ono {to se zaista doga|alo ovde, u iz-
begli~kom logoru na grani~nom prelazu Blace, i sve {to smo od izbe-
glica ~uli da se de{avalo gore na Kosovu, sve je to bilo samo – ukoli-
ko bi se re~ samo uop{te mogla upotrebiti u ovako uàsnom kontekstu
– odraz onoga {to se na Balkanu doga|a ve} hiljadu i vi{e godina.8
Poku{avaju}i da doku~i »divlja~ke misterije ovog nesretnog poluostr-

va«,9 Vin~ester svoju knjigu zapo~inje jednim poduìm epigrafom o balkan-
skoj geologiji, da bi se kasnije i dalje oslanjao na geolo{ke paralele izme|u
ovog tla i ljudi koji ga naseljavaju: »Sudar dvaju planinskih venaca ∞Planine
Balkan i Dinarskog planinskog venca≤ stvorio je geolo{ku zonu raseda koja
je postala {ablon buntovnog pona{anja ljudi koji }e na tom prostoru kasni-
je ìveti«.10 I ba{ kao {to je ovaj predeo (»taj neobi~ni, zverinji Balkan«)11
posve tu| i nimalo nalik ostatku Evrope, tako se i njegovi ìtelji – »divlji,
tvrdoglavi narodi Balkana«12 – shvataju bezmalo kao neka druga~ija vrsta:
»Moè se re}i da bi svako ko bi na tom prostoru boravio malo duè sigurno
evoluirao u ne{to {to se u prili~noj meri – na dobro ili na lo{e – razlikuje od
onoga {to podrazumevamo pod ljudskom normom«.13
Obrazlaù}i »drevnu mr`nju« na Balkanu, ameri~ki novinar Robert Ka-
plan (Kaplan) nudi sli~na egzoti~na obja{njenja balkanskih neprijateljstava,
obja{njenja koja su, kako se pri~a, zna~ajno uticala na predsednika Klinto-
na.14 Balkanski narodi su tako duboko uronjeni u svoju krvavu istoriju, tvr-
di Kaplan u knjizi Balkanski duhovi, da je njihov svet gotovo nedoku~iv spolj-
njem posmatra~u: »Bio je to svet zatvoren u svom vremenu: zamra~ena po-
zornica na kojoj su ljudi besneli, prolivali krv, imali vizije i padali u eksta-
zu. A ipak, izraz im je ostao tvrd i dalek, poput pra{njavog kipa«.15 U knji-
zi u kojoj opisuje svoj boravak u Bosni i Hercegovini devedesetih godina (Po-
kidani ìvoti: moj pogled na bosanski sukob), pukovnik britanske vojske Bob
Stjuart (Stewart) rekao je to mnogo jednostavnije: »Istorijski gledano, od-
nosi izme|u Srba, Hrvata i Muslimana bili su uàsni stole}ima. ... Taj prostor
je oduvek smatran buretom baruta«.16
Iako je Balkan jo{ pre Prvog svetskog rata smatran stalnim, »prirod-
nim« izvorom nestabilnosti u Evropi17 – kao bure baruta ovog kontinenta –
takvo shvatanje je 1990ih godina, tokom ratova biv{ih jugoslovenskih repu-
blika, zadobilo novu dimenziju. Metafori~ka slika poluostrva koje podse}a na
bure baruta (naro~ito kada se prizove zajedno sa idejom o »drevnoj mr`nji«),
postaje veoma korisna kada spoljni svet treba rasteretiti krivice za stvaranje
krize na Balkanu. Uz pomo} takve slike Balkansko poluostrvo je predstavlje-
no kao izvor nestabilnosti, odnosno, kao pretnja spoljnjem svetu, a ne kao
njegova `rtva. Posve je paradoksalno {to balkanski narodi na tako o~igledan
na~in ispoljavaju svoje neprijateljske strasti, dok u isti mah izazivaju poàr
u trezvenijim delovima sveta (jer se pona{aju kao bure baruta); ali taj para-
doks malo ko ispituje.
Kakve god bile prednosti ovih metafora, koje sluè kao skra}enica za
odre|ene aspekte balkanske istorije, njihovo nekriti~ko ponavljanje pokaza-
lo je da se sukobi s potpuno razli~itim izvorima i ishodima mogu svi zajed-
no stopiti u nekakav op{ti »Balkanski« rat, povremeno pu{tanje krvi zbog ko-
jeg kasnije popu{taju ko~nice »drevne mr`nje«. Usredsre|uju}i se na ulogu
podvajanja koju su na Balkanu veoma ~esto igrale velike sile, odnosno »me-
|unarodna zajednica«, neki od skora{njih ogleda o Balkanu – uklju~uju}i i
knjigu Mi{e Glenija (Glenny), Balkan 1804–1999: nacionalizam, rat i velike
sile18 – poku{avaju da uspostave ravnoteù i da upozore na ova stalno po-
navljana pojednostavljivanja. Uprkos tome, prili~no jednostavne slike, poput
»kriznih me|a«, »drevne mr`nje« i »bureta baruta«, i dalje pruàju prednost
zavodljive jednostavnosti svima onima koji se suo~avaju sa balkanskom isto-
rijom, istorijom koja je, kako re~e Ri~ard Holbruk (Holbrooke), »isuvi{e kom-
plikovana (ili trivijalna) da bi je spoljni posmatra~ mogao razumeti«.19
n Romantizovanje »Balkanskih« ratova
Ameri~ka istori~arka Barbara Jelavi~ (Jelavich) napisala je, 1983. godine,

slede}e: »Za spoljnjeg posmatra~a Balkan izgleda kao slagalica zbunjuju}e
kompleksnosti. Ova geografska oblast, koju nastanjuje sedam ve}ih nacio-
nalnosti ∞sic!≤ s razli~itim jezicima, nametala se zapadnoj svesti uglavnom
samo onda kada je postajala pozornica rata ili nasilja«.20 Kao da potvr|uju
njene re~i, balkanski ratovi devedesetih godina proizveli su ~itavu bujicu
knjiga: nove istorije Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova;21 nebro-
jene memoare iz pera politi~ara, diplomata i vojnika koji su boravili u ovoj
oblasti; izve{taje inostranih dopisnika i humanitarnih radnika; svedo~enja
`rtava, logora{a i preìvelih; dnevnike koje su ljudi pisali tokom opsade Sa-
rajeva; antologije poezije i proze; ponovna izdanja ve} rasprodatih naslo-
va;22 raznolika akademska istraìvanja Balkanskog poluostrva, uklju~uju}i i
ovaj zbornik.23
Interesovanje za Balkan, koje traje samo onoliko koliko i ratovi – od-
nosno koliko i »glasovi o ratovima«24 – sasvim prikladno pomaè da se stvo-
ri utisak kako balkanski narodi, poput metafori~nog Ripa van Vinkla iz Evro-
pe,25 mesé~are kroz kratke epizode mira, da bi se onda probudili u sred kr-
vavih etni~kih sukoba. Isprekidano usredsre|ivanje na ovo poluostrvo poka-
zuje da shvatanja – koja su nastala u desetle}ima prevrata tokom postepe-
nog povla~enja Otomanskog carstva sa ve}eg dela ovog podru~ja u devetna-
estom i dvadesetom veku – opstaju ne samo u mirnodopskom periodu, ve} i
u vremenima kada je Balkan bio ko{en sukobima (zapadno)evropskog pore-
kla, poput Drugog svetskog rata. Oneobi~avaju}i izve{taji zapadnih medija o
balkanskim sukobima – koji s jedne strane tvrde da su etni~ki ratovi potpu-
no nezamislivi bilo gde u Evropi, dok s druge strane gladnoj publici servira-
ju krvave podrobnosti te naro~ito »balkanske« klanice – pomaù da se evro-
pejstvo ovog poluostrva pojmi kao nejasno, kao »jo{-ne«, odnosno, kao »ni-
kad-u-postpunosti« evropsko. Me|utim, medijski izve{taji ispoljavaju i pri-
li~no dvosmislen stav prema sámom ratu. Novinski ~lanci se uàsavaju nad
krvoproli}em, dok u isti mah ogromna – ~esto voajerska – medijska produk-
cija svakodnevno nudi svedo~anstva o fascinaciji ratom i ubistvima, prema
kojima se odnosimo sa ni{ta manje tabua nego {to su se ljudi u devetnae-
stom veku odnosili prema pornografiji (mnoge novinske i televizijske ku}e,
izdava~ke i fimske industrije, stvorile su vlastite »balkanske« proizvodne li-
nije tokom devedesetih). Tvrdimo da se gnu{amo rata a ipak romantizujemo
profesionalne inostrane dopisnike i snimatelje koji nam omogu}avaju da
u~estvujemo u tom iskustvu. Fotografije zbog kojih fotoreporteri rizikuju
svoje ìvote, video-snimci koji nam dolaze od »pametnih« bombi pre no {to
se pogodi meta – sve to ima svoju {iroku, odu{evljenu publiku na Zapadu.
Neke od najdaljih zabiti u biv{oj Jugoslaviji zadobile su sumnjivo romanti~-
ni odjek tokom poslednjih destak godina dok su reporteri tragali za balkan-
skim srcem tame iz kojeg }e se vratili s pri~ama o »neizrecivoj« stravi. Kada
se uporedi sa golemom medijskom izloèno{}u biv{e Jugoslavije, relativna
anonimnost onih delova Balkana koji leè izvan (trenutnih) ratnih podru~ja
predstavlja jo{ jedan pokazatelj pomenute fascinacije.
Nedavno objavljene knjige, poput Intimna istorija ubijanja Dòane Berk

(Bourke) i Samilost rata Najala Fergusona (Ferguson),26 postale su predmet
velike rasprave: tvrde}i da su mnogi u~esnici rata u stvari uìvali u iskustvu
borbe, ove knjige nastoje da uni{te neke od tabua vezanih za Prvi svetski
rat. Jo{ je teè potegnuti pitanje ambivalentnog stava Zapada prema Balka-
nu, prosto zato {to taj stav odraàva sistem vrednosti i interesovanja na{e
generacije. Poput petpara~kih romana strave i uàsa, zapadnja~ko »uàsava-
nje« nad de{avanjima na Balkanu sadrì i nekakav drhtaj uzbu|enja koji je
te{ko priznati: priliku da se ponovo ostvari imperijalisti~ki san o iscrtavanju
granica i »upristojenju buntovnih uro|enika« a da pri tom niko ne bude op-
tuèn za rasizam (jer su svi ljudi o kojima govorimo – beli); dotok sirovog
materijala za {irenje industrije savesti (koja se o~ituje u obilju vi{enacional-
nih nevladninih organizacija i interesnih grupa); {ansu da se dobije prela-
zna ocena na »ispitu istorije«, ispitu koji se, kako je to rekao britanski pre-
mijer Toni Bler (Blair), bavi »pragom Evrope«; ili naprosto mogu}nost da se
rat iskusi izbliza. U situaciji u kojoj na{e balkanske heroje ~ine mirotvorci u
plavim {lemovima, opasni pregovara~i ili srditi izve{ta~i, krajnje je neobi~-
no ustvrditi da razlog zbog kojeg Zapadnjaci dolaze na Balkan prevazilazi
okvir ~iste du`nosti ili humanitarnih poriva. A ipak, kako priznaje britanski
novinar Pol Haris (Harris) u svojoj knjizi Tu|i rat: izve{taj sa balkanskog bo-
ji{ta, »postoji ovde jedna stra({)na ∞sic≤ spoznaja u kojoj ~ovek, u stvari,
moè i da uìva – fizi~ki i mentalno: vreva borbe, ukus straha, stvarnost pre-
ìvljavanja. Ako si pisac, shvata{ da krajnji polovi emocija kojima si tako
brutalno, tako iznenadno izloèn, osloba|aju sposobnost da naniè{ re~i
onako kako do tada ni sanjao nisi«.27
Stotinu godina ranije, britanski pisci su bili mnogo otvoreniji kada je
re~ o ~arima Balkana. U jednoj kratkoj pri~i pod naslovom »Kredenac ju~e-
ra{njice«, pisanoj tokom Balkanskih ratova 1912-1913, H. H. Munro (Munro)
(Saki) – ina~e dopisnik dnevnika Morning Post iz Makedonije po~etkom dva-
desetog veka – ovako pi{e:
Za sve pustolove Balkan je ve} dugo ono poslednje preìvelo par~ence

radosnih lovi{ta, igrali{te za strasti koje zbog nedostatka ve`be ubrzo
omlitave. U davno minulim danima uvek smo imali ratove u Holandiji,
takore}i nadohvat ruke. Ako se uèlimo ìvota ~izme i jahanja, dozvo-
le da ubijemo i budemo ubijeni, nismo morali i}i daleko od doma u ma-
lari~ne divljine. Oni koji su èleli da vide ìvot, imali su sasvim lepu
priliku da u isti mah vide i smrt.28
Sakijevi izmi{ljeni likovi se ~esto àle kako »civilizovana monotonija

prodire« na Balkan: »u poslednje vreme, nakon svakog va`nijeg rata u jugo-
isto~noj Evropi dolazi do stalnog smanjivanja ove neizle~ivo uznemirene

oblasti, a granica se sve ja~e utvr|uje«.29 U njegovom spisu neprestano se
pomalja onaj bajronovski spleen zbog u~malosti »ne-balkanske« Evrope. Kada
je 1914. godine oti{ao u rat, Saki je svom prijatelju priznao da je oduvek »tra-
gao za romantikom evropskog rata«.30 I romanopisac Dòjs Keri (Cary) se
1912. dobrovoljno pridruìo Crnogorcima u ratu protiv Turaka, iskazuju}i sli~-
nu iskrenost u pogledu èlje za »isustvom rata«: »Mislio sam da rata vi{e ne}e
biti. A gajio sam nekakavo romanti~no odu{evljenje prema crnogorskoj stva-
ri; jednom re~ju, bio sam mlad i èljan svakojake pustolovine«.31
I u spisima sa balkanskog pouostrva nailazimo na ovu ideju da rat pru-
à ne samo ose}aj pustolovine, ve} i neki jasniji ose}aj stvarnosti ìvota na
Balkanu. U tom kontekstu iskustvo rata prikazano je kao iskustvo koje obez-
be|uje privilegovanu ta~ku gledi{ta, poziciju boljeg uvida u stvari. Pi{u}i o
»Knjièvnom vozu – Evropa 2000« kojim je sa 99 drugih evropskih pisaca pu-
tovao od Lisabona do Petrograda, sarajevski autor Nenad Veli~kovi} opisuje
ispraznost ìvota na Zapadu, uprkos velikom bogatstvu. U zamku kraj Bor-
doa, u koji je ova grupa od stotinu pisaca doputovala da proba doma}e vino,
Veli~kovi} kaè: »Treba preìvjeti rat, ili do}i iz male evropske kolonije, pa
pomisliti da vi{e duha ima za jednim stolom ispred sarajevske birtije ‘Rafa-
elo’ nego u svom ovom vinu koje }e se na usnama pjesnika pretvoriti u po-
eziju«.32 Kasnije, u Briselu, Veli~kovi} se okre}e fudbalskim navija~ima na
evropskom prvenstvu. Po njegovom mi{ljenju, oni putem huliganstva i nasi-
lja samo poku{avaju da nadoknade nedostatak iskustva rata:
Vikend je, subota poslepodne, nebo bez oblaka, grad prepu{ten stran-
cima, vrijeme i teren idealni za rat. Hiljade Engleza ro|enih stotinu go-
dina prekasno, bez prave {anse da izgube oko, ruku ili ìvot za domo-
vinu, kao gordi lavovi hranjeni odrescima soje, {ire nozdrve na miris
krvi. Neko }e ve~eras platiti za sva poniènja i nepravdu, za dosadan
ìvot koji prolazi bez medalje na grudima i drvene noge pod koljenom.
Sutra }e, krotki kao poslije napada padavice, sjediti na podu èljezni~-
ke stanice...33
Ideja da iskustvo rata nudi bolji, zna~enjski dublji pogled na ìvot mo-
`da jeste sasvim razumljiva reakcija jednog pisca koji je iskusio opsadu Sa-
rajeva. Ali tvrdnja da rat moè biti i nekakvo iskustvo za kojim se ~ezne (od-
nosno, re~eno Sakijevim re~ima, da je »bezmalo svaki mlad i zdrav momak,
u ovom ili onom obliku, doìveo rat kao svoju prvu ljubav«,34 ili – kako veli
Nora Efron (Ephron) – da »rat za izve{ta~e nije ~ist pakao. Rat je zabava.«)35
otkriva jedan vid romantizovanja bojnog polja zbog kojeg }e Balkan biti za-
nimljiv sve dok traju borbe.
Poput Dònatana Harkera, engleskog advokata i junaka u Stokerovom

(Stoker) romanu Drakula (1897), koji na Balkan odlazi da zaklju~i jedan ku-
poprodajni ugovor ali na kraju zapada u borbu-na-ìvot-i-posmrtni-ìvot sa
vampirskim grofom, mnogi Zapadnjaci na{e generacije – bez obzira na priro-
du idejnih razloga zbog kojih su se uop{te upustili u probleme ovog poluo-
strva – krenuli su u »re{avanje problema na Balkanu«, da bi na kraju prigr-
lili ideje jedne ili druge strane sa istom onom uàrenom pristrasno{}u koja
se obi~no pripisuje balkanskim narodima. I odista, me|u pobornicima suko-
bljenih strana na Zapadu pitanja vezana za balkanske sukobe devedesetih
proizvela su toliku koli~inu zlobe, li~nih uvredâ i uzajamnih poku{aja da se
uni{te reputacije, da je o~igledno kako u balkanskim ratovim nema ni~ega
naro~ito »balkanskog«. [tavi{e, budu}i da su ratovi biv{ih jugoslovenkih re-
publika bili opisivani kao »balkanski« – ~ime je nagla{avana trajnost enti~-
kih razdora na poluostrvu – onaj naro~iti jugoslovenski kontekst tih ratova
ostao je sve vreme prikriven. Mnogi zapadnja~ki istori~ari i politi~ki analiti-
~ari, koji su govorili kako balkanski narodi robuju drevnoj istoriji, pokazuju
istu naklonost prema uzbudljivim pripovestima o »drevnoj mr`nji«, i pri tom
se ne bave analizom ovozemaljskije ali isto tako razorne propasti ekonom-
skih i ustavnih eksperimenata u Jugoslaviji nakon 1945. godine.
n Globalizovanje balkanizacije
înjenica da se ratovi biv{ih jugoslovenskih dràva ~esto – i uprkos prigo-

vorima jugoslovenskih suseda na Balkanu – karakteri{u kao »balkanski«,
umnogome predstavlja odraz ~injenice da je Balkan veoma zvu~no ime. Kada
se pa`nja svetskih medija usredsredila na niz balkanskih dràva i teritorija
– odnosno, na sva ona »mesta{ca« i »male zemlje« iz Klintonovog govora –
ideja balkanizacije ({to }e re}i: ve~nih podela na suparni~ke i neprijateljski
nastrojene fragmente) oìvljena je i stavljena u pogon s obnovljenom u~e-
stalo{}u. Kada sam na internetu poku{ala da prona|em u koje se sve svrhe
koristi ovaj termin, jedan pretraìva~ izlistao mi je skoro osam hiljada saj-
tova: od balkanizacije interneta, preko pravnog sistema u Kini, teritorija u
Nigeriji i Kolumbiji, strujne mreè u Sjedinjenim Dràvama, sistema prevo-
za u San Francisku, do sámih Sjedinjenih Dràva – a to je naj~e{}e slika ka-
kvu o Sjedinjenim Dràvama imaju upravo desni~arski politi~ari (za problem
balkanizacije Amerike Pet Bjukenan (Buchanan) optuùje imigrante, a knji-
ga Brenta A. Nelsona (Nelson) o »Americi bez Amerikanaca« nosi prete}i na-
slov Balkanizovana Amerika).36 Iako se tek maju{ni deo navedenih slu~aje-
va doga|a na sámom Balkanu, izgleda da »balkanizovanje« preti svakome i
svuda.
Ukoliko »balkanizacija« predstavlja odre|eni vid fragmentacije, gde su

fragmenti jedni prema drugima nastrojeni neprijateljski i suparni~ki, onda ni
u kom slu~aju ne zna~i da – kako pokazuje podnaslov ovog zbornika – frag-
mentacija i globalizacija predstavljaju doslovne suprotnosti. Globalizacija, u
stvari, omogu}ava i promovi{e balkanizaciju. Premda je Fredrik Dèjmson
(Jameson) tvrdio kako su dana{nja dru{tva primorana da biraju izme|u na-
cionalizma i globalne ameri~ke postomoderne kulture,37 moè se tako|e re}i
da se nacionalizam razvio kao odgovor na sve sna`niju globalizaciju. Usvo-
jiv{i neke aspekte globalne kulture, nacionalizam je ponudio i nekakav ose-
}aj sigurnosti, jer je promovisao partikularni identitet nasuprot strahu od
sve ve}e homogenizacije. Najprostije re~eno: iako su odre|eni balkanski
identiteti mo`da nekada bili definisani jedni nasuprot drugih, oni sada ote-
lovljuju osobinu razlikovanja od Amerikanaca, Zapadnih Evropljana ili Azija-
ca. (I zato nacionalista iz neke balkanske zemlje i dalje moè da tvrdi kako
smo »mi« civilizovaniji od Srba, hrabriji od Hrvata, individualniji od Japana-
ca, kako »nam« je struktura porodice ja~a od one kod Britanaca.) Ponudiv{i
preduslove za »virtualni« nacionalizam, globalizacija je po prvi put odvojila
nacionalistu od njegove teritorije. Mreà globalnih komunikacija omogu}ila
je zajednicama u dijaspori {irom razvijenog sveta da i dalje odràvaju bliske
veze sa zemljom porekla i da na razli~ite na~ine vr{e uticaj na politi~ku sce-
nu »kod ku}e«. Zato neke od najradikalnijih balkanskih nacionalista nalazi-
mo upravo me|u ameri~kim glasa~ima i poreskim obveznicima. Iako predsta-
vlja najsna`niji izraz globalizacije, internet je, u do sada nevi|enoj meri,
omogu}io {irenje nacionalisti~ke gra|e i podstakao najrazli~itije procese
balkanizacije. Globalizacija je mo`da podrila odre|ene vidove nacionalnog
identiteta – u federalnim, unionisti~kim i »melting-pot«-dru{tvima, poput
onih u Jugoslaviji, Kanadi, britanskim gradovima i, da paradoks bude ve}i,
u Sjedinjenim Dràvama (svet mo`da stvarno postaje sve vi{e ameri~ki, ali
desni~arski politi~ar Pet Bjukenan otvoreno strahuje da Sjedinjene Dràve
postaju sve manje ameri~ke) – ali je, barem na kratke staze, ipak obodrila
etni~ki nacionalizam i balkanizaciju.
n Ru`na re~ na slovo »B«: beg sa Balkana
U popularnoj zapadnoj knjièvnosti i filmu Balkan neretko ozna~ava jedno

prete}e mesto – misteriozno i jezovito (unheimlich) isto~nja~ko tle pogodno
za procvat zapadnja~kih pustolovina.38 To mesto je vrlo ~esto bilo prazno: i
sâm odjek balkanskih toponima bio je sasvim dovoljan, tako da za lokalnim
koloritom nije bilo nikakve potrebe. Tipi~an primer je roman Agate Kristi,
Ubistvo u Orijent Ekspresu (1934). Mesto i vreme nisu jasno opisani, a ve} i
sámi zamagljeni prozori zavejanog voza – ~italac bi tu sâm trebalo da u~ita

vlastitu ma{tu strave – kadri su da prizovu sliku »divljeg Balkana«. Zbog
sne`ne oluje voz mora da stane u Vinkovcima, malom hrvatskom gradu, è-
lezni~kom ~voru u sred slavonske ravnice – a to ba{ i nije gotska gra|a od
koje je sa~injen »divlji Istok«. Ironi~no je {to »ubicu« u romanu sa~injava
jedna grupa Zapadnjaka (koja, prikladno, zajedni~ki sudeluje u krivici), iako
se ~itava radnja romana oslanja na ideju zato~enosti u prete}em balkanskom
prostoru. U Stokerovom romanu Drakula, grupa Zapadnjaka – »trojka« (sasta-
vljena od jednog Engleza, jednog Amerikanca i jednog Holan|anina) – na
sli~an na~in zajedni~ki sudeluje u svom balkanskom zlo~inu i uni{tava tran-
silvanijskog grofa spasavaju}i Englesku (Evropu) od balkanske vampira. Isto-
vremeno, ideja Evrope-vampira – starog sveta koji svoju energiju dobija si-
{u}i (mladu) krv Balkana – javlja se u balkanskim spisima kao preokrenuti i
retko kori{}eni lik ove ma{tarije, kao njen zrcalni odraz. Veli~kovi} pi{e:
»Francuska je osmijeh Evrope – izvje{ta~en i opasan, ljubazan koliko je to
korisno, {irok koliko je neophodno. Kad se smije, {kljocaju joj vilice sa vam-
pirskim zubima. Ispod skupe {minke krije se izborano lice prepla{ene {krte
starice«.39
Ona vrsta simboli~ke geografije, u kojoj su Evropa i Balkan me|usobno
suprostavljeni, postala je devedesetih godina jo{ rasprostranjenija. »Nakon
1989, godine koju su neki proglasili ‘krajem istorije’, desio se ‘preporod ge-
ografije’«, tvrde Vendi Brejsvel (Bracewell) i Aleks Drejs-Frensis (Drace-Fran-
cis) u tekstu »Jugosito~na Evropa: istorija, koncepti, granice«, poku{avaju-
}i da prona|u »izlaz iz gustog vakuuma metafora«, koji je u protekloj dece-
niji ostavio traga na mnogim razmi{ljanjima o Jugoisto~noj Evropi.40 A da
je ova »ponovo-ro|ena« geografija na prvom mestu simboli~ka, posve je o~i-
gledno iz Klintonovog govora uo~i kosovske intervencije. Iako je pred sobom
imao geografsku kartu, Klinton je o Balkanu govorio jezikom slika i metafo-
ra – linija prekida i sukoba civilizacija – a ne jezikom »prave« fizi~ke geo-
grafije.41 Iako balkanske narode ~esto optuùju za ukotvljenost u vlastitu
istoriju, ni mnogi posmatra~i koji se bave ovom obla{}u nisu radi da iskora-
~e iz simboli~ke, jednoobrazne reprezentacije, zbog ~ega – da prafraziram
naslov ovog zbornika – Balkan vi{e nije ni{ta drugo do metafora za sukob,
neuljudnost i nasilje.
Nije ni ~udo {to gotovo niko vi{e ne}e da pripada poluostrvu ~ije ime
– ta »ru`na re~ na slovo ‘B’«42 – ne sme ni da se pomene zbog straha od ma-
lera, zbog »muke i jada«, kao u »{kotskom komadu«.43 I dok se Jugoslavija
raspadala, okolne poluostrvske teritorije postepeno su se praznile, jer su se
(biv{e) balkanske zemlje upinjale da pokaù kako ih ose}aj pripadnosti ve-
zuje za neko drugo mesto (Centralnu ili ~ak Zapadnu Evropu), {to je rumun-
ska politi~arka Elena Zamfiresku (Zamfirescu) opisala kao »beg sa Balka-
na«.44 Zamfireskuova tvrdi da Rumuniija pripada Centralnoj Evropi; hrvatski

predsednik Franjo Tu|man je u kampanji 1997. godine imao slogan »Tu|man
a ne Balkan«;45 a u svom govoru tokom jedne konferencije o Balkanu, bu-
garski predsednik Petar Stojanov podsetio je publiku da jugoslovenski pred-
sednik Slobodan Milo{evi} »ne razdvaja Evropu od Balkana, nego Evropu od
Evrope«.46
Termin »Balkan« je u akademskim raspravama ~esto zamenjivan »poli-
ti~ki korektnim« terminom »Jugoisto~na Evropa«, zato {to je postalo nemo-
gu}e definisati jednu zemlju kao balkansku a da se pri tom ne mora ponudi-
ti i obrazloènje. Zapravo, jedina zemlja na ovom poluostrvu koja je redov-
no definisana kao balkanska – uz o~igledne simboli~ke konotacije – bila je
Srbija pod vla{}u Slobodana Milo{evi}a. Nije onda neobi~no {to je, prilikom
otvaranja jednog od mostova koje je NATO poru{io tokom bombardovanja,
Milo{evi} i sâm proglasio Srbiju najevropskijom od svih evropskih zemalja.
Prisustvuju}i ceremoniji otvaranja, uz stotine Srba koje su tu dovezli orga-
nizovanim autobusima, Predrag Matvejevi} se zamislio nad jednim paradok-
som: Evropa je u isti mah i neprijatelj Srbije i mera njenog »uspeha«.47
Milo{evi}ev govor pokazuje da se svaka skupina vrednosti moè upisa-
ti u metafori~ku taksonomiju, ali da nadmo} Evrope u odnosu na Balkan pri
tom ostane konstantna. Tako }e biti uvek – bez obzira da li se srce Evrope
nalazi u Briselu ili Beogradu; i bez obzira da li se Balkan svodi na jednu je-
dinu zemlju (kako se danas pojmi Srbija) ili se pro{iruje ka severu sve do En-
gleskog kanala, odnosno, La Man{a (kako tvrde neki britanski »evroskepti-
ci«, koji ~itavu Evropu vide u svetlu balkanizovanog drugog). Od 1989. go-
dine, ova vrsta simboli~ke hijerarhije i njenih prakti~nih politi~kih posledi-
ca predstavlja predmet sve podrobnijeg ispitivanja.
n Izvan Balkana: novi pravci
Danas se u istraìvanju razli~itih percepcija Balkana koriste mnoge nove

strategije, strategije koje su se razvijale tokom protekle decenije i bile in-
spirisane pokretima u okviru postkolonijalnih studija i studija o podre|eni-
ma – u najve}oj meri knjigom Orijentalizam Edvarda Saida (Said). Nakon Al-
kokovog (Allcock) prou~avanja »mnogstruke marginalisnosti« Balkana u tek-
stu »Konstruisanje Balkana« (1991),48 devedesetih godina javili su se mno-
gobrojni ogledi o »zapadnom vi|enju Istoka«.49 Naro~ito su bile uticajne
ideje o »reprodukovanju orijentalizama« Milice Baki}-Hajden (Baki}-
Hayden), i balkanizmu Marije Todorove (Todorova). Putem metafore Rurita-
nije, izmi{ljene zemlje koja je ili uvek »jo{-ne evropska« ili »ono-{to-je-
Evropa-ve}-bila«, ja sam poku{ala da sa`mem promenljive suprotnosti izme-
|u Balkana i (ostatka) Evrope.50 Iako me je najvi{e zanimao na~in na koji

imaginacija putem imperijalizma zaposeda geografsku kartu, bila sam svesna
da }e – ukoliko èlimo da studije o Balkanu izbegnu klopku orijentalisti~kog
pristupa – i sáma geografska karta zahtevati druga~iji vid ispitivanja.
U veoma uticajnoj knjizi pod naslovom U teoriji: klase, nacije, knjièv-
nosti,51 indijski marksist Aidàz Amad (Ahmad), ina~e jedan od najgrlatijih
kriti~ara Edvarda Saida, optuùje Orijentalizam zbog opsednustosti zapadnim
poimanjem sveta. Amad isti~e kako su ideju orijentalizma u najve}oj meri
proizveli zapadno-orijentisani teoreti~ari koji rade na zapadnja~kim univer-
zitetima a poreklom su iz Tre}eg sveta, kao uostalom i teoreti~ari sa Zapada
koji ove imitiraju. Ukoliko najuticajnije pravce u prou~avanju Balkana defi-
ni{u upravo teoreti~ari koji, poreklom sa Balkana, rade na zapadnja~kim uni-
verzitetima – a takvi su mnogi autori u ovom zborniku – nije li onda i pro-
u~avanje Balkana postalo odvi{e usredsre|eno na »zapadno vi|enje Istoka«?
Globalizacija se ovde pokazala kao junak a ne kao krivac. Zahvaljuju}i inter-
netu i mnogim drugim kanalima akademske razmene koji su se razvili nakon
1989. – a uprkos ~esto te{kim okolnostima u kojima rade – teoreti~ari koji
danas ìve na Balkanu mogu da u~estvuju u raspravama mnogo zna~ajnije
nego krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih, kada su studije orijen-
talizma tek nastajale. Uz novu generaciju zapadnih istori~ara Balkana, koji
razobli~avaju »mitove« kakve balkanski narodi mo`da gaje o sebi sámima, i
uz teoreti~are sa Balkana koji ru{e neka spokojna zapadna uverenja o Balka-
nu, danas se, po prvi put nakon Drugog svetskog rata, javlja dijalog i razme-
na ideja kakvu do sada nismo videli. A ukoliko se iz takve rasprave rodi nova
skupina definicija o Balkanu, ona }e mo`da, po prvi put, biti zajedni~ka tvo-
revina Istoka i Zapada – no to }e se desiti jedino ako, nakon kona~nog za-
vr{etka krvavih ratova u Jugoslaviji, ovo poluostrvo ne bude zaboravljeno,
kao {to se u pro{losti ~esto doga|alo.
Napomene
1. David Owen, Balkan Odyssey, London: Victor Gollancz, 1995.

2. Obra}anje naciji predsednika Klintona: 24. mart 1999. (20:01h)
3. Samuel P. Huntington, »The Clash of Civilizations?«, u: Foreign Affairs, 72,
no. 3 (Summer, 1993), pp. 23-49.
4. Edith Durham, The Burden of the Balkans, London: Thomas Nelson, 1905, p.
20.
5. Jason Fields, »Historical Perspective: Yugoslavia, a Legacy of Ethnic Ha-
tred«, web-site Associated Press-a:
www.wire.ap.org/Apnews/center_package.html?Packageid=flashpointyugo
(19. februar 1999).
6. Michael Nicholson, Natasha’s Story, London: Pan, 1994, p. 16. (Kada je prvi
put objavljena 1993. godine, Nikolsonova knjiga inspirisala je popularnu film-
sku verziju pod naslovom Dobrodo{li u Sarajevo (1997), u reìji Majkla Vinter-
botoma.) Zahvaljujem se Sajmonu Goldsvortiju {to mi je ukazao na ovu knjigu.
7. Simon Winchester, The Fracture Zone: A Return to the Balkans, London: Vi-
king, 1999, p. 26.
8. Ibid., 29
9. Ibid., 31.
10. Ibid., 60.
11. Ibid., 21.
12. Ibid., 3.
13. Ibid., 61.
14. Richard Holbrooke, To End a War, New York: Random House, 1998, p. 22.
15. Robert D. Kaplan, Balkan Ghosts. A Journey through History, New York: St.
Martin’s Press, 1993, p. xxi.
16. Colonel Bob Stweart, Broken Lives. A Personal View of the Bosnian Conflict,
London: Haper Collings, 1994, p. 6.
17. U vezi sa pozadinom ove vrste ma{tarija, vidi: Maria Todorova, Imagining
the Balkans, Oxford: Oxford University Press, 1997, pp. 119-20.
18. Nedavno objavljana knjiga Mi{e Glenija, The Balkans 1804-1999 dovodi to
u pitanje, pozivaju}i se na ume{anost Velikih sila. Vidi: Misha Glenny, The Bal-
kans 1804-1999. Nationalism, War and the Great Powers, London: Granta Books,
1999.
19. Holbrooke, To End a War, p. 22.
20. Barbara Jelavich, History of the Balkans. Eighteenth and Nineteenth Centu-
ries, Cambridge: Cambridge Univeristy Press, p. ix.
21. Neki od primera su: Tim Judah, The Serbs. History, Myths and the Destruc-
tion od Yugoslavia, New Haven: Yale University Press, 1997; Tim Judah, Koso-
vo. War and Revenge, New Haven: Yale University, 2000; Noel Malcolm, Bosnia:
A Short History, London: Macmillan, 1994; Noel Malcolm, Kosovo: A Short
History, London: Macmillan, 1997; Marcus Tanner, Croatia: A Nation Forged in
War, New Haven: Yale University Press, 1997.
22. Me|u njima su i memoari:
politi~ara: David Owen, Balkan Odyssey, London: Victor Gollancz, 1995; Richard
Holbrooke, To End a War, New York: Random House, 1998; Carl Bildt, Peace
Journey. The Struggle for Peace in Bosnia, London: Weidenfeld and Nicholson,
1998.
vojnika: General Sir Michael Rose, Fighting for Peace. Bosnia 1994, London:
Harvill, 1998; Colonel Bob Stewart, Broken Lives.

humanitarnih radnika: Larry Hollingworth, Merry Christmas, Mr. Larry, London:
Heinemann, 1996.
novinara: Anthony Loyd, My War Gone By, I Miss It So, London: Doubleday,
1999; Eve Ann Prentice, One Woman’s War: Life and Death on Deadline, London:
Duckworth, 2000; Michael Nicholson, Natasha’s Story; Fergal Keane, Letters
Home, London: Penguin, 1999; Janine di Giovanni, The Quick and the Dead: Un-
der Siege in Sarajevo, London: Phoenix House, 1994; John Simpson, Strange
Places, Questionable People, London: Pan, 1999; Ed Vuillamy, Seasons in Hell:
Understanding Bosnia’s War, Lonodn: Simon & Schuster, 1994.
preìvelih: Zlata Filipovi}, Zlata’s Diary: A Child’s Life in Sarajevo, London: Pen-
guin, 1995; Rezak Kuhanovi}, The Tenth Circle of Hell, London: Abacus, 1993;
Elma Softi}, Sarajevo Days, Sarajevo Nights, Toronto: Key Porter Books, 1992.
23. Tu spadaju: Maria Todorova, Imagining the Balkans, Oxford: Oxford
University Press, 1997; Stevan K. Pavlowitch, A History of the Balkans, 1804-
1945, London: Longman, 1999; i moja knjiga: Inventing Ruritania: The Imperi-
alism of Imagination, New Haven: Yale University Press, 1998.
24. Parafraza Jevan|elja po Mateju, 24. 6.
25. Ovu metaforu pozajmila sam od Idit Daram. (Edith Durham, The Burden of
the Balkans, p. 14.)
26. Joanna Bourke, An Intimate History of Killing, London: Granta Books, 1999;
Niall Ferguson, The Pity of War, London: Allen Lane, 1998.
27. Paul Harris, Somebody Else’s War. Frontline Reports from the Balkan Wars,
Stevenage: Spa Books, 1992, p. 44.
28. H. H. Munro, »The Cupboard of Yesterdays«, u: The Penguin Complete Saki,
London: Penguin Books, 1982, pp. 528-9.
29. Ibid., 529.
30. Navedeno u: A. J. Langguth, Saki: A Life of Hector Hugh Munro. With Six
Short Stories Never Before Collected, London: Hamish Hamilton, 1981, p. 251.
31. Joyce Cary, Memoir of the Bobotes, Austin: University of Texas Press, 1960,
p. ix.
32. Nenad Veli~kovi}, »Vi{e duha ima za jednim stolom sarajevske birtije Ra-
faelo . . . », »Dnevnik sa putovanja (3)«, Slobodna Bosna, 22. jun 2000, str.
54.
33. Ibid., 55.
34. Langguth, Saki, 258.
35. Harris, Somebody Else’s War, 45.
36. Brent A. Nelson, America Balkanized: Immigration’s Challenge to Govern-
ment, American Immigration Control Foundation: Monterey, Va., 1994.
37. Vidi: Fredric Jameson, Postmodernism, or, The Cultural Logic of Late Capita-
lism, London: Verso, 1991.
38. U knjizi Inventing Ruritania istraùjem knjièvne slike Balkana u poslednjih

dve stotine godina.
39. Nenad Veli~kovi}, »Vi{e duha ima za jednim stolom sarajevske birtije Ra-
faelo . . . », »Dnevnik sa putovanja (3)«, Slobodna Bosna, 22. jun 2000, str.
54.
40. Wendy Bracewell and Alex Drace-Francis, »South-East Europe: History, Con-
cepts, Boundaries«, u: Balkanologie 3, no. 2 (December, 1999), p. 48.
41. Negde u vreme ovog Klintonovog govora, po Beogradu je kruìla {ala kako
}e Srbe bombardovati jenda zemlja koja nema istoriju. Na to je ameri~ki pred-
sednik odvratio: »A vi uskoro ne}ete imati geografiju«.
42. Wendy Bracewell and Alex Drace-Francis, »South-East Europe«, 58.
43. [ekspirova tragedija Makbet. Dugo uvreèna praznoverica nalaè da se ime
ove predstave nikada ne sme pomenuti u britanskim pozori{tima, ve} se o njoj
uvek govori kao o »{kotskom komadu,« da trupu ne bi zadesila zla sre}a.
44. Elena Zamfirescu, »The Flight from the Balkans«, u: Südosteuropa 44. no.
1 (1995), p. 51-62.
45. Vidi: Maple Razsa, »Balkan Is Beautiful«, u: Arkzin, no. 87. tekst postoji i
na internetu: www.arkzin.com/actual/balkan.htm (20. jul 2000)
46. Petar Stoyanov, uvodni govor, Crisis or Stability in the Balkans – Conferen-
ce, Washington, United States Institute of Peace, 23. april 1999.
www.usip.org/oc/BIB99/stoyanov_keynote.html (20. jul 2000)
47. Predrag Matvejevi}, »S puta po Srbiji (I): s druge strane evropske civiliza-
cije«, Dani, no. 160, 23. jun 2000, str. 23-7.
48. John B. Allcock and Antonia Young, eds., Black Lambs and Grey Falcons.
Women Travellewrs in the Balkans, Bradford: Bradfor University Press, 1991, pp.
170-191.
49. Dobar pregled takvih ogleda postoji u: Wendy Bracewell and Alex Drace-
Francis, »South-East Europe«.
50. Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania, 202-212.
51. Aijaz Ahmad, In Theory: Classes, Nations, Literatures, London: Verso, 1992.
Prevod: Vesna Bogojevi}

Izvor: Vesna Goldsworthy, “Invention and In(ter)vention: The Rhetoric
of Balkanization”, Balkan as Metaphor. Between Globalization and Frag-
mentation, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The MIT Press, Cambrid-
ge, Masschusetts & London, England, 2002, pp. 25-38)
Tomislav Z. Longinovi}
Vampiri poput nas:

gotske ma{tarije i »srbi«
P
SRBIJA. Kolevka vampirizma u Evropi.
Enciklopedija vampirizma1
A ipak, ukoliko me ~ula ne varaju,

davna su stole}a imala, i jo{ uvek imaju, vlastite mo}i koje puka »moder-
nost« ne moè da usmrti.
Brem Stoker, Drakula2
U isti mah i deo, i uzrok, i posledica,

i primer, ono {to se doga|a tamo obja{njava ono {to se doga|a ovde, uvek
ovde, gde god da smo i gde god da pogledamo, uvek pred vratima. Besko-
na~na odgovornost, stoga, i nikakva mogu}nost za bilo kakav oblik mirne sa-
vesti.
@ak Derida, Marksove utvare3
Kao stvorenje bezvremenog, ne-misle}eg ni{tavila, Stokerov (Stoker) grof

Drakula nije ni{ta drugo do inkarnacija jednog fantazma koji proganja Evro-
pu po~ev od njegovog knjièvnog za~e}a 1897. godine. I dok se gotski vam-
pir, poput kakve prastare, zaboravljene sile, uzdizao iz senki putem Stokero-
ve narativne razrade evropskih trauma pro{losti, viktorijanska Engleska po-
smatrala je kako se tradicionalne uli~ne petrolejke zamenjuju novim elektri~-
nim svetiljkama. Zbunjeni pripoveda~ Drakule morao je da se suo~i s ovom
zlom utvarom, koju kao da nisu ni dotakli tehnolo{ki procesi »elektrifikaci-
je«, i koja je i dalje bila spremna da putem nasilja toli svoju ve~nu glad.
Sadizam istorijske li~nosti Vlada Drakula Cepe{a, koji je tokom svojih
bogatih gozbi uìvao da ljudima nanosi bol, bilo je ne{to {to je Evropa po-
ku{avala da izbir{e iz svoje istorije, kao se}anje na jedno vreme koje je, pre
»civilizacije i racionalnosti«, vladalo poretkom utemeljenim na prisilnom
radu robova i kmetova. Strah od svetlosti simptomati~an je za negativitet

koji stoji u osnovi tako te{ko odredljivih figura kao {to je vampir. Evropsko
prosvetiteljstvo s po~etka osamnaestog veka poklopilo se sa pojavom vam-
pirskog negativiteta, i to u obliku vampirskih epidemija koje su harale Bal-
kanom. ûveni slu~ajevi Arnolda Paole i Petra Plogojevi}a, o kojima su izve-
{tavali habsbur{ki zvani~nici tokom tursko-austrijskih ratova u Srbiji, uzbur-
kali su kulturnu ma{tu Evrope i ~ak nagnali jednog londonskog kolumnistu
da 1763. godine napi{e novinski ~lanak pod naslovom »Politi~ki vampirzi-
am«, ~lanak o krvoèdnoj naravi onda{njeg poreskog zakona. Mo} starog, re-
akcionarnog poretka ~esto je bila preru{avana u lik ve~nog napasnika koji
preti da }e se vratiti da zdravo telo okuì svojom nezasitom gla|u.
Proìvev{i mladost kao turski zarobljenik, Vlad Drakul (istorijska li~nost
koju je Stoker iskoristio da izgradi ideju o besmrtnoj èlji za krvlju) je ve{ti-
nu mu~enja, navodno, nau~io od Osmanlija. Kada je u devetnaestom veku ot-
po~eo proces »nacionalnog oslobo|enja«, hri{}anima, koji su na Balkanu bili
izloèni samovolji islamske vladavine, nije bilo te{ko da ovo se}anje na ko-
lonijalnu okrutnost stope sa starosedela~kim oblicima umorstva i mu~enja.
Vlad Drakul je svoje izabrane `rtve polagano nabijao na kolac, i to je bio ob-
red koji se vr{io u ovoj periferiji neprosve}ene, feudalne Evrope – periferiji
koja je svoje dane provodila pod stalnom pretnjom napada i pokolja. Takva
iskustva stvaraju zlokobne forme kolektivnog se}anja, koje onda za uzvrat
vode nacionalisti~kom razumevanju istorije. Poloàj Transilvanije kao grani-
ce i popri{ta sukoba izme|u hri{}anstva i islama, posve je tipi~an za nemo-
gu}e mesto koje Isto~na Evropa, uop{te uzev, zauzima u zapadnja~koj uo-
brazilji.
Prividna patolo{ka vezanost za pro{lost u Isto~noj Evropi predstavlja,
u stvari, okasneli odraz politi~ih i kulturnih trvenja na Zapadu. »Davna sto-
le}a«, koja ne}e da umru, zami{ljena su kao mra~na i krvava vremena, ot-
porna na prosvetiteljstvo i njegovu tehnologiju zaboravnosti; a ipak, ona u
sebi sadrè prigu{eno izvori{te Evrope, jednu istoriju koju Zapad poku{ava
da zaboravi. Zakasnela romanti~arska nostalgija za slavom pro{losti, koja
proìma dobar deo knjièvne i kulturne istorije Isto~ne Evrope, sva odzvanja
tobo`njom agonijom nacije. Mnoge »nacionalne« istorije pisane i podu~ava-
ne na Balkanu, ali i u Srednjoj Evropi, sa~injene su od slavopojki u ~ast onih
li~nosti koje su se `rtvovale za slavu svoje nacije.
n Na putu za »Mittel Land«
Trenutna podela isto~noevropskog komunisti~kog monolita na »an|eoske«

nacionalizme novih centralnoevropskih dràva (ê{ke, Ma|arske, Poljske,
Tomislav Z. Longinovi}/Vampiri poput nas: gotske ma{tarije i »srbi« n 59
Slovenije) i »demonske« nacionalizme »srba« i njihovih balkanskih neprija-

telja, svedo~i o moralisti~koj kratkovidosti onih koji ne ìve »tamo« ali ve-
ruju da se takva medijska slika moè negovati »mirne savesti«. Svetski me-
diji teraju nas da poverujemo kako Balkan naseljavaju Drakulini ro|aci, dok
naslednici Mitteleurope predstavljaju marljive potomke rimo-katoli~ke civili-
zacije, koji su stoga i vi{e nego voljni da opsluùju strate{ke i vojne potre-
be Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Dràvama. Zanimljivo je da Mittel Land,
koja se u Drakuli pominje kao oblast ophrvana pro{lo{}u, sasvim jasno pri-
pada i Balkanu i Srednjoj Evropi. êslav Milo{ (Milosz), pisac poljskog pore-
kla, i dobitnik Nobelove nagrade, zami{lja Srednju Evropu kao marginu, me-
sto koje se proteè od Balti~kog do Jadranskog mora, i sluì kao tranzitna
zona izme|u uè, prave zapadne civilizacije i nedoku~ivog identieta Rusije.
Pi{u}i pre pada Berlinskog zida, Milo{ je – za razliku od Milana Kunde-
re (Kundera) i mnogih drugih pro-zapadnih intelektualaca – uvrstio i Balkan
u svoju viziju Srednje Evrope. Iako se identifikovao sa poljskom Litvanijom,
pesnik je zami{ljao kako mu se domovina prostire po ~itavoj toj grani~noj
zoni, koja, kako on vidi, ima zajedni~ki identitet viktimizacije. Po njegovom
mi{ljenju, glavnu traumu Srednje Evrope predstavlja ~injenica da je »podela
Evrope opipljiva stvarnost« ali ne i istorijska ~injenica zatvorena u arhive i
ud`benike.4 Podela koju pominje Milo{ otpo~ela je spu{tanjem gvozdene za-
vese i sukobom koji je izbio izme|u varvarske ~istote sovjetskog komunizma
i tehnolo{ki nadmo}nog na~ina ìvota Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Dr-
àvama, koji je svoju glad prikrivao ideologijom slobodnog trì{ta. Nakon
1989., odsustvo ove stare podele dovelo je do polarizacije Isto~ne Evrope u
vidu podele na Sever-i-Jug, podele na naprednu Srednju Evropu i krvoèdni
Balkan.
Uz zna~ajni izuzetak biv{e Jugoslavije, ve}i deo Milo{eve Srednje Evro-
pe bio je tokom hladnog rata podvrgnut patronatu Sovjetskog Saveza, i u su-
o~avanju sa pretnjom »Maj~ice Rusije« prili~no je ispa{tao zbog svoje geo-
politi~ke malenosti. Ova kolektivna svest naroda s druge strane gvozdene za-
vese, svest da su im sudbinu odre|ivale sile suprotstavljene njihovim kolek-
tivnim naporima, izraèna je kao kulturolo{ki fenomen koji Milo{ naziva
»istorijskom imaginacijom«. On smatra da se »istorijska imaginacija najve-
rovatnije obrazuje se}anjem na kolektivnu patnju«, ~ime se stvara kulturni
kontekst za velike knjièvne tvorevine.5
Me|u Poljacima je dobro poznat kompleks »Hristovog naroda«, ali Mi-
lo{ ovde projektuje i jednu naro~itu viziju podre|enog identiteta, ukorenje-
nu u patnji slabih koji su primorani da trpe ku`ni ujed krupnijih istorijskih
napasnika. Sudbina malih naroda je stoga simptom imaginarne hipertrofije
njihovog kolektivnog identiteta koji ishoduje iz se}anja istorijske viktimiza-
cije. Ova nezale~iva rana je zato prekrivena pri~ama o »na{oj« veli~ini, pri-
~ama koje ovekove~uju istorijsku imaginaciju i odzvanjaju u knjièvnim i kul-

turnim pripovestima ugnjetavanih naroda.
Za nacionalisti~ke vo|e, spremne da upotrebe nasilje, è| za krvlju et-
ni~ki drugih uvek je uzrokovana teritorijalnim sporovima u kojima se »dru-
gi«, onaj {to naginje otcepljenju, sprema da preotme simboli~ku vrednost
tla. »Ne-ba{-civilizovano« pona{anje ratnika u Jugoslaviji pod kraj pro{log
milenijuma, izvire upravo iz tog ose}anja li{enosti, bilo u pro{losti ili u sa-
da{njosti, koje je uvek vezano za slike krvi i tla. Zdruèni u~inci doma}ih ob-
lika postkomunisti~kog vampirizma (Slobodana Milo{evi}a i »srba«) i global-
ne gladi poslednje supersile (Sjedinjenih Dràva nakon hladnog rata) zajed-
ni~kim snagama delaju da spre~e stvaranje bilo koje forme gra|anskog ìvo-
ta ili uzajamnog razumevanja me|u zajednicama na Balkanu.
Male narode na Balkanu vrlo ~esto naoruàva i podràva jedan od mo}-
nih saveznika koji se, kako prime}uje Marija Todorova (Todorova), naj~e{}e
stara da njegovo »mezim~e« ostvari svoje geopoliti~ke snove.6 Izrabljuju}i
ose}aj slabosti svog »mezim~eta«, velika sila manipuli{e maju{no{}u i pat-
njom svog saveznika, a sve zbog strate{kih dobitaka u odnosima sa drugim
velikim silama sa kojima se nadme}e za primat uticaja u regionu. Bol i pat-
nja `rtve, stvarni koliko i imaginarni, uvek su na ivici da eksplodiraju u pra-
vedni bes, oslobo|en svake krivice, bes koji samo ~eka na osvetu. Odricanje
od odgovornosti prema etni~ki drugom preobra}a dèlata – koji je u prethod-
nom istorijskom ciklusu naj~e{}e bio `rtva – u stvorenje svedeno na najniè
instinkte, stvorenje u isti mah i vi{e i manje ljudsko.
Iz pro{lih patnji dèlat crpi svoju snagu, preuzima ulogu napasnika
kako bi osvetio prastare nepravde. Istorijska imaginacija Milo{eve nacije po-
slednji put je u skorijoj istoriji bila progonjena paktom Molotova i Ribentro-
pa 1939., kada je Poljska rastrgnuta izme|u Rusije i Nema~ke, i jo{ jednom
raskomadana. @rtvena pripovest male nacije razvija se uz pomo} ovakvih pri-
mera. Nacije koje se na|u u poloàju da budu iskori{}ene kao nagodbeno
sredstvo, kao adut u strate{kom kockanju mo}nih saveznika, razvijaju ova-
kav vi{ak istorijske ma{te, koje ~esto nalazi odu{ka u knjièvnoj i kulturnoj
areni.
Osnovna razlika izme|u Isto~ne i Zapadne Evrope, tvrdi Milo{, jeste
razlika izme|u »pam}enja i nedostatka pam}enja«.7 Za Zapadnjake, naro~i-
to one najuspe{nije Evropljane koji su se smestili u kolonijalnim Sjedinjenim
Dràvama, istorija je neka vrsta kurioziteta, predmet zatvoren u ud`benike,
ne{to {to je na Zapadu prisutno kao »nejasna uspomena na maglovitu pro-
{lost«.8 Zbog ovakvog nedostatka pam}enja velike sile su u mogu}nosti da
delaju jedino s vlastitim trenutnim interesima na umu, ophode}i se prema
pro{losti kao prema opasnosti koja kod bedno malih nacija izaziva te`nju ka
identifikaciji sa mo}i koju ne poseduju.
Jugoslovenski pisac Danilo Ki{ podse}a nas da je podru~je strave bli-

sko svim Evropljanima, budu}i da svi oni naseljavaju prostor u kojem su et-
ni~ki drugi bili `rtvovani ideji ideolo{ke i rasne ~istote. U poglavlju pod na-
slovom »Magijsko kruènje karata«, u knjizi Grobnica za Borisa Davidovi~a,
zatvorenici u Staljinovom Gulagu igraju partiju karata sli~nu marseljskom ta-
rotu. Ulog u karta{koj igri zvanoj ‘\avo ili Matu{ka’ predstavljaju ìvoti Sta-
ljinovih politi~kih protivnika.9 A u biv{oj Jugoslaviji su i potraga za rasnom
~istotom (potraga otelovljena u usta{kom separaisti~kom naci-reìmu koji je
`rtvovao Srbe, Jevreje i Rome), i titoisti~ki oblik komunizma doveli do ma-
sovnog nasilja tokom Drugog svetskog rata.
Uz gorku ironiju Milo{ prime}uje da se cena tehnolo{kog usavr{avanja
na Zapadu pla}a regresijom u istorijsku i kulturnu amneziju. Ta te`nja da se
zaboravi sve {to nam nije od »vitalnog interesa« predstavlja dominantni ide-
olo{ki diskurs u Sjedinjenim Dràvama, {to se dobro vidi u op{toj »maglovi-
tosti svakog pojma vezanog za istoriju«.10 Ose}aj »pravog mesta i vremena«,
koji oblikuje istorijsku imaginaciju malih naroda, Milo{ poredi sa politikom
zaborava. Poslednjoj supersili na svetu po svoj prilici ne treba pam}enje, jer
ona obitava u ve~noj sada{njosti kojom upravljaju ekonomska ekspanzija i
mirovnja~ke operacije u inostranstvu.
U ve}ini kolektivnih pripovesti utemeljenih u evropskom nasle|u, po-
treba za krvlju cirkuli{e kroz pri~e o pro{losti, urezana u se}anje kao sveti
znak mu~eni{tva. Taj znak nosi balast `rtve, i vra}a se u obli~ju vampira koji
vreba u neizrecivoj tmini. Strava gotske ma{tarije podse}a zapadnja~kog gle-
daoca na pro{lost koju Evropljani nastoje da savladaju i zaborave. Etika
»ljudskih prava«, koju Zapad-predvo|en-Sjedinjenim-Dràvama koristi da si-
lom uspostavi mir, da izbri{e i preoblikuje pro{lost i sada{njost, postaje sum-
njiva kad je suo~imo sa bednjikavom mo}i malih naroda. Ovi narodi primo-
rani su da, putem osvete »srba«, ponovo proìve svoju postkolonijalnu vik-
timizaciju.
Prema Milo{evoj poetici se}anja, istorijska imaginacija malih nacija
stalno se pi{e i bri{e imperijalnom logikom velikih, kojima nedosataje taj na-
ro~iti ose}aj istorije kakav ima `rtva. Drugim re~ima, male nacije trpe i za-
mi{ljaju, dok velike vladaju tako {to pitanje istorijske imaginacije guraju u
~isto akademsku pozadinu. U devetnaestom veku istorijska imaginacija »Dru-
ge« Evrope stvorena je ~e`njom tek ro|enih srednjih staleà, ~e`njom za da-
nima imperijalne slave njihove nacije, odnosno pro{losti zami{ljene kao
puno prisustvo »na{eg« naiconalnog bi}a i pripadni{tva.
Tokom tog veoma dugog veka, pad malih naroda pod imperijalnu vla-
davinu velikih sila iznova je protuma~en u agonijskom klju~u oslobo|enja-
po-svaku-cenu. Pre tog trenutka nacionalnog postanja balkanski narodi su u
o~ima Zapada uglavnom bili nevidljivi, nekako poput vampirovog odraza u
ogledalu. Bez obzira koliko su uslovi imperijalnog porobljavanja bili razli~i-

ti za svaku pojedina~nu naciju »Druge« Evrope, ponovno otkrivanje nacije i
njene kulture u devetnaestom veku odigralo se u kontekstu postkolonijalnog
nasle|a koje se borilo protiv ove globalne nevidljivosti.
n Kostur u ormanu
Glorifikuju}i pro{lost, proces ponovnog otkrivanja nacije stvara jezovit od-

nos sa sada{njo{}u koja se uvek smatra neizvesnom i na ivici propasti pod
herojskim teretom Drakulinih »davnih stole}a«. Ova praznina sada{njosti ka-
rakteristi~na je za tek stvorene nacionalne kulture, i veorvantno je ona raz-
log za{to Harker, dok posmatra besmrtnog grofa u ogledalu, ne vidi »ni tra-
ga od ~oveka«. »îtava soba iza mene bila je vidljiva; ali u njoj ne be{e ni
traga od ~oveka, osim mene.«11 Ta praznina, koju su oni »Drugi« Evropljani
videli kao odraz u za~aranom ogledalu istorije tokom perioda turskog, au-
strijsko-nema~kog i ruskog kolonijalizma, ubrzo je bila popunjena pripove-
stima o krvi i pripadnosti.
Povratak vampira i vladavina »davnih stole}a« postignuti su putem
imaginarne rekonstrukcije pro{le slave, ali i putem kodifikacije »narodnog«
jezika i kanonske knjièvnosti koja peva narodnu slavu. @elja da se zapi{e
folklorna vizija naroda i njegova »slavna« pro{lost naturalizuje agonijsku vi-
ziju odre|enog kulturnog identiteta. Iako jo{ uvek nevidljivi tada{njim Evro-
pljanima sa Zapada, ovi »Drugi« Evropljani nastoje da popune vremenski jaz
i osvoje identitet druga~iji od agonijske vizije pod koju su ih podveli njiho-
vi nacionalni vo|i i spolja{nji svet.
Shvativ{i da se davna stole}a ne mogu usmrtiti »pukom moderno{}u«,
ovaj zloglasni Transilvanac vaskrsava jednu temporalnost simptomati~nu za
balkanske fantazme. Te re~i je u svom dnevniku zapisao Dònatan Harker, lik
i narator u Stokerovom romanu Drakula. U Stokerovoj gotskoj imaginaciji
vampir figurira kao kanal krvi i zla koji kalja evropske pri~e o pro{losti i od-
re|uje temporalni kontekst za razumevanje drugosti »Druge« Evrope. Istok
Evrope ogleda se u ogledalu gotske imaginacije s vremenskim zaka{njenjem
od nekoliko vekova; oni su Harkerovoj zapadnja~koj imaginaciji strani, a ipak
i nekako poznati.
Balkan je predstavljen kao prelazna oblast izme|u Evrope i Azije, u isti
mah i tu| i zaostao zbog nejasnih, hibridnih identiteta koji naseljavaju ovo
poluostrvo. Poput vampira, Zapad ne moè da ugleda vlastiti odraz u ogle-
dalu balkanske temporalnosti, i zato svoje strahove od navale sa Istoka za-
kopava u tamne odaje Drakulinog zamka. A {to se ti~e intelektualaca iz »Dru-
ge« Evrope, oni su oduvek bili rastrzani izme|u ogledala Zapada i svojih »na-
tivisti~kih« te`nji. Poput zrcalnog odraza transilvanijskog grofa, »nativisti~-

ke« porive nacionalnih elita tako|e je trebalo sakriti i zakopati duboko u po-
drume srednjovekovnog zamka.
Podatak da je Vlad Drakul nau~io ve{tinu mu~enja u turskom zaroblje-
ni{tvu potkrepljuje jo{ jedan vaàn fantazam balkanskih naroda. Za naciona-
liste je neprekidno prisustvo islamskih naroda me|u balkanskim hri{}anima
bilo znak sramne zaostalosti tih istih hri{}ana. Nakon raspada Otomanskog
carstva, izlaènje slovenskih hri{}ana iz turskog ropstva bilo je pra}eno
sna`nom identifikacijom sa kolonijalnim gospodarima i njihovim prezirom
prema »hri{}anskim psima i nevernicima«.
Isto~na i Zapadna Evropa gaje istu fascinaciju prema starom, prema
drevnom vremenu koje i dalje proganja knjièvnu imaginaciju i odbija da
umre prirodnom ljudskom smr}u. »Pukoj modernosti«, koja je bez sumnje
svojstvo tehnolo{ki superiornih zapadnih nacija, poveren je zadatak da
usmrti to se}anje i da izbri{e pripovesti kolektivnih narodnih identiteta. Sto-
kerov gotski odgovor balkanskim vampriskim po{astima osamnaestog veka
priziva duh ubijanja jedne temporalnosti drugom. Zapadna Evropa je zastup-
nik superiorne sile koja se, bez obzira na sve, suo~ava sa otporom onih koji
su ve} mrtvi.
Polagano rastakanje jugoslovenskog postkomunisti~kog tela, pra}eno
neuspehom programa radni~kog samoupravljanja i spoljne politike nesvrsta-
nosti, obeleìlio je uspon neo-srednjovekovnih politi~kih obi~aja. Pokidane
veze moje domovine predstavljaju ishod simultane èlje slovenskih naroda i
njihovih etni~ki drugih da se odvoje i da ostanu zajedno. Razli~iti etni~ko-
verski oblici koji su se javili nakon smrti titoisti~kog poretka, utemeljenog
na »bratstvu i jedinstvu«, postali su pretnja za »srbe«, koji bi nakon raspa-
da Jugoslavije izgubili zajedni~ku etni~ku dràvu.
Vaskrasavanje kolonijalne dimenzije, koje dolazi nakon {to »drugi«
po~ne da ubija »drugog«, bilo je izraèno u pripovestima intelektualaca. Ne
samo da su ovi intelektualci najednom otkrili svoje srednjovekovne korene,
ve} su to otkri}e nadomestili potro{a~kom èljom da-se-ima-{to-vi{e, èljom
koja danas konstitui{e hegemonisti~ki diskurs Zapada-predvo|enog-Sjedi-
njenim-Dràvama. Modernizuju}e dru{tvene uticaje, koje su postigli Tito i
njegovi drugovi, trebalo je ukloniti zajedno sa komunizmom, dok su religija
i njeni zastupnici zadobili do tada nevi|eni uticaj u svim postjugoslovenskim
dràvama. Zbog pojedinih nacionalisti~kih vizija, jugoslovenski kostur ras-
pao se po {avovima nekada{njih imperija. Jedini izuzetak bili su »srbi«. Taj-
na njihovog upornog odolevanja bombama i gladi pojavljuje se kao vampir-
ska, jer to je tajna onih bi}a koja se kriju od razuma i dnevne svetlosti.
A kada se »bratstvo i jedinstvo« izvrnulo u teritorijalni rat, inostrane
diplomatske i vojne intervencije po~ele su da opravdavaju doma}i etni~ki te-
ror. Sukob je izbio po istim onim kriznim me|ama koje su Otomansko car-
stvo razdvajale od habsbur{kog. Uslovi koje su postavile tek ro|ene nacio-
nalisti~ke elite me|usobno su se razlikovali: »srbi« su branili Jugoslaviju kao
tvorevinu koja im je omogu}avala da ìve u jednoj dràvi, dok je ostatak
Jugo-drugih davao prednost razdvajanju i nezavisnosti. Zapad-predvo|en-
Sjedinjenim-Dràvama favorizovao je neprijatelje »srba«, budu}i da je raspad
Jugoslavije zna~io poraz jednog malog hladnoratovskog neprijatelja u kojem
komunizam nije bio nametnut spolja, iz Sovjetskog Saveza. Uspev{i da na-
kon svetskih ratova i uzajamnih genocida ponovo sklepa svoj kostur, Jugo-
slavija je postala doma}a, iz sebe nastala varijanta radni~ke dràve. Tajna
strave i njenog uspeha kako u Isto~noj, tako i u Zapadnoj Evropi, leì u slo-
ènim odnosima izme|u globalnih i lokalnih formi vampirizma.
U stvari, nasilje koje se krije u univerzalnom odbacivanju bilo kakve
forme zajedni~ke dràve nakon komunizma, kao i nasilje u procesu »stvara-
nja-drugog« od »orijentalne« Evrope, najo~iglednije je u medijskom predsta-
vljanju nedavnih ratova biv{ih jugoslovenskih republika (1991-1995). Brat-
stva vi{e nema, sloì{e se svi stru~njaci, nakon takvog genocidnog gneva.
Zapad-predvo|en-Sjedinjenim-Dràvama odbio je da sagleda ulogu koju je
njegova iskrivljena slika Balkana odigrala u »gre{kama« po~injenim tokom
ra{rafljivanja jugoslovenskog kostura; a i sámo to odbijanje bilo je deo stra-
te{kog preuzimanja ovog regiona. Stvarna zverstva po~injena na Balkanu
bila su kasnije nadome{tena »mirovnja~kim« operacijama i medijskim izve-
{tajima koji su izdvajali najvamprskijeg od svih vampira – »srbe«. Upravo su
te konkretne vojne, politi~ke i diplomatske mere NATO-vlada posluìle da se
iz simboli~kog podru~ja Zapada izreè onaj deo Evrope koji su naseljavali
»srbi«, premda bi kakav cini~ni posmatra~ sasvim izvesno ustvrdio da je se-
damdeset sedam dana »humanitarnog bombardovanja« Jugoslavije dovelo
taj isti Zapad-predvo|en-Sjedinjenim-Dràvama veoma blizu »srba« i njiho-
vih vampirskih opsesija. Tokom Klintonovog (Clinton) predsednikovanja, na
Zapadu-predvo|enom-Sjedinjenim-Dràvama javila se nova forma tehnolo{ki
nadmo}nog diskursa, kojim se opravdavalo ka`njavanje manje civilizovanih
naroda, ìtelja centralnog dela Balkanskog poluostrva.
Genocid, koji je ustao iz mrtvih tokom ratova biv{ih jugoslovenskih re-
publika, pretvorio je imena Jugoslavije, Bosne, Kosova i »srba« u trì{ta uà-
snih zlodela, u kakva spadaju ubistva, silovanja i etni~ka ~i{}enja. Ali sva ta
zlodela ~ine deo zajedni~kog evropskog i zapadnog nasle|a: zapadne koloni-
jalne sile isprobavale su ih na svojim prekomorskim podanicima, kao i na »ra-
snim« neprijateljima u sámoj Evropi. Pa i sâm identitet ve}ine NATO-nacija
konstituisan je, u stvari, putem prigu{ivanja i odbacivanja ovih »drugih«, ~ije
se postojanje smatra stranim u odnosu na zajedni~ko poreklo Zapada. Zato su
»srbi« savr{eni fantom. Nasilni su, ali maju{ni; u o~ima Zapada-predvo|enog-
Sjedinjenim-Dràvama oni igraju kulturnu ulogu stra{ila. U post-hladnoratov-

skoj retorici ova utvarna zajednica, kao prete}a prikaza zalutale ljudske pri-
rode, zamenila je i Marksa i njegovog velikog sovjetskog brata.
U vreme kada je nastao, moderni nacionalni identitet Evrope bio je za-
snovan na veoma pojednostavljenoj definiciji dràve kao teritorije koja pri-
pada samo jednoj etni~koj grupi. Isti proces teritorijalizacije etni~kog iden-
titeta pokrenut je i na Balkanu u poslednjem desetle}u dvadesetog veka.
Ono {to Derida (Derrida) naziva »tajnom evropske odgovornosti« stoji u sre-
di{tu razli~itih vidova balkanske pravde koja se sprovodila tokom pre|a{nje
decenije.12 Vremenski zastoj u trajanju od vi{e od jednog veka dozvolio je
prosve}enim Zapadnjacima da na prigodan na~in potisnu onu ~injenicu koja
svedo~i da su me|unacionalni sukobi, putem brojnih ratova i obilatog krvo-
proli}a, oblikovali evropski kontinent. Takva vampirska utvara zasigurno je
potkrepila Stokerovu viziju Balkana kao popri{ta na kojem su »davna stole-
}a / imala, i jo{ uvek imaju, vlastite mo}i koje / puka ‘modernost’ ne moè
da usmrti«. Jugoslavija je kostur u ormanu Evrope, mesto gde je drugost-
koja-me-stvara potisnuta, zabranjena i bombardovana.
n Imaginarno so~ivo
Transformi{u}i se u so~ivo za potrebe geostrate{kog posmaranja Balkana,

gotske ma{tarije uspele su da nadìve pisce koji su ih pod kraj devetnaestog
veka stvorili u engleskom govornom podru~ju. Vesna Goldsvorti tvrdi da »sve
one naj~e{}e kori{}ene re~i balkanskog porekla u engleskom jeziku – ‘bug-
ger’ ∞peder~ina≤, ‘Balkanization’ ∞balkanizacija≤ i ‘vampire’ ∞vampir≤ – na
neki na~in odraàvaju strah od Drugog, pretnju od mogu}e invazije i kvare-
nja«.13 Poslednja decenija dvadesetog veka dodala je jo{ jednu kolektivnu
stilsku figuru, vizualizovanu kroz so~ivo gotskih ma{tarija: figuru krvoèdnih
Srba.
Medijske mreè na Zapadu-predvo|enom-Sjedinjenim-Dràvama uteme-
ljile su »srbe« kao postmodernu inkarnaciju vampira. Predstavljeni kao naj-
stra{nija napasni~ka rasa u Evropi, »srbi« su u svom bakanskom domu vas-
krsli vampirovu ve~nu glad (ili bi bar tvorci na{eg svakodnevnog sveta in-
formacija voleli da u to poverujemo). Ve}i deo dana{njeg znanja o Balkanu
vezan je za ovo prekomerno nasilje koje obeleàva povratak »davnih stole-
}a«. @rtveni mehanizam kolektivnog postajanja postao je vidljiv na krvavom
oltaru Kosova, tom mestu koje »srbi« ~uvaju kao dragocenu ranu i kao pod-
setnik na ropstvo pod Islamom.
I po{to »srbi« èle slobodu po svaku cenu, Zapad-predvo|en-Sjedinje-
nim-Dràvama odbacuje njihovu ideju o zajedni~koj dràvi kao opasnu fan-
taziju. Stvarni ratni zlo~ini, po~injeni tokom ratova biv{ih jugoslovenskih re-
publika (1991-1995) i tokom NATO-bombardovanja SR Jugoslavije (1999),
sagledavaju se kroz so~ivo koje su sa~inile gotske ma{tarije, tako da se ko-
lektivni fantazam »srba« javlja kao opravdanje za postojanje NATO. Pisana
pod znacima navoda i s malim po~etnim slovom, imenica koja ozna~ava naj-
ve}u naciju na Balkanu degradira »srbe«, svode}i njihovo vlastito ime na
medijsku inkarnaciju zla. Ovaj kolektivitet nadahnut vampir{tinom zakora~io
je u novi milenijum predvo|en osobama osumnji~enim za ratne zlo~ine; a za-
mak ovog kolektiva razoren je NATO bombama i raketama. I budu}i da su
svetski mediji prikazali »srbe« kao monolit etni~ke mr`nje, takozvana »me-
|unarodna zajednica« uklonila je ideju nacije iz ove zami{ljene zajednice.
Raspad Jugoslavije doprineo je da se u imenu »srbi« postepeno izbri-
{e veliko slovo. Njihovi »drugi« pobegli su iz Jugoslavije i ostavili »srbe« sa
znacima navoda oko imena, kao znak karantina koji je nametnut njihovom
vampirskom pona{anju. U postkomunisti~koj eri, identitet »srba« izvrnuo se
od imenskog (Srbi, kao vlastita imenica) do glagolskog (srbovati, {to ozna-
~ava spisak dela koja se proteù od slavljenja veli~ine vlastitog etni~kog
bola, do brutalnog poni{tavanja etni~ki drugih). I lokalni i globalni mediji
poradili su na tome da se vi|enje ove nacije osnaì kao esencijalni, monu-
mentalni i istorijski stabilni entitet. Globalna medijska gramatika klasifiko-
vala je »srbe« kao simptom povratka onog drevnog bi}a koje buja na patnji
drugih.
Hantingtonova (Huntington) ideja o sudaru razli~itih civilizacija pred-
stavlja napasni~ku projekciju Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Dràvama,
Zapada koji je i sâm vampir nad vampirima koji strukturi{e svaku èlju pro-
se~nog svetskog potro{a~a. Rasa je kod Hantingtona redefinisana kao ne-bi-
olo{ki konstrukt: umesto toga, pripadni{tvo je postalo stvar verskog i kultur-
nog nasle|a. I premda je posve ta~no da se ovakav scenario u biv{oj Jugo-
slaviji zaista ostvario, takav razvoj doga|aja bio je vi{e rezultat gotske po-
liti~ke imaginacije spolja{njih donosilaca odluka, nego lokalne borbe za
mo}. Uprkos ~injenici da je nad »srbima« u Hrvatskoj vr{eno etni~ko ~i{}e-
nje, da su poraèni u Hrvatskoj i karantinirani u Bosni i Hercegovini, uprkos
~injenici da je NATO sproveo kazneno bombardovanje Srbije, »srbi« su i da-
lje meta Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Dràvama, i to zato {to su bili
dvostruko orijentalizovani. Kao kolonijalno nasle|e otomanskog ropstva,
»srbi« su transformisani u Drugo Evrope unutar Evrope.
Svetski mediji su od »srba« na~inili primer etni~kog zlo~ina, stvorivi{i
tako klimu u kojoj je bilo mogu}e oìveti ideju o kolektivnoj odgovornosti,
i to uz pomo} figura kakva je, na primer, Danijel Dòna Goldhagen (Goldha-
gen). »Srbima« je bila pripisana uro|ena netolerantncija, dok su njihovi su-
sedi bili predstavljeni kao objekt prisilnog etni~kog preseljenja, masovnih si-
lovanja, masakara i mu~enja po zatvorskim logorima. Beskrajna reka izbegli-

ca, prikazivana na svetskim televizijama, bila je upotrebljena kao opravda-
nje svakog oblika borbe protiv ove nacije vampira. I po{to su »srbi«, kao
stra{ilo, stavljeni u prvi plan, {ti}enici Sjedinjenih Dràva (Izrael i Turska)
mogli su da gotovo neopaèno ugnjetavaju svoje manjine, i to u meri koja
se mogla porediti sa patnjom kosovskih Albanaca.
I tako, imaju}i u vidu medijske izve{taje o ratnoj stravi u Hrvatskoj i
Bosni, Zapad-predvo|en-Sjedinjenim-Dràvama je ose}ao da ima pravo da
po~ini zlo~in nad vampirskim »srbima«, koji su, pak, svojom divljom èsti-
nom napada na etni~ki druge u velikoj meri uspeli da nadoknade vlastitu ma-
ju{nost i slabost. Milo{evi}eva transformacija etni~kog ponosa u oru|e neo-
nacionalizma tokom osamdesetih, uparena sa nere{enim strate{kim statusom
dràve, ishodovala je politi~kim, ekonomskim i kulturnim isklju~ivanjem Ju-
goslavije iz svetske zajednice. Implozija Jugoslavije pretvorila je »srbe« u
stanovni{tvo jedne sve te{nje zajedni~ke dràve, u kojoj su oni navikli da
igraju ulogu »etni~kog lepka«. Sjedinjene Dràve izloìle su »srbe« koroziv-
nim solucijama: svrsishodnom i namernom razaranju, trovanju ~itavog sta-
novni{tva osiroma{enim uranijumom i isparenjima bombardovanih petrohe-
mijskih fabrika.
Groteskna nesrazmera izme|u njihove vojne slaba{nosti i nabreklog na-
cionalnog identiteta pretvorila je »srbe« u savr{enu `rtvu na oltaru NATO-je-
dinstva, koje je bilo proslavljano 1999. godine, ba{ u vreme bombardovanja
Jugoslavije. Ne treba zaboraviti da su »srbi«, kao kolektivni fantazam, bili
postavljeni u strate{ki poloàj zamene za jednog starijeg neprijatelja, nepri-
jatelja zbog kojeg je i bilo sazdano monumentalno transatlantsko savezni-
{tvo, s ciljem da se o~uvaju temelji Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Drà-
vama.
A taj stariji neprijatelj ne boravi samo u ru{evinama transilvanijskog
zamka grofa Drakule. On, u stvari, zauzima druge imaginarne teritorije, pri-
ziva i druge utvarne pojave, od kojih je najmla|i »svetski komunizam«, ta
utvara totalitarizma koja je ~asne vitezove Zapada-predvo|enog-Sjedinje-
nim-Dràvama nagnala da se do zuba naoruàju i povedu juri{ protiv svakog
komunisti~kog upori{ta koje je preìvelo pad Berlinskog zida 1989. »Srbi« su
bili odli~an surogat-drugi za krupniju pravoslavnu naciju – Rusiju: bili su do-
voljno mali da ne mogu da uzvrate udarac, i dovoljno mra~ni da budu delo-
tvorno izop{teni iz ~ove~anstva {to po~iva na zlo~inima za koje je »srbima«
bilo su|eno u medijima.
»Srbi« i dalje proganjaju imaginaciju svetskih medija, kao nova odmet-
ni~ka nacija, kao kolektivitet ~iji vampirski povratak iz »davnih stole}a« za-
sluùje samo jedan, odlu~an i mo}an odgovor onoga {to Madlen Olbrajt na-
ziva »tako veli~anstvenom vojskom«, koja jo{ od raspada Sovjetskog Saveza
pati od ozbiljne neaktivnosti. Arsenal zapadnih demokratija pribavio je pot-

poru pravde i krila vazdu{nih snaga koja su 1999. godine uspela da od »srba«
otrgnu Kosovo, bez obzira {to Kosovo, navodno, ima status najvi{e vredno-
sti za ovu naciju koju su mediji opisali kao narod zaglavljen u Stokerovim
»davnim stole}ima«, stole}ima koja imaju »vlastite mo}i«.
[ta je to {to nagoni »srbe« da se tako ~vrsto drè svojih »istorijskih
teritorija«? Gotske ma{tarije u Drakuli poti~u od anti-islamskog pogleda na
svet koji je duboko ukorenjen u evropsko nasle|e. Mladi nara{taji dana{njih
Evropljana proveli su ~itav devetnaesti vek oplakuju}i sudbinu balkanskih
hri{}ana pod »turskim jarmom«. Iako ne u potpunosti orijentalisti~ka u Sa-
idovom (Said) smislu re~i, ovakva perspektiva projektuje hegemonisti~ko pri-
svajanje Evrope (gde se Evropa shvata kao podru~je neprijateljski nastroje-
no prema »polumesecu« i »Tur~inu«) na isti na~in na koji nacionalisti~ka
ideologija »srba« etiketira svoje bo{nja~ke i albanske druge. Devetnaestove-
kovna Evropa doìvela je povla~enje islama sa Balkana, a ono je bilo pra}e-
no »pukom moderno{}u« Velikog rata kojim je trebalo okon~ati sve ratove.
I upravo je tada Austrougarska, ta poslednja imperijalna sila u Mitteleuropi,
ponovo prizvala utvaru »srba«. U osvitu Prvog svetskog rata, Klara Cetkin
(Zetkin) pi{e:
Uàsna utvara pred kojom drhte ljudi Evrope postala je stvarnost. Rat
se sprema da smrvi ljudska tela, naseobine i polja. Bezumno nasilje ko-
jem je dvadesetogodi{nji srpski mladi} izloìo naslednika Trona, Austri-
ja je iskoristila kao izgovor za zlo~ina~ko nasilje protiv suvereniteta i
nezavisnosti srpskog naroda i, na kraju krajeva, protiv mira u Evropi.14
Ni{tavni selja~ki rod koji se usudio da svoj vampirski nacionalizam ra-

zapne do imperijalne pokrajine Bosne i Hercegovine, i da njime prkosi po-
slednjoj srednjoevropskoj imperiji, jo{ jedanput je, zbog svojih sklonosti,
postao meta Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Dràvama. Da li je samo slu-
~ajnost {to je Vlad Drakul Cepe{ dobio ime po vla{koj verziji ordena Drako-
na (ordena Zmaja), koji je njegov otac primio od habsbur{kog vladara Sve-
tog rimskog carstva kao zaslugu za spre~avanje prodora otomanske vojske na
rubovima Evrope? Jo{ jednom su Centralna Evropa i Balkan sjedinjeni u fi-
guri istorijskog grofa i krsta kojeg su branili od islamskih upada. Drakulino
aristokratsko nasle|e nadome{teno je nacionalisti~kom blagoglagoljivo{}u
Stokerovog vremena. Kada Dònatan Harker pita tajanstvenog grofa o njego-
vom poreklu, Drakula, koji se ina~e uàsno boji Krsta, poistove}uje sebe sa
krsta{ima koji su osvetili »sramotu Kosova«.
A kada je ta velika sramota Cassove (odnosno Kosova) bila iskupljena,
kada su vla{ki i ma|arski barjaci pali pod vlast Polumeseca, ko je bio taj {to
je iz mog roda, kao Vojvoda, pre{ao Dunav i potukao Turke na svom tlu? Raz-
ume se, to be{e Drakula.15
Drakulino doba prevazilazi granice jednog ljudskog ìvota, projektuje
se unazad u pro{lost koja mu pruà podr{ku da osveti »sramotu Kosova«. U
to vreme ovaj mit je jo{ uvek bio prili~no ìv, i to ne samo me|u »srbima«,
ve} i {irom Zapada. Stokerova gotska imaginacija videla je Kosovo kao sim-
bol pan-evropske borbe protiv »Turske u Evropi«, borbe koja se vodila u ime
balkanskih hri{}ana koji su ìveli kao podanici muslimanskih gospodara.
»Humanitarnom intervencijom« Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Dràvama,
kojom je 1999. godine trebalo spasiti Albance od »srba«, preokre}e se ovaj
civilizacijski obrazac, jer je Zapad tada intervenisao u ime prete`no musli-
manske manjine. Fantom »srba« kao vampira novog svetskog poretka umno-
gome je poduprt ovim preokretanjem koje je Zapadu omogu}ilo da sámog
sebe prikaè kao model etni~ke tolerancije, dok istovremeno uni{tava i po-
slednje ostatke »komunizma«.
Gotske ma{tarije funkcioni{u kao zakasneli odraz pro{lih trauma evrop-
skih kolektiviteta; ova slika se kasnije projektuje na »srbe« uz pomo} pripo-
vesti svetskih informacionih mreà koje svoju vreziju balkanskih istorija pri-
povedaju u realnom vremenu. Drakulin govor o potrebi da se osveti »sramo-
ta Kosova« proizlazi iz istog onog diskurzivnog repertoara iz kojeg su dola-
zili govori zapadnih lidera tokom NATO-bombardovanja Jugoslavije. U to vre-
me Klinton je u ~asopisu New York Times pomenuo ~ak i Dòzefa Konrada
(Conrad) da bi nas podsetio kako u njegovoj viziji sveta »Balkanu nije bilo
dosu|eno da postane srce tame«.16 Balkan se ovde priziva kao mesto koje
ima potencijal da postane ~ak i gore od Konradove imaginarne Afrike. U re~-
niku svetskih medija, nevinost ljudskog ìvota neprestano su skrnavili upra-
vo »srbi«, fantazam predstavljen odlukama njihovog suicidnog vo|e, Slobo-
dana Milo{evi}a.
Vampirski mit o zastra{uju}oj okrutnosti oìvljen je kroz figuru srpskog
predsednika, koji je Evropi i Americi podario savr{en alibi za po~etak jo{ jed-
ne civilizatorske misije kojom bi se umirio ponovo probu|eni postkolonijal-
ni gnev »srba«. Da bi se opravdala intervencija protiv »srba«, ~esto je bilo
prizivano ime poslednjeg komunisti~kog predsednika u Evropi, i to naro~ito
zbog njegove spremnosti da nedu`no civilno stanovni{tvo `rtvuje u ime vla-
stitog krvoèdnog roda. U knjizi Balkanski duhovi Robert Kaplan (Kaplan)
stvara direkntu vezu izme|u Drakulinog nasle|a i pona{anja dana{nje korum-
pirane postkomunisti~ke elite na Balkanu.17
I dok »srbi« ulaze u novi milenijum pod jarmom Milo{evi}eve verzije
poslednjih trzaja komunisti~ke vlasti, razmak izme|u Kaplanove i Stokerove
»stvarnosti« iz dana u dan se smanjuje. Nakon poraza na Kosovu 1999, svi
televizijski gledaoci upitali su se kada }e kolac pravde kona~no usmrtiti vam-
pirskog Milo{evi}a koji se iz mrtvih uzdigao na Kosovu jo{ 1989. Kao {to su
nam Leri Volf (Wolff) i Todorova ve} pokazali u svojim sjajnim knjigama na
temu »stvaranja-drugog« od Isto~ne Evrope i Balkana, Zapad teì da kon-
strui{e ove imaginarne lokalitete kao kolektivitete koji pokazuju jednu »ma-
nje civilizovanu« verziju pravog i ispravnog evropskog identiteta. Ovakvo
gledi{te su po~ev od osamnaestog veka utvr|ivali prosve}eni putopisci koji
su se u takozvane »me|u-prostore« te »Druge« Evrope otisnuli da prona|u
nadmo} sopstvene zapadnja~ke civilizacije. Nije nimalo neobi~no {to pripo-
vest o Drakuli po~inje Harkerovim putovanjem na Balkan gde se pripoveda~
susre}e sa ovim besmrtnim bi}em u kojem su otelotvorene sve protivre~no-
sti evropskog identiteta i njegovih metafizi~kih temelja.
U svojim Vampirskim predavanjima (1999) Lorens Rikels (Rickels) ko-
risti psihoanaliti~ki mehanizam projekcije da bi objasnio {izoidni rascep
koji po~iva u sámim korenima Zapada. Glad za postajanjem vodi procesu ne-
prekidnog uzajamnog pro`diranja, i upravo to leì u osnovi evropskog iden-
titeta:
Jer ~ak i kad napadam Isto~nu Evropu, Istok uvek preti da napadne Za-
pad; nismo mi ti koji aktivno kolonizujemo (odnosno, kanibalizujemo)
Istok: Istok je taj koji sav vrvi od ìvotinja i niìh bi}a ~iji poriv ka pu-
tovanju na Zapad mi moramo zaustaviti na na{em putu ka Istoku. Pret-
nja, otelotvorena, na primer, u liku vampirizma, uvek dolazi sa Istoka
(iz Isto~ne Evrope, na primer), bez obzira {to je upravo Zapad taj koji
se sve vreme previja od gladi.18
Glad za tu|om krvlju ne zaustavlja se kod niè rase »srba«. Iako poti-
snuta, ona napaja uobrazilju svih zajednica, zato {to drugi sluè kao ekran
za projekciju ve~ne vampirske gladi. Kako tvrdi Rikels, zapadnja~ki drugi se
~esto zami{ljaju kao zastupnici ovog besmrtnog bi}a koje tako uporno ho}e
da nam oduzme dragocenu ìvotnu snagu, na{e individualne i grupne iden-
titete. Ukoliko se protiv vampira ne borimo preventivno, on preti da se usa-
di duboko u nas sáme, preti da na{u krv, na{ rod ukalja svojim nedopu{te-
nim èljama.
Globalni identitet Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Dràvama danas je
konstituisan upravo putem ovog imaginarnog pogleda na Balkan, tu oblast
koja postaje reprezentacija evropskog nesvesnog, kao mesto na kojem se taj-
ne nasilja i seksualnosti jasno pokazuju, i kao podsetnik na ona »davna sto-
le}a« pre civilizacije. Vampirski fantazam transformi{e »srbe« u prototip bal-
kanske nacije koju svetski mediji prikazuju kao zajednicu zaglavljenu u drev-
nu istoriju, naciju koja moè da opstane jedino ako neprekidno `rtvuje svo-
je etni~ki druge.
Ovakva vizija manje razvijenog i varvarskog identiteta rasula se svud

po balkanskom etno-pejzaù koji je onda zatrovan nasilnom blizinom »srba«.
Stanovnici ovog poluostrva imaju srce tame koje na njihovim kulturama
ostavlja ìg vremenske tromosti i civilizacijske inferiornosti. Upravo na ta-
kav na~in Harker posmatra one seljake koje sre}e na putu ka Drakulinom
zamku: to su autisti~ni stvorovi koji »ni o~i ni u{i nemaju za spoljni svet«.19
Ovakva kodifikacija Balkana simptomati~na je za gotske ma{tarije kakve Dò-
natan Harker u~itava u ovaj deo Evrope na kojem »puka modernost« nije
ostavila nikakvog traga. Pripoveda~ Drakule nazna~ava da ~ak ni mo} tehno-
logije nije kadra da usmrti arhai~no slepilo prema napretku i otpor prema
prosve}enosti unutar granica pravog evropskog identiteta.
Svetski mediji su u istom duhu protuma~ili politi~ke i vojne sukobe u
biv{oj jugoslovenskoj federaciji – kao doga|aje pokrenute »drevnom i iraci-
onalnom etni~kom mr`njom«. A takva interpretacija podrazumevala je onda
potrebu za vojnom intervencijom koja bi ovim narodima, nesposobnim da
sámi sobom vladaju, pruìla vo|stvo i za{titu »zapadnih demokratija«. Suvi-
{no je i re}i: genocidi kakve su zbog svojih kolonijalnih te`nji vr{ile upravo
ove demokratije, te{ko da su im pruìle odgovaraju}a moralna sredstva za
posredovanje u balkanskim sukobima.
Televizijske pripovesti o ratovima u Jugoslaviji doprinele su bu|enju
straha i mr`nje upravo zato {to su jasno pokazale kakvi mogu biti u~inci »et-
ni~kih strasti« ukorenjenih u pri~ama o krvavoj ali slavnoj pro{losti koja nije
u saglasju sa »novim svetskim poretkom«.
n Rasizam bez rase
Mali je broj analiti~ara razmatrao rasisti~ke implikacije trenutnog politi~kog

diskursa o »srbima« – verovatno zbog straha da ih ne poistovete sa krvoèd-
nom »srpskom« potragom za etni~kom ~istotom. Evo, i ja sâm pi{em imaju-
}i na umu upravo tu bojazan, ali pi{em i s nadom da }u uspeti da dekonstru-
i{em u~inke namerno pogre{nih tuma~enja »srba« kakva nam dolaze od me-
dija i industrije odnosa sa javno{}u. Izjedna~avanje zlo~ina koje su po~inili
»srbi« tokom devedesetih, sa onima koje su tokom tridesetih i ~etrdesetih
godina vr{ili nacisti, predstavlja najuspe{niji potez informacione industrije
Zapada.
Medijskim prizivanjem istorijskog holokausta evropskih Jevreja kao
metafore za razumevanje Balkana, »srbi« se trasnformi{u u kolektivno ge-
nocidnu naciju zaokupljenu divljim uni{tavanjem svojih suseda. To, me|u-
tim, ne dovodi samo do pogre{nog predstavljanja stvarnih doga|aja na Bal-
kanu, ve} ujedno uniàva jedinstvenu prirodu istorijskog holokausta. Te{ko
je zamislivo da }e narodi balkanskih zemalja, ~ije je »bele« ìtelje Zapad,

svejedno, smatrao »niìm« Evropljanima, predstavljati odraz gospodarske
rase.
U stvari, ovi »drugi« Evropljani okaljani su kálom kulturne »nazadno-
sti«, kálom koji naj~e{}e ima veze sa njihovim slovenskim poreklom ili pri-
padno{}u verskim kulturama pravoslavlja i islama. Nazadnost u pogledu kul-
ture postaje beleg niìh civilizacijskih standarda, te se na ovaj na~in svi lju-
di koji obitavaju isto~no ili ju`no od neke odre|ene nacije izjedna~avaju sa
grupom obi~aja koju pomenuta nacija pre}utno osu|uje. Kako je Frojd ve}
primetio u svojoj karakterizaciji nacionalisti~kog {ovinizma kao narcisizma
malih razlika, ova suptilna forma rasizma prisutna je {irom Evrope.
Da nije pogleda zapadnja~kih medija i dobrih namera NATO-lidera, got-
ske ma{tarije mogle bi se ograni~iti na petpara~ku knjièvnost i filmove stra-
ve-i-uàsa. Imperijalna vladavina i kolonizacija toliko su preina~ile »uro|e-
ni~ku« kulturu da mlitavi uvoz prosvetiteljstva nikada nije uspeo da ih u pot-
punosti izbri{e, te su one stoga samo doprinele trajnosti vampriske tempo-
ralnosti i imaginacije. Potomci krvoèdnog grofa strukturisani su upornim
kolonijalnim pogledom Evrope koja ose}a kako se prisustvo njene ne-ba{-
prosve}ene pro{losti reflektuje unazad u figuri vampira. Kad analiziramo
perverznu fascinaciju medija zverstvima u biv{oj Jugoslaviji tokom prve po-
lovine devedesetih, ne smemo zaboraviti ovo zrcalno izme{tanje identiteta.
Pod kraj dvadesetog veka nasle|e transilvanijskog grofa oìvljava se uz
odvi{e stvarnu tragediju Jugoslavije. Nelagodno me{anje smeha i strave, ko-
jim se do~ekuje rasejavanje vampirske imaginacije, svedo~i o mogu}nosti
istovremene kulturolo{ke reprezentacije parodijskih i neparodijskih elemena-
ta Drakuline figure. Strava vampirskog doba nadome{tena je smehom zapad-
nja~kog posmatra~a. îsto neparodijske reprezentacije Drakule nisu vi{e mo-
gu}e, budu}i da je Harkerov pogled ka Isto~noj Evropi posve u skladu sa vi-
{evekovnom predrasudom koju su pohranjivale gotske ma{tarije. Sve ve}a
popularnost vampira u holivudskim filmovima tokom dvadesetog veka govo-
ri o fascinaciji krvlju i nasiljem, fascinaciji koja je obeleìla hiljadugodi{nju
sada{njost.
Nakon uspeha Tarantinovih Petpara~kih pri~a (1994) zabavno nasilje
postaje novi holivudski ànr. Ovaj ànr uspeo je da ponudi odgovaraju}i mar-
ketin{ki odgovor na »umor-od-saose}ajnosti«, od kojeg su zapadnja~ki gle-
daoci po~eli da pate nakon medijskih slika balkanskih naroda stegnutih
stvarnim siroma{tvom i etni~kim razdorima tokom devedesetih. Smeh koji su
izmamile nove verzije pri~e o vampiru, uklju~uju}i tu i film Frensisa Forda
Kopole, Drakula Brema Stokera, uvek nosi beleg stvarnog nasilja koje se pa-
rodira. I dok nedu`no stanovni{tvo umire od ruke svojih postkomunisti~kih
gospodara, globalno {irenje vampirske imaginacije ukazuje na nove/stare
kulturne formacije koje upravljaju odnosima izme|u razli~itih komadi}a

evropske ma{te.
Povratak rasizma pod druga~ijim obele`jima slaè se sa ulogom nepri-
jatelja koju je »druga« Evropa igrala tokom ve}eg dela dvadesetog veka i to
pod obele`jima komunizma. Vojnopartijske komplekse, koji su tim zemljama
vladali u ime »radni~ke klase«, javni diskurs Zapada predstavio je kao kliku
»zle imperije« totalitarnih gospodara koji su naro~ito bili zaokupljeni unere-
|ivanjem udobnih ìvota zapadnih gra|ana. Kada su osamdesetih godina
Gorba~ovljeve reforme uklonile ideolo{ke barijere izme|u ova dva dela Evro-
pe, Zapad se vrlo brzo vratio onim na~inima kontrole koje je ve} bio ispro-
bao u »tre}em svetu«, pot~injavaju}i balkanske narode uz pomo} kolonijal-
nih i neokolonijalnih vidova vojne, ekonomske, politi~ke i kulturne kontrole.
Sedamdeset sedam dana NATO-bombardovanja i kasnije preuzimanje
Kosova u prole}e 1999., britanski Premijer Toni Bler (Blair) je objasnio kao
neophodni korak ka kona~nom porazu varvarstva koje se na evropskom kon-
tinentu vi{e ne}e tolerisati. Bombardovanje-na-daljinski-upravlja~ koje je
omogu}ilo pobedu NATO bilo je u medijima prikazano kao humanitarna in-
tervencija nu`na za spasavanje ugroène manjne (kosovskih Albanaca) od
iracionalnog i fanati~nog pona{anja »srba«. I dok je jugoslovenska industrij-
ska infrastruktura bila razarana a zemlja zaga|ivana hemijskim i radioaktiv-
nim otrovima, zapadna vojna alijansa razmetala se superiorno{}u svoje teh-
nologije, pripisuju}i sebi pravo na moralnu nadmo} putem razli~itih oblika
psiholo{kih operacija i elektronskog ratovanja koje su gledaoci na Zapadu
prihvatali kao »stvarnost«.
Neretko se ova tek nastala forma rasizma izraàva progresivnim jezikom
ljudskih prava, premda navodno nepristrasni i univerzalni sistem me|una-
rodne pravde, oli~en u radu ha{kog Me|unarodnog tribunala za ratne zlo~i-
ne, posve jasno ukazuje na dvostruki moralni ar{in. Da bi objasnio ovu po-
javu, Robert Hajden (Hayden) je skovao novi termin – »ljudskopravizam«
∞»humanrightsism«≤ – termin koji se naro~ito ti~e opho|enja prema ratnim
zlo~inima u biv{oj Jugoslaviji u pore|enju sa istiom vrstom zlo~ina koju su
po~inili NATO-piloti 1999. godine, tokom vojne kampanje protiv »srba«.
n Halucinantni babaizam
»Ideja o ~istom nacionalnom identitetu« nije bilo ono {to je »srbe« odvelo
u razularenost ubistava i mu~enja koja su uvredila nevinost zapadnja~kog
pogleda. Ratne zlo~ine po~inili su nomadski klonovi postkomunisti~ke teri-
torijalnosti, bez obzira na njihovo etni~ko i versko poreklo; »srbi« su u isti
mah bili i najè{}i dèlat, i najbrojnija `rtva ovih antijugoslovenskih snaga.
înjenica da su »srbi« bili onaj etni~ki lepak koji je u jednom komadu sa~u-
vao kostur socijalisti~ke Jugoslavije, navela ih je da povedu rat i po~ine zlo-
~ine da bi, nakon propasti zemlje, sa~uvali zajedni~ku teritoriju. Zapravo,
»srbi« su u biv{oj dràvi predstavljali najop{tiji etni~ki imenilac, jer su u Sr-
biji sa~injavali samo dve tre}ine stanovni{tva, dok su u svim ostalim repu-
blikama biv{e Jugoslavije (s izuzetkom one najzapadnije – Slovenije) ìveli
izme{ani s drugim etni~kim grupama.
Ponovno bu|enje gotskog gledi{ta o Balkanu u prvoj polovini devede-
setih bilo je vezano za koncepcije vremena i identiteta koje su, izgleda, po-
malo »i{~a{ene« u odnosu na zapadno hegemonisti~ko shvatnje ljudskih pra-
va. Najhalucinantnije forme kolektivnog pam}enja koje se trenutno artikuli-
{u u zapadnom diskursu o Balkanu nikako ne mogu da zaobi|u »srbe« kao
najve}e zlotvore novog svetskog poretka. Posve je razumljivo {to intervent-
ne zapadne vlade previ|aju politi~ke diskurse národa biv{e Jugoslavije, dis-
kurse pripadni{tva veri i kulturi biv{ih imperijalnih gospodara. Ali ipak je
neobi~no da je ovaj postkolonijalni (i u isto vreme duboko antimoderni) na-
~in mi{ljenja izmakao pa`nji teoreti~arâ poput Homi Babe (Bhabha), koji se
ipak ose}ao du`nim da u svojoj knjizi Sme{tanje kulture (1994) posveti jed-
nu re~enicu utvari »srba« kao zastupnicima »psihoti~ne gorljivosti«:
Rugobna krajnost srpskog nacionalizma dokazuje da se sáma ideja ~i-

stog, »etni~ki o~i{}enog« nacionalnog identiteta moè ostvariti pu-
tem doslovne ili figurativne smrti kompleksnih tkanja istorije i kultu-
rolo{ki nepredvidljivih grani~nih slu~ajeva moderne dràvnosti. Voleo
bih da verujem kako na ovoj strani psihoze patriotske gorljivosti po-
stoje neoborivi dokazi o jednom transnacionalnijem i prevodljivijem
∞more transnational and translational≤ zna~enju hibridnosti zami{lje-
nih zajednica.20
Logika i hegemonija gotskih ma{tarija navode Babu (koji se izgleda in-

formi{e samo preko dnevnika New York Times) da nasedne na pri~u o »srbi-
ma« kao zastupnicima etni~ke ~istote. Uprkos Babinim uveravanjima da su
»srbi« ovde izuzetak, odnosno, da pripadnici »ove strane psihoze patriotske
gorljivosti« umeju da izraze i neko druga~ije shvatanje nacije, mi ipak mo-
ramo da postavimo jedno veoma te{ko pitanje koje se ti~e valjanosti ovakvih
zaklju~aka. Postoji li uop{te ne{to poput »ove strane« koja uspeva da se iz-
migolji stisku èlje za zami{ljenom zajednicom nakon {to se ve} sunovratila
u gnev ratne borbe za »vlastitu« teritoriju i nacionalni opstanak? Ne leì li
istina ba{ tu, pred na{im vratima? Kako kaè Derida: »Ono {to se doga|a
tamo obja{njava ono {to se doga|a ovde, uvek ovde, gde god da smo i gde
god da pogledamo«. Ukoliko bi se etika »beskona~ne odgovornosti« mogla
primeniti svuda u svetu, onda bi i utvara »vampira poput nas« ∞»vampires

like us«≤, »srba«, morala da bude nadome{tena »vampirima poput SAD«
∞»vamipres like U.S.«≤, te utvare dobronamernih posmatra~a i posrednika na
Balkanu.
To {to Baba naziva »rugobnom krajno{}u srpskog nacionalizma« o~i-
gledno nije jedini put borbe jedne zajednice za emancipaciju. A ipak, pro-
pust da se prepozna ?va rugobnost ne predstavlja toliko unutarnje, su{tin-
sko svojstvo koje bi stajalo u temelju srpskog »nacionalnog karaktera«, ko-
liko projekciju Zapada i njegovih fantazama o nacionalnoj ~istoti kao zablu-
di; ona se zato ra|a iz ~injenice da se Baba povinovao hegemonisti~kom me-
dijskom pogledu Zapada. Koliko god da su motivacije zapadnja~kih vojnih in-
tervencija na Balkanu bile »humanitarne«, kao krajnji ishod imamo razara-
nje, siroma{tvo i zavisnost kako »srba«, tako i njihovih etni~kih neprijate-
lja.
I zato ovi procesi, koji vode »doslovnoj ili figurativnoj smrti komplek-
snih tkanja istorije i kulturolo{ki nepredvidljivih grani~nih slu~ajeva moder-
ne dràvnosti«, ne predstavljaju sastavni deo ideologije osvajanja u ime Ko-
sova i Velike Srbije, ve} su deo logike odvajanja koju je Zapad-predvo|en-
Sjedinjenim-Dràvama primenjivao u Jugoslaviji jo{ od 1991. Zapanjuje ~i-
njenica da ovakvo pogre{no tuma~enje, koje nam dolazi ~ak i od najistaknu-
tijih postkolonijalnih kriti~ara, pokazuje iste osobine kao i globalna imagi-
nacija odgovorna za oblikovanje »srba«.
Po{to su ih CNN i druge medijske mreè upotrebile kao civilizacijsko
drugo, »srbi« se i dalje, na koncu drugog milenijuma, koprcaju u senci svog
èljenog vo|e. Kolevka vampirizma u Evropi jo{ jednom je izloèna oku ka-
mere putem pokolja, logora i masovnih grobnica. Zlo pripisano vampiru vra-
}a se uz medijsko predstavljanje »srba«, dok se nasilje NATO, upotrebljeno
da ih zaustavi, sada projektuje kao ~isto, hirur{ko prikazivanje superione
tehnologije i vojne mo}i.
I dok je stvarna ljudska patnja pretvorena u puku informacijsku jedini-
cu, o~ekivano televizijsko brisanje »davnih stole}a« izokrenuto je u njihovu
saètu reprizu. Po prvi put nakon Drugog svetskog rata svet je gledao kako
se u Evropi odvija rat. U ime pro{losti koja odbija da umre, divlji su `rtvo-
vali nevine na oltaru krvi i tla. Hiljade ljudi bile su smrvljene i raseljene zbog
neparodijske prirode istorijskog doga|aja, prirode koja se napajala pri~ama
o civilizacijskim razlikama me|u Jugoslovenima. Se}anje na pro{le istorijske
traume ponovo je prizvano, a stare rane ponovo otvorene da nahrane drev-
nu nakazu istorije.
Vampirski fantazam »srba« funkcioni{e kao odgo|eni zrcalni odraz Za-
pada: prera|uje ga televizijska tehnologija istorije u realnom vremenu ∞real-
time≤, a rasejavaju ga svetske informacione mreè. Zlo stvarnih ratnih zlo~i-
na po~injenih prema onima koji se uobi~ajeno smatraju pretnjom teritoriji

»novog svetskog poretka«, dovodi »i do doslovnog i do figurativnog« rase-
ljavanja kako nomadskih klonova koje ozna~avaju »srbi«, tako i njihovih
brojnih drugih. Vampirski ujed zatrovao je nacionalne ma{tarije bolom i è-
ljom za nemogu}im povratkom slave iz vremena pre pada Kosova. @ivot koji
se nije podvrgao truljenju i zaboravu odràva se u liku nasilja utkanog u
sámu ideju subjekta i njegove ve~nosti. Ru{evine Drakulinog zamka kriju ovu
prljavu tajnu; kriju glad za ìvotom, glad koju pokazuju »srbi« kao bi}a {to
toboè predstavljaju ru`no drugo Zapada. Beskrajna tehnolo{ka nadmo} Za-
pada, pokazana u Jugoslaviji putem militarizovanih medijskih izve{taja i
bombardovanja-na-daljinski-upravlja~, samo je jo{ jedan simptom vampirske
zaraze. Svoju vampir{tinu »srbi« su, o~ito, ra{irili i izvan Balkana, do sámih
sredi{ta Zapada-predvo|enog-Sjedinjenim-Dràvama, koji deluje kao da se
bori protiv krvavih »srpskih« obi~aja, iako u isti mah ~uva svoju tajnu è| za
mo}i.
Napomene
1. Matthew Brunson, The Vampire Encyclopedia (New York: Crown Publishers,

1993), 64.
2. Bram Stoker, Dracula (New York: Modern Library, 1897), 40.
3. Jacques Derrida, Specters of Marx (New York: Routledge, 1994), xv.
4. H. C. Artman et al., »The Budapest Roundtable«, CrossCurrents, 10:18.
5. Ibid., 21.
6. Maria Todorova, Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University Press,
1997), 82.
7. Artman, »The Budapest Roundtable«, 20.
8. Ibid., 18.
9. Danilo Ki{, Tomb for Boris Davidovich (New York: Penguin, 1980) / Danilo
Ki{, Grobnica za Borisa Davidovi~a, BIGZ, Beograd, 1980.
10. Artman, »The Budapest Roundtable«, 21.
11. Stoker, Dracula, 25.
12. Jacques Derrida, The Gift of Death, trans. David Wills (Chicago: The
University of Chicago Press).
13. Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania (New Haven: Yale University Press,
1998), 74.
14. Clara Tzetkin, »Proletarian Women Be Prepared«, u: Margaret Higgonet,
ed., Women Writers of World War I (London: Penguin, 1999), 6.

16. William Jefferson Clinton, »A Just and Necessary War«, New York Times
(May 23, 1999), A17.
17. Vidi: Robert D. Kaplan, Balkan Ghosts: A Journey through History (New York:
Vintage Books, 1996).
18. Laurence Ruckels, The Vampiric Lectures (Minneapolis: University of Minne-
sota Press, 1999), 12.
20. Homi Bhabha, The Location of Culture (London: Routledge, 1994), 5.
Izvor: Tomislav Z. Longinovi}, «Vampires Like Us: Gothic Imaginary

and ‘the serbs’», Balkan as Metaphor. Between Globalization and Frag-
Milica Baki}-Hajden
[ta je to tako vizantijsko na Balkanu?*
P
U bici koja se vodi na polju istoriogra-
fije izme|u istine i predrasuda, moramo priznati da obi~no pobe|uju
predrasude. …
Zbog takvog ishoda mnoge istorijske epohe su postale `rtve predra-
suda, a najvi{e ona koju poznajemo kao doba nakon Rimskog carstva –
Vizantija. Jo{ od vremena kada su na{i neotesani krsta{ki preci po prvi
put ugledali Carigrad, i kada su se – s prezrivim ga|enjem – susreli sa
dru{tvom u kojem su svi umeli da ~itaju i pi{u, gde su ljudi jeli vilju-
{kama, i zalagali se za diplomatiju pre nego za rat, jo{ od tada kod nas
vlada moda da se o Vizantijcima govori s podsmehom, i da se njihovo
ime izjedna~ava s dekadencijom. U osamnaestom stole}u prefinjenost
se vi{e nije smatrala dekadentnom, ali je dekadencija ostala vizantij-
ska osobina. Monteskje (Montesquieu) i njegov jo{ izvrsniji savremenik
Gibon (Gibbon), tragali su za novim opravdanjima. Uzev{i za primer
praznoverje i krvoèdne spletke, koje su bile tipi~ne za ~itavu srednjo-
vekovnu Evropu, kao sinonime za Vizantiju, oni su im podarili novi
ivot. … Hiljadu godina jednog carstva, istori~ari su, jednoglasno kao
u horu, proglasili kratkotrajnom ali neprekidnom i mra~nom propa{}u.1
Ovim re~ima ser Stiven Ransiman (Runciman) zapo~inje svoju studiju o

Vizantiji desetog veka, koja je prvi put objavljena 1929. godine. Njegove
uvodne re~i zavre|uju na{u pa`nju ne toliko zbog njihove nepristrasne isti-
noljubivosti, jer je u svojoj hiljadugodi{njoj istoriji Vizantija jo{ kako svrga-
vala i careve i patrijarhe,2 i bila ume{ana u svakojake dvorske spletke, umor-
* Za ~itaoce sa engleskog govornog podru~ja, za koje je tekst prvobitno bio

pisan, re~ »Byzantine« – pored uobi~ajenog zna~enja »vizantijski« – u kon-
tekstu ovog naslova, ima mogu}nost evociranja dodatnih konotacija koje su se
vremenom nataloìle kao posledica istorijskih predrasuda prema Vizantiji, a
mogu podrazumevati »zapetljanost«, »dvoli~nost«, »potuljenost«, ~ak i
»bizarnost«. Naslov u originalu (What’s so Byzantine about the Balkans?) svo-
jevrstan je komentar na obe mogu}nosti zna~enja. – Napomena autorke.
Milica Baki}-Hajden/[ta je to tako vizantijsko na Balkanu? n 79
stva i bratoubila~ka trvenja. Ali vizantijsko carstvo je imalo i jedan poseban

pogled na svet koji se o~itovao u dijarhi~noj strukturi vlasti (svetovnoj i du-
hovnoj), u nadahnutom podsticaju raznovrsnih religijskih iskustava, kao i u
izuzetnim postignu}ima u oblasti umetnosti, arhitekture, muzike i knjièv-
nosti. Stoga prevashodno nagla{avanje negativnih aspekata vizantijske
stvarnosti – kao njenih jedinih istaknutih atributa – nu`no stvara iskrivlje-
nu sliku o njoj.3
Ransiman, me|utim, namerno raskida sa ovakvim op{teprihva}enim
shvatanjem; on raskida s pojednostavljenim prikazivanjem Vizantije koje je
saèto u ideji propasti, odnosno – kako je to Hegel (Hegel) slikovito opisao
– u »trulom zdanju Isto~nog Carstva«, »poganoj slici imbecilnosti« gde
»umobolne strasti« sputavaju »razvoj svega {to je plemenito u misli, delu i
~oveku«.4 Ovakav na~in govora o Vizantiji daleko je od neutralnog u vred-
nosnom smislu; naprotiv, on je u velikoj meri doprineo krivotvorenju istorij-
ske stvarnosti, pribliìv{i »vizantinizam« ideji balkanizma i orijentalizma.5
Nije re~ samo o preìvelim predrasudama iz pro{losti, ve} i o na~inu mi{lje-
nja koji jo{ uvek defini{e dana{nju nau~nu svest, uglavnom slabo upoznatu
sa vizantijskim obi~ajima, a ~esto i nesvesnu vlastitog ideolo{kog nasle|a i
motivacije kada govori o Vizaniji. îni se da dana{nji nau~nici uzimaju raci-
onalnost svoje kulture zdravo-za-gotovo. Me|utim, dovoljno je baciti i leti-
mi~an pogled na dnevne novine – na izve{taje o ubistvima dece po {kolama,
na priloge o ugradnji ve{ta~kih (»silikonskih«) grudi, ili pratiti naga|anja
horoskopa – da bi se razumelo za{to nije primereno da bez izvesnog samo-
kriti~nog oklevanja ustvrdimo kako mi danas i ovde ìvimo u svetu koji je ra-
cionalniji nego neki prethodni, bilo da je re~ o Vizantiji ili nekom drugom
delu starog sveta.
Nastojanja ranih vizantologa da ~itavu vizantijsku istoriju i kulturu pod-
vedu pod istoriju Rimskog carstva ili helenskog sveta, onemogu}avala su, na-
àlost, sve doskora, da se Vizantija u sociolo{kom smislu odredi kao auten-
ti~na civilizacija koju valja prou~avati i razumeti u kontekstu njenih vlastitih
kategorija. Isto vaì i za vizantijsku umetnost, koja je uporno klasifikovana
na na~in koji je otu|uje od umetnosti zapadne Evrope, »sa kojom je po mno-
go~emu bila povezana od ranog srednjeg veka sve do renesanse«.6 ôvek se
pita kako je uop{te bilo mogu}e dva istodobna perioda u istoriji hri{}anske
umetnosti razmatrati tako odvojeno. Temelj obrazovanja u oblasti istorije
umetnosti poslednjih sto pedeset godina ~ini upravo ona klasifikacija koja je
vizantijsku umetnost svrstala u anti~ku a ne u srednjovekovnu (te stoga i sa-
vremenu sa umetno{}u Zapada). I dok se kanon stalno nadopunjuje, »mi sve
re|e razmi{ljamo o tome kako je i za{to ovaj kanon izgra|en ba{ na taj na-
~in«.7 Upravo zato razli~iti aspekti vizantijske ba{tine zasluùju da budu is-
pitani u jo{ po nekom svetlu, a ne samo u sklopu politi~ke istorije. To se na-
ro~ito odnosi na pravoslavno hri{}anstvo koje danas predstavlja verovatno

najo~iglednije nasle|e onoga {to se u pro{losti podrazumevalo pod vizantij-
skim oikoumene, jedinstvenim kosmopolisom civilizovanog sveta.
Iz nedavno objavljenog ogleda o propasti komunizma u isto~noj Evro-
pi – ogleda u kojem autor Ilja Prizel (Prizel) (stru~njak za isto~nu Evropu koji
pi{e za obrazovano ali neakademsko ~itala{tvo) nekoliko puta pominje »si-
tuaciju u vizantijskoj Evropi«, »vizantijska dru{tva« i »vizantijske zemlje is-
to~ne Evrope« – sti~e se utisak da Vizantija i danas postoji kao nekakav re-
alni ili sloèni politi~ki entitet.8 [ta bi mogao biti zajedni~ki imenilac za
ono {to se danas podrazumeva pod nepostoje}om Vizantijom? O~igledno –
»vizantijska crkva«. Ali danas }e malo koji pravoslavac re}i da mu je crkva
vizantijska, iako }e svi priznati da su razli~iti aspekti njihove vere utemelje-
ni u vizantijskoj pro{losti. Jovan Mejendorf (Meyendorff), priznati stru~njak
za pravoslavlje i pitanja Vizantije, prime}uje: »Nije Vizantija ‘stvorila’ pravo-
slavlje, ve} upravo obrnuto …, tako da se privrènost pravoslavlju danas ne
moè svesti na puko ili mehani~ko o~uvanje vizantijskih ostataka pro{losti,
niti se pravoslavlje moè sa njim poistovetiti«.9 Stoga se o modernim (do-
nedavno komunisti~kim) evropskim dru{tvima – koja su pre vi{e od hiljadu
godina doista pripadala vizantijskom svetu – ne moè govoriti kao o »vizan-
tijskim«, naro~ito ako se ima na umu pregr{t konotacija koje je ovaj termin
vremenom poprimio na Zapadu.
Da ironija bude ve}a, Gr~ka, nekada{nji prvak vizantijskog kulturnog
prostora, ne spada u Prizelova »vizantijska dru{tva«. [tavi{e, dru{tva koja on
klasifikuje kao vizantijska mnogo su pre otomanska (ona na Balkanu) ili au-
strougarska (ona u pojedinim delovima srednje i isto~ne Evrope). I premda
je Pravoslavna crkva, uglavnom kroz svoje liturgijsko poimanje carstva nebe-
skog, odràla kontinuitet vizantijske ideje hri{}anstva, otomanski period
istorije stvorio je diskontinuitet u drugim oblastima dru{tvenog i kulturnog
ìvota. Stoga se navodni neuspeh postkomunisti~kih »vizantijskih dru{tava«
da stvore gra|ansko dru{tvo ne moè neposredno izvesti na osnovu »vizan-
tijske« veze.
Dalji u~inci ovako pogre{no shva}enih »vizantijskih veza« postaju o~i-
gledni ukoliko, uz Prizela, sledimo putanju navodnih granica Hantingtonove
(Huntington) geografske karte, i zaklju~imo da je »sociolo{ka razlika du` vi-
zantijsko-katoli~ke ose mnogo dublja nego {to se obi~no misli«.10 Niko se,
naravno, ne}e upustiti u ozbiljno poricanje razlika me|u raznorodnim evrop-
skim kulturama i dru{tvima, jer upravo te razlike konstitui{u pojedina nee-
vropske identitete. Ipak, njih treba ispitati sa stanovi{ta koje nadilazi pri-
strasna znanja i ishitrena uop{tavanja.
Razmotrimo, na primer, jednu razliku koja je proces postepenog kultur-
nog, politi~kog i ekonomskog otu|enja Gr~ke i Rima pretvorila u dramati~nu
jedanaestovekovnu {izmu: pitanje autoriteta pape. Od svih ~inilaca koji su

doveli do velikog rascepa ({izme) izme|u isto~ne, gr~ki-orijentisane i rim-
ske, latinske Crkve,11 posebno se izdvajaju dva teolo{ka pitanja: (1) nasto-
janje rimskog pape da podvede pod svoju nadle`nost ne samo rimsku patri-
jar{iju na Zapadu nego i sve isto~ne patrijar{ije; i (2) pitanje filioque, odno-
sno isho|enja Svetog Duha od Oca, kao u privobitno formulisanom Simvolu
vere, a za razliku od kasnije dodatih re~i »i od Sina« ∞filioque≤, koje je pri-
hvatila zapadna crkva.
Iz dana{nje perspektive ironi~na je ~injenica da je anti-autoritarni glas
tog vremena do{ao upravo iz redova isto~nih hri{}ana, istih onih ~ija je Pra-
voslavna crkva docnije po pravilu bila etiketirana kao autoritarna i cezaro-
papisti~ka. Mnogi dana{nji pravoslavci uvide}e da se njihov stav prema in-
stituciji pape ne razlikuje mnogo od stava Nikite, dvanaestovekovnog pisca
i ariepiskopa iz Nikomedije:
Najdraì moj brate, ne pori~emo mi rimskoj crkvi prvenstvo me|’ pet

ravnopravnih patrijar{ija; priznajemo joj i pravo na po~asno mesto u
Vaseljenskom saboru. Ali ona se od nas odvojila svojim delima, kada je
u gordosti prisvojila vlast koja joj ne pripada. … Kako da od nje pri-
hvatimo dekrete koji se donose bez dogovora s nama, pa ~ak i bez na-
{ega znanja? Ako rimski biskup, koji sedi na uzvi{enom tronu svoje sla-
ve, ho}e na nas da zagrmi, da se, takore}i, svojim ovla{}enjima s visi-
ne na nas baci, i ako ho}e da nam sudi, da zavlada nama i na{im cr-
kvama, i to tako da se s nama ne dogovara, nego samo kako se njemu
prohte, onda kakvo je to bratstvo i kakvo roditeljstvo? Takvoj crkvi mi
bismo bili robovi a ne sinovi, a rimska stolica ne bi bila pobo`na mati
svojih sinova, nego te{ka i svojevoljna gospodarica robova.12
Ovde vidimo temeljnu razliku u koncepciji spoljne organizacije hri{}an-

skih crkava: prema shvatanju ~etiri stare patrijar{ije sa istoka (Carigradske,
Aleksandrijske, Antiohijske i Jerusalimske), Crkva po strukturi jeste hijerar-
hijska (putem apostolske sukcesije episkopa), ali je u radu vi{e saborna i ko-
legijalna, utoliko {to izme|u episkopâ (vladika) i patrijarha postoji na~elna
ravnopravnost koja patrijarhu daje mesto primus inter pares, prvog me|u jed-
nakima. Ali u Rimu, jedinoj apostolskoj stolici na zapadu, zbog istorijskih
okolnosti, oblikovana je takozvana monarhi~na ideja Crkve, ~ime je oja~ana
njena centralisti~ka crta. Nije li onda za o~ekivati da (ukoliko prihvatimo
Prizelov zaklju~ak o uslovljenosti izme|u verske i politi~ke kulture) decen-
tralizovana i saborna crkva – u kojoj »ni patrijarsi ni sabori nikada nisu mo-
gli da nametnu nova u~enja, jer je ~uvar vere bilo telo Crkve, odnosno sâm
narod (laos)«13 – bude kompatibilnija sa gra|anskim i demokratskim ideja-
ma, nego jaka centralizovana crkva poput Katoli~ke na zapadu? Drugim re~i-
ma, nije li verovatnije da }e upravo ona crkva koja tvrdi da su svi episkupi
u osnovi jednaki – gde patrijarsi, mitropoliti i arhiepiskopi uìvaju prvenstvo
~asti me|u svojom episkopskom bra}om, ali nisu iznad njih, gde se odluke
donose konsenzusom a ne putem neopozivih dekreta – biti pre u stanju da
stvori demokratsku politi~ku kulturu, nego jedna autoritarna crkva?
Stoga se pravo pitanje ne ti~e razlika kao takvih, nego opravdanja nji-
hove valorizacije, sposobnosti da se razlike priznaju i po{tuju, a ne da se re-
|aju u hijerarhije koje daju prednost manje razli~itom nasuprot vi{e razli~i-
tom. Uostalom, zar upravo ono {to je vi{e razli~ito ne predstavlja ve}i iza-
zov (zov-iza) za na{e razumevanje i poimanje svih onih konstelacija zna~e-
nja koje su sazdane na druga~iji na~in od na{ih? Upitajmo se, na kraju, pre-
ma kom to kriterijumu izdvajamo neke razlike kao »dublje« ili presudnije za
jedan odnos od drugih, i za{to.
U pomenutom primeru Prizel je kao fundamentalne izdvojio verske raz-
like izme|u »vizantijske« i Katoli~ke crkve, iskoristiv{i ih da objasni razlike
koje stoje u op{toj politi~koj kulturi postkomunisti~ke Isto~ne i Centralne
Evrope. Tradicije obeju religija Prizel je vrednovao uglavnom na osnovu nji-
hove pretpostavljene politi~ke delotvornosti i sposobnosti da se prilagode
novonastalim dru{tvenim okolnostima, odnosno da na njih uti~u. Nije onda
ni ~udo {to Pravoslavna crkva na Balkanu i u Rusiji »nije uspela da podstak-
ne razvoj civilnog dru{tva«; jer, kako veli Prizel, Vizantijska crkva je u po-
slednjih petnaestak vekova »funkcionisala kao dràvna institucija« koja »pa-
sivnost i pokoravanje svetovnoj vlasti propoveda kao otelovljenje boànske
volje«, ~ime je pokazala »mali ili gotovo nikakav napredak u intelektualnom
pogledu, {to je onda za posledicu imalo odsustvo dijaloga izme|u intelektu-
alaca i crkvene hijerarhije …«.14 (kurziv M. B.-H.).
Ovakve pretpostavke o vizantijskoj ba{tini u okviru Pravoslavne crkve
– pretpostavke koje, u su{tini, pori~u svaki doprinos pravoslavlja evropskom
intelektualnom i duhovnom nasle|u – mogu se razumeti kao jo{ jedan pri-
mer »vizantinizma«, zbog ~ega ih treba smestiti u {iri kontekst balkanizma
i orijentalizma. U ovom radu, me|utim, ja predlaèm da se sa retori~kog ni-
voa, koji se bavi (pogre{nim) predstavama o vizantijskoj civilizaciji, usred-
sredimo na pojmovni nivo, koji }e nam pomo}i da objasnimo one ideje koje
su vekovima odre|ivale jedinstveni svet homo byzantinus-a. Na taj na~in }e
nam postati jasni uobi~ajeni nesporazumi i predrasude vezane za razvoj re-
ligije u Vizantiji, a i {ire – u ~itavoj Pravoslavnoj crkvi. Ovakav pristup nas
tako|e nagoni da na druga~iji na~in sagledavamo religijsku fenomenologiju
uop{te i da je na mnogo kompetentniji na~in uklju~imo u istoriografsko i so-
ciolo{ko nau~no istraìvanje. Ovim, dakle, ne samo {to pro{irujemo jedan
specifi~ni na~in poimanja, nego postajemo svesni svog vlastitog poloàja u
odnosu na predmet istraìvanja: naime, da kao savremeni nau~nici vi{e ne-

mamo neposrednu mogu}nost razumevanja tradicionalnih oblika religijskog
iskustva i izraàvanja.
Van nauke o religiji kao nau~ne discipline, o religiji se retko kad govo-
ri u smislu raznovrsnih modaliteta ~ovekovog poimanja boànskog: odnos
~oveka i Boga sagledava se pre svega u njegovim dru{tvenim i politi~kim ma-
nifestacijama:16 zoon politicon tako ispisuje istoriju homo religiosusa. To ne
zna~i da se o religijskim fenomenima ne moè pisati smisleno i iz sekularne
perspektive, ali da bi se oni danas razumeli, simboli~ka religijska svest mora
biti posredovana kriti~kom sve{}u, kroz odnos koji Pol Riker (Ricoeur) nazi-
va »drugom naivno{}u«.
Budu}i da u ovom post-religioznom svetu vi{e nemamo neposrednu
otvorenost za sveto, i nismo u stanju da u~estvujemo u njegovom zna~enju
na pre-moderni na~in, niti pak, s druge strane, moèmo da u potpunosti ig-
nori{emo simboli~ko poimanje stvari, mi moramo uspostaviti jedan interpre-
tativni odnos sa religiskim fenomenima koji }e biti »postkriti~ki ekvivalent
prekriti~koj hijerofaniji«.17 U suprotnom bi nam moglo proma}i da razabe-
remo tri klju~ne razlike koje postoje, na primer, izme|u totalizovanog pogle-
da na svet, kakav sre}emo u dru{tvima kojima dominira religija – poput Vi-
zantije, koja je nastojala da hri{}ansku transcendentnu viziju otelovi u po-
liti~koj strukturi – i s druge strane, politi~ke stvarnosti moderne totalitarne
dràve koja name}e totalnu kontrolu i mo}. Drugo, sklad i sukob izme|u vi-
zantijskog koncepta »dijarhije« moramo razlikovati od tenzija i sukoba izme-
|u crkve i dràve u modernim dru{tvima. I tre}e, izazovi sa kojima se suo-
~avao post-hri{}anski Balkan sredinom devetnaestog veka ne smeju se brka-
ti sa izazovima pred kojima stoji postkomunisti~ka Isto~na Evropa na kraju
dvadesetog veka.18 Prividni paralelizam izme|u navedenih slu~ajeva treba
shvatiti samo kao paralelizam, budu}i da se linije zna~enja u svojoj osnovi
nikada ne ukr{taju.
n Dvoglavi orao: ambivalentnost kao stvarnost
Ambivalentnost je re~ koja mo`da najobuhvatnije obja{njava shvatanje vi-

zantijske stvarnosti. Kako pi{u Kazhdan (Kazhdan) i Konstejbl (Constable),
ambivalentnost u Vizantiji nije bila samo stvar poetskog izraza, ve} i »uobi-
~ajeno svojstvo stvarnosti«, koje se sre}e na svakom koraku i materijalizuje
»s jedinstvenom dosledno{}u u najrazli~itijim sferama dru{tvenog, politi~-
kog i kulturnog ìvota Vizantije«.19 Bez obzira da li je re~ o privredi, u ko-
joj su naporedo opstojavali robna razmena i monetarni sistem (i sâm mone-
tarni sistem bio je ambivalentan: sluìo je i kao sredstvo akumulacije, i kao
na~in razmene), ili o geografskom okruènju (»planine su u isti mah bile i

zastra{uju}e i svete; more je bilo prete}e, ali i privla~no«),20 ili pak o am-
bivalentnosti usmene i pisane kulture koja je odraàvala »unutarnju« i »spo-
lja{nju« mudrost svetaca i u~enjaka,21 posedovanje jedne ili obeju suprot-
stavljenih vrednosti ili osobina ~inilo je sastavni deo vizantijskog pogleda
na svet.
Izraàvanje ove ambivalentnosti podudara se sa pravoslavnim shvata-
njem hri{}anske kosmologije, u ~ijem sredi{tu stoji antinomi~na figura Bo-
go~oveka Hrista – u isti mah i potpuno ljudskog i potpuno boànskog bi}a,
dakle, onog {to predstavlja sponu izme|u Boga i ~oveka. Ovakva ambivalent-
nost u skladu je i sa hri{}anskom antropologijom, u kojoj ljudska bi}a ~ine
prelaz izme|u neuhvatljivih stvari duha (noetos) i materijalnih predmeta ~ul-
nog sveta (aisthetos).22 Sli~an odnos »ve~nog poretka i prolaznih promena«
nedavno je, u hinduisti~koj tradiciji na primer, bio nazvan »unutarnjim su-
kobom«.23 Ali u vizantijskoj dijarhi~noj tradiciji odnos svetovnog (imperi-
um) i svetog (sacerdotium), otelovljen u caru i patrijarhu, bio je shvatan kao
simfonija.
U teoriji, simboli~no predstavljenoj dvoglavim orlom na vizantijskom
grbu, domeni delovanja Crkve i Dràve bili su jasno razdvojeni (dve glave)
ali istovremeno i povezani u jedinstvenu organsku celinu (jedno telo): »Cr-
kva i Carstvo bili su, zapravo, Jedno Dru{tvo, nerazdvojivo i nepodeljeno,
Jedna Civitas – Republica Christiana«.24 Zbog toga su i car i patrijarh bili ob-
uhva}eni istom hri{}anskom pri~om iz koje su, svaki za sebe, crpli smisao
svog postojanja. Ni jedan ni drugi nisu bili izvan ove pri~e, niti su je dovo-
dili u pitanje; svaki je, zapravo, bio duàn da njen smisao primeni na kon-
kretno polje u svojoj nadle`nosti. Dokument koji to verovatno najbolje po-
kazuje jeste preambula Justinijanovog edikta iz 535. godine: »Najve}i ~ove-
kov blagoslov ~ine darovi koje nam je Bog u svojoj prevelikoj milosti dao, a
to su sve{tenstvo i carska vlast. Sve{tenstvo sluì boànskim stvarima; a car
revnosno bdi nad stvarima ljudskim; al’ i jedan i drugi pripadaju istom izvo-
ru, obojica krase ìvot ljudi«.25
Priroda ove ustanovljene hri{}anske naracije bila je, poput njene reto-
rike, nedvojbeno totalizuju}a (jer se religija bavi svetom u celini, in toto).
Stoga je car – u skladu sa op{tom ambivalentno{}u, a imaju}i na raspolaga-
nju svetovnu mo} – bio povezivan sa boànskim provi|enjem.26 To bi onda
zna~ilo da je carska mo} bila gotovo neograni~ena, odnosno da je obuhva-
tala ~ak i domen patrijarha i Crkve. Me|utim, upravo je ambivalentnost Cr-
kve predstavljala branu totalnoj svetovnoj kontroli. Crkva je u pravoslavlju u
isti mah i vidljiva i nevidljiva, boànska i ljudska: »vidljiva zato {to je sa~i-
njena od ovozemaljskih zajednica; nevidljiva zato {to obuhvata svece i an-
|ele. Ljudska, zato {to su joj zemaljski podanici gre{ni; a boànska jer je telo
Hristovo«.27 Ipak, ovakve distinkcije u okviru sáme Crkve ne ukazuju na po-

dvojenost vidljive i nevidljive crkve, jer su one zajedno sastavni delovi je-
dinstvene i neprekinute stvarnosti.
Iako je Vizantijska crkva, kao vidljiva i ljudska, poverila caru (to jest,
dràvi) upravu i nadzor nad pitanjima svoje spoljne organizacije, treba ima-
ti na umu da je dràva i sáma bila hri{}anska, a da je car – koji se i sam po-
koravao boànskom zakonu – u nekom smislu bio ograni~en hri{}anskom ve-
rom i u~enjima apostola i svetih otaca.29 Premda je car imao pravo da po-
stavlja i uklanja patrijarhe, da saziva crkvene sabore i uìva odre|ene crkve-
ne privilegije (poput pri~e{}a za oltarom) koje su uglavnom vaìle za episko-
pe i sve{tenike, on ipak nije imao nikakvog uticaja na doktrinarna pitanja,
odnosno, crkvena u~enja.30 Ne sme se zaboraviti da je i patrijarh imao neke
svoje na~ine (poput suspenzije ili isklju~enja iz crkve) da ograni~i carevu
mo} ili da joj se odupre.31 Drugim re~ima, car nije imao vlast nad crkvenom
»unutarnjom mudro{}u«. Kako to kaè Papadakis (Papadakis), »svetovni vla-
dar je mo`da bio apsolutni ‘cezar’, ali nikada nije bio ‘papa’ – su{tinski ~u-
var hri{}anske vere«.32
Istina, ovaj »simfonijski« model konceptualne me|uzavisnosti duhov-
nog autoriteta i svetovne vlasti ~esto je u konkretnim istorijskim okolnosti-
ma zvu~ao disharmoni~no, a posledice su uglavnom bile negativne po Crkvu.
Ipak, Crkva nikada – bar po vlastitom uverenju – nije izgubila ni svoju spa-
siteljsku misiju niti unutra{nju slobodu.
U kontekstu preovla|uju}e hri{}anske pri~e, re~ pokornost, vrlo nepo-
pularna u modernim vremenima, shvatana je kao stvar discipline, kao mera
duhovne izdr`ljivosti, kao prihvatanje (spoljnih) okolnosti nametnutih pu-
tem volje provi|enja. Domen prolaznog i ovozemaljskog bio je razlu~en ali
ne i odeljen od duhovnog, tako da nikada nije zadobio potpunu autonomi-
ju, nezavisnu od duhovne koja je vanvremena.33 Namesto toga, bilo je utvr-
|eno da nekakva zajedni~ka veza postoji kako izme|u Boga i cara – koji je
bio odgovoran za dobrobit dràve – tako i izme|u Boga i gra|ana.34 Shod-
no tome, pogrdna etiketa u vezi sa cezaropapizmom, odnosno optu`be da se
Pravoslavna crkva pokoravala dràvi – a takve optu`be jo{ uvek ~ine temelj
mnogih istorijskih i politi~kih pisanija o Vizantiji ili Balkanu, kao i mnogih
analiza koje se bave odnosom crkve i dràve u komunizmu – nisu ni{ta dru-
go do pristrasni anahronizmi.
Poloàj Pravoslavne crkve u totalitarnoj komunisti~koj dràvi – odno-
sno, u balkanskim nacionalnim dràvama pro{log veka – bio je mnogo dru-
ga~iji. Nacionalizam je bio nova, zapadnja~ka, sekularna ideologija, te je
stoga predstavljao ve}u pretnju unutra{njem smislu Crkve nego teokratija iz
vremena Vizantije i Otomanskog carstva. âk je i nehri{}ansko Otomansko
carstvo prihvatilo ideju jednog Boga – sveta koji je iz Njega dobijao svoje
zna~enje – ne dovode}i nikada u pitanje religijski univerzum kao takav. Me-

|utim, ono {to je Otomansko carstvo ipak promenilo bio je dijarhi~ni vizan-
tijski sistem vlasti, kao i ambivalenstnost koja je iz njega proizlazila. Nesre}-
na posledica otomanskog nasle|a po Pravoslavnu crkvu bila je ~injenica da
su u ovom periodu »svetovna pitanja« postala govoto nerazlu~iva od »boì-
jih«: naime, kada je institucija hri{}anskog cara nestala zajedno sa padom
Carigrada pod tursku vlast 1453. godine, patrijarh je stao na mesto ne samo
duhovnog ve} i civilnog autoriteta, i imao je da upravlja ~itavom populaci-
jom pravoslavnih hri{}ana, odnosno, rimskom nacijom – Rum Millet.35 S jed-
ne strane, ravnodu{nost Otomana prema etni~kim, kulturnim i jezi~kim od-
likama razli~itih naroda unutar Otomanskog carstva doprinela je katoli~an-
skom, odnosno, sveobuhvatnom, univerzalinom aspektu Pravoslavne crkve;
ali s druge strane, budu}i da je Crkva postala vrhovni organizator politi~kog
i dru{tvenog ìvota na svim nivoima, ona je u isti mah postala i klju~ni fak-
tor nacionalnog opstanka razli~itih naroda unutar carstva i na taj na~in u
sebi stopila i pobrkala pojmove verskog i nacionalnog pripadni{tva.
U novostvorenim, nezavisnim nacionalnim dràvama na Balkanu u de-
vetnaestom veku, nacionalne crkve su tako|e pozdravile svoju nezavisnost
od vaseljenske patrijar{ije u Carigradu,36 koja je i dalje ostala pod turskom
vla{}u. Dok je u osamnaestom veku raslo anti-osmanlijsko raspoloènje, po-
jedina~ne crkve su podràvale pokrete za nacionalno oslobo|enje; ali budu-
}i da su u~esnici ovih pokreta, nadahnuti idejama prosvetiteljstva, bili u na-
~elu antiklerikalno raspoloèni, mesto religije u tek nastalim nacijama po-
stalo je, kao i na Zapadu, podre|eno sekularnoj vlasti dràve.37 Nacionali-
zacija crkava u devetnaestom veku (u Gr~koj 1833; u Rumuniji 1865; u Bu-
garskoj 1870; u Srbiji 1879; u Albaniji mnogo kasnije, 1922-1937) obeloda-
nila je su{tinsko nesaglasje izme|u pravoslavlja i nacionalizma. Veliki sinod,
sastavljen od Vaseljenske patrijar{ije u Carigradu, aleksandrijskog, antiohij-
skog i jerusalimskog patrijarha i arhiepiskopa sa Kipra, osudio je u avgustu
1872. rasisti~ku (to jest, naiconalisti~ku) diskriminaciju unutar Crkve, na-
zvav{i je filetizmom: »Ne prihvatamo, zabranjujemo i osu|ujemo rasizam,
odnosno rasnu diskriminaciju, etni~ke sukobe, mr`nje i razmirice unutar Cr-
kve Hristove, jer one su suprotne u~enjima Jevan|elja i svetih kanona bla-
goslovenih nam otaca, koji su stubovi Svete Crkve i vascelog hri{}anskog
sveta, i kojeg oni krase i vode uzvi{enoj pobo`nosti«.38
Razume se, svaka od pravoslavnih crkava na Balkanu ima svoju osobe-
nu pri~u, a Ruska pravoslavna crkva je opet u potpunosti pri~a za sebe. Su-
{tina je ovde da uo~imo kako je Crkva kao takva istinski bila ugroèna onda
kada su njena unutra{nja (spasiteljska) misija i njeno zna~enje bili dovede-
ni u pitanje; a upravo je to po~elo da se doga|a u sve sekularnijim, post-
hri{}anskim, modernizuju}im nacionalnim dràvama na Balkanu u drugoj po-
lovini devetnaestog veka (i kasnije, sa usponom komunizma, u dvadesetom).

Upravo je na~in na koji su se te nove ideologije uvreìle na pravoslavnom Is-
toku – ideologije koje su »volju naroda« i »nacionalni interes« smatrale vr-
hovnim, nesumnjivim vrednostima – pokazao njihovu »krajnju nespojivost sa
mentalnim i socijalnim strukturama srednjovekovne Vizantije«.39
Nije li onda paradoksalno {to je upravo modernizacija, a ne imperium,
dovela Pravoslavnu crkvu u poloàj takozvane pot~injenosti svetovnoj vlasti.
Iako takvom vla{}u vi{e nije gospodarila (srednjovekovna) ideologija univer-
zalnog hri{}anskog carstva, nezavisne pravoslavne crkve su je u manjoj meri
ipak podràvale – {to se o~ituje u njihovim pojedina~nim na~inima opstan-
ka pod takvom vla{}u. Moderni patrijar{ijski pluralizam, kao i nezavisnost
pravoslavnih crkava kao nacionalnih crkava, mo`da jo{ uvek podse}a na cr-
kveni regionalizam iz pro{losti, koji su drevni kanoni odobravali u kontekstu
univerzalnog jedinstva vere, ali ~injenica je da su moderne nacionalne drà-
ve – svojim parohijalnim pristupom etnicitetu, jeziku i teritorijalnosti – ra-
dikalno izmenile karakter i zna~enje tog regionalizma.40 Promene u ukup-
nom kontekstu – dakle, u dru{tvenim strukturama u kojima se stvarnost hri-
{}anskog koncepta sveta uzimala kao ~injenica, i u kojima su pojedinci bili
socijalizovani tako da im je takav svet bio posve stvaran – izvr{ile su direk-
tan uticaj na smisao pravoslavlja, ako ne i na na~in njegovog opstanka na
postotomanskom Balkanu.41
n Pro{irivanje ambivalentnosti: via conemplativa i via activa
Za razliku od mona{kih redova katoli~ke Evrope, koji su se bavili {irokim

oblastima dru{tvenih aktivnosti koje su kasnije postale temelj gra|anskog
dru{tva, vizantijsko mona{tvo je nagasak stavljalo na asketizam, samopregor
i potpuno povla~enje iz dru{tva. U pore|enju sa ulogom rimo-katoli~anstva,
udeo vizantijskog mona{tva u stvaranju gra|anskog dru{tva bio je veoma
ograni~en.42
Ukoliko bi razlika izme|u aktivnog i kontemplativnog ozna~avala na Is-
toku isto {to i na Zapadu, onda bi se uop{teno moglo re}i da je isto~nja~ko
mona{tvo bilo isklju~ivo kontemplativno. Me|utim, za isto~nja~kog monaha
su ova dva na~ina – aktivni i kontemplativni – bili neodvojivi. Jedan bez
drugog ne mogu, jer se asketsko pravilo i praksa unutarnje molitve ozna~a-
vaju kao duhovne aktivnosti.43
Oba navedena stanovi{ta na prvi pogled iznose isti zaklju~ak: isto~no,
pravoslavno mona{tvo (sna`nije) nagla{ava kontemplativni ìvot. Ali prvi
odlomak poku{ava da smesti ovu ~injenicu u kontekst njenog doprinosa raz-
voju dana{njih politi~kih i dru{tvenih institucija, dok je drugi odlomak tu-
ma~i u svetlu pravoslavne religijske prakse i njenog izraàvanja. Iako je u pr-

vom odlomku religiji dodeljeno istaknuto mesto u procesu istorijskih prome-
na, zna~enje religije tuma~i se isklju~ivo u kontekstu (nesumnjivo materija-
listi~ki shva}ene) politi~ke istorije, ~ime se prednost daje njenoj ekonom-
skoj i politi~koj dimenziji, dok se oni par excellence verski aspekti mona{kog
iskustva tuma~e kao neva`ni, ako ne ve} i kao {tetni. Stoga treba razmotri-
ti religijsku dimenziju zna~enja, da bismo je otvorili prema drugim i druga-
~ijim nau~nim diskursima i tako uspostavili dijalo{ko razumevanje.44
Ka tome nas vodi stanovi{te izneto u drugom odlomku: ono pruà jed-
nu ambivalentnu ideju – ideju da via contemplativa i via activa nisu razdvo-
jeni na onaj pojednostavljeni na~in prema kome su monasi na Zapadu »ak-
tivni«, a oni na Istoku »kontemplativni«. Naprotiv: u pravom vizantijskom
stilu, ovaj odlomak iznosi jednu ambivalentnu tvrdnju da kontemplacija u
pravoslavnoj tradiciji jeste aktivnost koja ni po ~emu ne zaostaje za ovoze-
maljskim aktivnostima. Iz perspektive dana{njih shvatanja, aktivnost i kon-
templacija mogu nam se u~initi protivre~nim, i to onako kako su ~esto su-
protstavljeni vera i znanje, ili metafizi~ko pitanje o »istini vere« i »empirij-
sko pitanje o njenom delovanju na ìvot ljudi i njenom zna~aju za dru-
{tvo«.45 Me|utim, prema vizantijskom shvatanju, ljudska aktivnost sagleda-
va se kao continuum koji ~oveka spaja, s jedne strane, sa boànskim, a s dru-
ge, sa bli`njima u dru{tvu. »Istina vere« je po prirodi eshatolo{ka: pored
toga {to otkriva razliku izme|u carstva boìjeg i konkretne stvarnosti sveta,
ona otkriva i smisao njihovog uzajamnog odnosa. »Castvo se, dakle, doì-
vljava kao sveta tajna (»sakramentalno«), ritualno i misti~ki, a ne putem
upotrebe politi~ke mo}i ili u~e{}a u dru{tvenim aktivnostima kojima bi svet
trebalo u~initi boljim.«46
Sve{tenstvo (sve{tenici i |akoni) i lai~ka bratstva mogu da u~estvuju
u dru{tvenom radu i drugim sli~nim aktivnostima, ali osnovna delatnost jed-
nog monaha jeste molitva. Bez obzira da li ìvi osamljenim ìvotom pusti-
njaka, ili u nekoj manjoj, polu-anahoretskoj zajednici monaha pod nadzorom
iskusnog duhovnika, ili pak u nekoj ve}oj manastirskoj mona{koj zajednici,
za monaha nije va`no {ta radi, nego {ta jeste.47 Monasi mogu da se bave
razli~itim stvarima – istorijski gledano, njihove aktivnosti su varirale od fi-
zi~kih poslova do prepisiva~ke delatnosti, ikonopisanja, rezbarenja, pevanja,
komponovanja i duhovnog savetovanja.
U~inci takvih delatnosti danas bi se svrstali u ono {to nazivamo kultu-
rom (od koje je religija razlu~iva, ali ne i odvojiva). Mnogo vi{e nego impe-
rijalna crkva, mona{tvo je, zahvaljuju}i svom podvizni{tvu, o~uvalo i unapre-
dilo duhovno stvarala{tvo koje je svoj izraz prona{lo u razli~itim oblicima
u~enosti i umetnosti. A ipak, vrednost mona{kog ìvota ne meri se toliko
sámim ovim postignu}ima, koliko kvalitetom duhovnog ìvota do kojeg mo-
nasi putem njih dolaze. I ba{ kao {to molitva i kontemplacija jesu aktivno-
sti, tako su i sve ovozemaljske aktivnosti kontemplativne. Monasi i monahi-
nje isto~ne crkve, u kojoj ne postoje razli~iti mona{ki redovi kao u Katoli~-
koj crkvi, uglavnom se smatraju ljudima koji istovremeno pripadaju »dana-
{njem dobu«, ali u isti mah i nagove{tavaju »doba koje }e tek do}i«. Kao ta-
kvi, oni ovaplo}uju prelaz ka druga~ijoj socijalnoj razini i dimenziji ìvljenja
– onoj koja je izraèna u hri{}anskom paradoksu da ljudi tek treba da posta-
nu ono {to ve} jesu: slika i prilika boìja.
Od sámog po~etka – {to }e re}i od vremena kada je hri{}anstvo posta-
lo zvani~na religija Rimskog carstva – postojali su hri{}ani koji su sa sum-
njom gledali na hri{}ansko osvajanje »ovog sveta«, te su stoga nastojali da
stvore model novog dru{tva, istinske hri{}anske zajednice, izvan gradskih
kapija, negde u pustinji. Rano hri{}ansko mona{tvo, koje je nastalo na Isto-
ku, predstavljalo je spontani pokret ~iji cilj nije bio beg u divljinu i usamlje-
nost zbog èlje da se izbegnu dru{tvene obaveze (kao da je ìvot u pustinji
bio »lak{i«), nego iz ùdnje za jedinstvom sa Bogom, na na~in koji dokida
veze sa postoje}im dru{tvenim strukturama (porodicom, ljudima, carstvom),
a u cilju stvaranja novih veza u jednoj novoj i druk~ijoj zajednici – Crkvi.
U spolja{njem obrascu mona{kog ìvota u Vizantiji zaista je postojao
jedan period povla~enja i osamljivanja. U tom periodu monah bi u~io istinu
o sebi i razvijao dar da razlu~uje ljudske od boànskih stvari. Tek tada bi on
bio u stanju da otvori vrata svoje }elije prema svetu, ili da se i sâm vrati u
svet. U tom smislu, povla~enje iz sveta predstavljalo je jednu fazu mona{kog
ìvota, ili izabrani put malog broja njih, a preovla|uju}a forma mona{kog ì-
vota nije bila anti-socijalna ve} kinovijska, {to }e re}i – ìvot u manastirskoj
zajednici. Za Sv. Vasilija Velikog, koji se smatra prvim zakonodavcem isto~-
nog mona{tva, stvaranje mona{kih zajednica bio je »poku{aj da se ponovo
rasplamsa duh zajedni{tva u svetu koji kao da je izgubio svu snagu povezi-
vanja i svaki ose}aj dru{tvene odgovornosti«.48
Napon izme|u Carstva i Pustinje, odnosno, izme|u Grada i Pustinje,
predstavlja jo{ jednu ambivalentnost koja je obeleìla dobar deo religijske
istorije u Vizantiji, ~ime je stvoren utisak da je mona{tvo o~uvalo rane hri-
{}anske principe koji su u sámom Carstvu neretko bili kompromitovani. Na
to nam jasno ukazuje Grigorije Florovski kada kaè: »Kao {to je Crkva u pa-
gansko vreme bila neka vrsta ‘Pokreta otpora’, mona{tvo je u hri{}anskom
dru{tvu predstavljalo stalni ‘Pokret otpora’«.49 Zbog toga su monasi, a naro-
~ito »duhovni oci« (na gr~kom geron, na ruskom starec) – uz svoju mudrost
i sposobnost duhovnog sazrcanja – u svim pravoslavnim tradicijama uìvali
duboko po{tovanje i privla~ili pa`nju svetovne javnosti, kako u seoskim tako
i u gradskim sredinama.50 Ipak, opseg njihovog suptilnog dru{tvenog utica-
ja na kulturu i istoriju ostaje uglavnom neprimetan, budu}i da se pre odno-
sio na unutarnje bi}e ~ovekovo, na samo-oblikovanje i preobra}enje njego-

ve prirode, nego na opipljive dru{tvene i ekonomske ìvotne okolnosti.
Ukoliko takve okolnosti postanu jedini kriterijum vrednovanja mona-
{kog poziva u vizantijskoj tradiciji, onda nas omalovaàvanje te tradicije u
pore|enju sa mona{kim redovima rimokatoli~ke crkve ne}e iznenaditi. Ali
ako se kao kriterijum uzme »istina vere«, onda ista skupina ~injenica dobi-
ja druga~ije zna~enje: u tom smislu, zapadni monasi upravo zbog svog an-
gaòvanja u svetu i prilago|avanja dru{tvenom, politi~kom i ekonomskom
okruènju, dovode sebe u opasnost da naprave kompromis sa »pozivom Pu-
stinje«, zaboravljaju}i da njihovo pravo »gra|anstvo«, politeuma, nije ovde
ve} na nebu. (Fil. 3:20).*
Biblijska pri~a o Marti i Mariji (Luka 10:38-42) uzima se kao primer
ovih dvaju modela delatnosti: jednom Isus navrati u ku}u dveju sestara. Mar-
ta ga do~eka i usluì, a Marija sede pokraj Njegovih nogu da ~uje re~ Go-
spodnju. Shvativ{i da je sav posao pao na nju, Marta se poàli Gospodu i za-
traì sestrinu pomo}. A On joj re~e: »Marta! Marta! brine{ se i uznemirava{
zarad mnogo. A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dio izabrala, koji
joj se ne}e oduzeti.« (Luka 10:41-42). Dakle, taj »dobri dio« za monahe, ali
naravno i za sve hri{}ane, mora biti Njegova re~ – iako taj prioritet ni u kom
slu~aju ne isklju~uje sluènje Gospodu. Vidimo da ovo stanovi{te podrazu-
meva asimetri~no sadejstvo (synergia), koje postoji izme|u konkretnosti ì-
vota i njegovog krajnjeg zna~enja. Tako|e vidimo da pomenuta asimetrija
ide u prilog krajnjem zna~enju: naime, ekonomiju konkretnog ìvota obuhva-
ta biblijska oikonomia (iz koje dolazi re~ ekonomija) rukovo|ena Boìjom
promisli** za spasenje ~ove~anstva (Efes. 1:9-10, 3:2-3). Takav je bio vizan-
tijski model ambivalentnosti, model koji je po~ivao na zajedni~kom »univer-
zumu zna~enja«.
Danas je ambivalentnost zamenjena izvesno{}u, i vi{e nema zajedni~-
kog »univerzuma zna~enja«. Kao posledica toga javljaju se nesporazumi i
uzajamna etiketiranja koja nas nagone na ve}u opreznost i odgovornost. Uo-
bi~ajeno kori{}enje religije i religijskih kvalifikacija da bi se objasnio, na pri-
mer, ekonomski razvoj ili nedostatak istog, uglavnom postavlja vi{e pitanja
nego {to daje odgovore. To je naro~ito vidljivo na primeru isto~nog hri{}an-
stva o kojem mnogi zapadnja~ki novinari i analiti~ari pokazuju gotovo »za-
divljuju}e« neznanje.
* U prevodu Vuka Karadì}a: »Jer je na{e ìvljenje na nebesima, otkuda i spa-

sitelja o~ekujemo Gospoda svojega Isusa Hrista« – Prim. prev. (Kurziv prev.)
**U prevodu Vuka Karadì}a: »Pokazav{i nam tajnu volje svoje... da se sve sasta-
vi u Hristu {to je na nebesima i na zemlji, u Njemu« – Prim. prev. (Kurziv prev.)
[ta, na primer, ~ovek treba da zaklju~i o »~injenicama« iznesenim u

slede}oj izjavi? »Od 1989. godine, u katoli~kim i protestantskim zemljama,
poput Poljske, Ma|arske, Slovenije i ê{ke, ekonomski razvoj je znatno brì,
ili bar manje stagnira, nego razvoj pravoslavne Rumunije, Bugarske i Make-
donije, i ve}inski muslimanske Albanije.«51 [ta se ovde ocenjuje? Ekonomi-
ja kao katoli~ka, protestantska i pravoslavna? Ili katoli~anstvo i protestan-
tizam koji brè napreduju, ili manje stagniraju, od pravoslavlja? Na koji na-
~in, zapita}emo se, ove religijske odrednice mogu biti od pomo}i prilikom
razumevanja logike investicija u postkomunisti~koj Isto~noj Evropi? Za{to
se, zaista, u Ma|arsku ulagalo vi{e nego u Rumuniju? Mo`da bi u ovom slu-
~aju politika i ekonomija mogle da pruè bolje obja{njenje nego religija?
Razmotrimo i zapaànje u kome se tvrdi kako »ne smemo ìveti u ilu-
ziji da {irenje otvorenog dru{tva na Balkanu i drugde nu`no predstavlja pri-
rodni razvoj: ono je neposredni rezultat ekspanzije ameri~kog imperijalnog
– iako prigu{enog i ne ba{ jasno vidljivog – autoriteta, sa kojim se lokalno
stanovni{tvo miri jer vidi da mu je to u interesu«.52 Nema ovde nikakve vi-
zantijske ambivalentnosti, onog shvatanja oikonomia kao boànske promisli
za spasenje ~ove~anstva. Postoji samo izvesnost ekonomske zamisli »ameri~-
kog imperijalnog autoriteta« da se spasu ona dru{tva na Balkanu kod kojih
ovakva »otvorenost« nije »prirodna«, nego mora biti izazvana da bi »lokal-
no stanovni{tvo« moglo da uvidi vlastiti interes. Ali {ta se doga|a kada »lo-
kalno stanovni{tvo« i imperijalni autoritet ne dele istu viziju?
n Ambivalentnost kao vizantijsko nasle|e
Mo`da bismo i mi danas, dok se rvemo s istim ovim problemom, mogli o sebi
sámima da saznamo malo vi{e ako bismo nepristrasno prou~avali isto~ni eks-
periment, kako u njegovom uspe{nom vidu, tako i u onom koji ga je doveo
do propasti.53
Videli smo da je ambivalentnost bila osobena crta vizantijske stvarno-
sti, da ju je odredila kako na razini spolja{njeg tako i na razini unutra{njeg
ìvota. Vizantija je bila poku{aj da se prihvati i u istorijskoj stvarnosti pri-
meni antinomi~na ideja Hristovog Otelovljenja koja i sama stoji »izvan i iz-
nad istorije«. Na kraju (nakon hiljadugodi{njeg po`rtvovanog truda) ideja
»ocrkvenjenog« Carstva je propala. Ostala je Pustinja da u poslednja dva sto-
le}a postojanja Carstva svedo~i o naglom procvatu misti~ke kontemplacije na
Svetoj gori atonskoj54 i o »poslednjem vizantijskom preporodu« u umetno-
sti, filozofiji i u~enosti, ~iji se odjek osetio i u zapadnoj renesansi.55 Epilog
Vizantije je tako podjednako ambivalentan koliko i stvarnost u kojoj je ona
bila utemeljena: naime, »Carstvo je propalo, ostvarila se Pustinja. …«.56
Mo`da upravo vizantijsko nasle|e ambivalenstnosti, odnosno shvatanje

stvarnosti kao sustin{ki dvo-smislene, predstavlja ono {to dana{nja Evropa
treba da pre-pozna i ponovo promisli da bi se kona~no izmirila sa svojim
mnogobrojnim sopstvima, uklju~uju}i i »balkansko sopstvo«. »Me|uprostor-
nost« Balkana, njegovo neodre|eno mesto »ni-ovde-ni-tamo«, uznemiravali
su Zapad jo{ od vremena Vizantije. Negativan stav, me|utim, ne zatire trag
onome {to se negira. Prema dijalekti~koj logici, negacija je oblik relacije:
»Negirati zna~i ukazati na alternativu, na zanemarenu nadopunu«.57 Mo`da
bi se pojedine ideje o nekom alternativnom odnosu izme|u Evrope i Balka-
na mogle na}i ba{ u iskustvu te »druge«, zanemarene nadopune evropskoj
civilizaciji – one koju nazivamo Vizantijom.
Kao metaforu za pomenuti odnos navedimo sloèni fenomen obrnute
perspektive, karakteristi~ne za vizantijsku umetnost. Za razliku od poznate li-
nearne perspektive uobi~ajene u evropskom slikarstvu jo{ od renesanse, per-
spektive koja podrazumeva jednu jedinu, spoljnu, stati~nu ta~ku iz koje se
predmet posmatra, vizantijska umestnost (kao i ostale srednjovekovne i an-
ti~ke umetnosti) koristi ta~ke posmatranja iz unutra{njosti predstavljenog. I
dok linearna perspektiva isklju~uje posmatra~a iz predstavljenog prostora,
obrnuta perspektiva ga uklju~uje u svoj prostor predstavljenog.58
Oku naviknutom na linearnu perspektivu, ova obrnuta perspektiva iz-
gleda kao »iskrivljenje«, kao dvodimenzionalna te stoga »primitivna«. Me-
|utim, dok linearna perspektiva stvara iluziju prozora, odnosno otvora ka
trodimenzionalnom prostoru iz kojeg je posmatra~ isklju~en, obrnuta per-
spektiva spaja predstavljeni prostor sa realnim prostorom posmatra~a. Izme-
|u predstavljenog i stvarnog prostora ne postoji granica.59
Uklju~ivanjem posmatra~a u unutra{njost same reprezentacije otkriva
se tre}a dimenzija predstavljenog koje je, u skladu sa konvencijama linear-
nog, ravno. Ovim se tako|e pokazuje nedovoljnost spolja{nje perspektive,
{to ne zna~i da je spolja{nja perspektiva pogre{na, ve} samo da je nepotpu-
na. Na sli~an na~in su nepotpuni i evropski opisi Balkana kao prostora spo-
lja{njeg u odnosu na Evropu. I Evropa i Balkan sjedinjeni su u jednom istom
prostoru; pitanje je samo koja perspektiva i jednom i drugom razotkriva to
jedinstvo.
Napomene
1. Steven Runciman, The Emperor Romanus Lecapenus and His Reign (Cambrid-
ge: Cambridge University Press, 1995 ∞1929≤), 9.
2. Zanimljivo je uporediti stabilnost imperijalne vlasti u periodu od hiljadu go-
dina u istoriji nema~kog carstva i u hiljadugodi{njoj istoriji Vizantije. U slu~a-
ju Nema~ke, presto je dràlo pedesetak vladara iz pet plemi}kih porodica, dok
u slu~aju Vizantije – gde je polovina careva bila smaknuta s prestola silom –
nalazimo oko devedeset careva iz trideset razli~itih porodica. Kako treba pro-
ceniti ovaj podatak? S jedne strane vidimo nestabilnost imperjalnih vlasti u Vi-
zantiji, ali s druge strane prime}ujemo da je, zbog nedostatka strogih obi~aj-
nih pravila nasle|ivanja, carski presto bio otvoren za sve, osim za evnuhe i mo-
nahe. Vidi: A. P. Kazhdan & G. Constable, People and Power in Byzantium: An
Introduction to Modern Byzantine Studies (Washington, D.C.: Dumbartan Oaks
Center for Byzantine Studies, 1982), 146.
3. Uostalom, Makijavelijev (Machiavelli) opis prototipa bezobzirnog, podmu-
klog i lukavog politi~kog vladara nije bio inspirisan nekim vizantijskim carem,
nego upravo êzareom Bordìjom (nezakonitim sinom Rodriga Bordìje) koji je
kasnije postao papa Aleksandar VI.
4. G. W. F. Hegel, Philosophy of History (New York: Dover Publications, 1956),
340. U Frojdovo (Freud) doba, prime}uje Robert Nelson (Nelson), ~ovek bi mo-
`da bio u isku{enju da Hegelove ideje o zaverama da se ubiju ili otruju carevi,
ili pak njegove opise pohotljivih vizantijskih èna koje se lako podaju svakoj
vrsti gadosti, tuma~i kao »teatralne ispade postarijeg mu{karca koji na bezbed-
no udaljeni Istok projektuje svoje najdublje strahove«. Nije, me|utim, neop-
hodno ulaziti u biografsku psihoanalizu da bi se objasnili ovakvi stavovi, s ob-
zirom da su oni bili {iroko rasprostranjeni bar od osamnaestog veka, ako ne i
ranije (»Living on the Byzantine Borders of the Western Art«, GESTA 35, no. 1
(1996), 8).
5. U vezi sa razli~itim askpektima ideje balkanizma i orijentalizma, vidi: Maria
Todorova, Imagining the Balkans (New York: Oxford University Press, 1997);
Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania: The Imperialism of Imagination (New
Haven: Yale University Press, 1998); Milica Baki}-Hayden & Robert M. Hayden,
»Orientalist Variations on the Theme ‘Balkans’: Symbolic Geography in Recent
Yugoslav Cultural Politics«, Slavic Review 51, no. 1 (Spring 1992), 1-15; Milica
Baki}-Hayden, »Nesting Orientalisms: The Case of Former Yugoslavia«, Slavic
Review 54, no. 4 (Winter 1995), 917-931; Alexandru Dutu, Political Models and
National Identities in »Orhodox Europe« (Bucharest: Babel Publishing House,
1998); i Alexadru Dutu, »Small Countries and Persistent Stereotypes«, Révue
des études sud-est européennes (Academie Roumaine) 31, nos. 1-2 (1993).
6. Nelson, »Living on the Byzantine Borders of the Western Art«, 3-4.
7. Ibid.
8. Ilya Prizel, »The First Decade after the Collapse of Communism«, SAIS Review
19 (summer-fall 1999), 7.
9. John Meyendorff, The Byzantine Legacy in the Orthodox Church (Crestwood,

N.Y.: St. Vladimir’s Seminary Press 1982), 9.
10. Prizel, »The First Decade«, 4.
11. Uz rizik da donekle pojednostavljuje stvari Kalistos Ver (Ware) prime}uje
da je u Crkvi ranog perioda (koja je od sámog po~etka nagove{tavala jedinstvo
vere usred razli~itosti teolo{kih {kola) gr~ki pristup hri{}anskim tajnama bio
spekulativniji, a latinski prakti~niji. Teologija u isto~noj crkvi nikada nije bila
odvojena od misticizma i liturgijske slu`be. U zapadnoj crkvi je koncept rim-
skog zakona i pravnih ideja izvr{io snaàn uticaj na administrativni stil crkve,
kao i na razvoj sholastike i kasnijih poku{aja da se vera racionalizuje. U pogle-
du doktrine, Grci su nastojali da naglase Hristovo boànstvo (Hrist-pobednik),
dok je latinski svet nagla{avao njegovu ljudskost (Hrist-`rtva); Grci su se
usredsredili na oboènje, a Rimljani na iskupljenje, itd., (vidi: Thimothy Ware,
The Orthodox Church (London: Penguin Books, 1993), 48-49).
12. Navedeno u: Ware, The Orthodox Church, 50.
13. Iz pisma pravoslavnog patrijarha papi Piju IX 1848. godine, navedeno u:
Ware, 251.
14. Ibid.
15. Ovakve izjave podse}aju na opasku jednog engleskog istori~ara i politi~a-
ra koji je ustvrdio da je sva indijska knjièvnost (na sanskritu i persijskom je-
ziku) manje vredna od gomile »tri~avih kniìca« kakve se koriste u engleskim
osnovnim {kolama. Vidi: Wilhelm Halbfass, India and Europe (Albany: SUNY
Press, 1988), 68.
16. Alexandru Dutu, »Orthodoxie en totalitarisme«, u: Europa Orthodoxa (Aca-
demia Romana: Institutul de Studi Sud-Est Europene, 1997), 55.
17. Paul Ricoeur, The Symbolism of Evil (Boston: Beacon Press, 1967), 352.
18. Zato vizantijsko dru{tvo moè izgledati kao »totalitarni kolektivitet« u ko-
jem ne postoje nikakva »prava pojedinaca«; (cf. Vladimir Lossky, The Mystical
Theology of the Eastern Church ∞Crestwood, N.Y.: St. Vladimir’s Seminary Press
1976≤, 175-6), ali time bismo Crkvu sveli na puki »ovozemaljski aspekt«, zane-
maruju}i ono po ~emu se ona, po sopstvenom vi|enju, razlikuje od svake dru-
ge ljudske zajednice. Time bismo njeno shvatanje jdinstvenosti smisla ~oveko-
ve li~nosti, stvorenoj po slici i prilici boìjoj, pobrkali sa pojmom individue kao
elementa kolektiteta.
19. Kazhdan & Constable, People and Power, 142.
20. Ibid.
21. Ibid., poglavlje 5; vidi tako|e: Donald M. Nicol, »Saints and Scholars: The
‘Inner’ and ‘Outer’ Wisdom«, u: Church and Societies in the Last Centuries of
Byzantium (Cambridge: Cambridge University Press, 1979).
22. Vidi zna~enje u: The Oxfod English Dictionary.
23. J. C. Heesterman, The Inner Conflict of Tradition (Chicago and London: The
University of Chicago Press, 1985), 2.
24. Vidi: Georges Florovsky, Christianity and Culture, vol. 2 (Belmont, Mass.:
Nordland Publishing Co., 1974), 75.
25. Navedeno u: Aristeides Papadakis, »Church-State Relations under
Orthodoxy«, u: Eastern Christianity and Politics in the Twentieth Century, ed. Pe-
dro Ramet (Durham, N.C.: Duke University Press, 1988), 39-40.
26. Averil Cameron, Christianity and the Rhetoric of Empire (Berkeley: University
of California Press, 1991), 200.
27. Ware, The Orthodox Church, 243.
28. Ibid.
29. Papadakis, »Church-State Relations under Orthodoxy«, 43; Florovsky,
Christianity and Culture, vol. 2, 77-79.
30. Nastojanja nekih careva da nametnu Crkvi kompromis u vezi sa teolo{kim
pitanjima, poput arijanizma, ikonoklazme i, ne{to kasnije, sumnjivog »ujedi-
njenja« sa Rimskom crkvom, potpuno su propala (Ibid., 80-81).
31. Ibid., 82.
32. Papadakis, »Church-State Relations under Orthodoxy«, 43. Ironi~no je {to
je cezaropapizam, kao uobi~ajeni na~in da se Pravoslavna crkva optuì za pod-
re|enost dràvi, do{ao upravo sa Zapada ~ija institucija papinstva predstavlja
mnogo ambiciozniji poku{aj da se u jednoj instituciji spoje svetovna i duhov-
na vlast – o kojoj vizantijsk carevi nisu mogli ni da sanjaju. Tek je tokom oto-
manskog perioda, kada je isntitucija cara prestala da postoji, patrijarhu dode-
ljena i sve{teni~ka i upravna svetovna vlast, {to je od patrijarha svorilo oto-
manskog ~inovnika.
33. Vidi: Alexandru Dutu, Political Models and National Identities in »Orthodox
Europe« (Bucharest: Babel Publishing House, 1998), 165.
34. Uporedi: Alexandru Dutu, »Small Countries and Persistent Stereotypes«, 8.
35. Ware, The Orthodox Church, 88-89; Papadakis, »Church-State Relations un-
der Orthodoxy«, 46-49.
36. Autokefalnost Bugarske i Srpke crkve bila je potpuno ugu{ena tokom oto-
manskog perioda.
37. Slu~aj Gr~ke je u tome naro~ito paradokaslan: novopostavljeni kralj neza-
visne Gr~ke (koji nije bio ni Grk ni pravoslavac, ve} su ga na presto dovele
evropske sile nakon ubistva prvog gr~kog predsednika, Kapodistrijasa (Capodi-
strias), 1831. godne) imao je vlast nad crkvom, ~ime ju je prakti~no preobra-
tio u dràvnu slu`bu (Papadakis, »Church-State Relations under Orthodoxy«,
49-51; Theofan G. Stavrou, »The Orthodox Church of Greece«, u: Eastern
Christianity and Politics in the Twentieth Century, 187-89).
38. Navedeno u: Paschalis M. Kitromilidis, »‘Imagined Communities’ and the

Origin of the National Question in the Balkans«, European History Quaterly 19
(April, 1989), 181-2.
39. Meyendorf, The Byzantine Legacy, 251.
40. Ibid., 225; »Sve hri{}anske crkve nastale u ranom periodu bile su lokalne i
okupljale su hri{}ane jednog odre|enog grada ili mesta, bez ikakve rasne di-
stinkcije«. Navedeno u: Kitromilidis, »‘Imagined Communities’ and the Origin
of the National Question in the Balkans«, 181.
41. Uporedi: Peter Berger, The Sacred Conopy (New York: Anchor Books, 1967),
46.
42. Prizel, »The First Decade«, 4.
43. Lossky, The Mystical Theology, 18.
44. Uporedi: Ibid., 13. »Za jednog ‘istori~ara crkve’ verski faktor se gubi u ko-
rist drugih faktora, kao {to su, na primer, igre politi~kih i dru{tvenih interesa,
pitanja uloge rasnih i kulturnih ~inilaca, koje smatramo klju~nim faktorima u
ìvotu Crkve.«
45. Ricoeur, The Symbolism of Evil, 359.
46. John Meyendorf, »Was there ever a ‘Third Rome’? Remarks on the Byzantine
Legacy in Russia«, u: The Byzantine Tradition after the Fall of Constantinople,
ed. John Yannias (Charlottesville and London: University Press of Virginia,
1991), 57.
47. Ware, The Orthodox Church, 37-38.
48. Florovsky, Christianity and Culture, vol. 2, 85.
49. Ibid., 88.
50. Peter Brown, »The Rise and Function of the Holy Man in Late Antiquity«,
Journal of Roman Studies 61 (1971), 81-101.
51. Robert Kaplan, »Yugoslavia’s Fate, and Europe’s«, New York Times, op-ed
(October 6, 2000), A31.
52. Ibid.
54. U sredi{tu duhovnog preporoda stoji Grigorije Palama, ~etrnaestovekovni
monah, u~enjak i, u jednom periodu, arhiepiskop solunski, koji je na osnovu
svoje odbrane (1) isihasti~kog metoda »molitve srca«, odnosno, Isusove moli-
tve, koja uklju~uje i odre|eni ritam disanja i poloàj tela pri molitvi, te (2) u~e-
nja o »energijma« i »su{tini« Boga, stekao priznanje jednog od najpo{tovani-
jih crkvenih otaca u pravoslavnom hri{}anstvu.
55. »Poslednja vizantijska renesanse« jeste i naziv jedne Ransimanove knjige
(The Last Byzantine Renaissance, Cambridge: Cambridge University Press,
1970).

57. Vidi: Errol E. Harris, Formal, Transcendental and Dialectical Thinking: Logic
and Reality (Albany: SUNY Press, 1987), 157.
58. Boris Uspensky, A Poetic Composition (Berkeley: University of California
Press, 1973), 134-36.
59. Leonid Ouspensky, Theology of the Icon, vol. 2 (Crestwood, N.Y., St. Vladi-
mir’s Seminary Press, 1992), 495.
Izvor: Milica Baki}-Hayden, “What’s So Byzantine About the Balkans?”,

Balkan as Metaphor. Between Globalization and Fragmentation, eds. Du-
{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The MIT Press, Cambridge, Masschusetts &
London, England, 2002, pp. 61-78).
Rastko Mo~nik
»Balkan« kao element

u ideolo{kim mehanizmima
P
Preko Alpa, prema Atlantiku
Naslov uvodnika, Delo (Ljubljana), 9.
jul 1997.
Prosto govore}i, ova svojstva su pre-

predenost, {pekulisanje, nepouzdanost, relativnost date re~i. To su koncep-
ti koji su ... sa one strane civilizacijske cezure zapadnjaka, budu}i da izme-
|u dva principa, evropskog i vizantijskog, kompromis nikada nije dosegnut.
Delo, 30. maj 1998
(opis italijanske spoljne politike).
Iza turskog brda

Ima mnogo njih
Koji se bore za nas.
Jedan je bez ruke,
Drugi je bez noge,
Tre}i sedi na zemlji
Bez dupeta.
(Slovena~ka narodna pesma)
U ovom tekstu raspravlja}u o »balka-

nisti~kom stereotipu« i nekim ideolo{kim mehanizmima koji se oslanjaju na
njega, a na osnovu jednog izbora iskaza, uglavnom uzetih iz mas-medija na
slovena~kom i hrvatskom jeziku. Analizirani materijal je izabran intuitivno,
zbog njegove paradigmatske, to jest, strukturne vrednosti. Ako se uzme u
obzir skora{nja proliferacija balkanisti~kog diskursa, ovaj pristup ne izvire is-
klju~ivo iz li~nih preferenci i ograni~enja autora: neka vrsta »tipolo{kog«, to
jest, deterministi~kog, odnosno, »semioti~kog« rada, ~ini se nu`nom kao
uvodna za eventualna budu}a ambicioznija empirijska istraìvanja, pokreta-
na statisti~kim, to jest, stohasti~kim metodama. Tekst se odvija u dva faze.
Rastko Mo~nik/»Balkan« kao element u ideolo{kim mehanizmima n 99
U prvoj, Balkanizam se analizira kao jedna ideologija dominacije. Pokazuje

se da su, unutar Balkanizma, artikulisana dva tipa odnosa dominacije: odno-
si geopoliti~ke i ekonomske hegemonije, i odnosi unutra{nje dominacije
unutar dru{tava koja su geopoliti~ki stigmatizovana kao »balkanska«. Balka-
nizam podràva, to jest, ideolo{ki posreduje i reprodukuje ekonomsku, soci-
jalnu i politi~ku zavisnost odre|ene polu-periferne evropske regije, i socio-
ekonomsku dominaciju vladaju}ih elita unutar zemalja regiona. Imanuel Va-
lerstin (Wallerstein)1 govori o »etnicizaciji eksploatisanih klasa«: ovde se
bavimo »balkanizacijom« ~itavih zemalja, podvrgnutih reìmu »nejednake
razmene«, odnosno, izravne ekploatacije.2 U drugoj fazi, u tekstu se ispitu-
ju ideolo{ki mehanizmi koji su u igri u sada{njoj balkanisti~koj ideologiji. U
tom delu usredsre|ujem se na funkcije koje obavlja balkanisti~ki stereotip, i
pokazujem da su ove funkcije prete`no pragmati~ke (a ne semanti~ke, kako
bi uobi~ajena doxa ukazivala).
n I Gde je Balkan?
Mnoge zemlje jugoisto~ne Evrope, a naro~ito one na koje se odnosi Dejton-

ski sporazum, trenutno su uklju~ene u trku u naoruànju. Ovo svakako nije
najbolja opcija za zemlje opusto{ene ratom, »tranzicijom«, pohlepnim dràv-
nim aparatima i lokalnim elitama koje opsluùju sáme sebe. Niti je ovo naj-
bolje mogu}e ure|enje za njihove me|usobne odnose. Ipak, ~ini se da im je
ona nametnuta.
Svaka zemlja moè da odlu~i da li da se naoruàva ili ne. Ako se zemlja
odlu~i protiv rasipnog tro{enja na vojsku, ona svakako moè osloboditi va`-
ne delove svog budèta koji bi vi{e koristili njenim gra|anima. Ali ako se
bude tako pona{ala, zemlja tako|e rizikuje da }e, u slu~aju da druge zemlje
iz regiona ne ~ine isto, biti gurnuta u inferioran poloàj, i biti podlo`na uce-
ni i eventualnuoj agresiji od strane svojih suseda. Tragi~no iskustvo Repu-
blike Bosne i Hercegovine jeste tu da prodrma bilo kakve pacifisti~ke obzire
iz umova regionalnih lidera.
Teorijski je relevantno to da se situacija ne bi promenila ~ak i kada bi
sve zemlje regiona, i sva lokalna vo|stva, u jednom neverovatnom sticaju
okolnosti, zaista bili skloni pacifisti~koj politici. Rezonovanje bi ostalo isto.
Na prvom stupnju, svaka od upletenih strana bila bi zabrinuta u pogledu na-
mera drugih; na drugom stupnju, svi bi mogli i da priznaju dobre namere
drugih, ali bi tako|e shvatali da se u pogledu ovih namera nikada ni{ta ne
bi uradilo. Svaka od uklju~enih strana bi onda sledila isto odvra}aju}e rezo-
novanje: »naravno da ne èle da zapo~nu trku u naoruànju, ba{ kao i mi;
ali mogu li sebi dozvoliti da se uzdrè? Ne, ne mogu. Dovoljno je da jedna
od strana prekr{i pre}utni dogovor – i on }e se raspasti. Dakle, najbolje je

da poùrimo i naoruàmo se jer je isuvi{e opasno ~ekati i izgubiti vreme!«.
Odnosi izme|u uklju~enih zemalja formiraju sistem: to je sistem kon-
frontacije, ali ipak sistem. To je sistem balkanizacije u svom dvostrukom ko-
lokvijalnom smislu: kako izolovanja tog podru~ja od spolja{njeg uticaja, tako
i podele tog podru~ja na male antagonisti~ke dràve. Takav sistem moè na-
stati iz situacije u kojoj svaka strana koja je uklju~ena igra ulogu potenci-
jalnog ratnog hu{ka~a za sve druge. Empirijski, ovo je najuobi~ajenija situ-
acija. Teorijski, pak, moè se konstruisati grani~na situacija u kojoj }e, bez
obzira na to kako se strane stvarno me|usobno opaàju, situaciju definisati
fantomski militarista: sa stanovi{ta svake pojedina~ne uklju~ene strane ne-
mogu}e je isklju~iti verovatno}u da }e neka druga strana identifikovati jed-
nu od ostalih (uklju~uju}i i onu koja je subjekt sámog rezonovanja) kao
»fantomskog« militaristu; stoga, nu`no je da svaka strana stvarno postane
militaristi~ka. Drugim re~ima: mogu}nost, prvo utelovljenja od strane jednog
ideolo{kog »fantoma«, prevodi sebe u nu`nost. Zato {to strane koje su ume-
{ane ne mogu da isklju~e mogu}nost da su, po gledi{tu nekog drugog, one
(ideolo{ki) identifikovane kao militaristi~ki »fantom«, one stvarno moraju da
postanu militaristi~ke.
Ovo je klasi~na zatvoreni~ka dilema: iako postoji optimalni ishod igre,
igra~i ga ne mogu dose}i i moraju da se odlu~e za ishod koji je jednako ne-
povoljan za sve igra~e, ali koji je ipak (ili: upravo zato {to je jednako ne-
povoljan) »druga najbolja« opcija. U pojednostavljenoj formi, moèmo
predstaviti situaciju matricom igre za dva igra~a, od kojih svaki ima dve op-
cije: da se razoruà (R) ili da se naoruà (N). Opcije drugog igra~a predsta-
vljene su gornjom kolonom, opcije prvog igra~a stupcem. Dobici (pozitivni
brojevi) i gubici (negativni brojevi) za svakog igra~a u svakom od mogu}ih
ishoda formiraju matricu (prva figura za prvog igra~a, druga figura za dru-
gog igra~a):
Tabela 1
1/2 R N
R 1, 1 -2, 2
N 2, -2 -1, -1
Iako bi najbolji ishod za oba igra~a bio dostignut ako su oba igra~a za
R (razoruànje), »racionalni izbor« za oba jeste da igraju N (naoruànje), {to
donosi ishod -1 za oba igra~a.
Dakle, najbolja strategija za »dejtonske« zemlje jeste da se odlu~e za
antagonisti~ko, ne-kooperativno pona{anje, i da se upuste u trku u naoru-
ànju. Ovde se, ipak, u slici javlja jedan zanimljiv detalj: u smislu broja to-
pova, tenkova, aviona, etc., koje svaka strana moè da poseduje, »trka« se
umerava me|unarodnim sporazumom. Prema tome, svaka uklju~ena zemlja
moè se nadati da }e ste}i prednost nad drugima, ne u koli~ini vojne opre-
me, nego samo u kakvo}i ljudskog potencijala i socijalne organizacije. Na
kraju, prednost koju zemlja eventualno moè ste}i zavisi od njene sposob-
nosti da sebe pretvori u mamutsku vojnu kasarnu.
Ako me|unarodni sporazum, ograni~avanjem materijalnog vojnog po-
tencijala »dejtonskih« zemalja, indirektno ohrabruje njihovu dru{tvenu mi-
litarizaciju – za{to me|unarodna zajednica nije postavila granicu trke u na-
oruàvanju na nulu? Budu}i da postoji me|unarodni sporazum, za{to on nije
konstrukcija demilitarizacije? Na ovo pitanje moè se dati hiljade odgovora;
ali osnovno je ovo: alternativna konstrukcija ne bi bila ona koja je usredsre-
|ena na kontradikciju izme|u antagonizma na nièm regionalnom nivou i ko-
operacije na vi{em me|unarodnom nivou. Alternativna konstrukcija ne bi do-
pustila balkanizaciju Balkana.
Mi nikako ne èlimo da sugeri{emo da su me|unarodne aktivnosti, koje
su kulminirale Dejtonskim sporazumom, bile »uzrok« ratobornog pona{anja
zemalja o kojima se radi. Svako zna da je sporazum doneo mir. Ono {to mi
osporavamo, pak, jeste da je on tako|e stvorio situaciju i proizveo struktu-
ru koje su blokirale pristup mogu}em boljem ishodu.3
Celokupna slika je onda sastavljena od oblasti antagonizma, ome|ene
obla{}u saradnje. Situaciju ne bi trebalo predstaviti po modelu »kineskih ku-
tija« gde ve}a kutija sadrì manju. Naprotiv, kao »primarnu« trebalo bi sma-
trati ne-antagonisti~ku kontradikciju izme|u regionalnog antagonizma i me-
|unarodne saradnje: »struktura« je ono {to se kristali{e oko ove kontradik-
cije kao ishoda konjunkturne nad-determinacije.
Ovo zna~i da je matrica zatvoreni~ke dileme nad-determinisana svojom
specifi~nom spolja{njo{}u. Igra~i, »uhva}eni« u shemu, odre|eni su dvostru-
kom artikulacijom, i upravo je ovo dvostruko odre|enje ono {to ih »zatvara«
unutar dileme. Ovo je va`no zato {to pokazuje me|usobnu zavisnost dva
kontradiktorna »nivoa« delanja, »nivoa« antagonizma i »nivoa« saradnje.
Ovu strukturu moèmo predstaviti pomo}u koncepta Romana Jakobso-
na (Jacobson), koncepta »dve ose jezika«, ose opozicija i ose kontigviteta.4
Ovo je naro~ito pogodna shema za na{ slu~aj: ako post-dejtonsku situaciju
zamislimo kao model5 Jakobsonovog koncepta, odmah se pokazuje da dve
ose nisu simetri~ne, i da osa opozicija dominira osom kontigviteta.
Opozicija je (paradigmati~na i kontradiktorna) opozicija oko koje struk-
tura organizuje sebe – »polje saradnje vs. polje antagonizma«. Ova opozici-
ja moè se ideolo{ki predstaviti kao opozicija »Evropa vs. Balkan«. Odnosi
kontigviteta su aktuelni odnosi koji su uspostavljeni me|u elementima sme-
{tenim unutar dvogubog prostora razvijenog paradigmati~nom opozicijom.

Ovo su odnosi »saradnje« unutar »me|unarodne zajednice« (ideolo{ki pred-
stavljene kao, na primer, »Evropa«, »demokratska zajednica«, »civilizovani
svet«, etc.); i odnosa antagonizma unutar oblasti »zatvoreni~ke dileme«
(ideolo{ki predstavljenog kao, na primer, »Balkan«. Od krajnje je va`nosti da
se nijedan od dva tipa odnosa ne moè zamisliti, uspostaviti, reprodukovati
ili »odigrati« bez upu}ivanja na konstitutivnu kontradiktornu opoziciju »Evro-
pa« / »Balkan«.
Ovo upu}ivanje je konstitutivno ne samo za odnose izme|u »elemena-
ta«, to jest, uklju~enih zemalja, ve} je tako|e konstitutivno i za sáme ele-
mente, to jest, za konkretnu socio-ideolo{ku strukturu »zemalja« o kojima se
radi.6
Mali deo ideolo{kog diskursa iz dobro obave{tenog izvora najbolje }e
ilustrovati na{u tezu:
(1) »postoji objektivna opasnost da Evropa, ‘sigurna’ i stabilna, zatvo-

ri sebe kako bi se odbranila od neprijatnih iznena|enja koja dolaze iz
politi~ki, ekonomski, vojno i socijalno nestabilnih zemalja. ... Mi smo
svakako zainteresovani da {engenska granica ne ide severno od nas. ...
Da li }e Slovenija biti u poziciji da bira na kojoj }e od njenih granica,
severnoj ili ju`noj, i}i {engenska granica? U~ini}emo sve da osiguramo
da ide na{im ju`nim granicama ... ako Slovenija bude prisiljena, delo-
va}emo bez altruizma...« (Milan Ku~an, Predsednik Republike Sloveni-
je, u intervjuu objavljenom u Globus, Zagreb, 25. jul, 1997).7
(Antagonisti~ki) odnos prema susedima zami{ljen je sa upu}ivanjem na

opoziciju »Evropa / ne-Evropa«: ovo je izgleda definitivna indikacija da je
Slovenija zemlja koja pripada Balkanu, budu}i da njena hegemonska ideolo-
gija8 reprodukuje obrazac koji je konstitutivan za »Balkan« kao simboli~ki re-
gion. Predsednikov diskurs o~igledno nije samo diskurs razvijen unutar do-
mena »antagonizma« izme|u zemalja, on je tako|e i diskurs koji pripada
unutra{njoj politi~koj sceni zemlje; i usmeren je da izazove unutra{nje ideo-
lo{ke i politi~ke efekte – to jest, on cilja na odre|enu reprodukciju odnosa
koji konstitui{u jedan od antagonosti~kih termina, naime, element »Slove-
nija«.9
Pre nego pristupimo na~inu na koji reprezentacija granice operi{e unu-
tar »unura{nje« reprodukcije ideolo{kih i politi~kih odnosa uklju~enih zema-
lja, potrebno je da prvo kratko komentari{emo na~in na koji su dve repre-
zentacije »Balkana« i »Evrope« me|usobno povezane.
»Balkan« i »Evropa« su dve »reprezentacije« koje defini{u dve oblasti
odnosa, delanja i operacija, sa dva suprotna kóda pona{anja: ko-operacija u
»Evropi«, antagonizam na »Balkanu«.10 Umesto o »dve reprezentacije« tre-

balo bi, dakle, da govorimo o »dva skupa verovanja« (uklju~uju}i principe
prakti~nog delanja) sa dva razli~ita domena »primene«. Iako diskursi i dela-
nja, vr{eni na pozadini jednog ili drugog skupa verovanja, odre|uju njihov
»kontekst« sámi za sebe, i bez bilo kakve dalje »garancije«, ne postoji dvo-
smislenost u pogledu momenta u kojem je jedna ili druga pozadina verova-
nja aktivirana, naro~ito zbog toga {to je »sintagmacija« u jednom ili drugom
domenu (saradnja ili antagonizam, »Evropa« ili »Balkan«) uvek dominirana
istom paradigmati~nom opozicijom koja se rasprostire izme|u dva domena.
Strogo govore}i, sa ta~ke gledi{ta ove ideologije, skoro da bi se moglo re}i
da je »antagonizam specifi~an modus na kojem se saradanja vr{i na Balka-
nu (za razliku od Evrope)«. Upravo upu}ivanje na dominiraju}u paradigmu
»Evropa vs. Balkan«, u ovom slu~aju, osigurava odlu~no svojstvo socijalno
operativnih verovanja, njihovu »refleksivnost«.11 Ova dominiraju}a paradig-
ma pribavlja »nativnu teoriju« operativnosti dva skupa verovanja, i dodelju-
je im njihov domen operisanja: antagonizam na »Balkanu«, saradnju u
»Evropi«.
Akteri koji su interpelirani unutar ove ideologije delaju u skladu sa ma-
tricom »zatvoreni~ke dileme«, kada deluju u okviru domena primene matri-
ce. Oni ne delaju na ovaj na~in zato {to oni »znaju« matricu: njihovo dela-
nje po~iva na verovanju da je to »ispravan«, odnosno, »odgovaraju}i« na~in
~injenja stvari unutar jednog od odre|enih domena (»Balkan«) postavljenih
velikom podelom »Evropa / Balkan«. Upravo su u smislu ovog »operacional-
nog« verovanja, izvedenog iz verovanja u dominiraju}u paradigmu, oni
spremni da opravdaju, odnosno, objasne svoja delovanja. Ograni~enja njego-
vog verovanja (ovo njegovog »vaì« za odre|eni region) dodeljuju verovanju
njegovu »operativnost«, kako u smislu mesta primene (»Balkan«) tako i u
smislu modus operandi (antagonisti~ko pona{anje). Ova »ograni~enja« nisu
ni{ta drugo do njegova artikulacija unutar dominiraju}eg skupa verovanja,
usredsre|enog oko dominiraju}e dihotomije »Evropa / Balkan«.
U ovom svetlu, »nativna teorija«, iako uklju~ena u oblast verovanja,
~ini se i sofistikovanijom i kompletnijom nego »znanje« kako je ono izraè-
no, npr., u »zatvoreni~koj dilemi«. Iz ovoga moèmo izvesti »strukturni
uslov« znanja, le savoir u fukoovskom smislu, kao ono {to je nasuprot vero-
vanju, u smislu »ideologije«. Znanje, u ovom smislu, jeste skup verovanja,
opisanih i/ili formulisanih u skladu sa nekim institucionalnim (»akadem-
skim«) kriterijumima, uz isklju~enje ideolo{kih uslova mogu}nosti »operativ-
nosti« ovog odre|enog skupa verovanja.12 Operacije ‘nativaca’ unutar polja
opisanog pomo}u »zatvoreni~ke dileme« zavise od identifikacije sa »subjek-
tom za kojeg se pretpostavlja da veruje«; s druge strane, idealni izvr{ilac »ra-
cionalnog izbora«, kao »subjekt za kojeg se pretpostavlja da zna«, jeste
»subjekt za kojeg se pretpostavlja da veruje« minus ideolo{ki uslovi identi-

fikacije sa ovom instancom verovanja. Ovi uslovi su upisani u ideolo{ke
strukture, ali su isklju~eni iz polja znanja.
n II Ko su »Balkanci«?
»Balkanci«, ovde metonimijski predstavljaju}i »nativce« bilo koje ideolo{ke

konjunkture, jesu oni koji se slobodno i sigurno kre}u izme|u razli~itih sku-
pova verovanja, »mitskih« ili drugih, »uklju~uju}i« se u jednu pozadinu ve-
rovanja, kada to odgovara, i odbacuju}u je kada se prebacuju na drugu, a da
im nije potreban ni kompas niti ikakvo vo|enje, jer se sva zahtevana opera-
cionalna »teorija« ve} sadrì unutar svakog sve`nja verovanja, u formi svo-
jih posebnih ograni~enja, granica, me|a i artikulacija spram drugih snopova
verovanja.
Pojedinci sa Balkana, poput drugih »aktera« kaji se bave regionom,
jesu neka vrsta »nativaca« – ali samo u izvesnim situacijama, poput onih
koje su definisane upu}ivanjem na Dejtonski sporazum. Ovde predstavljenoj
teoriji nije potrebno da se oslanja na pojam »interiorizacije«; ljudi sa Ori-
jenta »interiorizuju« orijentalisti~ku fikciju ni{ta vi{e nego {to to ~ine tako-
zvani Zapadnjaci: ona je univerzalni bedeker, uvaàvan i upotrebljavan zbog
svoje prakti~nosti, a ne zbog neke misteriozne »kolonizacije duha«. Od kako
je Zapad upao u ludilo politi~ke korektnosti, priru~nik se u stvari bolje pro-
daje u sámom regionu.
Postoji, ipak, jedan neprijatan detalj: »akteri« »zatvoreni~ke dileme«
jesu »zemlje«, a ne pojedinci. »Zemlje« moraju na neki na~in da budu kon-
struisane kao kolektivni akter racionalnog izbora. Rekli smo da se »entitet«
kolektivnog aktera drì skupa svojom dvostrukom artikulacijom, koja ga po-
vezuje sa matricom, s jedne strane, i sa specifi~nom spolja{njo{}u matrice,
s druge. Bez mnogo pojednostavljivanja, moèmo re}i: ista orijentalisti~ka
ideologija koja degradira i »pritiska« region Balkana kao celinu, tako|e »po-
dràva« vladaju}i poloàj lokalnih politi~kih klasa, koje delaju (stvarno ili in
spe) kao lokalni akteri me|unarodnog sistema dominacije.
»Orijentalisti~ka ideologija« Balkana istovremeno funkcioni{e u dve di-
menzije:
1. U me|unarodnoj dimenziji, unutar koje se »Balkan« defini{e kao od-
re|eni region sa specifi~nim »kódovima pona{anja«, suprotstavljenim »uni-
verzalnom« kódu saradnje. Na ovom me|unarodnom nivou, balkanske zemlje
se defini{u kao kolektivni akteri njihovom sposobno{}u da iz »saradnje« pre-
laze u »antagonizam« i obrnuto, to jest, njihovom mogu}no{}u da se kre}u
izme|u dva nivoa, naime, nivoa »Evrope« i nivoa »Balkana«. Vidimo da prak-
ti~ni efekt ideologije protivre~i njenom eksplicitnom sadràju: »balkanizam«

nije ono {to razdvaja ove zemlje od »Evrope«, to je njihovo specifi~no sred-
stvo integracije u me|unarodni sistem. Ipak, ova iluzija razdvajanja podrà-
va i reprodukuje su{tinsko svojstvo ove integracije: ona drì balkanske ze-
mlje u inferiornom ploàju. Orijentalisti~ka ideologija Balkana je tako meha-
nizam me|unarodne dominacije.
2. Ali – i ovo je ono {to ~ini, kako mogi}im tako i nu`nim, da se teo-
rijski odbaci bilo kakva mystique »interiorizacije« – ova ista orijentalisti~ka
ideologija tako|e funkcioni{e kao mehanizam dominacije unutar sámih bal-
kanskih zemalja.
Sada moramo da objasnimo kako ova ideologija »drì skupa« sáme »ze-
mlje«, kako proizvodi lokalne efekte »Dru{tva«, to jest, kako konstrui{e bal-
kanske zemlje kao »kolektivne subjekte«. Drugim re~ima, moramo da obja-
snimo kako i za{to je ovo hegemonijska ideologija zemalja o kojima se radi,
i koja je njena uloga u ideolo{kim (i, prema tome, klasnim) borbama unutar
sámih zemalja. Stoga, na{a slede}a tema bi}e:
n III Balkanizam kao dràvna ideologija
Zapo~e}emo diskusiju onim {to, na prvi pogled moè izgledati kao skretanje
od glavne teme: samo-reprezentacijom koja je balkanskim zemljama zajed-
ni~ka sa ostatkom post-komunisti~kog podru~ja, slikom o sebi kao »mladim
demokratijama«.
U post-komunisti~kim zemljama uop{te, ova politi~ka ideologija jeste
jedan od mehanizama za uvo|enje odnosa ekonomske represije i eksploataci-
je putem politi~kih sredstava. Njen efekt granice bio bi instalacija uslova pod
kojima bi ekonomska eksploatacija izgledala »normalna« i pod kojima bi se,
klasi~no, ona vr{ila bez pribegavanja »ekstra-ekonomskim« pritiscima. Moè-
mo s pravom biti skepti~ni da }e efekt granice ikada biti dostignut: {to tako-
|e zna~i da moèmo biti optimisti~ni obzirom na budu}e ideolo{ke mehani-
zme kapitalisti~ke reprodukcije, bilo »demokratske«, »orijentalisti~ke«, ili
neke druge. Naro~ito ideologija »mladih demokratija« smera ka tome da slo-
mi sna`ne egalitarne ideologije dru{tvane solidarnosti, ~vrsto ugra|ene {irom
socijalnog spektra zemalja o kojima je re~. Za na{ problem, pak, najva`nije
svojstvo ove ideologije jeste njen individualizam. U ideolo{koj dimenziji, ovo
zna~i »slobodu svesti«, »slobodu izraàvanja«, pravo da se prihvati bilo koje
mnenje, da se promeni, da se pre|e sa jednog verovanja na drugo, itd. To je
ono {to se obi~no naziva »ideolo{ka modernizacija«, i ona zaista uklanja sve
ostatke iz pro{lih statusnih dru{tava i »tradicionalisti~kih« struktura uop{te.
Karl Marks (Marx) je bio jedan od prvih mislilaca koji je veli~ao ovu istorijsku
novost kapitalizma: ipak, on je nije predstavio u smislu »modernizacije«;

umesto toga, on je pisao o istorijskoj likvidaciji svih »naturwüchsige« veza
li~ne zavisnosti, zamenjenih u kapitalizmu gra|anskom slobodom i pravom
gra|anstva, odre|enom vrstom pravne »jednakosti« i depersonalizovanim od-
nosima ekonomske zavisnosti, dominacije i eksploatacije.
U naj{irem smislu, likvidacija statusnog dru{tva, sa njegovim persona-
lizovanim odnosima, zna~i nestanak svake naturwüchsig, regularne poveza-
nosti izme|u poloàja koji neki pojedinac dru{tveno zauzima, i misli i iska-
za koje on/a proizvodi; ovo tako|e zna~i odsustvo bilo kakve naturwüchsig,
odnosno, regularne povezanosti koja bi vezivala individuu za njen/njegov
poloàj, status, itd., u dru{tvu. Ideja »slobode savesti« na taj na~in pretpo-
stavlja »slobodnu« individuu u buròaskom smislu, to jest, istorijsku situa-
ciju u kojoj ne postoji nikakav biunivokni, odnosno, lako zamisliv odnos iz-
me|u poloàja za koji se »de{ava« da ga neka individua zauzima, i misli i is-
kaza za koje se »de{ava« da ga on/a misli i iskazuje.13
Ako neka individua treba da bude »slobodna« da prihvati bilo koji
»skup verovanja« koji su socijalno dostupni, snopovi verovanja, pak, treba
da budu »slobodni« od bilo koje indikacije »situacije« u kojoj oni mogu biti
zaista aktivirani. Verovanja vi{e ne »ukazuju« na domen njihove »primene«.
Drugim re~ima, njihova ograni~enja vi{e nisu inherentni deo njihove struk-
ture.14 Prosta »nativna situacija« vi{e nije primenljiva.15
Umesto ~vrsto strukturisanog, vi{estruko artikulisanog socijalnog pro-
stora »statusnih dru{tava«, moderno politi~ko dru{tvo predstavlja jedno ato-
mizovano polje »slobodnih i jednakih«, jednako »apstraktnih« individua,
koje prihvataju snopove verovanja, i prelaze izme|u njih, bez ikakvog o~itog
socijalnog ukotvljavanja. Bez me|usobne artikulacije i socio-strukturne rela-
tivacije, skupovi verovanja moraju da budu stabilizovani na neki drugi na-
~in: jedno od mogu}ih re{enja jeste da su oni »stabilizovani«, da su »odno-
sni« obzirom na granicu »univerzuma« unutar kojeg operi{u. Umesto da budu
me|usobno artikulisani svojim unutra{njim granicama, kao u prostoj »nativ-
noj« situaciji, skupovi verovanja su individualno artikulisani prema spolja-
{njoj granici koja ih »sve« obuhvata. Nije potrebno nagla{avati, ova speci-
fi~na forma artikulacije verovanja u individualisti~kim ne-statusnim dru{tvi-
ma, u stvari odre|uje spolja{nju granicu socijalnog »diskurzivnog univerzu-
ma« – »univerzum« nacije.16
n IV Teorija nacije
O~igledno nam je potrebna teorija nacije koja bi poduprla ovu analizu bal-
kanisti~ke ideologije. Neka mi bude dopu{teno da ukratko izloìm obrise ta-
kve teorije.17
U tekstu iz 1956.,18 Levi-Stros (Levi-Strauss) je razvio tezu da se dua-

listi~ke dru{tvene organizacije na neki na~in »spontano« razvijaju u triali-
sti~ke organizacije. Baz razrade njene mogu}e va`nosti za glavnu ideju tek-
sta, on je tako|e sugerisao da u svakom dru{tvu postoji jedna o~igledno ne-
funkcionalna nulta institucija, ~ija je jedina funkcija da omogu}i dru{tvu da
postoji. Uz pomo} odgovaraju}e definicije »dualisti~kog dru{tva«, moèmo
pokazati da je uvo|enje tre}e komponente strukturno nu`no, i da ova dodat-
na strukrurna instanca jeste nulta institucija.
Levi-Stros daje primer dualisti~no organizovanog sela Vinebago, i skre-
}e pa`nju na ~injenicu da informanti iz razli~itih polovina daju razli~ite pri-
kaze organizacije sela: iako su obe reprezentacije dualisti~ke, jedna po~iva
na dijametri~koj koncepciji dualizma, a druga na koncentri~koj koncepciji.
Tabela 2
Selo Vinebago prema Selo Vinebago prema

informantima gornje polovine informantima donje polovine
Diskrepanciju izme|u dve reprezentacije – jedne dijametri~ke i druge

koncentri~ke – podràva istorijsko-materijalisti~ki stav da pojam »dru{tve-
nog totaliteta« zavisi od strukturnog poloàja iz kojeg se »totalitet« posma-
tra. Ona tako|e radikalizuje pitanje kako neko takvo dru{tvo moè da proiz-
vede efekt totaliteta uop{te, kako moè da reprodukuje sebe: pod ovim uslo-
vima, reprodikcija socijalne »integracije« izgleda nemogu}e, jer se ~ini da je
ona blokirana dvema radikalno razli~itim, me|usobno isklju~ivim ideolo{kim
shemama kojima je nemogu}e da me|usobno komuniciraju.
Ovaj o~igledni ekplanatorni }orsokak u stvari je teorijska uvertira. On
nudi dobru po~etnu poziciju za striktniju definiciju »dualisti~ke« (ili bilo
koje druge) dru{tvene organizacije, jer on uvodi nu`nost po kojoj bi takva
definicija trebalo da uzme u obzir ideolo{ko posredovanje reprodukcije dru-
{tvenih odnosa.19
Dualisti~ka dru{tvena organizacija moè se onda definisati kao vrsta
organizacije koja dopu{ta dve razli~ite dualisti~ke koncepcije dru{tvene »celi-
ne«.20 Jedna takva organizacija se suo~ava sa strukturno motivisanim komu-
nikacijskim slomom koji moè biti razre{en (jedino) uvo|enjem tre}e ideolo-
{ke koncepcije koja je »neutralna« u pogledu druga dva pojma »dru{tva«, i
obzirom na koju dve konstitutivne ideologije mogu da defini{u i »situiraju«
jedna drugu, i tako me|usobno komuniciraju. Pretpostavimo da je mali dru-
{tveni svet, koji se sastoji od objekata definisanih sa tri para me|usobno
protivstavljenih distinktivnih svojstava, inicijalno organizovan na dualisti~-
ki na~in. Jedna od »inicijalnih« dualisti~kih ideolo{kih koncepcija organizu-
je ovaj svet du` opozicije »cirkularno / necirkularno« (o / v), a druga du`

opozicije »crno / ne-crno« (o / o). Zami{ljaju}i dru{tveni svet na dva razli-
~ita dualisti~ka na~ina, ~lanovi ovog dru{tva ne mogu da komuniciraju di-
rektno, ukoliko dve grupe, definisane njihovim ideolo{kim »pogledom na
svet«, ne na|u zajedni~ko re{enje. Re{enje proisti~e iz uvo|enja tre}eg tipa
»konceptualne sheme, zasnovane na ne-pertinentnom distinktivnom svojstvu«.
Ovo re{enje se moè rastaviti na dva stupnja: 1. Percepcija i definicija nera-
zumevanja (nerazumevanje se javlja kao pozitivan moment u socijalnoj inte-
graciji): »Tvoja koncepcija dru{tvenog sveta zasnovana je na svojstvu koje
nije pertinentno mojoj koncepciji«. – »Moj na~in organizovanja sveta prois-
ti~e iz distinkcije koja nije pertinentna tvom na~inu njegovog organizova-
nja«. – Ovaj stupanj uvodi pojam ne-pertinentnog distinktivnog svojstva. –
2. U pogledu drugog stupnja, obe grupe »se slaù« oko zajedni~ke sheme or-
ganizacije sveta, zasnovane na distinktivnoj opoziciji koja je ne-pertinent-
na unutar njihovih respektivnih specifi~nih ideolo{kih koncepcija, npr., »ve-
liko / ne-veliko« (O / o). Ova »tre}a« konceptualna shema jeste nulta insti-
tucija. Nulta institucija funkcioni{e kao zajedni~ka referenca dve me|usob-
no isklju~ive konceptualne sheme (ove se mogu »generisati« iz nje), i tako
osigurava njihovu me|usobnu komunikaciju, name}u}i sebe kao »neutral-
nu«, posreduju}u instancu. Nulta institucija proizvodi totalizuju}i efekt »Dru-
{tvo«.
Tabela 3
o O
o o
dualizam # 1 v v nulta institucija
V V
dualizam # 2
Na{a hipoteza je da nacija funkciono{e kao nulta institucija. Intuitivno,

ideja izgleda ubedljivo: 1. dok druge institucije, podele, etc., izgledaju kao
one koje su funkcionalne u modernom dru{tvu, nacija izgleda kao da joj »ne-
dostaje« funkcija; 2. korelativno, u nacionalno organizovanim dru{tvima,
sve funkcionalne institucije, etc., upu}uju na naciju, i osmi{ljavaju se unu-
tar njene perspektive. Stoga bi izgledalo plauzibilno to da nacija nema dru-
gu funkciju nego da omogu}i odre|enom tipu dru{tva da postoji, to jest, da
reprodukuje sebe »kao celinu«. – Nasuprot intuiciji stoji ~injenica da ovaj tip
dru{tva ve} poseduje mehanizam za sveukupnu dru{tvenu reprodukciju: Dr-
àvu. Nacija onda izgleda kao da duplira jednu ve} postoje}u instituciju.
Druga~ije te{ko}e se pojavljuju iz razlika izme|u toga kako nulte institucije
operi{u u dru{tvima bez dràve, i na~ina na koji operi{e nacija:
1. Dok standardna nulta institucija deli dru{tvo iznutra – nacija ujedi-
njuje moderno dru{tvo i defini{e njegovu spolja{nju granicu. Dok nulta in-
stitucija deli dru{tvo na isklju~ive, ekskluzivne odeljke – nacija totalizuje dru-
{tvo u jednu uklju~ivu, inkluzivnu celinu.
2. Dok standardna nulta institucija defini{e sebe u odnosu na druge
(funkcionalne) institucije istog dru{tva – nacija defini{e sebe u odnosu na
istu instituciju (naciju) drugih dru{tava.
Nacija je inkluzivna prema unutra i ekskluzivna prema spolja, dok je
standardna nulta institucija ekskluzivna prema unutra i nema spolja{nju di-
menziju. Ili, ta~nije:
Nacija je inkluzivna u heterogenoj dimenziji (ona uklju~uje druge hete-
rogene institucije istog dru{tva) i ekskluzivna u homogenoj dimenziji (ona is-
klju~uje institucije iste vrste, tj., druge nacije).
Standardna nulta institucija je ekskluzivna u heterogenoj dimenziji (ona
»preseca« druge institucije razli~itih, heterogenih vrsta) i inkluzivna u ho-
mogenoj dimenziji (unutar vlastite dimenzije, ona distribuira individue na
unifikovan na~in).
Va`ne konsekvence slede iz ovih razlika: dok standardna nulta institu-
cija defini{e sebe u odnosu na druge (»funkcionalne«) institucije, i deli dru-
{tveno polje na ekskluzivne odeljke – nacija sebe defini{e u odnosu na dru-
ge nacije, prvo prema onima sa kojima joj je »zajedni~ka« granica, i u od-
nosu na individue unutar te granice; ona unifikuje dru{tveno polje u jednu
»celinu« koja je inkluzivna prema unutra i ekskluzivna prema spolja.
Prevedena na na{ idiom »skupova verovanja«, ova svojstva ukazuju na
to da je nacija, kao nulta institucija, re{enje problema dru{tvene integraci-
je pod uslovima me|usobno nezavisnih i situaciono bez-odnosnih verovanja.
U Levi-Strosovom primeru, koji moè biti slu~aj retkog socijalnog dogmati-
zma, konceptualne sheme su povezane sa dru{tvenim poloàjem. Ni situaci-
ona ni socijalna relativizacija nigde nije povezana sa apstraktnim politi~kim
konstituisanjem individualisti~kih dru{tava.
Jedina opozicija koju nacija uvodi u dru{tveno polje koje defini{e, je-
ste opozicija izme|u individue i kolektiviteta. Nacija mrvi dru{tveno polje
u skup apstraktnih individua, definisanih samo njihovim odnosom prema
nacionalnom kolektivitetu, tj., prema imaginarnoj granici. Ova strukturna
opozicija »funkcioni{e kao«, ili »se predstavlja, isku{ava kao« kulturna
identifikacija. Identifikacija sa strukturnom instancom subjekta jeste ono
{to se pripisuje nacionalnoj nultoj instituciji. Nasuprot instanci »subjekta

za kojeg se pretpostavlja da veruje«, koja podràva skupove verovanja,21
ovo je »subjekt za kojeg se pretpostavlja da zna«, jer je identifikacija sa
ovom instancom korelativna sa okultacijom uslova mogu}nosti takve identi-
fikacije.
Subjekt nacionalne nulte institucije svakako je subjekt za kojeg se
pretpostavlja da »zna«, ali »znanje« pripisano ovoj instanci je prazno: ono
se iscrpljuje u svojoj »funkciji« koja se sastoji u obezbe|ivanju mogu}nosti
»prebacivanja« izme|u ina~e ne-povezanih skupova verovanja. Zbog toga je
ono otvoreno za investiranje od strane nekog odre|enog skupa verovanja,
neke odre|ene ideologije koja operi{e unutar prostora ome|enog nacional-
nom nultom institucijom. Ideologija koja investira ina~e »prazno« polje
»znanja« pripisanog subjektu nacionalne nulte institucije postaje hegemona
ideologija. Hegemona ideologija moè zahtevati da bude podràna autorite-
tom »subjekta za kojeg se pretpostavlja da zna«. U nacionalno organizova-
nim dru{tvima, ideolo{ka borba se vodi oko pitanja koja }e ideologija (pri-
vremeno) investirati »znanje« za koje se pretpostavlja da pripada subjektu
nacionalne nulte institucije, instanci koja podràva nacionalni identitet.
Ideologije koje su stilizovane na balkanisti~ki na~in naro~ito su pogodne za
ovaj zadatak: budu}i da su ideologije granice, one se dobro mogu sloìti sa
nesavr{enim ideolo{kim skeletom »nacionalne granice«; {tavi{e, preuzimaju-
}i nultu instituciju, one sáme je podràvaju u njenoj funkciji odràvanja spo-
lja{nje granice »nacije«.
n V Kako balkanizam radi
(2) Hrvatske oruàne snage su izmenile strate{ke odnose u ovom delu

Balkana. (Franjo Tu|man, Predsednik Republike Hrvatske, na proslavi
»Dana patriotske zahvalnosti«, u vazdu{noj bazi Zemunik; Vjesnik, Za-
greb, 5. 8. 1995.)
(3) ... oni koji ho}e da gurnu Hrvatsku na Balkan. (Tu|man, u istom
govoru, prenela Hrvatska TV, 4. 8. 1996.)
Izgleda da izme|u (2) i (3) govornik prelazi od jedne pozadine verova-

nja na drugu, ili da se barem referenca termina »Balkan« izmenila. U dru-
gom primeru, Predsednik je napravio poeti~ki trop koji Pjer Fontanije (Fon-
tanier) naziva »syllepse de metonymie, silepsa metonimije«22: Hrvatska nije
na Balkanu, dok je Balkan tamo gde njena vojska jeste. »Doslovni smisao«
izraza »Balkan« bi se odnosio na militarni kontekst, dok bi njegov »figura-
tivni, metonimijski smisao« figurirao u kontekstu »dràvni{tva«. Ovo je sva-
kako mogu}a interpretacija. Ali ona u stvari opovrgava prvu predloènu mo-
gu}nost: jer sa promenom konteksta tako|e dolazi do promene u relevant-
noj pozadini verovanja.
Kako se takav prelaz moè pojaviti tako prirodno? Do toga dolazi zato
{to su skupovi verovanja o kojima se ovde radi ve} artikulisani izme|u njih,
i strukturno upu}uju jedno na drugo. Razlika u smislu dva pojavljivanja »Bal-
kana« nije razlika izme|u »doslovnog« i »figurativnog« smisla, to je razlika
izme|u dva »modusa operacije« istog termina unutar dve razli~ite dimenzi-
je. Klju~ za misteriju dvostrukog zna~enja »Balkana« jeste strukturni poloàj
termina »Hrvatska«. Termin »Hrvatska« je dvostruko artikulisan, »vertikalno«
do »podru~ja saradnje« (koje nije Balkan), i »horizontalno« do »podru~ja an-
tagonizma«, u kojem su njene oruàne snage aktivne.23 Iskazi (2) i (3) na
taj na~in reprodukuju balkanisti~ku shemu u kojoj je podru~je antagonizma
ome|eno podru~jem saradnje. Daleko od toga da su kontradiktorni, samo za-
jedno oni razvijaju potpunu ideolo{ku shemu.
Isti kvazi-prirodni prelaz od jedne pozadine verovanja do druge poja-
vljuje se u slede}em daleko zabavnijem iskazu:
(4) »Duh Balkana« lebdeo je iznad /sportske dvorane/ Lucija. Ne toli-

ko zbog igre poznatih igra~a, nego pre zbog njihovih trenera: Svetisla-
va Pe{i}a (Alba) i Miroslava Nikoli}a (Partizan). (Dnevnik, Ljubljana,
19. 8. 1996)
»Duh Balkana« se prvo uzima u smislu ko{arka{ke mitologije: ko{arka

je na Balkanu najvi{eg kvaliteta; isti izraz se onda prenosi u domen »moral-
ne« (odnosno, »politi~ke«) pozadine verovanja: dva trenera, obojica Srbi,
sva|ali su se sa sudijama.
Ista shema leì u osnovi naslova u ljubljanskom dnevniku Slovenec:
»Balkanski metodi hrvatskih klijenata«, upu}uju}i na manifestaciju ispred
slovena~kog parlamenta, koju su organizovali klijenti iz Hrvatske ~iji su de-
poziti u vode}oj slovena~koj banci bili zamrznuti od razdvajanja dve zemlje.
Ovde, simultano »upisivanje« prideva u dva registra »~injeni~ne« i »moral-
ne« geografije, proizvodi lepu rasisti~kiu aluziju: insuinira se da metodi, ko-
jima se verovatno moè ne{to prigovoriti, imaju nekakve veze sa zemljom
porekla onih koji protestuju
Ovaj poslednji primer pokazuje jedno va`no svojstvo balkanskog orijen-
talizma: nije potrebna nikakva posebna indikacija da bi se aktiviralo »dru-
go« (»imaginarno«, »moralno«) zna~enje termina »balkanski, Balkan«, etc.
Vi{ak zna~enja kvazi-prirodno prianja za bilo koje pojavljivanje termina koji
se odnosi na paradigmu »Balkana«. Zbog sáme svoje trivijalnosti, slede}i pri-
mer moè potvrditi ovaj utisak24:
(5) Reporter: »Uprava kluba ne veruje balkanskoj kuhinji: tim }e pone-

ti svoju hranu sa sobom«.
Voditelj sportskog programa: »Da, mogu postojati neukusni sastojci u
balkanskoj kuhinji«.25
Kvazi-automatsko aktiviranje potcenjuju}ih konotacija moè voditi

pretpostavci da su one do nekog stepena u{le u »leksi~ko« zna~enje termi-
na koji se odnosi na paradigmu »Balkana«. Na{a teorija, pak, dopu{ta nam
da izbegnemo takvo re{enje, koje bi neopravdano izloìlo lingvisti~ki leksi-
kon milosti politi~kih konjunktura; radije bismo objasnili isti fenomen po-
mo}u pritiska upotrebe. U skladu sa ovim obja{njenjem, upotreba je ono {to,
pod odre|enim uslovima, prenosi locus tamo gde se pojavljuje prelaz izme-
|u pozadine verovanja, od »subjekta za kojeg se pretpostavlja da veruje« do
»subjekta za kojeg se pretpostavlja da zna«. Umesto da funkcioni{u kao mo-
gu}e konotacije, koje su aktivirane samo kada su u odnosu sa izvesnim po-
zadinama verovanja, potcenjuju}i semanti~ki elementi onda poprimaju kva-
zi-univerzalnu vrednost, aktivnu u svakom kontekstu. Ovo je odlu~uju}i raz-
voj: ~im podr{ka artikulaciji razli~itih skupova verovanja, unutar kojih se termi-
ni odnose na paradigmu »Balkana«, aktuelno funkcioni{e, odnosno, po~inje da
biva osigurana instancom »subjekta za kojeg se pretpostavlja da zna«, shema
Balkan-Orijentalizam preuzima nacionalnu nultu instituciju. Kontaminacija
balkanske leksi~ke paradigme potcenjuju}im ideolo{kim konotacijama jeste
efekt »gr~ke« ideolo{ke sheme koja je nad-determinisala onu apstraktno in-
dividualisti~ku.
Ovo zna~i da je »spoljna granica« nacionalne nulte institucije defini-
sana upu}ivanjem na balkansko-orijentalisti~ku dihotomiju. Ovo moè imati
potpuno mu~ne u~inke, kako to pokazuje slede}i niz naslova u splitskom
dnevniku Slobodna Dalmacija:
(6) 19. 7. 1996.: »Zagrebu nije potrebna balkanska veza za Savet Evro-
pe« (ss. 1; 6-7)
20. 7. 1996.: »Da li je Hrvatska gurnuta u savez sa Balkanom i Afri-
kom?« (ss. 1;5)
21. 7. 1996.: »Balkan se obazire samo na Ameriku« (s. 10)
Rekli smo da se dualisti~ke sheme, u »nativnom modelu«, odnose na

dualisti~ke socijalne strukture: zaista, dualisti~ka shema povla~i za sobom
mogu}nost druge dualisti~ke sheme, i samo njih dve zajedno vr{e i upotpu-
njuju dualisti~ko strukturisanje socijalnog prostora. Ovde stvari mogu biti
druga~ije. Razmotrimo ovaj zip iskaza:
(7) Ovaj put vodi Hrvatsku ka balkanskim vodama, a ne prema Evropi,

kaù mnogi posmatra~i ... (Dnevnik, Ljubljana, 22. 8. 1996.
kurziv R. M.)
Upu}ivanje na »posmatra~e« lako bi moglo da bude stilisti~ki alibi;

ipak, upravo je ovaj odre|eni alibi ono {to je izabrano.
(8) Hrvatska mora da bije te{ku diplomatsku bitku protiv onih koji po-
ku{avaju (a i dalje to rade) da je smeste na Balkan. (Vjesnik, Zagreb,
6. 8. 1996)
Shema Balkan-Orijentalizam je traumati~na zato {to se pripisuje per-

spektivi drugog. Sme{tanje spoljne granice nacionalne nulte institucije sto-
ga zavisi od priznanja od strane drugog.26
(9) Dobili smo uveravanja u bezrezervnu podr{ku SAD da Hrvatska pri-

pada centralnoj Evropi a ne Balkanu. (Predsednik Tu|man posle povrat-
ka iz Va{ungtona, 3. 8. 1996, Hrvatska TV)
Balkanisti~ka shema se imanentno zami{lja kao ona koja se odnosi pre-

ma »pogledu drugog«.
(10) Bilo koji poziv na me|unarodnu arbitraù (kako bi se re{io spor

oko slovena~ko-hrvatske granice) uverio bi udaljene posmatra~e u to da
na Balkanu i u njegovoj okolini ìve ratoborna plemena, nesposobna da
sáma re{e svoje probleme. (Delo, Ljubljana, 22. 8. 1996, kurziv R. M.)
Shema moè biti objekt parodije, u kojoj je preìvela duhovitost:
(11) Me|unarodna zajednica se vi{e ne bavi ludim kravama nego ludim

balkancima. (Svijet, sarajevo, 27. 6. 1996)
Tako|e moè opravdati morbidnu samodegradaciju:
(12) Zahvaljujem Ministru {to je do{ao na na{ mra~ni Balkan. (Predsed-

nik Tu|man, na zajedni~koj konferenciji za {tampu sa francuskim Mini-
strom inostranih poslova Alanom @ipeom (Juppe), 10. 2. 1994., Hrvat-
ska TV)
Ipak, ono {to moè izgledati kao diskurs samodegradacije, u stvari

operi{e kao diskurs dominacije. Razlozi su strukturni. Mi smo tvrdili27 da je
»dualisti~ka socijalna organizacija« struktura, koja se ideolo{ki reprodukuje

uz podr{ku dve dualisti~ke koncepcije o sámoj sebi. Da bi preìvela, takva or-
ganizacija mora da se obrati tre}oj shemi, koja je »neutralna« obzirom na
druge dve. Pomo}u ekstrapolacije, konstruisali smo »naciju« kao osobenu vr-
stu takve »nulte institucije«. U balkanisti~koj shemi, nulta institucija podr-
àva sebe pozivanjem na dualisti~ku shemu, gde se strukturna funkcija »tre-
}eg« i »neutralnog« dualizma vr{i submisivnim prihvatanjem od strane onih
koji bi trebalo da razviju vlastito vi|enje (a ne razvijaju ga), pozivanjem na
dualisti~ku shemu pripisanu privilegovanom »drugom«.28 Dualisti~ka shema
»Evropa vs. Balkan« jeste dualizam u skladu sa nekim hegemonskim drugim,
sa »me|unarodnom zajednicom«, »Sjedinjenim Dràvama«, etc.
Sada moèmo pravilno razumeti tour de force, pri ~emu se ova shema
refleksivno okre}e nazad i obra}a »balkanizovanom« javnom umu:
(13) Ovo je izbor izme|u Evrope i Balkana. (Slovena~ki Premijer Janez

Drnov{ek, Dnevnik, Ljubljana, 3. 6. 1995).
Retori~ki entimem, koji leì u osnovi, mogao bi biti slede}e: »Morate

napraviti izbor. Ipak, premise izbora mogu se razumeti samo sa stanovi{ta
sa kojeg vam se obra}am, sa stanovi{ta Evrope. Vi moète birati samo kao
Evropljani. Ergo: ako ho}ete da birate, uvek ve} mora da ste izabrali«. Pre-
mijer govori u ime distinkcije »Evropa / Balkan«, i saop{tava da se distink-
cija moè izvu}i samo sa stanovi{ta »Evrope«. Ali kako se ovaj »rasek« ( / )
distinkcije moè locirati? On se moè locirati samo tako {to znanje koje po-
sedujemo, znanje granice definisane nultom institucijom,29 ~ini da ono koin-
cidira sa znanjem koje treba ste}i, granicom izme|u »Evrope« i »Balkana«.30
Upravo priznavanjem sámih sebe kao ~lanova slovena~ke »nacije« primaoci
poruke postavljaju sebe kao »Evropljane«. I to je realni efekt entimemskog
»zaklju~ka«. Na taj na~in, »mlade demokratije« organizuju svoje dru{tveno
polje uz pomo} diferencijalisti~kog rasizma.31
n VI Mehanizmi
Prema Edvardu Saidu (Said), Orijentalizam je konceptualna shema, koja ide-

olo{ki posreduje dominaciju »Zapada« nad »Orijentom«.32 Orijentalisti~ka
hegemonija potvr|uje sebe kada »orijentalci« vi{e ne mogu da zamisle sebe
sem u orijentalisti~kom smislu. Ovaj refleksivni moment upotpunjuje konsti-
tuisanje »Orijenta« i »orijentalaca« kao objekta zapadne civilizacije. Subjek-
tivacija unutar simboli~kog polja Orijentalizma jeste ono {to kona~no trans-
formi{e »Orijent« u objekt dominacije.
»Balkanizam« se javlja kao jedan jo{ radikalniji mehanizam. Nasuprot

Orijentalizmu, u kojem je logika dominacije nametnuta kolonijalnom
vladavinom, u Balkanizmu, upravo je imanentna logika sámog samo-
konstituisanja ono {to generi{e nesposobnost da neko zamisli sebe
druga~ije nego sa stanovi{ta dominiraju}eg Drugog.33
Neka mi bude dopu{teno da sa`mem svojstva balkanisti~ke ideologije

koja smo do sada otkrili:
1. To je ideologija dominacije unutar nacije-dràve, sna`no i delotvor-

no artikulisane do mehanizama me|unarodne dominacije.
2. Ona ne interveni{e u argumentacioni diskurs obezbe|ivanjem »pre-
misa« za argument – nego, naprotiv, postavlja okvir unutar kojeg treba
izvr{iti argumentaciju. Balkanizam nije u tolikoj meri »sadrìnska kom-
ponenta« koliko je para-logi~ko sredstvo, koje obezbe|uje »horizont«
specifi~ne racionalnosti.
Da bismo shvatili ideolo{ke mehanizme koje »Balkanizam« pokre}e,

moè biti prikladno da zapo~nemo tako {to }emo prvo posmatratu »balkan-
sku temu« kao jednostavni retori~ki topos. Ovo je, u stvari, na~in na koji se
tema obi~no pojavljuje: kao stenografska indikacija, kao deo diskursa koji
upu}uje na pozadinsko znanje koje je zajedni~ko govorniku i publici. Za ovo
pozadinsko znanje se pretpostavlja, a i nudi se kao takvo, da je zajedni~ko,
trivijalno i istinito34: upravo kao »op{te mesto«, lieu commun, koinos topos.
Ovo »mesto« nudi govornicima prednost u pogledu sme{tanja sebe na privi-
legovanu grani~nu liniju, na limitrofi~nu poziciju: u ta~ku u kojoj se nacio-
nalna i internacionalna dimenzija artikuli{u jedna drugom (svojstvo br. 1),
ili u kojoj se op{ti okvir argumentacije doti~e odre|enih ponu|enih argume-
nata (svojstvo br. 2).35
Istraìvanja koja pristupaju »temi Balkana« iz ugla razli~itog od na{eg,
i usredsre|uju se na njen »sadràj«,36 mogu na zanimljiv na~in da osvetle
sposobnost »teme« da artikuli{e eksplicitan argument svojom implicitnom
pozadinom, i da funkcioni{e kao naro~ito mo}ni diskurzivni »operator«. Ma-
ria Todorova (Todorova)37 predlaè tezu da »Balkanizam« nije tek varijanta
Saidovog »Orijentalizma«, nego da ima i vlastite specifi~nosti. Nasuprot Ori-
jentu:
Balkan ima konkretnu istorijsku egzistenciju. ... Ne samo da je tokom

otomanskog perioda deo jugoisto~ne Evrope dobio novo ime, Balkan,
ve} su uglavnom otomanski elementi, ili oni koji su se opaàli kao ta-
kvi, uticali na stvaranje aktuelnih stereotipa. ... ~ini se da ne bi bilo
preterano zaklju~iti da Balkan predstavlja otomansko nasle|e. ... Moè

biti da doga|aji ~iji smo svedoci danas, a koji se pogre{no obja{njava-
ju nekakvom balkanskom su{tinom, predstavljaju kona~nu evropeizaci-
ju Balkana. Ako se Balkan moè izjedna~iti, a ja mislim da moè, sa
svojim otomanskim nasle|em, onda ti doga|aji predstavljaju poodma-
klu fazu u nestajanju Balkana.38
Moè biti produktivno ako produbimo tezu Todorove: »Balkan« bi onda

bio percepcija, sa stanovi{ta »evropeizacije«, »vesternizacije«, ili »moderniza-
cije«, onoga za {ta se pretpostavlja da jeste »otomansko nasle|e«.39 Imaju-
}i u vidu ovu hipotezu, »Balkan« bi bio mit o Evropi pro~itan dvaput: prvo,
recto, kao mit o progresu i modernizaciji, potom verso, kao mit o »ne-evrop-
skom« zaostajanju, etc. »Balkan« nastaje u ta~ki gde se recto i verso ~itanja
sastaju.
Osobita delotvornost balkanisti~ke ideologije proishodila bi onda iz
sámih svojstava koja razlikuju »balkanizam« od razli~itih »orijentalizama«.40
Ne samo da balkanisti~ka ideologija pretpostavlja »evropsku« ta~ku gledi{ta,
i tako u~estvuje u mehanizmima dominacije; ona je tako|e strukturisana du`
teleolo{ke ose (»vesternizacija« kao »normalizacija«, »modernizacija« kao
»tok Istorije«, etc.), {to je snabdeva odre|enom mobilizacionom mo}i.41
»Balkan« je na taj na~in odre|eni tip grani~nog pojma, Grenzbegriff. On
operi{e du` dve razli~ite ose, i proizvodi dva tipa komplementarnih efekata:
1. Na »horizontalnoj« osi diskursa, on proizvodi (semanti~ki) efekt dis-

junkcije:
2. ili prostornu disjunkciju na imaginarnoj mapi (Balkan kao suprotsta-
vljen Evropi, Zapadu, Evro-Atlantskoj civilizaciji, etc.);
3. ili vremensku disjunkciju na liniji teleolo{kog vremena (evropeizaci-
ja, vesternizacija, modernizacija, tranzicija, etc.).
Ovde, »Balkan« je »grani~ni koncept«, zato {to je on koncept granice.

Kao takav, on pruà koordinate koje podràvaju »logi~ku« koherentnost dis-
kursa.
4. Na »vertikalnoj« osi koja povezuje diskurs sa njegovom pozadinom,

on proizvodi (pragmati~ki) efekt konjunkcije:
1. i konjunkciju izme|u »subjekta iskazivanja« (sujet de l’enonciation)
i »subjekta iskaza« (sujet de l’enonce);
2. i konjunkciju izme|u eksplicitnih elemenata diskursa i implicitnog
»pozadine verovanja« na osnovu kojeg iskaz sti~e zna~enje. Ovde,
»Balkan« je »grani~ni koncept«, zato {to se on prostire preko granice,
ili, radije, zato {to je dvostruko upisan – i na povr{ini »o~iglednog sa-

dràja« diskursa i unutar domena specifi~ne spolja{njosti diskursa,
unutar ne-eksplicitne pozadine verovanja, odnosno, »latentnih misli«,
na osnovu koje, odnosno, kojih, diskurs sti~e svoju koherentnost i svo-
je zna~enje.
Dok je »semanti~ke« efekte prvog tipa relativno lako analizovati, i

objekt su na{e dosada{nje rasprave, analiza «pragmati~kih« efekata, koji pri-
padaju drugom tipu, zahteva sna`niji aparat, naro~ito zato {to je upravo
ovaj tip efekata ono {to podràva instalaciju odnosa dominacije i, korelativ-
no, uspostavlja horizont racionalnosti u kojem se diskurs pojavljuje kao
»smislen, onaj koji ima zna~enje«. Moglo bi se ~ak re}i da fasada racional-
nosti i koherentnosti, uspostavljena prvim tipom efekata, sluì kao zamajac
za drugi tip »pragmati~kih« efekata.
U ovoj ta~ki, potrebno je da osnaìmo na{ konceptualni aparat. Kao {to
je na{a formulacija ve} nagovestila, strukturni locus ozna~avaju}eg elemen-
ta »Balkan« formalno je analogan paradoksalnoj poziciji zauzetoj onim {to
Frojd (Freud) naziva »nukleus sna«, a {to i figurira unutar »mísli sna«, i ope-
ri{e kao sloèni element oko kojeg »rad, da tako kaèmo, izgradnje fasade
sna«42 organizuje sebe.
Sklon sam da elemente u mislima sna, koje imam na umu, opi{em kao
»fantaziju« (Phantasie).43
Ozna~avaju}i element »Balkan« tako funkcioni{e na na~in onoga {to
Lakan (Lacan) naziva point de capiton, pro{ivni bod, naime, kao element koji
je zajedni~ki i fasadi koherentnosti i racionalnosti, i onome {to ova fasada
skriva. Ve} moèmo da anticipiramo da jedan takav element moè da ima
sposobnost da funkcioni{e kao istinska fantazija unutar kolanja komunikaci-
je. On onda preuzima funkciju strukturnog elementa, koji skre}e primao~ev
»zahtev za smislom« ka posreduju}oj petlji nesvesne èlje.44 U ovom slu~a-
ju, ono {to ina~e moè biti samo primao~eva uslovna identifikacija sa »sub-
jektom-za-kojeg-se-pretpostavlja-da-veruje«, transformi{e se u jednu bezuslov-
nu identifikaciju sa subjektom-za-kojeg-se-pretpostavlja-da-zna, pri ~emu je
primalac poruke interpeliran kao subjekt, i podleè ideolo{kom mehanizmu.45
Ipak, ne bi trebalo da prebrzo u|emo u frojdovski konceptualni aparat:
frojdovska Phantasie jeste jedan idiosinkreti~ki element individualno nesve-
snog, dok je »Balkan« dirkemovska representation collective, koja ostavlja {i-
roko otvorenim pitanje vlastite kona~ne artikulacije idiosinkreti~kim meha-
nizmima individualno nesvesnog, tj., pitanje vlastitog teorijskog statusa
tout court. Treba da nastavimo pa`ljivo: bez anticipiranja kona~nog Phanta-
sie-potencijala termina »Balkan«, prvo }emo razmotriti njegova formalna
svojstva, i prizvati umereniji koncept »pre-konstrukta«, koji je razra|en unu-
tar teorije diskursa.46 U svrhu ovog takti~kog poteza, moèmo pozajmiti

neku vrstu opravdanje od Frojda:
U podizanju fasade sna, ~esto se upotrebljavaju èlje-fantazije, koje su

prisutne u mislima sna u formi pre-konstrukta ... tako, u nekim slu~a-
jevima, fasada sna direktno otkriva stvarni nukleus sna ... .47
Dve kvalifikacije bi trebalo dodati gornjem Frojdovom optimisti~kom

stavu: fasada «direktno otkriva« nukleus sna samo unutar procesa analize;
zahvatanje nukleusa sna samo je mogu}i prvi potez prema analizi mehaniza-
ma sna. Bez ovih kvalifikacija, mogla bi se proma{iti Frojdova glavna teza:
koherentnost fasade maskira nesvesne mehanizme koji su na delu u pozadi-
ni latentnih mísli sna. Inteligibilnost fasade spre~ava razumevanje nesvesnog
procesa. Fantazija se moè upotrebiti kao privilegovani prolaz kako bi se, po-
~inju}i od fasade,do{lo do mísli sna, zato {to ona pripada obema dimenzija-
ma, jer je ona inkorporisana u fasadu u pre-konstruisanoj formi, proizvede-
na neprimetnim mehanizmima.
Na sli~an na~in, balkanisti~ki stereotip pomaè organizovanju diskursa
u njegovoj «horizontalnoj« semanti~koj funkciji, koja je predstavljena pod
ta~kom 1 gore; diskurzivna koherentnost kojoj on pomaè da bude dostig-
nuta, maskira njegovu »vertikalnu« pragmati~ku funkciju, predstavljenu pod
ta~kom 2 gore. U balkanisti~kom diskursu, njegova specifi~na racionalnost,
njegova inteligibilnost, maskira ideolo{ke mehanizme kojima balkanisti~ki
stereotip pomaè da se aktiviraju.
n VII Balkanisti~ki stereotip kao »pre-konstrukt«
Kao primer prekonstrukta, Pe{e (Pecheux) citira {alu iz Frojdovog teksta o

Witz:48 »Da li je ovo mesto na kojem je Vojvoda od Velingtona izgovorio ~u-
vene re~i? – Jeste, ovo je to mesto, ali on nikada nije izgovorio te re~i«.49
Pe{e prime}uje da efekt ove vrste {ala dolazi od ~injenice da one eksplicit-
no iznose na videlo kako je identitet (»subjekta, stvari ili doga|aja«, kako
on pobliè navodi) konstituisan »negde drugde, u jednom hors-lieu«, u jed-
nom off-side, odnosno, alibiju, i da iz ovog razloga efekt identiteta nije o{te-
}en, bez obzira na to {ta se doga|a unutar ponu|enog iskaza.50 Pe{e potom
ska~e na zaklju~ak da se »efekt prekonstrukta moè uzeti kao diskurzivni mo-
dalitet intervala iz kojeg je individua interpelirana u subjekta ... a istovre-
meno je ‘uvek-ve}’ subjekt«.
Trebalo bi da nastavimo dalje sa refleksijom koju je Pe{e zapo~eo, i
uvedemo neke dalje distinkcije. Moèmo se sloìti da je identitet diskursnih
stavki »konstituisan« negde drugde, to jest, unutar »konceptualnih shema«

koje su deo pozadine verovanja na osnovu koje neki iskaz ima smisla. Sada
se postavlja pitanje: kako primalac nekog iskaza (ili, pak, sâm govor-
nik/sáma govornica) preuzima pozadinu verovanja na osnovu koje on/a tre-
ba da interpretira (ili ponudi) iskaz. Sámo ovo pitanje je dovoljno da suge-
ri{e da se »konstituisanje« »subjekta« (govornika, slu{aoca, komunikacione
zajednice »subjekata«), razlikuje od konstituisanja diskursnih stavki (refe-
rencijalni izrazi, predikati, etc.51). Dalje bismo trebali biti u stanju da obja-
snimo kako je govornik-slu{alac u stanju da pre|e od jedne pozadine vero-
vanja do druge, uklju~uju}i one u koja on/a ne »veruje«.52
Mehanizam subjektivacije (ili, bolje re}i, proizvi|enje efekta »subjekt«)
trebalo bi onda da osigura da diskursne stavke finkcioni{u, i da se postupa
s njima, kao da nisu konstituisane »negde drugde«, unutar pozadine verova-
nja. Kao da je njihovo pojavljivanje unutar iskaza bilo samodovoljno. Sub-
jekt-efekt bi trebalo da osigura nevidljivost Pe{eovog »intervala«, morao bi
da bude u stanju da zasiti, pro`me iskaz, da ga u~ini »smislenim, punim zna-
~enja«.53 Uzimaju}i Lakanovu cirkularnu definiciju ozna~itelja54 kao odre-
|enje »subjekt-efekta«, mogli bismo da kaèmo: subjekt je ono {to diskur-
zivni interval unutar iskaza, uzet kao ozna~itelj, predstavlja za neki drugi
ozna~itelj unutar pozadinse verovanja.55
Vra}aju}i se na na{u temu, sada moèmo re}i da se u na{em primeru:
3. Ovo je izbor izme|u Evrope i Balkana.
– subjekt-efekt se de{ava izme|u (bizarnog, ne-smislenog, »protiv-~i-
njeni~nog«) intervala stvorenog opozicijom »Evropa / Balkan«, i ozna~itelja
»Balkan« kako on figuri{e u pozadini verovanja koae podràva zna~enje is-
kaza (13 /vidi gore/). (Altiserovski) subjekt (ideologije) je, da tako kaèmo,
odnos izme|u paradigmati~kog (»idealnog«) entiteta, konstruisanog u poza-
dinskom alibiju, i njegove aktuelizacije kao pojavljivanja u iskazu.
»Pozadina«, naravno, nije ni{ta drugo do odnosi izme|u diskursnih
stavki koji se moraju preuzeti, pretpostaviti, uzeti kao »prethodno zami{lje-
ne«, kako bi iskaz imao smisla – i koja se moè izraziti u formi dopune pro-
pozicionalnom stavu, odnosno, pristupu.56 Pozadina, stoga, nije ni{ta manje
retroaktivni, nachträglich, efekt nego {to je to subjekt. Zbog toga se pozadi-
na konstitui{e sámim iskazima u kojima se pojavljuje kao »prekonstrukt«. To
je i razlog za{to individue mogu biti navedene da «preuzmu« takve pozadine
samo time {to su izloène njima i samo time {to se one izgovaraju.57
Ipak, samo se neke «stavke« kvalifikuju za ovu «subjektiviraju}u« funk-
ciju. »Balkan« to ~ini: za{to? Zato {to je »Balkan«, poput drugih sli~no pri-
vilegovanih ideolo{kih elemenata, u stanju da organizuje pozadinu verova-
nja na osnovu kojeg diskurs »ima smisla«. Pod pretnjom komunikacionog
sloma, i konsekventnog gubitka inter-subjektivnosti, komunikacionim part-
nerima (ili »socijalnim individuama« uop{te) su krajnje potrebni takvi ~vrsti

elementi na osnovu kojih oni mogu da suspenduju mreù svojih intersubjek-
tivnih (i, uop{te uzev, socijalnih) odnosa.
»Balkan«, i sli~ni elementi, predstavljaju takvu jednu suspenzionu
udicu, zato {to oni, takore}i spolja, podràvaju konstituisanje »nulte insti-
tucije«,58 koja je sáma apsolutno jemstvo komunikacione mogu}nosti u in-
dividualisti~kim dru{tvima. Idu}i za dodatnom distinkcijom koja ili koinci-
dira, ili je teleolo{ki skicirana tako da jednom u budu}nosti, koincidira sa
spolja{njim rubom nulte institucije, »Balkan« i sli~ne segregacione napra-
ve nadopunjuju imanentnu nestabilnost, ne-zasi}enost (nacionalne) nulte
institucije.59
Budu}i da nulta institucija obezbe|uje mogu}nost prelaènja izme|u
razli~itih pozadina verovanja u modernoj ideolo{koj situaciji, njeno odràva-
nje je apsolutni uslov za reprodukciju »komunikacione zajednice«. Dakle, bu-
du}i da je takva nulta institucija »~ista forma«, ona ne moè da podupire
sebe, a da nije, u bilo kojem datom momentu, nad-determinisana nekom
»odre|enom« ideolo{kom shemom. Ova »shema« je poznata «hegemonijska
ideologija«. U demokratskim individualisti~kim dru{tvima, {to je vi{e neka
ideologija »formalna«, i {to je manje »vezana za sadràj«, to se bolje ona
kvalifikuje za hegemonijsku ukogu. Balkanizam je upravo takva jedna ideo-
logija: kona~no, ona samo prati distinkciju, i ostavlja {iroko otvorenim se-
kundarno pitanje »semanti~kog« ispunjavanja dva odvojena odeljka koje us-
postavlja, odnosno, institui{e.
Da bi mogla da pre|e od jedne pozadine verovanja do druge, {to je
uslov komunikacije60 i, uop{te uzev, socijalne inerakcije u modernim »de-
mokratskim« dru{tvima,61 socijalna individua mora da bude u stanju da
pristane na identifikaciju sa »subjektom-za-kojeg-se-pretpostavlja-da-zna«
koji se pripisuje nacionalnoj nultoj instituciji. Bezuslovna identifikacija sa
ovom instancom jeste uslov mogu}nosti uslovne identifikacije sa »subjek-
tom-za-kojeg-se-pretpostavlja-da-veruje«, koja podràva svakodnevnu ko-
munikaciju. Individua je neposredno suo~ena samo sa »mogu}im« verova-
njima i njihovim predmetima verovanja. Ali ona ili on ne mogu pristati na
njih a da prvo ne izvr{e preliminarnu identifikaciju sa subjektom znanja,
identifikaciju koja otvara polje »mogu}ih« verovanja i pristup predmetima
verovanja koji su im pripisani. Drugim re~ima, razumevanje i komunikaci-
ja su, uop{te uzev, nemogu}i ako njihovi akteri nisu prvo identifikovali
sebe sa subjektom-za-kojeg-se-pretpostavlja-da-zna nulte institucije, ako
nisu postali »subjekti«, tj., ako nisu interpelirani u neku (odre|enu) ideolo-
giju.
Ideologije, ~ije se sheme verovanja mogu na~initi, na ovaj ili onaj na-
~in, tako da koincidiraju sa »shemom« nulte institucije, koja leì u osnovi,
i ~iji »subjekt-za-kojeg-se-pretpostavlja-da-veruje« moè tako biti zamagljen

subjektom-za-kojeg-se-pretpostavlja-da-zna nulte institucije, jesu stoga la voie
royale prema osiguravanju apsolutnog preliminarnog uslova svake komunika-
cije i socijalne interakcije uop{te.
Balkanizam je jedna takva ideologija.
n VIII Sterotip kao »program menadèr«
Bavili smo se sa dva razli~ita slu~aja, kojom prilikom smo poku{ali da uhva-
timo balkanisti~ku ideologiju »na delu«:
1. Konstruisali smo i analizirali prvi slu~aj kao matricu racionalnog iz-

bora, koja vodi prakti~no delovanje i prakti~no rezonovanje. »Balkani-
zam« tu operi{e kao formalna distinkcija koja ili ne treba da bude lek-
sikalizovana u poznatom balkanisti~kom vokabularu, ili je, kona~no,
samo sekundarno tako izraèna. U ovom slu~aju, ono {to moèmo samo
analiti~ki prepoznati kao »balkanizam«, funkcioni{e na nivou zdravog
razuma, koji postavlja horizont racionalnosti za razli~ite svakodnevne
prakse, i podmazuje mehanizme razli~itih aparata kojima i unutar ko-
jih se ove prakse sprovode.
2. U drugom slu~aju, bavili smo se nizom istorijskih iskaza u kojima se
balkanisti~ki vokabular eksplicitno pojavljuje, i to smo ~inili na na~in
koji moè biti uznemiravaju}i za »zdrav razum« koji je zajedni~ki ko-
munikacionoj zajednici u kojoj se ovi iskazi nude.
Dva razli~ita i ~ak kontradiktorna modusa o~igledno se ne isklju~uju

me|usobno i, uprkos njihovoj logi~koj kontradikciji, oni operi{u simultano
unutar iste komunikacione zajednice. Kako ovo moèmo prikazati?
U prvom slu~aju, ideolo{ki horizont je dihotomno podeljen na dva do-
mena u kojima se primenjuju dva razli~ita skupa prakti~nih regulativnih prin-
cipa. Treba primetiti da, ve} u prvom slu~aju, stereotip »Balkana« vr{i dvo-
struku funkciju: on je ime jednog od dva domena, ali on je tako|e i operator
dihotomizacije. Ideolo{ka mapa je razbijena na dva nejednaka dela zato {to
postoji ne{to {to mi zovemo »Balkan«.
Po sámoj svojoj prirodi, ovo nije simetri~na shema. Na imaginarnoj
mapi, »Balkan« figurira kao enklava; ako dinamizam asimetrije dobije na br-
zini i snazi, on moè preuzeti figuru izuzetka. Pod pretpostavkom onoga {to
smo nazvali »dvostruka funkcija« stereotipa, razvitak od enklave ka izuzet-
ku proizvodi jednu va`nu konsekvencu: sa povla~enjem domena koji denoti-
ra »Balkan«, dolazi do ekspanzije operacionalnog kapaciteta stereotipa.
Ve} smo primetili teleolo{ku strukturu balkanisti~kog stereotipa: u smi-

slu njegove prostorne lokalizacije, »Balkan« je ne{to {to treba gurati ju`ni-
je; u smislu njegove vremenske egzistencije, on je ne{to {to treba ostaviti u
pro{losti. Objasnili smo ovu teleolo{ku komponentu kao jedno nastupanje
popularnih i pomodnih ideologija modernizacije, »evropeizacije«, etc. Sada
moèmo videti da, ~ak i pre ove sekundarne i spolja{nje podr{ke, sklonost
ka onom teleolo{kom pripada imanentnoj logici balkanisti~ke sheme. [to
vi{e »Balkan« nestaje kao domen unutar imaginarne geografije, to je on
mo}niji kao premisa prakti~nog rezonovanja i kao princip unutar procedura
legitimizacije. Budu}i da, ~ak i kao »geografski« domen, »Balkan« nije ni{ta
drugo do pragmati~ni alibi i topos, logika sheme gura stereotip iz njegove
denotacione dimenzije ka »operacionalnoj« funkciji.
Prizivanje »Balkana« moè onda opravdati izuzetna delanja, neprilago-
|ena preovla|uju}em okviru zdravog razuma – kako to i ~ini u iskazima koje
smo grupisali pod »drugim slu~ajem« (vide supra).
3. Slovenija se zalaè za re{enje u politi~kom smislu; ali mi }emo raz-

umeti upotrebu sile, budu}i da izgleda da je to jedini jezik koji ovaj
deo sveta razume.62
Stereotip onda funkcioni{e kao ‘prebaciva~’ izme|u »normalnog« i »iz-

uzetnog«. U krajnjem slu~aju, on moè postati oru|e koje opravdava bilo koji
tok delovanja.63 On je tako|e snaàn mehanizam diskursa autoriteta, tj., le-
gitimisane mo}i, jer on stvara situaciju izuzetka kao {to i nudi pripravljen lek
za razre{enje takve situacije.
Uop{teno govore}i, ova vrsta stereotipa pomaè prelaènju od jedne
»konceptualne sheme« ka drugoj, od jedne pozadine verovanja ka drugoj, od
jednog skupa pragmati~kih smernica i principa opravdavanja ka drugom ta-
kvom skupu. Takav stereotip onda funkcioni{e na na~in onoga {to, u PC-kul-
turi, nazivamo »program menadèr«: on je oru|e pomo}u kojeg je mogu}e
zatvoriti i otvoriti razli~ite »programe« koji su dostupni u datoj kulturi.64
n IX Stereotip kao mehanizam ideolo{ke hegemonije
Sli~nu ulogu smo dodelili nacionalnoj nultoj instituciji: ona »sadrì« i drì
na okupu sve ideolo{ke sheme unutar nacionalne kulture, i osigurava prelaz
izme|u njih u smislu razumevanja. Ukazali smo da nacionalna nulta institu-
cija, kao »prazna« i ~isto »formalna« shema, ne vr{i ideolo{ku interpelaciju
sáma po sebi. Korelativno, uspe{na ideolo{ka interpelacija pod uslovima na-
cionalisti~kog ideolo{kog konstituisanja zavisi od kapaciteta odre|ene ideo-
logije da potpomogne da njen »subjekt za kojeg se pretpostavlja da veruje«

do|e na strukturno mesto »subjekta za kojeg se pretpostavlja da zna« naci-
onalne nulte institucije.
Sada se pokazuje da stereotip balkanisti~ke vrste moè da sluì kao pri-
vilegovani instrument koji omogu}uje odre|enu ideologiju, sposobnu da in-
korpori{e takav stereotip u vlastiti diskurs, da investira i, kona~no, da pri-
svoji poziciju »subjekta za kojeg se pretpostavlja da zna« nacionalne nulte
institucije. Balkanisti~ki stereotip, kao i neki drugi sli~nog tipa,65 i sâm je u
stanju da radi kao »oru|e prelaza«: {tavi{e, »prelaènje« koje on podràva ne
ograni~ava sebe na relativno benigne interpretacione efekte »razumevanja«
– on inkorpori{e razli~ite ideolo{ke pozadine u preovla|uju}i sklop zdravog
razuma. On moè da sluì kao kraljevski put ka ideolo{koj hegemoniji.
n X Neki zaklju~ci
Iz gornjeg moèmo izvu}i izvesne teorijske i prakti~ne zaklju~ke:
1. Ideologija koja je hegemonijska u datom trenutku nije ideologija

koja, na ovaj ili onaj na~in, uspeva da »ubedi« ve}i deo populacije. Ideolo-
gija, koja je u stanju da pruì sredstva za prelaènje izme|u razli~itih »kon-
ceptualnih shema«, pozadina verovanja ili ideolo{kih »programa«, jeste ono
{to postoji u datoj kulturi. Budu}i da je postojanje pluraliteta takvih progra-
ma nu`nost u svakom dru{tvu, a fortiori u svakom kompleksnom i moder-
nom66 dru{tvu; i budu}i da je prelaènje izme|u razli~itih ideolo{kih poza-
dina, izme|u razli~itih skupova prakti~nih principa, etc., egzistencijalna
nu`nost ljudskog postojanja, funkcija koju vr{i hegemonijska ideologija je-
ste od ìvotne va`nosti za opstanak zajednice i individua koje ìve u njoj.
Pitanje hegemonije nije pitanje ubedljivosti, javnih odnosa ili propagandnih
kampanja – ono je pitanje opstanka.
2. Prosve}eni poku{aji da se demistifikuju stereotipi sistematski pro-
ma{uju stvar: stereotipi ne funkcioni{u unutar semanti~ke dimenzije, oni su
pragmati~ko diskurzivno oru|e.
3. Balkanisti~ki stereotipi, ili drugi istog tipa, dodatno pruàju drago-
cen alat nacionalno konstituisanim zajednicama za rukovo|enje njihovim
spolja{njim odnosima: budu}i da je nacionalna nulta institucija isklju~iva u
svojoj homogenoj dimenziji (tj., u svom odnosu sa drugim analogno konsti-
tuisanim zajednicama), ona ima te{ko}a da ocrta, odnosno, projektuje svo-
je odnose sa drugim zajednicama: dihotomijski stereotip balkanisti~ke vrste
nudi koristan regulativni princip kako da se razre{i ova te{ko}a. U kontek-
stima gusto nastanjenim i sna`no optere}enim nacionalisti~kim ideologija-
ma, skoro da je obavezno da se balkanisti~ki, odnosno, drugi sli~ni stereo-

tipi, pojave. To je na{e tragi~no moderno ozakonjenje stare antropolo{ke iz-
reke, naime, da ljudi moraju da budu razdvojeni kako bi njihove zajednice
bile na okupu.67
Appendix: Shema ideolo{ke interpelacije
Lakanova shema Ideolo{ka interpelacija

F
I I
@ i
@
T T
Z Z
Z: zahtev (za smislom) Z: zahtev (za smislom)

T: ta~ka prenosa I: identifikacija – princip interpelacije
I: identifikacija T: subjekt za kojeg se pretpostavlja da
veruje/zna
@: èlja @: èlja
F: (individualna) fantazija
i: ideol{ka interpelacija
Napomene
1. Etienne Balibar & Immanuel Wallerstein, Race, Classe, Nation, Decouverte,

Paris 1988.
2. Problem treba posmatrati unutar {ireg okvira svetske ekonomije. Cf., Gyorgy
Wiener, »The Change of Epochs in World History and the Changes of Eastern
Europe«, u: The Anti-Capitalist Left on the Eve of the 21st Century, Eszmelet Bo-
oks, Liberter, Budapest, 1996. »Veli~ina dugova stalno raste tokom 1980ih ...,
iako, od 1983., zaduène zemlje nisu uvozile dodatne izvore u svoje ekonomi-
je, {tavi{e, kolektivno one su postale izvoznici kapitala ... srazmera dugovanja
po osobi u Ma|arskoj, Poljskoj i Rumuniji dostigao je najvi{i nivo u svetu«.
3. »Teorija Dejtona« nije predmet ovog teksta. Ako }e i biti napravljena jed-
nog dana, sugerisali bismo da to bude u stilu »le materialisme de la rencontre«,
»materijalizma susreta«, iz poslednjih Altiserovih rukopisa (cf., »Le courant so-
uterrain du materialisme de la recontre«, u: Ecrits philosophiques et politiques,
tome I, F. Matheron, ed., Stock/IMEC, Paris, 1994), i da se u~ini poku{aj da se
»zamrzne« post-jugoslovenska situacija u smislu susreta izme|u klasnih borbi
unutar regiona i protivre~nosti kapitalisti~kog svetskog sistema. [to se ti~e
analize ovog poslednjeg, nemamo neke odre|ene predloge (iako bi sugerisali
da se po|e od teze koju je predloìo \er| Viner u ve} pomenutom ~lanku, »The
Change of Epochs in World History and the Changes of Eastern Europe«, obja-
vljenom kao uvodni tekst u: The Anti-Capitalist Left on the Eve of the 21st
Century, Eszmelet Books, Liberter, Budapest, 1996). [to se ti~e prvog, na{a hi-
poteza bi uglavnom bila slede}a: me|unarodni odnosi su su{tinski za usposta-
vljanje kapitalizma u zemljama biv{eg »dràvnog socijalizma«; u izvesnom smi-
slu, njihova uloga je obrnuto simetri~na onoj koju su oni vr{ili u uspostavlja-
nju prvih klasnih dru{tava. Dok se klasna organizacija istorijski javlja kada se
odnosi dominacije i eksploatacije {ire izvan podru~ja u kojem bi se oni mogli
regulisati srodni~kim strukturama, tj., kada savezni{tva i suparni{tva (u najve-
}oj meri kroz procese trgovine i osvajanja) prestala da budu ona izme|u srod-
ni~kih grupa i pretvorila u odnose izme|u klasa – u dana{njem uspostavljanju
klasne dominacije i eksploatacije pomo}u politi~kih sredstava u »tranzicionim«
dru{tvima, me|unarodni odnosi (opet »putem trgovine i rata«) jesu funkcio-
nalni u uspostavljanju prelaznih lokalnih birokratskih i upravlja~kih elita koje
vladaju nad stanovni{tvom, organizovanih, u ovu svrhu, u pseudo-srodni~ke
mega-grupe, tj., u etni~ke nacije. Dok su »prve« dràve nastale iz procesa eks-
panzije odnosa dominacije-eksploatacije i ograni~avanja regulacije zasnovane
na srodstvu, sada{nja aneksija novih podru~ja u sistem svetskog kapitalizma
zahteva suàvanje i smanjivanje odnosa dominacije, zadatak koji obavljaju
pseudo-dràve koje su ideolo{ki zasnovane na etni~kim pseudo-srodni~kim
strukturama, kako bi procesi eksploatacije bili pro{ireni. (Za ovu teoriju na-
stanka klasne dominacije, vidi: Eric Wolf, Europe and the Peoples without
History; i prikaz ove knjige od strane Erika Hobsbauma (Hobsbawm): »All Peo-
ples Have a History«, u: On History, Weidenfeld & Nicolson, 1997). Mi ovde po-
ku{avamo da analiziramo ideolo{ku strukturu etni~kog »zami{ljenog srodstva«.
4. Roman Jakobson, »Linguistics and Poetics«, u: Style in Language, Thomas

A. Seboek, ed., MIT Press, 1960. Vidi i druge dobro poznate tekstove Jakobso-
na o ovom predmetu.
5. Cf., Alain Badiou, Le concept de modele, Maspero, Paris, 1969.
6. Ovde analiziramo samo ideolo{ku logiku ovih konstituisanja. »Materijalna
osnova« ideolo{ke logike reprodukcije jeste, naravno, klasna borba u svom
dvostrukom aspektu: unutar kapitalisti~kog svetskog sistema, i unutar zemalja
nedavno priklju~enih svetskom sistemu.
7. Predsednik ne upra`njava ~isto diferencijalisti~ka gledi{ta; ovako on opisu-
je svoje politi~ke oponente u Sloveniji: »/Njihova/ logika je kukavi~ka, izdaj-
ni~ka, o~ito preneta dugim godinama ìvota na Balkanu«. Intervju u: Delo, Lju-
bljana. 26. juli, 1997.
8. Ne sugeri{emo da bi trebalo zaklju~iti u smeru hegemonijskog karaktera ove
ideologije iz toga {to je propagiraju najvi{i funkcioneri Republike. Odnos je pre
suprotan: {irenjem hegemonijske ideologije, kvalifikijemo se za takvu poziciju.
9. Vidi prethodnu napomenu, gde ista ideologija funkcioni{e u okviru unutra-
{nje polti~ke scene; tako|e je simptomati~no da je odlomak koji navodimo bio
jedini fragment naveden in extenso od strane vode}eg slovena~kog dnevnika
Delo, u izve{taju o Predsednikovom intervjuu datom vode}em hrvatskom poli-
ti~kom tabloidu. Naslov saètka bila je dalja varijacija na balkansku temu, po-
vezuju}i ideju Jugoslavije sa negativnim konotacijama reprezentovanja Balka-
na: »Da li je re{avanje problema na ‘jugoslovenski na~in’ zastarelo«?; i podna-
slov: »Ako bude prisiljena, Slovenija }e zatvoriti granicu sa Hrvatskom« (Delo,
25. juli, 1997).
10. Dvostruki mehanizam balkanisti~ke ideologije (horizontalni antagonizam,
vertikalna submisivnost) lepo je izloèn u slede}em primeru, uzetom iz bugar-
ske {tampe (primer i komentar iz: Roumen Yanovski, »Balkan neighbours in the
Bulgarian press (October 1996–March 1997)«, Balkan Neighbours Newsletter,
no. 5, ACCESS Association, Sofia, 1997): Naslov: »âk nam se i Rumunija sme-
je«; tekst: »Bugarska nije smela da dozvoli rumunskom dràvniku da nas baca
na hrpu zajedno sa ‘grupom prezrenih’, ~ak iako u nju upravo i spadamo ... Do-
~eka}emo dan kada }e ispravan rumunski zaklju~ak izre}i neki Somalijac ili
Kurd« (Kontinent, 22. 11. 1996.). – âk i kada bi se smatrao »istinitim«, od-
re|eni stav ne bi smeo da iskaè »horizontalni« sused; antagonisti~ki »hori-
zontalni« partner dalje je okarakterisan paradigmom »Somalijac, Kurd«. – Va`-
na implikacija ove distinkcije (horizontalni vs. vertikalni odnosi) jeste da je
znanje nedostupno »horizontalnom drugom«. [to zna~i da »istiniti« stav »hori-
zontalnog« suseda nije nikakav stav, i da, prema tome, ne moè biti ni istinit
ni laàn, nego naprosto kleveta.
11. Ova artikulacija dva razli~ita skupa verovanja putem njihove supsumcije
pod istu paradigmati~ku opoziciju razre{ava problem »prelaza« od jedne poza-
dine verovanja do druge. U suprotnosti prema »internacionalnim« delanjima i
diskursima, u velikoj meri ritualizovanim, ovaj uslov nije ispunjen u »sekular-
nim« individualisti~kim kontekstima, ideolo{ki predstavljenim kao oni koji su
odre|eni »slobodom mi{ljenja« i »izraàvanja«; ovo je upravo unutra{nja situ-
acija zemalja koje se bave dihotomijom »Evropa / Balkan«; tu reprezentacija

granice, krajnje nad-determinisana opozicijom »Evropa / Balkan«, funkcioni{e
druga~ije. To je predmet odeljaka koji slede.
12. To jest, uslovi mogu}nosti identifikacije sa »subjektom za kojeg se pretpo-
stavlja da veruje« isklju~eni su iz »pristupa zatvoreni~ke dileme«, dok su »pri-
sutni« u naivnom rezonovanju aktera: »Kada si na Balkanu, radi {to ljudi sa
Balkana rade«: »Balkan«, kao domen primene, pravovaljanosti ili »operabilno-
sti« odre|enih »orijentalisti~kih« verovanja, ome|en je i ograni~en unutar
sámog ovog verovanja, na primer, svojom zavisno{}u od paradigme »Evropa /
Balkan«. – Moris Bloh (Bloch) prime}uje da je mogu}e izvesti »socijalnu struk-
turu« (u smislu koji upotrebljava Redklif-Braun /Radcliffe-Brown/) pomo}u is-
klju~ivog koncentrisanja na rutualnu komunikaciju; ritualna komunikacija, »u
sámim re~ima ljudi koje mi prou~avamo«, proizvodi »akademsku teoriju soci-
jalne strukture«: ovo je istinito pod uslovom da je ritualna komunikacija bez
spoja sa drugim (»univerzalnim«) tipovima komunikacije. Upravo je ova artiku-
lacija izme|u dva tipa komunikacije, sadrànih, u skladu sa dana{njom teori-
jom, u ritualnoj komunikaciji i njenim verovanjima, ono {to prikazuje »opera-
tivnu«, prakti~nu dimenziju socijalne strukture. »Akademska teorija« kao zna-
nje teìla bi tome da bude redukcija »ritualne komunikacije«.
13. Teorija ideologije mora da pokaè upravo suprotno. To je razlog {to pro-
jekt teorije ideologije moè biti inherentno kontradiktoran. Istorijski i materi-
jalni uslovi koji postavljaju dnevni red teorije ideologije pretpostavljaju da je
mogu}e »videti« razliku izme|u »pozicije« sa koje se diskurs iskazuje, i »sadr-
àja« ili »strukture« onoga {to se iskazuje. Samo na osnovu ove razlike mogu
se ovo dvoje povezati zajedno na neki regularan na~in, {to je klasi~na ambici-
ja svake teorije ideologije. Pozicija sa koje se teorija ideologije uop{te moè
iskazati, slabi sámu mogu}nost njenog iskaza. Takva teorija moè, na osnovi
pozicije iskaz/iskazivanje, razraditi odnose bilo kojeg iskaza osim svog vlasti-
tog. Ona je sáma svoja slepa mrlja. Ona kao svoj objekt moè uzeti bilo koju
socio-istorijsku situaciju osim one od koje zavisi njena mogu}nost. Budu}i da
su socio-istorijski uslovi diskurzivnih formacija njen objekt par excellence, ta-
kva teorija je slepa za svoj vlastiti objekt sve dok ga nosi unutar sebe. Projekt
teorije ideologije – ukoliko on konceptualno pretpostavlja »prirodnost« stá-
tusa, i »perspektiva« koje se odatle otvaraju u pogledu socijalne »celine«; i, s
druge strane, ukoliko ona nije istorijski mogu}a sve dok se statusi i njihove
odgovaraju}e »perspektive« slamaju – jeste priro|eno zakasneo.
14. Prema tome, ona mogu lako razviti univerzalisti~ke pretenzije, i verovatno
postati netolerantna i ekskluzivisti~ka. Ovo moè biti jedan od glavnih razlo-
ga za ina~e bizarnu preferenciju koju »mlade demokratije« pokazuju za ekstre-
misti~ke, ~ak fa{isti~ke, politi~ke doktrine.
15. Ovo je razlog {to se Vejnovo (Veyne) po~etno pitanje u knjizi Les Grecs ont-
ils cru en leurs mythes (Da li su Grci verovali u svoje mitove?), Seuil, Paris,
1983, 1992, moè postaviti samo iz prosve}ene, »moderne« perspektive: Grci-
ma ne bi palo na pamet da bilo kakvo verovanje poimaju u modernom, apso-
lutisti~kom, ekskluzivisti~kom smislu.
16. U prethodnom odeljku, poku{ao sam da pruìm vlastiti prikaz istorijske ce-
zure »modernosti«. Na~in na koji sam formirao ovaj prikaz sluì svrsi ovog tek-
sta. Svakako sam pojednostavljivao, igraju}i na grubu distinkciju »statusno
dru{tvo / individualisti~ko dru{tvo«; en passant, trebalo bi da priznam ~asno i
daleko poreklo ove distinkcije u opoziciji »status vs. ugovor«, koju je ustano-
vio ser Henri Mejn (Maine) u svom delu Ancient Law, 1861. îne}i to, ~ini se
da se pridruùjem Karlu Marksu koji je, kao {to Klod Lefor (Lefort) ispravno pri-
me}uje, prevideo istorijska dostignu}a »apsolutne monarhije« (tj., centralizo-
vane proto-moderne administrativne Dràve), i sledstveno proma{io »pragma-
ti~ke« socijetalne efekte u restrukturaciji socijalnog prostora, proizvedene De-
klaracijom o ljudskim pravima (vidi: Claude Lefort, »Droits de l’homme et poli-
tique«, Libre, vo. 7, Payot, Paris, 1980; pre{tampano u: L’Invention democra-
tique, Fayard, Paris, 1981; vidi tako|e Leforov tekst: »Esquisse d’une genese
de l’ideologie dans les societes modernes«, i dalju produktivnu razradu iste
ideje u: Splendeurs et miseres des sciences sociales, Droz, Geneve / Paris, 1986).
Neka mi bude dopu{teno da iskaèm dve stvari u svoju odbranu: 1. Pre svega
nas zanima situacija posle »de-supstancijalizacije« politi~kog domena, kada je
poslednja »~vrsta ta~ka« (ili, Leforovim terminima, »ekstra-socijetalna garan-
cija socijalnog«) definitivno uklonjena; budu}i se mi fiksiramo na rezultat isto-
rijskog procesa (poku{a}emo da konceptualizujemo ovaj rezultat u slede}em
odeljku), stenografska priroda na{eg prikaza moè biti opravdana. 2. Deset go-
dina post-komunisti~ke »tranzicije«, obeleènih onim {to Lefor naziva »burò-
aska« interpretacija ljudskih prava, svakako nas navodi da ponovo i{~itamo
»Jevrejsko pitanje« s one strane horizonata ina~e primerene i elegantne Lefo-
rove kritike.
17. Za duè izlaganje ovde date teorije, vidi na{ tekst: »Das ‘Subjekt, dem un-
terstellt wird zu glauben’ und die Nation als eine Null-Institution«, u: H. Bo-
ecke et alii, eds., Denk-Prozesse nach Althusser, Argument, Hamburg / Berlin,
1994. Engleska verzija: »Subject supposed to believe and nation as a zero-in-
stitution«, u: Along the Margins of Humanities. Seminar in Epistemology of Hu-
manities, A. Milohni} & R. Mo~nik, eds., Ljubljana, 1996. – Ovaj odeljak pred-
stavlja skra}enu verziju navedenog teksta.
18. Claude Levi-Strauss, »Les organisations dualistes existent-elles?«, u: An-
thropologie structurele, Plon, Paris, 1958.
19. Na ovaj na~in, mi poku{avamo da ponudimo jedan stari teorijski desidera-
tum: definiciju socijalne strukture u smislu upisivanja subjekta u nju. (Cf., ta-
ko|e: Claude Levi-Strauss, »Introduction a l’oeuvre de Marcel Mauss«, u: Mar-
cel Mauss, Sociologie et anthropologie, PUF, Paris, 1950; i, isti, Le totemisme
aujourd’hui, PUF, Paris, 1962). Koliko ja znam, prva definicija »dru{tvene ~i-
njenice«, u smislu njenog »subjektivnog« (tj., ideolo{kog) poimanja, jeste de-
finicija »telesne tehnike«, koju je ponudio Marsel Mos u: »Les techniques du
corps« (1934), u: Sociologie et anthropologie, PUF, Paris, 1950, p. 372.
20. U na{em slu~aju, dve reprezentacije su bazirane na dva razli~ita pojma du-
alizma: jedan je dijametri~ki, drugi, koncentri~ki.
21. »Subjekt za kojeg se pretpostavlja da veruje« jeste koncept koji smo raz-
vili unutar teorije ideologije shva}ene kao teorija interpelacije (cf., »From hi-
storical Marxisms to historical materialism: toward the theory of ideology«,

Graduate Faculty Philosophy Journal, vol. XIV, no. 1, New School for Social Re-
search, New york, 1991; »Ideology and Fantasy«, u: The Althusserian Legacy,
Ann Kaplan & Michael Sprinker, eds., Verso, London / New York, 1993; Denk
Prozesse nach Althusser, op. cit.). Ova teorija moè da prikaè na~in na koji tu-
ma~ razume iskaze poput:
(a)Neka cveta hiljadu cvetova.
Ako primalac poseduje »kontekstualnu informaciju« u smislu da je Klod Loren
(Lorrain) rekao (a), onda on/a moè biti uvu~en/a da tuma~i (a) kao da izra-
àva hortikulturnu doktrinu (»engleski vrt« naspram »francuskog vrta«); ako
informacija upu}uje na to da je Mao Cedung rekao (a), onda se (a) tuma~i kao
izraàvanje doktrine o kulturnoj politici u Komunisti~koj partiji. Nije »autor-
stvo« ono {to odre|uje tuma~enje, nego je to, u stvari, ra~un o relativnoj »pro-
izvodnji« pozadina verovanja: ne}e biti od neke pomo}i znati da je (a) rekao
Pu Ji (Pu Yi), jer je poslednji kineski car mo`da to mnivao u jednom smislu dok
je bio na prevaspitavanju a u drugom kada se kasnije posvetio ba{tovanstvu.
Niti tuma~enje ima i{ta sa odnosom iskaza sa »ekstra-lingvisti~kom« realno-
{}u: mi bismo porekli istinosnu vrednost iskaza (a?) Drug @danov je rekao:
»(a)«, zato {to bismo ga razumeli; a klju~ razumevanja bilo bi upravo ospore-
no pripisivanje (a) @danovu, pripisivanje koje situira (a?) na pozadinu odre|e-
ne politi~ke debate. – U skladu sa ovom teorijom, do pozadina verovanja koje
daju klju~ tuma~enja, tuma~ stiè pomo}u identifikacije sa »subjektom za kojeg
se pretpostavlja da veruje«, pripisanog skupovima pozadinskih verovanja. Teo-
rija iznosi komunikacioni proces kao inverziju Lakanove sheme analiti~kog pro-
cesa (kako ga je on dao u: Jacques Lacan, Les quatre concepts fondamentaux
de la psychanalyse – Seminaire XI, Seuil, Paris, 1973, p. 244): komunikacioni
proces polazi od primao~evog »zahteva za smislom«, koji je suo~en sa alterna-
tivom »smisao / nesmisao«; primalac razre{ava ovu alternativu identifikova-
njem sebe sa subjektom za kojeg se pretpostavlja da veruje »sve {to je nu`no
verovati« da bi odre|eni lanac ozna~itelja »imao smisla«; od ove kvazi-neutral-
ne stoèrne ta~ke komunikacije (kojoj se i po{iljalac i primalac implicitno ob-
ra}aju), »smisao« dolazi natrag primaocu; pod odre|enim uslovima, ovaj po-
kret unatrag, koji pripada zahtevu primaoca, moè zadobiti efekt ideolo{ke in-
terpelacije (u Altiserovom smislu). Op{ti uslov sre}ne interpelacije jeste kon-
verzija »subjekta za kojeg se pretpostavlja da veruje« (instanca osnovne iden-
tifikacije koja omogu}uje tuma~u da preuzme pozadinska verovanja kao jedino
mogu}a) u »subjekta za kojeg se pretpostavlja da zna« (instanca bezuslovne
identifikacije koja name}e pozadinska verovanja kao nu`na). U nastavku ovog
teksta, pokaza}u da balkanisti~ki stereotip moè, pod odre|enim uslovima, po-
dràti mehanizam takve konverzije.
22. Ovo je trop gde se isti izraz upotrebljava, jednom u doslovnom smislu, a
potom u figurativnom (metonimijskom) smislu. Primer koji daje Fontanije je-
ste: »Rome n’est plus dans Rome, elle est toute ou je suis. – Rim vi{e nije Rim,
on je tamo gde sam ja«. Vidi, Pierre Fontanier, Les figures du discours (1821),
Flammarion, Paris, 1977, Deo 1, odeljak 1, glava IV, 1, p. 105.
23. Vide supra, Odeljak I, »Gde je Balkan?«.
24. Primer je uzet iz izve{taja o pripremama slovena~kog fudbalskog tima za

me~ u Rumuniji, POP TV (vode}i komercijalni kanal), Ljubljana, 28. 7. 1997.
25. Za kulinarsku paradigmu, cf., tako|e, ove slu~ajno izabrane primere: »dva
glavna kuvara balkanske kuhinje«; »{ta se de{ava u balkanskoj kuhinji« (Delo,
Ljubljana, 17. 8. 1996); »(Bavarci) }e biti prisiljeni da stave, na balkanski na-
~in, poslednju {olju kafe na sto« (Delo, Ljubljana, 21. 8. 1996, povodom de-
klaracije bavarskog Ministra unutra{njih poslova, Bek{tajna (Beckstein) o na-
meri Bavarske da zapo~ne repatrijaciju izbeglica iz Bosne i Hercegovine; odlo-
mak ima blagi ukus poznavaoca, jer upu}uje na ono {to se, u odre|enim delo-
vima, obi~no naziva »kafa sikteru{a«).
26. Godine 1992., napisao sam slede}e: »Während die neuen Nationalstaaten
nach internationaler Anerkenung strebten, befand sich ihr öffentliches Leben in
einem beinahe psychotischen Zustand: die Menschen wurden ermuntert, die ‘ge-
heime Zeichen’ zu lesen, die Europa ihnen schickte, sie wurden dazu verleitet zu
glauben, sie seien Europas ‘auserwähltes Volk’. In Serbien und Montenegro, und
jetzt zum teil auch in Makedonien, ist dieses Bild umgekehrt, Europa wird dämo-
nisiert, während Kroaten und Slowenen eingeredet wird, dass jene die ‘zurück-
gewiesenen Nationen’ des neuen Europa seien. ‘Europa’ nimmmt den Platz des
‘Grossen Anderen’ Lacans ein – und was kann man mehr von solch einem ‘Ande-
ren’ verlagten als die Anerkennung. Die Menge wird dazu verleitet, die Osychose
der neuen Machthaber zu teilen und von ‘Europa’ die Absoluten von ihrer nicht
existenten Schuld am ‘Vatermord’ zu erbitten«. (Dok su nove nacionalne dràve
teìle me|unarodnom priznanju, njihov javni ìvot nalazio se u jednom skoro
psihoti~nom stanju: ljudi su bili podsticani da ~itaju ‘tajne znake’ koje im Evro-
pa {alje, uz to su bili navedeni da veruju da su oni evropski ‘izabrani narod’. U
Srbiji i Crnoj Gori, a sada delom i u Makedoniji, ova slika je obrnuta – Evropa
se demonizuje, dok se Hrvati i Slovenci uveravaju, da su oni ‘povratni~ke na-
cije’ nove Evrope. ‘Evropa’ uzima mesto Lakanovog ‘Velikog Drugog’ – a {ta se
drugo moè traìti od jednog takvog ‘Drugog’ nego priznanje. Veliki deo ljudi
navodi se na to da u~estvuje u psihozi novih vlastodràca i da od »Evrope« tra-
ì razre{enje za nepostoje}u krivicu »oceubistva«. (R. Mo~nik, »Der 18. Bruma-
ire des östlichen Frühlings«, u: Krieg in Europa, Gaisbacher, Kaser, Promitzer,
Sax, Schögler (Hg.), Sandkorn, Linz, »Ost-West Gegeninformationen«, Graz,
1992, p. 47) – U to vreme, ~inilo se da }e histerija priznavanja biti gotova sa
uspostavljanjem novih dràva kao me|unarodnih subjekata. Ovo je bila prete-
rano optimisti~ka prognoza. Ludilo priznavanja je reprodukovano i odràvano
(u prilikama kakve su ulaènje u Savet Evrope, NATO, partnerstvo sa EU, etc.)
zato {to je ono sluìlo kao gorivo za unutra{nje ideolo{ke borbe u sámim »bal-
kanskim« zemljama.
27. Za ovaj razvitak, vide supra, Odeljak IV, »Teorija nacije«.
28. Korelativno, »znanje« se pori~e ne-neutralnom (»horizontalnom«) partne-
ru. Tako da iskazi koji mogu biti validni – ako su iskazani sa odgovaraju}e
(»neutralne«) pozicije (»znanja«) – sti~u druga~iji smisao ako proishode iz
»balkanske« pozicije govora. Cf. slede}e primere: »Albanija se àli na nizak
kvalitet bugarske robe« (naslov u Standart, Sofia, 30. 11. 1996). »âk i u Al-
baniji se glupavost opisuje kao ‘bugarski radijator’«. (24 ~asa, Sofia, 14. 12.
1996). Ovaj tekst aludira na stereotipni izraz u bugarskom jeziku – ako nekog
ili ne{to nazove{ »albanski radijator«, to zna~i da su oni zaista tupi i glupi. »A
sada kada nas je Albanija pretekla u svemu, vreme je da po~nemo da izmenju-
jemo ‘poruke’ sa ovom balkanskom zemljom. Jednom smo opisali tupoglavost
na slede}i na~in: grejati («zagrejati» na bugarskom tako|e zna~i «razumeti,
shvatiti») kao albanski radijator« (168 ~asa, Sofia, 14.–20. 2. 1997); (primeri
i komentari Roumen Yanovski, op. cit.).
29. Vidi Odeljak 4.
30. Ova paralogika nije ekskluzivna idiosinkrati~nost Balkana. Isti mehanizam
operi{e u iskazu tada{njeg francuskog Premijera Mi{ela Rokara (Rocard): »La
France ne peut pas accueillir toute la misere du monde« – »Francuska ne moè
da ugosti svu bedu sveta«. Neodgonetljiva distinkcija izme|u »dobre« i »lo{e«
bede, doneta ovim iskazom (»ne ... svu« zna~i »samo neku«, tj., u krajnjem,
postoji »dobra beda« nasuprot »lo{oj bedi«; cf. analizu @aka Ransijera /Ranci-
er/, »L’inadmissible«, u: Les bons sentiments, Le genre humain 29, June 1995),
moè se fiksirati time {to }e koincidirati sa granicom nulte institucije »la Fran-
ce«. Mi{el Rokar je kasnije korigovao sebe, dodaju}i: »... mais elle doit en pren-
dre sa part – ali ona (Francuska) mora poneti svoj deo u tome« (v. Le Monde,
21. 8. 1996) – {to, zapravo, samo izgovara ono {to treba zaklju~iti, odnosno,
pre}utno razumeti u izvornom stavu: dodatak ne menja smisao, on ga samo
eksplicitno uspostavlja – ali, za~udo, pobolj{ana verzija je trebalo da bude
»politi~ki korektna«.
31. Cf., ovaj kratki, ali bogati tekst: »Kiseli Krompiri i Izbeglice – Izbeglice u
Centru ^rnomelj neprestano se àle na hranu. Kada im je, nedavno, posluèna
salata od krompira, bila im je vrlo neobi~na i, naravno, nisu je jeli. Stoga je
predloèno da ène iz izbegli~kog kampa do|u u hotelsku kuhinju i pomognu
da se pripremi hrana, kao i da posavetuju oko hrane koja bi bila odgovaraju-
}a. Niko od 645 izbeglica nije hteo da radi taj posao« (Delo, Ljubljana, 19. 1.
1993). Monumentum aere perennius!
32. Edward W. Said, Orientalism. Western Conceptions of the Orient, first edition
1978; Penguin Books, 1991.
33. Ako bi to moglo biti za utehu, vredno je pomena da prva politi~ka upotre-
ba geografije u Zapadnoj civilizaciji upu}uje upravo na podru~je koje }e posta-
ti »Balkan«. Vidi, Herodote, Histories, V 49-54. Tako|e: Christian Jacob, Geo-
graphie et ethnographie en Grece ancienne, Armand Collin, Paris, 1991, sa do-
datnom literaturom.
34. Cf., Donald Davidson, Inquiries into Truth and Interpretation, Clarendon
Press, Cambridge, 1985.
35. Na koji na~in govornik, uvode}i »temu Balkana«, postavlja sebe na privi-
legovanu i dominiraju}u poziciju, moè se pokazati u iskazu (13), ponu|enom
tokom debate o pridruìvanju Slovenije u EU. U (13) »Evropa« pre svega upu-
}uje na EU. Ona funkcioni{e kao metonimijska skra}enica, kao totum pro par-
te. Izraz »Balkan«, nasuprot tome, upu}uje na ideolo{ki pre-konstruisani enti-
tet, i pripada odre|enoj »pozadini« uvedenoj upravo pojavljivanjem ovog izra-
za. Retroaktivno, izraz »Evropa«, budu}i je postavljen kao termin definisan svo-
jom opozicijom prema »Balkanu«, »usisan« je u istu pozadinu, i »de-metonimi-

san« je: tako, ono {to je po~etno moglo biti samo »deo«, postaje »celina«, i
»Evropa« po~inje da figurira kao termin unutar odre|ene geografije – geografi-
je, za koju se sugeri{e da je »zajedni~ka, trivijalna i istinita«, upravo zato {to i
nije predmet razgovora, nego se drì unutar podru~ja pozadinskih pretpostavki.
36. Unutar impresivne literature koja se akumulirala oko na{e teme, izgleda da
teorija ideologije nije predstavljena u znatnijoj meri; da bismo situirali na{ sa-
da{nji pristup obzirom na uobi~ajeno, »mainstream« tretiranje teme, inspirisan
prou~avanjem knjièvnosti i izvesnom vrstom politologije, moèmo re}i da
}emo, umesto opisivanja ideolo{kih corpora kao »slika« ili »vizija« koje »izra-
àvaju«, odnosno, donose »pristupe«, po~eti izolovanjem ponavljaju}ih for-
malnih elemenata, potom }emo poku{ati da odredimo njihovu strukturnu efika-
snost, i tek onda, na kraju, uvesti »semanti~ka« svojstva koja su, po na{em gle-
di{tu, samo uzgredni efekti strukturnih, odnosno, »formalnih« artikulacija i
operacija. – Za va`nu alternativu »mainstream« pristupu, vidi radove Milana
Popovi}a, skupljene u knjizi: Balkanska postmoderna 1–3, 1. @argon periferije,
autorovo izdanje, Podgorica, 1994; 2. Posle hladnog rata, Kulturni centar Bar,
Bar, 1995; 3. Politi~ki aparthejd, Monitor, Podgorica, 1997.
37. Maria Todorova, Imagining the Balkans, Oxford UP, New York / Oxford,
1997.
38. Op. cit., pp. 12-13. U svetlu na{ih napomena u onome {to sledi, nije iz-
gledno da je »kraj Balkana« blizu: norma koja upravlja teleologijom »evropei-
zacije« garantuje da proces nikada ne okon~ava – ukoliko ne do|e do radikal-
ne transformacije u odnosima dominacije izme|u centra i (polu)-periferije; ali
balkanisti~ka ideologija i postoji upravo da spre~i mogu}nost takvog radikal-
nog prekida.
39. îni nam se da Todorova u stvari prenagla{ava otomansku dimenziju. Ovo
preterivanje moè da dolazi od empiricisti~kog pristupa njene opozicije izme-
|u »Balkana«, kao onog {to ima »konkretnu istorijsku egzistenciju«, i »Orijen-
ta«, kao onog {to nema tako konkretnu egzistenciju. Ona potom sme{ta »kon-
kretnu istorijsku egzistenciju« u otomansko prisustvo. Ovaj obrt isuvi{e podse-
}a na istoriografski, folkloristi~ki i, uop{te uzev, na nacionalisti~ki diskurs de-
vetnaestog i ranog dvadesetog veka. (Evo jednog primera, uzetog nasumice:
»Iz sna`nog trupa srpskog plemena, u koji su divlje Osmanlije nahrupile, iver-
je je nadaleko odletelo«. Vidi, @umber~ani i Marindolci. Prilog antropologiji i et-
nografiji Srba u Kranjskoj, dr Niko @upani}, Beograd, Dràvna {tamparija Kralje-
vine Srbije, 1912, s. 7). Konkretno istorijsko prisustvo Otomanske imperije,
pojmljeno kao orijentalni element, izgleda pre kao pogodna dopunska podr{ka
op{toj balkanisti~koj shemi koja shvata Balkan kao »ne-evropski« deo Evrope,
kojem je potrebna »evropeizacija«, etc. Ovaj sekundarni sastojak daje dodatnu
ja~inu teleolo{koj strukturi balkanisti~ke sheme, i oprema je dodatnom psiho-
lo{kom snagom, jer podvla~i ne-prirodnost Balkana, koji, iako deo »Evrope«,
nije »evropski«. Balkan se onda pojavljuje kao privilegovani lokus primene jed-
nog od konstitutivnih mitova sáme Evrope. îni se da je »moderna ideja« Evro-
pe uvedena u 14. i 15. veku, upravo u suprotnosti prema Islamu. Ona se poja-
vila u istorijskom trenutku kada su nade u univerzalno hri{}ansko Carstvo mo-
rale da budu napu{tene, a pojam Evrope kao »internacionalne« zajednice su-

verenih domena zapo~eo svoju karijeru. (Cf., Denys Hay, Europe. The Birth of
an Idea, Edinburgh UP, Edinburgh, 1994; 1st ed., 1957). Evropska zajednica
»suvereniteta« tada je bila poimana u suprotnosti prema religijskom entitetu
Islama. Jedno od konstitutivnih svojstava »ideje Evrope« jeste, tako, nespo-
sobnost da se »misli« privilegovani »drugi« prema istom kriterijumu prema ko-
jem je shva}eno »sopstvo«. Ova intelektualna manjkavost ~ini ideolo{ku snagu
mita, jer on je, takore}i, prethodno pojmljen tako da preuzme hegemonijsku
ulogu. – Povezivanje Balkanizma sa »otomanskim prisustvom« izgleda kao ka-
sni eho ove stare »evropeisti~ke« sheme. – U stvari, izgleda kao da je sponta-
ni gest »evropeizma« to {to se u njegovu shemu uvla~e razli~iti »egzoti~ni«
elementi »ne-evropskosti«: istu funkciju je danas preuzela »komunisti~ka vla-
davina«. Kada se balkanisti~ka ideologija pohaba, odnosno, kada njeno prizi-
vanje postane neoportuno, »komunisti~ka vladavina« uska~e kako bi popunila
praznu funkciju, i pona{a se ta~no na na~in na koji se »otomanska vladavina«
pona{ala u arhai~nijim varijantama. – »Turski mit« se proteè mnogo dalje od
Balkana, i ~ini se pre kao da je to jedna autenti~no evropska legenda. Sredi-
nom 1980ih, ~uo sam austrijskog vodi~a po [enbrunu kako kaè: »[enbrun nije
tako luksuzan poput Versaja, ili nekih drugih evropskih palata, ali to je zato
{to smo mi pet stotina godina morali da branimo Evropu od Turaka«. U 1960im,
postojala je {ala: »Po statisti~kim podacima, prose~ni Jugosloven proveo je pet
stotina godina pod turskim jarmom«.
40. Naravno, ove dve ideologije mogu se artikulisati jedna drugom; cf., uvod-
nik u vode}em slovena~kom dnevniku, povodom posete Predsednika Republike
Rimu (Delo, 30. 5. 1998): »Lepljivi {arm Levanta. – ... Shvatamo levantinski duh
kao filozofiju politi~ke kulture, a italijanska politika je svakako veoma blizu
ovoj tradiciji. Sámi Italijani ~esto upotrebljavaju pojam ‘vizantijsko’ koji ima
svoje poreklo u podeli Rimskog Carstva ... Ovaj pojam korespondira, naro~ito u
svojoj degradiraju}oj konotaciji, pojmu «balkanizacije», koji nam je poznatiji.
On upu}uje na svojstva politi~ke kulture koja su zajedni~ka starim civilizacija-
ma isto~nog Mediterana, svojstva koja su ugra|ena u mo}nu konstrukciju tur-
ske istorije. Prosto re~eno, ova svojstva su prepredenost, spekulisanje, nepou-
zdanost, relativnost date re~i. To su koncepti koji su odvojeni od, ili, bolje,
koji su izvan civilizacijske cezure Zapadnjaka, budu}i da izme|u dva principa,
evropskog i vizantijskog, do kompromisa nikada nije do{lo«.
41. Jedna od prednosti ovog gledi{ta bilo bi da ono omogu}ava integraciju
balkanisti~ke ideologije u ve}u oblast »modernizuju}ih« perifernih ideologija,
i njeno spajanje sa komplementarnom ideologijom »mladoturaka«. Balkanizam
bi se onda ispostavio kao »mladoturkizam« Rumeljana.
42. Sigmund Freud, The Interpretation of Dreams, Standard Edition, V, p. 490.
43. Ibid.
44. Prema teoriji ideologije saètoj u Napomeni 21 (Odeljak IV), uslov sre}ne
ideolo{ke interpelacije jeste konverzija instance identifikacije od »subjekta za
kojeg se pretpostavlja da veruje« ka »subjektu za kojeg se pretpostavlja da
zna«. Jedan mogu}i mehanizam koji moè da aktivira ovu konverziju jeste in-
tervencija nesvesne fantazije, Phantasie, u ta~ki u kojoj »zahtev za smislom«
prevodi sebe u odnos identifikacije; u slu~aju kada odre|eni diskurs, ponu|en

interpelaciji, doti~e nesvesnu fantaziju primaoca, to moè da pokrene nje-
nu/njegovu nesvesnu èlju koja onda podràva odnos identifikacije; identifi-
kacija onda postaje bezuslovna, i »ta~ka identifikacije« preuzima status »sub-
jekta za kojeg se pretpostavlja da veruje«. Intervencija (idiosinkreti~kih indi-
vidualnih) fantazija moè dobro da obrazloì ideolo{ku interpelaciju izvr{enu
od strane ekstremisti~kih diskursa (to obja{njava i snagu njihovog obra}anja i
njihov socijalno ograni~eni domet); ina~e, ovo je isuvi{e jak uslov da bi pro-
zai~no, svakodnevno funkcionisanje ideologija moglo da se prikaè. – Na{a te-
orija ideologije predstavlja ideolo{ku interpelaciju kao inverziju Lakanove she-
me analiti~kog procesa (Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse,
Seuil, Paris, 1973, p. 244): vidi, Appendix na kraju teksta.
45. Za detaljniju diskusiju uslova ideolo{ke interpelacije, vidi na{ tekst, »Das
‘Subjekt dem unterstellt wird zu glauben’ und die Nation als eine Null-Institu-
tion«, u: Denk-Prozesse nach Althusser, H. Boeke, J. Ch. Mueller, S. Reinfeldt,
eds., Argument, Hamburg, 1994.
46. Evo kako Pe{e uvodi ovaj koncept u svoju teoriju ideologije: »P. Anri
(Henry) (De l’enonce au discours: la presupposition et les processus de discours,
CNRS – EPHE, Paris, 1974) je predloìo termin ‘pre-konstrukt’ (preconstruit) da
ozna~i ono {to upu}uje na prethodni, spolja{nji, stoga nezavisni konstrukt, na-
suprot onome {to je ‘konstruisano’ unutar iskaza (enonce). Ovo je, ukratko, dis-
kurzivni efekt, povezan sa sinteti~kim enchassement«. (Michel Pecheux, Les ve-
rites de la Palice, Maspero, Paris, 1975, p. 89).
47. Odlomak dodat 1911. godine tekstu »O snovima«; Standard Edition, V, p.
667 (kurziv R. M.). U spisu O tuma~enju snova, Frojd ve} pi{e o »slu~aju ... u
kojem formiranje te vrste ve} postoji, dostupno za upotrebu u materijalu mísli
sna«.
48. Sigmund Freud, Studienausgabe IV, Psychologische Schriften, Fischer, Frank-
furt, 1974, S. 69, Napomena.
49. Klasi~na instanca prekonstrukta jeste re~enica iz »Poslanice Titu« Sv. Pa-
vla: »Dixit quidam ex illis, proprius ipsorum propheta: Cretenses semper menda-
ces, malae bestiae, ventres pigri (A re~e neko od njih, njihov prorok: Kri}ani
svagda la`ljivi, zli zvjerovi, besposleni trbusi« (Tit., 1, 12). – U napomeni Pe{e
nudi jo{ nekoliko primera. On ne komentari{e eksplicitno izuzetnu ~injenicu da
su svi oni povezani sa ideolo{kim aparatima, tj., sa »materijalnom egzistenci-
jom ideologije«, to }e re}i, sa institucijama (iako ih klasifikuje u skladu sa ovim
kriterijumom: {ale povezane sa {kolom, sa knjièvnim kanonom, sa religijskim
aparatom – i sa »ideolo{kim ponavljanjem«). – Tokom 1980ih, ~esto je upotre-
bljavana slede}a re~enica: »Vi{e nema staljinista u na{oj partiji; poslednjeg
smo likvidirali ju~e«. – Najproduktivniji, po mom ose}aju, jo{ uvek jeste ka-
lambur îkoa Marksa iz filma Bra}a Marks u cirkusu: »Ako imate problema, na-
|ite advokata; onda }ete imati jo{ vi{e problema, ali }ete bar imati advokata«.
(U produkciji Bra}e Marks, postoji jo{ jedan metafizi~ki kalambur, koji pokazu-
je prekonstrukt u procesu svoje institucije: »Ti podse}a{ na XY. – Ja sam XY. –
Nije ~udo da podse}a{ na njega«).
50. »... Efekt prekonstrukta zasnovan je na intervalu kroz koji neki element
upada u iskaz, kao da je mi{ljen ‘pre, negde drugde, nezavisno’«. (Michel
Pecheux, Ibid.).
51. Zbog jednostavnosti izlaganja, ovde preuzimamo »supstancijalisti~ki pri-
stup« Pe{eove diskusije; isto pitanje bi se postavilo u o{trijoj i mnogo bolje
diferenciranoj formi ako se, umesto raspravljanja o referencijalnim izrazima i
predikatima, fokusiramo na »govorne ~inove«: na koji na~in se govorni ~inovi
sre}no vr{e i nastavljaju, ako se, kao {to je obi~no slu~aj, oni ne vr{e putem
eksplicitnog performativa? Ovaj pristup neposredno vodi ka pitanjima intersub-
jektivnosti i formacije »komunikacione situacije«.
52. Op{ta manjkavost marksisti~ke tradicije u teoriji ideologije jeste potcenji-
vanje aktuelne pluralnosti ideologija koje su u igri u svakom dru{tvu. Ili, pre-
ciznije, ve}ina marksizama ima sklonost da pluralnost ideolo{kih obrazaca vidi
skoro isklju~ivo pod uglom »ideolo{ke borbe« shva}ene prete`no u antagoni-
sti~kom smislu – umesto da polazi od simultane me|uigre heterogenih, u kraj-
njem slu~aju, kontradiktornih ideolo{kih »shema« u svakodnevnom socijalnom
me|udelovanju. – Pravo govore}i, ovo ostaje kao teàk i nere{en problem i u
drugim tradicijama, npr., u britanskoj antropologiji (cf., Rejmond Firt /Firth/,
Edmund Li~ /Leach/, Moris Bloh). – Zna~ajan pomak napravio je Pol Vejn uvo-
|enjem koncepta »istinosnih programa, programmes de verite« (Les Grecs ont-
ils cru en leurs mythes?, Seuil, Paris, 1983). – Op{ta slika iza gornje diskusije,
grubo re~eno, jeste ovo: svaka socijalna situacija moè se opisati razli~itim
(ideolo{kim) idiomima; opis koji je izabrao odre|eni socijalni akter defini{e
opseg delovanja otvorenih za nju/njega; pre nego {to se upuste u aristotelov-
ski prakti~ni silogizam, akteri se dogovaraju oko deskriptivnih idioma koji od-
re|uju njegove premise; to zna~i da, ve} na nivou »shvatanja« njihove situa-
cije, akteri prelaze izme|u razli~itih deskriptivnih idioma; bilo bi naivno pret-
postaviti da je prelaènje aktera kontrolisano, i da je njihov kona~ni izbor od-
re|en njihovim »interesom« – budu}i da je definicija »interesa« tako|e stvar
idioma unutar kojeg je on pojmljen; ve}i deo ovog prelaènja i dogovaranja
moè pro}i neprime}en od strane aktera koji je uklju~en: to zavisi od pozadin-
skog »obrasca« prelaènja, mehanizma dogovaranja koji proces ~ini uglavnom
»nevidljivim«, kvaziautomatskim, odnosno, »prirodnim«; upravo za ove meha-
nizme situacionih »kolaà«, za »naturwüchsige« procese svakodnevnog prag-
mati~kog »brikolaà« ja ovde ho}u da rezervi{em koncept »ideologije«.
53. Na subjekt bismo mogli da primenimo formulu koju Lakan upotrebljava za
»smisao«: on ne postoji ni u jednoj od diskursnih stavki., iako insistira na sva-
koj od njih. Tako|e bismo mogli da se poigramo sa etimologijom: u odnosu na
iskaz, subjekt ek-sistira.
54. »Le signifiant est ce qui represente le sujet pour ub autre signifiant. –
Ozna~itelj je ono {to predstavlja subjekt za drugog ozna~itelja«.
55. Manje kripti~no, mogli bismo re}i: altiserovski »subjekt ideologije« jeste
izvesni modalitet odnosa izme|u lingvisti~kog sujet de l’enonciation i sujet de
l’enonce, modalitet koji ~ini da dve »instance subjekta« postanu neizdiferenci-
rane. – Tretiraju}i »interval«, »l’ecart«, kao ozna~itelj, mi samo pro{irujemo
staru ideju strukturalizma (»svojstva nulte vrednosti«, ne-ozna~enost kao od-
re|eni ozna~iva~, etc.), koju je u dru{tvene nauke uveo Marsel Mos (u dva tek-
sta: »Les parentes a plaisanteries«, 1926; »La cohesion sociale dans les sicie-
tes polysegmentaires«, 1931), u kojima on argumenti{e u prilog strukturne re-
levancije »negativne ~injenice«. Jednu generaciju kasnije, i pod dodatnim uti-
cajem Koèvljevog (Kojeve) hegelijanizma, »negativitet« postaje opsesija ge-
neracije (@or` Bataj /Bataille/, »College de sociologie«; tako|e, Klod Levi-
Stros, @an-Pol Sartr /Sartre/, @ak Lakan, Moris Merlo-Ponti /Merleau-Ponty/,
etc.).
56. To jest, kao p u iskazima tipa: »Verujem (znam, sumnjam, pretpostavljam,
etc.) da p«.
57. îtaoca ne treba podse}ati na povezanost sa idejom Bleza Paskala (Pascal)
o »navici ... koja navija automat, koji za sobom povla~i duh, a da ovaj na to i
ne misli« (cf., Pensees, 250, 252).
58. Kako je razvijeno u odeljku IV, »Teorija nacije«, supra.
59. îni se da je prvu lucidnu formulaciju ove nu`nosti suplementacije koja je
imanentna institucionalizaciji, dao Redklif-Braun u svom tekstu »Odnosi {ega-
~enja«: »normalno« funkcionisanje institucionalizovanih socijalnih odnosa po
sebi proizvodi kontradiktorne situacije, na pr., one u kojima, terminima Red-
klif-Brauna, socijalna disjunkcija i socijalna konjunkcija koincidiraju, i gde oba
zahteva (~uvanje distance i njeno redukovanje) moraju da se odràvaju. Ovaj
tip situacije je regulisan svojom suplementarnom institucionalizacijom, rituali-
ma izbegavanja ili onima »{ega~enja«. (Alfred Reginald Radcliff-Brown, »On
Joking relationships«, Africa, vol. XIII, no. 3, 1940. Pre{tampano u: Structure
and Function in Primitive Society, Routledge & Kegan Paul, 1952).
60. Za prikaz na{e pozadinske teorije »komunikacije« (tj., ideologije), vidi, Na-
pomena 21, supra.
61. To je uslov i u drugim tipovima dru{tva, ali je tu on osiguran na razli~ite
druge na~ine; problem je, u op{tim crtama, obra|en u tekstu Marsela Bloha:
»The Past and the Present in the Present«; naro~ito obzirom na staru Gr~ku,
vidi, Paul Veyne, op. cit..
62. Ovaj iskaz je rekonstrukcija; o njemu se izve{tava u obliku oratio obliqua,
u Dnevnik (Ljubljana, 25. 9. 1998), kao izjava Ministra za inostrane poslove
Slovenije, na konferenciji za {tampu u sedi{tu UN u Njujorku. »Upotreba sile«
upu}uje na pretnju NATO udara na SRJ. »Ovaj deo sveta« je o~igledno eufemi-
zam.
63. Nije ~udo da stereotipi cvetaju u situacijama krize, ili kada se nedostat-
nost argumentacije ose}a za ve} donete odluke, ve} u~injena delanja; posle
po~etka vazdu{nih napada NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u kojima je
Slovenija u~estvovala ustupaju}i svoj vazdu{ni prostor, do{lo je do provale bal-
kanizma u provladinim medijima u Sloveniji. Na primer: »... uzimaju}i u obzir
‘balkanske posebnosti’ ...« (Delo, Ljubljana, 2.4.1999); »... vazdu{ni napadi
nisu dovoljni za Balkan ...« (Delo, 5.4.1999); etc.
64. U teorijskom pogovoru za knjigu Pola Vejna, Les Grecs ont-ils cru en leurs
mythes?, (prevod na slovena~ki, Ljubljana, 1998) poku{ao sam da pokaèm da
je, u klasi~nom i helenisti~kom periodu, ovo bila funkcija koju su preuzele mi-
tolo{ke reference. One, pak, onda sluè kao pragmati~ko sredstvo koje poma-
è »Grcima« da veruju u razli~ite i ne nu`no kompatibilne pozadine izme|u ko-
jih njihovi diskursi stalno prelaze. Kao takvu pozadinu, Pol Vejn uvodi prikla-
dan, iako malo prejak, termin – programme de verite, istinosni program«.
65. Slavljeni~ki diskurs na sastanku ministara inostranih poslova zemalja ~la-
nica NATO u Briselu, 12. 4. 1999., tokom vazdu{nih napada NATO na SRJ, obi-
lovao je izrazima kakvi su: »demokratska zajednica« (nasuprot »biv{im komu-
nisti~kim zemljama«); »civilizovani svet« (nasuprot »varvarizmu«) (cf., Dnev-
nik, Ljubljana, 13. 4. 1999.).
66. Na ovim osnovama, mogao bi se kona~no konceptualizovati Valerstinov ar-
gument u tekstu: »Three ideologies or one?«, u: Social Theory and Sociology,
Stephen P. Turner, ed., Blackwell, Oxford & Cambridge, Mass., 1996.
67. Princip je formulisao Marsel Mos u tekstu: »La cohesion sociale dans les so-
ciete polisegmentaires« (1931), u: Marcel Mauss, Oeuvres III, Minuit, Paris,
1969. On je dalje razvijen u dva teksta Redklif-Brauna o »odnosima {ega~enja«
(1940 i 1949), vidi: A. R. Radcliff-Brown, Structure and Function in Primitive
Society, Routledge & Kegan Paul, 1952.
Prevod: Du{an \or|evi} Mileusni}
Izvor: Rastko Mo~nik, »The Balkans as an Element in Ideological Mec-

hanisms«, Balkan as Metaphor. Between Globalization and Fragmenta-
tion, Du{an I. Bjeli} & Obrad Savi} (eds.), (Cambridge Massachusetts &
London: The MIT Press, 2002), pp. 79-115., & manuscript
Grigoris Ananidis
Karl [mit na Kosovu,

ili rat uzeti ozbiljno
P
»Argumenti za upotrebu sile dovoljno
su uverljivi stoga {to je to u najboljem interesu sveta u celini... Ali sve te
navodno dobre namere ne mogu da izbri{u mrlju nepravde sa sredstava upo-
trebljenih da bi se one ostvarile«.
Imanuel Kant1
»Pretvaranje neprijatelja u kriminalca

i pozivanje na justa causa ide ruku pod ruku sa usavr{avanjem sredstava za
uni{tavanje i preme{tanjem pozornice rata. Usavr{avanje tehni~kih sredsta-
va za destrukciju produbljuje ve} i tako razorno duboku pravnu i moralnu dis-
kriminaciju«.
Karl [mit2
»Neuslovljenost misli, misli koja treba

da na|e svoj topos i svoj primer u univerzalnosti, priznata je tamo gde moè,
u ime slobode, dovesti u pitanje princip suverenosti kao princip mo}i«.
@ak Derida3
n 1. Karl [mit i Kosovo I
Razmi{ljanja o odnosu vazdu{nog rata i pojma pravednog rata, razmi{ljanja

kojima Karl [mit (Schmitt) zaklju~uje svoj Der Nomos der Erde4 (to va`no, ali
~esto potcenjivano delo njegove zrele faze), mogla su da budu napisana kao
reakcija na NATO bombardovanje Milo{evi}eve Jugoslavije. Ali ona su sta-
vljena na papir pre vi{e od pola veka. Sáma ta ~injenica kao da potvr|uje uz-
nemiruju}u aktuelnost [mita. Me|utim, njegova aktuelnost doti~e sve aspek-
te jugoslovenske drame. I zaista – budu}i da on pojam politi~kog svodi na
suprotnost prijatelj/neprijatelj i insistira na homogenosti dràve – [mita
slobodno moèmo smatrati par excellence teoreti~arom politike etni~kog ~i-
{}enja, politike koju su, posle Milo{evi}a, na jugoslovenskom tlu sprovodili
svi sukobljeni nacionalizmi.
Grigoris Ananidis/Karl [mit na Kosovu, ili rat uzeti ozbiljno n 139
Znamo, me|utim, jo{ od vremena Rasprava Nikola Makjavelija (Machi-

avelli), da »aktuelnost« politi~ke misli nikada nije data, o~igledna sáma po
sebi ili nedvosmislena. Odnos ranije politi~ke misli sa sada{njicom uvek je
proizvod sloènih posredovanja. Strogo govore}i, ne name}e se delo svojom
aktuelno{}u, ve} se ono zapravo aktuelizuje.
U aktuelizaciju [mita upustila su se dva istaknuta evropska mislioca
koja su javno podràla rat NATO-a, i to na osnovu obrazloènja da on, u kraj-
njoj liniji, unapre|uje me|unarodno pravo. Njih dvoje, Jirgen Habermas (Ha-
bermas)5 i Mirjam Revol Dalon (Revault d’Alonnes),6 smatrali su za potreb-
no da svoje stanovi{te podupru napadom na [mitov antihumanizam i antiu-
niverzalizam, pretvaraju}i [mita u figuru koja simbolizuje sve zamislive za-
merke na ra~un te samoproklamovane »humanitarne intervencije«. [mit, me-
|utim, ne bi bio uspe{na sinegdoha da nije bilo ve} {iroko prihva}enog pa-
ralelizma, odnosno, da konflikti, neprijateljstvo i zlo~ini po~injeni tokom ju-
goslovenske krize ve} prethodno nisu predstavljani kroz prizmu nacisti~kog
ekspanzionizma i Holokausta.7 Izbor [mita za privilegovanog suparnika o~i-
gledno je trebalo da podvu~e kako na ravni teorije postoji suprotstavljenost
izme|u liberalne demokratije i totalitarizma, i da na taj na~in svaki alterna-
tivni pristup unapred ocrni kao politi~ki srodan zloglasnom nema~kom prav-
niku. Ova shema je u mnogo slu~ajeva dodatno oja~ana veoma problemati~-
nom fuzijom razli~itih diskursa koji su se protivili NATO bombardovanju. Ne
moramo deliti mi{ljenje Revol Dalonove o vojnim intervencijama da bi nas
uznemirilo ono {to je meta njene kritike: nediskriminativna saglasnost anti-
imperijalista levice i nacionalnih suverenista desnice.
Me|utim, da li je ovo jedini na~in da se [mit aktuelizuje? Mislim da
nije. înjenica da se mogu na}i zamerke odgovorima koje on daje, ne anuli-
ra, sáma po sebi, pitanja kojima se on bavi – a ta pitanja su u velikoj meri
i dalje pitanja sa kojima se suo~avamo. Time ne èlim da kaèm da bismo
mogli odvojiti [mitovu »teoriju« od njegovih politi~kih gledi{ta. Kategori~-
ki treba odbaciti svaki poku{aj da se na takav na~in »pro~i{}eno« {mitovstvo
upotrebi u »dobre svrhe«. Takvo prisvajanje [mita bilo bi ne samo jalovo,
ve} i vrlo opasno. No, ako je istina ono {to Derida (Derrida) pretpostavlja,
ako je [mit »poslednji veliki predstavnik evropske metafizike politike«,8
onda bi razmatranje aporija kojima obiluje njegovo delo moglo da nam po-
mogne u ponovnom promi{ljanju kategorija u kojima se razmi{ljalo o ratovi-
ma za Jugoslaviju i protiv Jugoslavije, u ponovnom promi{ljanju, uop{teni-
je uzev, modi i loci politike u uslovima globalizacije. U tom duhu ovde pred-
laèm novo ~itanje Nomos der Erde.9
n 2. »Nomos« i odluka
Karl [mit je par excellence polemi~ki mislilac dvadesetog veka. Tekstovi koje
je napisao pre 1945. godine, proèti su duhom odlu~ne konfrontacije – po-
liti~ke, vojne, »duhovne« – i jasnom sve{}u i/ili konstrukcijom neprijatelja.
Posle Drugog svetskog rata, [mit vi{e nema neprijatelja. Ranije su mu zbog
poniàvaju}eg Versajskog mira, i krhke Vajmarske republike, nejasno delova-
le granice koje dele mir od rata, i to ga je mobilisalo protiv spolja{njeg i –
naro~ito – unutra{njeg nepijatelja. No, poraz nacisti~ke Nema~ke je bio tako
potpun, a mir koji su Saveznici nametnuli tako apsolutan, da [mit vi{e nije
mogao da ima neprijatelja (ili barem javnog neprijatelja; pojam neprijatelja
ostaje u sámom sredi{tu njegove antropologije konflikta: »Mislim, dakle
imam neprijatelje; imam neprijatelje, dakle ja sam ja«).10 Razo~aran, ali ne
kaju}i se, proteran sa univerziteta i iz javnog ìvota, on nastavlja da radi na
velikim pitanjima politike i savremenosti, dodu{e sa u~ene distance i u pro-
mi{ljenijem tonu. Juriste engagé u me|uratno doba, |avolov advokat i am-
biciozni Kronjurist Tre}eg rajha, on sad postaje mudrac iz Pletenberga.11
U knjizi kojom se bavimo, objavljenoj tek nekoliko godina po zavr{et-
ku Drugog svetskog rata, odnosno u trenutku ra|anja novog svetskog poret-
ka, [mit pravi poslednju veliku sintezu svoje pravno-politi~ke filozofije.
Ukratko re~eno, [mit iz doba Vajmarske republike bio je zagovornik ~istog
decizionizma (poredak, bez bilo kakvih racionalnih ili ontolo{kih temelja,
proisti~e iz konstitutivne odluke zasnovane na normativnom »nihil«, a suve-
ren je onaj ko tu odluku donosi),12 a [mit iz nacisti~kog perioda osu|uje de-
cizionizam, pritom flertuju}i sa idejom organicisti~kog ili substantivisti~kog
zasnivanja prava u potpuno zaokrugljenom bi}u »konkretnog poretka«,13 dok
[mit iz Nomos der Erde poku{ava da u ontolo{kom, ili radije, »ontonomi~-
kom« decizionizmu na novi na~in izvede sintezu pojmova »odluka« /decizi-
ja/ i »konkretni poredak«.
[mitov ambiciozni cilj u ovoj, za njega netipi~no duga~koj raspravi, je-
ste da genealogiju nomosa zemlje, odnosno genealogiju evropocentri~nog
me|unarodnog poretka moderne, izvede sa stanovi{ta dvadesetovekovne kri-
ze, izazvane tehnologijom, globalizacijom i globalnim konfliktom. [mit sma-
tra da na taj na~in stiè do istorijsko-politi~kih pojmova koji omogu}avaju
»misao« novog nomosa zemlje, misao do koje, kako veruje [mit, mogu do}i
samo »mirotvorci«.14
[mit nije slu~ajno izabrao gr~ki termin »nomos« (zakon). Do njega je
do{ao drè}i se svoje omiljene metodolo{ke strategije – etimolo{kog traga-
nja za osnovnim zna~enjem koje, po njegovom mi{ljenju, izraàva su{tinu
stvari.15 Spasavanje takvog apokrifnog znanja od zaborava pretvara se, u
njegovim rukama, u temelj, merilo, i naravno, u oru|e usmereno ne samo na
zahvatanje realnosti ve} i na njeno preoblikovanje. [mit veruje da za tako

ne{to nema~ka re~ Gesetz (izvedena od glagola setzen: postaviti) nije pogod-
na jer ona, budu}i da nema istorijsku dubinu, postaje etimolo{ki plen prav-
nog pozitivizma, glavnog ∞mitovog teorijsko-politi~kog neprijatelja. [mit ve-
ruje da dominantna ideologija liberalne moderne nije u stanju da iza|e na
kraj sa zapletima prava i politike, zato {to je usvojila racionalnost prirodnih
nauka, kao i njihove »zakone« koji ne priznaju izuzetke i nemaju »Heimat,
odnosno, poreklo«.16 ∞mit tvrdi da pozitivisti~ko davanje novog zna~enja
terminu Gesetz ima svoje korene u njegovim konotacijama jo{ od kada je prvi
put skovan u Luterovom prevodu Biblije, konotacijama koje ga vezuju za ne-
{to uzvi{eno, naro~ito kada je re~ o starozavetnom, apstraktnom pojmu za-
kona u kojem se ~uju odjeci jevrejskog iskustva nakon izgona, dakle a-topi~-
kog iskustva.17 Za [mita je jednako problemati~an i latinski termin lex, koji
je skovao Ciceron kako bi preveo gr~ki nomos. Taj prevodila~ki izbor predsta-
vlja »jedan od najteìh tereta zapadne pojmovne i lingvisti~ke civilizaci-
je«,18 zapisao je [mit. Svi ovi termini podjednako zamra~uju ono za {ta [mit
misli da je sada od klju~nog zna~aja: prostornu dimenziju zakona, politi~ku
vezu izme|u poretka (Ordnung) i lokalizacije (Ortung).
U gr~kom terminu nomos, me|utim, [mit prepoznaje egzemplarnu
Urwort koja je sa~uvala svoju tajnu uprkos semanti~kom iskrivljenju kroz koje
je pro{la ve} u anti~ko doba, kada su joj sofisti, suprostavljaju}i nomos i
physis, dali samo normativno, odnosno deontolo{ko zna~enje, veoma udalje-
no od supstantivnih odbredbi bivstvovanja. Osnovno zna~enje nomosa stoga
moè da posluì kao po~etna ta~ka u razradi »fundamentalnih kategorija«
koje, u svojoj »radikalnoj jednostavnosti«, mogu da zahvate jedinstvo dru-
{tvene realnosti koja se razmatra, prevazilaze}i fragmentiranost specijali-
sti~kih pristupa.18
[mit kaè da etimologija re~i nomos upu}uje na nesvodivo, konstitu-
tivno, spacijalno odre|enje. Izvedena iz glagola nemein, imenica nomos
ozna~ava raspodelu i deljenje, ali pre svega zasniva~ko prisvajanje zemlje
(Landnahme). Prisvajanje zemlje, odnosno osvajanje, podrazumeva spacija-
lizovan poredak (Raumordnung) zato {to na prvom koraku odvaja unutra-
{njost od spolja{njosti i tako prethodi unutra{njim procesima distribucije,
redistribucije, proizvodnje i eksploatacije. Nijedna institucija, kao ni bilo
kakvo zakonodavstvo, nisu zamislivi bez prethodnog razgrani~avanja, bez
obezbe|ivanja »osnovnog prava« na tlu. Prisvajanje zemlje je stoga logi~-
ka i istorijska pretpostavka poljoprivrede, emigracije i kolonizacije, izgrad-
nje gradova, javne i privatne imovine, razlikovanja javnog i privatnog, kao
i me|unarodnog prava. »Tako je nomos«, precizira [mit, »neposredna forma
zahvaljuju}i kojoj politi~ki i dru{tveni poredak ljudi postaje prostorno vi-
dljiv, on je prvo premeravanje i raspodela pa{njaka (Weide, nomé), odno-
sno, on je prisvajanje zemlje, kao i konkretni poredak koji to podrazume-

va, odnosno koji iz njega proizilazi. ... Nomos je merilo prema kojem se raz-
deljuje i markira (verortet) tlo zemlje (den Grund und Boden der Erde) u od-
re|eni poredak, ali je i oblik politi~kog, dru{tvenog i verskog poretka koji
iz njega proizilazi. Mera, poredak i forma ovde konstitui{u prostorno kon-
kretno jedinstvo«.20 U tom prostornom smislu [mit zakon posmatra kao
»vezan za zemlju« (erdhaft) i slaè se sa pesni~kim opisom zemlje kao ju-
stissima telus.21 Sposobna da odrì nomos i oblik, zemlja je suprotsavljena,
kako to [mit vidi, moru, koje je po prirodi fluidno, neodre|eno i amorf-
no,22 nesposobno da iznese jedinstvo prostora i zakona. Kao {to }emo vi-
deti, to suprotstavljanje elemenata predstavlja osovinu [mitove istorijske
naracije.
Postavlja se pitanje od ~ega se sastoji pomenuta sinteza logike »odlu-
ke« i logike »konkretnog poretka«. Potpuniji odgovor na to pitanje mo}i }u
da ponudim nakon razmatranja op{tije [mitove analize. Sada je na redu pre-
liminarno razja{njenje. Na osnovu povr{nog pogleda na odlomke u kojima se
[mit bavi pojmom nomosa, moglo bi se pretpostaviti kako je njegov cilj da
pravo utemelji u stabilnosti i plodnosti zemlje, da mu dodeli nesporan, pr-
vobitni dom, odnosno, Heimat; da za njega bivstvuju}e, konkretnost i sup-
stancija nomosa poizlaze iz esencijalisti~ke korelacije prostora i poretka.
Pa`ljivije ~itanje pokazuje da to nije slu~aj. Sâm [mit – ostaju}i na dis-
tanci, usu|ujemo se da pretpostavimo, prema vitalisti~kim Lebensraum-teo-
rijama23 – upozorava da njegovo nagla{avanje »prostornog porekla pravnih
koncepcija« ne povla~i za sobom svo|enje sámog prostora na »konkretno
bivstvuju}e« (Konkret-Seiende). Takvo svo|enje, veoma popularno u Nema~-
koj »posle 1939«, [mit odbacije kao neistorijsko, zato {to je zasnovano na
problemati~noj distinkciji prostora i vremena.24 Zaista, bivstvuju}e nomosa,
koje [mit brani suprotstavljaju}i ga trebanju pozitivisti~kog Gesetz, gubi svo-
ju navodnu ~vrstinu kada uzmemo u obzir da temelj na koji se [mit tako ~e-
sto poziva, nije zemlja kao takva, odnosno prostorni uslov, ve} je ~in: pri-
marni ~in (Ur-akt) prisvajanja zemlje, razgrani~enja, formiranja. Taj odnos
izme|u Ortung i Ordnung, skovan odlukom, u su{tini je politi~ki, a ne priro-
dan. Drugim re~ima, nije zemlja izvor misti~kog zna~enja koje poredak ~ini
svetim. Naprotiv, zemlja, kao i poredak koji ona nadalje nosi, postaje justis-
sima zahvaljuju}i odluci o prisvajanju zemlje – odluci koju [mit vidi kao
»pravnu snagu neposredovanu pozitivnim zakonima«, kao »konstitutivni
istorijski doga|aj«, kao ~in »legitimacije« i »ozna~avanja«.25 (Do zabune
dolazi zato {to on termin nomos koristi nediskriminativno, njime ozna~ava i
zasnivaju}e prisvajanje i njegov ishod.) Ovu dimenziju stvari je [mit, virtu-
oz jezika i majstor za neologizme, elokventno predo~io kada je prisvajanje
zemlje okarakterisao kao »ontonome seinsgerechtige Urteil«, {to je ambiva-
lentna karakterizacija koja se moè pro~itati i kao »arhetipska ontonomska

raspodela« i kao »ontonomski sud/odluka«.26
Nomos, dakle, zasniva poredak, ima ulogu ordo ordinans, koriste}i ra-
dikalno rasecanje ili razdeobu uklju~enu u ~in prisvajanja zemlje: »lokaliza-
cija« zakona (»svako pravo je pravo na pravom mestu«)27 pretpostavlja ra-
dikalno »dislociranje«. Drugim re~ima, kako to kaè Karlo Gali (Galli), ima-
mo posla sa utemeljenjem koje podrazumeva istovremeno raz-temeljenje.28
Zbog ove priznate inherentne napetosti, [mitova se »ontonomija« nije o~vr-
snula u romanti~arsku ontotopologiju,29 a njegov nomos se otvorio za isto-
rijsko »kretanje«: »Svaki novi period i svaka nova era u koegzistenciji naro-
da, carstava i zemalja, kao i posednika mo}i i njenih razli~itih oblika, bazi-
rana je na novim prostornim distribucijama, novim razgrani~enjima i novim
spacijalizovanim porecima zemlje«.30
n 3. »Nomos zemlje« i evropska modernost
Ako je pojam nomosa uop{te, koekstenzivan sa istorijom, onda je pojam no-

mosa zemlje, po [mitu, proizvod modernog doba. Naravno da je i u antici i
u Srednjem veku postojalo mno{tvo politi~kih entiteta, i s obzirom da oni
jesu razvijali me|usobne odnose, nije potpuno neprimereno govoriti o pri-
mitivnom, predmodernom »me|unarodnom« pravu. Ipak, ti odnosi nisu bili
globalnog karaktera, budu}i da tada jo{ nije bila razvijena politi~ki delotvor-
na koncepcija zemlje kao celine. Stanovnici svakog podru~ja su, po pravilu,
svoje podru~je videli kao kosmos, ili barem kao centar kosmosa. Granice su
odvajale mirni poredak i red, od nemirnog nereda, pretvaraju}i zemlju koja
se proteè van »kosmosa« u prostor bez gospodara, prostor ostavljen osva-
janjima, kolonizaciji i eksploataciji. Te granice su, drugim re~ima, bile gra-
nice koje isklju~uju, a ne granice uzajamnog priznavanja. [mit kaè da su ra-
tovi tada obi~no bili ratovi do uni{tenja, upravo zato {to zara}ene strane
nisu delile zajedni~ki prostor.
[mit naro~itu pa`nju poklanja srednjovekovnom spacijalizovanom po-
retku zapadne i srednje Evrope, smatraju}i da je on matrica modernosti. Tle
srednjovekovnog komonvelta na razli~ite je na~ine bilo raspodeljeno me|u
krunama, prin~evskim ku}ama, feudima, buròaskim zajednicama i tako da-
lje, a vojni sukobi me|u njima bili su veoma ~esti. Ipak, nagla{ava [mit, tu
feudalnu »anarhiju« ne treba tuma~iti kroz prizmu »nihilizma« koji je karak-
teristi~an za sekularizovani XX vek, pre svega zato {to je unitarno spacijali-
zovan poredak respublica christiana po~ivao na specifi~nom odnosu izme|u
imperium i sacerdotium. Za koheziju ovog spacijalizovanog poretka, bio je,
smatra [mit, presudan eshatolo{ki pojam »katehon«, onako kako ga je apo-
stol Pavle izloìo u svojoj Drugoj poslanici Solunjanima.30 Katehon je isto-

rijska sila koja moè da zaustavi dolazak Antihrista, »anomosa«, i da tako
odloì dolazak Stra{nog suda. Upravo takvu mo} Rim je pripisivao imperato-
ru i iz toga razloga titula imperatora nije bila niti ekskluzivna, niti je pod-
razumevala apsolutnu vlast. Po ovom tuma~enju, srednjovekovni hri{}anski
poredak se rasto~io, i izgubio svoju svetost, onda kada je ideja katehona pre-
stala da bude delotvorna.
[mit kaè da je nomos zapadnog hri{}anstva, to jest, ono {to je odli-
ka teritorija hri{}anskih prin~eva, jasno izraèno u tada preovladavaju}im
predstavama o vo|enju rata, i u gradacijama pojma neprijatelja. Feudalni ra-
tovi su imali karakter legalnih sukoba koji nisu traìli izgovor ni u primenji-
vanju zakona, niti u ostvarivanju uobi~ajenog prava na otpor ili odmazdu;
pritom nijedna od zara}enih strana nije dovodila u pitanje okvir zajedni~kog
poretka. Dakle, u skladu sa jus gentium tog vremena, to su bili, ili se o~eki-
valo da budu, ograni~eni ratovi. Zatim, pitanje da li su takvi ratovi »praved-
ni« ili »nepravedni«, bilo je akutna teolo{ka i pravna tema. Tome nasuprot,
ratovi protiv nehri{}anskih prin~eva ili naroda smatrani su a priori za praved-
ne. Papa je njihove teritorije mogao da preda hri{}anskim prin~evima zbog
{irenja misionarstva, ili za osvajanje nakon krsta{kog pohoda. U takvim slu-
~ajevima suparnik se smatrao za apsolutnog neprijatelja, te je rat mogao da
se vodi bez ikakvih ograni~enja, sve do potpunog uni{tenja. Pravedni rat,
nagla{ava [mit, uvek teì tome da postane totalni rat. Sli~no stanovi{te je
postojalo i u islamskom svetu u kojem se dar-el-islam, odnosno ku}a mira,
razlikuje od dar-el-harb, odnosno ku}e rata koja se proteè van granica tog
islamskog sveta.
[mit veruje da su predmoderni pojmovi »me|unarodnih« odnosa pod
velikim uticajim »prostorne revolucije« koja se dogodila u XV i XVI veku. Pre-
plovljavanje zemlje i otkri}e Amerike promenili su ne samo »mere i razmere,
ne samo granice ~ovekovog horizonta, ve} i sámu strukturu pojma prosto-
ra«.32 Kada je sferi~nost zemlje prvi put dobila prakti~ni i politi~ki zna~aj,
postavljeni su i temelji za globalni prostorni poredak koji }e potrajati nared-
na ~etiri veka.
Taj »planetarni« poredak, koji je nasledio hri{}anski komonvelt, od
sámog za~etka je bio evropocentri~an i zbog toga [mit pravni~ku tradiciju iz
koje je on iznikao naziva jus publicum europaeum, evropski javni zakon. U
sámom sredi{tu tog poretka nalazi se novostvorena dràva moderne Evrope;
teritorijalni i politi~ki »suverenitet« te dràve je nastao kao reakcija na ver-
ske gra|anske ratove XVI i XVII veka. Evropska dràva je iskovana kao uni-
tarna javna sila koja zauzima jasno obeleènu povr{inu evropskog tla i koja
je personifikovana u liku apsolutnog monarha, zami{ljenog kao »persona mo-
ralis«. Apsolutnu mo}, odnosno suverenitet tog monarha, potvr|ivali su nje-
gova nadmo} u odnosu na »nad-teritorijalne« religije (cujus regio, ejus reli-

gio) i njegovo osloba|anje od srednjovekovnih odnosa zavisnosti u odnosu
na crkvu i feudalce. Posle potpisivanja Vestfalskog mira (1648), dràva je
postala pravni subjekt i osnovna jedinica novog pravno-politi~kog poretka
razvijenog u sistem ravnoteè suverena koji su imali jednaki status, ali ne
nu`no i jednaku mo}.
Jo{ dvadesetih godina taj je proces za [mita bio sirova istorijska gra-
|a na kojoj je mogao da razra|uje osnovne pojmove svoje decizionisti~ke po-
liti~ke filozofije.33 U [mitovoj analizi, arhé (u oba zna~enja te re~i, i kao po-
~etna ta~ka i kao principium34) unitarne i homogene dràve bila je suvere-
na politi~ka odluka koja krizu predmodernog poretka okon~ava tako {to ne-
utralizuje sukobljene strane i elimini{e partikularisti~ke sile. Tako uveden
poredak od tada je trebalo da bude delotvorna, legitimiziraju}a pretpostav-
ka koja udahnjuje ìvot svakoj legalnosti. Jedinstvo i homogenost dràve
prethode svakoj odre|enoj institucionalnoj artikulaciji. Taj arcanum politi~-
kog zamaglili su pravni pozitivizam i liberalna politi~ka teorija, koje je, u
jeku me|uratne krize, [mit re{io da odstrani kako bi diktaturu opet inaugu-
risao kao nu`ni instrument dràve.
Posmatran iz ugla spacijalne revolucije i pojma nomosa, ovaj proces u
[mitovim o~ima dobija globalne dimenzije. U tom kontekstu on odbacuje
ideju da kohezija evropskog sistema moè da se redukuje na pojam suvere-
niteta, to jest na pojam samoobuzdavaju}ih, ugovornih aran`mana autonom-
nih suverena – kako to zami{lja klasi~ni liberalizam i kako je saèto izraè-
no u principu pacta sunt servanda. [mit uvi|a da sâm pojam suvereniteta
mora da bude »spacijalizovan«, odnosno da se o njemu mora ponovo razmi-
sliti u kontekstu {irih raumordentlich parametara koji su ga i u~inili mogu-
}im.
U ovom svetlu, odlu~uju}i istorijski doga|aj za oblikovanje evropskog
prostora u »me|u-dràvni« poredak, u »porodicu nacija«, bio je vi|enje No-
vog sveta ne kao neprijateljskog, ve} kao »slobodnog prostora«, odnosno,
prostora otvorenog za osvajanje i eksploataciju. Evropske sile su se otimale
za »slobodne« zemlje i za kontrolu nad »slobodnim« i otvorenim morima.
Evropsko javno pravo je u ovom kontekstu razvijano pre svega kao poku{aj
da se opravdaju i obrazloè ta nova osvajanja. »Zna~enje i sr` hri{}ansko-
evropskog me|unarodnog prava (Völkerrecht), njegov temeljni poredak, leè
upravo u razdeobi nove zemlje«, tvrdi [mit.35 Evropa je tako postala merilo
i centar sveta u jednom potpuno novom smislu. Evropski narodi – najpre kao
hri{}anski, a potom i kao nosioci civilizacije – postali su subjekti novog
svetskog poretka, dok su neevropski narodi – kao nehri{}anski, a zatim i kao
»necivilizovani« – bili osu|eni da budu njegovi objekti. Drugim re~ima,
evropska modernost, »civilizovana« Evropa i njen spacijalni status, proiste-
kli su iz ustavnog/konstitutivnog nasilja koje je neevropsko tle odredilo kao

kolonijalno tle. Kao {to sasvim ta~no kaè \or|o Agamben (Agamben),36 im-
plicitno povezuju}i logiku ranog [mita sa logikom kasnog, novoiskovani no-
mos zemlje, pozadina jus publicum europaeum, kao zapravo i svaki nomos,
doslovno jeste Aus-nahme: uzimanje iz spolja{njosti.
Me|utim, svaki Ausnahme, odnosno izuzetak, podrazumeva veoma slo-
èn odnos izme|u »unutra« i »spolja«. [mit tu sloènost ispituje analizira-
ju}i »globalnu linearnu misao« koja rukovodi razdeobom i kontinentalnih i
okeanskih delova Novog sveta. Preciznije re~eno, zanimalo ga je kako je, od-
mah po otkri}u Amerike, geografija politizovana iscrtavanjem demarkacionih
linija. Do dogovora oko prvih takvih demarkacija, rayas, koje su odvajale te-
ritorije koje je osvojila [panija od onih koje je osvojila Portugalija, do{lo je
u kontekstu predmodernog pravnog i duhovnog poretka, kada su katoli~ki
vladari Iberijskog poluostrva prihvatili papinu arbitraù u raspodeli nehri-
{}anskih teritorija. Linije prijateljstva su bile sasvim druga~ije prirode, a nji-
hovo iscrtavanje je bilo odlu~uju}i faktor u oblikovanju modernog poretka.
One su bile proizvod ere verskih ratova izme|u protestantskih i katoli~kih
pomorskih sila, ere raspada hri{}anskog komonvelta, ali nisu odvajale domi-
nione – naprotiv, te linije su odredile arenu u kojoj se vodila borba za sti-
canje dominiona. S ove strane prijateljskih linija protezao se Stari svet u ko-
jem je, uprkos ne tako retkim sukobljavanjima, ostalo sa~uvano se}anje na
ranije jedinstvo, i u kojem se primenjivalo evropsko javno pravo, odnosno
vladali su »konvencije, mir i prijateljstvo«. »S one strane linije« zapo~injao
je neodre|eni prekomorski prostor »slobode« u kojem je vladalo nasilje i na
snazi je bio zakon ja~eg. Postojala je saglasnost da sve {to se doga|a s te
strane linije, »ostaje van pravnih, moralnih i politi~kih vrednovanja« koja se
priznaju s ove strane.37 Za [mita je simbol te razlike bio zloglasni privateer
∞mali privatni ratni brod u slu`bi neke dràve≤ koji je, za razliku od pirata
koji je van zakona, imao pravo da plja~ka, budu}i da se na njega nisu prime-
njivala pravila koja su formalno vaìla u Evropi.38 Drugim re~ima, posmatra-
no s pravne ta~ke gledi{ta, privateer je bio najbolja personifikacija izuzet-
ka.39
Dakle, prema [mitovoj analiti~koj {emi, nije re~ o jednostavnoj geopo-
liti~koj ekspanziji; »unutra{njost« nije bila pro{irena kako bi obuhvatila
»spolja{njost«. Naprotiv, re~ je o istorijskom kretanju koje je upravo konsti-
tuisalo razliku izme|u unutra{njosti i spolja{njosti: normalizacija jus publi-
cum europaeum pretpostavljala je »lokalizaciju« svog izuzetka, odnosno,
drugim re~ima, pretpostavljala je suspenziju svih zakona u Novom svetu.
Me|u-dràvni poredak Evrope podignut je na temelju jasnog ogra|ivanja od
nereda. Globalni nomos Evrope obuhvatio je svoju negaciju; on je bio, mo-
gli bismo re}i, konstitutivno antinomi~an.
Eti~ka i politi~ka »katastrofa«, koja je u korenu nomosa zemlje, osta-

vila je tragove, kaè [mit, na politi~koj filozofiji rane moderne, tragove vi-
dljive svakome ko ima u vidu parametre novog prostornog poretka i novog
linearnog mi{ljenja. Na primer, ~uvenu Paskalovu (Pascal) izreku, »Un meri-
dien décide de la vérité«, treba razumeti ne kao banalni relativizam, ve} kao
reakciju mislioca na »{okantnu ~injenicu da su se hri{}anski vladari i narodi
dogovorili da razlikovanje izme|u ispravnog i neispravnog smatraju neposto-
je}im za neke prostore«.40 Paskalov meridijan, drugim re~ima, upu}uje di-
rektno na linije prijateljstva iz njegovog doba, na ~injenicu da je politi~ka
geografija definisala i moralnu geografiju. Isto vaì, kaè [mit, i za pojam
prirodnog stanja kod Hobsa (Hobbes) i Loka (Locke). Iako je ono u njihovim
delima samo racionalisti~ka konstrukcija, istorijska referenca tog koncepta
leì »s one strane linije«. Hobsov »homo homini lupus« i Lokov »In the be-
ginning all the world was America« (»U po~etku je ~itav svet bio Amerika«),
tako|e su odjek sme{tanja »slobode« van granica Evrope, u Novi svet.41
Sli~na napetost, ukazuje [mit, postoji i u humanisti~koj ideologiji mo-
derne Evrope. O »~esto iznena|uju}oj dijalektici« pojma humaniteta (Huma-
nität) govori, na primer, ~injenica da je ve} u XVI veku humanisti~ki filozof
poput Bekona (Bacon) mogao da iznese »nehuman« argument koji kaè da
je Indijance, s obzirom da su kanibali, »osudila i sáma priroda«. Uprkos svo-
joj navodnoj univerzalnosti, pojam humaniteta, tvrdi [mit, uvek sadrì spe-
cifi~no politi~ku mogu}nost razdvajanja i isklju~ivanja. Ne bi trebalo da nas
~udi {to ova [mitova »sumnji~avost« danas zvu~i tako prepoznatljivo fuko-
ovski – i [mit i Fuko (Foucault) mnogo duguju Ni~eu (Nietzsche). »Tek sa
pojavom (u XVIII veku) ~oveka (Mensch) u smislu apsolutnog humaniteta
(Humanität)«, pi{e [mit, »javlja se, kao druga strana istog pojma, za njega
specifi~an, novi neprijatelj, ne~ovek (Unmensch). Nakon distinkcije ~oveka i
ne~oveka u XIX veku javilo se jo{ dublje podvajanje izme|u nad~oveka i pod-
~oveka. Kao {to ~ovek obuhvata i ne~oveka, tako je i nad~ovek, dijalekti~-
kom nu`no{}u, ~im se pojavio, u istoriju ~ove~anstva uveo pod~oveka kao
svog neprijatelja-blizanca«.42
n 4. Jus publicum europaeum i »deteologizacija« rata
Prema [mitovoj postavci, zakon predvi|a izuzetak, nomos i podelu, i upravo

zato je sr` svakog me|unarodnog pravnog poretka na~in na koji je prostor-
no konkretizovan odnos izme|u rata i mira: »Me|unarodni zakon je zakon
rata i mira, jus belli ac pacis«.43 U tom pogledu, istorijski zna~ajno dostig-
nu}e jus publicum europaum bilo je ukidanje, s ove strane linije, »diskrimi-
ni{u}eg rata« i institucionalizacija njegovog obuzdavanja. Zlo~ini po~injeni
u verskim i gra|anskim ratovima XVI i XVII veka ukazali su na blisku pove-

zanost pravednog rata, rata vo|enog u ime dogmatske izvesnosti ili apsolut-
ne vrednosti, i totalnog rata. U ovom smislu »pravedan« rat podrazumeva i
moralnu i pravnu diskriminaciju neprijatelja, a to pak pove}ava intenzitet
konflikta i podsti~e na potpuno uni{tenje neprijatelja. Stoga su »racionali-
zacija« i »humanizacija« rata postale sredi{ne komponente {ireg procesa se-
kularizacije i »deteologizacije« javnog ìvota.44 To je omogu}ila juridi~ka
formalizacija rata u pravnu instituciju novog me|udràvnog poretka. Kako
kaè [mit, slogan humanisti~kog pravnika Alberikusa \entilisa (Gentilis),
»Silete theologi in muniere alieno!« (Teolozi, ne me{ajte se u spoljne poslo-
ve!), ilustruje kako su ogromni napori usmereni na izme{tanje pojma rata iz
konteksta eti~ko-teolo{ke problematike u kontekst pravno-politi~ke argu-
mentacije.45
Po~etna ta~ka u odre|ivanju {ta je pravedan rat, odnosno bellum ju-
stum, vi{e nije teolo{ki autoritet Crkve, ve} jednaki suverenitet novostvore-
nih dràva. Odlu~uju}i korak bio je odvajanje pojma pravednog rata od poj-
ma justa causa, odnosno, pojma pravednog ili ispravnog razloga. Pravedni
rat, shva}en kao pravno prihvatljiv rat, sada zavisi od pojma justus hostis,
odnosno pojma pravno priznatog spolja{njeg neprijatelja koji se vi{e ne po-
niàva pozivanjem na pravo i moral, i koji se jasno razlikuje od unutra{njeg
neprijatelja (pobunjenika, kriminalca ili pirata). Da bi se izbegao rat do is-
trebljenja, potrebno je »oponenta priznati kao ravnopravnog neprijatelja«.46
Stoga je »pravedan« isklju~ivo me|udràvni rat, naime, rat izme|u suverena
shva}enih kao magni homines, jer jedino oni imaju rang hostes aequaliter ju-
sti, jednako »pravednih« neprijatelja. S obzirom da ne postoji op{teprihva-
}eni duhovni autoritet koji sve natkriljuje, tada{nje javno pravo u Evropi za-
interesovano je za u~esnika rata, za to da li je on legitimni nosilac jus ad bel-
lum, odnosno prava da vodi rat, a nije zainteresovano za razloge koji vode
do rata i za to da li oni jesu, i u kojoj meri, po sebi pravedni ili nepravedni.
U svakom slu~aju, sve zara}ene strane tvrde da je njihov razlog pravedan. To
je ta~ka, prime}uje [mit, u kojoj se spajaju tradicija humanisti~kog skeptici-
zma i decizionisti~ka problematika koju je uveo @an Boden (Bodin): »(U) me-
|unarodnom pravu, kao i u doma}em pravu, beskrajna i tvrdoglava natezanja
svih koji su ube|eni da su u pravu, natezanja proiza{la iz tvrdnji o justa ca-
usa, pala su u zasenak jednog jednostavnog pitanja: »Ko je taj ko odlu~uje?«
– velikog pitanja: Quis judicabit? I unutar jedne zemlje, i na me|unarodnom
planu, to moè biti samo suveren«.47 Drugim re~ima, »svaki suveren sâm od-
lu~uje {ta je pravedan razlog« (auctoritas non veritas facit legem), kao {to je
rekao Hobs, [mitov u~itelj. Ta logika suverenosti omogu}ava prelazak sa ak-
siolo{ki neodredivog, i stoga destruktivnog, verskog rata, rata veritates, na
»~isti dràvni rat«, guerre en forme u doba baroka.48
Kada je postao prerogativ koji ima isklju~ivo dràva, rat je racionalizo-

van i ograni~en – od tada se on vodi kao dvoboj pravno jednakih suverena,
na ograni~enoj pozornici operacija i u skladu sa svim formama i pravilima
op{teprihva}enog jus in bello (vodi se ra~una o razlici izme|u boraca i onih
koji to nisu, izme|u vojnih i civilnih ciljeva, po{tuju se prava ratnih zaro-
bljenika i tako dalje). [tavi{e, upravo je logika suvereniteta omogu}ila da
zara}ene strane postignu sporazum o miru i dopustila da tre}a strana osta-
ne neutralna, {to je najva`nija pretpostavka ograni~avanja rata. Stoga je po-
gre{no uverenje, usa|eno u istrajni stereotip klasi~ne politi~ke teorije, da je
rat sli~an neredu koji vlada u prirodnom stanju; kao me|udràvni institut,
rat je, zaklju~uje [mit, bio konstitutivni element evropskog poretka i ne tre-
ba ga brkati sa trenutnim teritorijalnim status quo. U kontekstu {ire ravno-
teè mo}i ~esto su neizbe`na teritorijalna preure|ivanja, a kao legitimno
sredstvo za to prihvata se »delimi~ni« ili ograni~eni rat, samo ukoliko ne do-
vodi u pitanje, odnosno ukoliko ne izlaè opasnosti egzistenciju pojedina~-
nih ~lanova sistema, ili pak sistem kao celinu. To novo stanje stvari moè se
opisati kao »anarhi~no«, ali nikada kao »anomi~no«.49 Zahvaljuju}i institu-
cionalizaciji rata – [mit to naziva »umetni~kim delom ljudskog uma«50 – na
evropskom tlu vi{e od dva veka nije bilo rata do istrebljenja.
[mit nas, naravno, stalno podse}a da je ta »normalnost« zasnovana na
izuzetku, na svesti o razlici koja odvaja Evropljane od ostatka sveta. Rat iz-
me|u Evropljana i ne-Evropljana zaista se vodio druga~ije nego rat izme|u
Evropljana van kontinentalne Evrope. Sáma re~ Hegung (doslovno: ogra|iva-
nje) koja ozna~ava ograni~avanje ili obuzdavanje rata, spada me|u arhetip-
ske re~i koje ~uvaju se}anje na prostorno odre|enje rata i mira. U tom aspek-
tu [mit poklanja naro~iti zna~aj razlici izme|u kopnenog i pomorskog rato-
vanja, a ona pak odraàva veliko sukobljavanje tla i mora, sukobljavanje
koje, prvi put zadobiv{i globalne dimenzije, udara pe~at nomosu zemlje u
sámom trenutku njegovog nastanka.
n 5. Kopno i more
Razvijaju}i Hegelov (Hegel) uvid,51 [mit suprotstavljenost tla i mora razma-

tra kao klju~ za razumevanje moderne istorije, takore}i kao njen dugo zane-
marivani arcanum.52 Ta suprostavljenost je iznikla iz ~injenice da otvoreno
more ne moè biti podvrgnuto dràvnom poretku kontinentalne dràve; more
je ostalo »slobodno«, staatsfrei, ~ak i posle mira iz Utrehta (1713), kojim je
u~vr{}en dràvni karakter me|unarodnih odnosa i koji je pirate stavio van
zakona. Za prevlast Engleske, odnosno za njenu, kako to kaè [mit, Seenah-
me, od presudnog zna~aja je bilo to {to je more ozna~eno kao mare liberum:
»^vrsto tle sada pripada nekolicini suverenih zemalja, a more ne pripada ni-
jednoj, odnosno, pripada svima; a zapravo ono na kraju pripada samo jednoj
zemlji: Engleskoj«.53 Donev{i odluku od svetskoistorijskog zna~aja, odluku
da se okrene »elementu« mora, da »postane« ostrvo, Engleska je zauzela
klju~no mesto u novom globalnom poretku, na{la se na pola puta izme|u ze-
mlje i mora, istovremeno »Evropa, ali ne i u Evropi«.54 Dok je poredak kon-
tinentalne Evrope uslovljen ravnoteòm sila suverenih dràva koje priznaju
ulogu »velikih sila«, na otvorenom moru nije bilo mogu}e uspostavljanje ta-
kve ravnoteè. Nesumnjiva superiornost Engleske na moru bila je, zapravo,
od odlu~uju}eg zna~aja za odrànje ravnoteè na kontinentu. [mit kaè da
su ovakvi odnosi proizveli dva razli~ita i suprotstavljena sveta, dva nesamer-
ljiva pogleda na svet, dva konkretna »univerzalna i globalna poretka koja se
ne mogu svesti na odnos univerzalnog i pojedina~nog prava. Oba su univer-
zalna. Oba imaju vlastiti pojam neprijatelja, rata i plja~ke, a ~ak i slobo-
de«.55
Kakva je relacija izme|u pojmova rata i slobode? Po [mitovom mi{lje-
nju, napetostima ispunjena koegzistencija ova dva poretka ostaje neprime-
}ena u kontekstu globalnog nomosa sve dok se zakon mira posmatra odvo-
jeno od zakona rata. Sloboda na moru je specifi~na po tome {to se jednako
odnosi i na globalnu trgovinu i na vo|enje rata. Stoga slobodna trgovina na
moru ne moè da se uzme nezavisno od sredstava kojima je nametnuta i od
uslova koji je anuliraju. U tom smislu [mit nagla{ava da nasuprot ograni~e-
nom kopnenom ratu, rat na moru nema lokalizovanu pozornicu za izvo|enje
operacija, u njemu ne postoji razlika izme|u boraca i onih koji to nisu, iz-
me|u vojnih i civilnih meta (primer tog nerazlikovanja su blokade morskih
puteva, nediskriminativno bombardovanje obale, upotreba mina, ekonomski
rat), rat na moru ne zna ni za neutralnu navigaciju (primer je pravo na plja~-
ku). Drugim re~ima, gledano s mora, neprijatelj je de facto »totalni« nepri-
jatelj i rat na moru je takav da se ne moè obuzdati.56 Upravo zahvaljuju}i
sredstvima ovakvog ratovanja Engleska je osvojila kontrolu nad morskim pu-
tevima i izgradila svoju prevashodno ekonomsku imperiju. Posledica je to {to
sada postoji ~vrsta veza izme|u internacionalnog zakona o slobodnoj trgo-
vini i slobodnoj ekonomiji, s jedne strane, i slobode mora, onako kako je tu-
ma~i i name}e dominantna pomorska sila, s druge strane.
Kona~no, [mit razliku izme|u poretka na kopnu i na moru svodi na ~i-
njenicu da Engleska nikada nije stvorila »dràvu« prema kontinentalnom mo-
delu – Engleska nikada nije bila apsolutisti~ka dràva. Koncept suverenosti
u njoj nikada nije primenjen u »~istoj« formi. Hobs se, kaè [mit, na pogre-
{an na~in sluìo motivima iz mitova. Za njega je levijatan, veliko morsko ~u-
dovi{te, simbol teritorijalno ograni~ene i centralizovane kontinentalne drà-
ve, dok je behemot, biblijska kopnena zver, simbol anti-apsolutisti~kih sna-
ga koje su se za vreme Engleske revolucije obru{ile na parlament, i koje su,

paradoksalno, Englesku gurnule ka otvorenom moru.57 [mit tvrdi da je eks-
panzija Engleske specifi~na po tome {to nije bila rezultat dràvne politike,
niti je bila organizovana prema namerama dràve, naprotiv, nju su izvele
dru{tvene sile i zbog toga je engleska imperija za svoj metod dominacije iza-
brala »indirektnu vladavinu«. Iz ove istorijske realnosti, kaè [mit, proizila-
zi sve ono {to je karakteristi~no za anglosaksonsku koncepciju dràve: razli-
kovanje dràve od dru{tva, stvaranje »me{ovite« vlade, odvajanje politi~ke
od ekonomske mo}i.57
Tako prostorno odre|ena, odnosno »konkretna« sloboda trgovine i
mora, podstakla je i prodor »anglosaksonskih« ideja i obi~aja (liberalni kon-
stitucionalizam, individualne slobode, univerzalizam) u kontinentalnu Evro-
pu, a te ideje i obi~aji su onda po~eli da podrivaju kontinentalnu tradiciju
suvereniteta i da relativizuju klasi~ni dualizam izme|u me|udràvnog i do-
ma}eg prava.59 Ustavno razlikovanje izme|u privatnog i javnog prava odra-
àva razdvajanje »slobodne« svetske ekonomije od me|unarodnog prava,
sna`no ukorenjenog u dràvi. Stoga se ta razlika moè posmatrati i kao neka
vrsta savremene verzije »linije prijateljstva«.60 Ta linija u svakoj ustavnoj
dràvi odre|uje da privreda i {tampa spadaju u privatnu sferu, izuzetu od
uplitanja dràve, tako stvaraju}i nad-dràvnu »zajednicu« interesa i ideja.
[mit smatra da {iri istorijski i politi~ki zna~aj liberalnih pokreta u kontinen-
talnoj Evropi, nezavisno od toga koji su motivi njihovih pokreta i kako oni
sámi sebe razumeju, mogu da se procene samo u kontekstu globalnih aspi-
racija britanske politike.61
n 6. Kriza jus publicum europaeum
Ta nova dijalektika izme|u »unutra{njosti« i »spolja{njosti« na kraju je mo-

rala da poni{ti suprotstavljenost kopna i mora i da razori spacijalizovani po-
redak modernosti. U tom pogledu su od klju~nog zna~aja bile posledice in-
dustrijske revolucije. Engleska vladavina morima bila je nu`ni uslov za indu-
strijsku revoluciju, a dominacija engleske industrije na dugo vreme je u~vr-
stila njenu svetsku hegemoniju. Dinamika industrijskog razvoja, me|utim,
dovela je do velike preraspodele ekonomske i politi~ke mo}i. Pojavile su se
nove sile: Sjedinjene Dràve, Nema~ka, Japan, Rusija. [mit kaè da te tren-
dove treba posmatrati kao deo {ire transformacije. Radikalni tehnolo{ki po-
maci u sredstvima za proizvodnju, komunikaciji i ratovanju jo{ jednom su
promenili »merila i kriterijume«, a »mogu}nosti ~ovekove dominacije nad
prirodom i drugim ljudima dostigle su nezamislive dimenzije«.62 Tehnologi-
ja je omogu}ila da se politizuje i vazdu{ni prostor, ~ime se izmenila konfi-
guracija kopna i mora, budu}i da za granice ne znaju ni radio talasi, niti va-
zdu{ne snage. U stvari, ti doga|aji su »druga spacijalna revolucija« koja je
dramati~no promenila savremenu percepciju prostora. Od XVI i XVII veka
prostor se posmatrao kao »prazan« i neutralni okvir u kojem se objekti aran-
ìraju matemati~ki, a u XX veku prostor se sve vi{e shvata kao »dinami~ko
polje energije, aktivnosti i produktivnosti«. Bez ove druge prostorne revolu-
cije, prime}uje [mit na svoj karakteristi~ni na~in, ne bi se mogla zamisliti
Hajdegerova (Heidegger) subverzija kantovstva koje je saèto u iskazu: »svet
nije u prostoru, naprotiv, prostor je u svetu«.63 Dakle, jo{ jednom su bili zre-
li uslovi za novi globalni, spacijalizovani poredak.
U tom istorijskom prelomu, pod uticajem liberalne ideologije i pravnog
pozitivizma, Evropa je ve} izgubila svest o svojoj prostorno-kulturnoj speci-
fi~nosti; ona je zaboravila svoj istorijski konkretan nomos, polaznu politi~ku
ta~ku i princip koji je oblikovao jus publicum europaeum i o~uvao koheziju
njenog dràvnog ure|enja. Stoga ona nije bila u stanju da u spacijalnim
terminima misli o hitnom pitanju novog svetskog poretka. Ishod je bio to da
je evropski Völkerrecht, odnosno jus inter gentes europaeas, temeljno trans-
formisan u »besprostorni«, univerzalisti~ki International Law. [mit smatra da
on moè biti samo »niz generalizacija na osnovu sumnjivih presedana koji
se mahom odnose na potpuno suvi{ne ili potpuno heterogene situacije; niz
generalizacija u kombinaciji sa normama koje su uop{teno priznate u manjoj
ili ve}oj meri, i ~ija je primena u nekom datom spornom slu~aju utoliko pro-
blemati~nija {to su one {ire i punije ‘priznate’«.64 Budu}i da nije nau~ila lek-
ciju od \entilisa, pravna misao je nadalje odustala od va`nih pravno-politi~-
kih pitanja smatraju}i ih »van-pravnim«.
[mit analizira dva doga|aja koja su krajem XIX veka nagovestila takav
razvoj stvari. Prvi doga|aj je primanje jedne azijske sile, Japana, u evropo-
centri~ni poredak dràva. Stru~njaci za me|unarodno pravo su naivno po-
zdravili taj trend univerzalizacije kao trijumf evropskog javnog prava ne
shvataju}i da takvo {irenje podriva sáme uslove tog primanja, odnosno kon-
kretni spacijalizovani poredak Evrope, bio on »dobar ili lo{», kao i homoge-
nost njene kulture.65 Drugi doga|aj, kojem [mit pridaje jo{ i ve}i zna~aj, je-
ste kolonizacija Afrike. Na prvi pogled, kaè [mit, taj proces izgleda kao re-
plika Landnahme u Novom svetu. Evropske sile su me|u sobom razdelile tle
Afrike, svesne spona koje ih povezuju kao nosioca »progresa« i »civilizaci-
je«. Me|utim, taj civilizatorski pogled na svet sada je samo »karikatura«
evropske kohezije koja je postojala u vreme kada je Evropa zaista bila »sve-
ti centar sveta«.66 To pokazuje ~injenica da je u po~etku evropsko tle imalo
pravni status koji se jasno razlikovao od pravnog statusa kolonija, ali je ta
razlika ubrzo ukinuta jer su kolonije, po~ev{i od Belgijskog Konga, polako
priznavane kao pro{irenja metropolskih teritorija. [mit kaè: »Kada kolonija
postane deo dràvne teritorije, koji se ni po ~emu ne razlikuje od ostatka,

onda u stvari kolonija vi{e ni ne postoji i sva razlika u ‘ure|enju’67 izme|u
metropole i kolonije pretvara se u puko unutardràvno pitanje o polju vaè-
nja razli~itih zakonskih normi. Isto tako, pred kraj XIX veka, razlika izme|u
civilizovanih, polucivilizovanih (varvarskih) i necivilizovanih (divljih) naro-
da, rastapa se u ‘me|unarodnoj zajednici’ u kojoj su svi jednaki«.68
[mit tvrdi da je me|unarodni pravni poredak – odnosno »nered«, kako
je on bio sklon da misli o njemu – najja~i udarac koji su pobednici u Prvom
svetskom ratu zadali jus publicum europaeum. Versajski mir i pravne okvire
Lige nacija [mit kriti~ki preispituje u nizu polemi~kih ~lanaka (me|u njima
je i ~uveni tekst »Pojam politi~kog«), objavljenih tokom dvadesetih i tride-
setih godina. Centralna [mitova tvrdnja je da je Liga nacija, pod maskom
univerzalisti~kih i pacifisti~kih principa, u stvari legitimisala politi~ku eks-
ploataciju poraza koji su Sile osovine pretrpele od zapadnih Saveznika. Sta-
tus quo koji garantuju nove me|unarodne institucije samo je nominalno mir,
a zapravo je »ne{to gore od rata, naime, uvo|enje u pravo stanja koje je iz-
me|u rata i mira i u kojem politi~ki mo}ni oduzimaju politi~ki slabima ne
samo ìvot, ve} i prava i dostojanstvo«.69 [mit misli da je ta »janusovska
dvoli~nost«70 izraz dublje antinomije koja karakteri{e Ligu nacija. Stvaranje
Lige je posmatrano kao korak ka »univerzalnom dru{tvu« i »svetskoj dràvi«.
Takvo ujedinjavanje ~ove~anstva, tvrdi [mit, rezultiralo bi »potpunom depo-
litizacijom i, usled toga, eliminacijom dràvnosti (Staatslosigkeit)«, stoga
{to ~ove~anstvo, budu}i da nema neprijatelja, »ne moè da vodi rat«.71 Ali,
Liga nacija nikada nije prestala da bude »organizacija dràva«: ona je treba-
lo da reguli{e njihove odnose i da garantuje njihovo postojanje. Tako je pot-
puno o~uvala politi~ki karakter dràva kao i jus belli. Daleko od toga da bude
ostvarivanje jedinstva sveta, to je bila koalicija dràva koja promivi{e jedan
niz pojedina~nih interesa, suprotstavljenih nekim drugim interesima. [mit
nije èleo samo da kritikuje pristrasnu zloupotrebu univerzalizma i ideje o
~ove~anstvu, ve} i da posredno navede svoje sunarodnike da ne prihvate ver-
sajski status quo i izbacivanje Nema~ke iz »sfere politi~kog«.
n 7. Ponovno oìvljavanje pravednog rata
U Nomos der Erde [mit se ovoj temi vra}a sa stanovi{ta makroskopske spaci-
jalne analize. Njegovi stil vi{e nije polemi~ki, mada svoje ranije stanovi{te
ne revidira eksplicitno. On smatra da kona~ni poraz jus publicum europaeum
nakon Prvog svetskog rata markiraju dva povezana doga|anja: ra|anje me-
|unarodne politi~ke scene na zapadnoj hemisferi i ponovno oìvljavanje ide-
je o pravednom ratu.
[mit isti~e da su dva krajnje sporna ~lana Versajskog mirovnog ugovo-

ra dovela do najzna~ajnije promene u klasi~noj koncepciji rata. U ^lanu 227
Car je, zbog svoje pozicije na ~elu dràve, optuèn da je ratni zlo~inac. No-
vina je u ~injenici da Car nije optuèn za kr{enje op{teprihva}enog jus in bel-
lo, ve} za ratne zlo~ine kao takve. Agresorski rat je progla{en za zlo~in, i to
za »zlo~in protiv ~ove~nosti«, ali ne na osnovu tada vaè}eg me|unarodnog
prava, ve} pozivanjem na moral i politiku. Pravna osnova nedostaje i ^lanu
231 u kojem se kaè da su poraène sile »krive« za rat te, prema tome, rat-
ne reparacije dobijaju karakter kazne. Agresorski rat je van zakona prvi put
stavljen u nedelotvornom @enevskom protokolu iz 1924. godine, u kojem su
agresorske dràve ozna~ene kao po~inioci nove vrste me|unarodnog zlo~ina,
a odre|ene su i odgovaraju}e sankcije za njih. Me|utim, tada je otpor logi-
ke klasi~ne dràve jo{ uvek bio snaàn te je, uprkos odbacivanju jus ad bel-
lum – koji je, po [mitovom mi{ljenju, od su{tinske va`nosti za suverenitet –
Protokol zahtevao po{tovanje suvereniteta i politi~ke nezavisnosti dràva-
prestupnika {to predstavlja »glavnu prepreku kriminalizaciji rata«.72 Takve
kontradikcije, prime}uje [mit, nisu bile zna~ajne za eksponente univerzali-
sti~kog prava koji su, nadahnuti idejom napretka, o sada{njosti sudili sa sta-
novi{ta budu}nosti, a o zakonu na osnovu morala. Ta moralizacija zakona
dovela je do reartikulacije ideje o pravednom ratu u pojam justa causa, kao
i do odgovaraju}eg razlikovanja prihvatljivog, odnosno, pravednog rata, od
nedozvoljenog ili nepravednog rata. Na kraju je i ideja o moralno i pravno
jednakom neprijatelju, ideja justus hostis, napu{tena u korist »kvaziteolo-
{kog« koncepta neprijatelja.73
[mit veruje da nije slu~ajno {to su u takvoj ideolo{koj klimi zagovor-
nici univerzalizma u me|unarodnom pravu ~esto svoje argumente izvodili iz
doktrina o pravednom ratu, doktrina koje su deo predmoderne sholasti~ke
teologije.74 Me|utim, on je uveren da je neprihvatljiv istorijski anahronizam
verovati da su {esnaestovekovni katoli~ki teolozi, kao {to je recimo Fransi-
sko de Vitorija (de Vitoria),75 bili vesnici modernog univerzalnog prava i mo-
rala. Kada se odvoji od svog konkretnog istorijskog i prostornog konteksta,
i smesti u okvire modernih problema, pojam pravednog rata zadobija sasvim
druga~ije zna~enje, jer se ta dva ambijenta ne mogu uporediti. Razlika je ne
samo u tome {to danas ne postoji duhovni autoritet koji sve natkriljuje, ve}
i u ~injenici da se u Srednjem veku, kada nije bilo centralizovne dràve koja
ima institucionalno uvreèn monopol na primenu sile, i nepravedni rat sma-
trao za rat koji podrazumeva elementarnu jednakost me|u protivnicima.
Tome nasuprot, moderne teorije pravednog rata teè ukidanju rata. Od tre-
nutka kad nad-dràvni, me|unarodni entitet dobije ovla{}enje da donosi od-
luke o tome koji je rat pravedan a koji nepravedan, odluke koje su obavezu-
ju}e za dràve-~lanice, rat je zaista stavljen van zakona kao institucija me-
|unarodnog prava. Me|utim, sve je to virtuelno zato {to je postignuto za-

hvaljuju}i pukoj promeni zna~enja pojma neprijatelja. Me|unarodno pravo
postaje krivi~no pravo: oruàne akcije jedne strane pandan su snagama koje,
u svrhu sprovo|enja zakona, imaju pravo da koriste »sva sredstva moderne
tehnologije«, uklju~uju}i i »policijsko bombardovanje«,76 dok se akcija dru-
ge strane upore|uje sa otporom vlastima, pobunom ili zlo~inom.77 Takva kri-
minalizacija neprijatelja ukida limitacije koje su omogu}ile ograni~en rat na
osnovu jus publicum europaeum; postojanje »totalnog« neprijatelja, neprija-
telja koji je odre|en pozivanjem na »nad-dràvne« ili »nad-nacionalne« kri-
terijume, predstavlja opravdanje za vo|enje nesputanog, »totalnog« rata.78
[tavi{e, kada se rat vodi u ime humanosti, neprijatelj nije sme{ten samo
»hors-la-loi«, ve} i »hors l’humanité«, {to sukob vodi do »krajnje nehumano-
sti«.79
Oìvljavanje ovog diskrimini{u}eg pojma neprijatelja u me|unarodnom
pravu ide ruku pod ruku, tvrdi [mit, sa napu{tanjem klasi~ne ideje o neutral-
nosti. Ranije »simbol mira«, utoliko {to je doprinela ograni~avanju rata, ta
ideja sada postaje »simbol rata«.80 Prema evropskom javnom pravu, pravo
na neutralnost obuhvata i to da u slu~aju rata tre}a dràva moè autonom-
no da odlu~i kako }e se pona{ati: ona moè ili da se uklju~i u rat na jednoj
od strana, pri ~emu taj njen izbor ni na koji na~in ne uti~e na pravnu jed-
nakost zara}enih strana, a moè i da se odlu~i za neutralan odnos u skladu
sa principom jednakog prijateljstva. Nakon oìvljavanja doktrine o praved-
nom ratu, dràve su obavezne da udruè snage protiv onih za koje se sma-
tra da su »prekr{ioci« me|unarodnog prava. To vodi do daljeg intenziviranja
konflikta koji sada dobija karakter me|unarodnog krsta{kog pohoda i op{te-
svetskog gra|anskog rata.
n 8. Nadmo} zapadne hemisfere
[mit kaè da je kalup za kona~nu prevlast ovih ideja iskovan zapravo 2. apri-
la 1917. godine, u trenutku kada su Sjedinjene Dràve odlu~ile da odustanu
od svoje bri`ljivo odràvane neutralnosti i da objave rat Nema~koj, pretva-
raju}i tako »staromodni« evropski rat u svetski rat. Osim toga, Sjedinjene Dr-
àve su i posle rata nastavile da se upli}u u evropska doga|anja, stavljaju}i
ta~ku na prostornu autonomiju Evrope. [mit sarkasti~no prime}uje: »Prote-
klih vekova evropske konferencije su odre|ivale kakva }e biti prostorna po-
dela sveta, a u zimu 1918-1919. godine, na Pariskoj mirovnoj konferenciji,
prvi put se dogodilo suprotno: sada je svet taj koji odre|uje prostorni pore-
dak Evrope«,81 a to ~ini, pre svega, zapadna hemisfera. Sjedinjene Dràve,
na{av{i se u dilemi izme|u izolacionizma i univerzalizma, nisu potpisale Ver-
sajski ugovor i odbile su da se pridruè Ligi nacija; one, drugim re~ima,

formalno nisu bile u me|unarodnim institucijama posleratne @eneve. Ipak,
osamnaest ameri~kih dràva se pridruìlo Ligi, ~ine}i jednu tre}inu ukupnog
~lanstva. SAD su posredstvom tih dràva – koje su, iako nominalno nezavi-
sne, u stvari u razli~itim stepenima bile zavisne od Sjedinjenih Dràva – ka-
snije obezbedile indirektno, ali delotvorno prisustvo u evropskim doga|anji-
ma. U isto vreme, Sjedinjene Dràve su uspele da izdejstvuju da se 21. ~la-
nom Povelje Lige nacija prizna nadre|eni pravni status Monroove doktrine,
{to }e re}i specifi~no spacijalnog poretka zapadne hemisfere. Na osnovu te
asimetrije Sjedinjene Dràve su od tada mogle da imaju uticaja na ono {to
se doga|a u Ligi, pa posledi~no i u Evropi, dok je Evropa istovremeno pri-
hvatila da bude isklju~ena iz sfere ameri~ke hegemonije. ^lan 21, zaklju~u-
je [mit, »jeste simbol trijumfa zapadne hemisfere nad Evropom. ... Prihva-
taju}i ga, ∞Liga nacija≤ je odustala od toga da na jasnom prostornom poret-
ku uspostavi vlastiti spacijalni sistem, bio on specifi~no evropski, ili dosled-
no unverzalni«.82 Prema [mitovoj analizi, odvajanje zapadne hemisfere
Monroovom (Monroe) doktrinom 1823. godine, predstavlja najva`niju prime-
nu »globalnog linearnog mi{ljenja« modernosti jo{ od vremena rayas i lini-
ja prijateljstva. Za razliku od ranijih linija, Ameri~ka linija je na po~etku ima-
la jasno odbrambeni karakter. Njen cilj je bio da obezbedi nezavisnost ame-
ri~kih dràva, da onemogu}i kolonizaciju ameri~kih teritorija i da podigne
barijeru koja }e spre~iti me{anje neameri~kih sila u de{avanja na tom kon-
tinentu. Politi~ka ideja koja je dala podsticaja iscrtavanju te linije bilo je su-
protstavljanje monarhi~ko-dinasti~kom principu legitimacije, kakav je posto-
jao u Starom svetu, principu koji je opravdavao intervenciju evropskih sila u
Evropi i van nje. Me|utim, odvajanje Amerike od Evrope, oli~ene u Svetoj ali-
jansi, nije podrazumevalo i izlazak Amerike iz jo{ uvek evropocentri~ne »me-
|unarodne zajednice«, ili pak odbacivanje evropske civilizacije. Naprotiv, jo{
od kraja XVIII veka vladalo je uverenje da Amerika zapravo zastupa pravu
Evropu, da se Zapad, kolevka civilizacije, pomerio dalje ka zapadu. Puritan-
ska ideja o izabranom narodu koji ima naro~itu misiju, kombinovana sa ci-
vilizatorskim zaslugama koje je francusko prosvetiteljstvo pripisalo Americi,
pretvorilo je zapadnu hemisferu u prostor »slobode« (ovog puta u pozitiv-
nom smislu re~i), mira i ljudskih prava. Samosvest Amerike su dodatno osna-
ìli talasi razo~aranih evropskih izbeglica koji su nakon neuspelih revolucija
1848. godine beàli iz reakcionarne Evrope u kojoj su naivno potiskivana pi-
tanja iznikla iz socijalizma, anarhizma i »nihilizma«. Razlikovanje »starog« i
»novog«, kako prime}uje [mit, postalo je uobi~ajeno ne samo u osudama
(Verurteilung) dekadentne i korumpirane Evrope monarhija, ve} i u novoj ras-
podeli (Verteilung), novoj artikulaciji, ili bolje da kaèmo de-artikulaciji po-
retka i lokalizacije koja bi trebalo da bude od globalnog zna~aja. Zaista, {to
se ti~e [mita, uverenje Amerike da predstavlja luku slobode, moralnosti i

pravednosti, sadrì »pravu politi~ku energiju«, to jest, »prvorazredni ratni
potencijal«83 koji }e se osloboditi sa imperijalisti~kim zaokretom koji je za-
po~eo 1898. godine sa ratom SAD protiv kolonijalne [panije.
[mit ve} po~etkom tridesetih godina po~inje da se interesuje za »me-
|unarodne principe legitimacije i pravne forme ameri~kog imperijalizma«.84
Njegova perspektiva, treba naglasiti, nije bila niti »antiimperijalisti~ka« niti
antiameri~ka. Cilj njegove analize nije bio da ameri~ki imperijalizam kritiku-
je generalno, qua imperijalizam, ve} da kritikuje samo one aspekte koji, po
njegovom mi{ljenju, predstavljaju njegove »univerzalisti~ke« devijacije.
Uop{tenije re~eno, nastanak ameri~ke hegemonije daje [mitu gra|u za raz-
mi{ljanje o novim, mogli bismo re}i postmodernim kristalizacijama politi~-
kog.
[mit prime}uje da se Monroova doktrina pokazala kao krajnje elasti~-
na kada je re~ o logici koju prati i o razmerama njene mogu}e primene. Upr-
kos ~injenici da je prihva}ena kao sredstvo za odvra}anje stranih interven-
cija u zapadnoj hemisferi, ona se polako pretvorila u instrument za pot~inja-
vanje ~itavog ameri~kog kontinenta hegemoniji Sjedinjenih Dràva, ali i u
odsko~nu dasku za globalnu ekspanziju SAD kao »svetskog arbitra«.85 Sama
doktrina je mogla da podrì politiku izolacionizma i stroge neutralnosti isto
tako efektivno kao i politiku aktivne intervencije u globalnoj politici. Prema
tome, u me|unarodnom pravu se javilo pitanje da li ta doktrina predstavlja
pravni princip ili samo maksimu delanja. [mit, naravno, smatra da je takvo
pitanje potpuno neprimereno: »Me|unarodno pravo, kao i ustavno pravo, je-
ste apsolutno politi~ko pravo«.86 Tome nasuprot, upravo je pozitivisti~ki pri-
stup stvari, koji strogo razlikuje pravo od politike, odgovoran za to {to je
duè od jednog veka u senci ostala prostorno-politi~ka dimenzija ove dok-
trine. [mit je pravno-politi~ki indeterminizam Monroove doktrine video kao
znak »pravog i velikog imperijalizma«. »Nezamislivo je«, pisao je [mit 1932.
godine, »da bi neka velika sila, prava globalna imperijalisti~ka sila, mogla
da bude pravno priklje{tena kodeksom ~vrstih normi i pojmova koje bi svaki
stranac mogao da okrene protiv nje sáme«.87
U [mitovom tuma~enju klju~ ameri~kog imperijalizma, »najmodernijeg
imperijalizma«, jeste liberalno odvajanje ekonomije od politike. Va{ingtono-
va (Washington) maksima: »[to vi{e trgovine i {to manje politike«, formuli-
sana 1796. godine, u najkra}em izlaè ciljeve ameri~ke spoljne politike od
sámog njenog nastanka. Na osnovu ovog razlikovanja, ameri~ka privredna
ekspanzija i eksploatacija mogle bi da izgledaju kao su{tinski »apoliti~ne« i
»miroljubive«. U suprotnosti sa ranijim oblicima kolonijalizma, ameri~ka
nadmo} nije zasnovana na hijerarhijskom vrednosnom razlikovanju, kao {to
su razlikovanja hri{}ani-nehri{}ani ili civilizovani-necivilizovani, nego na
ekonomskom razlikovanju naroda »kreditora« i naroda »du`nika«.88 Slobod-

na trgovina i slobodno trì{te postavljeni su za temeljne standarde u me|u-
narodnom pravu posredstvom kojih su SAD vr{ile svoju privrednu ekspanziju
(politika »otvorenih vrata«, razlikovanje »najpovla{}enijih« dràva i tako da-
lje). Me|utim, SAD su uvek zadràvale pravo da nezavisno procenjuju kada
ekonomske transakcije zadobijaju politi~ki karakter i da postupaju u skladu
sa tom procenom. Njihova centralna pozicija u svetskom kapitalisti~kom si-
stemu navela ih je, dakle, da postanu »ostrvo«, da razviju pomorske snage
i, ponovo se pribliàvaju}i Britanskoj imperiji, da se upuste u me|unarodnu
politiku globalnih intervencija. »Na dugi rok nije mogu}e da svetska trgovi-
na postoji bez svetske politike«, izvodi uop{teni zaklju~ak [mit, odbacuju}i
ekonomski pristup globalizaciji.89
[mit naro~itu pa`nju poklanja metodama koje SAD koriste kako bi u~-
vrstile svoju hegemoniju u Ju`noj Americi i, pre svega, u Centralnoj Ameri-
ci i na Karibima. On podvla~i da su SAD uvele zna~ajnu novinu u odnosu na
ustanovljene kolonijalne prakse XIX veka: SAD ne dovode u pitanje teritori-
jalni integritet dràva, niti name}u ~vrste i neposredne metode kontrole, ko-
jima bi mogle da ugroze formalno ravnopravni poloàj tih dràva u me|una-
rodnom pravu. SAD ostvaruju politi~ki uticaj preko »sporazuma o intervenci-
ji«, kojima date dràve daju SAD pravo da unilateralno odlu~e da li postoji
razlog za me{anje u njihova unutra{nja pitanja. Razlog moè biti za{tita ne-
zavisnosti ili imovine, uspostavljanje reda, odbrana demokratskog legitimi-
teta ili legalnosti vlasti. To pravo na me{anje prakti~no je dopu{teno time
{to su Sjedinjenim Dràvama predate vojne i pomorske baze, pumpne stani-
ce i sli~no. Teritorije zavisnih dràva tako se integri{u u sferu »specijalnih
interesa« i »spacijalne nadmo}i« (Raumhoheit) hegemonijalne sile.
U ovim procesima [mit je video rascep koji se javio u nekada jedinstve-
noj celini poretka i lokalizacije, karakteristi~noj za klasi~ni oblik dràvnog
suvereniteta. Teritorijalni suverenitet se pretvara u »prazni prostor« u kojem
nema nikakve supstantivne sadrìne. Na ovaj na~in ograni~ena dràva vi{e
ne moè da na svojoj teritoriji odlu~uje o »konkretnom ostvarivanju konce-
pata kao {to su nezavisnost, javni red, legalnost i legitimnost«, kao {to i ne
moè da autonomno oblikuje svoj privredni i imovinski reìm.90 U uslovima
globalizovane ekonomije, u doba kasne modernosti, temeljni princip suvere-
niteta – »cujus regio ejus economia«91 – pretvoren je u »cujus economia ejus
regio«.92
[mit svoju analizu nije ograni~io samo na faktore ekonomske i vojne
mo}i, zato {to je smatrao da uspeh ameri~kog imperijalizma, kao i svakog
»istorijski va`nog imperijalizma«, po~iva na ideolo{koj snazi, to jest, na spo-
sobnosti da izumeva, interpretira i defini{e politi~ke i pravne pojmove, ~i-
ne}i ih tako {iroko prihvatljivim. »Caesar dominus et supra grammaticam: ce-
zar upravlja i gramatikom«, – tako [mit ukratko izlaè svoju poziciju, nagla-
{avaju}i da je to najpodmukliji aspekt imperijalizma: »Narod je zaista pora-
èn tek kada je izloèn stranom re~niku, stranim pojmovima u vezi sa pra-
vom, a naro~ito u vezi sa tim {ta je me|unarodno pravo«.93 Ovom pitanju
}u se vratiti kasnije, za sada je dovoljno re}i da je [mit »borbu protiv Vaj-
mara, @eneve i Versaja«94 shvatio upravo kao borbu protiv »stranog vokabu-
lara« liberalizma i univerzalizma.
[mit se u po~etku suprotstavljao »anglosaksonskom« univerzalizmu u
ime dràvne autonomije i kulturne raznolikosti.95 Kasnije, me|utim, na iz-
maku tridesetih godina, on je priznao da je dràva, »kao vremenski ograni-
~ena, istorijski determinisana, konkretna i specifi~na organizaciona forma
politi~ke jedinice«,96 iscrpela svoje mogu}nosti. »Doba dràvnosti«, u skla-
du sa »prostornom« problematikom koju je tek po~eo da istraùje, traje ko-
liko i doba jus publicum europaeum. I{~ezavanje evropskog spacijalizovanog
poretka, generalizacija dràve kao osnovne norme me|unarodnog prava, ne-
zavisno od prostornog konteksta i sadràja, kao i globalizacija ekonomije,
doprineli su krizi dràvne forme i iznova postavili pitanje o formi politi~-
kog, pitanje, drugim re~ima, o »pluralizmu« na globalnom planu. [mit mi-
sli da novi princip politi~kog jedinstva, koji bi trebalo da registruje me|u-
narodno pravo, jeste, ili bi trebalo da bude, princip Grossraum (veliki pro-
stor), kako je prvi put to i izre~eno u izvornoj i »autenti~noj« verziji Mon-
roove doktrine.
n 9. Grossraum
Pojam Grossraum [mit uvodi 1939. godine, odmah nakon invazije Nema~ke
na êhoslova~ku i uspostavljanja protektorata Moravije i Bohemije. Drugim
re~ima, prvobitnu verziju razrade tih problema [mit je namenio tome da Hi-
tlerovom (Hitler) »novom poretku« osigura temelj u me|unarodnom pravu.
Grossraum, kako ga [mit razume, predstavlja {iri prostor koji se proteè pre-
ko dràvnih granica koje nisu prepreka za politi~ki, kulturni i ekonomski uti-
caj hegemonske vlasti. Hegemonsku vlast, koja dominira u Grossraum, [mit
ozna~ava kao Reich, a cilj mu je da ta dva pojma razlikuje, s jedne strane,
od sada ve} suvi{ne dràvne forme, a sa druge, od koncepta imperije, kon-
cepta koji okleva da prihvati zbog univerzalisti~kih istorijskih konotacija
koje on sa sobom nosi. [mitova pozicija ne podrazumeva potpuni nestanak
dràve: on je o~ekivao da }e dràve, kao podre|eni oblici politi~kog organi-
zovanja, nastaviti da postoje i u kontekstu Grossraum; uz to je o~ekivao i da
Reich (odnosno vi{e njih) sa~uva neke elemente »dràvnosti«. [mit je zapra-
vo èleo da kaè da »nosioci i tvorci« novog me|unarodnog pravnog poret-
ka97 ne mogu da budu dràve, ve} samo Reich, dinami~ki centar spacijalnog
uticaja; takva pozicija Reich naravno podrazumeva »stvarno hijerarhijsko
rangiranje« subjekata me|unarodnog prava. 98
Grossraum, obja{njava dalje [mit, ne treba shvatiti kao linearni produ-
ètak »mikro-prostornosti« (Kleinräumigkeit) prostorno zatvorene dràve.
Ova dva pojma su nesamerljiva zato {to pripadaju razli~itim ravnima. Pojam
Grossraum u sebi saìma promene koje je »druga spacijalna revolucija« do-
nela u domenu me|unarodne politike. Stoga se pridev »gross« ne odnosi na
op{te, neutralne i kvantitativne odredbe prostora, vezane za klasi~ni kon-
cept dràve (prostor kao neophodno »tle« ili kao jasno markirana »pozorni-
ca« mo}i), ve} na nove kvalitativne i dinami~ke veli~ine, odre|ene, kao {to
smo ve} videli, »~ovekovim planiranjem, organizacijom i aktivno{}u«.99
Iako stvaranje Grossraum po~iva na integracionim trendovima koji su
se javili na polju ekonomije i tehnologije, [mit smatra da njegov sadràj
moè da bude isklju~ivo politi~ki: »Posmatrano sa stanovi{ta nauke o me|u-
narondom pravu, prostor i politi~ka ideja ne mogu se odvojiti. Za nas nema
neprostornih politi~kih ideja, niti, obrnuto, ima prostora ili prostornih prin-
cipa u kojima nema ideja. [tavi{e, karakteristika politi~ke ideje jeste to da
su je iznedrili konkretni ljudi i da je usmerena protiv konkretnog neprijate-
lja, na osnovu ~ega i zadobija kvalitet politi~kog«.100 [mit smatra da upra-
vo Reich govori o novoj artikulaciji poretka i lokalizacije, »povezanosti Gros-
sraum, naroda i politi~ke ideje«,101 i zbog toga smatra da je on, Reich, pri-
marno sedi{te politi~kog. Reich i Grossraum mogu da se posmatraju kao naj-
va`nije uto~i{te za [mitov pojam suvereniteta.
U periodu od 1939. do 1942. godine, [mit je verovao da je stvaranje
srednjoevropskog i isto~noevropskog Grossraum, pod vo|stvom nema~kog
Reich, nuàn uslov za prevladavanje »balkanizacije« na koju je anglosakson-
ski univerzalizam osudio Evropu. Posmatran u ovom svetlu, Drugi svetski rat
je bio rat koji se vodio upravo oko spacijalizovanog poretka Evrope, bio je
to Raumordnungskrieg par excellence.102 Definisan kao »nema~ka Monroova
doktrina«, taj Grossraum je trebalo da stane na put korozivnim efektima glo-
balizacije, da na ~itavom kontinentu obnovi princip cujus regio ejus econo-
mia. Ali, od njega se pre svega o~ekivalo da podigne barijeru koja bi one-
mogu}ila intervencije od strane sila koje su »van tog prostora«. U tom po-
gledu za [mita je glavno pitanje bilo za{tita manjina, onakva kakva je uspo-
stavljena »versajskim sistemom«. Obja{njen preko principa »liberalnog indi-
vidualizma i nadnacionalnog (übervölkisch) univerzalizma«, manjinska prava
su zapadnim silama, koje su sebe smatrale po definiciji demokratskim, slu-
ìla kao poluga za kontrolu nad prostorom Srednje i Isto~ne Evrope, prosto-
rom koji je fragmentiran u slabe i nedelotvorne dràve.103 [mit je o~ekivao
da }e oja~ani nema~ki Reich podriti taj poredak, da }e njegove liberalno-de-
mokratske principe legitimacije zameniti vlastitim »velikim« politi~kim ide-

jama po{tovanja »svakog naroda kao ìve realnosti odre|ene ro|enjem i po-
reklom, krvlju i tlom«104 i na mesto »pukog me|u-dràvnog poretka« uvesti
»pravi zakon narodâ«.105 Drugim re~ima, [mit je onome Reich dao ulogu sa-
vremenog catechon, sposobnog da obuzda dezintegrativne sile modernosti.
Smatrao je da samo »smislena« koegzistencija sli~nih spacijalnih hegemoni-
ja moè da obezbedi jedan trajni globalni poredak.
n 10. Aporija »mirotvorca«
Ideju Grossraum [mit je sa~uvao i u Nomos der Erde, mada ona tu vi{e ne za-
uzima sredi{nje mesto: »Globalni doga|aji ve} dugo vremena upu}uju na ja-
snu dilemu izme|u universum i pluriversum, izme|u monopola i polipola, dru-
gim re~ima, na pitanje da li je ova planeta zrela za svetski monopol jedne
jedine sile, ili }e novo me|unarodno pravo (Völkerrecht) biti proizvod plura-
listi~ke koegzistencije nezavisno ure|enih Grossräume, sfera intervencija i
kulturnih krugova«.106 Me|utim, sada ovo ponovno izno{enje te pozicije
nije ni{ta do prazni gest, teorijski neuskla|en i ispra`njen od bilo kakvog
programskog sadràja. Proìvev{i razorne posledice jo{ jednog svetskog rata,
[mit, kako sâm priznaje, vi{e ne pi{e kao »prorok« novog svetskog poretka,
ve} kao »hri{}anski Epimetej«, kao »poslednji zabrinuti predstavnik jus pu-
blicu euroaeum«.107 Kao {to smo videli, on ex post analizira prostorne para-
metre evropocentri~nog svetskog poretka, moderni nomos zemlje, i na teme-
lju toga nudi »dijagnozu« uzroka rastakanja tog poretka u doba »nihilizma«
i »tehnike«. Iako ne skriva svoju nostalgiju za »klasi~nim« dràvnim siste-
mom Evrope, [mit ne gaji nikakve iluzije o tome da bi se on mogao ponovo
uspostaviti. Od sámog po~etka nagla{ava da je razoreni nomos modernosti
bio proizvod jedistvenog sklopa odnosa, da ga je omogu}ilo »neo~ekivano
otkri}e Novog sveta, istorijski doga|aj kojem nema ravna«. Treba ipak na-
glasiti da [mit ovaj istorijski unicum ne razmatra sa stanovi{ta geopolitike,
ve} to ~ini kao pravnik, odnosno kao Rechtsphilosoph koji traì »smisao«,
Sinnreich zemlje, koji traì, naime, »ukorenjeni« princip koji bi imao snage
da iznese restrukturisanje me|unarodnog prava. Osim toga, [mit taj princip
vezuje za svoj pojam nomosa. Mo`da nije u stanju da odredi sadràj novog
me|unarodnog poretka, ali je uveren da }e on biti racionalan ili »smislen«
samo ukoliko bude utemeljen u novom nomosu zemlje. »Misao ljudi jo{ jed-
nom mora da se okrene elementarnim porecima njihovog tubivanja (Dasein)
na zemlji«.108 To je pouka koju [mit izvla~i iz svoje istorijske pri~e i upra-
vo na ovom mestu moèmo da uo~imo aporeti~ki karakter njegovog podu-
hvata.
Preciznije re~eno, prime}ujemo da u [mitovoj {emi pojam nomosa ima

dvostruku funkciju: on je oru|e analize i kritike, ali istovremeno sluì kao
podsticaj za prekomponovanje, odnosno kao instrument pomo}u kojeg se
moèmo orijentisati. S jedne strane, pojam nomosa mu omogu}ava da seci-
ra racionalisti~ku samosvest liberalne modernosti, pomaè mu da razotkrije,
»u~ini prostorno vidljivim«, nasilje, diskriminaciju i isklju~ivanje – jednom
re~i: izuzetak – koje je u njenom korenu. Me|utim, s druge strane, [mit
upravo preko sámog tog pojma nomosa traì zna~enje novog svetskog poret-
ka. Problem sa ovakvom konfiguracijom postaje vidljiv ukoliko razmotrimo
na koji na~in [mit razmatra po~etak i kraj jus publicum europaeum. Kao {to
smo videli, [mit koristi Paskalove re~i da izrazi vlastito zgraàvanje nad eti~-
kopoliti~kom katastrofom i globalnom diskriminacijom do koje je do{lo iscr-
tavanjem linija prijateljstava, konstitutivnih za moderni nomos zemlje. Me-
|utim, na drugom kraju istorijske parabole, [mitov stav je dijametralno su-
protan: on kritikuje evropsku svest upravo zato {to je izgubila ose}aj za raz-
liku, ose}aj za vlastitu prostornu i kulturnu specifi~nost i sve ono {to ide uz
nju (bilo to dobro ili lo{e), na primer, za razlikovanje izme|u metropolske i
kolonijalne teritorije, izme|u »civilizovanih« i »necivilizovanih« naroda. Dok
u prvom slu~aju lamentira zbog izuzetka, u drugom àli za tim {to je izuze-
tak pao u zaborav. Ovde je re~ o ne~emu {to je vi{e od puke nekonzistent-
nosti, odnosno nekonzistentnog moralnog okazionalizma. Ovaj problem uka-
zuje na sámu sr` kako [mitovog decizionizma, tako i njegove recepcije.
Taj decizionizam je u politi~koj teoriji, uop{teno uzev, iza{ao na lo{
glas zato {to je naj~e{}e identifikovan sa iracionalizmom, amoralizmom i fa-
{izmom, i to pre svega zahvaljuju}i sámom [mitu i njegovom zave{tanju. Od
vremena klasi~ne kritike iz pera Karla Levita (Löwith),109 [mitova politi~ka
pozicija i anga`man posmatrani su kao nuàn produètak njegovog decizio-
nizma, i to uprkos ~injenici da je on taj decizionizam vrlo eksplicitno odba-
cio, i to upravo u vreme saradnje sa nacizmom.110 Ipak, anti-utemeljiva~ki
preokret u savremenom mi{ljenju111 jo{ jednom je na povr{inu izveo pitanje
decizije, i to na na~in koji omogu}ava da se jo{ jednom razmotri nu`nost
ovakve korelacije.
Ukratko re~eno, u svetlu tih doga|anja na ravni teorije, moè se tvrdi-
ti da odluku – ukoliko je zaista odluka a ne predrasudna ili predvidiva pri-
mena pravila jednog ve} prethodno utvr|enog normativnog poretka – uvek
karakteri{e element neodre|enosti i kontingencije. To je tako zato {to je od-
luka, po svojoj prirodi, pokret koji se udaljava od univerzalnosti pravila i koji
se upravlja ka singularnosti datog slu~aja. Drugim re~ima, ona je bliska pre-
kidu ili odvajanju (krisis, de-cisio, Ent-scheidung) u kojem se jedna mogu}-
nost ostvaruje na ra~un ostalih. U tom smislu upravo nedostatak temelja
daje odluci njenu tragi~nu slobodu, slobodu da inauguri{e, da zasnuje, da
otvori nove horizonte. Takav anti-utemeljiva~ki pristup na novi na~in posta-

vlja pitanje o etici i politici, i njihovom me|usobnom odnosu, i to zato {to
odbacuje podre|ivanje politike etici. To odbacivanje ni u kom slu~aju ne
podrazumeva moralnu neura~unjivost, kao {to se redovno ~uje u racionali-
sti~kim primedbama, jer ono politizuje etiku isto onoliko koliko i eticizuje
politiku. S jedne strane, ovaj pristup posmatra antagonizam kao konstitutiv-
ni i neuklonjivi element dru{tvenog, kao element koji potcrtava potencijal-
no politi~ku dimenziju svakog moralnog suda, a s druge strane, isto tako na-
gla{ava teret odgovornosti koji nosi svaka politi~ka odluka, teret koji je na-
ro~ito teàk upravo stoga {to nema nikakvog obavezuju}eg, ohrabruju}eg ili
ute{nog utemeljenja.
[mitovo delo je proèto nelagodom zbog »nihilizma« koji je, po njego-
vom mi{ljenju, obele`je modernosti i njene krize. Me|utim, [mitov stav pre-
ma nihilizmu vrlo je neobi~an jer se on protiv njega bori tako {to ga u isto
vreme prihvata: »Mi zaista ìvimo u doba teogonije onda kada i prihvatamo
koncept nihilizma i ne dozvoljavamo da nas on priklje{ti«, karakteristi~no je
mesto iz Glossarium, zapisano u vreme kada je radio na Nomos der Erde.112
Kako mi se ~ini, u ovoj re~enici je saèta ~itava [mitova filozofija i zbog
toga je ba{ ona pogodna za razotkrivanje antinomija kojima ta filozofija obi-
luje.
Ovde }u se ograni~iti na nekoliko primedbi koje se ti~u na{e teme. Za
[mita, koji je bio epigon Ni~ea i Vebera (Weber), nihilizam je ranije bio isto-
zna~an sa opasnostima inflacije »istine«, inflacije proiza{le iz raspada teo-
kratskog predmodernog poretka, a u Nomos der Erde nihilizam je stroè de-
finisan kao ishod »dislociranja« zakona: »Da nihilizam ne bi zavr{io kao jo{
jedna prazna re~, moramo biti svesni te specifi~ne negativnosti pomo}u koje
nihilizam zaposeda svoje mesto u istoriji, svoj topos. ... Upravo u savezu uto-
pije i nihilizma postaje o~igledno da jedino kona~no i korenito odvajanje po-
retka i lokalizacije moè biti nazvano nihilizmom u konkretnom istorijskom
smislu«.113
Dakle, u [mitovim o~ima nihilizam je isto {to i raspad nomosa zemlje,
nivelacija i »neprostorna« uniformnost u doba tehnike i programiranja. Zato
[mit nadu polaè u to da }e nihilizam biti savladan od strane novog, budu-
}eg nomosa zemlje, globalne re-lokalizacije i novog ukorenjivanja prava. A
ipak, sâm [mit je demonstrirao inherentnu antinomiju nomosa, odnosno ~i-
njenicu da nema temelja koji istovremeno nije i raz-temeljuju}i, nema loka-
lizacije zakona koja ne podrazumeva i dis-lokaciju, nema poretka koji ne ob-
uhvata nered ili izuzetak. Kao {to smo videli, »specifi~na negativnost« nihi-
lizma oznaka je nomosa modernosti, kao i svakog nomosa, i to od prvog tre-
nutka: nihilizam i ou-topija karakteristi~ne su za dve stvari, najpre za suve-
renu odluku koja, odvajaju}i se od teolo{kog poretka i sude}i o izuzetku, za-
sniva modernu evropsku dràvu, a zatim i za »neposredovano« pripajanje tla

i mora koji ~ine njen {iri prostorni kontekst. Izgra|en na dvostrukoj prazni-
ni, teolo{koj praznini nastaloj razaranjem hri{}anskog komonvelta, i prostor-
noj praznini Novog sveta, globalni poredak jus publicum europaeum je ab ini-
tio bio loman i osetljiv zbog toga {to je zapravo ve{ta~ki i neprirodan. [ta-
vi{e, njegova »konkretizacija« je po~ivala upravo na onim silama vezanim za
vodu, koje }e na kraju dovesti do njegove implozije (pomorske snage, Land-
nahme prekomorja, industrijalizacija, globalizacija). »Te~no stanje« je sve
vreme bio za{titni znak moderne egzistencije.114 Tako premise sámog [mi-
ta dovode do zaklju~ka da su nezasnovana njegova o~ekivanja da }e do}i do
novog utemeljenja nomosa zemlje, i da }e on biti oslobo|en nihilizma. Ta-
kvo ponovno utemeljenje moè biti samo rezultat politi~kog ~ina, odluke,
potvrde suvereniteta ili dominacije – koja je onoliko autoritarnija i nasilni-
ja koliko vi{e skriva »nihil« iz svog porekla i tvrdi da ima »korene« u smislu
i legitimnosti. Nimalo nije slu~ajno da mikro-univerzumi [mitovih Gros-
sräume reprodukuju, dodu{e na razli~itoj skali i razli~itog intenziteta, upra-
vo one probleme koje on imputira univerzalizmu dok, tome nasuprot, njego-
vo o~ekivanje »smislene« koegzistencije Grossräume opet potajno uvodi ni-
{ta manje do odba~eno pitanje univerzalnosti. [mit pi{e: »ûjem: kritika i
kriti~ar, i odmah znam i ~ujem: kriza, kriza. ... Postoji univerzum i pluriver-
zum, ali ne i duo-ambiversum. Binarius numerus infamis; ko god kaè: dvo-
smislenost, antinomija, aporija, ve} je rekao nuklearna fisija, odnosno gra-
|anski rat, odnosno, prijatelj i neprijatelj«.115
n 11. »Teolog«, neprijatelj i suveren
Do sada sam pojam »nihilizam« koristio kao samorazumljiv i neproblemati-

~an; ipak, to je pojam koji ima smisla jedino u horizontu teologije ili nekog
takvog utemeljiva~kog diskursa. Stoga na~in na koji se [mit bavi pitanjem
nihilizma moè da nam otvori put ka spornom interpretativnom problemu
mesta koje teologija zauzima u njegovom delu; on nam moè pomo}i da
utvrdimo {ta ta~no ~ini teolo{ko-politi~ku dimenziju njegove misli.
Kao {to smo videli, [mit smatra da je »de-teologizacija« rata najve}e
dostignu}e modernosti; on, {tavi{e, u vaskrsavanju pojma pravednog rata
vidi opasan povratak »teolo{ke« koncepcije neprijatelja. U Ex Captivitate Sa-
lus, prikazu svog ìvota i dela, koje je napisao u zatvoru116 i koje je obja-
vljeno iste godine kad i Nomos der Erde, on to svoje stanovi{te ponavlja u
li~nom, pseudoispovednom tonu: »Teolozi neprijatelja defini{u kao ne{to {to
treba uni{titi. Ali ja sam pravnik, a ne teolog«.117 Kako se ovaj [mit slaè
sa [mitom iz Politi~ke teologije koji je eksplicitno izjavio da su »svi va`ni
pojmovi moderne teorije dràve zapravo sekularizovani teolo{ki pojmo-

vi«,118 uz pretpostavku da ta izjava nije samo puko zapaànje, ve} dubinski
prihva}ena pozicija?
[mit na to odgovara u Ex Captivitate Salus kada, aludiraju}i na svoje
heroje, jurisconsulti koji su odvojili pravo od teologije, pi{e: »Na njihovom
putu ∞od Crkve≤, pravnici su sa sobom, otvoreno ili tajno, poneli neke reli-
kvije. Dràva je ukra{ena ponekim simulacri crkvenog porekla. Mo} sekular-
nih prin~eva proizilazi iz simbola i argumenata religijskog porekla«.119 Pre-
ma priznanju sámog [mita, ni dràva, niti odluka kojom je ona zasnovana,
nisu potekli ex nihilo. A kako bi i mogli? Stvoren je privid kako je ex nihilo
par excellence simulacrum dràvne mo}i, odnosno suveren, Hobsov »smrtni
bog«, ~ija je »transcendencija« u odnosu na dràvu, po [mitu, analogna
»transcendenciji boga u odnosu prema svetu«.120 Tom simulakrumu i toj
transcendenciji [mit je ~itavog svog ìvota sluìo, ili bi barem voleo da mu
je sluìlo, zato {to je bio uveren – uz svo du`no po{tovanje prema Revol Da-
loneovoj – da je »ponovno o~aravanje« sveta nemogu}e; to onda obja{nja-
va za{to njegovo »ja sam pravnik a ne teolog«, napisano u Glossaraum, moè
tako lako da se preformuli{e u »ja sam teolog jurisprudencije«.121 Na ovom
mestu [mitov »realizam« crpe svoju snagu, ali tu on stiè i do svojih grani-
ca.122
Te granice postaju vidljive u razlikovanju unutra{njeg i spolja{njeg ne-
prijatelja, razlikovanju koje podupire ~itavu [mitovu teorijsku gra|evinu. U
tom pogledu je Habermas potpuno u pravu kada isti~e da [mit, iako kritiku-
je moralizaciju me|unarodnih odnosa (zbog moralne i pravne diskriminacije
neprijatelja koje takva moralizacija sa sobom nosi), ne pokazuje nimalo su-
zdrànosti kada treba kriminalizovati ili eliminisati unutra{njeg neprijate-
lja.123 Me|utim, nije u pravu kada tu »asimetriju« pripisuje ratni~koj »Le-
bensphilosophie«.124 Habermas veruje da [mitova zainteresovanost za ogra-
ni~avanje rata zapravo zavodi i da je njegova stvarna namera da restaurira
rat kao legitimno sredstvo afirmacije politi~kog entiteta u me|unarodnoj
areni. Prema ovakvom obja{njenju, eliminacija doma}eg neprijatelja, odno-
sno interna pacifikacija, nije ni{ta drugo do nu`na priprema za revitalizaci-
ju spoljnog konflikta.
Nema sumnje da je u borbenim tekstovima, napisanim pre 1945. godi-
ne, [mit tvrdio kako Nema~ka mora da se pozove na jus ad bellum da bi po-
vratila svoj izgubljen suverenitet i zbacila teret Versaja. I u Nomos der Erde,
kada se bavi tim pitanjem, [mit nedvosmisleno koristi apologetski ton.125
Tako|e je istina da u me|uratnom periodu na [mitov jezik uti~e tada preo-
vladavaju}a »estetika Stahlgewitter«, odnosno »oluje ~elika«. Dobar primer
su egzistencijalisti~ki termini koje upotrebljava kada u Pojmu politi~kog go-
vori o neprijateljstvu i ratu. Ipak, mislim da je krajnje problemati~no svesti
~itavu [mitovu problematiku na vitalisti~ku è| za ratom ili na veli~anje na-

silja. Da je to ta~no, mi bi se lako oslobodili [mita, onako lako kako to ~ini
Habermas. Ali bismo pritom propustili klju~no pitanje,126 slepu mrlju poli-
ti~ke teorije, odnosno, zamr{en problem suvereniteta.
[mitovi kriti~ari i sledbenici ~vrsto veruju da je u epicentru njegove te-
orije pojam »politi~kog«, ili drugim re~ima, da su njegovo gledanje na drà-
vu, ustav i me|unarodno pravo odre|eni potvr|ivanjem uvek prisutne mo-
gu}nosti rata i odgovaraju}e opozicije prijatelj–neprijatelj. Takvo tuma~enje
nije neuverljivo, ali ono se moè zastupati samo po cenu toga da [mita pre-
tvorimo u pukog »sociologa« Machtpolitik, ili pak zagovornika nasilja – a oba
pristupa jednako proma{uju. Kako se meni ~ini, istinito je upravo suprotno:
[mitov koncept politi~kog nije razumljiv sâm za sebe, on je u stvari izveden
iz logike suvereniteta i njegove specifi~ne transcendencije. (U vezi s tim tre-
ba primetiti da je [mit izgradio osnovnu konstrukciju pojma suvereniteta
mnogo pre nego {to ga je uzglobio sa »demokratijom« ili »nacijom«.) Na
drugom mestu sam o tome detaljnije govorio i ne èlim da ovde ponavljam
ve} iznesene argumente.127 Samo }u da naglasim da [mitov pojam politi~-
kog za svoj polemi~ki kvalitet dosta duguje ~injenici da [mit nije u stanju
da misli politi~ke subjekte bez ìga suvereniteta. On smatra da politi~ki ~i-
nilac moè da bude samo suveren, ili potencijalni (anti-)suveren. Stoga [mi-
tov suveren, u poku{aju da potvrdi puno}u svog prisustva, odbija da prizna
postojanje unutra{njeg neprijatelja »na istom nivou«, te ga i moralno i prav-
no svodi na »pobunjenika«, »zlo~inca« ili »kriminalca«, ili, kra}e re~eno,
spu{ta ga na nivo van-politi~kog »totalnog« neprijatelja. Razmatranje rela-
cije izme|u identiteta i razlike kroz prizmu suvereniteta hrani »etiku isklju-
~ivanja«128 i cilja na eliminaciju razlike. Me|utim, ta~no je i suprotno: rai-
son d’être suvereniteta je, na kraju krajeva, upravo eliminacija razlike, hete-
rogenosti ili izuzetka.
[mit je bio blizu tome da prevazi|e ovu logiku u svojoj »Mudrosti }eli-
je«, najmisaonijem eseju iz zbirke Ex Captivitate Salus, u kojem se vra}a poj-
mu neprijatelja, neprijatelja uop{te, ne zadràvaju}i se na razlici izme|u
unutra{njeg i spolja{njeg neprijatelja. U ovom pogledu je naro~ito zanimlji-
vo {to na po~etku njegovog razmi{ljanja stoji subjekt modernosti u dva svo-
ja karakteristi~na lika, u liku Dekarta (Descartes), i liku filozofa singularno-
sti, Maksa [tirnera (Stirner). [mit prime}uje da Dekarta u traganjima za iz-
vesno{}u opseda strah od toga da }e ga prevariti spiritus malignus i da taj
strah, »postaju}i sve uàsniji, istovremeno postaje i sve ve}i izvor novih sum-
nji«. Da bi se oslobodio straha, Dekart stavlja masku, postaje »l’homme au
masque«. Me|utim, komentari{e [mit, »svako ko razmi{lja samo o tome kako
da izbegne zabludu, taj direktno na nju naseda«.129 Na ovoj ta~ki bismo mo-
gli da postavimo pitanje: po ~emu se »maska« kartezijanskog subjekta razli-
kuje od simulacruma suverena, tog drugog klasika ere baroka? Izomorfizam

ta dva sub-jekta je, mislim, klju~ za de{ifrovanje ~itave [mitove meditaci-
je.130
Dakle, [mit se opet bavi zabludom, ~ak obmanom, kada prilazi subjek-
tu »sirotog« Maksa [tirnera,131 ~ije je »stavljanje sámog sebe u oklop
(Selbstverpanzerung) najvi{a forma samoobmane«. Taj subjekt sâm sebe po-
tvr|uje, precizira [mit, tako {to, »kao i svi koji su ludi ∞ili zalu|eni≤ za so-
bom ∞Ich-Verrückte≤, i on svog neprijatelja vidi kao ne-ja ∞Nicht Ich≤«, tako
pretvaraju}i »~itav svet« u svog neprijatelja. Taj egomanijak, odnosno, so-
bom zalu|eni subjekt, misli da }e uspeti da izmakne prete}em svetu i da }e
sa~uvati svoju nezavisnost tako {to }e tom svetu ponuditi »bratski polju-
bac«.132 Me|utim, u stvarnosti on moè da prevari jedino sámog sebe. Ne-
prijatelj, kaè [mit, »objektivna je snaga« od koje niko ne moè da pobeg-
ne – »pravi neprijatelj ne dopu{ta da bude obmanut«.133
Kako da protuma~imo ovu nejasnu formulaciju? U ~emu je »objektiv-
nost« neprijatelja? Mislim da bi bilo pogre{no ovu formulaciju razumeti u
»realisti~nom« klju~u. [mit, verujem, èli da podvu~e da neprijatelj, qua
subjekt, ima vlastitu supstancu, nezavisno od toga kako ga »zami{lja« [tir-
nerov subjekt. Subjekt, drugim re~ima, ne moè da bude samo(de)limitiran;
limite njegovom prisustvu i delanju postavlja prisustvo drugog, odnosno,
prisustvo potencijalnog neprijatelja. Treba naglasiti da to nije slu~aj pukog
sukoba ili uzajamnog ograni~avanja suprotstavljenih eniteta ili monada.
[mit pravi korak kojim se odlu~no odvaja od svog mentora Hobsa: on shva-
ta kako, uprkos obmanjuju}em efektu maske, subjekt nije jedan i potpun.
Ukoliko [tirnerov subjekt zavarava sámog sebe, onda on to ~ini prevashod-
no stoga {to se u svom poku{aju da se za{titi oklopom, on zapravo »krije od
dijalekti~ke sile cepanja (Aufspaltungskraft), koju ima ego«.133
Po{to je na takav na~in ra{~istio teren, [mit nastavlja ka klju~nom pi-
tanju: »Stoga se pitam: ko, u ovom slu~aju, moè da bude moj neprijatelj
uop{te? I, {tavi{e, tako da ga ja priznam kao neprijatelja; tako da sam ja za-
pravo primoran da priznam da i on mene priznaje kao neprijatelja?«. Na
osnovu [mitovih formulacija jasno je da ovo pitanje priznanja nema ni{ta za-
jedni~ko sa pravilima pona{anja u odnosima potpuno konstituisanih, samo-
ograni~enih ili suverenih subjekata. Naprotiv, njihov odnos konstitui{e pita-
nje koje se ti~e uzajamnog nedostatka.
O~igledno, za neprijatelja mogu priznati, odgovara [mit, »samo onoga
ko me moè dovesti u pitanje. U toj meri u kojoj ga priznajem za neprijate-
lja, priznajem da me moè dovesti u pitanje. A ko me moè dovesti u pita-
nje? Samo ja. Ili moj brat. I to je to. Drugi je moj brat. Drugi se javlja kao
moj brat i moj brat se javlja kao moj neprijatelj«.135 Drugim re~ima, nepri-
jatelj, drugi kao neprijatelj, javlja se kao unutra{nja granica subjekta, koja,
uvek nepotpuna i konstitutivno podeljena, uzaludno poku{ava da potvrdi

svoju puno}u ili suverenitet. Kao posledica, najve}a obmana, ili radije da ka-
èm samoobmana subjekta, jeste u ideji da je samopotvr|ivanje mogu}e kroz
poni{tavanje drugog. S obzirom na dijalektiku podeljenog ega, nagla{ava
[mit, »svako poni{tavanje je jedino samoponi{tavanje«.136
Priznavanje te nepremostive parcijalnosti subjekta, priznanje drugog u
vlastitom sopstvu, [mitu je moglo da posluì kao put ka radikalnoj reviziji
njegovog odgovora na »nihilizam«, ka ispitivanju mogu}nosti razli~ite »od-
luke« i razli~itog »nomosa«. [mit, me|utim, ostaje na starom. To je korak
koji on nikada ne}e napraviti, kao {to se nikada ne}e izviniti za saradnju sa
nacistima. Prevladava njegov opsesivni, njegov zaista »jezivi« strah od
»dvosmislenosti, antinomije i aporije«, i on ostaje vezan za svoju masku sve
do sámog kraja.
Ograni~eni vazdu{ni rat ima svoj vlastiti prostor, ali nema ni pozorni-
cu niti posmatra~e. Ako zanemarimo vazdu{ne dvoboje, ograni~eni rat u
vazduhu vi{e se ne vodi kao horizontalna konfrontacija u kojoj se ratni-
ci me|usobno suprotstavljaju na istoj ravni. ...
Na ovoj presudnoj ta~ki postale su ni{tavne i prazne sve metafore,
analogije i paralelizmi koji bi se ina~e mogli protegnuti sa kopnenog ili
pomorskog rata na rat u vazduhu. U ovoj ta~ki su anulirane i sve insti-
tucije i principi koji su do sada ~inili mogu}im ratno pravo, to jest, obu-
zdavanje rata.137
ôvek, kao racionalno bi}e doba prosve}enosti, nije ni{ta manje sub-
jekt nego {to je to ~ovek koji se defini{e kao nacija, koji sebe èli kao
narod, koji se reprodukuje kao rasa i koji, na kraju, sebe ovla{}uje da
bude gospodar planete.138
Sloboda nije izbor izme|u crnog i belog, ve} odustajanje od takvih una-
pred propisanih izbora.139
n 12. Karl [mit i Kosovo II
»Ljudska prava« su danas lingua franca politike i za malo koga je taj jezik,
kao {to je to bio za [mita, »strani«, uvezen ili prete}i. Nezavisno od istorij-
skih tradicija, kulturnih razlika i politi~kih me|a, milioni ljudi {irom sveta
razumeju i govore taj jezik, milione taj jezik mobili{e na pruànje otpora, na
odbranu i solidarnost. Ipak, »gramatika« ovog koiné ljudskih prava ni iz da-
leka nije utvr|ena ili samoo~igledna, ona je polje interpretacije i sukoba,
odnosno, polje politike. Stoga uvek postoji velika opasnost da }e cezar njo-
me dominirati.
Argumenti kojima se opravdavala intervencija NATO u Jugoslaviji orga-
nizovani su oko suprotnosti »ljudska prava – dràvni suverenitet«. Njihova

logika je jednostavna i zvu~i vrlo uverljivo: posle dvadesetovekovnih totali-
tarizama, me|unarodna zajednica je usvojila, ili bi trebalo da usvoji, po{to-
vanje ljudskih prava kao odlu~uju}i kriterijum me|unarodnog legaliteta. Iz
toga sledi da dràvni ili nacionalni suverenitet, ranije kamen-temeljac svet-
skog poretka, vi{e nije neprobojna barijera koja deli unutra{njost od spolja-
{njosti. U slu~ajevima sistematskih ili masovnih kr{enja osnovnih ljudskih
prava, me|unarodna zajednica je obavezna – ukoliko jo{ ne pravno, onda u
svakom slu~aju moralno – da interveni{e kako bi za{titila progonjene i po-
novo uspostavila demokratski poredak.
Me|utim, u slu~aju Jugoslavije, glavna tema nije bilo po{tovanje ili ne-
po{tovanje dràvnog suvereniteta uop{teno uzev (svakako je trebalo stati na
put Milo{evi}evim planovima), ve} upravo pitanje rata: tema je odluka da se
vodi rat, sa svim {to to podrazumeva, i, naro~ito, na~in na koji se rat vodi,
sa svim {to to podrazumeva. U tom smislu, rat Atlanskog saveza je, kao rat,
bio slepa mrlja u svim argumentima koji su pokrenuti da bi se on opravdao.
Od trenutka kada je zavladalo uverenje da je to »pravedni« rat, {to }e re}i
nu`no sredstvo za ostvarivanje pravde i zatomljavanje »zla«, sâm rat vi{e
nije bio vidljiv kao problem.140 U ovom pogledu je dosta informativan i do-
bar primer ono {to je [lomo Avineri (Avineri) napisao u vreme bombardova-
nja, na Dan se}anja na Holokaust, pozdravljaju}i vojnu intervenciju »kao ko-
sovski Albanac«: »Upotreba sile je uvek problemati~na; ona je stra{na i ne-
vini ljudi pate. Ali to je i lekcija Holokausta, i zna~enje izkaza ‘Nikad
vi{e’«.141 Odbacuju}i rat kao problemati~an i neizbe`no stra{an, Avineri za-
pravo odbija da o njemu razmi{lja i zbog toga zna~enje koje daje sintagmi
nikad vi{e na kraju ostaje prili~no usko.
Ukoliko se, tome nasuprot, prate}i [mitovu »sugestiju«, usredsredimo
na rat kao takav i ~itavu stvar pogledamo iz ugla rata, vide}emo sasvim dru-
ga~iju sliku: tada }e ne samo biti diskreditovani argumenti moralista koji se
zalaù za vojnu intervenciju, ve} }e potpuno na svetlo dana iza}i latentno
»{mitovstvo« koje, {to je paradoksalno, te argumente zapravo povezuje.
Kao {to su primetili mnogi komentatori, rat NATO-a je evidentno kr{io
konvencionalno ratno pravo, i jus ad bellum i jus in bello, da upotrebimo kla-
si~no razlikovanje. [to se ti~e ovog prvog, vrlo je dobro poznato da ni Sa-
vez, ni njene dràve-~lanice nemaju pravo da bez dozvole Saveta bezbedno-
sti UN krenu u »oruànu akciju«, da pribegnu ratu. Treba naglasiti da ni u
jednom trenutku Savez nije formalno objavio rat, {to je naro~ito zna~ajno
zato {to objavu rata moraju da ratifikuju zakonodavna tela dràva-~lanica;
drugim re~ima, ta objava bi rat pretvorila u predmet unutra{njeg politi~kog
razmatranja, a to se nije dogodilo. Zapravo, ameri~ki Kongres nije izrazio sa-
glasnost. Dakle, Savez, odnosno njegov nukleus koji donosi odluke, delovao
je u svakom pogledu legibus solutus, kao telo koje je iznad zakona. Poziva-
ju}i se na vanredno stanje, odlu~iv{i da ponudi svoj arbitrarni odgovor na
ve~ito pitanje »quis judicabit?«, i da vodi neobjavljeni rat o kojem se nije
diskutovalo, NATO je u stvari u~inio ni{ta manje do »univerzalni coup d’etat«
– kako je to prikladno opisao Pol Virilio (Virilio).142 Ne moèmo a da se ne
setimo ~uvene [mitove definicije suvereniteta: »Suveren je onaj ko odlu~u-
je o vanrednom stanju«.143
Me|utim, mislim da je za opis ovog rata, kao i argumenata koji su iz-
no{eni njemu u prilog, zanimljivije kr{enje jus in bello. Mnogo toga je re~e-
no i napisano o onome {to se eufemisti~ki naziva »kolateralna {teta«, o {te-
ti nanetoj tlu i onima koji su bili na tlu, od strane tehnolo{ki vrhunski raz-
vijenog vazduhoplovstva Saveza, koje se nalazilo na sigurnoj visini od
15.000 stopa; dosta je re~i bilo i o cinizmu sa kojim su tu {tetu negirali port-
paroli Saveza. [tavi{e, na~in na koji je Ha{ki tribunal za ratne zlo~ine ad hoc
odbacio optu`be Amnesty International o kr{enju zakona ratovanja od stra-
ne snaga Saveza ve} sâm dovoljno govori o tome kakva je preovladavaju}a
koncepcija me|unarodnog prava.
Problem je, me|utim, dublji. Cilj jus in bello je obuzdavanje rata i, na-
ro~ito, za{tita civilnog stanovni{tva. U tom pogledu bi se moglo re}i da za-
ista nije bilo povre|ivanja zakona ratovanja iz jednostavnog razloga {to je
taj zakon u stvari bio anuliran od trenutka kada je Savez zapo~eo napade iz
vazduha. I u zamisli i u njenom izvr{enju, NATO-ov »samoograni~avaju}i va-
zdu{ni rat«, da upotrebim [mitov naziv, bio je ab initio kvazitotalni rat: nje-
gov cilj je bio da Milo{evi}ev reìm napadne indirektno, uni{tavaju}i infra-
strukturu zemlje i ugroàvaju}i {iroke slojeve stanovni{tva. Sva na~injena
»{teta« stoga se moè smatrati namernom i predvidivom, i ni u kom slu~aju
»kolateralnom« ili slu~ajnom.144
Tako stièmo do jednog od najneprijatnijih aspekata ovog rata. Ideja
da se preduzme akcija u svrhu za{tite »ljudskih prava« o~igledno se ne moè
pomiriti sa masivnim vazu{nim ratom, ratom koji po svojoj prirodi zanema-
ruje »ljudskost« onih koji nisu borci na suprotnoj strani. Da bi se ideologija
ljudskih prava pretvorila u ratnu ideologiju ili »potencijal«, potreban je i je-
dan dodatni element: nediskriminativna demonizacija Srba posredstvom ide-
je o kolektivnoj odgovornosti. Ne mislim na preterane izjave one vrste koja
bi se o~ekivala u retorici sukoba, ve} na sistematsko negovanje te ideje kao
maksime politi~kog delovanja.
Na nesre}u, moè se navesti mnogo primera. Ograni~i}u se samo na je-
dan. Beri Bjuzen (Buzan), londonski profesor na predmetu Me|unarodni od-
nosi, i ~lan Britanske akademije, analizira pojam kolektivne odgovornosti s
namerom da ideji humanitarne intervencije osigura »intelektualnu i politi~-
ku koherentnost«. Po~etna ta~ka Bjuzenovih razmi{ljanja jeste zapaànje da
je u ratu protiv Srbije NATO pokazao prekomernu suzdrànost (!) zbog toga
{to se na Zapadu veliki zna~aj pripisuje gotovo feti{isti~kom razlikovanju iz-
me|u zlih vo|a i njihovih naroda. Po njegovom mi{ljenju, ova razlika ima
dubok ubicaj na zapadnu vojnu taktiku i strategiju, »sabijaju}i ih u surovo
ograni~ene forme ratovanja«. Stoga je za Zapad izuzetno va`no da odgovo-
ri na slede}e pitanje: »Da li narodi imaju vlade koje zasluùju?«. Na to pita-
nje Bjuzan odgovara potvrdno, kao {to odgovara i na pitanje »da li ljudi ima-
ju dru{tva i kulture kakve zasluùju«, tako stvaraju}i lanac odgovornosti koji
povezuje kulturu, narod i vlasti. Njegov zaklju~ak se name}e sâm od sebe i
zasluùje da ga citiramo u celini: »Bez uvijanja re~eno, ukoliko narodi zaslu-
ùju vlasti kakve imaju, i ukoliko te vlasti grubo kr{e civilizacijske standar-
de, onda, kao i u Drugom svetskom ratu, treba imati manje moralnih obzira
u vezi sa ograni~avanjem upotrebe sile. Ukoliko su vlasti odraz sámog naro-
da, i sprovode politiku neprihvatljivu sa stanovi{ta osnovnih ljudskih prava,
onda se rat mora, i treba, voditi i protiv vlade i protiv naroda«.145
Bjuzen u stvari razja{njava i sistematizuje logiku koja je upotrebljena
i u ratu na Kosovu i u Zalivskom ratu koji jo{ traje.146 Moralni krsta{ki po-
hod ne moè da bude »efektivan« bez moralnog i pravnog svo|enja neprija-
telja na hostis injustus, bez pretvaranja protivnika u totalnog neprijatelja ko-
jeg smemo uni{titi. Bjuzenove programske pozicije – u sklopu sa ~injenicom
da pola veka posle po~etka antikolonijalnog pokreta, liberalni opinion ma-
kers, kao {to je recimo Dejvid Rif (Rieff), spremno izjavljuju da se danas ~o-
ve~anstvo nalazi pred dilemom: »ili liberalni imperijalizam ili varvarizam«147
– svedo~e da se ve} daleko oti{lo u iscrtavanju novih zami{ljenih »linija pri-
jateljstva«. Teoretiziraju}i o »tre}em putu«, Entoni Gidens (Giddens) je ne-
davno rekao da je savremena liberalno-demokratska dràva zapravo »dràva
bez neprijatelja«.148 Sada smo u poziciji da bacimo pogled na tamnu stranu
te optimisti~ke tvrdnje: na alarmantnu budu}nost u kojoj liberalno-demo-
kratska dràva, u{an~ena u jo{ nedovr{enom jus publicum atlanticum, ne}e
imati neprijatelje naprosto zato {to }e odbiti da ih »prizna«.
Daleko od toga da su ishod uro|enog balkanskog varvarstva, »ratovi za
sukcesiju« na terenu biv{e Jugoslavije bili su rezultat nemilosrdnog aktivi-
ranja logike »suvereniteta« u ime »nacije« – oba ta pojma su centralna za
evropsku modernost. Istu logiku suverenosti aktivirao je NATO protiv krnje
Jugoslavije, ovaj put u ime »humanosti«, {to i nije iznena|uju}e s obzirom
na prevladavaju}u koncepciju kosmopolitske pravde razvijene na temelju
»doma}e analogije«.149 Moderna imaginacija je pod jakim uticajem pojma
suvereniteta i zbog toga je »idealisti~ki« zahtev za moralizacijom Balkana
mogao tako lako da se pretvori u svoju »realisti~ku« suprotnost.150 »Balkan
zahteva amoralnost«, napisao je realista Robert Kaplan (Kaplan),151 imaju-
}i na umu ne{to {to nije mnogo razli~ito od onoga {to savetuju branioci mo-
ralnosti.
I balkanski etno-lokalizmi i atlanski rat isklju~ili su mogu}nost politi-
ke. Politika i etika, odnosno pravda, nerazdvojno su povezani, ali ne hijerar-
hijski, kako bi èleli moralisti (i oni koji zakone donose iz tvr|ave razuma, i
oni koji to ~ine na temelju sentimentalne postmoderne heterologije). Ako ne
zahteva pravdu, politika nije politika. Ali, posmatrano logi~ki i istorijski, po-
litika se javlja upravo onda kada taj zahtev prestaje da bude samoo~igledan
i kada postaje problem. Politika, drugim re~ima, pretpostavlja aporiju prav-
de i, obrnuto, izvesnost pravde ukida politiku. Upravo odatle poti~u opasno-
sti i dostojanstvo politike. Na [mitovu dilemu, koja mu~i i njegove univer-
zalisti~ke suparnike, na dilemu »universum ili pluriversum«, mi moèmo da
odgovorimo samo politi~ki: ambiversum!
Napomene
1. Immanuel Kant, »The Metaphysics of Morals«, 62, u: Kant’s Political

Writinigs, ed.H. Reiss (Cambridge: Cambridge University Press, 1970), 173.
2. Schmitt, Der Nomos der Erde im Völkerrecht des Jus Publicum Europaeum
∞1950≤ (Berlin: Duncker & Humbolt, 1997), 298.
3. Jacques Derrida, »Inconditionality or Sovereneigty: the University at the
Borders of Europe« ∞predavanje koje je Derida odrào na Panteon univerzitetu
u Atini 3. juna 1999., na gr~ki je preveo V. Bitsoris≤, Nea Hestia 146, no. 1715
(septembar 1999): 207. Ovo predavanje je bio prvi Deridin javni nastup u vezi
sa kosovskim ratom.
4. Schmitt, Der Nomos der Erde im Völkerrecht des Jus Publicum Europaeum, na-
dalje NdE.
5. Jürgen Habermas, »Bestialität und Humanität: Ein Krieg zwischen Moralität
und Moral«, Der Zeit, 29. april 1999. Habermas se sistemati~nije bavi [mitovim
stanovi{tem u odnosu na me|unarodno pravo u svojoj knjizi Die Einbeziehumg
des Anderen ∞1996≤ (Frankfurt: Suhrkamp, 1999). Uporedi tako|e i tekst »The
Horrors of Autonomy: Carl Schmitt in English«, u: The New Conservatism (Cam-
bridge, Mass: The MIT Press, 1989) i »Continuités allemandes«, u: Liber, no. 18
(jun 1994).
6. M. Revault d’Allonnes, Le deperérissement de la politique (Paris: Aubier,
1999).
7. O pogre{nom karakteru te paralele uporedi: J. Rosenthal, »Kosovo and the
‘Jewish question’«, Monthly Review 51, no. 9 (februar 2000).
8. J. Derrida, Politiques de l’amitié (Paris: Galilée, 1994), 224.
9. U Nomos der Erde, [mit izvodi zaklju~ke iz velikog broja tekstova, eseja i
monografija o pitanjima me|unarodnog prava i politike koje je napisao tride-
setih godina. Najve}i deo tih tekstova sakupljen je u tri toma: Positionen und
Begriffe im Kampf mit Weimar-Genf- Versailles: 1923-1939 ∞1940≤, (Berlin: Duc-
ker & Humbolt, 1985), nadalje PuB; Verfassungsrechtliche Aufsätze aus den Ja-
hren 1924-1954 ∞1958≤ (Berlin: Dunck & Humbolt, 1985), nadalje VA; Staat,
Grossraum, Nomos: Arbeiten aus den Jahren 1916-1969 (ed, intro. and annot,
G. Mashke), (Berlin: Duncker & Humbolt), nadalje SGN. Iako sam prevashodno
koncentrisan na Nomos der Erde, pozva}u se na ova dela uvek kada je potreb-
no da rasvetlim [mitove tvrdnje.
10. Schmitt, »Die andere Hegel-Linie. Hans Freyer zum 70. Geburtstag«, Christ
und Welt 10, no. 30 (26. jul 1957): 3.
11. Za [mitovu biografiju uporedi: J. W. Bendersky, Carl Schmitt: Theorist for
the Reich (Princeton: Princeton University Press, 1983), i A. Koenen, Der Fall
Carl Schmitt: Sein Aufstieg zum »Kronjuristen des Dritten Reiches«, (Darmstadt:
Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1995).
12. Uporedi, izme|u ostalog, Schmitt, Die Diktatur ∞1921≤ (Berlin: Duncker &
Humbolt, 1978); Schmitt, Politische Theologie ∞1922≤ (Berlin: Duncker & Hum-
bolt, 1985); Schmitt, Verfassungslehre ∞1927≤ (Berlin: Duncker & Humbolt,
1989).
13. Uporedi, naro~ito: Über drei Arten des Rechtswissenschaftlichen Denkens
∞1934≤, (Berlin: Duncker & Humbolt, 1993) gde se [mit suprotstavlja i norma-
tivisti~koj i decizionisti~koj pravnoj tradiciji »konkretes Ordnungs- und Gestal-
tungsdenken« (»konkretnog mi{ljenja poretka i oblika«), za koju smatra da je
specifi~na za nema~ku tradiciju. îsti decizionizam pretpostavlja »nered« i
»sukob« i, shodno tome, ravnodu{an je prema konkretnoj sadrìni poretka uve-
denog odlukom. Sa stanovi{ta decizionizma, »svaka pravna rasprava nije ni{ta
drugo do potencijalna osnova za odluku koja ~eka da se dogodi sukob« (str.
25). Me|utim, to odbijanje logike odluke da bude utemeljena, odvojeno od pri-
lago|avanja neo~ekivanim ishodima kao {to je diktatura proleterijata, o~igled-
no nije u skladu sa osnovama nacisti~ke teorije po kojoj Führer i Reich obna-
vljaju i izraàvaju primarno nema~ku Supstanz. [mit svoje pretpostavke tome
prilago|ava i na mesto »odluke« stavlja »naredbu«: »Novi javni i administra-
tivni zakon je potvrdio Führerprincip i sa njime pojmove kao {to su lojalnost,
predanost, disciplina i ~ast, {to se sve moè shvatiti jedino u kontekstu kon-
kretnog poretka«. Uporedi tako|e [mitov tekst: »Der Führer schützt das
Recht«, PuB, 217-227.
14. Schmitt, Der Nomos, 6.
15. U vezi sa [mitovom metodom uporedi, pored ostalog: Meier, »Zu Carl
Schmitts Begriffsbildung – Das Politische und der Nomos«, u: Complexio Oppo-
sitorum: Über Carl Schmitt, ed. H. Quaritsch (Berlin: Duncker & Humbolt, 1988)
i, J. MIller, »Carl Schmitt’s Method: Between Ideology, Demonology and Myth«,
Journal of Political Ideologies 4, no. 1 (februar 1999).
17. Treba re}i nekoliko re~i o [mitovom antisemitizmu. [mitove apologete, re-
cimo G. [vab (Schwab) (The Challenge of the Exception, ∞Westport, Conn.:
Greenwood Press, 1989≤ i J. Benderski (Bendersky) tvrde da je [mitov antise-

mitizam bio »intelektualan« i »metafizi~ki«, ali ne i »rasni«, i da ve}inu nje-
govih antisemitskih ispada treba posmatrati kao javnu manifestaciju kon-
formizma koji je bio neophodan radi preìvljavanja (s obzirom da se mogu da-
tirati u period kada vi{e nije bio u milosti SS-a). Ovakvu interpretaciju ubedlji-
vo pobija D. Dicenhaus (Dyzenhaus) (Legality and Legitimacy: Carl Schmitt,
Hans Kelsen and Herman Heller in Weimar, ∞Oxford: Claredon Press, 1997≤, 98-
101). Za ovo pitanje od najve}eg je zna~aja [mitov ~lanak »Die Deutsche
Rechtswissenschaft gegen den jüdischen Geist«, Deutsche Juristen Zeitung, no.
41 (1936). [mitova teorija u svojoj su{tini nije rasna, ali ona svakako moè da
bude »doma}in« rasizma.
18. Ovaj predlog je izneo romanist Alvaro d’Ors (d’Ors) (De la Guerra y de la Paz
∞Madrid: Ediciónes Rialp, 1950≤, 160). [mit ga citira u »Die Lage der eu-
ropäischen Rechtswissenschaft« ∞1943-1944≤, VA, 427.
19. Schmitt, »Nehmen/Teilen/Weiden« ∞1953≤, SGN, 572-591.
20. Schmitt, Der Nomos, 30-40.
21. Ibid, 13.
22. Doslovno: »bezkarakterno«, odnosno, nesposobno da se na njemu ne{to
ugravira ili da bude gravirano (charassein). NdE: 14.
23. Koncept Lebensram su prvi razvili general Haushofer (Haushofer) ∞1869-
1946≤ i njegova grupa na Institutu za geopolitiku u Minhenu, ali je {iroko po-
pularisan preko Hitlerovog Mein Kampf. Hitler je tu zamisao transformisao od
teorije o hegemoniji politike sile u doktrinu {irenja ka Istoku, pozivaju}i se na
demografske zahteve i rasnu superiornost Nemaca. [mit je pa`ljivo ostajao na
distanci od tog koncepta jo{ od ranih ~etrdesetih kada je izneo vlastiti kon-
cept Grossraum (uporedi odeljak 9). I zaista, nacisti~ki teoreti~ari su ga kriti-
kovali zato {to je zanemariovao »biolo{ki« faktor. O tome vidi u J. W.
Bendersky, Carl Schmitt, 259-260.
25. Ibid., 42, 50.
26. Ibid., 16.
27. Ibid., 67.
28. Galli, Genealogia della politica: Carl Schmitt e la crisi del pensiero politico
moderno (Bologna: il Mulino, 1996), 881. Galijeva obimna monografija je jed-
na od najpronicljivijih analiza [mitovog dela.
29. Derida ontotopologiju defini{e kao »aksiomatiku koja nerazdvojno povezu-
je ontolo{ku vrednost sada{njeg bivstvovanja ∞on≤ za njegovu situaciju, za sta-
bilnu i prisutnu odre|enost lokaliteta, toposa teritorije, rodnog tla, grada, tela
uop{te«. J. Derrida, Spectres of Marx, prevod P. Kamuf (London: Routledge),
1994, 82.
31. Druga poslanica Solunjanima, 2: 6-7. O istoriji puta kojim je pojam »kate-
hon« stigao u hri{}ansku teologiju, i o [mitovoj upotrebi tog pojma, uporedi
F. Grossheutschi, Schmitt und die Lehre vom Katechon (Berlin: Duncker & Hum-
bolt, 1996).
32. Schmitt, Land und Meer: Ein Weltgeschichtliche Betrachtung ∞1942≤ (Stut-
tgart: Klett-Cotta, 1993), 57.
33. Uporedi napomenu 12.
34. Za ovu formulaciju uporedi: Schmitt, Ex Captivitate Salus (Cologne: Greven
Verlag, 1950), 62.
35. Schmitt, Land und Meer, 74.
36. G. Agamben, Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life (Stanford: Stan-
ford University Press, 1998), 18.
38. Ibid., 14-15, 61.
39. O pitanju gusarenja uporedi tako|e Land und Meer, 40-50, i »Der Begriff
der Piraterie« ∞1937≤, PuB, 274-277.
41. Ibid, 64-66.
42. Schmitt, Der Nomos, 72-73. Ovu ideju je dalje razvio Rajnhart Kozelek u
tekstu »Zur historisch Semantik asymmetrischer Gegenbegriffe« u: Reinhart Ko-
selleck, Vergangene Zukunft (Frankfurt: Suhrkamp Verlag, 1979).
43. Schmitt, »Völkerrechtliche Grossraumordnung«, ∞1941≤, SGN, 311.
44. Schmitt, Der Nomos, 91, 113.
45. Pored \entilisa (Gentilis), [mit prou~ava i Baltazara Ajalu (Ayala), Groci-
jusa (Grotius), Riharda Cuha (Richard Zouch), Pufendorfa (Pufendorf), Korneli-
sa fan Binker{eka (van Bynkerschoek) i Fatela (Vattel). U tom smislu on supro-
stavlja pojam hostis justus, kako su ga obrazloìli jurisconsulti, Kantovom ho-
stis injustu (NdE: 124-143).
47. Ibid., 128.
48. Ibid., 113.
49. Ibid., 119.
50. Ibid., 123.
51. »Kao {to je zemlja, kao ~vrsto tle, uslov za princip porodi~nog ìvota, tako
je more prirodni element koji udahnjuje ìvot industriji time {to je okre}e ka
spolja« (Grundlinien der Philosophie des Rechts, 247). U postskriptumu knjizi
Land und Meer (108), [mit kaè da njegov nomos projekt treba posmatrati kao
poku{aj da se dalje gradi na tom paragrafu iz Grundlinien, na sli~an na~in kao
{to je marksizam izgra|en na paragrafima 243-246.

53. Schmitt, Land und Merr, 86.
55. Ibid., 144.
56. Uporedi, pored ostalog: Schmitt, »Über das Verhältnis der Begriffe Krieg
und Feind« ∞1938≤, PuB, 278-285.
57. Schmitt, Der Leviathan in der Staatslehre des Thomas Hobbes ∞1938≤ (Stut-
tgart: Klett-Cotta), 1982, 120.
58. Schmitt, »Völkerrechtliche Grossraum«, SGN, 420-421.
60. Ibid., 209.
61. Schmitt, »Raum und Grossraum im Völkerrecht« ∞1940≤, SGN, 249.
62. Schmitt, Land und Meer, 104.
63. Ibid., 106. [mit ne navodi Hajdegera poimence. Re~enica koju citira nala-
zi se u Bivstvovanje i vreme ∞1927≤. U originalu taj odlomak glasi: »Prostor nije
subjekt, niti je svet u prostoru. Prostor je ‘u’ svetu utoliko {to je prostor otkri-
ven bivstvovanjem-u-svetu koje je konstitutivno za Dasein« (prema prevodu J.
Macquarrie & E. Robinson ∞Oxford: Blackwell, 1985), 24, 146 ∞111≤).
65. Ibid., 206-207.
66. Ibid., 190.
67. U ovom kontekstu je o~igledno da [mit termin »ustav« ∞Verfassung≤ kori-
sti ne u normativnom smislu konstitutivnog zakona, ve} u ontolo{kom smislu
koji denotira na~in na koji je politi~ko jedinstvo naroda konstituisano. Treba-
da konstitucija pretpostavlja postoje}u konstituciju. O ovoj razlici vidi kod
Schmitt, Verfassungslehre (Berlin: Duncker & Humbolt, 1989).
68. Schmitt, »Raum und Grossraum im Völkerrecht«, SGN, 245.
69. Schmitt, »Der Status quo und der Friede« ∞1925≤, PuB, 45. Kao {to je do-
bro poznato, sa ovom ocenom se slaù mnogi komentatori koji pripadaju »dru-
goj strani«, od Kejnza (Keynes) do Lenjina.
70. Schmitt, »Der Doppelgesicht der Genfer Völkerbundes« ∞1926≤, PuB, 8.
71. Schmitt, »Der Begriff der Politischen« ∞1927≤, PuB, 82.
73. Ibid., 95.
74. [mit pominje, veoma po{tuju}i njihov nau~ni rad u vezi sa srednjovekov-
nim i predmodernim izvorima me|unarodnog prava, belgijskog stru~njaka za
me|unarodno pravo Ernesta Nisa (Nys) i Amerikanca Dèjmsa Brauna Skota
(Brown Scott), osniva~a i predsedavaju}eg u Ameri~kom institutu za me|una-
rodno pravo i sekretara Karnegi fondacije za me|unarodni mir (NdE, 89-90).
Obojica su se zalagala za kriminalizaciju agresivnog rata.
75. Fransisko de Vitorija je bio istaknuti tomisti~ki politi~ki mislilac protivre-
formacije. Bio je dominikanski kalu|er i profesor na univerzitetu u Salamanki,
mnogo je pisao o sekularnoj i crkvenoj vlasti, ali je pre svega poznat po svo-
jim delima De Indis i De Indis Relectio Posterior, sive de jure belli, u kojima bra-
ni domoroce Novog sveta pozivaju}i se na prirodno pravo. Vitorija nije samo
odbacivao diskriminatorske argumente koji su opravdavali neljudsko pona{anje
konkvistadora prema Indijancima, ve} je dovodio u pitanje i argumente koje si
legitimisali sámu titulu krune Kastilje na prekomorskim posedima. (Francisco
de Vitoria, Political Writings (Cambridge: Cambridge University Press, 1991). U
Nomos der Erde (69-96), [mit na{iroko analizira poziciju Vitorije kako bi poka-
zao da onima koji ga smatraju zagovornikom me|unarodnog prava i univerza-
listom morala nedostaje istorijski duh.
76. Ideja »policijskog bombardovanja« razvijena je u me|uratnom periodu u
kontekstu predloga da se Liga nacija, zami{ljena kao svetska dràva, snabde
stalnom vojskom koja bi bila u stanju da sprovodi me|unarodno pravo. Mnogi
vojni analiti~ari u to vreme videli su u vazduhoplovstvu idealno oru`je za me-
|unarodnu policiju. [mit uklju~uje vazduhoplovstvo, kao »prostorno oru`je«
par excellence (Land und Meer, 104), me|u glavne faktore koji uspe{no podri-
vaju klasi~ni koncept suvereniteta. [tavi{e, on neograni~ene tehni~ke mogu}-
nosti novog oru`ja povezuje sa univerzalisti~kom ideologijom zapadnih sila.
Potkrepljuju}i svoju poziciju, on citira, pored ostalih, i britanskog analiti~ara
i promotera vazduhoplovstva D`. M. Spajta (Spaight): »Vazdu{ne snage }e ras-
kr~iti put za prihvatanje novih ideja« (J. M. Spaight, An International Air For-
ce, London 1932), uporedi Schmitt, »Völkerrechtliche Grossraumordnung«,
SGN, 304. Uporedi tako|e i napomenu 51. u: G. Maschke, Staat, Grossrazm, No-
mos, 338-339.
78. Schmitt, Die Wendung zum diskriminierenden Kriegsbegriff ∞1938≤, (Berlin:
Duncker & Humbolt 1979), 55.
79. Schmitt, Der Begriff der Politischen ∞1932≤ (Berlin, Duncker & Humbolt
1979)
81. Ibid., 213.
82. Ibid., 227.
83. Ibid., 266.
84. Schmitt, »Völkerrechtliche Formen des modernen Imperialismus« ∞1932≤,
PuB, 185. Za faktima »oboga}enu« prezentaciju [mitove analize imperijalizma
uporedi: G. L. Ulmen, »American Imperialism and International Law: Carl
Schmitt on the US in World Affairs«, Telos, no. 72, (leto 1987). [mitov pristup
je zna~ajan i za nedavno objavljenu knjigu: M. Hardt & A. Negri, Empire, (Cam-
bridge, Mass.: Harvard University Press, 2000).
85. Ibid., 192.
86. Ibid., 190.
87. Ibid., 191.
88. Ibid., 184-185.
89. Schmitt, »Beschleuniger wider Willen« ∞1942≤, SGN, 434.
91. Po [mitovom mi{ljenju, to je princip koji defini{e suverenost u doba u ko-
jem je »sredi{ni domen« javnog i »duhovnog« ìvota zauzela privreda kao ono
{to je suprotno religiji. »Neutralizacija« privrede podrazumeva »depolitizaciju«
dràve. Za to uporedi tekst iz 1929: »Das Zeitalter der Neutralisierungen und
Entpolitisierungen«, u: Der Begriff des Politischen, 87.
93. Schmitt, »Völkerrechtlischen Formen des modernen Imperialismus«, PuB,
202. Sli~nu poziciju uo~i Drugog svetskog rata izraàva E. H. Kar (Carr): »Teo-
rije o me|unarodnom moralu su ... proizvod dominantnih nacija i grupa naci-
ja. U poslednjih stotinu godina, a naro~ito posle 1918. godine, anglofonski na-
rodi ~ine dominantnu grupu na svetu, a savremene teorije me|unarodne mo-
ralnosti koriste njihov specifi~an idiom i zami{ljene su tako da odràvaju nji-
hovu supremaciju. ... I stanovi{te da anglofonski narodi imaju monopol nad
me|unarodnim moralom, i stanovi{te da su oni vrhunski me|unarodni liceme-
ri, mogu se svesti na jednostavnu ~injenicu da su upravo oni, po prirodnom i
neizbe`nom procesu, sámi kreirali sada{nje kanone me|unarodne vrline« (The
Twenty Years Crisis: 1919-1939, (London: Macmillan, 1939), 101-102).
94. Iz podnaslova Positionen und Begriffe.
95. Uporedi: Schmitt, Der Begriff des Politischen, 54, i Schmitt, »Staatsethik
und pluralistischer Staat« ∞1930≤, PuB, 160: »Svet objektivnog duha je plura-
listi~ki svet: pluralizam rasa i naroda, religija i kultura, jezika i pravnih siste-
ma. ... Politi~ki svet je stoga u svojoj su{tini pluralisti~ki. Naravno, nosioci
ovog pluralizma su politi~ke jedinice kao takve, odnosno, dràve«.
96. Schmitt. »Staatliche Souveränität und freies Meer« ∞1941≤, SGN, 402. Upo-
redi tako|e, »Staat als ein konkreter, an eine geschichtliche Epoche gebunde-
ner Begriff« ∞1941≤, VA.
97. Schmitt, »Völkerrechtlische Grossraumordnung«, SGN, 297.
98. Ibid., 299.
99. [mit termin Grossraum pozajmljuje iz ekonomske misli: termin
Grossraumwirtschaft je posle Prvog svetskog rata iskovan u Nema~koj da bi
ozna~io planiranje {irokih razmera i racionalizaciju industrijskih sektora i mre-
à (»Raum und Grossraum im Völkerrecht«, SGN, 235-237). [mit nagla{ava da
pravnici, kao {to je za njih i tipi~no, ignori{u problem novog globalnog spaci-
jalnog poretka, ali zato nema~ki »eksponenti Nationalökonomie« – recimo Gu-
stav fon [moler (von Schmoller), Verner Zombart (Sombart) i Hajnrih Dice (Di-
etze) – ve} po~etkom veka postavljaju »pitanje unverzalizma ili pluralizma u
svetskoj eknomiji« (NdE: 207). Zanimljvo je u tom pogledu uporediti odredni-
cu »gross«, onako kako je [mit razume, i pojam »veli~ine« ∞Grösse≤ koji je Haj-
deger razvio u svom tekstu«Die Zeit des Weltbildes«, Holzwege ∞1950≤ (Frank-
furt: Klostermann, 1994), 95 ∞88≤.
100. Schmitt, »Völkerrechtliche Grossraumordnung«, SGN, 282.
101. Ibid, 297.
102. Schmitt, »Die Raumrevolution. Durch den totalen Krieg zu einen totalen
Friede« ∞1940≤, SGN, 389.
103. Schmitt, »Völkerrechtliche Grossraumordnung«, SGN, 292-293.
104. Ibid., 306. [mit pravi tu razliku od koje se diè kosa na glavi: ova velika
politi~ka ideja odnosi se na sve nacije i etni~ke grupe srednje i isto~ne Evro-
pe, »von den Juden abgesehen«, (»s izuzetkom Jevreja«) koje smatra »Artfrem-
de«, odnosno, u su{tini stranima. Ibid., 294.
105. Ibid., 302.
107. Schmitt, Ex Captivitate Salus, 12, 75.
109. K. Löwith, »The Occasional Decisionism of Carl Schmitt« ∞1935≤, u: Mar-
tin Heidegger and European Nihilism, ed. Richard Wolin (New York: Columbia
University Press, 1995).
110. Vidi gore, napomena 13.
111. Mislimo na Vitgen{tajnovo (Wittegnstein) bavljenje »pravilima« u Filozof-
skim istraìvanjima, zatim na Deridinu »neodlu~ivost«, Liotarovu (Lyotard)
»razliku«, na Vatimoov (Vattimo) »rat interpretacija«, Baumanovu (Bauman)
»postmodernu etiku«, kao i na »hegemoniju« Laklaua (Laclau) i Muf (Mouffe).
112. Schmitt, Glossarium ∞1947-1951≤ (Berlin: Duncker & Humbolt, 1991), 66.
114. Uporedi: Zygmunt Bauman, Liquid Modernity (Cambridge: Blackwell,
2000).
115. Ibid., 17.
116. U kontekstu denacifikacije, i nekoliko meseci pre su|enja u Nirnbergu,
[mita su uhapsile ameri~ke okupacione vlasti i smestile u privremeni logor, u
o~ekivanju odluke o stepenu njegovog u~estvovanja u nacisti~kom reìmu i
obimu njegove odgovornosti. U zatvoru je ostao preko godinu dana, ali je za-
tim oslobo|en bez podizanja optu`nice. Zapisi njegovih razgovora sa istraìte-
ljem Robertom Kempnerom (Kampner), kao i njegovi pismeni odgovori na po-
stavljena pitanja objavio je Benderski pod naslovom, »Carl Schmitt at Nürem-

berg«, u Telos, no. 72 (leto 1987), 99-121.
117. Schmitt, Ex Captivitate Salus, 89.
118. Schmitt, Politische Theologie, 49.
120. Schmitt, Politische Theologije, 63.
121. Schmitt, Glossarium, 23.
122. Zbog toga [mitovo delo ostaje »klasi~no«, odnosno, potencijalno produk-
tivno ~ak i uprkos (ili, bolje da kaèmo, upravo zbog) namera/ma njegovog au-
tora, {to se ne moè re}i za banalnosti ud`beni~kog realizma.
123. J. Habermas, Die Einbeziehung des Anderen, 234.
124. Ibid., 231.
125. U Nomos der Erde iz [mitove analize proizilazi da je Nema~ka bila primo-
rana da u|e u Drugi svetski rat. I ne samo to, [mit je sâm rat namerno osta-
vio van vidnog polja, {to mu je omogu}ilo da ni{ta ne kaè o na~inu na koji
se nacisti~ka Nema~ka odnosila prema svojim neprijateljima, i »spolja{njim« i
»unutra{njim«. Zbog toga je »diskriminativan« rat u njegovim o~ima do sámog
kraja ostao povezan sa »univerzalizmom«.
126. A naro~ito na filozofiju prava koja, u liberalnoj tradiciji, prolazi kao poli-
ti~ka filozofija.
127. G. Ananiadis, »Carl Schmitt and Max Adler: The Irreconcilability of Poli-
tics and Democracy«, u: Mouffe (ed.), The Challenge of Carl Schmitt (London:
Verso, 1999).
128. Ova sre}no odabrana fraza poti~e od Roba Vokera; uporedi: Rob Walker,
Inside/Outside: International Relations as Political Theory (Cambridge: Cambrid-
ge University Press, 1993), 60 ff.
129. Schmitt, Ex Captivitate Salus, 87-88.
130. O »porodi~noj sli~nosti« pojma suvereniteta i pojma klasi~nog subjekta,
uporedi, izme|u ostalog: J. Edkins et al. (eds.), Sovereignty and Subjectivity
(Boudler Colo.: Lynner Rienner, 1999), i Etienne Balibar, »Citizen Subject«, u
E. Cadava et al. (eds.), Who Comes After the Subject? (London: Routledge,
1991).
131. M. Stirner, Der Einzige und sein Eigene ∞The One and his Own 1845≤, (Stut-
tgart: Recklam, 1981). [mit smatra da je ta knjiga »najlep{a, ili, barem, naj-
nema~kija od svih nema~kih knjiga« (Ex Captivitate Salus, 81).
133. Ibid., 89.
134. Ibid., 88.
135. Ibid., 89.
136. Ibid., 90. [mit se ovde implicitno udaljava od svog po~etnog razumeva-
nja odnosa prijatelj-neprijatelj. Uporedi to sa slede}om formulacijom iz Der Be-
griff des Politischen (33): »Rat proizilazi iz neprijateljstva, jer je neprijateljstvo
egzistencijalna negacija drugog bi}a«. Me|utim, [mit se ne upu{ta u razvoj
svih implikacija tog pomeranja sa »egzistencijalne negacije« suverenog subjek-
ta ka »dovo|enju u pitanje« podeljenog subjekta.
137. Schmitt, Der Nomos, 296-297.
138. M. Heidegger, »Die Zeit des Weltbildes«, u: Holzwege, 103 ∞111≤.
139. T. Adorno, Minima Moralia, (London: New Left Books, 1978), 132.
140. Ovde je u pitanju op{tiji kulturni fenomen. Uprkos ~injenici da je rat u
svakom pogledu bio odre|uju}i faktor u stvaranju liberalne modernosti, on je
bio uspe{no potisnut iz javne svesti. Zbog toga liberalizam nije bio u stanju da
misli svoju vlastitu vrstu militarizma. O tome uporedi: P. K. Lawrence, »Enlig-
htenment, Modernity and War«, History of the Human Sciences 12, no. 1, 1999.
Uporedi tako|e P. Virilio and S. Lotringer, Pure War (New York: Semiotext(e),
1983); P. Virilio, Speed and Politics (New York: Semiotext(e), 1986); H. Gray,
Postmodern War (London: Routledge, 1997). Sli~nu tvrdnju iznosi Den Dajner
u nedavno objavljenom istoriografskom delu u kojem na plodan na~in koristi
{mitovske analiti~ke kategorije (Dan Diner, Das Jahrhundert verstehen: Eine
universalhistorische Deutung (Frankfurt: Fischer Verlag, 2000)). Dajner upore-
|uje karakteristike politi~ke kulture kontinentalnih i pomorskih sila i povezu-
je ih sa razli~itim modalitetima ratova u kojima su u~estvovali. U slu~aju kon-
tinentalne sile, zahtevi teritorijalnog sukoba i blizina nasilja koje on podrazu-
meva, odlu~no su doprineli centralizaciji i militarizaciji doma}eg ìvota. An-
glosaksonske sile, s druge strane, svojom geografijom za{ti}ene od neposred-
nih vojnih pretnji, bile su u poziciji da smanje nivo sile koju primenjuju inter-
no. Rast »civilnog« dru{tva tako je bio u odnosu direktne proporcionalnosti sa
sposobno{}u tog dru{tva da vodi rat na sigurnoj razdaljini, koriste}i pomorske
ili vazduhoplovne snage, ili pak, dalekometno oru`je. Ako se kopneni rat drì
na dovoljnoj razdaljini, kako Dajner nagla{ava, »unutra{nja politi~ka kultura
civilnog dru{tva ostaje po{te|ena od mentalnih posledica koje na ljude osta-
vlja otvorena upotreba sile« (55).
141. S. Avineri, pismo ~asopisu International Herald Tribune, 13. april 1999.
142. P. Virilio, intervju ~asopisu L’Humanité, 13. januar 2000.
143. Schmitt, Politische Theologie, 11.
144. Do istog zaklju~ka, polaze}i od stanovi{ta koje pripada tradiciji praved-
nog rata, dolazi Gori u: J. Gory, »‘Just War’ or just War? The Future(s) of a Tra-
dition«, Politics 20, no. 3 (septembar 2000).
145. B. Buzan, »The Conduct of War«, Centre for the Study of Democracy Bul-
letin 7, no. 1 (zima 1999-2000), 2. Bjuzen predaje me|unarodne odnose na
Univerzitetu Vestminster i direktor je projekta na Institutu za prou~avanje mira
u Kopenhagenu. Bio je predsedavaju}i Britanske asocijacije za me|unarodne
studije (1988-1990) i podpredsednik (severnoameri~ke) Asocijacije za me|u-
narodne studije (1993-1994).
146. O Zalivskom ratu uporedi; H. Bresheeth & N. Yuval-Davis (eds.), The Gulf
War and the New World Order, (London: Zed Books, 1991); M. Walzer et al, But
was it Just? (New York: Doubleday, 1992) i G. Barzilai et al. eds., The Gulf Cri-
sis and its Global Aftermath, (London: Routledge, 1993).
147. David Rieff, »Liberal Imperialism or Barbarism«, Prospect, no. 43 (jul
1999). Naravno, ne bi bilo fer takve stavove pripisati Habermasu ili Revol Da-
loneovoj. Njih dvoje su potpuno svesni opasnosti vezanih za moralizaciju po-
litike, ali popu{taju pozivaju}i se – a na {ta drugo? – »vanrednu situaciju«.
[mit bi se na to ironi~no nasme{io.
148. A. Giddens, The Third Way: The Renewal of Social Democracy, (Cambridge:
Polity, 1998), 70.
149. Pojam »doma}e analogije« razvio je Hedli Bul u: Hedley Bull, Anarchical
Society (London, Macmillan, 1977).
150. To ne iznena|uje s obzirom da suprotstavljene paradigme »idealizma« i
»realizma«, koje dominiraju disciplinom »me|unarodnih odnosa«, zapravo po-
~ivaju na istim epistemolo{kim i ontolo{kim pretpostavkama. O tome uporedi,
izme|u ostalog, R. J. B. Walker, Inside/outside: International Relations as Po-
litical Theory, i J. George, Discourses of Global Politics, (Boudler Colo.: Lynner
Rienner, 1994).
151. R. Kaplan, »Why the Balkans Demand Amorality«, Washington Post, 28. fe-
bruar 1999.
Prevela: Aleksandra Kosti}

Grigoris Ananiadis, »Carl Schmitt on Kosovo, or, Taking War Seriously«,
Balkan as Metaphor. Between Globalization and Fragmentation, eds. Du-
{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The MIT Press, Cambridge, Masschusetts &
London, England, 2002, pp. 117-161)
Ba{kim [ehu
Varijacije na temu Balkana
P
n 1.
Najpoznatija metafora za Balkan jeste

metafora mosta. Ovo poluostrvo predstavlja se pomo}u te metafore kao most
izme|u Zapada, odnosno, Evrope, i Orijenta. Me|utim, u meri u kojoj su me-
tafore, zahvaljuju}i svojoj protejskoj prirodi u stanju da se poigravaju sa raz-
li~itim zna~enjima, odnosno, imaju sposobnost da istovremeno ukazuju na
razna zna~enja, ovaj most se moè shvatiti i kao situacija preklapanja vi{e
balkanskih kultura. Naime, moja pretpostavka je da se kulturne granice Bal-
kana ne poklapaju sa etni~kim, religioznim i politi~kim lojalnostima. Takva
pretpostavka podrazumeva da – ako ozbiljno razmatramo kulturnu situaciju
Balkana – ne postoji ni{ta {to bi se moglo nazvati duhovnom su{tinom neke
od tamo{njih zajednica {to bi je jasno razgrani~avalo od ostalih. Nema ko-
lektivnog duha, ili du{e, ili bilo ~ega sli~nog, osim u obliku kolektivnih psi-
hoza. Toga ima, da, i to u pluralu. Ako uop{te postoje neke linije kulturne
podele, one prave podelu na: seljake, mlade, me|usobno grupisane prema
obrazovnom nivou, intelektualce, i poslovni svet, pri ~emu ovi poslednji po-
stepeno variraju od onih koji su se nedavno obogatili normalnim mukotrp-
nim radom do mafija{a, dok pretposlednja me|u gornjim kategorijama pokri-
va spektar u koji ulazi sve od nadahnutih plemenskih i parohijskih proroka
do mra~nih kosmopolitskih bastarda. Tako je mo`da jedina homogena kul-
turna zajednica ona u kojoj su seljaci ~itavog Balkana, koji ~ine veliku ve}i-
nu stanovni{tva. Ali umesto da se ujedine, kao {to je to jednom davno rad-
nicima svih zemalja sveta savetovao Marks (Marx), oni su ne tako ~esto bili
pretvarani u milicije ili para-milicije koje se me|usobno ubijaju i siluju ène
ili }erke jedni drugima. Postoji i jedna va`na kulturna podkategorija koja je
ve} pomenuta: mafija{i sa ~itavog Balkana. Da, oni imaju sna`nu tendenci-
ju ujedinjavanja u svojoj multietni~koj solidarnosti protiv svih ostalih. Tu su
i mafija{i specijalizovani za rat, ali oni su sasvim posebni, kao da dolaze sa
Ba{kim [ehu/Varijacije na temu Balkana n 185
druge planete na kojoj se klanja boànstvu rata, da tako kaèm u nedostat-

ku boljeg pore|enja. Zatim tu su i oni stanovnici grada koji ne spadaju ni u
omladinu, ni u ratne mafija{e, ni u biznismene, ni intelektualce, ne pripa-
daju naravno ni selja{tvu, a dele poneko kulturno obele`je sa ovom ili onom
me|u nabrojanim kategorijama.
Gornja taksonomija najverovatnije ne zvu~i sasvim zadovoljavaju}e. U
tom slu~aju, smatrajmo je metaforom za pretpostavku da kulturne barijere
izme|u etni~kih grupa nisu va`nije od onih unutar tih etni~kih grupa.
Ali, za{to je onda “multikulturno” postalo sinonim za “multietni~ko”?
Ovo povla~i drugo pitanje: {ta je to “kultura”? Tradicionalno zna~enje je ono
pod kojim danas podrazumevamo “visoku kulturu” to jest, svet knjièvnosti,
umetnosti, filozofije i nau~nog stvarala{tva, uglavnom u oblasti dru{tvenih
nauka. Drugo zna~enje je ono koje se oslanja na antropologiju i koje je po-
vezano sa kolektivnim idiosinkrazijama pona{anja u svakodnevnom ìvotu, a
ponekad i sa umetni~kim stvarala{tvom, (mada, u najboljem slu~aju, unutar
folklora), a tako|e i sa verskim obredima i verovanjima, (religioznim odno-
sno arhai~nim stavovima), ili koje pripada ruralnom okruènju, i izme{ano je
sa praznovericom i magijom, i ~udesima i vra~anjima u svrhu ispunjenja. [to
se ti~e Balkana, pojam “kulture” – ili je mo`da bolje da kaèmo predrasuda
o “kulturi” – ponekad se dobija spajanjem, s jedne strane, antropologije,
koja je, uzgred budi re~eno, malo napredovala na Balkanu i, preko amater-
sko-akademskog novinarstva, dosta nedijakriti~ki transplantovala neke za-
klju~ke do kojih se do{lo u drugim delovima na{e planete, – i, s druge stra-
ne, zapadno-centralno-evropske ideje o izgradnji dràve-nacije. Rezultat
ovog Bornea (born neo –novoro|eno) – uno{enje onog evropskog u balkan-
ski kontekst, jeste izjedna~avanje kulturnog sa etni~kim. Postoji, me|utim,
i tre}i pojam kulture koji su predloìli Ferenc Feher (Feher) i Agne{ Heler
(Heller), a koji proizlazi iz metafore o ru~ku stanovnika Kenigsberga, Imanu-
ela Kanta (Kant): kultura kao dijalog. Tradicionalni pojam kulture odnosi se
na ono {to je univerzalno; antropolo{ki pojam ono {to je posebno naziva ple-
menskim. Tre}i pojam ne vidi dijalog izme|u posebnosti kao plemenski, jer
dijalog postoji samo izme|u pojedinaca – a recimo ovde kratko da su indi-
vidualni predstavnici onoga {to se predstavlja kao organska i kulturna zajed-
nica skloni da proizvode monologe, ako ne i da katatoni~no razgovaraju sámi
sa sobom. Ja sam sklon shvatanju kulture u ovom tre}em zna~enju, ~ak i na
Balkanu, kada govorim o linijama kulturnog razgrani~enja. Da li je meni lak-
{e da na|em zajedni~ki jezik – mada ne u smislu pravog jezika – sa alban-
skim mafija{em nego sa nekim srpskim intelektualcem? Ili, da li je srpskom
intelektualcu teè da na|e ne{to zajedni~ko sa mnom nego sa nekim srpskim
mafija{em? Ako jeste, onda priznajem da, zahvaljuju}i svom albanstvu, ja
kulturno pripadam albanskoj mafiji. A isto bi vaìlo, mutatis mutandis, i za
mog srpskog kolegu i pandana.
n 2.
Mo`da u onome {to govorim o kulturi ima vi{e projektovanja èlja nego opi-
sa realnosti koja me osporava. Kultura na Balkanu se ne uklapa u moje kon-
cepcije. Re~i, re~i, re~i – mada ovo nije pravo mesto za citiranje [ekspira
(Shakespeare), tog staromodnog univerzaliste – jesu samo konvencije. A
konvencionalno zna~enje re~i “kultura”, posebno kad se radi o Balkanu, od-
nosi se na pojam zida. Zid dvorca, zid zatvora. Metafora zida ugra|ena je u
metaforu mosta. Za{to mostovi, ako nema podela? I kakva magija bi bila u
stanju da zidove pretvori u mostove? Prizivanje magije (witchful thinking)
umesto ispunjavanja èlja (wishful thinking). Me|utim, na~in na koji razne
balkanske zajednice doìvljavaju svoje balkanske susede savr{eno odgovara
percepciji koju ne-balkanska, civilizovana Evropa, odnosno, Zapad, ima o
Balkanu. Dok “oni” stalno prave neke zidove koji odvajaju Balkan od ostat-
ka Evrope, “mi” smo dovoljno ma{toviti da ih imitiramo tako {to pravimo
sli~ne zidove kako bismo “nas” odvojili od ostatka Balkana. Varvari, za od-
re|enu Evropu, to je Balkan. Varvari, za Balkan, to su neki narodi na Balka-
nu. A varvare treba dràti extra muros, o~istiti se od njih. A “mi”, odabrani
“mi”, paranoi~no i dalje ostajemo unutra, okruèni zidovima.
n 3.
Postoji jedna sintagma koja se ~esto upotrebljava: Balkan i Evropa. Koriste

je kako pojedinci sa Balkana koji gaje pozitivna ose}anja prema Evropi, tako
i ne-balkanski pojedinci koji sebe smatraju, i to s pravom, prijateljima Bal-
kana. Gornja sintagma, me|utim, iako je sasvim uobi~ajena, podrazumeva da
Balkan nije Evropa i obrnuto. [tavi{e, to podrazumeva i da, ako je Balkan
zemlja varvara, Evropa simbolizuje civilizaciju, i obrnuto. Ovo li~i na jedan
drugi govor o Evropi u kojem se ona predstavlja kao suprotnost sopstvenoj
isto~noj polovini, postaju}i tako semanti~ki ekvivalent za Zapad, pri ~emu i
‘Evropa’ i ‘Zapad’ imaju jo{ jedno zna~enje: civilizacija. Tako zid postaje ogla-
dalo – da parafraziramo metafori~ku ideju ma|arskog politi~kog mislioca Ele-
mera Hankisa (Hankis) o Berlinskom zidu.1 To je ogledalo samozadovoljstva
u kojem se sopstveni lik defini{e putem kontrastiranja sa jednim druga~ijim
likom na drugoj strani zida, i ogledala.
Me|utim, jo{ ta~nije zvu~i ono {to je Marija Todorova (Todorova) pisa-
la o Balkanu – ne kao o gra|evini drugoga, nego o gra|evini ne-kompletnog
ja. U tom slu~aju Evropa, ili Zapad, nije vi{e Sneàna iz bajke koja se divi
sopstvenoj lepoti gledaju}i se u ogledalu, ve} persona dramatica iz [ekspi-

rovog komada – ne razumem za{to mi ovaj staromodni univerzalista stalno
dolazi u misli – to jest Kaliban koji odbija da se pogleda u ogledalo. Ali kad
smo ve} kod [ekspira, i budu}i su Evropa, Zapad, Balkan, samo re~i, re~i,
re~i, pogledajmo jedan njegov drugi lik koji sam upravo citirao, to jest, Ha-
mleta, u onoj ~uvenoj epizodi u kojoj je skoro silovao ro|enu majku, ali ipak
nije, nego je samo uporedio dve slike u medaljonu odnosno u ogledalu: sli-
ku svog oca i sliku na kojoj je bio mu` njegove majke koji nije bio njegov
otac, ve} brat njegovog oca. Ovde sopstveni lik postaje nejasan. Hamlet nije
spavao s tom ènom, za razliku od one dvojice u dvostranom ogledalu. Sile-
dìja je uvek onaj drugi, uvek onaj koji je ostao izvan zidova, s druge stra-
ne ogledala. To vaì i za bratoubicu i njegovu `rtvu, mada se njihove uloge
prepli}u u igri ogledala.
n 4.
Toliko sa metaforama o Balkanu. Razmotrimo sada sâm Balkan kao metafo-

ru. Bez obzira koliko je te{ko definisati njegov, svakako pluralisti~ki deno-
tativni potencijal, konotacija u vezi s njim je uvek jedna, i to negativna. Ima
na Balkanu, i u vezi sa Balkanom, onih koji kritikuju preovla|uju}u zapadnu
retoriku o “nama”, i istovremeno, implicitno ili eksplicitno – i zapadni stav
prema “nama”, odnosno, bolje re}i, protiv “nas”. Do sada sam davao re~ ta-
kvom balkanskom govoru o Balkanu. Dozvolite da sada stvar preokrenem. Za-
padni govor o Balkanu postaje verodostojan sámom ~injenicom da ga “mi”
odbacujemo. Sáma po sebi, ili pra}ena tek manjim izmenama, balkanska kri-
tika zapadnog govora izgleda da postaje daleko opasnija za Balkan od sámog
tog zapadnog govora i njen uticaj postaje mnogo {tetniji za ljude u regio-
nu, po{to nas gura u poziciju `rtve i istim putem navodi da zauzmemo stav
koji je protiv Zapada. Mi smo ve} vi{e nego dobro, samo suvi{e kasno, vide-
li posledice takvog anti-zapadnog nacionalizma koji je, na primer, Danilo Ki{
okvalifikovao pre mnogo godina kao pakt izme|u Kominterne i Dostojevskog.
Neka mi bude dopu{teno da se u ovom kontekstu osvrnem na slovena~-
kog filozofa Slavoja @ièka.2 Po njemu, na Zapadu postoje simpatije za Bal-
kan kada su njegovi ljudi `rtve, kao u slu~aju albanskih izbeglica sa Kosova,
one jadne dece, èna i staraca ~ija su se lica i suze mogli videti na svim TV
ekranima. Ali u trenutku kada kosovski Albanci reaguju uzimanjem oru`ja u
ruke i borbom, nastavlja @iàk, oni u o~ima Zapada odmah postaju teroristi,
narko-mafija i sli~no. @ièkov zaklju~ak je da ako pojedinci na Balkanu po-
ku{aju da se pona{aju kao subjekti, a ne samo kao objekti ekstremnog nasi-
lja, Zapad ih odbacuje. Ima istine u ovom zaklju~ku. Ali moje pitanje je: kako
moèmo “mi”, pojedinci sa Balkana, da se pona{amo kao subjekti, a da dru-
ge pojedince na Balkanu ne pretvorimo u objekte ekstremnog nasilja? Ako

ne moèmo, Zapad se za to ne moè okriviti.
Jo{ jedna primedba. Tokom NATO kampanje protiv krnje Jugoslavije, u
zapadnim medijima, navodno zbog politi~ke korektnosti, navodno da bi se
naglasilo da “mi”, zapadnjaci, nismo protiv srpskog naroda, nego upravo
obrnuto – Srbi su bili opisivani kao ponosni i hrabri. Koliko mi je poznato,
takvi atributi nisu nikada davani onima koji su postali `rtve u ime srpskog
naroda i srpskog nacionalnog ponosa. Mislim da Zapad snosi krivicu u vezi s
ovim, ali da se ne moè re}i da je on uzro~nik uàsa na Balkanu tokom de-
vedesetih godina. Okrivljujem ga, umesto toga, zbog izvesne nepriznate fa-
scinacije brutalno{}u i surovo{}u, uìvljavanja bez saose}anja, koje je proi-
za{lo iz percepcije, mada mo`da sublimirane, sli~nosti sa ne tako davnom
pro{lo{}u civilizovanog Zapada.
Ali slika postaje jo{ komplikovanija kada shvatimo da su Srbi bili vi{e
opaàni kao `rtve u periodu tokom kojeg su Albanci bili `rtve etni~kog ~i-
{}enja na Kosovu nego kasnije, kada su postali izbeglice sa Kosova, nemilo-
srdno terani albanskom osvetom. To je drugi aspekt zapadnog pona{anja
pred balkanskim ogledalom: nemirna savest Zapada zbog njegove sopstvene
nedavne pro{losti. U skladu s tim, `rtve Zapada su realnije od `rtava drugih,
bez obzira da li su `rtve Zapada stvarne kao {to su srpska deca u bolnicama
u Surdulici, ili virtualne, kao oni Srbi koji su igrali na mostovima Beograda
sa “target” bedèvima na majicama ispred televizijskih kamera, potpuno sve-
sni da nisu u opasnosti. Ni Britanci, ni Francuzi, ni Nemci, ni Italijani nisu
pravili takve egzibicije hrabrosti pod bombama. Samo izvesni Italijani su to
~inili u Firenci, na mostu preko reke Arno 1999. godine, iz solidarnosti sa iz-
vesnim Srbima ~iji je {ef {ou programa bila gospo|a Markovi}, a pozornica
mostovi na Dunavu u Beogradu, dok su reke krvi indiferentno tekle daleko
od njih i daleko od televizijskih kamera, na nekom drugom mestu na Balka-
nu. Oni iznad reke Arno nisu bili bezbedniji od onih iznad Dunava. To je bilo
iz solidarnosti sa `rtvama, ali iz solidarnosti sa njihovim sopstvenim `rtva-
ma.
Da li je ova komplikovana slika, gde se `rtve smenjuju, a i sopstvena
slika se stalno menja, varljivi rezultat igre ogledala?
n 5.
A {ta bi bilo ako “mi”, narodi Balkana ne bismo odbacili negativnu zapadnu
metaforu, ve} je umesto toga prihvatili? O~igledno, to bi zna~ilo da bismo
ostali na istom mestu posmatraju}i kako zapadni govor o Balkanu ponovo
postaje proro~anstvo koje se sámo od sebe ispunjava.
Jedan moderan na~in osloba|anja od proro~anstava koja se sáma od

sebe ispunjavaju jeste taj da se kaè da su ona neopovrgljiva, te da, je pre-
ma tome, njihova istinosna vrednost ravna nuli. Ali to je suvi{e pomodno.
Ja bih se, u ovom slu~aju, osvrnuo na jedan doga|aj iz ìvota koji je na iz-
vestan na~in povezan sa psihopatologijom svakodnevnog ìvota, koju je do-
bri, stari Frojd u svom istoimenom radu opisao kao oma{ku ili quid pro quo.
On oma~ku defini{e kao psihopatolo{ku pojavu kojom potisnuta istina putem
govora izbija na povr{inu. Ali oma{ka se moè dogoditi i u {tampi, mo`da
zahvaljuju}i nekom mehani~kom ili elektronskom nedostatku ili ne znam
~emu, kao u doga|aju koji }u sada pomenuti. Za vreme debate o Balkanu u
Berlinu, odmah posle rata na Kosovu, jedan nema~ki list mi je pripisao re~i
jednog drugog u~esnika, sve{tenika iz Crne Gore, ili je to bilo obrnuto, mo-
`da je mojim imenom nazvao sve{tenika iz Crne Gore dok je citirao njegove
re~i. On je rekao (citiram po se}anju): “Umesto da pitam ‘za{to nam oni to
rade’, treba da pitam ‘{ta ja moram da uradim?’”. To su bile njegove re~i koje
su zbog oma{ke pripisane meni. Prihvatam ih u potpunosti.
Pre nego {to poku{am da odgovorim na njegovo pitanje koje je, i to ne
samo slu~ajno, i moje pitanje, a mislim i pitanje mnogih, mada je potisnu-
to ovim prvim pitanjem, dozvolite mi da poku{am u nekoj vrsti parenteze da
se vinem do zvezda. Ne zbog istraìvanja u vezi sa ratom zvezda ili ne~im
sli~nim, nego zbog kratke teorijske parenteze koja neizbe`no sadrì neke
spekulacije koje, sa svoje strane, etimolo{ki proizilaze iz iskustva vavilon-
skih astrologa koji su posmatrali zvezde preko ogledala kako bi bolje razu-
meli zemaljske stvari.
Sada }u izneti teoriju o odnosu pojma metafore sa, da tako kaèm, su-
sednim pojmovima – {to }e, nadam se, doprineti razumevanju odnosa izme-
|u susednih nacija.
n 6.
Prvo, mit. Mit ima veze sa metaforom u tom smislu {to je mit pri~a sa me-
tafori~kom strukturom, mada se uzima bukvalno kao realna pri~a, posebno
kada se radi o istorijatu ili zasnivanju zajednice. U tom slu~aju, mitska pri-
~a postaje istorija. Sve nacije, na Balkanu ili drugde, imaju ili su nekad ima-
le svoje sopstvene istorijske mitove, ili mitove o herojstvu, ili mitove o `r-
tvama, ili i jedne i druge. Problem nastaje kad jedni mitovi po~nu da se ko-
riste protiv drugih. Onda se oni pojavljuju kao razli~ite verzije iste pri~e, pre-
tvorene u istoriju, protivre~e}i jedna drugoj uprkos njihovoj pseudo-nau~no-
sti i nastojanjima da se drugi i ostatak univerzuma ubede da je na{, a ne nji-
hov mit u stvari istinit, da je to istorija, i gde kona~ni rezultat moè biti taj
da se borba izme|u mitolo{kih verzija preobrati u borbu izme|u naroda tako

da metafori~ki konflikt postane pravi. Mo`da je ovo {to govorim ve} svima
poznato. Ali lo{a stvar je ta {to imamo tendenciju zaboravljanja tih stvari
koje su mo`da svima poznate. I tako postajemo nesvesni da su se mitske `r-
tve pretvorile u stvarne agresore, a da su heroji, po re~ima {panskog baskij-
skog filozofa Fernanda Savatera (Savater), samo ~udovi{ta sa na{e strane,
odnosno, da su ~udovi{ta samo izvitopereni heroji.
n 7.
Drugi pojam, povezan, ali istovremeno i suprotan pojmu iz metafori~ke pri-

~e, jeste pojam alegorije. Oba su pri~e koje ne treba shvatati doslovno, jer
one ukazuju na ne{to drugo, na ne{to iza ili ne{to iznad. Prema Umbertu Eku
(Eco), u kontekstu istorije kulture, prelaz sa alegorijskog simbolizma na me-
tafori~ki simbolizam nastupio je negde s kraja osamnaestog veka, uporedo
sa romantizmom u knjièvnosti.3 Ovde se moè primetiti razlika ili kontrast
izme|u alegorije i metafore. Sa romantizmom, onako kako ga je artikulisao
ili anticipirao Gete (Goethe) u svojim razmi{ljanjima o prirodi umetnosti, po-
~inje proces u kojem umetnost gubi svoj sakralni karakter, ali istovremeno
sáma po sebi postaje religija. Ono {to je “s one strane” metafori~ke pri~e ne
sadrì nijednu drugu realnost osim sáme metafore. Odatle poti~e njena uni-
verzalna vrednost, jer postoji beskrajno mnogo na~ina na koji se ona moè
shvatiti kao potencijalno ogledalo koje moè svako koristiti. Alegorija, na-
protiv, sadrì moralnu zapovest, samo jednu i to kategori~nu. Otuda njena
univerzalna vrednost, jer etika moè postojati samo u okruènju u kojem po-
stoje univerzalne sankcije.
Ja bih predloìo alegorijsko ~itanje jedne stare albanske legende koja
je zasnovana na mitu o po~etku, o temeljima, doslovno par excellence. U toj
srednjovekovnoj legendi trebalo je sagraditi dvorac, ali zidovi nikako da
budu zavr{eni, stalno su se ru{ili, gradili i ponovo padali, dok jedan zidarski
majstor nije kao materijal u zid ugradio svoju ènu i novoro|eno dete. Tek
tako, zbog zida. U stvari, prema legendi, postojala su tri zidarska majstora,
tri brata. Kad su shvatili kakvu vrstu `rtve je potrebno napraviti, dogovorili
su se da }e u zid biti ugra|ena ona èna, odnosno, snaja, kojoj }e narednog
dana slu~ajno pasti u du`nost da im donese hranu i pi}e. Obe}ali su da ni-
jedan od bra}e ne}e ispri~ati svojoj èni ni{ta o ovome, ali su dva brata na-
pravila poseban dogovor kako da prevare onog tre}eg, njihovog ro|enog bra-
ta. Tako je dogovorena prevara, a prakti~no i ubistvo. I to izme|u ro|ene
bra}e. Zbog podizanja zidova. Tek tako.
Sada mi dozvolite da dodam jednu primedbu. Nadam se da je poruka
nedvosmislena, kao {to alegorijska poruka i treba da bude. Ali ne i majsto-
rima u gra|enju zidova koji bi uvek verovali da je vredno ubijati bespomo}-
ne ljude zbog zidova srednjovekovnog dvorca. Oni nikad ne pomisle da }e i
na njih do}i red jednog dana. Nastavi}e da varaju one koji su u stvari njiho-
va bra}a. Njihova krv, ako krvna veza ovde jo{ ima neko zna~enje.
Nadam se da je ovoliko dovoljno kao odgovor na pitanje sve{tenika iz
Crne Gore koje je meni pripisano i to ne sasvim pogre{no: “[ta ja treba da
uradim?”.
Ipak, èleo bih jo{ ne{to da dodam. U ovoj pri~i o bra}i, ènama i no-
voro|enoj deci, zidovima je pripala glavna uloga, uloga koja je najva`nija li-
kovima iz pri~e, mo`da svima osim novoro|enom detetu. U toj pri~i zid se
ponovo pona{a kao ~udesno, magi~no i magijsko ogledalo. Veruje se da iza
zidova postoji drugi, ali drugi je unutar zidova. U stvari, lik stoji ispred ogle-
dala i, kao neka ìvotinja, veruje da iza ogledala stoji neko drugi, onaj dru-
gi. Da li smo “mi” u stanju da to prevazi|emo, da odemo iza ogledala, kao
Alisa u zemlji ~uda? To je ono {to mi treba da u~inimo, u na{oj Zemlji ~uda,
ako ja treba da odgovorim, ovog puta u mnoìni, na pitanje koje mi je pri-
pisano gre{kom ili slu~ajno. Verujem da ovaj odgovor na moje sopstveno pi-
tanje nije razgovor sa sámim sobom. Verujem da ovo {to sam napisao nije
ogledalo i da ja svoj lik prepoznajem u liku drugoga. Videmus nunc per spe-
culum in aenigmate, tunc autem facie ad faciem.4
Napomene
1. Elemer Hankis, Lecture at Collegium Budapest, 1994.

2. Slavoj @ièk, The Fragile Absolute – or Why is the Christian Legacy
Worth Fighting for? (London: Verso, 2000), p.59.
3. Umberto Eco, Arte y belleza en la estetica medieval (Barcelona: Lu-
men, 1999)
4. Biblija, Novi Zavet, “Prva poslanica Korin}anima”, XIII, 12: “Tako sad
vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda }emo licem u licu”.

Izvor: Bashkim Shehu, »Variations on the Theme of the Balkans« (ma-
nuscript
Vintila Mihailesku
Balkanizam duha
P
Bilo je to ranih 1990ih, u Briselu, srcu
Evropske unije. Tamo sam prvi put ~uo izraz: »nacije evropske vokacije«.
Vocation, calling, Beruf… nema~ka re~

je najizraàjnija, a zna~i u isto vreme »vokacija« i »profesija«. Neke nacije
su, prema tome, evropske po vokaciji (ukorenjenoj, valjda, ne u boìjoj vo-
lji, kao {to je slu~aj sa Veberovim protestantima, nego u njihovoj istoriji);
kod takvih nacija biti Evropljanin je neka vrsta profesije. A {ta je sa drugim
nacijama, koje s njima ne dele ovaj Beruf? I ko to odlu~uije o tome ko ima
a ko nema takav Beruf?
Ali ono {to me najvi{e intrigira jeste

{ta Beruf moè da zna~i u ovim slu~ajevima.
n Cvr~ak i mrav
Svi znaju Lafontenovu (La Fontaine) basnu o cvr~ku i mravu. Otkad ju je na-
pisao, cvr~ak i mrav su postali tipi~ni primeri koji simbolizuju suprotnosti iz-
me|u racionalnog, vrednog, opreznog i, prema tome, bogatog sveta mrava i
lenjog, razbludnog, neisplaniranog i, prema tome, siroma{nog sveta cvr~a-
ka. Uop{teniji arhetip iznad ove sasvim knji{ke tipologije jeste onaj o
redu/neredu koji se manifestuje u raznim oblicima svuda u svetu.
U sada{njem momentu moèmo videti na delu ovu imaginarnu suprot-
nost u dru{tvenom delovanju onoga koga moèmo nazvati novim varvari-
nom. Ovde se ne radi o figuri nekog divljaka koji je isklju~en iz dru{tvene
zajednice, niti, modernije re~eno, primitivcu koji predstavlja onaj zakr`ljali
deo ljudske vrste kome se moè/mora pomo}i/naterati ga da se civilizuje.
Radi se o ljudima, zaista, ali to su ljudi koji pripadaju jednoj niòj rasi. Radi
Vintila Mihailesku/Balkanizam duha n 193
se o na{im susedima koji se nepopravljivo razlikuju od nas. Sa njima se

mogu u~initi samo dve stvari: dràti ih na odstojanju ili ih na silu pripito-
miti. Naàlost, suvi{e ~esto na Balkan se gleda ovako (a i on sâm sebe tako
vidi).
Na~in kako su Balkan zami{ljali u pro{losti i kako ga jo{ uvek zami{lja-
ju.jeste da je to neko uglavnom neure|eno mesto (bure baruta, kako se ~e-
sto naziva), varvarska zona nesavladivog tribalizma. “Duh Balkana je duh
permanentnog konflikta. Naseljen primitivnim rasama, Balkan je stalno u
primalnom stadijumu nasle|ene borbe protiv svakoga i sva~ega. Nekim pro-
duhovljenim i vrlo obrazovanim narodima ili pojedincima, ova slika moè li-
~iti na savr{eno otelotvorenje vite{kog duha. U stvari, dominantna snaga
Balkana je teluri~ki duh – snaga zemaljskog magnetizma” – pisao je uticaj-
ni Herman Graf fon Kajserling (Graf von Keyserling) 1928.godine.1 Skoro 70
godina kasnije, u ~asopisu The Economist objavljen je jedan ~lanak o “tim
zaostalim jugoisto~nim Evropljanima”, u kojem se tvrdi da su, u pore|enju
sa ostalim biv{im komunisti~kim zemljama “Rumunija i Bugarska ruralnije,
brutalnije, i da kaèmo istinu, vi{e balkanske”.2 Jedan drugi ~lanak u isto
tako presti`nom, ameri~kom listu suprotstavlja Slovence: “ te vredne, kato-
li~ke Slovene, ~iju je kulturu vekovima oblikovao austrijski reìm”, stanovni-
cima juga Jugoslavije, “~udne, neobi~ne i zastra{uju}e zemlje u kojoj je pre-
ovla|uju}a religija ili Islam ili isto~no ortodoksno Hri{}anstvo”. Slika koju
su stvorili nau~nici nije mnogo razli~ita. “Nau~nici koji se bave upore|iva-
njima nisu bili mnogo ljubazni prema ovom delu sveta – beleì Laslo Kurti
(Kurti). U jednom svom ranom ~lanku pod naslovom ‘Ve}a Rumunija’, istori-
~ar Dejvid Mitrani (Mitrany) sugeri{e da ‘jugo-isto~na Evropa nije neoprav-
dano nazvana àri{tem nereda’.3 Drugi su sli~no opisivali Isto~nu ili Central-
nu Evropu: (…) Ma|arski istori~ar Ivan Berend (Berend) nazvao ju je ‘kri-
znom zonom’4, antropolog Dòn V. Koul (Cole) govori o ‘etni~ki trusnoj
zoni’,5 dok polititikolog Majkl Volcer (Walzer) koristi termin ‘novi tribali-
zam’6 da bi opisao ovaj region”.7
Ali, nema razloga da se insistira na ovakvim prikazima na koje smo ve}
navikli, a jo{ manje àliti se zbog njih. Korak dalje bio bi da pogledamo {ta
stoji iza ovakvih slika, da vidimo “gramatiku” koja je u pozadini.
n S one strane Orijentalizma
Lak odgovor bi bio, a u stvari ~esto i jeste, da se Balkanizam smatra poseb-

nim izrazom Orijentalizma, to jest, konstrukcijom slike Orijenta koja je pot-
puno razli~ita od Zapada”.8 Dakle, Balkanizam, isto kao i Orijentalizam, je-
ste oblik esencijalizovanog Drugog, koji se smatra “zatvorenim sistemom u
kojem su stvari ono {to su zato {to su ono {to su, jednom, zauvek, iz onto-
lo{kih razloga, koje nikakva empirijska pojava ne moè ni eliminisati ni pro-
meniti”.9 Do ove ta~ke, Orijentalizam i Balkanizam predstavljaju deo op{ti-
je igre “segmentarnih opozicija”,10 kojoj je Okcidentalizam neophodna do-
puna.11 Povodom ovoga, “pitanje nije (ili ne bi trebalo da bude) da li ljudi
svode stvari na su{tinu (…). Umesto toga, pitanje je da li ta svo|enja po-
staju toliko kanalisana da postaje te{ko udaljiti se od njih i prou~avati ih
kako bi se videlo da li pomaù ili odmaù nau~nicima u sagledavanju pita-
nja koja se razmatraju”.12 A odgovor treba da bude, a ~esto i jeste, da Bal-
kanizam isto kao i Orijentalizam, vi{e odmaè nego {to pomaè.
Ova vrsta dijalekti~kog esencijalizma “ne iska~e nepozvana iz razlika
koje postoje me|u grupama, ve} se stvara u procesu esencijalizacije. U tom
procesu politi~ki odnosi unutar i izme|u zajednica oblikuju izgradnju i inter-
pretaciju osnovnih atributa tih dru{tava.13 Ovi politi~ki odnosi unutar i iz-
me|u zajednica razlikuju se u vremenu i prostoru, a to }e biti slu~aj, u izve-
snom stepenu, i sa posebnim oblicima esencijalizma koje }e ti odnosi proiz-
vesti. Prema tome, nije dovoljno govoriti o op{toj politici kategorizacije, ~ak
ni o posebnom slu~aju Orijentalizma kada se hic et nunc razmatra Balkani-
zam. Manje ili vi{e specifi~ni politi~ki odnosi izgleda da su “oformili” na vi{e
ili manje razli~ite na~ine “izgradnju i interpretaciju osnovnih atributa” koji
se pripisuju balkanskim dru{tvima. Balkanizam je, prema tome, pitanje koje
prevazilazi uobi~ajena pitanja Orijentalizma.
n Divljak, primitivac i novi varvarin
Esencijalizacija razlika nije ni nova niti je sáma po sebi zabranjena. Re~ je

vi{e o njihovoj upotrebi ili zloupotrebi, {to sa svoje strane zavisi od zna~e-
nja razlike u konkretnim ideolo{kim sredinama. Zato izgleda da bi ovde bio
koristan onaj pristup promenama, u razmatranju razlika, koji bismo mogli
ozna~iti kao longue durée.
Godina 1537., moè se, sa hronolo{ke ta~ke gledi{ta, posmatrati kao
prekretnica u istoriji razlika. Te godine je u papskoj enciklici priznato da su
Indijanci pravi ljudi, a ne samo bi}a sposobna da razumeju katoli~ku religi-
ju. Ovo je predstavljalo jedan zaista poseban doga|aj: razlika koja je posto-
jano prime}ivana i smatrana ne~im fundamentalnim, bila je ipak prihva}ena
kao ljudska. Razli~iti van svake sumnje, Indijanci su ipak ljudi.
Va`ni ratovi su vo|eni za prihvatanje i nametanje ovog revolucionar-
nog na~ina gledanja na stvari. Sa stanovi{ta dru{tva, to je zna~ilo zaokret
od vi|enja Drugog kao divljaka (isteranog iz sveta ljudi, zbog toga {to nije
~ovek) do razmi{ljanja o njemu kao o primitivcu (neka vrsta deteta ljudske
porodice, primarna hipostaza ~ove~anstva u njegovoj neophodnoj evoluciji).

Suprotnost ljudsko / ne-ljudsko, koja je kori{}ena za legitimaciju sistema is-
klju~ivanja, zamenjena je repertoarom unutar-ljudskih razlika koje potvr|uju
sistem uklju~enosti u dru{tvo. Drugi se i dalje drì na distanci kao razli~it,
ali ova razlika nije vi{e nedodirljiva, jer }e je na kraju apsorbovati evoluci-
ja. Od imanentne, razlika postaje tranzitivna: kod ~ove~anstva postoji jedna
vrsta Beruf da se razlika prevazi|e, i to putem evolucije.
Ova primitivisti~ka ideologija,14 koja je obeleìla, i ~ak zasnovala celo-
kupni moderni na~in mi{ljenja, pripada civilizovanima, to jest, zapadnom
dru{tvu. Zahvaljuju}i tome, Evropa je bila u stanju da sopstveni identitet mi-
sli nasuprot Drugima, koji se ipak mogu svesti na kompaktne, ali razumljive
razlike. Primitivno, kao konceptualni instrument, postalo je toliko centralno
u evropskoj misli da nam je ~ak i sada “te{ko da prihvatimo da primitivna
dru{tva ne mogu da budu vi|ena kao predstava prvobitnog socijalnog statu-
sa bilo kog dru{tva. Postoje dva razloga za to: s jedne strane, kad prestane-
mo da mislimo o njima samo kao o slici porekla, ne}emo vi{e biti u stanju
da razumemo razliku ili razlike izme|u tih dru{tava i na{eg dru{tva; s druge
strane, upravo ta slika koju nam nude primitivna dru{tva navodi nas da ve-
rujemo da smo u stanju da shvatimo sopstvenu pro{lost”.15 Prema tome,
“smrt primitivnog” zna~i i “kraj istorije”.
Pokazalo se da je istorija, umesto entropskog progresa, tako|e proiz-
vela, iza unifikacuje koja je na delu {irom sveta, i nenadane razlike. ‘Melting-
pot’ integracija iznedrila je (tako|e) i “novi etnicitet”; trì{na privreda pro-
izvela je (tako|e) trans-lokalne dru{tvene mreè “neformalne ekonomije”;
(neke) nerazvijene zemlje postale su jo{ nerazvijenije – a time i razli~itije –
i tako dalje. Kako se odnosimo prema tolikim nabujalim i prili~no neo~eki-
vanim razlikama?
Suo~en sa ovom novom situacijom i bez pomo}i “primitivisti~ke ideo-
logije”, Zapad kao da oscilira izme|u re{enja “volimo ih sve”, koje je u pr-
vom planu, i pripisuje se jednom tipu aktivista gra|anskog dru{tva, i izbora
“ostavi-ih-tamo-gde-su”, koji je iza scene, i izbor je dràvne politike. Za na-
diru}u multikulturalisti~ku ideologiju, razlike nisu prenosive u vremenu i na
taj na~in rastvorljive u evoluciji, ve} su spajaju}e u prostoru, proizvode}i
neku vrstu “hibridnog” ìvotnog stava: “Uìvaj u svojoj razli~itosti kao {to
uìva{ u sámom sebi”. Za dràvnu politiku koja je pragmati~nija, ovo je samo
jedna pomodna iluzija, razlika koja se pretvara u ravnodu{nost – ako ne i u
zvani~no isklju~ivanje.
Ova dva zna~ajna trenda, iako suprotstavljeni, izgleda da se spajaju u
jednoj ta~ki: onaj Drugi odoleva kako politici fuzije razlika, tako i politici
ravnodu{nosti. Ova primetna nevoljnost da se igra odigra odbacuje se zatim
kao ne-demokratski stav ~ime se daje legitimacija sopstvenoj igri kao demo-
kratiji. To je slu~aj onoga koji se moè nazvati novim varvarinom, onoga u

~ijoj se razli~itosti ne moè ni u~estvovati, niti se ona moè dràti na dis-
tanci. On je pretnja Na{em poretku koji se vi{e ne naziva civilizacijom nego
demokratijom. Novi varvarin je tako postao otelotvorenje zapadnih strahova,
meka verzija onog ~uvenog Hanibal ante portas! To je Hanibal koji moè ì-
veti u susedstvu…
Ova politika percepcije – a to je politika isklju~ivanja – mora sámoj
sebi da pruì dobar razlog za ovakvo pona{anje. Poku{ajmo da otkrijemo
kako bi moglo da zvu~i takvo obja{njenje.
n Politi~ki misticizam: Njihov16 istorijski rasizam…
Kako bismo ovo ostvarili, uzmimo jedan primer koji, na prvi pogled, izgleda
da je udaljen od na{e stvarnosti: proslavljenunu knjigu Mareka Kona (Kohn):
Rasna galerija. Povratak nau~nom prou~avanju rase. U ovoj iscrpnoj analizi
neo-rasizma moèmo na}i mnogo konkretnih primera za prou~avanja ovog
tipa: “Dnevnik New York Times intervjuisao je zaposlene u jednom dràvnom
siroti{tu u Ploe{tiju. Kad je dr Luizi Popesku (Popescu) re~eno da jedan stra-
nac traì napu{tene bebe za usvajanje, ona je primetila da ve}ina te dece
dolazi iz romske ‘ma{ine za proizvodnju beba’. ‘Zar Amerikanci ho}e da usva-
jaju Rome?’, upitala je. ‘Genetika je jedina stvar koja je va`na od sámog po-
~etka. Ha! Takvo dete }e po svemu sude}i jednog dana zavr{iti kao lopov!’”.
“Izjava g|e Popesku” – komentari{e Kon – “predstavlja ubedljivu ilustraciju
snage jedne ideje koja odoleva vremenu”. Joahim Gotfrid Herder (Herder),
osniva~ romanti~arskog pojma rase, verovao je da svaka rasa ima sopstveni
duh (Volksgeist), koji dobija razli~ite oblike u skladu sa duhom epohe (Zait-
geist). Dr Popesku se drì prvog dela ovog principa sa svojim implicitnim sta-
vom da Romi imaju u osnovi nepromenljiv karakter (…) U kasnom dvadese-
tom veku, romanti~ka tradicija Herdera i Lombroza (Lambroso) izraàva se
kroz koncepciju genetike. Duh je isti; samo se oblik menja kroz istoriju”.17
Na osnovu analize mnogih ovakvih slu~ajeva, Kon zaklju~uje da su “Is-
to~na i Centralna Evropa jo{ uvek romanti~ni pejsaì” (Ibid., 193), u kojima
“demokratske tradicije imaju vrlo plitke korene, a populisti~ke predstavljaju
deo kulturnog nasle|a”.18 Prema tome: “Ma koliko ~esto da ugledni pred-
stavnici zapadne nau~ne elite daju izjave na televiziji, ili preko UNESCO-a, u
kojima ismevaju ideju da bi rasizam ponovo mogao da podigne svoju ru`nu
glavu u nauci (…), to vrlo malo vredi na klinikama i u laboratorijama gde dr
Popesku i kolege sli~ni njoj vode glavnu re~”.19
Konovo “obja{njenje” za odràvanje rasisti~kih ideja u slu~ajevima kao
{to je ovaj sa dr Popesku, moè dobro posluìti na{em cilju. Prvi korak je po-
meriti se sa “dr Popesku i njenih kolega” i pre}i na “pejsa` Isto~ne i Cen-

tralne Evrope”, ~ime }emo stvoriti klasi~ni sofizam: dr Popesku i njeni kole-
ge su rasisti; dr Popesku i njeni kolege ìve u Isto~noj, odnosno, Centralnoj
Evropi; prema tome, stanovnici Isto~ne, odnosno, Centralne Evrope, jesu ra-
sisti. Drugi korak je da na|emo razlog za ovakvo “stanje stvari”. A obja{nje-
nje }e se brzo na}i u istoriji: stanovnici Isto~ne, odnosno, Centralne Evro-
pe, jesu rasisti zato {to ìve u “romanti~nom pejsaù”, a romantizam je “kul-
turna ba{tina” koja ovde zamenjuje “genetsko nasle|e”. I kona~no, ali ne i
najmanje va`no, ovaj “romanti~ni pejsa`, gde je populizam deo kulturne ba-
{tine” i gde “demokratske tradicije imaju vrlo plitke korene”, stoji nasuprot
“uglednim predstavnicima zapadne nau~ne elite”, ~ime se proizvodi jasna di-
hotomija red/nered. Cvr~ak i mrav uzvra}aju udarac…
Ima mnogo vi{e od pukog “Orijentalizma” u ovom tipu retorike: to je
ve} jedna vrsta rasizma, istorijskog rasizma. Tako, ono {to se u ‘klasi~nom’
rasizmu opravdava biologijom (to jest, genetikom), ovde se sada obja{njava
drugim “nau~nim” argumentom; istorijom. U~estvovanje u istoj kulturi (a ne
vi{e u rasi) ~ini pripadnike te kulture privrènim sopstvenoj istoriji, i zavi-
snim od nje, i nepropustljivim za bilo kakve spoljne uticaje, kakav bi bio uti-
caj “uglednih nau~nika sa Zapada”. U ovom slu~aju, esencijalizacija uzima
oblik ne-demokratskog Beruf, ukorenjenog u istoriji nekih naroda, koji ih
~ini nepoèljnim partnerima u demokratskoj igri. Istorijski rasizam pretvara
se tako u gotovo oru`je za osloba|anje strahova demokratije. Mnogo je flek-
sibilniji od klasi~nog biolo{kog rasizma, ali je ipak u~vr{}en kao da je utkan
u geografiju rasa.
Ideali Prosve}enosti u vezi sa premo{}avanjem ambisa izme|u razlika
putem napretka su napu{teni. Sa ove ta~ke gledi{ta, razlike su jednostavno
tu, a postoje dobre i lo{e razlike. U ovoj novoj vrsti teorije nastanka sveta,
dobre razlike su delo boga demokratije, lo{e se pripisuju |avolu anti-demo-
kratije, pri ~emu se i kulturama pripisuje dobar ili lo{ duh. Izme|u ova dva
lagera, vodi se neka vrsta svetog rata – ili bar “bitke” – sa mnogo slu~ajeva
pojedina~nog ili kolektivnog “preobra}anja”.
Istorijski rasizam je, dakle, politi~ki misticizam koji izraàva ovu novu
veru, ro|enu iz pepela modernog Razuma.
n … i na{a samo-mr`nja
Rumuni imaju neuni{tivu sklonost ka totalitarizmu – izjavljivali su nedavno

neki rumunski kreatori javnog mnjenja obja{njavaju}i na taj na~in nedavni
porast popularnosti ekstremisti~ke partije Romania Mare, zvu~e}i pritom kao
eho Konovih rasisti~kih izjava o istorijskom rasizmu u ovom delu sveta. Eto
{ta smo mi: bezvredni ljudi – zvu~ala bi uop{tenija verzija ovog stava. Izme-
|u samo-ponosa i govora mr`nje, mr`nja prema sebi u balkanskim dru{tvima
postaje sve zna~ajniji trend, ili bar u nekim od njih. Neka od njih su ve} “na
dobroj strani” sveta i takav stav im vi{e ne treba…
Ovaj narastaju}i govor samo-mr`nje nema nikakve veze sa kriti~no{}u
prema sopstvenoj zajednici. To je pre nekriti~ko odbacivanje svojih ljudi u
celini, jer se ~ini da stoje na mra~noj strani istorije. To je – da se grubo iz-
razimo – put spasenja pojedinca. Moj narod je proklet i nije uspeo da sagle-
da istinu, ali ja, ja sam svestan ovog poroka i zato sam spreman da se preo-
bratim: molim vas, prihvatite me, demokratska bra}o! I kao i uvek u takvim
slu~ajevima, ima tu pravih vernika, ali i mnogo dvoli~njaka koji u tom vero-
vanju traju samo onoliko koliko im je to potrebno. Ali svi oni, na izvestan
na~in, osnaùju {iru zajednicu u ovom uverenju.
n Balkan u mojim mislima
Za vreme rata na Kosovu, slu~ajno sam se na{ao u Francuskoj. Jednog dana,

kad sam u{ao u bar, brzo su shvatili da sam stranac i neko me je najzad upi-
tao {ta mi u Rumuniji mislimo o tom ratu. Ja sam odgovorio da postoji po-
dela na “za Milo{evi}a” i “za NATO”, i objasnio koja bi bila dobra opcija. Je-
dan pijanac se na to naljuti i besno me zapita: “Kako moè{ da bude{ tako
glup? Zar ne vidi{ da se uop{te ne radi o tome! Nije to prokleti vestern, sa do-
brim i lo{im momcima!”.
Bio je u pravu. @ivot je negde drugde, {to bi rekao Kundera. Ali nisam
se usudila da kaèm {ta mislim. Verovatno sam i ja traìla sopstveni spas…
ili je mo`da trebalo da se napijem.
Ako je Balkan metafora za ne{to, onda bi ona, pre svega, trebalo da
zna~i “balkanizaciju misli”, poraz Razuma pred razlikama. Ne radi se tu samo
o Oni ili Mi, ve} o svima nama zajedno i tako }e biti dokle god u poimanju
i suo~avanju sa razlikama, budemo odustajali od kriti~kog prosu|ivanja i nje-
govo mesto ustupali “politi~kom misticizmu”.
Napomene
1. Maria Todorova, Imagining the Balkans, (Oxford: Oxford University Press,

Inc., 1997.)
2. Alexandru Dutu, “’Bizantini’, ‘Orientali’, ‘Balcanici’”, Secolul XX, no. 7-8-9,
1997, pp. 57-66.
3. David Mitrany, Greater Romania: A Study of National Ideas, London, Hodder
& Stoughton, n.d., 20.
4. Ivan T. Berand, The Crisis Zone of Europe: On Interpretation of East-Central
European History in the First Half of the Twentieth Century, New York, Cambrid-
ge Univ. Press, 1986.
5. John W. Cole, “Problems of Socialism in Eastern Europe”, Dialectical
Anthropology, 9, 1985, p.14.
6. Michael Walzer, “The New Tribalism”, Dissent, Spring, 1992, pp. 164 –171.
7. Laszlo Kurti, “Homecoming. Affairs of Anthropologists in and of Eastern Eu-
rope”, Anthropology Today, Vol. 12, no. 3, 1996, p.12.
8. Edward W. Said, Orientalism, Vintage Books, New York, 1978, p. 96.
9. Said, Ibid., 1978. p. 70.
10. Michael Herzfeld, M. Anthropology through the Looking-Glass: Critical
Ethnography in the Margins of Europe, (Cambridge: Cambridge University Press,
O
1987).
DEO II
11. James Carrier, Occidentalism. Images of the West (Clarendon Press, Oxford,
Balkanski Identitet i Nacionalnost
1995).
12. Carrier, Ibid., 1995, p. 8.
13. Ibid., p.8.
14. F. Paul-Levy, “A la fondation de la sociologie: l’ideologie primitiviste”,
L’Homme, No. 97 – 98, 1986, pp. 299 –320.
15. Paul-Levy, Ibid., 1986, p. 311.
16. Oni i mi predstavljaju ovde zna~ajne trendove koji se mogu identifikovati
u egzogamnim i endogamnim grupama. U tom smislu, jasno je da postoji niz
njih i nas, me|u kojima je pomenuti par samo jedan od mnogih.
17. M. Kohn, The Race Gallery. The Return of Racial Science, (Vintage, New York,
1996), p.185.
18. Kohn, Ibid., 1996, p. 188.
19. Ibid., p.186.

Izvor: Vintila Mihailescu “Balkanism of the Mind” (manuscript)
Aleksandar Kjosev
Mra~na intimnost:
mape, identiteti, ~inovi identifikacije
P
Ono {to je odrednici »Balkan« zajed-
ni~ko sa ostalim kli{eima jeste svojevrsni automatski esencijalizam – to je
geografski metonim koji pretpostavlja postojanje negeografskog referenta. U
politi~kim raspravama, novinskim napisima i svakodnevnim razgovorima, ovo
je o~igledna, nesporna pretpostavka: upotreba imena ukazuje da Balkan po-
stoji kao region sa izvesnim identitetom uspostavljenim uz pomo} izvesnog
broja zajedni~kih karakteristika. Moglo bi se postaviti pitanje koja su upra-
vo ova relevantna obele`ja – da li su istorijska? kulturna? politi~ka? – i ovo
bi bila jedna mogu}na »politika dovo|enja u pitanje«. Ona, na àlost, deli
pretpostavke kli{ea.
Mogu}e je, tako|e, formulisati razli~ita pitanja, pitanja koja ove pret-
postavke ne uzimaju kao datosti. Na primer, moè se pitati o neizvesnim i
dinami~nim odnosima izme|u imena, teritorijalnih okvira, granica, dru{tve-
nih grupa, individua i identiteta.
Pretpostavljeni referent, »Balkan«, jeste dvozna~an. Njime se, najpre,
tvrdi da postoji nekakav kulturni i politi~ki entitet, lokalizovan unutar jasno
odre|ene teritorije koja moè biti opisana spiskom zajedni~kih atributa pre-
ma logi~kom modelu »X je determinisano posedovanjem kvaliteta a, b, c, d,
... v, z, `«. Na primer, ìtelji Z-a su zaokruèna, homogena grupa jer imaju
istu religiju, jezik, istorijski narativ i obrazac pona{anja, kao i svakodnevne
prakse i rituale, politi~ke i ekonomske tradicije, kanone umetnosti i knjièv-
nosti, itd.1
Neki istraìva~i, me|utim, tvrde da je odre|ivanje kolektivnog identi-
teta upotrebom niza atributa logi~ka gre{ka jer uvodi esencijalisti~ku sr`
kvaliteta koja se ne moè opravdati, a, sa druge strane, isklju~uje kvalitete
smatrane ne-esencijalnim. Nema~ki nau~nik Luc Nithamer (Niethammer) tvr-
di: »Strogo govore}i, kolektivna izjava jeste uvek la`na izjava. Ona se razli-
kuje od jednostavnih kolektivnih imenitelja – na primer, »Rimljani« ili
»ène« – ~injenicom da to nije jednostavan, skra}eni lingvisti~ki izraz, ve}
da on pretenduje (suo~en sa o~iglednom unutra{njom razlikom) na to da su
Aleksandar Kjosev/Mra~na intimnost: mape, identiteti, ~inovi i identifikacije n 202
zajedni~ke karakteristike zasnovane na izvesnoj esencijalnoj srì, te ovim za-

jedni~kim karakteristikama pripisuje naro~ito zna~enje«.
Drugi autori ukazuju da, sa logi~kog i pragmati~kog stanovi{ta, posto-
ji nekoliko tipova identiteta: logi~ki (gde su dva termina uzajamno zamenji-
va u svim mogu}im kontekstima, tj., oni imaju u svim pojedinostima »podu-
darnu« listu atributa), »numeri~ki« (gde se lista atributa ne podudara u pot-
punosti, ali bi posmatra~ mogao utvrditi da prostorno-vremenski kontinuitet
predmeta koji je u pitanju nije naru{en), i, »li~ni identitet« (gde samosvest,
pam}enje i naracija ukazuje da je »Ja« istovetno »Ja«).2
Kolektivni kulturni identitet jeste ~etvrti, razli~iti tip, u kojem je nu-
meri~ki identitet (prostorno-vremenski kontinuitet dopunjen nepotpunim
zbirom zajedni~kih atributa) poja~an politi~kim medijumom. U slu~aju kolek-
tivnog identiteta, »zajedni~ki atributi« nisu samo pitanje saznanja ve} i pi-
tanje politi~kog priznanja. »Ja priznajem da ‘mi’ (ti, Ja, on, ...) posedujemo
iste esencijalne kvalitete, ti priznaje{ isto za mene i druge, on priznaje isto,
itd.«. »Esencijalisti~ka redukcija« ovde nije stvar saznajne iluzije posmatra-
~a, ve} pitanje internog samo-priznanja i samo-progla{enja »sáme« grupe
(iluzija, esencijalisti~ka sa kognitivnog gledi{ta, i pored svega, jeste konsti-
tutivna za sámu grupu). Ovi uzajamni i vi{estruki ~inovi priznavanja ~esto su
pra}eni ose}ajem »pripadnosti«.
Tvrditi, stoga, da je grupa Z determinisana svojim kulturnim identite-
tom (kakav je implicitno slu~aj sa kli{eom) moè biti jedna krajnje dvosmi-
slena tvrdnja. Da li ova tvrdnja usmerava ka numeri~kom identitetu, fiksira-
nom polazi{tem spolja{njeg posmatra~a, ili ozna~ava ose}aj sli~nosti koji je
zajedni~ki ~lanovima posmatrane zajednice? Da li ona implicira »pripada-
nje«? I, da li ona ~ini sve gore navedeno?
Stvari postaju jo{ teè kada porazmislimo o ~injenici da je »ose}aj pri-
padnosti« razli~it u slu~aju grupe i u slu~aju individue. Grupa, zapravo, ne
moè da »ose}a«, ve} jedino moè da produkuje institucionalne, ritualne i
diskurzivne preduslove za ose}aje, koji }e, zatim, biti zajedni~ki individua-
ma. Grupa progla{ava svoju »pripadnost sebi« (tj., svoje priznavanje sop-
stvenog identiteta) kroz javno shva}ene simbole i norme koji se mogu insti-
tucionalno reprodukovati: ona odràva (pronalazi, stvara, itd.) tradiciju,
oboàva panteon junaka i mu~enika, ispunjava misije, prenosi narative, pre-
do~ava imaginarne »domovine«, itd.
Individua je u fleksibilnom odnosu prema simboli~kom i institucional-
nom identitetu grupe. U procesu socijalizacije, kao i kasnije, tokom njego-
vog ili njenog zrelog ìvota, individua je uhva}ena u osobenu dijalektiku.
Barem dve alternative otvorene su za ~lana grupe. Ona ili on moè da inter-
nalizuje simbole grupe ili da se distancira od njih; potonja opcija alijenira
individuu od kolektine »pripadnosti«.
Prema tome, uz ispitivanje numeri~kog identiteta Balkana, trebalo bi

se, tako|e, postaviti pitanje da li postoje, ili ne, one grupe i individue koji
ose}aju da pripadaju Balkanu. Prvo pitanje je: »[ta je Balkan?« (ne{to sofi-
sticiranija varijanta ovog pitanja mogla bi biti »moèmo li opisati Balkan na
zadovoljavaju}i na~in?«). U tom slu~aju, drugo pitanje je,: »Ko je Homo Bal-
canicus?«. Drugim re~ima, koji kolektivitet i koja individua prepoznaju sebe
kao balkanske? Ova pitanja mogla bi nas dalje odvesti nekolikim drugim pi-
tanjima: da li Homo balcanicus uop{te postoji? koje nijanse razlikuju ose}aj
pripadnosti od ose}aja nepripadnosti?
n Dva sumnjiva primera
Pristupimo predmetu sredstvima veoma tipi~nog li~nog/kolektivnog iskustva

koje nije dokumentovano (i, stoga, ostaje nedokazano) ali je, i pored svega,
sasvim zajedni~ko. Svaki Bugarin/Bugarka, Grk/Grkinja ili Srbin/Srpkinja
koji/a je proveo/la duè vreme van domovine negde u Evropi zna da bi, ako
se uèli stare dobre »mandè« (jelo), najbolje bilo da ode u gr~ki restoran
ili turski du}an. Bugarin/Bugarka bi u gr~kom restoranu mogao da poru~i
svoja jela upotrebljavaju}i nepoznata imena – tatsiki, suvlaki, giros – ali
ukus }e, u velikoj meri, biti nalik ukusu taratora i {i{kebaba, dok za sarmu i
musaku postoje lepi izgledi da }e biti sasvim poput sarme i musake moje
majke. Turski du}an }e prodavati beli sir u tur{iji, li{}e vinove loze, alvu,
ka~kavalj i bozu, kao i oboàvane gerkine – one istinski kisele, koji nisu ni
nalik sterilizovanoj bljutavosti gerkina koji se prodaju po nema~kim, francu-
skim ili ~e{kim samoposlugama. Kebab (}evapi u Srbiji i Makedoniji) o~igled-
no je zajedni~ki balkanski fenomen kao i »{ljivovica« (»slivova« na bugar-
skom, »kuika« na rumunskom) i èstoka rakija od gro`|a (»loza« na srpskom,
»lozova« na makedonskom, »grozdanka« na bugarskom), da i ne pominjem
{opsku salatu i amblemati~ne za~ine poput metvice, ~ubra, bosiljka i drugih,
koji sa~injavaju sveobuhvatni profil balkanskog ukusa.
Zatim, postoji jo{ jedno iskustvo – sli~no, a druga~ije. Svako od nas,
ljudi sa Balkana, ko je boravio u inostranstvu zna da mi moèmo prepozna-
ti drugog Balkanca/nku po njegovom ili njenom na~inu hoda, po drugim
osobenostima, po mehanici tela na ulici koja se opire podraàvanju, po na-
~inu ulaska ili izlaska iz metroa, nepropisnim prelascima ulice na raskr{}ima,
prilascima nepoznatim osobama, njegovom ili njenom opho|enju za trpezom
itd. Radi se o svojevrsnom spontanom i naglom prepoznavanju, »a-ha«-isku-
stvu (mo`da pomalo radosnom, pomalo posramljuju}em) trenutnog poisto-
ve}enja: – Ali, nije li on ili ona ba{ kao ja?
n Identiteti versus ~inovi identifikacije
U svom ~uvenom tekstu »Stadijum ogledala kao tvoritelj funkcije Ja«, Lakan
(Lacan) je u pogledu procesa identifikacije kod {estomese~ne bebe napisao
slede}e: »Jo{ uvek nesposobno da hoda, ~ak i da se uspravi ... ono (odoj~e
ispred ogledala) sa velikom rado{}u savladava smetnje (nekog) oslonca kako
bi u~vrstilo svoj stav u poziciji manje-vi{e nagnutoj napred, i vratilo, da bi
ga ustalilo, trenutni vid slike«.3 Lakan dalje govori o »problemati~nom libi-
dinalnom dinamizmu« ovog momenta, opisuju}i stadijum ogledala kao ~in
»poistove}ivanja, u punom smislu koji psihoanaliza daje ovom terminu: kao
transformaciju koja se zbiva u subjektu kada usvaja sliku«.
Ono {to je ovde od interesa za nas jeste neka vrsta strukturalne homo-
logije izme|u ~inova individualne ogledalske identifikacije i ~inova sponta-
ne kulturne identifikacije (samopriznanje u ogledalu, ili ogledalima, kultur-
no sli~nih drugih). U potonjem slu~aju a-ha-iskustvo i »libidinalna investici-
ja« definitivno su prisutni; prisutna je, tako|e, me|uzavisnost onoga
»Innenwelt« i onoga »Umwelt« (iako su sve ove relacije su{tinski transformi-
sane). I, kako }emo videti dalje, ~udnovata dijalektika izme|u dinamizma i
uko~enosti (ushi}ena aktivnost, èlja da se interaguje nasuprot poku{aju da
se gleda, da se drì u pogledu) tako|e je prisutna. Moè se, u stvari, tvrditi
da je ova dijalektika ponavljana i transformisana na svakom nivou koji odva-
ja odoj~e od zrelog ~lana dru{tva, te, prema tome, na svakom nivou psihi~-
kog i socijalnog razvoja individue i/ili grupe. Ona istrajava u opoziciji izme-
|u dinami~nog stadijuma ogledala i stati~nog »simboli~kog« stadijuma (La-
kan opisuje ovaj prelaz metaforama koje izraàvaju ovu opoziciju: on ozna-
~ava simboli~ki identitet individue kao »objektivaciju«,4 »oklop alijeniraju-
}eg identiteta«, »rigidnost«, »strukturu«,5 itd.). Ali, na drugim mestima on
isti~e da stati~ne forme simboli~kog »identiteta« nisu fiksirane permanent-
no, da ozna~itelji (modeli identiteta) plutaju i menjaju se, da se libidinalne
investicije i ~inovi identifikovanja nastavljaju, i da, kako on to kaè, »pro-
bijanje van iz kruga, iz Innenwelt u Umwelt, stvara beskrajnu kvadraturu po-
novnih overavanja ega«.6
Prema tome, da li bismo mogli pretpostaviti da ova beskona~na dija-
lektika izme|u toka i statike, izme|u identiteta i ~inova identifikacije, op-
stojava i u sferi kulture? Dru{tvo i kultura stvaraju mno{tvo mogu}ih ogle-
dala za individuu ili grupu, mno{tvo prilika za identifikaciju. Oni, u isti mah,
nastoje da, na razli~ite na~ine, prisile individuu i/ili grupu da prihvati izve-
stan »stabilan« identitet, rigidnu strukturu, fiksiran i stabilan totalitet. Da-
kle, igra izme|u »a-ha-iskustva« i »oklopa«, izme|u libidinalnog dinamizma
spontanog samoprepoznavanja i »objektivacije u stabilnim identitetima«,
~ini se beskona~nom u dru{tvenim i kulturnim oblastima.
n Svakodnevne prakse i mape antropolo{kih sli~nosti
Svi prethodni »primeri« – kuhinja, prehrambene navike, me|usobna komuni-

kacija, dru{tvena etikecija – spadaju u oblast uobi~ajenih praksi. One su deo
prakti~nog i simboli~nog univerzuma kulture, koji je predmet antropolo{kog
prou~avanja. Ovde se, ukratko, ima posla sa »formama ìvota«
(Wittgenstein). Da li bismo mogli, slede}i ove »nesigurne« primere, prihva-
titi rizik i pretpostaviti postojanje izvesnog zajedni~kog balkanskog antro-
polo{kog tipa – »numeri~kog identiteta« duboko uhodane »forme ìvota«,
zajedni~kog ovim etni~kim grupama i nacijama koje tako agresivno preten-
duju da se me|usobno razlikuju? Jo{ riskantnije bi bilo pretpostaviti da je
ovo forma ìvota, kona~na i duboka balkanska kolektivnost, koja, tipi~no,
ostaje nevidljiva jer je potisnuta »oklopima« i »strukturama« dominantnih
nacionalnih, konfesionalnih i lingvisti~kih identiteta. Ali njena krajnja real-
nost je tako sna`na da uprkos svekolikoj represiji (ili, usled nje, kao u »po-
vratku potisnutog«), ona uvek izbije na povr{inu iznenada, postaju}i vidlji-
va i primoravaju}i individuu na neodoljiv, nehoti~an ~in identifikacije: Nije
li on ili ona ba{ kao ja? Moglo bi se, ~ak, dospeti u isku{enje da se u ovom
sporadi~nom i neo~ekivanom »a-ha-iskustvu« identifikacije vidi regresija ka
izvesnom balkanskom stadijumu ogledala: naglo i nedobrovoljno samoprepo-
znavanje u balkanskom drugom, stigmatizovanoj odrednici koju bi svi eman-
cipovani Rumuni, Srbi, Grci, Bugari, Hrvati i dr., rado da izbegnu.
Kako bi ovaj zajedni~ki balkanski antropolo{ki tip mogao da izgleda?
Moè li se i}i dalje od nasumi~nih i privremenih li~nih identifikacija i opisa-
ti ga na eksplicitan i analiti~ki disciplinovan na~in? Poku{ajmo takvu de-
skripciju – i pogledajmo da li je, uop{te, mogu}a?
Hipoteti~ki »objektivni posmatra~« (tj., pozitivisti~ki istori~ar ili an-
tropolog), mogao bi lako demonstrirati da su u prethodnim vekovima rural-
ne zajednice Balkana imale mno{tvo zajedni~kih karakteristika u obi~ajima
ìvota. Pored sli~nosti poteklih iz zajedni~kih prirodnih i dru{tvenih uslova
(podneblje, specifi~nosti geografije i agrikulture, tradicionalni tipovi privre-
|ivanja, obrasci stanovanja i trgovine, nerazvijena infrastruktura, predmo-
derni srodstveni~ki i porodi~ni kodovi, demografija), i pored zajedni~kih »ju-
na~kih oblika ìvota« ili » zajedni~kog kulturnog nasle|a« (zajedni~kih mi-
tova, bajki, po{alica i obreda, lutaju}ih »folklornih« motiva i dr.), fiktivni }e
posmatra~, tako|e, verovatno skrenuti pa`nju na razlog koji leì u osnovi
svih ovih sli~nosti. îtav region ima zajedni~ki makro-socijalni okvir koji je
nastao unutar vizantijske i otomanske ba{tine i rezultirao je izostankom hri-
{}anske aristokratije, relativno slobodnim selja{tvom, malim posedima, spe-
cifi~nom pozicijom crkve, itd.7 Na detaljnijem etnografskom nivou lista sli~-
nosti bi se mogla pro{iriti povla~enjem paralela izme|u ritualnih kultura raz-
li~itih balkanskih etniciteta ili regiona. Etnografsko i folkloristi~ko istraìva-

nje koridora bugarsko-rumunskog Dunava jasno je dokumentovalo zajedni~-
ke oblike ruralne ekonomije sa obe strane Dunava. Dru{tva imaju analogne
spone izme|u sedela~kih i nomadskih oblika ìvota, sprovode sli~ne sezon-
ske migracije i, sledstveno, pokazuju funkcionalne sli~nosti u odevanju, ar-
hitekturi, vo|enju doma}instva, kuvanju i obredima.8 Kult hleba veoma je
rasprostranjen {irom regiona, glavni odevni elementi tako|e su zajedni~ki
(duga~ki, doma}i, mu{ki ili ènski odevni predmeti: pantalone, ko{ulje, san-
dale, bunde od krzna, suknje, pr{njaci i opasa~i).9 Postoje, tako|e, zajed-
ni~ki ili veoma sli~ni praznici i obredi. Najop{tiji je boì}no koledanje,
»survakane« (boì}no tap{anje po ramenu, uz najbolje èlje) i Uskrs. Mnogi
paganski praznici, poput »martenica« (bele-i-crvene figurine), koji se zove
Cvetnica, na bugarskom, i Florile, na rumunskom, preklapaju se oko Uskrsa;
obredi plodnosti na dan sv. Lazara preklapaju se sa rusalskim povorkama
(koje se na rumunskom zovu Kalus ili Kalisari); rituali prizivanja ki{e, kao {to
je Skalojan, na bugarskom, Kalojani, na nema~kom, i Kalojanul ili Skaloja-
nul, ili Ene, na rumunskom – preklapaju se sa ritualima leptira – Paparuda,
na rumunskom – i sa bugarskim Eniovden i rumunskim Dragaica, Kununa i
Sin}ine.10
Mogla bi se napustiti ova uà perspektiva i pristupiti komparaciji uda-
ljenijih balkanskih krajeva i {irih teritorija. Lista bi se mogla pro{iriti na
ostale vangrani~ne sli~nosti, na primer, izme|u rumunskih, dobrud`skih, ma-
kedonskih i gr~kih no{nji; izme|u bugarskih i makedonskih prsten-plesova
(horo), srpskih plesova (kolo), rumunskih plesova (hora) i gr~kog sirtakija,
itd. Kasnije, paralele bi se mogle traìti ne samo na {irokoj transnacionalnoj
lestvici, ve} i u mikroperspektivi u urbanim sredinama i arhitekturi. Na pri-
mer, postoje kulturne i arhitektonske sli~nosti izme|u multietni~kih sela i iz-
me|u gradova sa zajedni~kim multikulturnim otomanskim nasle|em. ûvene
plovdivske ku}e (slavljene u bugarskoj nacionalnoj istoriografiji kao uzori
bugarske renesansne arhitekture) ~esto su pripadale bogatim gr~kim ili jerm-
enskim trgovcima. Poluotomanski, poluevropski stil njihove arhitekture, en-
terijerskog dizajna i name{taja te{ko da bi mogao biti opisan kao »~isto bu-
garski«.
Jo{ jedan skup sli~nosti pojavi}e se ako se usredsredimo na kuhinju.
Uzmimo, na primer, bugarska, gr~ka, rumunska, jermenska, makedonska na-
cionalna jela. Rumunski antropolozi Vintila Mihailesku (Mihailescu) i Anton
Roman (Roman) otpo~inju svoj ~lanak »Koliko je nacionalna ‘nacionalna ku-
hinja’« slede}im:
Ko god pose}uje rumunske restorane u Montrealu moè uìvati u ne-
kom od »tipi~no rumunskih« jela koja su »kao kod ku}e spremljena« – sarm-
ale, mija, ~iftele, pilav, musaka, itd. Zatim, ako neko voli da odlazi u bugar-
ski restoran, moè imati zadovoljstvo go{}enja nekim od »tipi~no bugarskih«

jela: sarmale, mija, ~iftele, pilav, musaka, itd. Kona~no, moè se oti}i u ve-
oma dobar srpski restoran gde ansambl Cigana izvodi srpsku muziku (tako-
|e, ne{to sasvim blisko nama) i gde {ef sale nudi »tipi~no srpski« jelovnik:
sarma, mija, ~iftele, pilav, musaka, itd.11
Postoje i druge sli~nosti – u arhitekturi i na~inima opho|enja, svetko-
vinama, stavovima i organizaciji ìvota u ku}i.
n Razlike i alternativna mapiranja
Problem sa takvim opisima, me|utim, leì u tome da lista sli~nosti (koja bi

sa logi~kog stanovi{ta trebalo da dosegne razmere iscrpnog opisa – potpu-
ne liste atributa, koja odre|uje i ome|uje izvesni identitet) nikad ne moè
biti dovr{ena. Ona ostaje otvorena – podlo`na promenama, heterogena, »vi-
{espratna« i beskona~na, {tavi{e, lako bi joj se mogla pridruìti jo{ jedna,
paralelna lista: kao dodatak beskona~nom i heterogenom nizanju sli~nosti,
mogao bi se sastaviti jedan beskona~an i ne manje heterogen popis razlika.
Pruìmo, jo{ jednom, neke dokaze. Istori~ari govore o krupnim regio-
nalnim razlikama unutar Otomanskog Carstva (posebno izme|u Bosne, Rume-
lije i severne Afrike, u oblasti agrikulture ili u na~inu na koji su mlade naci-
onalne dràve primile »otomansko nasle|e«).12 Mo`da su najzna~ajnije raz-
like, ipak, konfesionalne:13 isto~no-pravoslavne, muslimanske, katoli~ke,
~ak evangelsiti~ke zajednice, podrazumevaju neobi~nu unutra{nju izme{a-
nost, diferencirani mozaik granica i prelaza. Ne samo da se njihove zvani~-
ne doktrine razilaze; one se, sem toga, prostiru ispod razli~itih praksi koje
uklju~uju gozbe, zabrane, obrede, no{nju, kuhinju i seksualne obi~aje. Ni{ta
manje zna~ajna nisu variranja izme|u brdskih, ravni~arskih, mediteranskih i
crnomorskih regiona poluostrva koja su deo razli~itih tipova trgova~ke i kul-
turne komunikacije sa ostatkom sveta, kao i variraju}ih obrazaca trgovine i
migracije. Sve ovo moè imati (i, svakako je imalo) sna`nog uticaja na raz-
like izme|u svakodnevnih ìvotnih formi, na bogatstvo i siroma{tvo, na
otvorenost ili hermetizam ovih relativno autonomnih ostrva svakodnevne
kulture.
Ako bacimo pogled i na balkanske nomade i polunomade (grupe poput
Kazalba{a, Juruka i Gagauza),14 u pomenuti spisak moèmo uvrstiti jo{ jed-
no podru~je razlika i nijansi unutar balkanskog vidokruga. Osim toga, ako
obrazloìmo stepen regionalnog u~e{}a u civilizacijskim orbitama velikih car-
stava, ili u ratovima, revolucijama, procesima modernizacije, i tome sli~-
nom,15 variranja izme|u razli~itih regiona i provincija poluostrva menja}e
teritorijalne obrise nekoliko puta vi{e. Nevidljiva (i ~esto politi~ki instrumen-
talna) granica izme|u Habsbur{kog i Otomanskog Carstva ~ak i danas deli po-
luostrvo. Ona to ~ini ne samo u politi~kom i religijskom smislu, ve}, isto
tako, u svakodnevnom ìvotu. Me|utim, habsbur{ko-otomanska granica te{ko
da se podudara bilo sa savremenim dràvnim granicama, bilo sa haoti~nim
mno{tvom preklopljenih granica izme|u lokalnih seoskih zajednica. Imperi-
jalna podela tako|e je relativna. Kuhinja je, na primer, definitivno pretrpela
uticaj i »oblikovanje« od strane carstava kao i od strane velikih religija, te
»manje zna~ajnih« kulturnih uticaja, slu~ajnih istorijskih stapanja, dalekih
kontakata, i »dugovekih« ba{tina. Stru~njaci tvrde da balkanska kuhinja po-
ti~e od arapske ili otomanske verzije persijske kuhinje. Njene »prirodne« gra-
nice (koje se ne podudaraju niti sa granicama biv{ih carstava niti sa grani-
cama savremenih nacionalnih dràva) mogle bi biti povu~ene negde oko Za-
greba, gde se prostire srednjeevropski front ~okoladnih kola~a, slatkih sala-
ta i mle~nih supa, dok se na jugu, kod Rijeke, ona pretapa u dalmatinsko-
mediteransku kuhinju morskih plodova, pica i {pageta. Me|utim, {tura kuhi-
nja brdskog stanovni{tva, kao i kuhinja raznih religijskih manjina i nomada,
ostaje van mape, a razne nacionalne »kultivacije«, preuzimanja, amblemati-
zacije tradicionalne kuhinje traè druga~iju istoriju i druga~ije mape.16
Moèmo posmatrati nerazre{enu i vi{edimenzionalnu me|uigru sli~no-
sti i razlika ~ak i kroz primer jednog jedinog kulturnog fenomena. U ve} na-
vedenom ~lanku, Mihailesku i Roman uzdiù »zajedni~ka« balkanska jela –
sarmale, ~iftele, pilav, itd. – ali oni tako|e pi{u:
U dosada{njoj pripovesti opis »sarmale«, kao »tipi~no rumunskog, bu-
garskog, kao i srpskog« jela, o~ito je bio sugestivan u pogledu postojanja
zajedni~kog balkanskog zale|a, ali je, u isto vreme, demonstrirao razliku:
ono gotovo nije nikad bilo istovetno jelo. Pozivaju}i se na rumunsko »sarm-
ale«, moèmo li govoriti o istom tipu jela u slu~aju, s jedne strane, sarma-
lute, zamotane u li{}e loze oko kojih se moldavske doma}ice dobrano pomu-
~e da ih naprave »u veli~ini nokta«, a sluè ih uz ka{iku kiselog mleka, i, s
druge strane, oltenijske sarmale koje su uvijene u listove kupusa i »velike su
kao dlan«?17
Rumunski antropolozi isti~u, dalje, da uvek postoji velika regionalna
raznolikost, »koja omogu}ava da isto jelo bude sasvim razli~ito od jednog
kraja do drugog«.18
Dakle, savladali smo jednostavnu i dobro znanu ni~eansku lekciju: kog-
nitivno »mapiranje« polja (polja svakodnevnih praksi izvesnog podru~ja, u
ovom slu~aju) uvek je pluralisti~no i moè biti sagledavano iz razli~itih per-
spektiva. Perspektiva, oslobo|ena svih mogu}ih ideolo{kih premisa, ne moè
opisati nekakav »esencijalni« balkanski tip. Ona jednostavno moè artikuli-
sati i reartikulisati ovo polje na alternativne na~ine, proizvode}i serije sli~-
nosti i/ili razlika iz mno{tva mogu}ih uglova posmatranja. Razli~iti saznajni
~inovi povla~e »razgrani~enja« izme|u datih (a zapravo, kognitivno konstru-

isanih) identiteta, presa|uju}i ~itave nizove op{tosti na »teritoriju«, na kon-
troverzan i mnogostruk na~in. Ali, sáma projekcija ovih sli~nosti ili razlika
na datu oblast (tj., region, »poluostrvo«, »Balkan«) tako|e je nepouzdana.
Zar ne bismo mogli pretpostaviti da je sámo »poluostrvo« konstrukt – da je
ono samo deo ovog relativisti~kog mapiranja? (Mogli bi se, nadalje, upore-
diti Albanci u Albaniji sa Albancima i Italijanima u ju`noj Italiji, narodna
kultura u Trakiji sa narodnom kulturom u Anadoliji, itd., i tako demonstrira-
ti da interakcija razlika i sli~nosti niti po~inje niti se zavr{ava na granicama
oblasti zvane »Balkan«).
n Mape identiteta
Ovaj prividni relativizam zaklanja ~injenica da je »teritorija« sve samo ne

upra`njena za arbitrarne kognitivne projekcije. Danas, ba{ kao i pre nekoli-
ko vekova, teritorija je krcata narodima koji jasno prepoznaju svoje zajed-
ni~ke karakteristike i postojane pripadnosti. Vekovima ve} razne etni~ke, lin-
gvisti~ke, konfesionalne, kulturne i druge grupe krojile su i prekrajale grani-
ce kroz ovu teritoriju (uz upotrebu razli~itih vidova vojne, ekonomske i kul-
turne mo}i), i, na ovaj ili onaj na~in, poku{avale da nametnu rigidne mode-
le identiteta svojim pripadnicima.
Dobro je poznato da je Otomansko Carstvo, iako sna`na imperijalna dr-
àva, dozvoljavalo izvesnu kulturnu, religijsku i administrativnu autonomiju
svojim vazalnim zajednicama. To je imalo za posledicu da su ove lokalne za-
jednice (pogotovo u preovla|uju}oj, ruralnoj varijanti) postale hermeti~ne,
autarki~ne, autoreproduktivne i me|usobno izolovane. (Ekstenzivna trgovin-
ska razmena i manjkava infrastruktura tako|e su doprineli toj izolaciji). Nji-
hove sna`ne, interne, patrijarhalne zapovesti podvrgavale su individuu utvr-
|enom religijskom identitetu. Snaga i rigidnost tih identiteta moè se ilu-
strovati ~injenicom da su u srednjevekovnim otomanskim varo{ima etni~ke
grupe i religijske zajednice ìvele u tesnoj blizini vekovima, ne me{aju}i niti
stapaju}i svoje identitete. One su ìvele u razli~itim kom{ilucima, slavile su
razli~ite praznike, vr{ile razli~ite obrede, nosile razli~itu ode}u,19 i, ~esto se
– uprkos svakodnevnoj komunikaciji – etiketirale na peòrativan na~in, i ~ak,
mrzele jedne druge. Pod ovim okolnostima, etnonimi, predodre|eni da ka-
snije postanu nacionalna imena, nisu ozna~avali obuhvatne, {iroke, homo-
gene »zami{ljene zajednice«, ve} su se, umesto toga, odnosili na rigidne
unutra{nje deobe izme|u malih lokalnih zajednica. U gradu Plovdivu, na pri-
mer, sve do sredine XIX veka, savremeni »nacionalni« etnonimi artikulisali
su dru{tvenu hijerarhiju izme|u grada i sela: »Grk/Grkinja« zna~ilo je »gra-
|anin/gra|anka Plovdiva«, a »Bugarin/Bugarka« zna~ilo je »obi~an se-

ljak/seljanka«.20 Primeri ovog multikulturnog separatizma i izolacionoizma
opstaju ~ak i danas. Jo{ uvek ima oblasti u severoisto~noj Bugarskoj u koji-
ma susedna bugarska (pravoslavna), turska i pavlikijanska (katoli~ka) sela
vode zasebne i relativno izolovane ekonomske, religijske i kulturne ìvote.
Igra kognitivnih perspektiva (zamenljivo prepoznavanje sli~nosti i raz-
lika, i njihova upotreba za skiciranje izvesnih identi~nih entiteta) nikad nije
bila li{ena istorijski, politi~ki i kulturno nadre|enih stega postoje}ih identi-
teta. Ta igra nije bila oslobo|ena ni njihovih vi{estruko preklopljenih tenzi-
ja, konflikata, kompeticija i borbi. Veza je oduvek bila dijalekti~na: politika
identiteta odre|ene grupe u tajnosti je determinisala recepciju i saznavanje
»sli~nog i razli~itog«. Obratno, »priznate« sli~nosti ili razlike osnaìle su i
stabilizovale tada po~etne identitete, upisuju}i ih u narativ grupe. Alterna-
tivna perspektiva druge zajednice mogla bi, sa svoje strane, dovesti u pita-
nje status quo, osvetliti druge sli~nosti i razlike, ispri~ati druge pri~e i po-
ku{ati da reartikuli{e mapiranje identiteta. Takva je bila (i jo{ uvek jeste, u
nekim religijskim zajednicama), primera radi, religijska regulacija simboli-
zma hrane u Otomanskom Carstvu. Uprkos svim sli~nostima u navikama u do-
menu ishrane, uprkos sna`nom proboju tursko-persijske kuhinje {irom polu-
ostrva, dolazilo je do prohibicije {irokog raspona ~lanovima jedne religijske
zajednice da jedu zajedno sa ~lanovima drugih konfesija.21 Sli~nosti, razli-
ke, ~ak i stapanja kuhinja, obi~no uop{te nisu spominjani; ono {to je bilo
presudno jeste da su hri{}ani jeli svinjetinu a muslimani nisu. Na pozadini
ovog arhai~nog stava (hrana drugih smatrana je »poganom« i odvratnom;22
u narodnom folkloru slika ne~iste, tu|inske hrane ustaljen je i repetitivan
stereotip)23 amblemati~ne prehrambene razlike koje ocrtavaju religijske
identitete bile su znatno va`nije od sli~nosti.
Zna~i li to da je figura posmatra~a, slobodnog od bilo koje konfliktne
politike identiteta ili politi~ki optere}enih ~inova (pri)znanja, puka fikcija?
[ta je sa ogromnom armijom nau~nika (istori~ara, etnografa, antropo-
loga i dr.) koji su se trudili da igraju tu ulogu za poslednjih 150 godina?
n Politika saznanja
Razlu~imo nekoliko tipova takvih »posmatra~a«. Ovo su, nepotrebno je re}i,

»idealni tipovi«; realnost nudi razli~ite »devijacije« i me{avine.
A. Patriotski nau~nik
Prvi tip je patriotski nau~nik, ~ije je istraìvanje utkano u nacionalisti~-
ki ideolo{ki projekat XIX veka. Lokalni nau~nici kakav je Slovenac Jernej Ko-
pitar, Srbin Vuk Karadì}, Bosanac Stefan Verkovi}, Hrvat Josip [trosmajer
(Strossmayer), Bugari Georgi Rakovski (Rakovsky), Petko Slavejkov
(Slaveykov) i Ljuben Karavelov (Karavelov), bugarsko-makedonska bra}a Mi-
ladinov i Albanac Timi Mitko (Mitko) bili su nadahnuti primerom nema~kog
»osijanizma«,24 bilo kroz neposredne kontakte sa nema~kim nau~nicima,
bilo kroz posredni{tvo ~e{kih, slova~kih i ruskih slovenofila.25 Oni su, tako,
po~eli da izu~avaju istoriju slovenskih jezika, da sastavljaju bibliografije,
pi{u gramatike, prikupljaju arheolo{ke ostatke i srednjevekovne rukopise, da
objavljuju narodne pesme i bajke, da sakupljaju artefakte od etnografske
vrednosti i da ih izlaù u muzejima. Tokom perioda od 1850. do 1900., stvo-
reno je nekoliko me|usobno povezanih akademskih disciplina na novousta-
novljenim nacionalnim univerzitetima. Uporedo sa politi~kom istorijom, bile
su to filologija (istorijsko prou~avanje jezika i knjièvnosti), i tradicionalna
kultura (odevanje, arhitektura, ishrana, praznici, itd. – predmeti etnografije
i Volkskunde, kasnije i etnologije i antropologije).
Razli~ite ~injenice koje su ova nova polja nau~nog rada odabrala i ana-
lizirala imale su jednu sli~nost (a smatralo se da ta sli~nost ima vrednost de-
finicije): smatrane su reprezentacijama i manifestacijama nacionalnog. Pret-
postavljalo se da u svom najdubljem zna~enju svi selektovani i analizirani
podaci manifestuju jedinstvenu metafizi~ku su{tinu odre|ene kolektivne
du{e i nacionalnog Sopstva.27 Ovo nije bilo jedinstveno otkri}e balkanskih
istori~ara, folklorista i etnografa, ve} etablirana norma u humanisti~kim na-
ukama u doba nacionalizma. Ovu normu formulisao je Vilhelm von Humbolt
(von Humboldt): za njega je nacionalni identitet der unsichtbare Teil jeder
Tautsache, nevidljivi deo svake ~injenice. Sáma forma i institucionalizovani
standardi akademskog poduhvata dopustili su patriotskim nau~nicima da, po
ugledu na herderovsku i humboltovsku povr{nost, pretpostave da su, uprkos
svim razlikama i svoj heterogenosti, lingvisti~ke zakonitosti, usmena kultu-
ra, dèla knjièvnosti i umetnosti uop{te, liturgijski manuskripti, arheolo{ki
ostaci i sl., na kraju krajeva identi~ni u svom najdubljem korenu. Oni su
obrazovali dragoceno nasle|e i starinu, »plod« i »izraz« Narodnog Duha
(samo promenite atribut – bugarski, gr~ki, albanski). Dinasti~ka slava i na-
cionalna kuhinja, revolucionarni heroizam i narodne no{nja bili su smatrani
manifestacijama istovetne nacionalne metafizi~ke su{tine, i na taj na~in ~vr-
sto obuhva}eni modernim konceptom »kulturnog nasle|a«.28 Ovo obja{nja-
va za{to je u to vreme akademska specijalizacija bila od sporednog zna~aja.
Ako su ~injenice u svojoj dubokoj su{tini sli~ne, onda bi knjièvni stru~nja-
ci mogli biti i kulturni istori~ari, a istori~ari – etnografi, folkloristi – mogli
bi biti lingvisti i arheolozi.
Bilo je, kako sam ve} rekao, uzeto zdravo za gotovo da se prostorni ras-
pon nacionalnih »plodova« na prirodan na~in podudara sa granicama imagi-
narne domovine. Tako su ove akademske discipline zapravo reafirmisale na-

cionalno mapiranje (i zvani~ni nacionalni identitet), te su, ~ak, kori{}ene u
opravdavanju teritorijalnih zahteva. Izvan politi~ki i vojno utvr|enih grani-
ca balkanskih nacija-dràva, kulturno nasle|e bilo je izraz dubokog, trans-
empiri~kog jedinstva svih dijalekata, svih postava ili verzija materijalne kul-
ture. Kulturno nasle|e je, tako, posluìlo kao nametnuti okvir, kako za fokus
tako i za granice istraìvanja.
Ovaj oblik kognitivne politike osvedo~io se kao veoma stabilan. Jo{
uvek je na snazi u ve}ini nacionalnih kulturnih ustanova na Balkanu. Anali-
ziraju}i istoriju rumunske etnografije Mihailesku je zapisao:
Etnologija, na taj na~in, napreduje uporedo sa ovim politi~kim proce-
som (prebacivanje etnografskog elementa iz lokalnog dnevnog ìvota u re-
prezentativnu nacionalnu kulturu), i njegov je deo vi{e od jednog stole}a,
vr{e}i svojevrsnu odbranu i veli~anje autenti~nosti (premo{}uju}i jaz izme|u
pro{losti i neprolazne vrednosti), jedinstva i specifi~nosti rumunske narod-
ne – a, tako, i nacionalne – kulture. U ovom procesu takvi ideolo{ki ciljevi
bili su inkorporirani kao nau~na sredstva istraìvanja. Ova o~iglednost po-
stala je takva da je Jon Vladutiu (Vladutiu) svoj priru~nik »Rumunske etno-
grafije« mogao zapo~eti ovako: »Etnografski podaci predstavljaju, po sebi,
dokaze jedinstva narodne rumunske kulture izraène obiljem lokalnih formi,
kontinuitetom i specifi~no{}u na{e narodne kulture«.29
B. Zapadni nau~nik
Drugi tip je zapadni nau~nik devetnaestog veka (varijatne podrazume-
vaju etnografa, antropologa, istori~ara, nema~kog nau~nika na polju Volk-
skuende, i komparativnog filologa). Kao stranac, on ili ona ~ine se li{eni u~e-
{}a u lokalnim, predmodernim kulturama, kao i ideolo{kog okvira koji uslo-
vljava akademsko znanje i kulturne institucije nacionalnih dràva. îni se,
stoga, da ova figura ima potencijal da opi{e sli~nosti i razlike na »autono-
man« na~in: da prenebregne »prirodno« jedinstvo nacionalne kulturne teri-
torije i povu~e nove granice artikuli{u}i alternativne kulturne veze, ne uzi-
maju}i u obzir, u izvesnom stepenu, lokalne ose}aje pripadnosti.
Ve}ina ovih ljudi, razume se, nije bila dovoljno nepristrasna. Oni su bili
strastveno privrèni ovoj ili onoj mo}noj ideolo{koj doktrini njihovog doba
(pangermanizam, panslavizam, filhelenizam, turkofilija, itd.). Njihova nau~-
na samosvest je, dakle, bila tako|e preduslovljena nekom ideolo{kom dok-
trinom. U ovom slu~aju ideolo{ki okviri nisu bili nacionalni ve} »rasni«, ili,
okviri »bratstva nacija«, »ve~nih savezni{tava«, »prirodne kulturne domina-
cije«, ili lingvisti~ke genealogije. Politika izbora i tuma~enja ~injenica bila
je komparativna i transnacionalna, stvaraju}i, tako, alternativne imaginarne
zajednice.
Ovo je bio slu~aj, na primer, sa ~e{kim slavisti~kim studijama XIX veka,

unutar kojih se, na ~elu sa Pavelom [afarikom (Safarik), poku{alo razviti
»autonomno« filolo{ko nau~no prou~avanje malih slovenskih nacija (ali,
prou~avanje namenjeno njima). [afarikovo prezentiranje autonomnog, je-
dinstvenog i stalnog razvoja slovenskih jezika i knjièvnosti, spis Geschichte
der slavichen Sprache und Literatur nach allen Mundarten, koji je objavljen
1825., pruìo je ideolo{ki i nau~ni izazov ne samo nema~koj filologiji i nje-
noj ideji o nema~koj kulturnoj dominaciji, ve}, tako|e, imperijalnoj perspek-
tivi upisanoj u ruske slavisti~ke studije. Unutar potonjih, razvoj slovenskih
jezika i knjièvnosti interpretiran je kroz sopstvenu rusku slovenofiliju – od-
nosno, svim malim slovenskim pritokama predvi|eno je ulivanje u veliko ru-
sko kulturno more. Oslobo|en takve ruske ideolo{ke teleologije, [afarik je
bio skloniji kognitivnoj strategiji koja je nagla{avala sli~nosti izme|u rela-
tivno udaljenih slovenskih nacija (êha i Bugara, na primer) kroz kontrast
odsustva sli~nosti izme|u njih i njihovih neslovenskih suseda. Prema tome,
bez obzira da li rusko ili ~e{ko po poreklu, slovenofilsko mapiranje Balkana
zna~ajno se razlikovalo od otomanskog kulturnog i politi~kog mapiranja koje
je zaobilazilo tobo`nje »slovenstvo« i na administrativan na~in artikulisalo
poluostrvo, kroz sandàke, »milete« i konfesije (shodno jedino zakasneloj
te`nji Carstva ka modernizaciji).30
Jo{ jedan primer ovog tipa posmatra~a jeste nema~ki slavisti~ki nau~-
nik iz 30-ih i 40-ih godina XX veka, Gerhard Gezeman (Geseman). Kompara-
tivista i slavista, on je i pored svega prekora~io granice svoje discipline i na-
pisao knjigu Heroische Lebensform (Herojski oblik ìvota).31 U toj knjizi Ge-
zeman zanemaruje nacionalisti~ke i slovenofilske ideolo{ke kartografije ta-
mo{njih antropolo{kih kultura. Ova sloboda vi|enja novih sli~nosti i razlika
imala je, naposletku, svoju cenu. Predo~avaju}i sli~nosti izme|u balkanskih
zajednica i upadljivo zanemaruju}i nacionalne granice i slovenske spone on
je stvorio tipove kakav je »parazitski Balkanac«32 i »Levantinac«, i bio je
sklon da ih interpretira kao »biolo{ke tipove opstanka«, pribliàvaju}i se, na
taj na~in, pretpostavkama rasizma i biologizma.33
Moè se nastaviti sa artikulisanjem mogu}e politike saznanja usredsre-
|uju}i ispitivanje na figure kao {to je engleski antropolog koji prou~ava
»primitivne kulture«, kolonijalni administrator (~ije su statisti~ke i admini-
strativne mape postepeno postale ~emerna postkolonijalna realnost),34 po-
kretljivi umreèni nau~nik koji u~estvuje u aktuelnom globalnom »nevidlji-
vom koledù« kulturne antropologije i koji se kre}e slobodno izme|u razli~i-
tih »politika identiteta«, itd. Svi oni su zna~ajni unutar okvira balkanske
problematike ali ja }u ih u ovom radu izostaviti.
n Dinami~ko polje identifikacije
U ovom poglavlju istraìvao sam samo probleme i paradokse neuhvatljivog

»numeri~kog« identiteta Balkana (»Da li smo u stanju da opi{emo Balkan na
zadovoljavaju}i na~in?«). Druga grupa problema, problema samopriznatog i
isku{enog identiteta, bila je iznesena jedino u vezi sa razli~itostima mogu-
}ih kognitivnih mapiranja.
Prema tome, mi i dalje ne raspolaèmo odgovorom na drugu grupu pi-
tanja: da li Homo balcanicus uop{te postoji? Ko je on ili ona? Da li izvesne
grupe ili individue uzajamno priznaju zajedni~ku listu kvaliteta? Pod kojim
dru{tvenim i diskurzivnim okolnostima oni sebe prepoznaju kao »balkan-
ske«? U kakvom odnosu njihov navodni balkanski identitet stoji prema nji-
hovoj nacionalnoj, konfesionalnoj, etni~koj i drugoj pripadnosti? Kako je
njihova kolektivna imaginacija strukturisana unutar prostornog okvira polu-
ostrva? Koje su emocionalne nijanse balkanskog identiteta? Sva ova pitanja
ostaju otvorena.
Iako jedan ~lanak te{ko da je dovoljan da se na sva ta pitanja odgovo-
ri, potrudi}u se da ukratko na~nem neka od gore navedenih pitanja. Ne mogu
u dovoljnoj meri naglasiti da je moj cilj ovde stvaranje izvesne perspektive
pre nego predlaganje realnih, podrobnih odgovora.
Imaju}i na umu da su pojedina~ni ~inovi identifikacije i obrasci ofici-
jelnog identiteta skop~ani u stalnoj dijalektici kretanja i mirovanja, poku{aj-
mo pri}i opisanoj situaciji. Suo~eni smo sa pregr{t kognitivnih mapa koje se
preklapaju, kao i sa mno{tvom mogu}ih ili stvarnih identiteta kompetitivnih
kognitivnih strategija. U jednom takvom kontekstu ~inovi individualne iden-
tifikacije ne izvode se protiv postojanih identifikacija (»objektivacije«,
»oklopi« i »rigidne strukture«, kako je sugerisao Lakan); ti ~inovi se, napro-
tiv, odvijaju unutar nepostojanog polja kompeticije razli~itih modela iden-
titeta; {tavi{e, oni ponekad protivre~e jedan drugom, ili jedni druge trans-
formi{u. Ovde su mogu}e dve hipoteze (sa izvesnog stanovi{ta komplemen-
tarne). Prema prvoj, takvi uslovi bi mogli stvoriti ose}aj nesigurnosti i te-
skobe; li{ena orijentacije, jasnih modela i stabilne pozicije, individua ne zna
ko je on ili ona. Prema drugoj hipotezi, takav dinami~ki kontekst pruà in-
dividuama vi{e mogu}nosti i vi{e »slobodnog prostora« za manevrisanje, koji
im, zapravo, omogu}ava da bolje iskazuju sopstvenu energiju i izbor pri su-
kobu ili, ~ak, odbacivanju nametnutih modela.
Ipak, ~ini se da nekoliki ~inioci sna`no uti~u na dinamiku takvog kog-
nitivno pokretnog polja. Nalik magnetnim polovima privla~enja ili odbijanja,
oni strukturi{u profil sila prostora u kome su grupe i individue primorane da
ìve, da proìvljavaju svoje identitete i ispunjavaju svoje ~inove identifika-
cije.
Pored se}anja na predmoderne identitete (i njihove privremene svako-

dnevne reaproprijacije) postoje barem dva klju~na faktora koja igraju su{tin-
sku ulogu u strukturisanju ovog polja sila u kompeticiji. To su, u grubim cr-
tama, zapadne politike balkanske reprezentacije (mogle bi se nazvati diskur-
som Zna~ajnog Drugog) i ego-diskurs autoreprezantacije (zvani~no i institu-
cionalno nametnut nacionalni identitet). Pored svega toga, postoje, kako
}emo videti, brojne druge mogu}e »politike identiteta« koje izviru iz zevo-
va, praznina, pukotina u polju.
n »Dva Balkana« kao ko~nice
Balkan-kli{e – za~udo – uslovljava ovo polje na dva razli~ita, ako ne i opre~-

na na~ina.
Na pozadini mno{tva mogu}ih mapiranja, metonimija »Balkan«, koju
tako automatski rabe zapadni politi~ari, aktivisti ljudskih prava, novinari i
eksperti za doti~ni region, osvedo~ava se kao mo}an simboli~ki gest svo|e-
nja i upro{}avanja. Njenom upotrebom zanemaruje se i odbacuje zna~aj svih
gore pomenutih razlika i sli~nosti (ona, ~ak, moè podrazumevati nepo{to-
vanje, neznanje, prezir). Ona simplifikuje sofisticirane istorijske i kulturne
ìvote skupa razli~itih ljudskih grupa na poluostrvu i zamenjuje ih stabilnim
»jezgrovnim« identitetom, koji zapadni mediji èle da vide. Ukratko, ova
metonimija je deo diskursa o balkanizmu.
U savremenoj nau~noj recepciji, balkanizam se interpretira kao domi-
nantna zapadna strategija reprezentovanja isto~no-evropske periferije. U po-
slednjih deset godina on je bio kriti~ki analiziran u nekoliko publikacija.35
Prema Leri Volfu (Wolf), simboli~ka geografija bila je preoblikovana za vre-
me Prosvetiteljstva, a nazadnost i »varvarizam«, nekada pripisivani severu,
projektovani su na jugo-istok. U inspirativnoj knjizi Marije Todorove (Todo-
rova) Imaginarni Balkan iznosi se tvrdnja da je, »nasuprot orijentalizmu,
koji je diskurs o imputiranoj opoziciji, balkanizam diskurs imputirane ambi-
valencije«.36 Todorova skre}e pa`nju na »tranzitorni karakter« Balkana, nje-
gov »me|u-poloàj ... ∞koji≤ ga je, mo`da, pretvorio u nepotpunog drugog;
umesto toga, Balkan je konstruisan ne kao ‘drugi’, ve}, kao nepotpuno ‘sop-
stvo’«.37
Kao retori~ka tehnika, diskurs o balkanizmu je dvostruko zasnovan, {to
zna~i da uvek upotrebljava dva skupa atributa. Prvi opisuje pojedinosti pri-
bli`ne neospornim faktima, istorijskim i savremenim: krvavi balkanski rato-
vi, politi~ke spletke i iracionalnost, nacionalisti~ka histerija, beslovesno ko-
madanje na slabe male dràve, haos u smeni na pozicijama vlasti, siroma-
{tvo, ekonomska i intelektualna nazadnost. Drugi niz atributa zapostavlja ~i-
njenice i detalje koji su na delu u davna{njoj asimetri~noj igri sila izme|u

zapadnog i isto~nog identiteta, nose}i, umesto toga, htonsku auru. Njime
se reprodukuje arhai~ni znak podsmeha, sramote i mu~nine povodom »polu-
drugog« koji spre~ava potpunost zapadnog sopstva. Na nivou konotacija i
tropa, implicitno se tvrdi da je poluostrvo odvratno i mra~no mesto »gde je
sve izopa~eno«, da je kontaminirano kraljevstvo potisnutih evropskih demo-
na: okrutnost, ma~izam, histeri~na strast, ubila~ki varvarizam, ignorancija,
arogancija, nedisciplinovani erotizam, onanija, zabranjena telesna zadovolj-
stva i prljav{tina.38
Prema tome, pod pretpostavkom da je balkanizam stigmatizuju}i dis-
kurs, prisiljeni smo da preformuli{emo gorenavedena pitanja. Sada bi mogli
upitati: »Pod kojim okolnostima bi grupe ljudi ili individue, u odnosu na
mno{tvo drugih opcija, dali prednost prepoznavanju sebe u diskurzivnom
obrascu koji ih stigmatizuje? Pod kojim okolnostima oni ose}aju da pripada-
ju teritorijalizovanoj slici sopstvene stigme?«.
Ovo poslednje pitanje postaje naro~ito zna~ajno, s obzirom na ~injeni-
cu da su kulture zvani~nih balkanskih nacionalnih dràva decenijama, ako ne
i vekovima, poku{avale da pobegnu od slike »mra~nog Balkana«. Proces
obrazovanja nacije i samoopredeljenja sprovele su razli~ite politi~ke elite
pridràvaju}i se tradicionalnih zapadnih modela izgradnje nacije (emancipa-
cija, politi~ki suverenitet i kulturna autenti~nost, nacionalno pravo na u~e-
{}e u istoriji, nacionalni ponos, o~ekivanje svetskog priznanja, itd.). Me|u-
tim, budu}i male i periferne, ove nacije su bile uhva}ene u protivre~nu igru
izme|u normativnog i fakti~kog: izme|u modernog imperativa (po kojem na-
cija treba da bude herojski istorijski subjekt sopstvene emancipacije) i nji-
hove bezna~ajnosti u borbama izme|u Velikih Sila. Internalizuju}i kako emo-
cionalnu traumu nepriznanja (javna i istorijska nevidljivost) tako i onu mo-
ralnu (neuspeh u ispunjavanju navodne istorijske du`nosti), ideologije i vi-
soke kulture ju`no-evropskih naroda uvek su negovale opsesivnu zabrinu-
tost. One su nastojale da se iskupe zbog svoje geopoliti~ke i geokulturne ire-
levantnosti izvesnim ideolo{kim autoreprezentacijama. To je rezultiralo nji-
hovom neprestanom reprodukcijom ideolo{ke slike vlastite autenti~nosti i
razlike u odnosu na susede (ovo je bio jedini na~in da se sopstvena nacija
prezentira kao izdvojen i prepoznatljiv subjekt na globalnoj sceni).
Gledano iz istorijske perspektive, ova potraga za specifi~nim nacional-
nim »sopstvom«, »esencijom« ili »karakterom«, rezultirala je revnosnom me-
|usobnom diferencijacijom svih balkanskih naroda. Nacionalisti~ki imperativ
proizveo je alternativne verzije nacionalisti~kih pokreta, pothranjivao je te`-
nje i konflikte me|u njima, te je, kona~no, doveo do centripetalnih kretanja
me|u susedima i nekada{njim kulturnim saradnicima. Tokom perioda izme|u
1850. i 1912., nacionalne dràve u regionu razvile su – polako ali neumor-
no – relativno izolovane nacionalne ekonomije poduprte neprijateljskom kul-

turnom kodifikacijom (uzajamno antagonisti~ki obrazovni sistemi, lingvi-
sti~ki standardi, kanoni umetnosti, itd.). Tokom ovog perioda, nakon neko-
liko vojnih i kulturnih ratova, i ~itavog niza ideolo{kih suparni{tava, balkan-
ski narodi su izabrali da podsti~u svoju uzajamnu ne-komunikaciju, da svo-
je sukobe i ideolo{ka neprijateljstva razvijaju, ~ak i da ih transformi{u u in-
stitucije, te da se agresivno odvajaju od svojih suseda. Ova diferencijacija
bila je kompleksan proces sa dubokim u~inkom na konstitutivne obrasce vi-
soke kulture svakog naroda. U odre|enoj fazi stvaranja nacije (sa nekim hro-
nolo{kim varijacijama, za balkanske narode ono se dogodilo izme|u 1850. i
1912.) antropolo{ke sli~nosti i razlike su preina~ene i ponovo mapirane. Bile
su, u stvari, transformisane u zasebne i »autenti~ne« nacionalne »folklore«
(uz tvrdnju da izraàvaju metafizi~ke dubine ove ili one Nacionalne Du{e).
Razli~iti nacionalni folklori sumnjivo su se teritorijalno podudarali sa nacio-
nalnim granicama i imaginarnim domovinama (moderna teritorijalizacija
potpuno je strana drevnim lokalnim usmenim predanjima). Tokom istog ovog
perioda obele`ja novih nacionalnih visokih kultura – struktura istorijskog
vremena i geopoliti~kog prostora, nacionalnih junaka, mu~enika, vo|a, tele-
olo{kih narativa, vrednosti i autoriteta – distancirala ih je do ta~ke uzajam-
ne nekompatibilnosti. Stalno rastu}a me|usobna izolacija kombinovana sa
ratnim traumama (1885., 1912., 1913., 1914.-1918.), iznedrila je sliku mut-
nog, suparni~ki devijantnog i aktivno neprijateljskog suseda (na kojeg se
obi~no projektuje ìgo{u}a etiketa »balkanstva«).
Ovi napori ka diferenciranju i proizvodnji zasebnih nacionalnih politi-
ka reprezentovanja (institucionalnih, politi~kih, ~ak i vojnih) sukobili su se
sa uporno{}u zapadnog balkanizma, koji je bio nespreman da uo~i bilo ka-
kvu razliku i opaào je region iz makrokolonijalne perspektive. Uprkos pri-
stupa~nosti validnog, stru~nog, diplomatskog i novinarskog znanja o razli-
kama, zapadni mas-mediji su stalno reprodukovali sliku jedne opskurne ge-
opoliti~ke kulturne celine, nerazumno raskomadane, gde su, do neraspozna-
vanja mala plemena i agresivne mikrodràve inscenirali, u minijaturnim raz-
merama, davno zaboravljene evropske drame: uzajamnu mr`nju, necivilizo-
vane ratove pod barjakom histeri~nih i idiosinkreti~kih nacionalizama, kul-
turno ugnjetavanje, etni~ke ~i{}enja.
U takvoj situaciji visoke nacionalne kulture nisu imale izgleda da stvo-
re pozitivnu sliku poluostrva. Njegov nezaobilazni ali amorfni geografski pro-
stor bio je uvek posmatran kao pretnja ~e`nji za autenti~no{}u nacionalne
elite, fatalna prepreka na putu ostvarenja jasne raspoznatljivosti i »moralne
li~nosti« (Kant). Kao trop, pretpostavljaju}i zajedni~ki kulturni, istorijski i
politi~ki referent, on preti da uzdrma ne samo antropolo{ke, ve} i nacional-
ne granice i razlike. Tako je za nacionalne ideologije balkanskih zemalja, raz-
li~ite, kakve su bile, Balkan tako|e imao skrivenu, mra~nu, mitolo{ku auru.
To je nevariraju}i, vazda ponovljani znak bezuspe{ne autodiferencijacije i
samoopredeljenja; on ozna~ava topljenje i nestanak nacionalnog subjektivi-
teta pred pogledom »Zna~ajnog Drugog«. Ukratko, za njih on je uvek simbo-
lizovao nedostatak »istinskog« kulturnog priznanja skrivenog iza povr{ine
zvani~nih zapadnih akata: diplomatskog, politi~kog i juridi~kog priznanja
nezavisnih nacionalnih dràva u regionu. Detaljna diskurzivna analiza bal-
kanskog tropa u javnom diskursu mogla bi demonstrirati da je on apsorbo-
vao sve negativne energije prilago|uju}i u svojoj semanti~koj ispraznosti
kvazi-mitsku sliku svega Orijentalnog, svega Otomanskog i svega »anti-pro-
gresivnog«. »Izvorni« balkanizam, budu}i traumati~ni ogledalni diskurs, ~ini
se da operi{e istim ìgo{u}im nizom predstava kao i onaj zapadni,40 ali ih
povezuje sa razli~itim emocionalnim nijansama: katkad, sa besom i agresi-
jom prema Zna~ajnom Drugom; katkad, sa neuspehom i sramotom, ~ak i ga-
|enjem nad sobom.41
n Dominantne strategije (de)identifikacije
Polje sile identitetskih modela u kompeticiji ~ini se da je uklje{teno izme|u

Scile Balkana, vi|enog kao etikete spolja{nje osude, i Haribde Balkana vi|e-
nog kao imena unutra{njeg, »izvornog« straha i sramote.
Ovo stvara dve glavne forme identifikacije, obe u begu od nekog od
balkanskih duhova.
Prva opcija jeste ostaviti, napustiti, odbaciti nepodno{ljivi »oklop« na-
metnutih identiteta: radikalna emigracija, bliska kulturnoj amneziji.
U poslednjih deset godina, vi{e od dva miliona ljudi napustilo je biv-
{u Jugoslaviju (postoji nedostatak pouzdanih statisti~kih podataka; neke
procene prikazuju oko 700 000 emigranata, dok su ostali unutra{nje izbegli-
ce koje su se kretale unutar ex-jugoslovenskih granica; neki drugi posmatra-
~i procenjuju da je ex-Jugoslaviju napustilo izme|u tri i ~etiri miliona lju-
di). Procenjuje se da hrvatska emigracija za vreme ovog perioda iznosi oko
300 000 lica. Samo tokom ovog perioda Rumunija je izvezla vi{e od 120 000
emigranata. Tu`na pri~a bezuspe{ne emigracije hiljada Albanaca u Italiju, i
njihovog brutalnog proterivanja, dobro je poznata.
Za razliku od Jugoslavije, Bugarska nije pro{la kroz iskustvo rata ili et-
ni~kog ~i{}enja. Ali uprkos relativnom miru, stabilnosti i umerenom ekonom-
skom uspehu, vi{e od 600 000 lica pobeglo je iz zemlje, vi{e od 300 000 u
periodu izme|u 1989. i 1992.
Spekulisati o op{tim regionalnim razlozima za emigraciju na pozadini
razli~itih nacionalnih situacija i obilja centripetalnih dru{tvenih faktora ri-
skantan je zadatak. No, i pored svega toga, proporcionalno konzistentan broj

emigranata, uprkos sasvim razli~itim uslovima balkanskih zemalja, krajnje je
iznenea|uju}i. Kao da postoje neki drugi razlozi, mimo kolapsa komunizma
i ratova, mimo ekonomskih kriza i etni~kih konflikata. Kao da su ratovi i po-
liti~ki haos, embargo i bankrot albanskih, rumunskih i bugarskih banaka ak-
tivirali drugu katastrofu. Veliki broj ljudi doìveo je to kao »bankrot« simbo-
li~kog nacionalnog kapitala, kao krizu identiteta. Pisma emigranata, usme-
na svedo~enja, nezvani~ni izve{taji, odi{u istim iracionalnim strahom od pri-
padanja jednom »fatalnom« mestu, progonjenog demonima civilizacije. Po-
liti~ki i ekonomski motivi iza ove masovne emigracije verovatno su tako|e
pome{ani sa gr~em ga|enja: èlja (ili, pre, poriv) da se definitivno, po sva-
ku cenu, ode, uprkos nepredvidljivosti i bedi koju emigracija povla~i za so-
bom.
Zar nije mogu}e pretpostaviti da svi ovi ljudi koji beè od ratnih zlo-
~instava, masovnog siroma{tva, nezaposlenosti i drugog, tako|e beè od ì-
gosanosti?
Bekstvo u suprotnom smeru – u ostra{}eni nacionalizam i hiperboli~ni
(srpski, bugarski, albanski, rumunski) ponos – dobro je poznato i ne treba
ga detaljnije opisivati. Ono {to je te{ko jeste priznati histeri~ni poku{aj,
skriven iza lica tradicionalnog i oficijelnog dràvnog patriotizma, da se ta
ìgosanost kompenzuje. Politi~ka instrumentalizacija kosovskog mita, i
uspe{na propagandna manipulacija »nebeskim Srbima« od strane Slobodana
Milo{evi}a u cilju mobilizacije miliona obi~nih ljudi, pruàju izazovni mate-
rijal za prou~avanje. Ono {to, s druge strane, zavre|uje da bude pomenuto
jeste to da su ove nacionalisti~ke reakcije tako|e bile – nimalo iznena|uju-
}e – anti-balkanske. One su bile histeri~ni oblici diferenciranja, u sklopu ko-
jeg su susedne nacije, etniciteti ili konfesije bili vi|eni kao ovaplo}enja bal-
kanskog »Gestalt« – »Turaka«, »usta{a«, »Cigana«, ili, u krajnjoj instanci,
kao »ista balkanska govna poput nas«.42
n Balkan kao varljivo polje kontraidentifikacije
Situacija je daleko kompleksnija. Grupe i individue mogu birati izme|u ovih

dominantnih modela identiteta potajno optere}uju}i dve krajnosti (gra|anin
∞boljeg≤ sveta vs. nacionalni patriota; nomadsko vs. Sedela~ko, itd.) trauma-
ti~nim energijama. Me|utim, balkanski konglomerat i gore pomenuta kogni-
tivna dinamika tako|e otvaraju slobodan prostor za njih da razli~ito reagu-
ju. Stare ruralne i lokalne zajednice sa rigidnim identitetima vi{e ne posto-
je; »nacionalne« i »univerzalne« uloge su u izvesnoj meri diskreditovane;
me|utim, savremeni svakodnevni ìvot poluostrva o~ituje iznova staro-novo
izobilje predmodernih, modernih i postmodernih sli~nosti i razlika. Polje,

strukturisano kroz kontroverzni obrazac pona{anja i diskursa, ~esto blokira
dominantne obrazce identiteta, otvaraju}i sasvim neo~ekivane mogu}nosti
za vi{estruka a-ha-iskustva, alternativne identifikacije i kontra-identifikaci-
je. Sme{teni usred ovog nerazre{enog, spornog pluraliteta kulturnih paradig-
mi, individue i grupe ~esto biraju da tumaraju naslepo za »tre}im« ili »~e-
tvrtim« putem, da pobegnu na neko vreme – kako od rigidnih oklopa tako i
od ìgosanosti. Ovo su trenutne pozicije, otvaranja za nepredvidljive i nasu-
mi~ne ~inove identifikacije – eksplodiraju}a a-ha-iskustva, nepredvi|ena
bilo kakvim dominantnim kulturnim formama.
Ova iskustva mogu da stvore kratkotrajno ose}anje pripadanja u kojem
slika Balkana izgleda druga~ije. Ali, neke od njih mogu se, tako|e, razviti u
relativno stabilne kontrakulturne strategije.
U poslednjoj deceniji, pored filmova Emira Kusturice, »Misterije bugar-
skih glasova« i muzike Gorana Bregovi}a ({to su sve varijante ove slike Bal-
kana upakovane za visoku kulturu), balkanska popularna (kontra)kultura ro-
|ena je u svim balkanskim zemljama: razvio se novi masovni ukus za stari tr-
bu{ni ples, otvorene su novo-stare male kr~me i kafane, jedan novi tip aro-
gantne balkanske intimnosti zagospodario je atmosferom. Najzna~ajniji
simptom ovog procesa bio je izostanak popularne volje da se bude sli~an Za-
padu (odbacivanje ne samo teku}eg politi~kog slogana »na putu ka Evropi«,
ve} i stare balkanske percepcije Zapada kao svojevrsne sekularne transcen-
dencije).43 Marketin{ki agenti i menadèri odmah su nanju{ili novu potra`-
nju na kulturnom trì{tu i pohitali su da je zadovolje novom balkanskom kul-
turnom industrijom: agresivnim i arogantnim, a »demokratskim« i »intim-
nim«, mas-medijima, novim vidovima razonode, i novo-starim vidovima mu-
zike.
Popularna muzika i njeni razni preobraàji naro~ito su interesantni:
turbo-folk i jugo-rok u Jugoslaviji, ~alga i folk muzika u Bugarskoj, »mana-
le« u Rumuniji. U Bugarskim gradovima i selima ~alga ne samo da je nane-
la smrtni udarac starim socijalisti~kim popularnim zabavama ve} je i uspe-
{no potisnula englesku i ameri~ku rok i disko muziku iz klubova i kafi}a. âl-
ga je predstavljala kulturu uìvanja koja se suprotstavila i »post-protestanst-
kom« globalisti~kom etosu nadiru}eg kapitalizma i plitkim krilaticama zva-
ni~nog nacionalizma. Preuzela je elemente od tradicionalnih »orgijasti~nih«
balkanskih svetkovina, od opscenog folklora, od turske i ciganske muzike, i,
od novonastale polu-kriminalne subkulture: iskombinovala ih je sa postmo-
dernim elektronskim sintesajzerima i ritam-ma{inama. Rezultat je ne toliko
muzika bunta i traume (iako su izvesne paralele sa afro-ameri~kim repom
mogu}e) ve} neuhvatljiva, komi~na i agresivna transformacija. Ona najni-
ù44 sliku Balkana izokre}e naglavce i pretvara ìgosanost u radosnu potro-
{nju zadovoljstava zabranjenih evropskim normama i ukusom. Nasuprot tra-

dicionalnoj mra~noj slici ova kultura arogantno slavi Balkan kakav on jeste:
nazadan i orijentalan, puten i polu-ruralan, sirov, sme{an, ali prisan. Kao ~in
kontra-identifikovanja ona skandalizuje ono {to je Norbert Elias (Elias) na-
zvao »civilizacijskim standardima« i »granicama ukusa, sramote i nelagod-
nosti«, kombinuju}i u jednu kontroverznu strukturu toplinu, familijarnost i
»orijentalnu« sablazan. To je neka vrsta svojevoljne regresije u veliki, skan-
dalozni, balkanski »kom{iluk«, podalje i od Evrope i od turobnih oficijelnih
domovina.45
Za divno ~udo, nostalgija za takvim protiv-modelima identifikovanja
(oni ni izdaleka nisu isklju~ivo muzi~ki) naro~ito je sna`na tamo gde svima
poznata jela, »sarmale«, »musaka«, kao i druge kvazi-orijentalne razonode
nedostaju, kao u sterilnosti holandskog i nema~kog kulturnog krajolika. Bal-
kanska kulturna dijaspora zasluùje prou~avanje sa tog gledi{ta – zbog svo-
je nostalgi~ne i intimne kuhinje, praznovanja i }askanja.
n Pri~a umesto zavr{etka
U nemogu}nosti da ovde zapo~nem takvo istraìvanje èleo bih da ovaj tekst

zavr{im jednom li~nom pri~om.
1993., podu~avao sam bugarskom jeziku i knjièvnosti u svojstvu pre-
dava~a na Univerzitetu Getingen u Nema~koj. Jednog dana bio sam pozvan
na studentsku zabavu, zajedno sa mojom prijateljicom, jugoslovenskom dok-
torantkinjom koja je za vreme opsade Sarajeva postala svesna da je Bosan-
ka i muslimanka, te je postala antiratna aktivistkinja. Odlu~ili smo da pre za-
bave prezalogajimo. Suo~eni sa te{kim izborom izme|u italijanskih, nema~-
kih, kineskih i francuskih restorana, odabrali smo – uz lako peckanje posra-
mljenosti – da odemo u gr~ku gostionicu i uìvamo izvorne kulinarske sla-
sti. Dok smo jeli na{u »musaku« i »suvlaki« (koji se ni najmanje nisu razlko-
vali od bugarsko-srpsko-makedonsko-turskog »{i{-kebaba«), gledali smo na
TV-u restorana vremensku prognozu za Evropu. Me|unarodne granice bile su
ocrtane belim konturama. Rumunija i Bugarska su, bez ikakvog razloga,
predstavljene kao jedna dràva sa Bukure{tom kao prestonicom. Na kraju
na{e ve~ere zatraìli smo od gr~kog konobara tursku kafu. On je odgovorio
da u »ovom« restoranu posluùju jedino gr~ku kafu. Poru~ili smo je, i bila je
to ista ona kafa »otomanskog« tipa: slatka i gusta, neprikladna za nema~ki
ukus sklon oce|enoj kafi, poznata u Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji, Bosni i
Turskoj kao turska kafa. Kasnije, na zabavi, upoznali su me sa finom devoj-
kom, Nemicom, koja me je, prime}uju}i moj naglasak, odmah upitala »Woher
sind Sie? (Odakle ste Vi?)«. »Aus Bulgarien (Iz Bugarske)«. odgovorio sam,
zabrinut za moju bosansku prijateljicu koja se, u me|uvremenu, upustila u

jo{ jedan verbalni rat sa gomilom Srba, Slovenaca i Albanaca. Posmatrao sam
grupu obuzetu rapravom, njihove energi~ne kretnje, bu~ne glasove, na~in na
koji su tap{ali po ramenima jedni druge, i namah me je proèlo ~udnovato
ose}anje bliskosti i intimnosti. Sada sam shvatio {ta je nema~ka studentki-
nja imala na umu kada je insistirala na tome da ja demonstriram »balkansko
drànje« (»eine balkansische Motorik«, kako je rekla).46
Zabava se nastavila. Neki Nemci zatraìli su od neke devojke, Turkinje,
da izvede trbu{ni ples za njih, {to je ona odbila. »Sie sind also ein Rumae-
ner? (Vi ste, dakle, Rumun?)«, Nemica je èlela da utvrdi, petnaestak minu-
ta kasnije. »Nein, ich bin ein Bulgare, aber es ist egal (Ne, ja sam Bugarin,
ali to vam je isto)«, odgovorio sam.
Izgledala je posti|eno.
Napomene
1.Rad predstavljen na sofijskoj koferenciji Istoriyata pred predizvikatelstavata

na promenite, 27-28. oktobra, 2000. godine. Moja teza, s druge strane, jeste
da se takve »Kolektivbezeichngen« (kolektivne oznake), u na~elu, ne razlikuju
od »kolektivnog iskaza«. One, u njihovoj automatskoj upotrebi, pretpostavlja-
ju odre|ene kolektivne iskaze o kojima je re~.
2.Jean-Marie Tetaz, »Personale Identitaet, Errinerung – kollektive Idenitaet«,
rad predstavljen na sofijskoj konferenciji Istoriyata pred predizvikatelstavata na
promenite, 27-28. oktobra, 2000. godine.
3.Prvi engleski prevod u NewLeft Review 51 (septembar/oktobar 1968), pre-
{tampano u Jacques Lacan, Ecrits, A Selection (London: Travistok/Routledge,
1989).
4.»... pre nego {to se Ja objektivizuje u dijalektici identifikacije sa drugim«.
Ibid., s. 94.
5.»Oklop otu|uju}eg identiteta koji rigidno{}u strukture daje pe~at ~itavom
mentalnom razvoju subjekta«. Ibid., s. 96.
6.Ibid., s. 96.
7.Maria Todorova, Imagining the Balkans (Oxford: Oxford University Press,
1997), s. 161-184.
8.Vidi Antonina Kuzmanova, Roumyana Atancheva and Vassilka Alexandrova,
Roumaniya (Sofia: Otvoreno obshtestvo, 1999), 105-135.
9.Ibid., s. 35-40.
10.Ibid.
11.U: Irine Kulik & Istvan Horvat, Reflection on Differances: Focus on Romania,
(Cluj: Christian Stan, ed., Limes, 1999), s. 125.
12.Todorova, Imagining the Balkans, s. 180-183.
13.O deobi Otomanskog Carstva na »ne-nacionalisti~ke« konfesionalne katego-
rije, vidi: Stavrianos, L. S., The Balkans since 1453, (London, 1958., 2000), s.
222.
14.Kalyonski, Alexei, »Kazulbashki eyud«, Nova publichnost, (Sofia, 1998).
15.Vidi, Stavrianos, Ibid., s. 178-413. Vidi pogotovo s. 212-213.
16.Mih?ilesku & Roman, Ibid., s. 125-136.
17.Ibid., s.126.
18.Ibid., s.134.
19.Za vi{e detalja vidi knjigu Predstavata za „drugiya” na Balkanite (Sofia: Ma-
rin Drinov, 1995).
20.Vidi, npr., programski ~lanak rodona~elnika bugarske etnografije – prof.
Ivan Shishmanov „Predmet i zadachi na nasheta etnographiya” (Sofia: SBNU,
1889).
21.Vidi Mih?ilesku & Roman, Ibid.,s. 127.
22.Inna Peleva Botev, Tyaloto na nacionalisma (Sofia: Mab, 1998), s. 22-172.
23.Vidi, Mih?ilesku i Roman, Ibid., s.127.,vidi, tako|e, Peleva, Ibid., s. 49-58.
24.Vidi, Gabriella Schubert & Miro Masek, »Slavic Weimar/Jena«, uskoro u
{tampi u sklopu Junctions and Disjunctures: East European Literary Culture, koju
prire|uju Dòn Nedubauer (Nedubauer) i Marsel Kornis-Poup (Cornis-Pope),
(Oxford University Press). Autori nagla{avaju zna~aj Univerziteta u Jeni, nje-
govog protestantsko/romanti~arskog kulturnog duha, u bu|enju interesa za
»folklor« kod Ju`nih Slovena. Pored li~nih kontakata koji su se razvili izme|u
bra}e Grim (Grimm), Vilhelma von Humbolta, L. Rankea (Ranke), J. S. Fatera
(Vater), J. Kopitara i Vuka Karadì}a, ideolo{ki prijem »Humanitaets Briefe« J.
G. Herdera (Herder), proslavljenog promotera Slovena, bio je od posebnog zna-
~aja. Njegove ideje o jeziku kao »besmrtnom vlasni{tvu« i istinskom izrazu na-
cije, o »stvarala~koj du{i naroda (schaffende Volksseele) i specifi~nom »Volk-
ston« svake popularne nacionalne »poezije«, kao prave reprezentacije prirode
naroda, o prirodnoj, prostodu{noj »pesmi« kao spontanoj »Urpoesie«, bile su
veoma uticajne na Balkanu tokom ~itavog XIX veka.
25.Ibid.
26.O uticaju ~e{kih, slova~kih i ruskih nau~nika na intelektualce na Balkanu,
vidi: I. V. Yagic, Istoriya slaviyanskoi filologii (St. Peterburg, 1910).
27.Vidi simptomati~ne metafore autenti~nih narodnih umotvorina u Herdero-
vom ~uvenom naslovu Stimmen der Voelker in Liedern (Glasovi Nacija u pesma-
ma, 1807), ili u izrazu J. Grima »Atem jeder Sprache« (dah svakog jezika), ci-
tirano u Schubert & Masek, Ibid. Varijante ovih metafora reprodukovane su od
strane svih balkanskih folklorista. Vidi, kao primer, predgovor pesmarici bra}e
Miladinov (osporavanoj od strane i Bugara i Makedonaca): »Narodne pesme su
pokazatelj mentalnog stadijuma naroda i ogledalo njegovog duhovnog ìvota.
Narod izliva svoja ose}anja u pesmama«. (Bulgarski narodni pesni, sobrani ot
bratya Miladinovci, Dimitar & Konstantin i izdani ot Konstantina ∞Zagreb,
1861≤).
28.Prvi bugarski akademski ud`benik knjièvne istorije (Balan, A., Bulgarian Li-
terature: A Brief Manual for Secondary and Specilised Schools. ∞Plovdiv, 1896≤),
dobar je primer ovog unifikovanog »filolo{kog kompleksa«. Autor, uprkos ~i-
njenici da je njegov ud`benik bio prvi u kontekstu mladog Bugarskog Univer-
ziteta, strukturisao ga je u skladu sa strogim i presti`nim modelima poteklim
iz etablirane prakse me|unarodne slavistike i filologije. On je bez ikakvog okle-
vanja u strukturi svog ud`benika objedinio istoriju narodne usmene kulture
(folklora), istoriju srednjevekovnih religijskih rukopisa i modernu bugarsku
knjièvnost. Argument je bio tradicionalne prirode: prema Belanu (koji samo
sledi Herdera i Humbolta, {to je ~inila ~itava me|unarodna slovenska filologi-
ja) nacionalni jezik je najzna~ajnije delo nacionalnog duha. Knièvnost i fol-
klor su, stoga, srodni jer su verbalni, oni su izrazi du{e (kolektivne ili indivi-
dualne, naivne ili refleksivne), i oboje su na{i. Tako je, na neproblemati~an na-
~in, ud`benik obezbedio diskurzivni i institucionalni kontinuitet »narodne« i
»elitne« kulture.
29.Neobjavljeni rukopis V. Mihaileskua.
30.Za vi{e pojedinosti vidi: Yagic, Istoryia slaviyanskoi filologii.
31.Gerhard Geseman,, Heroische Lebensform, Zur literatur und Wesenkunde der
Balkanischen Patriarchalitaet (Berlin: Wicking Verlag, 1942).
32.Gerhard Gesemann, »Der Paristaere Balkaner«, Slavische Rundschau, 1933,
s. 1-16.
33.Za vi{e detalja vidi moje ~lanke: »The Debate About the Problematic Bulga-
ria«, u: National Character and National Ideology in Interwar Eastern Europe, ed.
Ivo Banac, Katherine Verdery (New Haven: Yale Center for International and
Eastern Studies, 1995) i »Racism in Potentia?«, u: Usvoyavane i emancipaciya,
ed. Atanas Natev (Sofia, SU, 1997).
34.Vidi, Benedict Anderson, Imagined Communities, revised edition (London.
Verso, 1991), s. 163-187.
35.Interesantni uvidi u prirodu balkanizma mogu se na}i u knjigama i ~lanci-
ma Leri Vulfa (Wolf), Eli Skopetea (Skopetea), Milice Baki}-Hajden (Hayden),
Marije Todorove, Aleksandra Kjoseva, Dimitra Kamburova (Kambourov), i mno-
gih drugih.
36.Todorova, Imagining the Balkans, s. 17.
37.Ibid., s. 18.
38.Trebala bi se, naravno, praviti razlika izme|u intelektualno suptilnog i ne-
vidljivog balkanizma zapadnih institucija znanja (antropologija, sociologija,
istorija, filologija, itd.) i balkanizma masovnih medija, koji reprodukuje kli{ee

na znatno brutalniji na~in.
39.Vidi, Diana Mishkova, »Friends Turned Foes: Bulgarian National Attitude
toward Neighbors«, u: Pride and Prejudice, Working Paper Series 2, Central Eu-
ropean University History Department (Budapest: CEU, 1995), s. 163-186; Na-
dezda Danova, »Vzaimnata predstava na bulgari i garci, XV-XIX vek«, u: Pred-
stavata za drugia na Balkanite (Sofia: Marin Drinov, 1995), s. 77; Velichko To-
dorov, »Znam gi az tyach«, Serbia i serbite v bulgarskata literatura (Sofia: Kri-
tika, 2000).
40.Ovo zahteva dalje istraìvanje; retori~ke razlike izme|u ova dva tipa balka-
nizma mogle bi biti od velikog zna~aja.
41.Relevantan simptom ove autostigmatizacije jeste takozvano »reprodukova-
nje balkanizma« (reprodukovanje orijentalizama), fenomen kojim se negativne
emocije projektuju na susede a slika sramnog poluostrva preme{ta na Istok
(nedavno istraèn od strane Milice Baki}-Hayden, Marije Todorove, Marka @iv-
kovi}a). Slavoj @ièk ovu pojavu formuli{e na slede}i na~in: »Za Austrijance
Slovenci su divlje horde od kojih se moraju {tititi nevidljivim zidom; Slovenci
diù zidove pred najezdom »necivilizovanih« Hrvata; Hrvati se ozi|uju protiv
svojih suseda, »divljih« Srba; Srbi sebe zami{ljaju kao poslednji {tit Hri{}an-
stva koje brani sebe (ali i Evropu!) od islamske invazije. Kulturolo{ke granice
su, dakle, ~etiri puta pomerane i zidovi podizani – a sve to opravdavano za{ti-
tom Hri{}anstva od prodora divljih hordi« (»Uìvanje u pokornosti i slugan-
stvu«, Na{a Borba, 5. januara, 1997).
U svojoj neobjavljenoj disertaciji M. @ivkovi} opisuje mentalno mapiranje Srba
slede}im re~ima: »Niti bliski Zapadu poput êha, niti na krajnjem rubu Istoka,
poputu Rusa, niti privrèni Srednjoj Evropi kao Hrvati, niti na poziciji »Balka-
na Balkana« poput Makedonaca, Srbima je te{ko da pomere negativna vedno-
vanja dalje na jug, i da eksploati{u potencijal ekstrema. Stigma koju oni nose
kombinuje stigme Juga i Istoka, kako slovenstva tako i turske mrlje, uro|enog
komunizma i balkanskog nasilja. Oni nemaju mogu}nost da isti~u kako su po-
tekli od jedne od kultura na koje Zapad gleda kao na kulture svojih predaka,
kao {to ~ine Grci i Rumuni. Prihvataju}i ovu, mahom, negativnu stigmu, njiho-
vi odgovori osciluju izme|u ponavljanja stigme u preteranoj formi kao »min-
strelizacije« i raznolikih preliva ambivalentne autoegzotizacije kao, na primer,
u »magi~nom realizmu««. (@ivkovi}, rukopis)
I @ivkovi}eva i @ièkova analiza imaju jednu manjkavost: one su izvedene sa
jednog eks-jugoslovenskog gledi{ta i, zapravo, kri{om reprodukuju »reproduko-
vanje«. Posredstvom ovih termina fenomen se interpretira u jasnim nacional-
nim i politi~kim kategorijama iz bliske pro{losti, stvaraju}i novu implicitnu is-
to~nu granicu; sem toga, oni iz razmatranja isklju~uju ne samo Bugare i Tur-
ke, ve} i Rome, Jermene i druge manjine, koji (ili me{avina kojih) tako|e moè
da pruì fokus za balkansko stra{ilo, koje iznova zamu}uje jasne nacionalne
granice.
Naro~ito podesni za ove balkanske projekcije bili su »tirani«, Turci, koji ne
samo da su, za sve nacionalne ideologije, ovaplo}ivali »bolesnu« srednjevekov-
nu silu, ve} su nosili vekovima staru, zlokobnu auru demonskog neprijatelja
hri{}anstva i Evrope, kao i skandaloznog prisustva Drugog »u sámoj na{oj sre-
dini« – Orijenta na Zapadu, Azije u Evropi (vidi, Larry Wolf, Inventing Eastern
Europe, The Map of Civilisation and the Mind of the Enilightenment ∞Stanford:
Stanford University Press, 1994≤, s. 167).
Jo{ jedan znak stigmatizacije Balkana nacionalnim diskursima jesu ~este sram-
ne asocijacije vezane za njegovu sliku: »mra~ni Balkan«, orijentalna lenjost.
Susedne nacije ~esto su se uzajamno etiketirale kao »Cigani«, »balkanska gov-
na«, itd.
42.U Warrior’s Honor: Ethnic War and Modern Consciousness (Vintage: London,
1999) Majkl Ignjatief (Ignatieff) opisuje napore srpskog vojnika da defini{e
razliku izme|u Srba i Hrvata. Ovde vredi navesti neobi~nu upotrebu balkanskog
tropa. »Ali pitanje koje sam im postavio nije im davalo mira, i, tako, nekoliko
minuta kasnije, on baca oru`je na postelju izme|u nas i kaè: ‘Gledaj, evo kako
je. Ti Hrvati, oni misle da su bolji od nas. Oni ho}e da budu gospoda. Misle da
su ugla|eni Evropljani. Da ti ja ne{to kaèm: svi smo mi samo balkanska govna’«
(36).
43.Vidi moj ~lanak, »The Self-Colonizing Cultures«, u: Bulgariaavangarda (So-
fia: Salon Verlag, 1998).
44.Todorova, Ibid., s. 18.
45.Ima dosta zajedni~kog izme|u ove balkanske kulture familijarnosti i kon-
cepta »kulturne intimnosti« Majkla Hercfelda. Vidi, M. Herzfeld, Cultural
Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (New York: Routledge, 1997), s. 1-
37. Prili~no nalik »kulturnoj intimnosti«, balkanska popularna kultura domesti-
fikuje zvani~ne kódove nacionalnih reprezentacija i autoreprezentacija kroz vi-
{estruke upotrebe, zloupotrebe i fleksibilna svojatanja koja vr{e dru{tveni ak-
teri u svakodnevnom ìvotu. Omiljene razonode na Balkanu proizvode ironi~ne
samo-predstave i predo~avaju ih u polujavnim prostorima »kolektivne privat-
nosti« u~esnika (stvaraju}i, na taj na~in, pometnju i nelagodnost kada se iz-
loè pogledu izvana). Manifestuju}i skepti~nu samospoznaju kolektivnih nedo-
stataka, to, tako|e, ~esto skandalozno, pervertira ove negativne stereotipove
u pozitivne stereotipove, i dalje sa neobi~nom emocionalnom ambivalencijom:
izme|u uìtka, sramote i razdragane zoupotrebe zvani~ne pompe, izme|u fa-
milijarnosti i agresije protiv Zapada, izme|u zbunjenosti i smeha.
Zna~ajna razlika jeste, s druge strane, ~injenica da je u ovoj, gore opisanoj si-
tuaciji, snaga na vlasti umnogostru~ena: balkanska popularna kultura angaò-
vana je u diskurzivnim interakcijama (ili pre bitkama) sa vi{e od dva borca. Na
ovom bojnom polju, ostaci predmodernih identiteta i dalje dovode u pitanje
kona~nu mo} nacionalnih »visokih« kultura, dok nacionalne visoke kulture
strastveno odbacuju o~ite balkanske sli~nosti (kultivi{u}i simultano reproduko-
vanje balkanizama). Ove visoke kulture jo{ uvek su angaòvane – svaka za svoj
ra~un – u uzaludnoj borbi protiv nadmenosti zapadnog balkanizma. Zauzvrat,
balkanizam, kao varijanta kolonijalnog diskursa, mora da iza|e na kraj sa no-
vim diskursima na vlasti: kulturnim globalizmom, postkolonijalizmom i multi-
kulturalizmom. Izve`bano uho jo{ uvek moè zapaziti diskurzivne okr{aje ispod
povr{ine toka – kao basso continuo u baroknoj muzici – kojima odjekuje bitka
izme|u Zapada i Istoka, Hri{}anstva i Islama.
U istorijski nerazre{enom nadmetanju kao {to je ovo, gde snage kulturnog au-
toriteta nastavljaju da izazivaju i osporavaju jedna drugu, simboli~ka ekonomi-

ja nije ograni~ena na interakciju izme|u »oficijelnog idioma« pojedine nacio-
nalne dràve i vi{estrukih svakodnevnih upotreba (kako sugeri{e Hercfeld). Pre
}e biti da se radi o slede}em: o borbi izme|u mno{tva oficijelnih ideologija,
kognitivnih strategija i takmi~arskih idioma na spornom polju. Samo polje je,
stoga, mutno, puno alternativnih budàka i pukotina.
U skladu s tim, intimna interakcija izme|u balkanske pop-kulture i svih ovih
kulturnih autoriteta vi{e podse}a na opsenarsku predstavu sa mno{tvom ekra-
na nego na staloènu, svakida{nju upotrebu i prisvajanje. Glavna razlika izme-
|u ove interakcije i Hercfeldove »kulturne intimnosti« sastoji se u ~injenici da
doti~na popularna kultura skandalizuje zvani~ne idiome (kako visoke nacional-
ne kulture, tako i zapadne civilizacijske standarde), radije nego da se njima
koristi i da ih preuzima. U njenim krajnostima, njena regionalna intimnost ra-
dosno iskora~uje van nacionalnih granica, normi u~tivosti i arhai~nih tabua,
jeftino podraàvaju}i svojevrsni trenutni »balkanski identitet«, koji je samo
oblik anarhi~nog protesta protiv svakog oblika identiteta i svakog simboli~kog
poretka.
46. Nekoliko godina kasnije ~itam slede}e retke u nekom internet glasilu: »Lju-
di ovde govore ~itavim svojim telom. Oni se naginju napred i dodiruju svoje
kolege. Kada se sre}u ili rastaju, oni se ljube u obraze i srda~no grle«. (Dr. Sam
Vaknin, »The Phlegm and the Anima«, Central Europe Review, no. 4 ∞July
1999≤).
Prevod: \or|e ôli}

Izvor: Alexander Kiossev, »The Dark Intimacy: Maps, Identities, Act of
Identification«, Balkan as Metaphor. Between Globalization and Frag-
Ugo Vlaisavljevi}
Ju`noslovenski identitet i su{ta

stvarnost rata
P
Ne bi trebalo da nas zavede paradoks,
naime, da nacionalisti tvrde da su njihove nacije ukorenjene u drevno-
sti i da su o~igledno prirodne, kada su one, u stvari, sasvim skora{nje
nove i neobi~ne konstrukcije.1
U jednom od svojih poslednjih intervjua, koji je dao \ankarlu Bosetiju

(Bosetti) (1993), Karl Poper (Popper) se zalagao za intervenciju u Bosni i za
primenu principa »rat ratu« prema terorizmu koji je po~eo da se {iri u regi-
onu biv{e Jugoslavije posle pada komunizma. Na pitanje: »Za{to se to dogo-
dilo?«, Poper je odgovorio ukazuju}i na to da nacionalizam nema ~vrst te-
melj:
Komunizam je bio zamenjen sme{nim nacionalizmom. Kaèm sme{nim

zato {to on postavlja jedne protiv drugih narode koji su, u stvari, svi
Sloveni. Srbi su Sloveni, Hrvati su Sloveni. I Bosanci su tako|e Slove-
ni, koji su pre{li u Islam.2
Ali ovom sme{nom nacionalizmu dat je temelj:
Stra{no je {to smo mi na Zapadu dopustili da se stvari, u poslednje dve

godine, razvijaju onako kako su se razvijale – sa maskrima, ubijanjem,
grozotama. Odustali smo od klju~nih elemenata zapadne politike i na-
pustili na{e vlastite principe, zapo~inju}i sámim principom mira. Nismo
trebali to da u~inimo; nismo trebali da se predamo. Bila je to uàsna
gre{ka koja nas je izloìla ogromnoj opasnosti, zato {to su se oru`je i
sredstva uni{tenja uve}ali.3
Pod »ogromnom opasno{}u« Poper je imao na umu »Saharovljeve hi-

drogenske bombe« koje »kruè po svetu«. On misli da bi zapadni narodi tre-
balo da budu svesni situacije: »Nuklearna pretnja za sve nas mogla bi da

do|e sa Balkana«. Njegova se}anja na Sarajevo iz 1914. godine, i na doga-
|aj kojim je zapo~eo Prvi svetski rat, o~igledno su i dalje ìva. On ne gaji
nikakvu iluziju da »posle svega {to se desilo« postoji ikakav »kompromis koji
bi mogao da vodi miru«. Najva`niji princip mira, i u ovom slu~aju jedini de-
lotvoran, jeste princip »rat ratu«. Poper upu}uje na Kanta (Kant) i njegov
~uveni tekst »Ve~ni mir«, u kojem se ideja o »ratu koji se vodi protiv rata«4
ve} moè na}i, ali tako|e upu}uje i na Prvi svetski rat, kada se, »~ak i u go-
dinama borbe«, ova ideja »pojavljivala«.
U tom trenutku, u drugoj godini bosanskog rata, konflikt se ~inio ne-
povratnim, vode}i daleko iza svake mogu}nosti kompromisa koji bi mogao
doneti mir zemlji. »To je apsolutno nemogu}e«, potvrdio je Poper. Na to je
intervjuist postavio novo pitanje: »[ta je sa poku{ajima da se postigne po-
liti~ki sporazum o mapi Bosne?«. Poperov odgovor bio je kategori~an: »Ni-
kada ne biste mogli da postignete mir u zemlji tako {to biste pravili kom-
promis sa zlo~incima«.5
Mir bi trebalo da nametnu zapadne zemlje u svom vlastitom interesu.
On se mora uspostaviti oru`jem. Poper nas podse}a na lekciju dvadesetog
stole}a: »Mir na Zemlji (barem dok se ne uspostavi jednom i zauvek) potreb-
no je podràvati oru`jem«. Ipak, on nije zaboravio bolnu lekciju koju su
Amerikanci nau~ili u Vijetnamu: »Gre{ka je boriti se za teàk teren u stranoj
zemlji. To moète da radite u pustinji, ali ne na Balkanu«.6 Poper je bio u
pravu: Bosna je jedan izuzetno teàk teren. Iz tog razloga sugerisao je po-
vla~enje svih kopnenih trupa i vojnu intervenciju iz vazduha. Zato {to Bosna
nema pustinju, mir moè do}i njenom narodu samo s neba! Opsednuti svo-
jim sme{nim nacionalizmom, Srbi, Hrvati i Bosanci }e »nastaviti da se ma-
sakriraju me|usobno sve dok mi to budemo dopu{tali. Presta}e samo ako ih
budemo ozbiljno obeshrabrili u tome«.7
Poper ima jasnu sliku predloène akcije:
Bilo kakva pomo}, lekovi – ~ak i lekari, ako je to nu`no – mogu biti
dostavljeni padobranima. Ljudi se mogu prenositi na sigurna mesta he-
likopterom. I jo{ mnogo toga se moè uraditi iz vazduha, na primer,
ga|anje bornih kola i bilo kojeg drugog te{kog naoruànja.8
Doga|aji koji su usledili pokazali su da je bio u pravu. Iako kopnene

trupe nikada nisu bile povu~ene, u nekim gradovima u Bosni uspostavljeni
su stalni ‘vazdu{ni mostovi’ kojim su dono{eni hrana, lekovi, te{ko naoruà-
nje, a s vremena na vreme ~ak i lekari i politi~ari. Kona~no, posle nekoliko
dugih godina, vazdu{na intervencija, iako ograni~ena i nesumnjivo zakasne-
la, uspe{no je okon~ala opasadu Sarajeva. Nova politi~ka mapa Bosne, koju
Ugo Vlaisavlljevi}/Jugoslovenski identitet i su{ta stvarnost rata n 230
su potpisale sve strane u Dejtonu, delimi~no je bila ishod ovog »vazdu{nog

nadzora«.
Sada smo postavili scenu unutar koje }emo se kretati u na{oj analizi.
Me|utim, njoj nedostaje jedan vaàn element: televizija. U nekoliko razli~i-
tih prilika, Poper je naglasio ulogu televizije u bosanskom konfliktu. U in-
tervjuu sa Bosetijem, optuìo je televiziju da je doprinela onome {to je on
nazvao predajom u zapadnim zemljama; to }e re}i, »klju~ni elementi zapad-
ne politike«, od kojih je najva`niji princip mira, bili su napu{teni. U odgo-
voru na pitanje kako je do{lo do ove predaje, Poper je ukazao na televiziju:
Jedino obja{njenje koje nalazim jeste da ono {to ne uspevamo da vi-

dimo u stvarnom svetu putem televizije, izgleda kao da ne postoji za
nas. Masakri su bili van na{eg vidokruga tokom ovih godina, tako da
je ispalo kao da se nisu ni desili.9
Televizija je spre~avala zapadnu javnost da vidi surovosti rata. Ovo se

svelo na poni{tenje sámog rata. U svom tekstu posve}enom opasnoj kutiji sa
slikama, objavljenom u Francuskoj nekoliko godina kasnije pod naslovom:
»Une loi pour la télévision«, Poper nagla{ava kolosalnu mo} televizije i nje-
nu pretenziju da zameni ~ak i »glas Boga«.10
U slede}im godinama bosanski sukob je mnogo vi{e bio prisutan na te-
leviziji, ali Poper bi nesumnjivo predvideo da }e on ostati »van vidokruga«
zapadne javnosti, uprkos ili ~ak zahvaljuju}i njegovoj televizuelnoj prezen-
taciji. Zato {to je stalno proizvodila nasilje u ogromnim koli~inama, dok je
fikciju ~inila stvarno{}u na fascinantan na~in, televizija, kako je Poper raz-
umeva, ne moè da nam »prenese« nijedno nasilje koje se de{ava u stvar-
nom svetu a da ga ne u~ini fiktivnim, uobi~ajenim i odvi{e ljudskim. Kada
se pokaè na televiziji, svaki stvarni doga|aj trpi neku vrstu distorzije, jer je
upravo fikcija ono {to je u skorije vreme postalo tako ìvo i stvarno da je sva
stvarnost bila apsorbovana u nju. Njena mo} je kolosalna i boànska zato {to
ona stvara i ukida ratove.
U Bosetijevoj knjizi, intervju o Bosni neposredno sledi intervju o tele-
viziji. Ovi intervjui su, u stvari, dva dela istog razgovora, i oba govore u pri-
log onome {to je Poper priznao na po~etku svog govora:
Dve su mi stvari na srcu: jedna je Bosna, i opasnost da }e me|unarod-

ni odnosi degenerisati u nuklearnu katastrofu; druga je televizija i nje-
ne posledice, koji pospe{uju moralnu propast sveta.11
Lajtmotiv drugog intervjua, naslovljenog »Televizija kvari ~ove~anstvo.

Ona je poput rata«, jeste da televizija danas igra istu ulogu koju je rat igrao
ju~e: ona uvodi nasilje u dru{tvo. Dok je ju~e »zlo~in bio senzacionalni izu-
zetak«, danas je on ne{to {to »mi stalno imamo pred o~ima i na pameti«.12
Televizija ~ini ljude slepim i neosetljivim na svetske tragedije. Njena neupo-
redljiva mo} zavo|enja je van kontrole ~ak i u demokratskom svetu, gde bi
sve mo}i trebalo staviti pod kontrolu. Budu}i da je televizija dostigla svoj
puni uticaj tek nedavno, malo je njih svesno da ona ugroàva njihove ìvote.
Deca su najizloènija televiziji, kao i oni koji ìve u nerazvijenijim i nedemo-
kratskim delovima sveta. U tim zemljama, televizija je postala glavno oru|e
vladanja, a televizovana propaganda ima ogroman uticaj na ìvote ljudi.
Nije li Poper bio taj koji je, u stvari, sugerisao da su sme{ni balkanski
nacionalizmi bili proizvod lokalnih televizija? [ta je drugo, nego jedno ta-
kvo mo}no oru|e, predato neodgovornim politi~arima i zlo~incima, moglo da
pretvori fikciju u stvarnost? [tavi{e, zapadna televizija u~inila je stvari jo{
gorim: dopustila je stvarima da se de{avaju ~ine}i da se one uop{te ne de-
{avaju. Prva televizija je pretvorila fikciju u stvarnost, a druga je obrnula
proces. Te{ko je re}i {ta je gore. Me{aju}i stvarnost i fikciju, obe su pomo-
gle zlu da obavi svoj posao.
Ipak, izgleda da Poper deli {iroko rasprostranjeno mnenje da naciona-
lizam treba napasti pre svega kao fikciju. Poput mnogih drugih analiti~ara, i
Poper u dana{njem balkanskom etno-nacionalizmu vidi iluzije, fascinacije i
zavo|enja, kojima je toliko mnogo lokalnih ljudi podleglo. Tako se smatra da
ono imaginarno, da upotrebim lakanovski termin, nudi via regia ka toj vrsti
»pervertovane stvarnosti«. Sledstveno, televizija se smatra glavnim instru-
mentom masovne manipulacije, i kritika televizije postaje sredi{te svakog
ozbiljnog poku{aja obja{njenja. Nije nikakvo ~udo {to nacionalisti~ka politi-
ka danas cveta, kada se televizija i rat pojavljuju kao bliski ro|aci. Mo`da je
upravo ova osobita politika slikâ ono {to obja{njava sve vi{e evidentnu me-
|uzavisnost rata i televizije. Ako televizija predstavlja lokus fiktivne stvarno-
sti, a rat lokus stvarnosti fikcije, onda se nacionalizam moè smatrati ta~kom
transgresije i transformacije izme|u ovo dvoje.
Uobi~ajeni pristup izgleda da rizikuje me{anje dve me|usobno nesvo-
dive stvarnosti: zapadne stvarnosti i balkanske stvarnosti. Me|utim, veoma
je va`no izbe}i brkanje stvarnosti televizije, te famozne virtuelne stvarnosti,
sa ratnom stvarno{}u koja je tako karakteristi~na za Balkan.13 Dana{nji bal-
kanski etno-nacionalizam poseduje naro~iti realizam koji zasluùje na{u pa-
`nju. Me|utim, otkriti smisao i logiku tog etno-nacionalizma, razumeti za{to
ve}ina ljudi, koji su patili u poslednjim balkanskim ratovima, smatra te rato-
ve opravdanim i legitimnim, to zahteva simboli~ku analizu. Lakan (Lacan) je
argumentisao protiv redukovanja psihoanalize na poredak imaginarnog, za-
stupaju}i tezu da umesto fiksiranja za varljive povr{ne pojave, psihoanaliza
treba da ponovo uspostavi svoj simboli~ki karakter. Kona~no, sva analiza je
simboli~ka, i imaginarno je raspoloìvo za takvu analizu, budu}i da nije ha-

oti~no nego uvek ve} strukturisano simboli~kim poretkom. Slike se moraju
prevesti u re~i ako treba da se interpretiraju. Lakan je upozorio analiti~are:
»Imaginarno se moè de{ifrovati samo ako se izloì pomo}u simbola«.14
Simboli~ka analiza koju ovde predlaèmo, unutar jednog antropolo-
{kog, pre nego psihoanaliti~kog okvira – iako bi trebalo da budemo sme{te-
ni na locus karakteristi~an za psihoanalizu, na njeno »mesto otvoreno Real-
nom«15 – detektuje druga~iju stvarnost, dijametralno suprotnu zapadnoj
stvarnosti i proizvedenu unutar druga~ijeg semioti~kog reìma. Tipi~na za-
padna stvarnost jeste proizvod reìma metafora, Znaka redukovanog na
Ozna~itelj, kao i razvijene i ekspanzionisti~ke semioti~ke ekonomije. Tipi~na
balkanska stvarnost jeste u~inak reìma vlastitih imena, znaka u dobrom
»metafizi~kom« stanju, kao i jedne nerazvijene, ograni~ene ekonomije. Za
razliku od zapadne stvarnosti, savim uverljivo oslikane od strane Bodrijara
(Baudrillard),16 mi }emo ocrtati balkansku, posebno bosansku, ratnu stvar-
nost. U pozadini ove analize }e stajati Bodrijarova velika freska nove orbi-
talne ere koja je nedavno zapo~ela, u kojoj je »~ovek, sa svojom Zemljom,
svojom teritorijom, svojim telom«17 postao »satelizovan« i u kojoj je stvo-
reno dru{tvo proliferacije, sa trans-ekonomijom i beskona~nom semioligiza-
cijom.
Poper nam je, govore}i o ratu u Bosni, dao bodrijarovski opis susreta
izme|u dve stvarnosti, odnosno, dva semioti~ka univerzuma, od kojih je je-
dan, ~ini se, sme{ten na nebu, a drugi na zemlji. Iz ovog »realisti~ki prizem-
nog« prikaza pozajmili smo na{a dva osnovna lajtmotiva: ju`noslovenski
identitet i nedostatak stvarnosti. Upravo ju`noslovenski identitet otkriva ne-
dostatak stvarnosti u besnom, goropadnom etno-nacionalizmu.
Budu}i da }emo govoriti o balkanskoj etniji, i naro~ito o ju`nosloven-
skoj etniji, prvo je potrebno da defini{emo tipi~ni balkanski etni~ki format.
Na tragu op{te klasififacije svih etni~kih zajednica, koju je sa~inio Entoni D.
Smita (Smith), subjekt balkanske stvarnosti mogao bi se opisati prvenstve-
no kao otelovljena etnija, odnosno, kao etni~ka »manjina«. U ovaj odre|eni
skup Smit uklju~uje »razne podjarmljene isto~noevropske etni~ke zajednice,
kao {to su Srbi, Hrvati, Bugari, Grci, êsi i Slovaci«.18 Ono {to je najkarak-
teristi~nije za ove etnije jeste njihov rukovode}i ideal »etni~ke domovine,
odnosno, teritorije pripadanja«, {to je zamenilo pojam »politi~kog carstva i
dinasti~ke dràve«. Na taj na~in Smit je sugerisao da je produèna pot~inje-
nost balkanskih naroda teritorijalizovala jedan ideal koji je u po~etku bio
vi{e politi~ki.
Drugo, balkanske etnije su ozna~ene kao vertikalno-demoti~ke zajedni-
ce pre nego kao lateralno-aristokratske. One se karakteri{u »sposobno{}u da
pokrenu na mo}ne ose}aje privrènosti i déla samo`rtvovanja u ime zajedni-
ce«.19 Sve ovo zahvaljuju}i ~injenici da su ~esti ratovi pomogli cementira-

nju sna`nih socijalnih veza.
Tre}e, balkanske etnije mogu se klasifikovati kao »grani~ne etnije«,
~ija je »grani~na« pozicija delimi~no geopoliti~ka a delimi~no strate{ko-eko-
nomska.20 Njihov teàk geopoliti~ki poloàj prisiljava ih na stalnu narodnu
mobilizaciju i »masovnu regrutaciju« u svrhu vojnog angaòvanja,21 {to ih
razlikuje od liberalno-aristokratskih etnija ~ije angaòvanje ostaje »elitno
profesionalno«.22
Tako|e bismo mogli da primetimo druge va`ne odlike (na primer, pre-
dominantnost Male Tradicije, kombinovane sa odsustvom sna`ne kulturne
homogenosti). Ali ovih nekoliko parametara verovatno su dovoljni za na{e
svrhe. Prema prvom parametru, onom utelovljenja, koji izgleda podrazume-
va najve}i broj uobi~ajenih odlika, mogli bismo da zaklju~imo da {to je bal-
kanska zajednica manja, to se ona pojavljuje kao vi{e tipi~na. Prema tome,
u ovom kontekstu, male ju`noslovenske nacije tretitra}emo kao najtipi~nije
balkanske nacije.
Ono {to je izgleda najodlu~nije modelovalo tipi~ni karakter ovih etni-
ja jeste njihovo predmoderno stanje. Ovo je dugotrajno stanje koje proisho-
di iz utelovljenosti u jedan tu|i politi~ki, socijalni i kulturni univerzum po-
sle invazije. Mogli bismo ga, u grubim crtama, opisati na slede}i na~in: rat
se ve} dogodio; najteà spolja{nja pretnja pripada pro{losti, i zavr{ila je po-
razom. Najve}i deo populacije je preìveo vojni pohod osvaja~a: traumatski
doga|aji rata predstavljali su prekretnicu u istoriji zajednice. Ovi doga|aji
su ìvo prisutni u kolektivnom pam}enju pot~injenog naroda; narativna ela-
boracija tih doga|aja zapo~ela je tokom ili neposredno posle rata, uglavnom
putem usmenih predaja karakteristi~nih za vernakularne kulture, uklju~uju}i
epske pesme, balade, legende i sli~no.
Imperijalnoj mo}i osvaja~a odgovara jedna neizmerna zavodljiva mo}
njegove kulture. Pisati istoriju balkanske zajednice, naro~ito u trenutku kada
ova zajednica posmatra svoju istoriju uglavnom kao etnogenezu, zna~i izu-
meti naraciju u kojem najve}a opasnost nije rat nego njegove dugoro~ne po-
sledice. Za balkanske etnije, naro~ito one manje, mir je ~esto bio stra{niji
nego rat. Kulturna asimilacija dovodila je do simboli~ke smrti ~itave zajed-
nice. Smrt ne ùri, jer ona dolazi posle duge i skrupulozne kulturne pripreme.
Tokom vremena mira, pretnja zatiranjem postaje sve vi{e neopa`ljiva, i do
tog stupnja ona se poja~ava. Prema tome, uobi~ajeno predmoderno stanje
balkanskih etnija jeste varljivo utoliko {to etni~ko utelovljavanje moè da se
zavr{i zamiranjem jezika, odricanjem religije, i izgubljenim vlastitim imeni-
ma. Postoji ose}aj predstoje}e zle kóbi: ono najgore }e tek do}i.
Semioti~ka analiza savremenog balkanskog etno-nacionalizma, u koju
bismo ovde voleli da zakora~imo, dodeljuje ratu ulogu glavnog uzroka, ili,
ta~nije, na~ela obja{njenja. Kada se govori o balkanskom regionu, bez obzi-

ra koja vrsta pri~e se pri~a, uvek se upu}uje, na ovaj ili onaj na~in, na rat,
ili ratove, i njihove posledice. Me|utim, kada se potraì na~elo kojim bi se
objasnila teku}a stvarnost, sâm rat se retko uzima kao ta~ka na koji bi se
moglo uputiti. Svaki rat ima jedan ili vi{e uzroka, koji se mogu daleko pro-
tegnuti u pro{lost, i za koje se moè tvrditi da je rat njihov ishod. S jedne
strane, rat je uvek efekt, odnosno, posledica. S druge strane, rat tako|e
moè da se vidi kao uzrok svih uzroka. Moè se re}i, po cenu pojednostavlji-
vanja, da kada poku{avamo da objasnimo rat kao ishod brojnih uzroka, da
teìmo da ga posmatramo iz perspektive velike nacije uklju~ene u rat, to
jest, iz perspektive jednog »imperijalisti~kog agresora«. Obrnuto, kada po-
ku{amo da rat objasnimo kao uzrok brojnih posledica, na njega gledamo iz
perspektive male nacije koja je postala `rtva iznenadnog vojnog pohoda.
Ako se posmatra iz ove druge perspektive, rat se pojavljuje kao doga|aj
koji konstitui{e male nacije, naro~ito njihova socijalna, kulturna i politi~ka
bi}a, odnosno, njihova kolektivna svojstva. Balkanske etni~ke kulture su ep-
ske kulture, to jest, kulture koje su narativno konstituisane ratom. [tavi{e,
istorijska, kulturna i politi~ka stvarnost malih nacija u zna~ajnoj meri je rat-
na stvarnost. Rat obi~no uzrokuje promenu u dominantnom kulturnom kódu
malih nacija, sluè}i kao okida~ za trajno konstituisanje, ili, ta~nije, za ~itav
niz rekonstituisanja koja uti~u na kulturu i stvarnost kolektivnog sopstva.
Rat konstitui{e male nacije na dva na~ina: prvo, rat prisiljava na suo-
~avanje sa stvarno{}u (i to se poraènoj strani pojavljuje kao su{ta stvar-
nost); drugo, on utelovljuje male etnije u jednu veliku. Ovi doga|aji su, u
stvari, samo jedan isti doga|aj koji se svodi na to da se suo~avamo sa stvar-
no{}u u trenutku kada je to u najmanjoj meri na{a kulturna stvarnost. Ko-
lektivna trauma poslednje bitke,23 kao i rezultiraju}a vojna okupacija, poja-
~ava se upisivanjem pobednikovog simboli~kog poretka na izgubljenu terito-
riju. Bitke ~ine da zemlja drhti, dok tu|a kultura uklanja ve}i deo ~vrstog
tla. Etni~ki prostor vi{e ne odgovara nasle|enoj teritoriji ili, da kaèmo to
malo opreznije, oni odgovaraju jedno drugom manje nego pre.
Rat nije samo vojni sukob, nego je tako|e i iskustvo kulturne li{eno-
sti.24 Ova li{enost, koju trpi poraèna etnije, otvara procep u simboli~kom
univerzumu nacije, odnosno, ranu na njenom duhovnom telu. Posle upada
Realnog, mala etnija po~inje da biva izloèna neodoljivom simboli~kom na-
turanju, i to se de{ava u vreme kada je ona u krhkom stanju i zahteva da sva
njena simboli~ka oru|a budu povra}ena, to jest, da onaj prvi upad bude pre-
ra|en. Rat opisuje ta~ku transgresije izme|u dva kulturna obrasca, lakunu
koja }e privu}i sna`nu simbolizaciju unutar barem jednog od njih.
Niko nije istraìo karakteristi~nu ratnu stvarnost Balkana usredsre|iva-
njem na konstituisanje kolektivnog sopstva i njegovog vlastitog sveta. Ovo sto-
ga {to doga|aj rata nikada nije bio uzet u obzir kao takav. Ovaj doga|aj, pak,
bio je zanemarivan jer je proces samo-konstituisanja bio previ|an. îni se da
se periodi~no re-konstituisanje jedne etnije moè objasniti ispravno samo
putem ratnog doga|aja, a rat postaje primetan kao doga|aj par excellence
samo ako obratimo pa`nju na stanje sopstva o kojem je re~. Ratni doga|aj
otkriva da etni~ko sopstvo ima imaginarno i simboli~ko telo (kulturni kor-
pus) koje sa~injava njegovu (subjektivnu) stvarnost. Ovo dvostruko telo i
njegov stvarni svet otkrivaju, pak, da je rat doga|aj samo-preobraàja.
Poraèna etni~ka zajednica isku{ava gubitak svoje teritorije kao gubi-
tak svog zahvata u stvarnost. Ni po koju cenu ona ne sme izgubiti svoju te-
ritoriju. Nacionalizam, kao kolektivni pokret etni~kog otpora i ponovnog kul-
turnog uspostavljanja,25 tako|e je na~in da se odrì i ponovo zadobije izgu-
bljena stvarnost, kolektivno opaèna kao neupitna i konkretna. To je borba
protiv iluzije koju neprijateljeva nametnuta kultura, a najvi{e od svega nje-
gov jezik, postavljaju preko stvarnosti. Etni~ki otpor ima zadatak da pretvo-
ri stvarnost ove neprijateljeve kulture u fikciju, a da iluziju, to jest kulturnu
stvarnost kojoj preti i{~eznu}e, pretvori u stvarnost.
Sna`na posleratna narativna produkcija, koja konstrui{e ratnu stvar-
nost kao stvarnost svih stvarnosti, teì ne samo da o~uva se}anje na jedno
doba kada je teritorija pripadala etni~koj zajednici nego i da odrì njenu
simboli~ku snagu ponovnim uspostavljanjem njene izgubljene stvarnosti. î-
tav njen jezik podre|en je funkciji imenovanja vlastite zemlje etni~ke zajed-
nice.
Posleratni period u malim balkanskim nacijama – a na ovom poluostr-
vu, svaki istorijski period jeste, na izvestan su{tinski na~in, posleratni, ako
ne i ratni period – obeleèn je sna`nim procesom – re-teritorijalizacije.26 To
je poku{aj da se ponovno zadobije kontrola nad izgubljenom teritorijom, i
da se spre~i nestajanje stvarnosti. Semioti~ka, uglavnom narativna produk-
cija ili re-produkcija etni~ke kulture, jeste ono ~ime se upravlja, barem u slu-
~aju balkanskih etnija, putem vlastitih imena, zahvaljuju}i njihovoj neupit-
noj referencijalnoj snazi. Etni~ki karakter vlastitih imena – sva vlastita ime-
na su vlasni{tvo etni~ke zajednice – otkriva da su oni toponimi, to jest, vla-
stita imena teritorije.
Re-teritorijalizacija na svom najvi{em stupnju jeste stanje u kojem dati
jezik skoro ekskluzivno upu}uje na teritoriju. Ovo zna~i da svaka ree~enica,
barem ako je skovana u dominantnom narativnom ànru i njegovom reìmu
izraàvanja, navodi ili podrazumeva vlastito ime – etni~ko ime ugroène et-
ni~ke zajednice.27 Jezik kojem preti nestajanje primetno je referencijalan.
Toponimizacija, ili prizemljenje (~uveni Bodrijarov »atterrissage«) je-
zika na njegovu teritoriju, obeleèna je sna`nom tendencijom ka transformi-
sanju svih re~i u vlastita imena i svih vlastitih imena u toponime. Jezik onda
prianja za stvarnost, sna`no se oslanjaju}i na svoju teritoriju. Samo male et-

ni~ke kulture, na ivici nestajanja, otkrivaju da su njihovi jezici ukorenjeni u
zemlju. To su jezici ~iji govornici isku{avaju posleratno, post-invaziono poja-
vljivanje drugih jezika na vlastitoj teritoriji, pri ~emu se ~itava porodica et-
ni~kih imena suo~ava sa prete}om opasno{}u istrebljenja. Nema ni~ega ~ud-
nog u ~injenici da se mo}ne kulture {ire, da njihov uticaj raste, i da njiho-
vi jezici prodiru u nove zemlje. Me|utim, mali jezik ne moè da spre~i, ba-
rem na duè vreme, semioti~ku invaziju i eksproprijaciju svoje teritorije. Je-
zik je osvaja~, a njegov kulturni idiom, uop{te uzev, ne samo da ulazi u ze-
mlju poraène manjine nego teì i da okupira sámo mesto osvojenog jezika.
Drugim re~ima, jezik uljeza ima snaàn toponimijski zahtev.
Referencijalna funkcija se poja~ava putem inkorporacije malih etni~kih
zajednica u ve}e, ustanovljuju}i dvojezi~nu situaciju u kojoj su dva jezika u
»spolja{njem ugovoru» i sre}u se kao dva sasvim razli~ita kulturna obrasca,
odnosno, mit-simbol kompleksa.28 U ovoj situaciji, u kojoj se prirodni jezik
pojavljuje kao skladi{te vlastitih imena, mala etnija mora spre~iti prevodlji-
vost, odnosno, simboli~ku razmenljivost, kako bi preìvela. Poku{aji prevo-
|enja sapli}u se preko vlastitih imena, koja su re~i koja najupornije o~uva-
vaju stvarnost etnije. Kolektivno lingvisti~ko iskustvo pot~injavanja uzroku-
je da svaka izgovorena re~ u univerzumu gde vlada Drugi Jezik postaje em-
fati~ki »na{a re~«, »na{e ime«, odnosno, »na{e vlastito ime« ekskluzivno
na{e stvarnosti. Svaki susret izme|u dva jezika pojavljuje se kao sukob izme-
|u dva razli~ita vlastita imena za isti referent.
[tavi{e, ako je upotreba manjinskog jezika brutalno ograni~ena, on po-
staje ritualizovan i na taj na~in otkriva svoje simboli~ko telo. Prirodni jezik
je toliko redukovan na mit-simbol kompleks da ga (najuspe{nije) za{ti}uje.
Jezik manjine postaje doslovno manji. Usled ograni~ene, odnosno, izgublje-
ne kulturne slobode, ovaj jezik je polu-javni jezik, ili, u najgorem slu~aju,
nije vi{e javni. On postaje nasilno lokalizovan u svojoj praksi i svojoj difu-
znosti; njegov locus se nalazi u senkama, skloni{tima i enklavama; u svakom
trenutku on mora biti spreman da ustupi svoje mesto »ve}em« jeziku; on se
pokorava rigidnim pravilima o tome kada i gde treba da bude upotrebljen;
njegovi rubovi i grananja pojavljuju se u neumoljivom procesu njegovog po-
tiskivanja i zatiranja. Upravo u ovom procesu se pokazuje da su toponimi
najtvrdoglavije osobenosti etni~kog otpora.
Najvlastitija imena su imena ratnih heroja. Slavljenjem imena svojih
heroja koji su poginuli u borbi, poraèna etnija ne samo da ~uva svoju pro-
{lost od zaborava nego i nastavlja da brani najdragoceniju etni~ku teritori-
ju. Svaka balkanska etnija ima svoju svetu teritoriju, i to je obi~no teritori-
ja na kojoj su se desile odlu~ne bitke. Tu, na tom mestu, neraskidive niti po-
vezuju simboli~ki univerzum neke etnije sa njenom teritorijom. Mesto na ko-
jem je slavni vojnik ubijen, gde je pao, jeste mesto gde je vlastito ime upi-
sano u zemlju.
»Lepa smrt«29 heroja jeste monumentalni istorijski doga|aj u etni~koj
simbolizaciji teritorije. Na simboli~koj mapi etnije, bojna polja leè u srcu
njene teritorije, koja je, pak, potpuno obeleèna grobnicama predaka.30 U
mitskoj istoriji porobljenog naroda, svi preci, ~ak i oni koji nisu u~estvova-
li u slavnim bitkama, umiru lepom smr}u i nalaù svojim sinovima nastavak
borrbe za ponovno prisvajanje teritorije na kojoj su pali. îtava teritorija je
na taj na~in posve}ena, jer pripada jednoj etniji; i ona pripada toj etniji kao
jedno pro{ireno i umnoèno bojno polje. Bojno polje sadrì privilegovanu se-
mioti~ku agrikulturu: ono je mesto gde su zasa|ena najvlastitija od svih vla-
stitih imena. Upravo tu treba da bude demonstrirana zama{na i izvanredna
referencijalna mo} etni~ke simbolizacije.
Zemlja se pojavljuje kao najsigurnije skloni{te od uljeza. Imena zasa-
|ena u zemlji osiguravaju da je etnija stvarna, zato {to ona obeleàvaju nje-
no vlasni{tvo. Budu}i da ~itava zajednica zavisi, u pogledu svog opstanka,
od o~uvanja tog vlasni{tva, svim budu}im generacijama dodeljen je zadatak
podizanja spomenika i preno{enja imena urezanih u kamen. Drugim rije~ima,
cirkulisanje vlastitih imena jeste na~in da se sa~uva teritorija. Tako transmi-
sija etni~kih imena su{tinski uklju~uje teritoriju (zbog surove ratne stvarno-
sti, antroponimi su teritorijalizovani u svesti naroda. Ovaj proces naturalizu-
je etni~ku kulturu – da ne kaèmo ni{ta o etni~kom imaginarnom proètom
agrikulturnim i geo-mitologijama, koje uklju~uju geolo{ke, botani~ke i ani-
malne porodice metafora – tako da transmisija imena i teritorija izgleda kao
hidrolo{ki ciklus prirode. Referencijalni potencijal bojnog polja naro~ito je
impresivan zato {to teritorija spre~ava da referent nestaje ispod ozna~enog,
ili da bude na njega redukovan. Za ~itav simboli~ki univerzum, bojno polje
predstavlja mesto upada Realnog. Zbog toga su balkanske etni~ke kulture to-
liko mitske. Najve}i istorijski doga|aji obeleàvaju mesta grozni~avog krplje-
nja: brojni neprozirni namazi kolektivne imaginacije i gusta tekstura simbo-
lizacije skrivaju duboku ranu.
Skora{nja balkanska istorija pokazala je da bojno polje moè da vaskr-
sne stvarnost mitskog sveta i obnovi etni~ku formu prili~no modernizovanih
zajednica. Usled neprekidne epske tradicije, odnosno, neprestano reprodu-
kovane ratne stvarnosti, ili, najverovatnije, topolo{kog ciklusa, male balkan-
ske zajednice jo{ uvek ìve u reìmu znaka u dobrom stanju.31 Ako je Liotar
(Lyotrad) u pravu, naime, da je modernost doba »povla~enja stvarnosti«,32
zato {to joj nedostaje »~vrsta ukotvljenost jezika u referentu«,33 onda ove
zajednice jo{ uvek ìve u predmodernoj stvarnosti. One duguju upe~atljiv et-
ni~ki karakter svojih kultura sa~uvanom referencijalnom kapacitetu svojih
jezika.
Drè}i ìvom u se}anju najskoriju ratnu stvarnost, zajednica ~uva svo-

je etni~ko ime. Sve dok je stvarnost ìva, etni~ko ime nije razmenljivo sa
stranim etni~kim imenom neprijatelja. U dugotrajnim etni~kim utelovljenji-
ma, nalog da se ne izgubi vlastito ime, da se ne dozvoli da nestane, sma-
tra se nalogom da se ne umre. Neka etnija moè da preìvi ~ak i ako su nje-
ni ~lanovi prihvatili strani jezik u svoja vlastita imena (kao {to se de{ava
u slu~aju religioznih preobra}anja), pod uslovom da njihov maternji jezik
nije zaboravljen. U tom slu~aju, ~itav jezik je ono {to postaje neprocenji-
va zaliha etnonima bez obzira {ta njegove re~i ozna~avaju. Usled stalnog
primoravanja na asimilaciju, etni~ki kontinuitet se postepeno redukuje na
kontinuitet transmisije imena. Rastu}e osiroma{enje i slabljenje mit-sim-
bol kompleksa ~ini ve} tanku nit patronimije jo{ slabijom. U stvari, otpor
simboli~kog kulturnog tela zavisi od totaliteta prethodnih asimilacija koje
je ono apsorbovalo. Stvarnost biv{eg neprijatelja nikada nije tako tu|a kao
stvarnost sada{njeg neprijatelja. Etnija preìvljava pomo}u strategije zaka-
snelog usvajanja: ono {to je bilo neprihvatljivo u prethodnom utelovljenju,
danas je ugra|eno u etni~ku kulturu kao njen najizvorniji sadràj, pod uslo-
vom da neprijatelj nije isti. Predmoderni ratovi upisani su u balkanske et-
ni~ke istorije kao velelepna uvo|enja u niz akulturacija, koje, pak, formi-
raju brojne slojeve kulturnog sedimenta. Ove ratove prepoznajemo kao
oìljke koji obeleàvaju brojne, vrtoglave metamorfoze kolektivnog sop-
stva. Etni~ki identitet treba smatrati permanentnim i nerazorivim samo ako
ima {tur sadràj, ili ako mu potpuno nedostaje sadràj, to jest, ako on tre-
ba da se redukuje na kontinuitet etni~kih imena. U stvarnosti, etni~ki iden-
titet je apstraktna osa oko koje se kolektivno sopstvo, koje se neprestano
preobraàva, okre}e. Vlastita imena zadràvaju svoje referente u svim mo-
gu}im svetovima.34
Moderno doba je u~inilo jo{ o~iglednijim ovu borbu za samo-o~uvanje
putem konstantnih promena, daju}i procesu fascinantni dinamizam i èsti-
nu. Kontinuitet kolektivnog sopstva zavisi od njegove sposobnosti da se
adaptira na nove okolnosti. Sopstvo re-konstitui{e i reprodukuje sebe zbog
iznenada izmenjenih okolnosti. Svaka rekonstitucija jeste poku{aj da se iz-
begne zatiranje.
Samo posle »kona~nog oslobo|enja« ju`noslovenske etnije – najmanje
balkanske etnije koja je verovatno imala najteù pro{lost – mi shvatamo da
se njena simboli~ka borba da preìvi i da o~uva osnovna, distinktivna svoj-
stva svojih nasle|enih kultura ne sastoji u upornom o~uvanju kulturnih osta-
taka toboè proizvedenih na po~etku vremena. Jo{ uvek nismo, me|utim,
dosegli kraj iluzije dovr{enog etni~kog sopstva koje se milenijumima opire
svim istorijskim promenama. Kona~no, ratna stvarnost opstaje u trouglastom
srcu biv{e Jugoslavije; u stvari, ona je prisutnija vi{e nego ikad.
Imaju}i u vidu stalna i ~esta ratovanja, moderna istorija ovog regiona

ne razlikuje se u zna~ajnoj meri od njegove burne pro{losti. Dana{nji etno-
nacionalizam svu svoju mo} i privla~nost dugije ratu, koji je izbio kada je
socijalizam po~eo da se ru{i. Vladavina komunizma bila je rezultat masovne
patnje i partizanske pobede u Drugom svetskom ratu. Takozvana prva Jugo-
slavija, koja je imala po~etke kapitalisti~kog na~ina proizvodnje, stvorena je
posle Prvog svetskog rata rastakanjem velikih imperija. Bosna i Hercegovina
je u{la u moderno doba kada su austro-ugarske trupe u{le na njenu teritori-
ju. Mo`da je najprimetnija ~injenica u vezi sa modernim dobom na Balkanu
to da su predmoderni, uglavnom izgubljeni ratovi bili zamenjeni pobedono-
snim »nacionalno-oslobodila~kim ratovima«. Usled ovih ratova, male nacije
su, po prvi put, postale izvorni kreatori svojih vlastitih istorija i stvarnosti.
Ve}ina ljudi razume ovo kao da je to vreme kona~ne, dugo traène afirmaci-
je njihovog kolektivnog bi}a, koje je jednom, na po~etku istorije, bilo slo-
bodno i suvereno. Za te ljude, moderna politi~ka ideja emancipacije postala
je neodvojiva od upe~atljivog istorijskog pojma silovite pobune pot~injenog
naroda.
Ostavimo po strani, za trenutak, sloèni lokalni kontekst modernih vre-
mena i primetimo da su skoro sva skora{nja osloba|anja, bilo politi~ka, eko-
nomska, socijalna, kulturna ili seksualna, u kona~noj analizi bila eti~ka, zato
{to su se desila putem rata ili zahvaljuju}i ratu. Brojni predmoderni ratovi
stvorili su stvarnost u kojoj najuporniji zahtev za oslobo|enjem dolazi od et-
ni~kih zajednica. Legitimitet bilo kog drugog zahteva potvr|en je na osnovi
ovog hiljadugodi{njeg zahteva koji je preno{en kroz generacije.
U ovom smislu, pou~no je razmotriti Titovu komunisti~ku ideologiju –
danas tako ~esto diskreditovanu zbog njenog modernisti~kog antitradiciona-
lizma – etnicizma tokom i posle velikog narodno-oslobodila~kog rata. âk i
povr{na analiza pokazuje da su skoro svi klju~ni koncepti, figure i simboli ti-
toizma bili, u stvari, svojevrsni spojevi u kojima je moderna politi~ka stvar-
nost bila zdruèna sa drevnom etni~kom stvarno{}u. îni se da se »politi~ka
psihologija« (Bertrand Rasel /Russell) jugoslovenskog komunizma, njegova
op{ta privla~nost, sastojala u okretanju ~as lica ~as nali~ja ovih ideolo{kih
spojeva. Za svaki moderni politi~ki vokabular, odnosno delatnost, bilo je
va`no da budu u stanju da se predstave kao neka vrsta prevo|enja tradicio-
nalnih praksi preìvljavanja, posebno njihovog na~ina osmi{ljavanja stvarno-
sti. Stapanje dva diskursa, dva vokabulara, dva sveta simbola, bila je zasno-
vana na trostrukom denotativnom uparivanju:
1. poslednji rat bio je smatran istovremeno kao »komunisti~ka revolu-

cija« i »narodno (tj., etni~ko) -oslobodila~ki rat«;
2. subjekt teku}e istorije istovremeno su »radni~ka klasa / svi radni
ljudi« i »na{i narodi« (tj., na{e etni~ke zajednice«); i

3. posleratna stvarnost jeste primer kako »slobodnog komunisti~kog
dru{tva« tako i »saìvota u bratstvu i jedinstvu«.
U ovom kontekstu bi se mogla izneti hipoteza da je u ~itavoj Isto~noj

Evropi usvajanje komunizma posle Drugog svetskog rata nosilo snaàn etni~-
ki beleg. Ve}ina ljudi je toplo pozdravila ideju revolucije, barem u po~etku,
ne samo zbog sna`nog ideolo{kog pritiska, odnosno, privla~nosti industrija-
lizacije i elektrifikacije nego tako|e i zbog kolektivnog »etni~kog iskustva«
zamene kulturnih paradigmi putem rata. Ove dve revolucije, industrijska i ki-
ulturna, obezbedile su privid socijalne/proleterske revolucije. Fraternizacija
tokom rata ~ak je isporu~ila preobilan dokaz za jednu takvu revoluciju. Dugo
vremena komunizam je uspe{no spre~avao dru{tvo da oseti glavne efekte
modernizacije: individualizaciju, ra{~aravanje i vladavinu instrumentalnog
uma.35 U tom smislu, komunizam se, barem u ovom delu sveta, mogao ka-
rakterisati kao moderna strategija protiv modernosti, strategija u ~ijoj se
osnovi nalazi etni~ki otpor.
Danas se ju`noslovenski etni~ki nacionalizam (deklarisana politika et-
ni~kog otpora) manje-vi{e suprotstavlja modernosti,36 ali se u stvarnosti
oslanja na dostignu}a svog prethodnika,37 primoran da bude jo{ radikalniji.
U su{tini, i jedan i drugi su reìmi odbrane protiv opasnog uticaja moderno-
sti na etni~ku zajednicu, i protiv perfidne individualizacije te zajednice.38
Ono {to ih najvi{e razlikuje jeste metamorfoza u razumevanju onog etni~kog
koje se pojavilo u me|uvremenu.
I Titov komunizam i dana{nji etno-nacionalizam obe}avali su kraj pred-
modernog utelovljenja i oslobo|enje etni~kog sopstva posle njegove duge
inkubacije. Suprotno optu`bama etno-nacionalista, Titov reìm nije zanema-
rivao, odnosno, odbacivao zahtev za kona~nim etni~kim oslobo|enjem, nego
ga je, naprotiv, radikalizovao, identifikuju}i ga sa komunisti~kim zahtevom
za socijalnim oslobo|enjem od eksploatacije. Usvojiti proleterski anti-impe-
rijalizam kao revolucionrnu teoriju etni~kog otpora, zna~ilo je kona~no se
vratiti najizvornijoj kulturi ispod svih naslaga asimilacije, i osloboditi naj-
starije etni~ko Sopstvo. Identitet ovog etni~kog proto-Sopstva, prema sve-
do~anstvu sa~uvane ose etni~kih imena, jeste ju`noslovenski. Sve etni~ke za-
jednice regiona pripadaju velikoj etni~koj zajednici Ju`nih Slovena i, stoga,
treba da ìve u »bratstvu i jedinstvu«. Me|utim, ovaj nalog komunista na
vlasti nije imao etni~ku supstancu, i tako je postepeno bio redukovan na je-
dan apstraktan politi~ki zahtev. U stvari, ispostavilo se da proto-Sopstvo nije
imalo ni{ta drugo do puke kosti, budu}i da nikakva proto-kultura nije osta-
la istorijski operativna. Ispostavilo se da urna koja je sadràvala pepeo drev-
nih paganskih kultura, koja se otvorila posle poslednjeg oslobodila~kog rata,
nije imala u sebi nikakav ìvi plamen. Diskrepancija izme|u jednog takvog
etni~kog identiteta i postoje}ih etni~kih kultura spe~ila je razvoj bilo kakvog
Ju`no Slovenskog etnicizma. S obzirom na njihov zajedni~ki aksijalni identi-
tet, sa~uvane etni~ke kulture su zakasnele, pojavljuju se nakon vremena koje
se smatra va`nim za etni~ku konstituciju, te su zbog toga, barem do izve-
snog stepena, bile marginalizovane. Tendencija da se postoje}e etni~ke kul-
ture paganizuju i da se redukuju na folklor, sna`no je bila obeleèna tokom
komunisti~ke ere. Povlastiti tradicionalne obi~aje i rituale u odnosu na reli-
gijsku kulturu, bilo je deo strategije usmerene ne na brisanje nasle|enih et-
ni~kih razlika nego na njihovo tesno uvezivanje, budu}i da su se etni~ke za-
jednice me|usobno udaljavale upravo zahvaljuju}i svojim razli~itim religij-
skim obdarenostima. U po~etku je dominantni militantni ateizam ideologije
u stvari {titio proto-etni~ki identitet od njegovih kasnijih upisivanja u et-
ni~ku kulturu, upisivanja koje bi skrilo njegovu zakasnelost.
Moderni proces oslobo|enja nije vodio harmonizaciji glavnih etni~kih
razlika, a jo{ manje njihovoj apsorpciji. Umesto toga, bledi proto-etni~ki
identitet neumitno je bio rastvoren na mnogo stvarnije identitete, za koje
se kaè da su izvedeni, odnosno, sub-etni~ki. Ju`noslovenski etnicizam nika-
da se nije pojavio. Uspe{na jugoslovenska nacionalna konstrukcija mogla je
da bude samo poli-etni~ka, nikako mono-etni~ka. Ipak, jugoslovenska fede-
racija smatrana je, barem u njenim herojskim danima, ne~im vi{im od poli-
ti~ke zajednice ili odbrambenog saveza ugroènih etni~kih zajednica. To je
bilo jedinstvo u bratstvu, ili jedinstvo velike porodice izgra|ene na navod-
no zajedni~kom etni~kom poreklu. Me|utim, strogo govore}i, to je bilo
me|u-etni~ko jedinstvo, odnosno, me|u-etni~ka unija, ali ne etni~ka zajed-
nica. Titov slogan, bratstvo i jedinstvo, na prvom mestu zna~io je bratstvo i
jedinstvo ve} priznatih etni~kih zajednica: Hrvata, Srba, Slovenaca, etc.
Samo tada, na osnovu ovog komunitarnog posredovanja, on se obra}ao po-
jedinim ~lanovima jugoslovenskog dru{tva.
Ovde je glavna politi~ka pretpostavka bila to da su ljudi ve} ìveli u
bratstvu, ali unutar istorijski ograni~enih zajednica koje je trebalo uve}ati.
Slogan je sadràvao nalog: »Budite bra}a drugima koji izgledaju kao va{i da-
leki ro|aci!«. A u isto vreme to je bilo i upozorenje: »Ne zaboravite solidar-
nost iskovanu u poslednjem ratu!«. Na taj na~in se sugerisalo da bratstvo iz
vremena poslednjeg rata treba odràti, i da nasle|eno etni~ko bratstvo tre-
ba uve}ati, {to }e re}i da me|uetni~ko bratstvo koje je niklo u ratu treba
upotpuniti tako da ono obuhvata sve ljude. Globalna etni~ka solidarnost bila
je skop~ana sa solidarno{}u vojnika u Drugom svetskom ratu, dok je budu}-
nost bila spojena sa pro{lo{}u. Da bi se ispunilo obe}anje revolucije, da bi
se izgradilo besklasno dru{tvo, treba raditi na rekonstituisanju iskonske et-
ni~ke zajednice, docnije podeljene brojnim invazijama i dugom istorijom tu-
|inske uprave. Projekt politi~ke demokratizacije dru{tva nije se u stvari raz-

likovao od projekta etni~ke resocijalizacije. Slobodno ljudsko dru{tvo bilo je
zami{ljeno kao organska zajednica po modelu etni~ke zajednice. Titova po-
litika bila je su{tinski etno-politika velike polu-etni~ke zajednice, to jest, ju`-
noslovenske zajednice pogo|ene odre|enim etni~kim nedostatskom. U to vre-
me, takva zajednica je izgledala, sa ta~ke gledi{ta ve} konstituisanih zajed-
nica, kao nad-etni~ka, a sa stanovi{ta njihovih ~lanova, kao pod-etni~ka.
Termin etno-politika treba da ukaè da je komunisti~ka politika bila dopuna
za odsutni ju`noslovenski etnicizam, dok je etnicizam konstituisanih etni~-
kih zajednica bio dopuna za komunizam kojem je nedostajao proleterijat (i
koji se, u stvari, obra}ao selja{tvu). Poku{aj da se etni~ke zajednice amal-
gamiraju bio je poduhvat za koji je jedino etno-politika bila sposobna, i pod-
razumevao je uklju~ivanje ~iste politi~ke instance koja nije imala nikakvu
stvarnost. Komunisti~ka ideologija obezbedila je takvu jednu instancu, onu
koja je transcendirala granicu bilo koje odre|ene etnije. Da bi se to ustano-
vilo, naprosto treba upitati odakle su vo|e i partijski zvani~nici govorili kada
su se obra}ali jugoslovenskim etnijama. Upravo je diskurzivna reaproprijaci-
ja ovih etnija – koja je na~elno izbegavala njihovu identifikaciju putem vla-
stitih imena – ono {to je njih ~inilo jugoslavenskim u etni~kom, a ne samo
politi~kom smislu. Na simboli~koj osi proto-etni~kog imena bio je sme{ten
diskurzivni lokus najva`nijeg politi~kog ozna~avanja. Javni diskurs, kori{ten
za sve postoje}e etnije, skoro isklju~ivo je upotrebljavao izraz »na{i narodi«
(dakle »na{e etnije«), formulu koja bi se mogla upotrebiti samo sa ne-etni~-
ke, trans-teritorijalne, orbitalne perspektive proleterijata.
îni se da ju`noslovenski identitet nije mogao da nadìvi ìva se}anja
na poslednji svetski rat, ili nadu u stvaranje proleterske kulture koja bi bila
istinska zajedni~ka kultura za sve jogoslovenske narode, nadokna|uju}i tako
izgubljenu proto-kulturu. U stvarnosti, ova sjedinjenost trajala je koliko i et-
ni~ka iluzija radikalnog oslobo|enja od kolonijalne pro{losti; koliko i me|u-
etni~ko bratstvo iskovano u ratu; i koliko i geopoliti~ka potreba za odbram-
benim savezom me|u najmanjim balkanskim nacijama. Su{tinski etni~ki ka-
rakter Titovog komunizma dolazi iz narativne i magijske prirode njegovog
konstitutivnog politi~kog mita. Velika pri~a Drugog svetskog rata, takozvana
epoha kona~nog narodnog oslobo|enja, bila je u stvari mit koji je obuhva-
tao mit-simbol komplekse svih bratskih etnija. Titova politi~ka religija dugo-
vala je svoju popularnost, na prvom mestu, ~ínima ba~enim pomo}u omilje-
nih ratnih pri~a koje su stalno ponovo pri~ane u javnim govorima.
Dana{nji etno-nacionalizam, koji teì da rekapituli{e ~itavu istoriju
oslobo|enja, naro~ito njegovu teleologiju i eshatologiju, kao poslednje po-
novno ro|enje etni~ke zajednice, otkriva ~udnu tendenciju: modernost etno-
logizuje, izazivaju}i sve arhai~nije i autenti~nije kulture.39 Novi reìm izla-
è etni~ku iluziju svog prethodnika kao dìnovsku prevaru, oslikavaju}i ~uve-

no bratstvo kao izdaju, komunisti~ku ideologiju kao maskiranu imperijalnu
kulturu, stvarnost svetskog rata kao fikciju, i tako dalje. Etno-nacionalizam
je postao privla~niji za mase jer se pokazalo da je u stanju, poput njegovog
prethodnika, da izvla~i najja~e karte: osu etni~kog imena, mithomoteurs et-
ni~ke tradicije, i stvarnost poslednjeg me|uetni~kog rata. Dosta vremena }e
pro}i pre nego ovo tuma~enje ratne stvarnosti postane fikcija. Da zaklju~i-
mo sa Poperom: Bosna ima jedan krajnje teàk teren.
Napomene
1. Anthony D. Smith, Nationalism and Modernism (London: Routledge, 1998),

120.
2. Giancarlo Bosetti, The Lesson of This Century: With Two Talks on Freedom and
the Democratic State (London: Routledge, 1997), 53.
3. Ibid., 53, 54.
4. Ibid., 51.
5. Ibid., 54, 55.
6. Ibid., 54.
7. Ibid.
8. Ibid.
9. Ibid.
10. Karl Popper, La télévision: un danger pour la démocratie (Paris: Anatolia
Editions, 1994), 36.
11. Bosetti, 56.
12. Ibid., 58.
13. Reda Bensmaïa, »La guerre du Golf a bien eu lieu: Lettre ouverte à J. Ba-
udrillard«, Intersignes, automne 1992, numéro. 4-5. Paris, 71-87, 77.
14. Ibid.; Jacques Lacan (with W. Granoff), »Fetishism: the symbolic, the
imaginary and the real«, Perversions: Psychodynamics and Therapy, ed. M. Ba-
lint (New York: Random House; London: Tavistock, 1956), 265-276.
15. Serge Leclaire, Démasquer le réel: Un essai sur l’objet en psychanalyse (Pa-
ris: Editions du Seuil, 1971), 32.
16. Jean Baudrillard, La Transparence du Mal (Paris: Editions Galilée, 1990).
17. Ibid., 37.
18. Anthony D. Smith, The Ethnic Origins of Nations (Oxford: Blackwell 1986),
44.
19. Ibid., 83.
20. Ibid., 84.
21. Ibid., 74.

22. Ibid., 76.
23. Claude Romano, L’événement et le monde (Paris: Presses Universitaires de
France, 1998), 150-155.
24. Jean-Luc Nancy, »La surprise de l’événement«, Dialogue, international is-
sue 1-2, Sarajevo, 1995.
25. Smith, The Ethnic Origins of Nations, 50.
26. Gilles Deleuze & Felix Guattari, What Is Philosophy? (London: Verso, 1994),
chap. 4 »Geophilosophy«, 85-113.
27. Jean-François Lyotard, The Differend: Phrases in Dispute, translated by G.
van den Abbeele (Minneapolis: University of Minnesota Press, 1988), 137.
28. Smith, The Ethnic Origins of Nations, 57-68.
29. Lyotard, The Differend, 99.
30. Ivan Colovic, »L’espace ethnique et la mort: Essai de la thanatologie poli-
tique«, Ethnologia Balkanica, vol. 1 (Sofia: Prof. Marin Drinov Academic Publis-
hing House, and Muenster: Waxmann Verlag, 1997), 178-182.
31. Jean Baudrillard, Pour une critique de l’économie politique du signe (Paris:
Gallimard, 1972), 194-199.
32. Jean-François Lyotard, Le postmoderne expliqué aux enfants: Correspondan-
ce 1982-1985 (Paris: Editions Galilée, 1988), 24.
33. Ibid., 10.
34. Cf. o tome Saul A. Kripke, Naming and Necessity (Cambridge, Massachu-
setts: Harvard University Press, 1980), 42-53.
35. Cf. o tome Charles Taylor, The Ethics of Authenticity (Cambridge, Massachu-
setts, London, England: Harvard University Press, 1991) 2-12.
36. Philippe Poutignat et Jocelyne Streiff-Fenart, Théories de l’ethnicité (Paris:
Presses Universitaires de France, 1995), 28-30.
37. Olivier Ladislav Kubli, Du nationalisme yougoslave aux nationalismes post-
yougoslaves (Paris et Montréal: L’Harmattan, 1998).
38. Pierre Clermont, Le Communisme à contre-modernité (Paris: Presses Univer-
sitaires de Vincennes, 1993), 175.
39. Clifford Geertz, The Interpretation of Cultures (London: Fontana Press,
1993), 260.

Izvor: Ugo Vlaisavljevi}, »The South Slav Identity and the Ultimate
War-Reality«, Balkan as Metaphor. Between Globalization and Fragmen-
tation, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The MIT Press, Cambridge,
Masschusetts & London, England, 2002, pp. 191-207)
Adrijan îorojanu
Nemogu}e Bekstvo: Rumuni i Balkan
P
îni se da {to je ìvot na Balkanu mu-
kotrpniji, èlja da se ìvi negde drugde biva sna`nija – {to dalje od Balkana
i {to je mogu}e bliè Zapadu, daleko od ovog politi~ki, ekonomski i mental-
no ìgosanog regiona. Re~eno sa manje retorike, to je bila kolektivna drama
Rumuna u poslednjih 150 godina; to je drama koliko onih Rumuna koji izi-
gravaju zabrinutost realnom ili mogu}nom sudbinom svog naroda, toliko i
onih koji se pokazuju ravnodu{ni spram apstraktnih kolektivnih drama, ali,
u isti mah, traè istorijske izgovore za svoje ve~ite àlopojke.
n Atlas, Sizif ili Junak u komediji raspoloènja
Da li su Rumuni jedini balkanski narod u ovoj situaciji? Svakako da nisu. A

ipak, umesto da olak{a zate~eno stanje stvari, ovaj jednostavni zaklju~ak ga
komplikuje. Moje je uverenje da su Rumuni tek jedan od mnogih isto~noe-
vropskih naroda koji se, katkad tragi~no, katkad komi~no, trudi da pobegne
od svoje geografske uslovljenosti, ili, drugim re~ima, da se otarasi ovog kli-
{ea. Mislim da osoba sa Balkana nije nekakav mitolo{ki junak poput Atlasa
ili Sizifa, on ne nosi sopstveni svet na svojim le|ima, niti je sasvim voljan
da ga gura uz padinu istorije. Prva predstava koja se obi~no name}e umu ru-
munskog intelektualca kada poèli da vizualizuje svoj balkanski udes jeste
ona koja prili~no duguje crtanim filmovima ili nemim filmskim komedijama
iz njihovog zlatnog doba: osu|enik sa gvozdenom kuglom neumoljivo prive-
zanom za nogu.1 Smatram da je ovo |ule pri~vr{}eno za rumunski ~lanak
sáma balkanska adresa. Iako je, mo`da, ovo iskustvo zajedni~ko {irom jugo-
isto~ne Evrope, moja preokupacija ovde, iz o~iglednih razloga, jeste rumun-
ska varijanta, kako se ~ini, ve~itog bekstva od Baqlkana i ve~itog povratka
Balkanu.
Adrijan ]iorojanu/Nemogu}e Bekstvo: Rumuni i Balkan n 246
n Balkan ili geografska (i mentalna) kolebljivost
Da bi se pobeglo, najpre je preporu~ivo da se istraì i upozna prostor od ko-

jeg se èli osloboditi. Ovaj su{tinski uslov, ~ak i posle dve hiljade godina ma-
nje-vi{e nau~ne geografije, ukazuje se kao te{ko izvodiv. Granice balkanskog
regiona i dalje su veoma nejasne, i, sledstveno, oni koji su nastanjeni isklju-
~ivo unutar granica ostavljeni su u jednom bezizglednom stanju. Oni su, u
isti mah, unutar i izvan, izvo|a~i u i publika na izvo|enju; zahvaljuju}i ovoj
dvozna~nosti oni niti izvode niti posmatraju ba{ najbolje.
âk i danas popularizatori geografije ~ine se nesaglasnim u pogledu
granica Balkana. Prema francuskoj varijanti (Le Petit Larousse Illustré, 1993)
balkansko polustrvo ome|eno je rekama Savom i Dunavom na severu; po ovoj
definiciji Balkan uklju~uje dràve kao {to su Albanija, Bugarska, Hrvatska,
Gr~ka, Slovenija, Turska (evropski deo) i Jugoslavija. Rumunija nije na spi-
sku ovih balkanskih zemalja. Budu}i da ona ovde nije u zato~eni{tvu, nije joj
ni potrebno da beì.
Ipak, u mnogouvaàvanoj engleskoj varijanti, koju bije generalno nepri-
kosnoven glas (Encyclopaedia Britannica CD, 1996), Balkansko poluostrvo ne-
znatno je druga~ijeg sastava: »U savremenoj upotrebi termin Balkan ozna~a-
va teritorije dràva Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Gr~-
ke, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Slovenije i Jugoslavije (Crna Gora i Sr-
bija); nadalje, za potrebe ovog ~lanka Balkanske dràve su ... Slovenija, Hr-
vatska, Bosna i Hercegovina, Jugoslavija (Crna Gora i Srbija), Makedonija, Al-
banija, Bugarska, Rumunija i Moldavija«, dràve »sa vi{e od 60 miliona sta-
novnika; prostiru se na podru~ju od 257 400 kvadratnih milja (666 700
km2)«. Sa engleskog stanovi{ta razliku izme|u Balkanskog poluostrva i bal-
kanskog regiona ~ini, dakle, Gr~ka. Razlika izme|u francuskog i engleskog Bal-
kana, uglavnom se sastoji od dve dràve (sa ili bez): Turske i Rumunije. Fran-
cuzi prihvataju Tursku, ali Englezi je ne spominju, dok za Francuze Rumunija
ostaje nevidljiva na Balkanu, Englezi je obuhvataju. I zaista, autori ~lanka
»Balkan« u Encyclopaedia Britannica, ne propu{taju da pomenu da »postoji
zna~ajna sumnja po pitanju da li su Slovenija i rumunska Transilvanija Balkan
u bilo kom smislenom pogledu«, i oni, kona~no, priznaju da »termin tako|e
uklju~uje evropski deo Turske, premda Turska nije balkanska dràva«.
Sve je to ve} zakomplikovano dovoljno da raspiruje beskrajne debate.
Bilo kako bilo, u SAD-u (Compton’s Interactive Encyclopedia CD, 1998) pod-
razumeva se da Balkan, »uop{te uzev, obuhvata Albaniju, Gr~ku, evropsku
Tursku, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Jugoslaviju, Makedoniju i
Rumuniju«. Sude}i po ovom ameri~kom uvidu, »Balkan pokriva regiju od oko
243 000 kvadratnih milja (629 000 km2), koja je podeljena na mnoge zemlje
... Na Balkanskom poluostrvu ìvi vi{e od 75 miliona ljudi«.
Ameri~ki Balkan je, drugim re~ima, osetno manji od engleskog Balkana,

ne uzimaju}i u obzir liliputansku Republiku Moldaviju, a, ipak, nastanjen je sa
dodatnih 15 miliona ljudi. Ova razmimoilaènja razli~itih Balkana zacelo nisu
skandalozna po sebi; ipak, za~u|uje da, uprkos tome {to su spominjani u me-
|unarodnim politi~kim diskursima kroz ~itav ovaj vek, balkanski narodi i da-
lje ostaju pod znamenjem neodlu~nosti, taoci jedne nekoherentne geografije.
n »Krhkosti, tvoje ime je Balkan«
Problem nije Balkan, ve} tzv. balkanizam. Mislim da bismo to trebali jasno i
glasno kazati: stvarni problem nije neodlu~nost oko geografske lokacije Bal-
kana, nego tvrdoglava istrajnost u preoptere}ivanju termina »balkanski« ve-
}im brojem stereotipa nego {to ovaj termin moè da ponese. Iako diskurs o
»Balkanu« pati od zamorne linearnosti, dana{nji Balkan nije sasvim istove-
tan ju~era{njem Balkanu, i verovatno ne}e biti Balkan sutra{njice, uprkos
mi{ljenju ponekih da Balkan poznaju kao svoj dlan. Ovo mesto je samo pro-
izvod stalne konstrukcije, rekonstrukcije, pri kojem procesu su kli{ei zna~aj-
ni barem koliko i konkretne ~injenice. Stanovnici balkanskih dràva ne ìve
unutar pukog geografskog podru~ja, ve} unutar prostora koji je podvrgnut
sna`noj ideolo{koj rekonstrukciji. Pristupaju}i Balkanu iz saznajne perspek-
tive, najpre }e se nabasati na balkansku {umu simbola,2 koja je, kako Vinti-
la Mihailesku (Mihailescu) kaè, glavna prepreka i najve}i izazov za svakoga
ko odabere taj put. [uma simbola jeste glavna referentna komponenta u ide-
olo{koj konstrukciji Balkana.
Op{te je prihva}eno da je ta nenaru{ena (re)konstrukcija regiona pro-
{la kroz nekolike etape, koje Marija Todorova isti~e u delu Zami{ljaju}i Bal-
kan (Imagining the Balkans):3 1) Nesvesna gre{ka koja proisti~e iz neta~nog
poznavanja ovog prostora preuzeta je zajedno sa tradicijom i neprekidno po-
navljana; 2) ovaj ~isto geografski naziv, Balkan, izveden od turske re~i koja
zna~i »planina«, stekao je, potom, ono {to Mihailesku naziva izvesnim bro-
jem »politi~kih, socijalnih, kulturnih i ideolo{kih cenjkanja koja }e na raskr-
{}ima vekova dati peòrativne implikacije« sámoj re~i; 3) termin »balkanski«
postao je, kona~no, odvojen od predmeta koji je isprva ozna~avao, {to je re-
zultiralo naglim razvojem peòrativnih zna~enja tog pojma.
Razvojni tokovi XX veka pogodovali su evoluciji polisemi~nosti »Balka-
na«, a razdvajanje termina i njime ozna~enog predmeta dovelo je do razvo-
ja ~itave porodice re~i: »Balkan« i »balkanski« (tj., »sa Balkana«, u vezi sa
Balkanom, ali, tako|e, primitivan, sa jakim reminiscencijama na tribalizam,
kaskanje za civilizovanom Evropom); isto tako, »balkanizacija« je naro~it iz-
raz za komadanje etni~kih grupa (pogotovo nasilnim, skoro »plemenskim«
ratovima«). Neke od modernih enciklopedija (poput Britannica) tvrde da ta

fragmentacija delimi~no proisti~e iz geografije prostora. Ovi termini sa svo-
jim jatima zna~enja, u izvesnom se smislu uzajamno podrazumevaju: Balkan-
ski narodi kao da su, po definiciji, osu|eni na balkanizaciju. Ovim virusom
etni~kog primitivizma, {tavi{e, oni su u stanju da kontaminiraju ~itavu Evro-
pu, ili ~ak ~itav svet: »Ovo je, o~igledno, merilo stanja stvari. Sva prou~ava-
nja koja se bave ovom temom podastiru dovoljno primera intelektualnih i
politi~kih tvr|enja i komentara, koji pribliàvaju balkanizam i tribalizam u
tolikoj meri da su ova dva pojma poistove}ena. Pobliè sagledano, ~ini se da
smo u poslednje vreme u ‘postevolucionisti~koj’ etapi: ~ini se da balkanski
tribalizam ispoljava tendencije ka varvarskom pre negoli primitivnom, {to je
potpuno razli~ito«.4
n Dve hiljade godina stalnog bega
Rumuni ne prihvataju lako svoje mesto na karti. O~ito, ne uzrokuje samo me-
sto na karti istorijske glavobolje, ve} stereotipi sa kojima je ono skop~ano.
Preko svog ve}inski pravoslavnog stanovni{tva Rumunija ima sna`ne veze sa
hri{}anskim Istokom; ali njen latinizirani jezik, etni~ki koreni, vezuju je, ta-
ko|e, za romanski Zapad. To je nedoumica bez o~iglednog izlaza. Jedan od
lajtmotiva samoopisa Rumuna daje nam sliku zemlje kao latinskog ostrvca u
slovenskom okeanu. Ova nostalgija porekla uvek je proizvodila neutaìvu è-
lju za bekstvom od geografskog determinizma.
Vide}emo da ova èlja da se pobegne od Balkana jeste i ostaje rana
etapa èlje da se pobegne od Isto~ne Evrope.
n Prvi poku{aj
Jedna od dominantnih teza rumunske istoriografije jeste da je rumunski na-

rod ro|en severno od Dunava. To je teza koju izvesni istori~ari iz susedstva
osporavaju, {to se moè i o~ekivati uzev{i u obzir etni~ku i geografsku neo-
dlu~nost, te sumnju koje vladaju ovim podru~jem. Ro|en severno od Duna-
va, u podno`ju Karpata, arhetipski Rumun nije balkanski ~ovek, ili, barem,
ne bi trebao biti posmatran kao takav. Pre dve hiljade godina na severno-
podunavskoj teritoriji, danas nastanjenoj Rumunima, ìveli su Da~ani, sta-
novnici Dakije. Rumuni, istini za volju, znaju veoma malo o Da~anima, ali
njihova ne`na ose}anja prema njima su izuzetna – utoliko vi{e {to su, sude-
}i po istorijskoj tradiciji, Da~ani smatrani najneposrednijim precima Rumu-
na, a Dakija Rumunijom avant la lettre. (Ako sretnete nekog Rumuna nemoj-
te mu odmah re}i da je Drakulin sin; recite mu da je da~ansko-rimljanski sin.

Znatno vi{e }e ceniti kompliment).
Istorijski razlog navodi nas da poverujemo da su Da~ani bili sliveni sa
zajedni~kim tra~kim zale|em jugoisto~nog evropskog regiona. Dobro je po-
znato da ìvimo pod imperijalizmom imaginacije5 i, isto tako, pod imperija-
lizmom imaginarnog6. Ukoliko prihvatimo da severno-podunavska Rumunija
prethodi realnoj Rumuniji, moramo prihvatiti da ju`no-podunavski Balkan,
tako|e, prethodi dana{njem Balkanu; prihvativ{i jednom ovaj proto-Balkan,
prinu|eni smo da prihvatimo proto-stereotipe, kojima je etiketiran. îni se
da je duh mésta uvek bivao ja~i od ljudi koji su na njima ìveli, stoga, bez
obzira na kvalitete koje su posedovali Da~ani nasuprot ostalim Tra~anima,7
balkansko okuènje stanovnika Dakije ve} je bilo ostvareno.
Prilika se, na sre}u, ubrzo ukazala – godine 106 n. e., kada je rimski
imperator Trajan kona~no potukao da~kog kralja Decebala (vladao izme|u
87. i 106. godine) tj., kada su njegovi legionari izvojevali pobedu u dva te-
{ka rata protiv Da~ana u Karpatima. Evo nekoliko tehni~kih detalja koji }e
kasnije biti od koristi: rimska vojska pre{la je Dunav preko mosta koji je,
specijalno za tu namenu, podigao Apolodor iz Damaska, ~uveni anti~ki arhi-
tekta; Trajan je svoj {tab utaborio u Drobeti, dana{njem Turnu Severinu, na
jugozapadu zemlje. Nakon rimske pobede i Decebalove smrti (samoubi-
stvom), Dakija je postala provincija Rimskog Carstva. »Kr{tenica« Rumuna
jeste Trajanov stub koji obeleàva njegovu pobedu nad Da~anima, i koji jo{
uvek moè biti vi|en u Rimu. Preduzimljivi kolonisti iz Carstva i veterani
Rimske vojske oènili su – prema mitskoj istoriji – prelepe da~ke ène. Sino-
vi ovih porodica bili su, o~igledno, sámo seme budu}e Rumunije. Trajanova
pobeda i naseljavanje rimskih kolonista u Dakiji bili su, u skladu sa kli{eom,
najraniji civiliziraju}i dolazak na teritoriju koja }e postati Rumunija. Vatra je
poznata kao omiljeni pro~i{}iva~ u imaginarnom svetu. Prate}i plamen dva
ratna sukoba izme|u Dakije i Rima, rumunski narod je o~igledno bio o~i{}en
od bilo kakvog balkanskog pam}enja.
Sa Trajanom proto-Rumuni su izveli svoj prvi uspe{an poku{aj bekstva
od proto-balkanizma.
n Kralj Karol I, ili, drugo bekstvo
Uprkos svemu, ~istota porekla se postupno izgubila. 271-275. n. e., impera-

tor Aurelijan doneo je odluku o povla~enju rimskih trupa i administracije iz
Dakije, i njihovom preme{taju ju`no od Dunava. Rumuni (odnosno, njihovi
preci, onovremeni proto-Rumuni) napu{teni su od strane Zapada po prvi, ali
ne i poslednji put u njihovoj istoriji!
Narednih 1600 godina pod vladavinom migratornih naroda - Turaka,

Fanariota i Rusa – zapretile su pretpostavljenoj ~istoti rumunskog, da~ko-
rimskog porekla. Nov poku{aj bekstva od Balkana postao je neophodniji no
ikad.
Druga – imaginarna – de-balkanizacija Rumuna odigrala se u drugoj
polovini XIX veka, prirodno, sa drugim dolaskom Zapada na rumunske teri-
torije. Podjednako blistavim koliko i iznena|uju}im ratnim lukavstvom, Mol-
davija i Vla{ka ujedinjene su za vreme vladavine kneza Aleksandru Joan Kuza
januara 1859. Godine 1862., Ujedinjene (Nezavisne) Kneèvine zvani~no su
postale Rumunija. Reformatorski poku{aji prvog vladara ujedinjene Rumuni-
je bili su izuzetni, kao i njegovi privilegovani odnosi sa balkanskim susedi-
ma, pogotovo srpskim knezom Mihailom Obrenovi}em. Me|utim, tokom ne-
koliko narednih godina naklonost koju je isprva uìvao zna~ajno je opala,
tako da ni{ta, sem sáme Kuzine li~nosti, nije ostalo kao jemstvo opstanka
tekovine Ujedinjenja 1859.
Politi~ka elita zemlje shvatila je da u cilju obezbe|ivanja njene trajno-
sti mora sklopiti savez sa nekom zna~ajnom evropskom vladarskom porodi-
com. Upravo iz tog razloga pruski princ Karol od Hoencolern-Sigmaringena
postao je rumunski vladar kao knez Karol I. Bez znanja gde se Rumunija na-
lazi na karti, nikada ne ovladav{i ~estito rumunskim jezikom, Karol I postao
je najefikasniji vladar Rumunije ikad, prilaù}i vaàn doprinos modernizaci-
ji (tj., vesternizaciji ili pozapadnja~enju) zemlje.
Balkan i balkanizam jo{ jednom su iza{li iz mode, ali kneèva spoljnja
politika se, neizbe`no, razvijala oko Balkana. Ta~nije, Rumunija je prona{la
nove saveznice u »Balkanskoj Ligi«, koja je okupljala dràve kao {to su Sr-
bija, Crna Gora, Gr~ka, kao i bugarsko revolucionarno dru{tvo; zajedno sa Ru-
munijom oni su koordinisali ustanak protiv Otomanskog Carstva.
Ubistvo Mihaila Obrenovi}a, juna 1869., zape~atilo je kratkoveku »Bal-
kansku Ligu«, ali ne i endemi~nu orijentalnu krizu. Tokom poslednjeg rusko-
turskog rata (1877.), Rumunija je pri{la Rusiji i zadobila svoju nezavisnost
(kao i Srbija i Crna Gora), iako je sudbina Balkana odlu~ena, na ustaljen na-
~in, prilikom dva mirovna kongresa koja su usledila (San Stefano, u martu, i
Berlin, u junu 1878.): preko glava balkanskih naroda. Nezavisna Rumunija po-
staje, tako|e, ve}a Rumunija priklju~enjem Dobrudè. Most kod êrnavode,
koji spaja Rumuniju sa ovom jugoisto~nom provincijom sagradio je inìnjer
Anèl Salinji (Saligny), otvoren je za saobra}aj 1885.; bi}e to neko vreme
najduì most u Evropi.
Od ove ta~ke nadalje, imaginarni kralj, Karol I, postao je zna~ajan kao
stvarni kralj. Predvode}i svoje oruàne snage u ratu za nezavisnost, neru-
munski kralj Rumuna pridruìo se galeriji srednjevekovnih rumunskih kneè-
va i vladara koji su se borili za krst, protiv Turaka. Tokom vladavine ovog le-
denog ~oveka, koji je uvek bio otmeno odeven i nikad vi|en kako se smeje
od srca, Rumunija je, 1881., postala kraljevina. Ovoga puta ulozi su bili dru-
ga~iji: svaki korak ka modernizaciji bio je doìvljen kao korak dalje od Bal-
kana.
Za svakoga ko se upusti u studije istorijskog imaginarnog, godina
1906. predstavlja moment od izvanredne va`nosti u rumunskoj istoriji.8 Hro-
nolo{kom dosko~icom – istori~ari su u ovome vazda bili ume{ni – rimski car
Trajan (»otac rumunskog naroda«) i rumunski kralj Karol I rukuju se kroz ve-
kove. Godina 1906. bila je godina proslava: s jedne strane, dva jubileja po-
vezana sa kraljevskom ku}om (40 godina od dolaska kralja Karola u zemlju,
10. maja 1866., i 25 godina otkako je Rumunija, 10. maja 1881., postala kra-
ljevina); s druge strane, jubilej vezan za »integralno rumunstvo« (1800 go-
dina od rimskog osvajanja Dakije ili od najranijeg bekstva). Najzna~ajniji
predstavnici javnog mnenja u to vreme, jednoglasno su tvrdili da je kralj Ka-
rol I sjajno zaklju~io jednu istorijsku epohu koju je otvorio Trajan, arhetip-
ski utemeljitelj.
Komemorativni dokument, iz maja 1906., ispisan na pergamentu, pro-
èt je ovim istorijskim referencama: car Trajan i kralj Karol I portretisani su
jedan do drugog, okruèni najistaknutijim rumunskim srednjevekovnim vla-
darima; na desnoj strani, moè se uo~iti Trajanov stub, kr{tenica rumunskog
naroda, a, pri dnu pergamenta, rimski legionar i most preko Dunava kod Tur-
nu Severina (na jugozapadu), predstavljeni su odmah uz dorobanca (rumun-
skog vojnika iz rata 1877-78.) i mosta preko Dunava kod êrnavode. Simbo-
li~ka konotacija ovog potonjeg detalja – mosta – kristalno je jasna i parale-
la je savr{ena: dok je u davnim vremenima most koji je sagradio Apolodor iz
Damaska spajao Rimsko carstvo sa Dakijom u vreme romanizacije, Selinjijev
most spajao je Rumuniju sa Dobrudòm u vreme rumunizacije.
Za one spremne da prihvate ovu igru imaginarnog – a ima ih dosta –
sli~nost izme|u Trajana i Karola i dalje je besprekorna:
1)Obojica su do{la sa Zapada, pravca iz kojeg se probija svetlost civi-

lizacije.
2)Obojica su putovali Dunavom. Trajan je stigao u Dakiju po{to je pre-
{ao ve} pomenuti most, dok je kralj Karol prispeo u Rumuniju iz Nema~ke,
putuju}i Dunavom. Ova ~injenica dalje potvr|uje savr{eno bratstvo izme|u
Rumuna i prirode koja ih okruùje (»[ume su Rumunov brat«, imali smo obi-
~aj re}i, me|utim ovo je motiv zajedni~ki svim narodima ovog podru~ja).
3) I Trajan i Karol stigli su na da~ko/rumunsko tle na istoj ta~ki: Dro-
beta, budu}i grad Turnu Severin.
4) Trajan je po ro|enju bio provincijalac, to jest, sa periferije (ro|en je
u [panskoj provinciji Rimskog Carstva); isti slu~aj je sa Karolom I, poreklom
iz Rajnske oblasti u ju`noj Nema~koj. Njihov je provincijalizam, razumljivo,

stigao kao nebeski dar za Rumune, pogotovo s obzirom da je najbolniji od
svih nacionalnih kompleksa (i stalni izvor lamentacije) za~et u ovom ose}a-
nju pripadanja obodu Zapada, provincijalnom latinitetu (tj., latinitetu ne~i-
stom, uvek u opasnosti, i napu{tenom od strane njegovih sre}nijih ro|aka).
Ovaj kompleks ~ini se da je postao deo onoga {to je Fernan Brodel (Braudel)
nazvao »dugim trajanjem istorije«: izmu~eni kompleksom svog porekla, Ru-
muni ostaju lako podlo`ni uverenju da Balkan za koji se ose}aju vezani isto-
rijom predstavlja rub civilizovanog sveta.
5) Najzad, i Trajan i Karol pojavili su se u vremenima kada je lokalna
situacija bila nepodno{ljiva, za Da~ane po~etkom II veka, za Rumune krajem
XIX veka. Pa`ljivijim pogledom na ovu poslednju paralelu, onako kako je ona
predstavljana oko 1900., lako }emo zapaziti da su svi nedostaci pripisivani
Da~anima/Rumunima, pre nego {to ih je civilizovao Zapadni kalem, oni koji
su obi~no povezivani sa balkanizmom. Da~ani iz godine 106., pre nego {to
su spaseni Trajanovim dolaskom, bili su »balkanski« koliko i Rumuni 1886.,
pre nego {to ih je izbavio Karol I.
n 1. Da~ani pre Trajana

Po jednoj knjizi istorijskih vulgarizacija objavljenoj po~etkom stole}a, »kao
i svi primitivni narodi, oni (tj., Da~ani) imali su krajnje okrutne obi~aje«.9
Autor ud`benika iz 20-ih godina XX veka dodaje pojedinosti: »Da~ani su vo-
leli slobodu, ali oni nisu imali pisane zakone i mnogi put uzeli bi, poput di-
vljaka, pravdu u vlastite ruke, uz pomo} ma~a ili noà. Da~ani su imali jo{
jednu r|avu naviku, a to je da su se retko uzdràvali od vina, i nadmetali bi
se ko moè vi{e da ispije. Rad su obi~no izbegavali, ali bi rado odlazili u voj-
nu«.10
n 2. Rumunija pre Karola I

U jednom od dela koje se objavljeno 1906. u svrhu obeleàvanja jubileja, is-
tori~ar Dimitrije On~iul (Onciul) se}a se pojedinosti ogromne simboli~ke
mo}i: prole}e 1866., bilo je dugo i su{no; ki{a je iznenada briznula ta~no u
trenutku Karolovog prispe}a u Bukure{t, 10. maja.11 Detalj se, uprkos svojoj
sugestivnosti, ~ini bezna~ajan – ali, on sti~e druga~iju vrednost ukoliko se
prisetimo da Trajan nije uspeo da slomi otpor Da~ana kralja Decebala sve dok
nije presekao njihovo snabdevanje vodom.
Bez obzira da li je pretrpela dugotrajnu su{u, Rumunija pre Karola je
bila u jadnoj situaciji, pogotovo sa moralnog stanovi{ta. Evo kako jedan pri-
godni pesnik opisuje Rumuniju pre 1866.: »Na{a sirota zemlja je / Rob su-
rovih mnogoboàca«.12 Lekar pri kraljevskom dvoru pamti vreme Karolovog
dolaska: kralja su primili predstavnici »rumunskog javnog mnenja, bio je to

jedan milje me{ovit u pogledu rasne pripadnosti, opredeljenja i te`nji, milje
u kome spletka govori svim orijentalnim jezicima«.13 Kona~no, autor koji
najpodrobnije opisuje civilizatorsku ulogu kralja Karola vidi ga kako ulazi »u
zemlju i{ibanu vetrovima najsna`nijih uticaja ... zemlju pusto{i ... gde je
neodgovorna imitacija tu|instva unela na najekstravagantniji na~in demo-
kratske oblike uprave, ... gde su stariji ili mla|i bojari bili pod uticajem le-
vantinstva«.14
Ako bi se rezimirala situacija Da~ana/Rumuna, pre nego {to ih je civi-
lizacija spasila, (to jest, Trajan i Karol I) mislim da bi se lako dobio spisak
od deset njihovih mogu}ih grehova: 1) èlja za slobodom udruèna sa okrut-
no{}u; 2) ùrba u sprovo|enju njihove vlastite pravde usled odsustva pisa-
nih zakona; 3) pijan~enje; 4) nespremnost na rad; 5) ratni~ke osobine; 6)
me{oviti etni~ki pejsa`; 7) pot~injenost paganima; 8) nastanjenost na pro-
storu na kome »spletka govori svim orijentalnim jezicima«; 9) nastanjenost
na raskr{}u svakovrsnih uticaja i interesa, ali ponajpre 10) nastanjenost na
prostoru kontaminiranom »levantinstvom«.
Da li je to Balkan, i, ako je odgovor odre~an, o ~emu je onda re~?
Mislim da Rumuni dana{njice èle da se, sa barem jednog gledi{ta, po-
istovete sa kraljem Karolom I: oni èle da imaju njegovu nevezanost geo-
grafskom uslovljeno{}u zemlje. Odnosno, oni ~itav svoj ìvot èle biti Zapad-
njaci, ali i uzeti najbolje od Balkana. Karol I je bio ilustrativan primer. Iako
umeren ~ovek koji je jeo proste obroke, kralju se dopala rumunska tradicio-
nalna kuhinja, uklju~uju}i i riblju ~orbu (borsch), i {arana na ro{tilju. Pri~a
se da je svog glavnog kuvara poslao u sela delte Dunava da uzme recepte od
lokalnog stanovni{tva.15 Ipak, kralj Karol je na kraju bio simbol »zapadnja-
ka«, imunog ~ak i na najprimamljivija isku{enja Balkana: umro je no}i 27.
septembra 1914., a na njegovom no}nom sto~i}u bili su ~a{a vode i biskvit.
n Od Balkanskih ratova do balkanske ne~istote
Udaljavanje od Balkana za Rumune je samo etapa u njihovom distanciranju

od jednog, po definiciji, nepredvidljivog Istoka. Posle vekova o~igledne po-
mirenosti sa svojom geografskom lokacijom, prilike su se duboko izmenile u
XIX veku. »Raskid sa Istokom, o kojem je odluku donela elita zemlje, preve-
den je u ozbiljno obezvre|enje i pripisivanje krivice narodima i kulturama
koji su prethodno Rumunima ponudili pre modele nego razloge za oplakiva-
nje«.16
Lu~ijan Boja (Boia) pravi spisak »`rtava« ovog bekstva.17 Prva je bio
generi~ki Grk: revolucija 1848. u Moldaviji i Vla{koj (manje u Transilvaniji,
koja je bila pod imperijalnim uticajem ku}e Habsburga) koincidira sa »zara-

znim, gotovo opsesisivnim antigr~kim ose}anjima ... Grci su bili simbol Is-
toka i nekoliko vekova isto~ne kulture kojih bi se trebalo odre}i u korist bla-
gotvornog zapadnog trenda«. Druga `rtva bio je Tur~in, nekada{nji generi~-
ki gospodar i neprijatelj u borbi za slobodu tokom poznog Srednjeg veka.
Kao i Grk, Tur~in bi mogao biti – ukoliko je neophodno – kvintesenca levan-
tinstva, Orijenta od kojeg èlimo da se otrgnemo. Po~etkom XIX veka izve-
sni rumunski autor zastupao je mi{ljenje da je »svaki prihva}eni turski obi-
~aj posejao u na{u etni~ku du{u iskvarenost i lenjost«.18 âk i danas, posle
stotinu godina, ova re~enica ostaje prisutna i vaè}a u rumunskom kolektiv-
nom pam}enju, iako su se, u me|uvremenu, Tur~in i Grk stopili u obuhvat-
niju i sugestivniju formulu: »Balkanac«.
Zaista je ~udno da je ova zemlja, koja je tako istrajna u svojim napo-
rima da pobegne od Balkana, pobolj{ala svoj status i pojavila se kao sila za-
hvaljuju}i prilikama na sámom Balkanu – ta~nije, balkanskim ratovima od
1912 do 1913. Oktobra 1912., Rumunija je ve} bila upletena u tajni spora-
zum (iz 1883.) sa Nema~kom i Austro-Ugarskom, sporazum za koji se sma-
tralo da predstavlja korak ka Centralnoj Evropi (solidan prvi korak ka bek-
stvu). Rumuni se u ovim okolnostima nisu ùrili da stupe u balkanski rat pro-
tiv Otomanskog Carstva, koji su zapo~ele Srbija, Bugarska, Gr~ka i Crna Gora
(uz podr{ku Rusije). Rumunija je u{la u sukob tek u drugoj fazi, 1913., po-
{to se Bugarska okrenula protiv svojih dotada{njih saveznica. Rumunska rat-
na avantura je, sa izvesnog stanovi{ta, bila izuzetna: vojska je pre{la Dunav,
u{la u Bugarsku i, iako niti jedan metak nije ispaljen, pretrpela mnoge `rtve
od epidemije tifusa. Nacionalni ponos bio je ponovo uspostavljen organizo-
vanjem posleratne konferencije u Bukure{tu, avgusta 1913.; a bekstvo od re-
giona nije Rumuniju omelo da povrati Ju`nu Dobrudù, nekada{nju bugarsku
teritoriju.
Nakon rata ~inilo se da su svi zadovoljni: Gr~ka je zaposela Makedoni-
ju i Krit, Srbija Kosovo i centralnu Makedoniju, a Albanija je stekla svoju ne-
zavisnost. înilo se da su sve zemlje, sem Bugarske, bile zadovoljne. Kao da
neki nepisani zakon nalaè da balkanske zemlje mogu biti sre}ne jedino na-
izmence, nikada sve u isto vreme.
Rumunija je u I svetski rat u{la prili~no kasno napadom na Austro-
Ugarsku avgusta 1916., posle izvesog vremena upornog udvaranja i jednog i
drugog tabora u konfliktu. Bilo je to za Rumune jedno iskustvo i gorko i slat-
ko u isti mah. Gorko, jer je do kraja novembra nema~ki general Makenzen
(Mackensen) zauzeo Bukure{t, a kraljevska porodica, vlada i oruàne snage,
povukli su se u Ja{i, na severoistoku, gde }e najstra{niji neprijatelj ponovo
biti tifus. Jedini uzrok ove brze propasti, priznat danas u svim istorijskim
ud`benicima, balkanske je provenijencije; trupe Antante (u{an~ene kod So-
luna pod komandom generala Saraja (Sarrail)) trebale su da krenu u ofanzi-

vu istovremenu rumunskom napadu na Austro-Ugarsku – ali one to nisu iz-
vele. Bugarska je u{la u rat na strani Centralnih Sila – ista ta Bugarska koja
je jo{ uvek imala neizgla|ene ra~une sa susednim zemljama iz prethodnog
balkanskog rata – i, krajem avgusta 1916., Rumunija je kod Turtukaje pretr-
pela jedan od najteìh poraza u svojoj celokupnoj istoriji.19
Me|utim, la Grand Guerre je imao i povoljan ishod. Rumuni su ispunili
»svoj san«. Rumunija je povratila staru, legendarnu i ~esto joj osporavanu
Transilvaniju – provinciju iz koje se da~ki kralj Decebal odupirao rimskim voj-
skama, nemojte to zaboravljati!20 Transilvanija je otvorila Rumuniju Central-
noj Evropi i, tokom dva desetle}a, unela je distancu izme|u nje i Balkana.
âk i danas, neki od nas se se}aju davnih dana kada je Rumunija nazivana
isto~nom Belgijom, a Bukure{t, s preterivanjem, ali bez ironije, malim Pari-
zom (prenebregavaju}i ~injenicu da je Rumunija i dalje bila ~lanica Balkan-
skog Pakta).21 Probirljivo pam}enje moè se objasniti. Kako je Nikolae Jor-
ga (Iorga) – najglasovitiji rumunski istori~ar – jednom rekao, »zemlja ne pri-
pada mestu na kome se prostire, ve} ishodi{tu ka kome stremi«. Jorga je ovo
napisao 1940. godine, poslednje godine svog ìvota, i mora da ima ne{to
istine u tim re~ima. Ipak, podjednako je istinito da je 1940. godina bila go-
dina kada je stara Rumunija izdahnula: izgubiv{i tog leta isto~ne, severoi-
sto~ne i severozapadne provincije (Besarabija, Bukovina i Transilvanija), po-
deljene izme|u Staljinove Rusije i Hortijeve Ma|arske, kralj Karol II je abdi-
cirao i predao Rumuniju u ruke svog devetnaestogodi{njeg sina Mihaja (Mi-
hai); ili, ta~nije, u ruke ri|okosog, odlu~nog generala Jona Antoneskua (An-
tonescu) koji }e, septembra 1940. godine, oformiti vladu sa »legionarima«
Gvozdene Garde, rumunske fa{isti~ke partije. Ne iznena|uje to da je jedna
od najàrkijih èlja legionara bila da o~iste Rumuniju – tj., da uklone Jevre-
je, ali i »balkansku po{ast«, za koju su krivili tradicionalne i demokratske
stranke.
n Komunisti~ki prevrat na Balkanu
Priznajmo: tokom Hladnog rata Evropa je pojednostavljena, budu}i podelje-

na, sa velikom precizno{}u, na Istok i Zapad. Po{to su nametnuli prvu pro-
sovjetsku vladu (6. mart 1945.), rumunski su komunisti (800 ~lanova avgu-
sta 1944., 4 miliona ~lanova decembra 1989.), moglo bi se re}i, po prvi put,
zaista i{~upali Rumuniju iz Balkana jer je re~ »Balkan« bila izbrisana iz nji-
hovog re~nika. Pobegav{i sa Balkana Rumunija je, umesto toga, bila uklje-
{tena unutar sovjetske uticajne sfere, kako su ve} nalagali geopolitika i pri-
like na Balkanu. Vinston êr~il (Churchill) i Josif Staljin (Stalin) skicirali su,
u Moskvi, 9. oktobra 1944., na papirnoj salveti, sfere uticaja u jugoisto~noj

Evropi. U svojim memoarima, êr~il otkriva da je Rusima ponudio 90% uti-
caja u Rumuniji u zamenu za 90% uticaja u Gr~koj. Eto kako je po~eo rumun-
ski komunizam. Ste{njen izme|u êr~ilove cigare i Saljinove lule, Balkan je
izvr{io osvetu nad Rumunijom.
Krajem 40-ih godina XX veka, kao rezultat Staljinovog odbijanja pro-
jekta Balkanske Federacije,22 »Balkan(ski)« je postala zabranjena re~. îni-
lo se da je Rumunija ionako krenula drugom putanjom, le|ima okrenuta Bal-
kanu, a licem Istoku. Shodno re{enje }e uskoro biti prona|eno. Mitita Kon-
stantinesku (Constantinescu), jedan od najrenomiranijih finansijera i ekono-
mista zemlje, do{ao je do otkri}a koje je, napokon, izvelo Balkan iz svakida-
{njeg rumunskog jezika.23 On je otkrio da Sovjetski Savez nije bio samo dr-
àva, ve} i kontinent; i da ne treba kriviti Ruse za ne{to {to geografi nisu
uspeli da shvate. Konstantinesku tvrdi da je SSSR, ustvari, kontinent, budu-
}i da pokriva ogroman deo planete. Ovaj novi kontinentalni entitet, prihva-
}en i posve}en kao takav od strane op{teg svetskog mnjenja, o~ekuje da
bude priznat u geografskim knjigama kao neintegrisani deo Azije, preuzima-
ju}i time ponovo zastareli pojam azijskog kontinenta. Izan|alost ovih geo-
grafskih koncepata omogu}ila je Rumuniji da stupi u otvoreno naru~je so-
vjetskog kontinenta. Balkan se ~inio izgubljen negde usput. Karte svetske
geopoliti~ke igre bile su podeljene izme|u Istoka i Zapada, i svi nekada{nji
orijentiri su nestali.
George Georgiju-De` (Gheorghiu-Dej), rumunski lider iz galerije sovjet-
skih satelita (generalni sekretar Rumunske Komunisti~ke Partije od 1945. do
1965.) o~igledno nije imao nikakvo ose}anje prema Balkanu i balkanizmu, i
obeshrabrivao je upotrebu ovih termina. Uprkos njegovoj sposobnosti da re-
grutuje sopstvene {ti}enike i pristalice, da brutalno elimini{e protivnike na
na~in sli~an zlatnom dobu politi~kog vizantinizma, uprkos njegovom levan-
tinskom uìvanju u dugotrajnim }askanjima za finim jelima i vrsnim pi}ima
moglo bi se re}i da se tokom 20 godina De` i Balkan nisu uop{te ni sreli.24
Deèva evolucija od manje zna~ajnog staljinisti~kog diktatora iz ranih 50-ih,
koji je govorio dihotomno o bespovratnom raskidu izme|u Istoka i Zapada,
do nacionalnog lidera iz ranih 60-ih koji je govorio o »nezavisnosti« i »su-
verenitetu« bila je savr{eno pravolinijska, bez ikakvih balkanskih preokreta.
Ponovno otkri}e Balkana je, iz ove perspektive, tekovina Nikolaja âu-
{eskua (Nicolae Ceau?escu), Deòvog sledbenika i u~enika (1965-1989). Ako
bi se neko danas poduhvatio analize âu{eskuove spoljne politike prema Bal-
kanu, primetio bi tihi sukob izme|u dva nekompatibilna cilja: èlje da se
ostane u (uìvaju}i sve politi~ke prednosti koje to nosi) i, u isto vreme, da
se pobegne od Balkana. Rumunski lider èleo je da izbegne, a ipak pokori
Balkan.
Balkan je pod âu{eskuom postao prisutan u diplomatskom jeziku Ru-

munije.25 Septembra 1967., Sulejman Demirel (Demirel) (premijer Turske)
posetio je âu{eskua u Bukure{tu; prema novinskim izve{tajima dva lidera su
tokom sastanka »izrazila zajedni~ku èlju da razviju bilateralni odnos, i nji-
hov uzajamni interes u pobolj{anju klime na Balkanu i u Evropi«.26 Jednu go-
dinu kasnije, marta 1968., kada je bugarski lider Todor @ivkov (Zhivkov) do-
{ao u posetu Ankari, Bukure{t je interpretirao ovaj doga|aj kao nagla{ava-
nje »odluke dve zemlje da zdruè snage radi ostvarenja saradnje na Balka-
nu«.27 Potom, posle sastanka izme|u âu{eskua i @ivkova, septembra 1970.,
saop{tenje za javnost prenosi da su dva lidera »jo{ jednom ponovila zajed-
ni~ku re{enost da doprinesu atmosferi saradnje i bezbednosti na Balkanu, u
Evropi i ~itavom svetu«.28 Drugim re~ima, {to se âu{eskua ti~e, bilo koje
balkansko pitanje postaje evropsko (ako ne i internacionalno!) pitanje.
îni mi se sasvim jasnim da za âu{eskua Balkan nikada nije bio svrha
po sebi, ve} pre, korak na lestvici koja vodi politici na planetarnoj ravni. Po-
~etkom 70-ih godina, Balkan je, za rumunskog vo|u, koji se tu po~eo ose-
}ati veoma neudobno, sveo na dimenzije zadnjeg dvori{ta. Mi{ljenja sam da
je âu{esku imao kompleks superiornosti u odnosu na Balkan – iz razloga
koje ovde ne}u analizirati – i to se povremeno o~itovalo. Bugarski lider @iv-
kov mu, van svake sumnje, nije bio nikakav rival. Me|utim, stvari su ne{to
druga~ije stajale sa Titom – ~ovekom i legendom Jugoslavije – budu}i da je
on bio rival u borbi za naklonost Zapada. âu{esku je veoma rano shvatio da
borba za mir moè njemu i njegovom reìmu pribaviti legitimitet. Generalna
Skup{tina Ujedinjenih Nacija bila je saglasna, pozdravljaju}i, 16. decembra
1969., rumunski predlog da se decenija od 1970. do 1980. proglasi »deceni-
jom razoruànja”.29 Ipak, odnosi izme|u Rumunije i Var{avskog Pakta bili su
klimavi od avgusta 1968.,30 {to je razlog zbog kojeg je âu{esku - vi|en od
strane zapadne {tampe kao otpadnik, trn u oku Sovjetskog Saveza, te stoga
hrabren – mogao sebi da priu{ti poziv na simultano raspu{tanje i Var{avskog
Pakta i NATO-a.
Prvi korak ka »dekadi razoruànja” mogao je biti preduzet na Balkanu.
Pre nego {to }e postati svetski prvak mira, âu{esku je morao da na neko vre-
me igra ulogu borca za mir u regionu; juna 1973., on je predloìo »sastanak
balkanskih dràva zbog diskusije o na~inu transformisanja Balkana u zonu
mira, oslobo|enu nuklearnog naoruànja i stranih vojnih baza«;31 ali je po-
~etkom 80-ih, demilitarizacija Balkana postala premalena igra za rumunskog
vo|u nestrpljivog da izbaci svoj adut svetskog mira.
âu{esku je napustio Balkan bez previ{e àljenja, nestrpljiv da posta-
ne osoba od planetarnog zna~aja, {to je bukure{tanska propaganda stalno i
iznova spominjala. Smrt Josipa Broza, 4. maja 1980., ostavila je âu{eskua
bez rivala u balkanskom regionu; po{to se oslobodio bilo kakve konkurenci-
je, âu{esku je, nakon 1980., krenuo u nezapam}enu mirovnu kampanju,

pretvaraju}i sve turobnije bukure{tanske ulice u dekor ogromnih ljudskih po-
vorki koje su àrko pozivale na obustavljanje trke u naoruànju. Ne sumnjam
da je njegov kona~ni cilj bio da primi Nobelovu nagradu za mir, {to bi pru-
ìlo savr{eni legitimitet njegovom reìmu i dovoljno priznanje za njega.
n Istorijsko odbacivanje Balkana
Beè}i od Balkana, âu{esku je, ponovo, bio u pratnji svojih pot~injenih,

uklju~uju}i nekoliko hiljada rumunskih istori~ara.
âk i pre no {to je Rumunija stupila u I svetski rat, istori~ar Nikolaj
Jorga osnovao je u Bukure{tu, 1913., Institut za jugoisto~no-evropske stu-
dije. Institut je odraàvao Jorgine nau~ne preokupacije i filozofska razmi-
{ljanja o odnosu izme|u lokalnog i regionalnog. Iako naklonjen balkanskoj
istoriji, Jorga je postojano zastupao ideju da Rumunija nije spadala u bal-
kanski region;32 on je tvrdio da je Rumunija vi{e deo jugoisto~ne Evrope.33
Jorgin institut (jo{ jedan simbol rumunskog bekstva) imao je veoma intere-
santnu istoriju.34 Kada je Rumunija 1948. u{la u staljinisti~ku orbitu, insti-
tut je zatvoren. Institut }e biti reaktiviran 1963., kada se – kako Georgesku
(Georgescu) re~e – »Rumunska spoljna politika otvorila ka Balkanu i svetu«.
Situacija danas ostaje ista. Bukure{tanski institut objavljuje âsopis jugoi-
sto~noevropskih studija (Revue des études sud-est européenes), a 150 km ju`-
nije, u Sofiji, u Bugarskoj, Institut za balkanske studije publikuje âsopis za
balkanske studije (Revue des études balkaniques). Na prvi pogled, ~ini se da
je to puki leksi~ki problem; me|utim, ako pogledate {ta je iza toga, na}i }ete
ve~iti rumunski san o bekstvu iz mati~nog regiona.
Pored svega toga, pod âu{eskuom isto~noevropske studije nikada nisu
bile stvaran prioritet. Posle relativno obe}avaju}eg po~etka (uvodno obra}a-
nje na III Me|unarodnom kongresu isto~noevropskih studija, odrànom u Bu-
kure{tu, septembra 1974. imao je sâm âu{esku), komunisti~ki reìm postao
je fasciniran jo{ jednom kulturnom idejom: protokronizmom,35 istorijski izra-
ènim kroz pravu »trakomaniju«.36 (Trakija je, kao {to je ranije spomenuto,
bio termin za isto~noevropski region, a Tra~ani su bili zajedni~ki preci naro-
da ovog regiona). Septembra 1976., Bukure{t je bio doma}in II Me|unarod-
nog kongresa Trakologije (odrànog pod visokim pokroviteljstvom Nikolae â-
u{eskua). Reìm je, me|utim, imao na umu ne{to {to }e postati o~igledno tek
kroz nekoliko godina: cilj nije bio da se temeljito prou~i istorija, ve}, da se
slika reìma koji predvodi Conducator (tj., Vo|a), u~ini besmrtnom.
Jo{ jednom je trebalo izraditi politi~ki ispravnu pro{lost, da bi se oprav-
dala sada{njica. Na Plenarnoj (posebno sazvanoj) sednici Centralnog Komi-
teta Komunisti~ke Partije Rumunije, 26.-27. oktobra 1977., odlu~eno je da

se u 1980.-oj slavi 2050. godina otkako je »prva centralizovana i nezavisna
dràva« uspostavljena za vreme vladavine da~kog kralja Burebiste na terito-
riji biv{e Dakije (82.–44. p. n. e.). Da bi mogla stati u »orahovu ljusku«, tra-
komanija je destilisana u finiju supstancu; bila je to âu{eskuova dakomani-
ja, pretvorena u partijsku i dràvnu politiku.37 Odluka je prakti~no sprove-
dena, tim pre {to je 28. maja, 1980., âu{esku imao radni sastanak sa »na-
u~nim radnicima u oblasti istorije« zbog razrade, do nasitnijih detalja, ono-
ga {to bi se moglo nazvati Operacija Burebista – 2050. Bilo je predvi|eno da
bukure{tanske umetni~ke galerije izloè postavke, da izdava~ke ku}e objave
literaturu na istu temu, da prikazi i dnevna {tampa proprate ovu veliku pro-
slavu. Kulturne manifestacije su se zahuktale i kulminirale u subotu uve~e 5.
jula 1980., na bukure{tanskom stadionu Republicii, pod reflektorima i baklja-
ma koje su nosili mladi}i i devojke odeveni u da~anske kostime. Na kraju ove
manipulativne audio-vizuelne priredbe kralj Burebista li~no se pojavljuje na
ogromnom {titu koji su nosili ovi mladi ljudi i nadgleda simboli~nu {tafetnu
trku do njegovog potomka, âu{eskua.
Ovaj je model – Burebistina da~ka dràva – izli{no je napominjati, pre-
ma zvani~noj propagandi, sámo seme koje je izrodilo âu{eskuovu centrali-
zovanu i nezavisnu dràvu; Burebistina Dakija bila je ni{ta drugo do istorij-
ska prethodnica âu{eskuove Rumunije. Postojalo je, sem toga, valjano ob-
ja{njenje za vra}anje sve do Burebiste, pre nego do Decebala: dok je Dece-
bal bio poraèn od strane Rimljana, Burebista je iz sukoba sa njima iza{ao
kao kralj pobednik. Sâm Cezar èleo je da se sukobi sa Burebistom, ali je, na-
àlost, ubijen u Senatu pre nego {to je poveo svoju vojsku u Dakiju. I Bure-
bista je, poput svog naslednika, âu{eskua, razvio spoljnju politiku sa glo-
balnim implikacijama: 48. p. n. e. ume{ao se u konflikt izme|u Cezara i Pom-
peja Velikog, ulaze}i u savez sa potonjim.
Iz perspektive koja me ovde interesuje, klju~ ove istorijske alegorije ne
leì ni u varljivosti spoja da~kog kralja i komunisti~kog generalnog sekreta-
ra, niti u davanju prvenstva da~kim korenima nad latinskim od strane komu-
nisti~kog reìma;38 klju~ }e pre biti prona|en izvan granica Burebistine dr-
àve. Simboli~no je {to su Balkanske planine bile ju`na granica Burebistinog
kraljevstva, dok je severozapadna granica dopirala do reke Morave. Kao da je
bio svestan èlje za bekstvom svojih rumunskih potomaka, Burebista je bio
prvi koji }e pomeriti, sukcesivnim osvajanjima i diplomatskim savezima, ovu
imaginarnu proto-Rumuniju duboko u srce Evrope. Nalik âu{eskuovoj Rumu-
niji kasnije, Burebistina drevna Dakija bila je okrenuta licem Evropi, a le|i-
ma Balkanu.
n Poslehladnoratovski Balkan kao strmi put
1989., nekada monolitni blok isto~ne Evrope razleteo se u parampar~ad: je-

dan od regiona – balkanski – jo{ jednom je postao predmet naslovnih stra-
nica {irom sveta. Moglo bi se re}i da se Balkan eruptivno reaktivirao nepo-
sredno nakon pada komunizma: skrivena metafori~ka magma, u prili~no za-
mrznutom stanju tokom komunisti~ke ere, potekla je iz preporo|ene demo-
kratije, uàrenija no ikad u poslednjih 40 godina. Jo{ jednom, kao 1914.,
(zlo~ina~ki poku{aj u Sarajevu) ili 1947., (plan za stvaranje Balkanske Fede-
racije) jugoslovenski prostor bio je detonator bombe.
Rumunija se, sa izvesnog gledi{ta, ve} navikla na ideju obnovljenog
balkanizma koji je iskusila u nekoliko neposredno minulih godina. Rumuni
kao da su se pomirili sa idejom po kojoj su, iako geografski sme{teni izvan
Balkana, bili pot~injeni vo|i koji bi mogao biti opisan kao »balkanski« (ili
»vizantijski«);39 vo|i koji je, u ~emu je slo`na glavnina rumunske populaci-
je, bio smaknut svojevrsnom me{avinom narodne revolucije i vizantinisti~-
kog coup de palais (dvorskog udara).
Jedan od najpopularnijih romana objavljenih krajem 80-ih za lajtmotiv
je imao veoma ute{nu re~enicu: »Rumuni su Evropljani na pogre{nom me-
stu« (»les Roumains sont des européens mal placés«).40 Ali, da li je âu{e-
sku bio jedini Balkanac u zemlji sa 23 miliona Evropljana? Nipo{to; i ovde
dolazimo do strogo savremenih neda}a rumunskog balkanizma sa svim nje-
govim moralnim i politi~kim implikacijama. Kli{ei i stereotipi nadja~ali su
geografiju; tako, prohte li vam se da nekoga u Rumuniji uvredite, recite mu
da se pona{a kao Balkanac, i, u 9 od 10 slu~ajeva, razbesne}ete ga.41
Ali ova uvreda nije ni{ta strogo rumunsko. Jer, nakon 1989., u imagi-
narnoj kartografiji Evrope Balkan je iznova postao taj »stepenik«, neskrom-
niji ali sumnjiviji, ba{ kao {to je godinama to i bio u sklopu evropskog ima-
ginarnog.42 Ovaj put Evropa–Isto~na Evropa–Balkan put je sa stepenicima;
zahvaljuju}i, naro~ito, na{oj projekciji izvesnih ideolo{kih antagonizama u
realni svet, od Evrope ka Balkanu se naprosto ne ide, ve} se silazi, spu{ta-
ju}i se nizbrdo ka udolini. A zemlje u regionu – uklju~uju}i i Rumuniju – è-
lele bi da se uspinju, a ne da se spu{taju. Stoga ovaj manje-vi{e priznati beg
od Balkana ka Evropi jeste potajni san koji svi oni ba{tine. Ako je Balkan,
oslikan u liberalnim zapadnim medijima kao vrtlog etni~kih strasti – multi-
kulturalisti~ki san pretvoren u ko{mar, on uvek po~inje – kaè Slavoj @ièk –
od na{ih suseda: »Ako zapitate: gde po~inje Balkan?, uvek }ete dobiti odgo-
vor da Balkan po~inje tamo dole, ka jugoistoku«.43
Ne èle jedino pojedina~ne zemlje da pobegnu sa Balkana, ve} se ~ini
da regioni unutar granica tih zemalja imaju istovetnu èlju. Rumunski slu~aj
je, moè biti, ilustrativan iz ove perspektive, tim pre {to je pet provincija
dana{nje Rumunije (Banat, Transilvanija, Moldavija, Dobrudà i Vla{ka) ini-

ciralo proces ujedinjenja tek sredinom XIX veka. Izborne godine 1996., (kada
su prozapadne politi~ke partije po prvi put u posleratnoj Rumuniji do{le na
vlast) ulogu u propagandnoj kampanji etnocentri~nih nacionalista nepredvi-
|eno je odigrala knjiga Semjuela P. Hantingtona (Huntington) Sukob civili-
zacija,44 a pogotovo njena podela Evrope na »zapadno hri{}anstvo« i »pra-
voslavno hri{}anstvo i islam«. Ova karta – na kojoj linija razgrani~enja Za-
pada od Istoka prelazi preko rumunskih Karpatskih planina i odvaja Transil-
vaniju od ostatka Rumunije – postala je izborni adut u rukama onih Rumu-
na koji se (~esto podràni zapaljivim deklaracijama ma|arskih ekstremista)
vajkaju na opasnost po jedinstvo rumunske dràve. S jeseni 1998., ovaj }e
strah biti potvr|en: Sabin German (Gherman), mladi Rumun iz transilvanij-
skog grada Kluà, objavio je u ime fondacije zvane »Pro Transilvanija« ma-
nifest pod naslovom »Umoran sam od Rumunije«, koji bi se mogao saèti na
slede}i na~in: umoran od te balkanske Rumunije sa druge strane Karpata,
German èli svoju Transilvaniju natrag. Taj retori~ki vapaj doneo mu je sla-
vu. Ranije anonimni reporter lokalnog ogranka rumunske televizije, German
je postao javni neprijatelj Br. 1. Glasine koje obja{njavaju ovaj gest – a koje
je on delimi~no potvrdio – {ire se brzo, kako je ve} slu~aj sa glasinama na
Balkanu. Dok je bio student u Krajovi (grad na jugozapadu zemlje, 300 km
bliè Balkanu od Kluà), mladi Sabin se zaljubio u mladu balkansku devojku
iz grada, ali ona je bila hladnija od leda. I tako bi, Umoran sam od Rumuni-
je, bio zakasneli gest osvete. Ipak, njegova je sudbina, za neke, bila predvi-
dljiva; po~etkom januara 2000., najzna~ajnije rumunske novine izvestile su
da }e German biti pozvan da odrì kurs o balkanologiji na Univerzitetu Ka-
rolj Ga{par u Budimpe{ti.
Takvi slu~ajevi su mo`da nezaobilazni pri poku{aju bekstva od Balkana.
Ipak, nisam mi{ljenja da dva potpuno opre~na gledanja na balkanizam
(uop{te, i rumunski balkanizam pogotovo), koegzistiraju pukom slu~ajno{}u
u rumunskom intelektualnom polju. Postoji, s jedne strane, napor da se uve-
}a intelektualna vrednost balkanizma. Ona se odràva razumevanjem i tole-
risanjem ove male, bezazlene »balkanske slabosti«, uzimaju}i u obzir uspo-
menu na pro{lost i dra` orijentalnog/balkanskog ìvota. S druge strane, po-
stoji sna`no odbacivanje balkanizma – pogotovo rumunskog balkanizma, koji
se uzima za kontradiktoran spoj termina.
Aleksandru Paleologu (Paleologu) i Aleksandru George (George), dve
reprezentativne li~nosti rumunske inteligencije, oli~enje su ove dve suprotne
ideje. Iako potekli iz razli~itih dru{tvenih sredina, oni su delili zajedni~ku
sudbinu intelektualaca prisiljenih da ve}i deo svog veka proìve pod totali-
tarnim reìmom. [tavi{e, danas se smatra da su njih dvojica dva samosvoj-
na glasa rumunske liberalne misli.46
Evo koliko razli~ito Balkan moè biti vi|en kroz liberalna so~iva.
Aleksandru Paleologu u to i ne sumnja. Kretaju}i se od Evrope ka Bal-
kanu uvek se penje, ne silazi se: »Evropa je kreacija Balkana ... [tavi{e, pri-
setimo se da su Platon, Sokrat i Aristotel Balkanci, i upravo oni su stvorili
Evropu kao viziju sveta, filozofije i mudrosti. Evropa je postala Evropom u
meri u kojoj se balkanizovala«. Za njega su obele`ja Balkana uglavnom po-
zitivna: »ìvahan i o{trouman cinizam, relativizam, vedrina, izuzetan ukus,
posebna sklonost ka ovozemaljskom, konkretnom, putenom, uz najuàsniji
rizik«.47 Odbaciti Balkan, kaè Paleologu, jeste glupo: »Re~i balkanski data
je iz snobizma odvratna konotacija: ‘balkansko divlja{tvo’, ‘balkanski nedo-
statak civilizacije ...’. Mi, Rumuni, zapravo nismo Balkanci, iz prostog razlo-
ga {to smo severni Podunavci. Mi, na sre}u, imamo ìlavu staru balkansku
indukciju koja nas snabdeva ukusom, tanano{}u, bodro{}u, i ovom vanred-
nom mo}i intelektualnog metabolizma«.48
Za Aleksandra Georgea stvari stoje potpuno druga~ije. Decembra 1999.,
u kriti~koj opasci posve}enoj Andreiu Ple{uu (Ple?u) (u to vreme, Ministar
spoljnih poslova) pisac je zabeleìo: »Mislim da je uvreda re}i da se Rumu-
nija nalazi na Balkanu«; da bi bio u potpunosti shva}en, dodao je: »ovaj ter-
min (koji je nedoli~an, skovan u davna vremena od strane be~kog kancela-
rijata), trebao bi biti, pod pretnjom zakonske kazne, izostavljen iz re~nika
slu`benika Ministarstva«.49 [to se balkanskih karakteristika ti~e, George je
krajnje surov: »upore|eni sa okrutno{}u Srba i Turaka, ... tupom ozbiljno{}u
Bugara, gr~kim ludilom, svirepim fanatizmom Rusa, mi smo bela ta~ka na
karti Evrope, a ne samo Balkana, gde su nas sa prezirom uvele austrijske di-
plomate«.50
n Rat i Epilog (ili Svi-Ljubili-Trg-Nezavisnost)
Mnogi Rumuni su iznenada ponovo otkrili balkanske korene prilikom bombar-

dovanja Srbije od strane NATO-a, istog onog NATO-a kome se Rumunija na
sve na~ine upinjala da pripoji. Nije to paradoks. Pregledi javnog mnjenja
kaù da je vi{e od 80% Rumuna bilo za integraciju njihove zemlje u NATO;
ipak mo`da se isti procenat Rumuna odse~no usprotivio na~inu re{enja ju-
goslovenske krize koji je zastupao NATO. Rumunija je, zvani~no, odobrila in-
tervenciju Zapadne Alijanse bez obzira na rizik. To je podrazumevalo o~ite
politi~ke rizike koje su prozapadne snage na vlasti u Rumuniji od 1996. go-
dine preuzele,51 ekonomske rizike (blokada Dunava i embargo Jugoslavije
doneo je zna~ajne gubitke ve} lomnoj rumunskoj ekonomiji), te moralne
opasnosti (ve}ina Rumuna veruje da je njihov najprijateljskije raspoloèn su-
sed bilo najpre Crno more, a odmah zatim eks-Jugoslavija).
Saose}anje Rumuna prema eks-Jugoslaviji ima barem tri obja{njenja: 1)

Tokom poslednjih vekova Rumunija nije, u pore|enju sa ostalim njenim suse-
dima, imala nikakvih sporova sa Jugoslavijom; 2) Ve}ina Rumuna ~uva ìva
se}anja na Jugoslaviju pod komunisti~kim reìmom. Dok je samodovoljnost
âu{eskuove Rumunije postajala sve ve}a i ve}a u sopstvenoj autarkiji, Jugo-
slavija se otvorila kao prozor prema Zapadu. Upravo odatle (preko Juga) sti-
gle su pantalone od teksasa, `vake i kuhinjski za~in Vegeta, zajedno sa jugo-
slovenskim TV-emisijama. Poznih 80-ih rumunska televizija je emitovala samo
dva sata programa dnevno (ionako posve}enih âu{eskuu), a Rumuni na ju-
gozapadu zemlje (gradovi kao {to je Temi{var) gledali su na TV Beogradu ili
TV Zagrebu Orvelovu 1984., rok koncerte (poput Live Aid, 1985.), fudbalske
utakmice ili izbore lepotica (danas, u doba kablovske televizije, gotovo je ne-
verovatno prisetiti se popularnosti koju je Lepa Brena, prelepa Gospo|ica Ju-
goslavija, uìvala u Rumuniji, ili, u kojoj su meri rumunska deca bila upozna-
ta sa zna~enjem izraza crtani film). 3) Simpatija Rumuna prema Srbima za vre-
me rata na Kosovu bila je rezultat njihovog starog straha od napu{tenosti od
strane Zapada. Na imaginarnom nivou, Zapad je tri puta prihvatio i odbacio
Rumune. Istorijski pokazatelji, li~nosti, legende i stvarne ~injenice me{aju se
u kolektivnom pam}enju, a pri~a o njihovoj prihva}enosti/odba~enosti mogla
bi biti osvetljena na na~in prikazan slede}om tabelom:
Prihvatanje versus Odbacivanje

106 (Trajan) 271-275 (Aurelijan)
1866 (Karol I) 1945 (Jalta)
1968 (Prag) 1997 (Madrid)
Drugim re~ima, Rumuni danas veruju da ih je Zapad prigrlio kada je

rimski car Trajan pokorio i romanizovao Dakiju, kada je kralj Karol I o~uvao
savez kneèvina, i, kada je âu{esku postao politi~ka zvezda u zapadnim
mas-medijima svojim ogra|ivanjem od sovjetske invazije u êhoslova~koj.
Rumuni su se ose}ali izdanim od strane rimskog cara Aurelijana kada je po-
vukao svoju administraciju i vojsku iz Dakije, posleratnim sporazumom na
Jalti, i, kada Rumunija nije bila primljena u NATO posle madridskog samita
u leto 1997. Kao {to rekoh, bekstvo od Balkana samo je etapa u àrko pri-
èljkivanom bekstvu Rumunije od Istoka; {to su upornije Rumuni gurani na-
trag na Balkan i Istok, njihov poduhvat bivao je sve teì.
U ovim okolnostima, konflikt na Kosovu funkcionisao je kao hemijska
reakcija. Mnogi nacionalisti âu{eskuovog tipa, kao i biv{i istinski anti-ko-
munisti, smesta su iskazali svoju naklonjenost srpskoj stvari. Mnogi Rumuni
mislili su da se sáma rumunska sudbina odlu~uje na Kosovu: Rumunija je tre-
bala da postane slede}a meta, a Transilvanija slede}e Kosovo. Drugi Rumu-
ni (sli~no Grcima i Bugarima) napre~ac su ponovo otkrili svoje pravoslavlje i

svoju solidarnost sa balkanskim pravoslavnim stanovni{tvom, nasuprot kom-
binovanoj protestantsko/katoli~ko/muslimanskoj koaliciji. Neki su se setili
svojih srodstvenika i prijatelja – poput Kornela Dinua (Dinu), {armantnog
trenera fudbalske ekipe bukure{tanskog Dinama (trenutno najbolji klub i li-
der nacionalnog prvenstva 1999/2000.), koji je javno obznanio svoje prija-
teljstvo sa Arkanom. Na kraju krajeva, zloglasni paravojni komandant bio je
vlasnik beogradskog fudbalskog kluba Obili} (neka bude re~eno da za mno-
ge Rumune nije bilo potrebno imati srpske prijatelje da bi se zapitali za{to
su jugoslovenski fudbalski klubovi izba~eni iz takmi~enja).
Najzna~ajniji dramski pisac rumunske knjièvnosti jeste Jon Luka Kara-
|ale (Caragiale); pozori{te apsurda koje je proslavio Eèn Jonesko, ro|en u
Rumuniji, seè do komedija ovog XIX-vekovnog autora. U jednoj njegovoj
komediji, koja se zove Izgubljeno pismo, satiri provincijalnog politi~kog ì-
vota u Rumuniji krajem XIX veka, postoji duhovita opaska u ~estoj upotrebi
kod Rumuna danas, koja se odnosi na njihovo balkansko pona{anje. Posle
uàgrenih politi~kih rasprava, nekoliko lica je poslalo telegram slede}e sadr-
ìne: »Svi-Ljubili-Trg- Nezavisnost«; nije jasno da li su se me|usobno izlju-
bili na Trgu Nezavisnosti, ili su, ustvari, poljubili plo~nik trga. Upravo iza
ove ambivalentnosti krije se pouka pri~e.
înjenica je da je, sve u svemu, Kara|al (li~no proèt balkanizmom)
oti{ao u izgnanstvo u Nema~ku bez ikakvog znanja nema~kog jezika. On je,
kona~no, i umro u Berlinu.
Li~no, sumnjam da je Nemac Manfred Verner (Wörner), biv{i generalni
sekretar NATO-a, ili ma koji od njegovih naslednika pro~itao Kara|alea. Ipak,
4. aprila 2000. godine, u Bukure{tu, u prisustvu supruge biv{eg generalnog
sekretara, Fondacija Manfred Verner dodelila je nagrade li~nostima i institu-
cijama koji su priloìli »zna~ajan doprinos planu reintegrisanja Rumunije u
evro-atlanske strukture«. Me|u nagra|enima na{le su se otvorene pristalice
NATO kampanje 1999., kao i njihovi oponenti. Zahvaljuju}i Fondaciji Man-
fred Verner moglo bi se re}i da su Rumuni jo{ jednom poljubili Trg Nezavi-
snosti.
Jedan od dobitnika nagrade bio je Andrei Ple{u, rumunski ministar
spoljnih poslova za vreme konflikta. Ple{u je sámo ovaplo}enje rumunskog
Balkanca. Uvaèni filozof, neizle~ivo privrèn Kara|aleu, osniva~ ~asopisa Di-
lema (najpopularniji nedeljnik za intelektualne debate u Bukure{tu), Ple{u je
kadar da govori, sa istim {armom i samopuzdanjem o nedostaju}em mladoè-
nji sa Brojgelove slike, kao i o svojim àlima zbog nedostajanja brage, sto-
procentnog ju`no-podunavskog (tj., balkanskog), blagog alkoholnog pi}a.
Ubrzo posle prijema nagrade, Ple{u ju je vratio uz slede}e obrazloènje
koje mi se ~ini sjajnim za zaklju~ak mog teksta: »Da g|a Verner nije bila pri-
sutna 4. aprila«, napisao je on fondaciji, »u~inio bih ono {to ose}am da sam
obavezan u~initi sada, a to je da vratim ‘Nagradu za Vanredan Doprinos’, ko-
jom me je fondacija po~astvovala. Ni slu~ajno mi se nije moglo desiti da bu-
dem pozvan da u~estvujem u blefu. Pod plemenitim pokroviteljstvom vi ste
organizovali kermes, Balkan u najàlosnijem zna~enju re~i«.52
Balkanac Ple{u odbio je, na kraju krajeva, da poljubi trg Nezavisnosti.
Rumuni, kao {to rekoh, èle da pobegnu od Balkana; ipak, Balkan osta-
je na svojim nogama, uvek iskrsavaju}i niotkuda kada je najmanje o~ekivan.
Rumuni ne veruju u kraj istorije. Jurnjava za bekstvom je, tako, i dalje
u toku.
Napomene
1.»Mi, Rumuni, smatramo sebe delom Balkana a da to, zapravo, nismo, i pori-
~emo na{ balkanizam smatraju}i ga gvozdenim |uletom prikovanim za na{u
nogu, koje nas vu~e nadole, koje nas spre~ava da budemo ‘sastavni deo’ Evro-
pe« - Alexandru Paleologu, »Balkan Socrates and Socratic Caragiale«, Secolul
20, no.7-9 (1997), s. 20.
2.Vintil? Mih?ilescu, »The Balkans, ‘antropologically corect’«, Secolul 20, no. 7-
9 (1997), s. 101.
3.Maria Todorova, Imagining the Balkans (New York: Oxford University Press,
1997).
4.Mih?ilescu, »The Balkans... «, s. 102.
5. Vidi, Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania: The Imperialism of the Imagi-
nation (New Haven: Yale University Press, 1998.).
6. Vidi, Lucian Boia, Pour une histoire de l’imaginaire (Paris: Les Belles Lettres,
1998.).
7. Odeljak u Herodotovom spisu Istorija, u kojem se kaè da su, uprkos ogra-
ni~enjima njihovog pona{anja, Da~ani ipak bili »najodva`niji i najpo{teniji od
svih Tra~ana«, ~esto su koristili rumunski istori~ari tokom proteklih decenija,
zalaze}i u kolektivno pam}enje.
8. Vidi moj tekst, »Ante mare, undae. History and Politics: Conducator’s Stra-
tegies of Legitimization«, u: In Honorem dinu C. Giurescu. Le Temps de l’Histo-
ire II, Mémoire et Patrimoine (Bucharest : Universitatea Bucure?ti, 1998.), s.
358-388.
9. Istoria Popular? a Rom?nilor, vol.1 (Bucharest: Minerva, 1900.), s. 9.
10. N. A. Constantinescu, Istoria Patriei. Lecturi pentru clasa I-a elementar? de
comer? (Bucharest, 1929.), s. 8-9.
11. Amintiri despre jubileul de 40 de ani de domnie a M. S. Regelui Carol I, 1866-
1906 (Bucharest: Imprimeria Statului, 1906.).
12. George Bengescu Dadija, Majest??ii Sale Carol I Regele Rom?niei la 10 mai
1891, la serbarea celui de-al 25-lea an într?n?rii sale (Bucharest, 1891).
13. Ion Mamulea, Din amintrile Medicului Cur?ii (Bucharest. Imprimeria Na?io-
nal?, 1939), s. 7.
14. Constantin Chiri?escu, O mare personalitate moral?, Carol I, Regele Înteme-
ietor (Bucharest: Cartea Rom?neasc?, 1941.), s. 13-14
15. Grigore Antipa, »Cîteva amintiri despre regele Carol I«, u: Din via?a rege-
lui Carol I (Bucharest: Editura Funda?iei Regale, 1939.), s. 15.
16. Lucian Boia, Istorie ?i mit în con?tiin?a romîneasc? (Bucharest: Humanitas,
1997.), s. 183.
17. Boia pominje tri »`rtve« – Grk, Tur~in i Rus – i ulogu koju je odigrao »fran-
cuski mit« i »nema~ki protiv-mit« u konfiguraciji rumunske elite tokom posled-
njih 150 godina.
18. Boia, Istorie si mit ..., s. 183, 184.
19. Vidi, Constantin Kiritescu, La Roumanie dans la guerre mondiale, 1916-1919
(Paris: Payot, 1934.).
20. Stvarni rumunski Dan Nacije, 1. decembar, obeleàva 1. decembar 1918.,
taj dan, Nedelju, kada se veliki broj transilvanijskih Rumuna okupio na Alba
Juliji i odlu~io da se ujedini sa svojom »maticom zemljom«.
21. Ili Balkanska Antanta, odbrambeni savez obrazovan februara 1934. od stra-
ne Gr~ke, Rumunije, Turske i Jugoslavije, protiv dràve koja je odbila da po-
stane peti partner: Bugarske.
22. »Titov projekat Balkanske Federacije predvi|ao je 8 federalnih jedinica (5
jugoslovenskih republika, Albaniju (sa Kosovom), Bugarsku, i Veliku Makedoni-
ju (jugoslovenska Makedonija i severna Gr~ka), sa Beogradom u centru ... Pro-
jekat federacije bio je, ustvari, zvani~no iznet jedino Bugarskoj«, u: Neboj{a
Bjelakovi}, »Comrades and Adversaries: Yougoslav-Soviet Conflict in 1948, A
Reappraisal«, Eastern European Quarterly 33, no.1 (March 1999.), s. 104. Vidi
tako|e Milovan \ilas, Conversations with Stalin (New York: Harcourt, Brace &
World, 1962.).
23. Miti?? Constantinescu, Continentul URSS. Sintez? geo-economic? (Bucha-
rest. Imprimerile Independe?a, 1944.), s. 14-15. Konstantinesku, kao pristali-
ca rumunskog odvajanja od Balkana, imao je par exellence balkansku sudbinu:
biv{i liberalni ministar, izdao je svoju partiju na taj na~in {to se priklju~io eli-
ti Karola II, kojem je sluìo kao ministar finansija i guverner Nacionalne Ban-
ke. Posle rata, 1945., Konstantinesku postaje predsednik izdava~ke ku}e Car-
tea Rusa (»Ruska Knjiga«) i jedan od predvodnika Rumunske Asocijacije za Uè
Odnose sa Sovjetskim Savezom (ARLUS). Njegova prerana smrt (1946., u 56-oj
godini) po{tedela ga je krupnijih kompromisa ili – jo{ gore – komunisti~kih za-
tvora.
24. Razmotrimo odnos izme|u Georgiu-Deà i Josipa Broza Tita, »balkansku«
pri~u kao takvu: 1949., uz Staljinovu podr{ku, De` je bio jedan od onih koji su
besno optuìvali i upirali prstom na Tita za vreme sastanaka Kominterne, dok

je Rumunska Dunavska banka bila prekrivena ogromnim plakatima koji prikazu-
ju jugoslovenskog vo|u kao egzekutora sa okrvavljenom sekirom u ruci. Petna-
est godina kasnije, po{to su se oslobodili Staljina i nevoljno vratili Balkanu,
dva lidera, sada dobri prijatelji, inaugurisali su hidrocentralu na Dunavu 7.
septembra 1964., kod Gvozdene Kapije – na gotovo istom mestu nekada prekri-
venom pomenutim plakatima!
25. Vidi Nicolae Ecobescu, ed. Rela?iile interna?ionale postbelice. Cronologie di-
plomatic? vol.1: 1945-1964; vol.2: 1965-1980 (Bucharest: Editura Politic?,
1983.). U prvom tomu, posve}enom Deòvom periodu, termin »balkanski« nig-
de se ne pominje, dok se u drugom (posve}enom âu{eskuovoj epohi) termin
pojavljuje 8 puta.
26. Ecobescu, Rela?iile, 2, s. 90.
27. Ecobescu, Rela?iile, s. 103.
28. Ibid., s. 170.
29. Ibid., s. 145.
30. »Vrhunac Rumunije u njenoj komunisti~koj istoriji nastupio je 21. avgusta
1968., kada su se dràva i partijski vo|a, Nikole âu{esku, ogradili od sovjet-
ske invazije êhoslova~ke koja se upravo dogodila«. J. F. Brown, Eastern Euro-
pe and Communist Rule (Durham, Duke University Press, 1988.), s .263.
31. Ecobescu, Rela?iile, 2, s. 225.
32. Na svojim putovanjima, Jorga je bio snaàn zastupnik ove ideje. Videti nje-
gova predavanja odràna po SAD, a posebno ono sa eksplicitnim naslovom: »Da
li je Rumunija balkanska dràva?«, u knjizi: My American Lectures (Bucharest:
State Printing Office, 1932.).
33. Videti njegovu bro{uru, What Is the European Southeast? (Bucharest,
1940.), koja uklju~uje frazu jo{ uvek veoma blisku umu rumunskog intelektu-
alca: »Zemlja ne pripada mestu na kome se prostire, ve} ishodi{tu ka kome
stremi«.
34. Vidi, Vlad Georgescu, Rom?nia anilor ’80 (Munich: Jon Dumitru Verlag,
1994.), s. 36.
35. Za najbolji pristup, vidi: Katherine Verdery, National ideology under Socia-
lism. Identity and Cultural politics in Ceau?escu’s Romania (Berkeley: University
of California Press, 1991.).
36. Vidi, Iosif Constantin Dr?gan, We, the Thracians, and our multimillenary his-
tory (Milan: Nagard, 1976.).
37. Za detalje, vidi: Florentin Drago? Necula, »Communism in Dacia. Burebista
– our Contemporary«, Analele Universit??ii Bucure?ti – seria Istorie, XLII-XLIII
(1993-1994), s. 37-51.
38. Jo{ jedna pojedinost. na istom stadionu, septembra 1983., nacionalni ru-
munski tim porazio je Italiju sa 1 : 0; vode}i sportski listovi u zemlji {tampa-
li su naslov, »Da~ani potukli Romane« (prenebregavaju}i tehni~ku sitnicu da je

pobedonosni pogodak postigao Da~anin Ladislav Bolonji (B”l”ni), rumunski
igra~ ma|arske nacionalnosti).
39. Vidi, Vladimir Tism?neanu, »Byzantine Rites, Stalinist Follies. The Twilight
of Dynastic Socialism in Romania«, Orbis 30, no. 1 (spring 1986): 65-90, ili de-
klaraciju od 12. maja 1989., koju je sa~inio predsednik Ma|arske Narodne sup-
{tine, M. ûro{ (Szuros), prema kojoj Rumunijom vlada »nepotisti~ki i dikta-
torski« sistem, ogrezao u »vizantinizam i balkanizam«. Edith Lhomel, »La Ro-
umanie en 1989«, Notes et études documentaires, no. 4920-4921 (1990), s.
225.
40. Constantin ?oiu, C?derea în lume (Bucharest: Cartea Rom?neasc?, 1987.).
41. »Balkanski« je politi~ka uvreda. »Ako oni misle da mogu raditi {ta èle po-
vle~e}i balkanske konce, – gre{e«, rekao je rumunski ministar transporta, Tra-
jan Basesku (Basescu), u izve{aju podnetom predsedniku, Emilu Konstantine-
skuu (Constantinescu), kao i neki od njegovih partnera iz vladaju}e koalicije,
Adev?rul, 23. februar 2000., no.1.
42. Vidi moj tekst, »Eastern Europe between the Cold War and the Imaginary
cartography«, Lettre Internationale (Romanian edition), no. 31 (jesen 1999),
s. 19-22.
43. Evo balkanskih koraka kako ih opisuje @ièk: za Slovenca, »Balkan po~inje
u Hrvatskoj ili u Bosni... Za Srbe, Balkan po~inje na Kosovu ili u Bosni... Za Hr-
vate, Balkan po~inje u pravoslavnoj, despotskoj i vizantinisti~koj Srbiji... Za
mnoge Italijane i Austrijance, Balkan po~inje u Sloveniji... Za mnoge Nemce,
Austrija je zaraèna balkanskom korupcijom i neefikasno{}u; za mnoge sever-
ne Nemce, katoli~ka Bavarske nije oslobo|ena balkanske po{asti. Mnogi nad-
meni Francuzi povezuju Nema~ku sa isto~no-balkanskom brutalno{}u... Kona~-
no, nekim britanskim protivnicima Evropske Unije, Centralna Evropa je nova
verzija Turskog carstva sa Briselom kao novim Istanbulom«, Slavoj @ièk, »You
May!«, London review of Books, no. 6, 18. mart, 1999.
44. Samuel P. Huntington, The Clash of Civilizations and the Remaking of World
Order (New York: Simon and Schuster, 1996.).
45. C.M. Chi?, »Gherman pleac? la Budapesta s? predea balcanologie« (Gherm-
an goes to Budapest to teach Balkanology), Adev?rul, 5. januar, 2000.
46. Aleksandru Paleologu – ili, za prijatelje, Conul Peleologu, odnosno, bojar u
najplemenitijem balkanskom zna~enju re~i – jeste pisac; potomak stare fana-
riotske porodice i politi~ki zatvorenik 50-ih godina, naimenovan je za ambasa-
dora Rumunije u Parizu ranih 90-ih. Aleksandru George je prozaist, prevodilac
i esejista, jedan od najpreduzetnijih polemi~kih duhova rumunskog kulturnog
izdava{tva.
47. Intervju sa Aleksandru Paleologuom u ~asopisu 22 Literary Supplement,
no.13, u 22, no. 10, 7. mart, 2000.
48. Alexandru Paleologu, »Între Balcani ?i Europa«, Cuvîntul, no.1 (237), iz ja-
nuara 1997.
49. Alexandru George, »Compromiterea istoriei«, Adev?rul literar ?i artistic, 7.

decembar 1999.
50. Alexandru George, »Cei care n-au muncit, dar ne-au ?inut«, Adev?rul lite-
rar ?i artistic, 28. mart, 2000.
51. Na svoj 60. ro|endan, predsednik Emil Konstantinesku je priznao, u TV na-
stupu: »Za vreme konflikta izme|u NATO-a i Jugoslavije bio sam savr{eno sve-
stan da se kre}em protivno trenutnom popularnom trendu u Rumuniji«. (PRO
TV, 19. novembar 1999.). Njegova ~vrsta pozicija u prilog NATO intervenciji ne-
sumnjivo je bila jedan od razloga koji su doveli do unutra{njeg pada popular-
nosti reìma desnog centra u Rumuniji.
52. Vidi pismo u Adev?rul, 22.april 2000.
Prevod: \or|e ôli}

Izvor: Adrian Cioroianu, »The Impossible Escape: Romanians and the
Balkans«, Balkan as Metaphor. Between Globalization and Fragmenta-
tion, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The MIT Press, Cambridge,
Masschusetts & London, England, 2002, pp. 209-233)
Ivajlo Di~ev
Eros identiteta
P
Prijavi se Bosanac za posao.
»Zar vi, Bosanci, niste suvi{e lenji?«,
upita poslodavac.
»A, ne«, re~e Bosanac, »Crnogorci su
lenji. Mi smo oni glupi.«
Balkansko imaginarno iznenada je po-

novo iskrslo nakon zavr{etka Hladnog rata. Region je ranije bio podeljen iz-
me|u razli~itih tipova fantazama. Neki su to videli kao potvrdu komunisti~-
kih teorija ~udotvorne industrijalizacije i urbanizacije nazadnih ruralnih dru-
{tava. Drugi su na jug poluostrva projektovali plemenitu odbranu slobodnog
sveta od sovjetskog varvarizma. Neki drugi, opet, videli su u jugoslovenskoj
politici samoupravljanja i nesvrstanosti nekakav tre}i put izme|u staljinizma
i kapitalizma. âk je i si}u{na Albanija imala svoje privrènike: disidentsku
frakciju maoista koja je imala knjiàru u Latinskoj ~etvrti i tvrdila da je En-
ver Hodà (Hoxha) jedini lider koji je ostao veran komunisti~kom idealu.
Ohrabrene pa`njom (~esto pra}enom zna~ajnom ekonomskom i vojnom
pomo}i odgovaraju}ih geopoliti~kih sponzora) balkanske zemlje utrkivale su
se da zauzmu mesto neke od èlja velikog Drugog. Tako je Rumunija, nada-
ju}i se zapadnim zajmovima, veli~ala svoje tobo`nje latinske korene. Bugar-
ska je bu~no tvrdila da je najodaniji slovenski brat Rusiji i tiho je preproda-
vala sovjetsku naftu; kandiduju}i se za ~lanstvo u Evropskoj Zajednici, Gr~-
ka je sve~ano pozirala kao kolevka evropske civilizacije.
Sa krajem ideolo{ke ere Balkanci su skliznuli natrag ka onome {to su
bili pre rata, tj., periferija Evrope: u najboljem slu~aju, devi~anska pograni~-
na zemlja koju tek treba civilizovati, u najgorem, geto koji treba da spre~i
emigriranje na Zapad nepoèljnih populacija1. Balkanci su hitro odgovorili
internalizovanjem ovog novog status quo-a imaginarnog. U novoj debati o
identitetu, iz 1990-ih godina, tako je, u velikoj meri, dominiralo pitanje
»biti ili ne biti« Balkanac.
Poslednjih decenija postalo je op{te mesto re}i da su orijentalni iden-

titeti konstruisani pogledom zapadnog drugog.2 Internalizovanje tog pre-
sti`nog drugog postaje »sadrìna« lokalnih samoreprezentativnih strategija
koje imaju za cilj da zavedu i prkose tom istom drugom. Identitet je, zapra-
vo, uvek nagodba izme|u pripisanih i prihva}enih atributa.3 Erotski naboj –
ili, da tako kaèmo, strukturalna diskrepancija4 – izme|u njih, esencijalni je
deo odnosa izme|u zajednica. Pogre{no razumevanje drugog, hotimi~no ili
ne, deo je interakcije: previ{e hermenautike dovodi do opasnosti od podri-
vanja identitarnih formacija i ljudskih odnosa koje one impliciraju.5 Uzmi-
mo kao primer dete kome je re~eno da je fino kako bi se u~inilo finim; uzmi-
mo kao primer upotrebu stereotipa i kli{ea kori{}enih u »ratu polova«.
U slu~aju polunezavisnih dràva, poput onih na Balkanu, nacionalni
glumci su, s jedne strane, neprestano raspeti izme|u potrebe da se uklope
u zamisli geopoliti~kih sponzora, povinuju}i se, u skladu sa op{tim klju~-
nim re~ima, normama i narativima, i, sa druge, potrebe da diferenciraju
sebe i zadobiju sopstvenu egzistenciju u univerzalnom imaginarnom moder-
niteta. Ravnoteà izme|u njih prili~no je delikatna, s obzirom da previ{e
pridràvanja pravila pomu}uje sliku zemlje i oteàva joj da se internacio-
nalno »prodaje«, dok previ{e identiteta, me|utim, nosi opasnost od ispa-
danja iz sistema svetske razmene. U 1990-tim, »dobri |ak« tranzicije, Bu-
garska, bila je primer prve tendencije; Srbija, izazvav{i Zapad na realni rat,
primer je druge.
Tehnologija gra|enja identiteta bila je, zapravo, ostvarena do kraja XIX
veka i od tada je na raspolaganju svake nacije-dràve koja èli da se afirmi-
{e, budu}i da »nema ni~eg internacionalnijeg od nacionalnih identiteta«.6
Oni uklju~uju ne samo etabliranje institucija suvereniteta,7 kao {to su par-
lamenti, {kole, vojske, ve} i imaginarne produkcije poput velikih predaka i
mitova porekla, knjièvnog nasle|a i muzeja, centralizovanog folklora i ti-
pi~nih nacionalnih krajolika. Dimenzija imitacije jeste, na taj na~in, jedno
od najupadljivijih obele`ja moderniteta.8 Lakanovskom terminologijom re~e-
no, identifikacija se odvija na dva nivoa: na nivou imaginarnog identifikuje
se sa specifi~nim objektom koji se èli biti, dok se na ravni simboli~kog ta-
ko|e identifikuje sa pogledom (ili subjektom pogleda, i pravilom koji ovaj
pogled name}e) stvaraju}i polje u kome se odvija identifikacija.9
Na prvom nivou, grupa se identifikuje sa objektom èlje produkovanim
univerzalizovanom modernom kulturnom scenom. Objekt je èljen ne zbog
svojih sopstvenih kvaliteta, ve} zato {to ga drugi èle, a ovo obja{njava mi-
meti~ko nasilje koje neminovno ide uz proces.10 Prema tome, izgradnja
identiteta u uslovima odloène modernizacije, implicira}e svirepu kompeti-
ciju oko neznatnih razlika, preterano investiraju}i ne~ije atribute i agresiv-
no zanemaruju}i svojstva takmaca.11 Na drugom nivou, koji bismo mogli na-
Ivajlo Di~ev/Eros identiteta n 272
zvati nivoom metaidentiteta ili okvirnog identiteta, grupa sebe identifikuje

sa sámim (internacionalnim) poljem gde su nacionalni identiteti produkova-
ni, i sa pravilima igre koja ga karakteri{e.
Situacija postaje jo{ konfuznija jer su oba nivoa identifikacije podvrg-
nuti istorijskoj promeni gde starije figure samopredstave ne i{~ezavaju ve}
istrajavaju, stupaju u ~udnovate konstelacije sa novima. Dakle, interakcija
onog imaginarnog postaje krajnje kompleksna, a sâm pojam identiteta – pro-
blemati~an, budu}i da razli~ite strategije identiteta koegzistiraju, protivre-
~e uzajamno i stupaju u kompleksne me|uodnose. U tom smislu, nedostat-
no je kritikovati »esencijalisti~ku« upotrebu identiteta, ve} bismo pre treba-
li interpretirati sloène situacije interakcije onog imaginarnog. Op{te uzev,
radije izbegavam termin »esencijalizovanje«, jer on pretpostavlja da postoji
izvestan tip ikoni~nosti koji ne bi bio esencijalisti~ki, da postoji neka vrsta
razigranog ose}anja arbitrarnosti znaka koja nas moè za{titi od preozbilj-
nog shvatanja atributa pripisanih drugome ili nama sámima. îni mi se da
svaki put kada pripi{emo neku sliku nekome mi ~inimo istu stvar i svodimo
njegovo/njeno/na{e egzistencijalno bogatstvo, zatvaramo njega/nju/sebe u
ve~nu idealnost znaka. Dejstvo arbitrarnosti – ironije, relativizacije – izgle-
da da je sekundarni efekt umnoàvanja kontradiktornih atributa, ovladava-
nja suptilnostima jezika identiteta.12 Ispostavlja se, dakle, da su esencijali-
zacija i deesencijalizacija situirane na prili~no razli~itim nivoima: prva, bu-
du}i u osnovi povezana za na~in na koji znak operi{e, druga – sofistikovana
kulturna strategija, ograni~ena u vremenu i prostoru. Jedan na~in relativi-
zovanja (ili, ako se èli, deesencijalizovanja) jeste prosto jukstaponiranje
konkretne konstrukcije identiteta u vremenu i prostoru.
U klasi~nom veku izgradnje nacije temeljni atribut nacionalnog mita
bila je njegova ve~nost. Biti drevan smatrano je najpresti`nijom odlikom za-
mi{ljene zajednice, legitimi{u}i, me|u ostalim stvarima, posedovanje terito-
rija i vladavinu nad ljudima.
Trka ka davnini je, na Balkanu, bila svakako potaknuta od strane gr~-
kog nacionalnog pokreta, budu}i da je osvojio èlju romanti~ne Evrope i pri-
vatizovao klasi~nu ba{tinu Anti~kog sveta. Nijedna balkanska zemlja ne}e iz-
be}i isku{enje otkopavanja nakakvih opskurnih predaka koji bi bili stari ba-
rem koliko i Stari Grci – Iliri, Tra~ani, Da~ani, itd. Jedan od paradoksa ose-
}anja zajednice jeste u tome da je istorijska istina od sekundarnog zna~aja:
sâm simboli~ki rat oko predaka ~ini da se dràvljani drè zajedno, da isklju-
~uje izdajnike, da prepoznaje ko smo to »mi«, a ko su »drugi«.13
Uz sve to, napor da se balkanske nacije reprezentuju kao ve~ne sup-
stance nai{ao je na jednu krupnu pote{ko}u, a to je jaz koji odvaja njihove
moderne dràve od tobo`nje slave njihovih predaka. Veliki problem sa kojim
su se su~eljavali graditelji identiteta bio je, dakle, kontinuitet. Konstantinos
Paparigopulos (Paparigopoulos), profesor istorije na Atinskom Univerzitetu,

prvi je, sredinom XIX veka, razvio tuma~enje gr~ke istorije kao jedinstvenog
kontinuuma koji obuhvata anti~ku, srednjevekovnu i modernu istoriju. Ipak,
praksa »progomopleksije (oboàvanje predaka)« i »arhajolatrije (oboàvanje
starine)« nije bila jednostavna u kulturi gde je Pravoslavna Crkva ve} jed-
nom raskinula sa paganskim obi~ajima. Ona je sada morala da pre|e preko
uvo|enja, od strane patriota, anti~kih imena (poput Ahileja) koja su po~ela
da zamenuju hri{}anska.
Uspostavljanje istorijskog kontinuiteta i}i }e osobito te{ko u zemlji po-
put Bugarske ~ije je postojanje bilo zamrznuto pet vekova dugom otoman-
skom vladavinom. Utemeljiva~ki tekst nacionalne obnove jeste »Slovensko-
bugarska istorija« iz 1762. godine, koju je napisao atoski monah Pajsije, koja
po~inje Adamom, a potom nastavlja da sklapa raspr{ena svedo~anstva o
»slavnim delima prvih od na{e rase«.14 Njegovi glavni neprijatelji nisu Oto-
mani, ve} pre Grci, i, donekle, Srbi, za koje se kaè da ismevaju Bugare zato
{to nemaju svoju, vlastitu istoriju. Ali ne bi se trebalo stideti toga da se bude
Bugarin/Bugarka i da se govori na{ maternji jezik, jer smo mi tako|e imali
slavne kraljeve, a ~ak su i Grci dolazili da im se poklone. Jo{ je teè bilo in-
telektualcima u Makedoniji koja se na mapi pojavila tek 1945.; oni su pred-
uzeli nezahvalan zadatak premo{}avanja jaza izme|u starog kraljevstva Alek-
sandra Velikog iz IV vek p. n. e., kratke vladavine bugarskog kralja Samuila
u X i XI v., i njihove savremene Socijalisti~ke Jugoslovenske Republike.
Gr~ka nacionalna obnova zacrtala je drugi trend koji }e biti sle|en {i-
rom Balkana, a to je izumevanje, u XIX veku, artificijelnog jezika o~i{}enog
od inostranih unosa i obi~nom ~oveku poprili~no te{kog za razumevanje, koji
je trebao da dokaè neposrednu vezu izme|u oven~ane davnine i uboge mo-
derne balkanske nacije. Upornost nametanja »katarevuze« dosegla je svoj
klimaks tokom pukovni~ke diktature (1967-1974), koja je kona~no diskredi-
tovala ovo preduze}e i dovela do ozvani~enja »demotiki (narodnog jezika)«,
tek 1976.
Jezi~ka reforma bila je va`na za rumunske intelektualce i politi~ke eli-
te koje su, u XX veku, otkrile svoje korene u Rimskom carstvu koje je okupi-
ralo Dakiju tokom svega jednog i po veka. Zapravo, jedina veza koju su ima-
li sa njim bio je romanizovani jezik kojim su govorili, menjaju}i tako alfabet
iz }irili~nog u latini~ni, zamenjuju}i slovenski u crkvenoj slu`bi latinskim i
~i{}enjem slovenskih re~i (reforma se zvani~no dogodila 1859.). Amblema-
ti~ni nacionalni istori~ar Nikolae Jorga (Iorga) tvrdi}e dvadesetih godina XX
veka da je slovenski uticaj »povr{an«, da se rumunski jezik moè dobro go-
voriti i gotovo nikad ne upotrebljavaju}i slovenske re~i.15 Ideolo{ki smisao
ovog kreiranja »orijentalnog latiniteta« leì u punom razlikovanju ne sasvim
konsolidovanog nacionalnog identiteta od identiteta balkanskih suparnika.
Pozna diferencijacija jezikom od gore, jeste uobi~ajen obrazac u regio-

nu. Zabeleìmo da je nova Bugarska dràva, kada je prihvatila ovaj oficijelni
jezik 1879., ona odabrala isto~ne dijalekte koji su najudaljeniji od srpskog;
kada je oficijelni makedonski ustanovljen 1945., on je bio baziran na »naja-
utohtonijim« zapadnim dijalektima, pre nego na severnim, sli~nim susednom
srpskom, ili isto~nima koji postepeno prelaze u bugarski.16 Sa znamenitim iz-
uzetkom srpsko-hrvatskog promovisanog od strane prvaka jugoslovenstva,
centrifugalne lingvisti~ke sile uvek su bile sna`nije od centripetalnih. (Zabe-
leìmo da je jedan od prvih rezultata raspada Jugoslavije bilo objavljivanje
»Razlikovnog rje~nika« u Hrvatskoj, koji pomaè patriotama da upotrebljava-
ju re~i i izraze koji bi ih diferencirali od njihovih isto~nih suseda.)
Zabeleìmo, tako|e, da je sámo Otomansko Carstvo ponavljalo obrazac
izmi{ljanja nacije uobli~en od strane svojih biv{ih pokrajina, ali ono je to iz-
velo pri onome {to bi moglo nalikovati ubrzanom hodu. Kemalisti~ka revolu-
cija koja je teìla da transformi{e ostatke Otomanske imperije u modernu na-
ciju-dràvu ne}e propustiti priliku da, tridesetih godina XX veka, razvije
»tursku istorijsku tezu«, dokazuju}i da su Turci dali doprinos civilizaciji
znatno pre otomanskih vremena, kao i da po|e u traganje za prastarim pre-
cima me|u narodima poput Hititskog. Ova imaginarna aktivnost bila je pro-
pra}ena raskidom sa arapskim pismom i uvo|enjem latinskog alfabeta, adap-
tiranog turskom jeziku. Razvijena je lingvisti~ka teorija o takozvanom »jezi-
ku Sunca«, vrsti ~istog turskog, bliskog savremenom nare~ju i oslobo|enog
svih arapskih i persijskih importa, za koji se govorilo da je drevni jezik koji
je igrao centralnu ulogu u razvoju civilizacije.
Izvestan broj podudarnosti u ovom regionalnom obrascu konstrukcije
identiteta ~ini se da zavre|uje razmatranje – na primer, tendencija da se
»privatizuje« istorijsko nasle|e i borba oko njega sa susedima. Nacionalni
identitet postaje neka vrsta kompeticije, dok se diferencijacija de{ava na
modernizmom etabliranoj univerzalnoj sceni èlje. S druge strane, mlade na-
cije bez neprekinutih tradicija teè da smatraju nasle|e o~itim izvorom pre-
stià pre nego kulturnim naporom i samoograni~enjem. To ~ini kompeticiju
jo{ surovijom, budu}i da su svi u sli~noj poziciji (politi~ka volja, dràvne in-
stitucije, intelektualna aktivnost...) obzirom na ambleme identiteta, ~ija je
sadrìna od manjeg interesa. Balkanci su postali zloglasni zbog simboli~kih
ratova oko nasle|a. Aleksandar Veliki predmet je spora izme|u Makedonije i
Gr~ke,17 ]irilo i Metodije izme|u Gr~ke, Bugarske, Makedonije i Srbije, tra~-
ka kultura izme|u Bugarske i Rumunije itd.
Ve}ina ovih znamenja identiteta jedva da ima veze sa prisutnim lokal-
nim praksama, i oni su produkti èlje velikog Zapadnog Drugog. Ovo moè-
mo ilustrovati kroz pri~u o ponovnom pronalasku Olimpijskih igara. Nema~-
ki profesor Kurcijus (Curtius) odrào je strastveno predavanje o ovome pita-
nju, i ono je nai{lo na prijem~ivost bogatog trgovca Zapasa (Zappas) koji je

mislio da je dobra ideja da se igre poku{aju oìveti. Kralj Oto I tako|e je bio
zainteresovan da preduzme ne{to oko slike siroma{ne zemlje u kojoj se ob-
reo. Me|utim, nije bilo nikakve stvarne tradicije modernog sporta i takmi~e-
nja u Gr~koj sredinom XIX veka, i prvih nekoliko igara bilo je propast. Kada
je baron Kuberten (Cubertain) po~eo da radi u pravcu uspostavljanja moder-
nih me|unarodnih Olimpijskih igara, on se ipak suo~io sa tvrdoglavim otpo-
rom od strane Grka koji su za{titni znak igara videli kao svoje vlasni{tvo. Pri-
redba je naposletku pregovorima dobila dimenzije koje danas ima: Gr~ka za-
uzima naro~ito mesto u simboli~kom aran`manu (vatra dolazi sa Olimpa, gr~-
ke atlete stupaju u stadion kao predvodnici sve~ane povorke pri otvaranju
igara), ali su organizacija, finansiranje i u~estvovanje me|unarodni.
Sli~no tome, moglo bi se zapitati na koji na~in moderna Rumunija trpi
uticaj svojih da~kih predaka, {ta spaja drevne Hitite i naciju-dràvu Musta-
fe Kemala Ataturka (Atatürk), ili, gde se u modernoj Albaniji mogu videti
tragovi plemenitih Ilira. Turci ne bi otkrili Troju, Turci kojima do nje nije ni
najmanje stalo; a ipak, ona je od svog otkri}a postala mo}an simboli~ki re-
surs ove zemlje. Starina je, na izvestan na~in, kao nafta: zapadna kompani-
ja je otkrije, a potom je mlade nacije-dràve nacionalizuju i po~nu prodava-
ti natrag Zapadu.
Povr{ni karakter produkcije nacionalne »opreme identiteta« svakako je
univerzalni fenomen. Kako to Mihael Hercfeld (Hertzfeld) formuli{e (inter-
pretiraju}i Benedikta Andresona (Anderson)), nacionalni identitet je ikoni-
~an: on pretpostavlja prelaz od socijalnog odnosa ka ikoni~nom znaku, od
ne~eg sloènijeg ka ne~em jednostavnijem.18 U stvari, simplifikacija je su-
{tinski aspekt identifikovanja. Da bi, kroz metonimiju i metaforu, »ovladao«
kompleksnim drugim, ego ga redukuje na ono {to je Frojd nazvao jedinstve-
na crta (einziger Zug), veoma nalik na~inu na koji se njegova pacijentkinja
Dora nesvesno identifikovala sa svojim ocem imitiraju}i njegov ka{alj.19
Drugi aspekt ovoga jeste dobro poznati paradoks pam}enja: mora se zabora-
viti da bi se setilo,20 jer se}anje je, nu`no, rearanìranje pro{losti, uvo|e-
nje hijerarhija, potiskivanja i glorifikovanja. Ta dva univerzalna aspekta
formacije identiteta na Balkanu su poja~ana veoma brzom »susti}i-Evropu«-
modernizacijom-odozgo, kao i traumati~nim karakterom sáme izgradnje na-
cije, koja mora da iza|e na kraj sa nekolikim vekovima bezdràvne, na op-
stanak usmerene egzistencije pod Otomanima, i sa stranim uplitanjima koja
su bila neophodna da bi se stvorile prakti~no sve moderne dràve regiona.
Rezultat je supstitucija blizine udaljeno{}u. Neposredna pro{lost, vekovi
unutar Otomanskog carstva koji su duboko uobli~ili ~itav ìvot i kulturu re-
giona, potisnuta je, a slika dalekih vremena slave zaodenuta je nacionalnim
ponosom,21 iako je njena veza sa sada{njicom ~esto problemati~na. Ovaj isti
psiho-socijalni obrazac opetovan je svaki put kada je »sramni« period u isto-

riji izostavljen, a nove politi~ke elite zakora~ile na javnu scenu. Na primer,
dekomunizacija je u Bugarskoj otpo~ela proterivanjem 45 godina kulturne
produkcije i povratkom predratnim »zlatnim« godinama.
Drugi, ve} nagove{teni partikularitet jeste ono {to bismo mogli nazva-
ti bajronovskim kompleksom: preovla|uju}a uloga stranog pogleda i odobra-
vanja u konstrukciji identiteta. Kompleks dugovanja Zapadu stalno biva na-
glava~ke izokrenut, tako da u regionu nema ni jedne nacije koja, u jednom
momentu, nije proizvela neku ideju o onome {ta je dala svetu i civilizaciji.
To se de{ava zbog ambivalentnog karaktera sámog poklona,22 koji nije samo
predmet èlje ve} i pretnje. Darovi trebaju biti uzvra}eni, budu}i da je dug
jedno od pomagala mo}i. Ipak, neke od njih - kao {to je dar ìvota rodite-
lja deci – nemogu}e je uzvratiti, i tako oni postaju ki~meni stub tradicional-
ne ideologije dominacije. Na isti na~in, dar nacionalnog suvereniteta Veli-
kih Sila balkanskim narodima – ~ak pre nego {to su se konstituisali kao sub-
jekti sopstvene istorije! – postaje simboli~ko breme. Otpla}ivanje duga tim
geopoliti~kim dobrotvorima pokorno{}u samo prolongira ovo stanje simbo-
li~ke submisije. Radikalan na~in da se pobegne iz nje i da se poni{ti dug, je-
ste da se izmisli prethodni dar koji velikodu{ni strani gest svodi na puku ot-
platu. Tako, ako je Gr~ka bila kolevka civilizacije, Evropa samo vr{i svoju
du`nost pomaù}i joj da obnovi svoju dràvu. Ako je Rusija bila civilizovana
i hristijanizovana kroz dar }irili~nog pisma i }irili~nih spisa, ona je naprosto
bila obavezna da oslobodi slovenske narode na Balkanu.23
Strategija izmi{ljanja duga koju je lansiralo gr~ko nacionalno bu|enje,
kada su se filhelenski komiteti za podr{ku gr~ke nacionalne stvari rasprostr-
li {irom Evrope, uspevala je otad bez izuzetka. Njena korisnost moè biti ilu-
strovana debatom oko gr~kog pristupa Evropskoj Zajednici 1980. godine,
kada je zvani~nik Ministarstva Inostranih Poslova u Britanskom Parlamentu
izjavio da bi gr~ki ulazak bio »odgovaraju}a otplata dana{nje Evrope kultur-
nog i politi~kog duga koji svi dugujemo gr~kom, bezmalo tri hiljade godina
starom, nasle|u«.24 Na istoj liniji, postkomunisti~ki diskurs podvla~i obave-
zu Zapada da pomogne Isto~nu Evropu jer ju je napustio na Jalti (»Nica is-
pravlja istoprijsku nepravdu Jalte«, izjavio je bugarski premijer po{to je sa-
mit od 12. novembra 2000. godine, potvrdio pro{irenje EU). Posle NATO-
bombardovanja Srbije postalo je op{te mesto re}i da je Zapad obavezan da
rekonstrui{e zemlju; sva budu}a pomo}, prema tome, predvi|ena je kao vra-
}anje duga, pre nego kao dar.
Geopoliti~ka zavisnost ~ini strano odobrenje osnovnim faktorom za le-
gitimisanje unutra{njih politi~kih, ekonomskih i kulturnih pozicija. Posledi-
ca je op{ti rascep stavova prema Zapadu i podela inteligencije na Antizapad-
nu i Prozapadnu,25 fenomen najbolje prou~en u Rusiji, prvoj zemlji koja je
trebala da bude modernizovana silom odozgo. Jedan manje o~it efekt ovog
rascepa na nivou imaginarnog jeste ~udnovata koegzistencija ubistvene
ozbiljnosti povodom nacionalnog nasle|a i njegove reifikacije u jeftine ma-
sovne proizvode za brzu turisti~ku potro{nju.26 Ovo {izofreno stanje stvari
treba sagledati, na primer, u vezi sa Pravoslavnim Hri{}anstvom: s jedne
strane, ono je obasuto po{tovanjem ~ak i od strane nevernika, i ljutito bra-
njeno od svih kritika i pore|enja; s druge, manastiri su transformisani u ho-
tele i prodavnice suvenira.27
Me|utim, rascep se prostire kroz sve odnose prema nasle|u. [irom Bal-
kana postoje dve sasvim zasebne mar{rute za turizam: jedna za strance, dru-
ga za dràvljane.28 U Istanbulu, tako, grupe turske {kolske mladeì, vojnika
i penzionera odaju po{tu neobaroknoj palati Dolmabah~e, simbolu moderne
dràvnosti, dok se strani turisti postrojavaju da vide harem u drevnoj palati
Topkapi; u Atini Partenon privla~i hodo~asnike sa svih strana sveta, dok je
patriotski muzej rata od interesa prevashodno lokalnim posetiocima. U ovoj
podeli izme|u »konvertibilne« vrednosti drevnog nasle|a i upotrebe moder-
ne istorije samo u svrhu nacionalnog obrazovanja, tre}a ta~ka samo {to se
nije razvila: pitanje Vizantijskog nasle|a. Budu}i od slabijeg interesa zapad-
nim turistima (~ini se da Vizantija, sem toga, ima blago negativnu konota-
ciju u katoli~kim kulturama), takvi lokaliteti su u ogromnoj meri zanimljivi
za posetioce iz pravoslavnih zemalja, pogotovo »novoruse« u potrazi za kul-
turnim poreklom. Industrija »religioznog turizma« traì alternativne strate-
gije da zaposedne mesto èlje drugog.
Modernitet moè biti definisan kao kultura koja sebi dozvoljava da bira
izme|u predaka: Platon ili crkveni oci? Ugledati se na stare ili moderne? Po-
{tovati germansku ili klasi~nu mitologiju? [to su preci udaljeniji lak{e ih je
iskoristiti u sada{njici. Grci su, na Balkanu, bili ponovo ti koji su dali primer
za tkanje na razli~itim razbojima pro{losti: Atina, kada je trebalo legitimizo-
vati demokratiju, Sparta, kada je vojna uprava ili diktatura traìla korene
identiteta u pro{losti; anti~ko doba kada se koketira sa Zapadom, Vizantija,
kada se obra}a Rusiji. Sli~no tome, rumunska inteligencija je po~ev od XIX
veka bila podeljena izme|u latinske i da~ke tendencije, tj., izme|u naglaska
na tobo`njem Rimskom ili na Da~kom poreklu rumunske nacije. Na primera,
narastaju}a izolacija âu{eskuovog (Cau?esku) reìma bila je propra}ena
usponom da~kih starosedla~kih tendencija.29
Tri su zvani~na nose}a stuba u Bugarskoj. Protobugari su ratnici koji
su porazili velesilu Vizantiju i ustanovili dràvu na njenoj teritoriji u VII
veku. Njihova jedinstvenost ~ini ih savr{enim simbolom nacionalista, suve-
renista, iredentista i sli~nih. Nacionalni panteon predstavlja Slovene kao
marljiv, egalitaristi~ki, slobodoljubiv narod, koristan u vremenima proruske
orijentacije ili izgradnje socijalizma.30 Tra~ki preci (stari, mudri, miroljubi-
vi) bili su kanonizovani tek 70-ih godina, mo`da ne bez izvesne veze sa no-
vom orijentacijom ka miroljubivoj koegzistenciji i potrebi priznanja od stra-
ne Zapada.31 Ovo nasle|e je imaginarno, budu}i da je te{ko uvideti kakav su
uticaj na modernu bugarsku kulturu izvr{ili protobugarski kanovi. Njegova
ideolo{ka funkcija jeste da prekine kontinuitet realnih kulturnih tradicija,
nasle|enih od Vizantijskog i Otomanskog Carstva.32 Takav prekid, su{tinski
politi~ki po svojoj prirodi, ~ini se da je u srì kolektivnih identiteta33 (raz-
lika ustanovljava identitet).
Erotizam identiteta je najo~itiji u stereotipskim nacionalnim po{alica-
ma, do krajnosti razvijenim u takvim multikulturnim podru~jima kakvo je
Balkan. A, ako je komunizam transponovao nacionalnu stereotipizaciju na
prostor Saveta za Ekonomsku Saradnju,34 unutar jugoslovenske federacije
ona nikad nije izgubila svoje dejstvo. Postojala je, tako|e, mra~nija, »poli-
ti~ka« (ili, da tako kaèmo, politi~ko-paranoidna) dimenzija ovoga. Bu~no
promovisani bratski odnosi me|u republikama bili su nezvani~no interpreti-
rani terminima »ko-je-{ta-duàn« i »ko-koga-eksploati{e«: da li su bogati
(poput Slovenije) bili oni koji pomaù siroma{ne (poput Makedonije) prera-
spodelom nacionalnog proizvoda, ili su nerazvijeni eksploatisani od strane
industrijalizovanih nejednakom razmenom? Pseudodisidentski Memorandum
Srpske Akademije Nauka (1986), kamen-me|a{ uspona nacionalizma, bio je
svedo~anstvo takvog »mi-dajemo-vi{e-no-{to-nam-se-vra}a« fantazma.35
Nacionalni identiteti tesno su spregnuti sa onim {to Gofman (Goffman)
naziva »timskim u~inkom«.36 Na Balkanu se od dràvljana o~ekuje veoma vi-
sok nivo solidarnosti pred strancima kada se pokre}u pitanja od simboli~kog
zna~aja za zami{ljenu zajednicu. Pod komunizmom i razli~itim balkanskim
diktaturama ~in »odavanja r|ave slike zemlje« bio je ~esto smatran zlo~inom
i mogao je biti ka`njen zatvorom ili logorom za »prevaspitavanje«. Nakon
promene u 1980-im, pritisak na individuu bio je osetno olak{an, ali nije sa-
svim nestao. Najbolje se to moè videti u slu~ajevima svetih tabua, koje je
svaka balkanska zemlja sebi nametnula i koji produkuju lingvisti~ke rituale
pripadanja ili nepripadanja. Ime »Republika Makedonija« ne moè biti izgo-
voreno od strane pravog Grka/Grkinje, Bugarin/Bugarka treba da pori~e po-
stojanje makedonskog jezika, Tur~in/Turkinja nikad ne bi smeo/la priznati
stvarnost Jermenskog genocida,37 itd.
Guranje drugog u neki od pretpostavljenih identiteta nije samo estet-
ska delatnost; na Balkanu ono ima politi~ku pretenziju. Progla{avaju}i isto~-
nog suseda beznade`no balkanskim, pravoslavnim, muslimanskim, nacional-
ni ideolog kao da odbacuje balast i pribliàva se nebesima moderniteta, tre-
nutno zvanim »Evropa«. Tako je rastakanje biv{e Jugoslavije ~esto bilo vi|e-
no kao motivisano obe}anjem »ulaska u Evropu«. Posmatraju}i evro-moder-
nitet kao telos, nacije interpretiraju konstrukciju identiteta kao vid kompe-
ticije, izraàvaju}i, na taj na~in, duboku ambivalentnost procesa identifiko-

vanja.38 Pre}utni otpor regionalnoj kooperaciji, utvr|en kao preduslov za
inostranu pomo} tokom 1990-ih, jo{ jedan je primer takve ambivalentne
identifikacije. S jedne strane, pojedina~ne zemlje su upla{ene od skrajnuto-
sti u balkanski identitet,39 ali, sa druge, ~ini se da one ose}aju moderniza-
ciju kao igru nultog ishoda koja ima dobitnike i gubitnike. Zajedno sa broj-
nim primerima iz klasi~nog doba nacionalne dràvnosti, rivalitet izme|u Bu-
garske i Rumunije, dve zemlje kandidatkinje za ~lanstvo u EU, bilo je zapa-
njuju}e: bugarska vlada je uloìla svu svoju energiju da se izdvoji iz takvog
povezivanja. Decembra 2000. godine, kada je Ministarski Savet objavio pred-
stoje}e ukidanje viza za Bugare, niko se nije trudio da skrije svoje zadovolj-
stvo ~injenicom »da smo mi ispred Bukure{ta«. Sa druge strane, demokrat-
ski obrt u Srbiji nije bio do~ekan u Sofiji bez izvesne zebnje: »oni }e sada
dobiti svu pa`nju Zapada«. Neki posmatra~i sugerisali su da }e Srbija sada
biti pridodata na{em balkanskom paketu, i da »}emo mi morati da se kre}e-
mo dalje zajedno sa njima«.
Mogli bismo re}i da je najpouzdaniji znak balkanskog identiteta otpor
prema balkanskom identitetu. Graditelji nacija u regionu posve}uju se raski-
dima sa regionalnom kulturom; tako Jorga tvrdi da su »Rumuni vi{e susedi
Parizu nego Beogradu i Sofiji«.40 [to dalji i imaginarniji preci (Iliri, Da~ani,
Hetiti, ...), lak{e je kreirati mit apsolutne autohtonije i izdvojiti sebe iz re-
gionalnog konteksta.41 Obele`ja nacionalnog identiteta produkovana su, u
stvari, da bi bila prezentovana prevashodno velikom, zapadnom Drugom, koji
bi trebalo da presudi da je va{a zemlja bolja od ostalih. Ukoliko su granice
povukli strani politi~ari i generali, strano javno mnjenje bi}e ono koje }e
proceniti »progres« postignut od strane pojedinih zemalja i povu}i razgrani-
~enja izme|u nacionalnih kultura.
Drugim re~ima, hotimi~no samoizumevanje usmereno je ka »nadokna-
|ivanju istorijskog zaka{njenja« u procesu modernizacije; od XIX veka, bal-
kanske zemlje o~ajni~ki su poku{avale da pregovorima obezbede sliku brze
promene, pridràvanja standarda i prihvatanje svih atributa evropskih naci-
ja-dràva. (Ovo bi moglo objasniti ta~nu opasku Todorove da su, ako je Ori-
jent bio konstruisan kao nesvodivi Drugi, Balkanci internalizovali poziciju
mosta, raskr{}a, podru~ja osu|enog na ve~itu tranziciju.42)
Strate{ki cilj nacionalnih visokih kulturnih produkcija43 jeste da stvo-
re diskontinuitet i unesu o{tru distinkciju izme|u svake nacionalne kulture i
njenih suseda. (Na Balkanu, vi{e no ma gde drugde, komparacija je politi~-
ki anga`man!) Kao i drugde u svetu ovo predstavlja kontrast relativnoj ho-
mogenosti svakodnevne kulture koja se ne zaustavlja na dràvnim granica-
ma. Kroz ~itav region nailazi}e se na isti na~in pripreme kafe ili bureka, iz-
vo|enja muzike ili trbu{nog plesa, psovanja ili drànja. Ovaj dramati~ni su-
dar onoga {to je nazvano »identitetom-odozgo« i »identitetom-odozdo«44

mo`da je najsvojstvenija karakteristika ovog regiona. Visoka kultura se, u
stvari, konstrui{e upravo potiskivanjem svih tragova lokalne kulture koji se
smatraju degradiraju}im, orijentalnim, amorfnim, itd. Takva je vrsta samodi-
scipline koju nacionalne elite preferiraju da ponude pogledu zapadnog Dru-
gog. Konstrukcije identiteta45 mogli bismo razumeti kroz ovu binarnu ten-
ziju izme|u predstavljivog i sramotnog. Oficijelna visoka kultura treba biti
shva}ena u svojoj dinami~koj tenziji sa onim {to potiskuje; norma i transgre-
sija tvore jedan sistem i pretpostavljaju se uzajamno.
Jo{ komplikovanijom erotiku identiteta ~ini promenljivost standarda
nametnutih tim stranim pogledom. Tako, sasvim zasebno od razli~itih obje-
kata nacionalne èlje postoje, tako|e, i periodi~ne promene pravila igre koja
produkuju te objekte. Te promene mogle bi se razvrstati u tri velika talasa
modernizacije.
Prvi talas bila je èlja da se nadoknadi zaostatak za ostalim civilizova-
nim narodima osnivanjem nacionalnih institucija: realnih, poput parlamena-
ta, vojski, operskih ku}a i muzeja; imaginarnih, poput presti`nih predaka,
nacionalnih knjièvnosti (po mogu}stvu uklju~uju}i me|unarodno priznate
laureate Nobelove nagrade); i lingvisti~ke i folklorne homogenosti. Posle Pr-
vog svetskog rata svet se izmenio. Sada su razvijene dràve bile te koje su
proizvele model industrijalizacije, urbanizacije i masovne kulture, ali, i ide-
olo{ke ~istote. Ovo potonje stvorilo je ~itav dijapazon reìma, po~ev od eks-
tremno desnih Metaksasa (Metaxas) i Antoneskua (Antonescu), zavr{no sa
Hodìnim ortodoksnim staljinizmom. Tre}i talas pojavio se 80-ih godina sa
konzervativizmom Ta~erove (Tacher) i Regana (Reagan), a kulminirao je pa-
dom Berlinskog zida. Siroma{ne balkanske nacije morale su iznenada podne-
ti jo{ jedan obrt: razvoj i fabrike postali su zastareli, a nacionalna homoge-
nost je slabo kotirana kod me|unarodnih institucija zaokupljenih pitanjima
kakvo je pitanje ljudskih prava. Aspiracija ka standardima normalnih zemalja
vi{e nije bila motivisana èljoma da se bude slobodan ili da se proizvodi na-
lik njima, ve} da se konzumira poput njih.46
U ovom novom svetu binarna tenzija koja produkuje efekt identiteta
teì da bude preokrenuta; ~ini se da su univerzalno i partikularno zamenili
mesta – kultura hroni~nog deficita moderne univerzalnosti47 zamenjena je
kulturom hroni~ne potra`nje lokalnog i partikularnog. Sramni multietni~ki
karakter regiona, dobijen u nasledstvo od otomanskog sistema mileta postao
je, za~udo, simboli~ki resurs.48 Gradovi poput Istanbula, Soluna, Sarajeva ili
Plovdiva, ugo{}uju internacionalne institucije, konferencije ili, naprosto, tu-
riste, insceniraju}i svoju multikulturalnu tradiciju; u web-prezentaciji Buku-
re{ta nose}a metafora »rapsodije« upotrebljava se da sugeri{e slobodno me-
{anje naroda, kultura i tradicija. Multikulturalizam je isturen na ono {to je
Gofman nazvao »~elom«, budu}i da su ga zapadni pokrovitelji i za{titnici po-

~eli smatrati za ne{to autenti~no i dragoceno; nacionalna homogenost poti-
snuta je na »za~elje« identiteta, budu}i vi|ena kao povezana sa arbitrarnim
nasiljem i samoìvo{}u. Strategije samoreprezentacije po~inju da menjaju
pravce: identitet vi{e nije baziran na univerzalnom raskidu sa partikularnim,
ve}, na estetizovanom lokalnom pruànju otpora bezli~nom globalnom. Pro-
mena koja je zahvatila ~itavu planetu ponovo }e se najsna`nije osetiti na
Balkanu, gde je identitet shva}en kao prirodni resurs koji privla~i strane ge-
opoliti~ke »investitore«. Prestonice stradalni{tva (poskomunisti~ke zemlje,
zatim Bosna i Kosovo) finansirane su na medijskom trì{tu; tako je krvavo
nizanje ratova u biv{oj Jugoslaviji promenilo me|unarodne stavove prema
regionu, obavezuju}i EU da usvoji brè procedure integracije ovog regiona,
razra|uju}i Pakt Stabilnosti za finansijsku pomo}, itd. Modernisti~ke figure
univerzalizma koje su potekle iz regiona, poput dramskog pisca Joneska (Io-
nesco), literarnog teoreti~ara Julije Kristeve (Kristeva) ili reìsera Tea Ange-
lopulosa (Angelopoulos), zamenjeni su ekskluzivnim preprodavcima lokalnog
kolorita poput pisca Ismaila Kadarea (Kadare), muzi~ara Gorana Bregovi}a il
reìsera Emira Kusturice. [to se ekonomije ti~e, kratak poku{aj industrijali-
zovanja brzo je napu{ten u postmodernoj eri, odre|uju}i regionu da razvija
sektore razonode, kuhinje, egzotizma. Herojska modernizacija koja je `rtvo-
vala partikularno univerzalnom ne interesuje vi{e nikoga: strani }e pogled,
umesto toga, privilegovati sve {to je nekada bilo potisnuto, naime, specifi~-
nost. A, ako ova nije postojala, morali bismo je izmisliti.
Napomene
1. Poslednji primer ovog stava bilo je ishitreno stvaranje Kosovskog protekto-

rata (ili kako god se ve} odlu~ili da ga nazovemo), preduzeto, izme|u ostalih
razloga, da bi imalo gde vratiti albanske izbeglice koje su se nastanile u Za-
padnoj Evropi.
2. Konstruisanje Orijenta Edvarda Saida (Said), izmi{ljanje Isto~ne Evrope Leri-
ja Volfa (Wolff), zami{ljanje Balkana Marije Todorove (Todorova).
3. »Moj identitet bitno zavisi od mojih dijalekti~kih odnosa sa drugima«, u:
Charles Taylor, The Malaise of Modernity (Toronto, Ont.: Anasi, 1991), 48.
4. Melu~i podvla~i “jaz”, “nere{ivu napetost”, izme|u samodefinicija i defini-
cija nametnutih od strane drugih (Alberto Melucci, The Playing Self: Person and
Meaning in the Planetary Society ∞Cambridge: Cambridge University Press,
1996≤, 32). Up., tako|e, Robert G. Dunn, Identity Crises. A Social Critique of
Postmodernity (Minneapolis: University of Minnesota Press, 1998).
5. Ovo ne zna~i da je uzajamno razumevanje izme|u ljudi i grupa nemogu}e,
ve}, naprotiv, da takvo razumevanje nu`no ide dalje od identiteta.
6. Anne-Marie Thiesse, La création des identités nationales : Europe 18e-20e

siècle (Paris : Seuil, 1999).
7. Razlog za takvu uniformnost jeste potreba za uzajamnim priznanjem u siste-
mu sveta koji je stalno sve te{nje povezan. Devetnaesti vek je, izme|u osta-
log, vek diplomatije.
8. êsto je, u stvari, bilo isticano da, na nivou kolektivnih, kao i na nivou in-
dividualnih identiteta, evropska kultura favorizuje protivstavljanje i izazov kao
paradoksalan na~in integrisanja u normu: postajete nalik drugima upra`njava-
ju}i sopstveni “autenti~ni” partikularitet.
9. Ova distinkcija proizilazi iz Lakanove (Lacan) jukstapozicije pojma Idealich
(slika Ja u ogledalu investirana od strane su{tinski narcisti~kog libida), i poj-
ma Ichideal (Ego-ideal, konstruisan kroz simboli~ku funkciju jezika i situiranog
na strani kastracije, odricanja i pravila koje je Frojd razvio u pojam Superega).
(Jacques Lacan, Le stade du miroir comme formateur de la fonction du Je, telle
qu’elle nous est revelée dans l’expérience psychanalytique (1936), i Remarque
sur le rapport de Daniel Lagache: »Psychanalyse et structure de la personalité«,
u Écrits (Paris: Seuil, 1966); Seminaire, livre I. Les écrits techniques de Freud
(Paris: Seuil, 1975). Up., tako|e, Slavoj @ièk, The Jouissance of One’s Nation
(Sofia: Lettre Internationale, winter 1993); The Sublime Object of Ideology
(chapter 3, »Che Vuoi?«) (London: Verso, 1989).
10. Prema teoriji Rene @irara (Girard), {to su pozicije koje teè istome objek-
tu ujedna~enije, nasilje kojim kompeticija rezultira je ve}e. Relativna sli~nost
balkanskih zemalja ~ini izazovnom primenu ovog osporenog modela (René Gi-
rard, La violence et le sacré, ∞Paris: Grasset, 1972≤).
11. Razra|uju}i Frojdov pojam »narcisizma malih razlika«, Majkl Ignatijev (Ig-
natieff) podvla~i nesposobnost nacionalista u postjugoslovenskom prostoru da
vide i ~uju bilo {ta izuzev sopstvenih patnji u svojevrsnom narcisizmu bola
(Michael Ignatieff, Blood and Belonging: Journeys into the New Nationalism
∞London: Vintage, 1994≤).
12. Ono {to bi se trebalo dogoditi moè biti upore|eno sa prelaskom sa knji-
èvnog »dela«, shva}enog kao da ima telos, sredi{te, privilegovana tuma~enja,
i autora, na »tekst«, prostor gde se razli~ita zna~enja i glasovi koegzistiraju i
prepli}u (Roland Barthes, »De l’oeuvre au text«, u: Oeuvres completes, vol. 2
∞Paris: Seuil, 1994≤). »Proces civilizovanja« u sferi identiteta podrazumevao bi
pronalaènje hijerarhija i etabliranje dijalo{kog prostora gde strategije identi-
teta mogu koegzistirati.
13. Na primer, nije va`no znati da li je stara Makedonija imala i{ta zajedni~ko
sa modernim Grcima ili Makedoncima. Ali emocije koje ovo pitanje izaziva i lin-
gvisti~ki obredi koji ga okruùju (na primer, tabui, o~ito ga|enje i obavezna
indignacija), zasigurno su esencijalni sastojci doti~na dva nacionalna identi-
teta).
14. Paisii Hilendarski, Slav-Bulgarian History (Sofia: Bulgarski Pisatel, 1972),
12.
15. Nicolae Iorga, Études Roumaines: Influences étrangères sur la nation rouma-
ine. Leçons faites à la Sorbonne (1922) (Paris: Librairie universitaire J. Gember,
1923), 23.
16. Imaginarni deo operacije sastojao se od tvrdnje da je moderni makedonski
bio legitimni naslednik staroslovenskog dijalekta kojim se govorilo oko Soluna
i za koji se pretpostavlja da je bio jezik sveta~ke bra}e ]irila i Metodija, na ko-
jem bi se bazirala slu`ba u slovenskoj Crkvi .
17. Kao i ime sáme Makedonije, koje Grci smatraju esencijalnim delom temelja
njihovog identiteta.
18. Michael Herzfeld, Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-state (New
York: Routledge, 1997); The Social Production of Indifference: Exploring the
Symbolic Roots of Western Bureaucracy (Oxford: Berg, 1992); Benedict Ander-
son, Imagined Communities: Reflections of the Origin and Spread of Nationalism
(London: Verso, 1983.).
19. Sigmund Freud, The Ego and the Id (1923) (Chapter 3, “Ego and Superego:
The Ego-Ideal”), u: The standard Edition of the Complete Psychological Works of
Sigmund Freud (London: Hogart Press, 1953-1966), vol. 19; Dora: An Analysis
of a Case of Hzsteria (London: Simon & Schuster, 1997).
20. Up. na primer Marc Augé, Les formes de l’oubli (Payot, 1998).
21. Ethnikos eghoismos, na gr~kom.
22. Up. Ivaylo Ditchev, The Gift in the Age of Its Techical Reproducibility (So-
fia: LIK, 1999). Ivazlo, Sonia Combe, eds., Albanie utopie: Huit-clos dans les
Balkans (Paris: Autrement, 1995).
23. Nakon rusko-turskog rata 1828-1829, Srbija je postala me|unarodno pri-
znata autonomna kneèvina pod turskom vrhovnom vla{}u i pod ruskom za{ti-
tom. Bugarska je stekla isti status posle rusko-turskog rata 1877-1878. Razmo-
trite slede}i ud`beni~ki stih devetnaestovekovnog nacionalnog pesnika Bugar-
ske, Ivana Vazova (Vazov): »I mi smo ne{to dali svetu i Slovenima svim, pi-
smo da mogu ~itati«. Sve komponente ove pretpostavke su o~igledno ideolo-
{ke konstrukcije : ko smo to mi? (bugarska nacija projektovana je natrag u IX
vek), {ta zna~i »dali smo« (stvaranje alfabeta bilo je poru~eno od strane vizan-
tijskih vlasti), i tako dalje.
24. Richard Clogg, Concise History of Greece (Cambridge: Cambridge University
Press, 1992), 2.
25. Za Rumuniju vidi Katherine Verdery, National Ideology Under Socialism
(Berkeley: University of California Press, 1991).
26. Sve zemlje regiona po~ele su da razvijaju svoje turisti~ke industrije u {e-
zdesetim, uz jedini izuzetak Albanije, koja je po~ela da se otvara prema svetu
tek 1992.
27. Spu{taju}i se putem iz Sofije ka Gr~koj, prolazi se pokraj velike bilbord
»ikone« Hrista Iskupitelja sa strelom ispod njega koja usmerava ka hramu iza
njega objavljaju}i, na bugarskom i gr~kom: »crkveni suveniri, 50 m«.
28. U ve}ini ovih zemalja cena ulaznice za muzej razli~ita je za lokalno stanov-
ni{tvo i strance, potonjima se traì da plate nekoliko puta vi{e.
29. âu{eskuov (Causescu) antislovenski nacionalizam koji je podupirao njego-
ve politi~ke deklaracije i osigurao mu veliku narodnu podr{ku, velikodu{no je
bio nagra|en od strane Zapada. Rumunija je primljena u GATT 1971, MMF1972,
dobila je prioritet od EZ i status najpovla{}enije nacije od SAD 1973. (Up. Kat-
herine Verdery, What Was Socialism and What Comes Next? ∞Princeton: Prince-
ton University Press≤;Verdery 1991).
30. Nekoliko decenija pre oslobo|enja zemlje, u XIX veku, ruski slovenofil Ju-
rij Venelin (Venelin) ohrabrio je Bugare da sakupe istorijske i etnografske do-
kaze svog slovenskog porekla, jer je rusko javno mnjenje, u to vreme, obliko-
vao Nikolaj Karamzin (Karamzin), koji je mislio da su oni Tatari, a ovo sigurno
ne bi i{lo u prilog ruskoj intervenciji u njihovu korist. (Iuri Venelin , »Two Let-
ters to Vassil Aprilov« ∞Sofia, 1942≤.)
31. Ilia Iliev, »The Proper Use of Ancestors«, Balkan Ethnology, vol. 2, Decem-
ber 1998.
32. Vizantijsko nasle|e obja{njava hri{}ansko-pravoslavnu tradiciju, dok je
otomansko duboko obeleìlo sve aspekte svakodnevnog ìvota.
33. Ernesto Laclau, ured., The Making of Political Identities (Introduction) (Ver-
so: London, 1994).
34. Stereotipizacija je po~ela ponovo da se javlja tek po raspadu Saveta za Eko-
nomsku Saradnju Balkana.
35. Za Srbe se ima obi~aj re}i da su bili izloèni »genocidu« na Kosovu, da su
nepravedno optuèni da su »ugnjeta~i, centralisti, policajci«, iako su »podne-
li najve}e `rtve«, a srpska ekonomija je, navodno, podvrgnuta nepravi~nim
uslovima trgovine (Memorandum Srpske Akademije Nauka i Umetnosti ∞1986≤
∞Beograd: GIP Kultura, 1995≤, 119, 120, 122, 123).
36. Iako on ne upotrebljava termin identitet, Gofman moè biti koristan – za
razumevanje kompleksnog na~ina na koji je ne~iji dru{tveni »karakter« rezul-
tat interakcije ~injenice, kulturne konvencije, svesnog i nesvesnog u~inka, te
recepcije i interpretacije od strane drugog. Ne~ija socio-kulturna maska perm-
anentno je rezultat nagodbe, ona je deo odnosa prema drugima.
37. Pre nekoliko godina izvesni turski patriota dizajnirao je virus koji je uni-
{tavao va{ hard-disk kadgod biste na va{em ra~unaru otkucali izraz »genocid
Jermena«.
38. Frojd je 1923. pisao da »poistove}enje sa ocem poprima odbojne nijanse i
pretvara se u èlju da se otarasi oca kako bi se zauzelo njegovo mesto uz maj-
ku«. Tako je identifikacija, esencijalno ambivalentna po svom karakteru, dalje
razvijanje oralne organizacije libida koja asimiluje objekt razaraju}i ga (The
Ego and the Id, u: The Standard Edition of the Complete Psychological Works of
Sigmund Freud, ∞London: The Hogarth Press, 1953-1966≤, 32).
39. Dva primera odbijanja da se bude deo Balkana mogu se videti kod predsed-
nika Tu|mana, Konstantineskua (Constantinescu), odnosno, Hrvatske i Rumu-
nije.
40. Iorga, Études Roumaines, 10.

41. Jedan aspekt ovoga jeste hotimi~no zanemarivanje drugog. »Nacionalizam
je transformacija identiteta u narcizam... nacionalisti~ki jezik – govoriti o sebi
radije nego o drugima... Problem, da se posluìm korisnim terminom H. M. En-
censbergera (Enzensberger), jeste autizam: grupe tako zato~ene u njihovom
sopstvenom krugu, po sebi pravednih ispa{tanja, ili, tako zatvorene u sopstve-
ne mitove ili obrede nasilja da ne mogu slu{ati, ~uti, u~iti od ma koga van sebe
sámih. ∞Ono zastra{uju}e jeste≤ ‘ti ne razume{’-aspekt politike identiteta« (Ig-
natieff, Blood and Belonging, 69, 97).
42. Todorova, Imagining the Balkans (Oxford and New York: Oxford University
Press, 1997).
43. âk i folklor, obilato kori{}en pod komunizmom, moè biti smatran delom
visoke nacionalne kulture, jer je bio rezultat stroge politike posmatranja, fil-
triranja, i kontrole, ako ne potpunog izumevanja praksi namenjenih stvaranju
èljene slike narodnog umetni~kog genija.
44. Cornel West, »A Matter of Life and Death«, October 61 (1992): 20-23.
45. Michael Herzfeld, The Social Production of Indifference: Exploring the
Symbolic Roots of Western Bureaucracy (Oxford: Berg, 1992). Mogli bismo tako-
|e primeniti gofmanovske termine »~ela« i »za~elja« pri opisivanju nacional-
nih identiteta (Erving Goffman, The Presentation of Self in Everyday Life ∞Pen-
guin, Harmondsworth and New York, 1982≤).
46. »Nekada se formiranje identiteta temeljilo na porodici i radu, a sada se te-
melji na potro{nji« (Dunn, 1998: 64).
47. Gde bi identitet bio vi|en kao »rezervoar civilizacijskih razlika« (Alexander
Kiossev, Catalogues of the Absent, u The bulgarian Canon? The Crisis of Literary
Heritage ∞Sofia: A. Panov, 1998≤, 12).
48. U postmodernom dru{tvu, »razlika prodaje« (Douglas Kellner, Media Cultu-
re: Cultural Studies, Identity and Politics between Modern and Postmodern ∞Lon-
don: Routledge, 1995≤). Up., isto tako, Arjun Appadurai, Modernity at Large.
Cultural Dimensions of Globalization (Minneapolis: University of Minnesota
Press, 1996).
Prevod: \or|e ôli}

Izvor: Ivaylo Ditchev, »The Eros of Identity«, Balkan as Metaphor.
Between Globalization and Fragmentation, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad
Savi}, The MIT Press, Cambridge, Masschusetts & London, England,
2002, pp. 235-250)
Aleksandar Bo{kovi}
Virtualni Balkan: imaginarne granice,

hiperrealnost i sobe za igranje
P
n Uvod: Od hiperrealnosti do virtuelne realnosti
êsto se kaè da je konstrukcija etni~kih ili kulturnih granica potpuno arbi-

trarna. Ova arbitrarnost se nikada ne dovodi u pitanje. [tavi{e, savremeni
antropolozi smatraju koncept »nacije« veoma sli~nim konceptu »rase« – na-
ime, radi se o pojmu koji neki ljudi zaista koriste, ali »u stvarnosti« taj po-
jam nema neko »objektivno« zna~enje. Naravno, ovo ne zna~i da se ljudi za-
ista ne pona{aju na osnovu sopstvenih pretpostavki i predrasuda, koje uklju-
~uju ideje izvedene iz koncepta »nacije«. Tako da ne{to {to ne postoji u »re-
alnosti« moè da proizvede vrlo ozbiljne i realne posledice.1
Ovo pozicioniranje na jednoj ili drugoj strani onoga {to neki (ili mno-
gi) ljudi smatraju za realno neki savremeni teoreti~ari posmatraju kao ne{to
{to je povezano sa pojmom hiperrealnosti.2 Hiperrealnost predstavlja stvar-
nost koja je konstruisana i artificijelna – ali sa punom sve{}u u~esnika ove
stvarnosti. Radi se o stvarnosti koja postoji, dok u isto vreme negira (ili po-
ni{tava) druge realnosti, ali ~injenica da su njeni u~esnici (i kreatori) pot-
puno svesni njene artificijelnosti otvara mnogobrojne mogu}nosti za para-
dokse. Hiperrealnost je mesto (ili podru~je, domen, polje, itd.) gde se svi
paradoksi susre}u i koegzistiraju, jedni pored drugih. Paradoksi su predsta-
vljeni kao o~igledni (vidljivi) kroz medije – i ovo je ne{to {to jasno razgra-
ni~ava hiperrealno sa kraja XX i po~etka XXI veka od nadrealnog i ma kojih
sli~nih koncepata. Medijski input omogu}ava ljudima da vide (i postanu sve-
sni) sebe kao drugih. Priroda savremene tehnologije (Netscape, film, TV, vi-
deo, CD-ROM, razli~iti oblici interaktivne elektronske umetnosti) ~ini da su
predstave ove drugosti izuzetno ra{irene (posebno na »Zapadu«). Priroda sa-
vremene tehnologije tako|e cini sve paradokse sveta u kojem ìvimo vidlji-
vijim.3 U nekim raspravama, hiperrealnost se povezuje sa virtuelnom realno-
{}u (VR)4 ili sajberspejsom.
Kako virtuelna realnost (VR) , tako i odre|eni pojmovi (posebno kad se
radi o granicama, tradicijama ili davanju imena) u vezi sa politikom na Bal-
kanu,5 predstavljaju zanimljive primere hiperrealnih konstrukcija. VR se u li-

teraturi tako|e pominje kao »artificijelna stvarnost«, »virtuelni svetovi«, i
ponekad se smatra da ona predstavlja »vizuelni oblik sajberspejsa«.6 Ona se
tako|e defini{e kao »realna ili simulirana sredina u kojoj onaj ili ona
koji/koja opaà ima ose}aj tele-prisustva« (Steur 1992; citiran kod Feather-
stone & Burrows 1995: 5). »Radi se o sistemu koji obezbe|uje realisti~an
ose}aj da je neko potpuno uronjen u sredinu« (Featherstone & Burrows
1995: 6). Kako kaè Hauard Rajngold (Rheingold),
Virtualna realnost je revolucionarna tehnologija koja vas uranja u kom-
pjuterski generisan svet koji ste sámi napravili – sobu, grad, ~itav sun~ev si-
stem, unutra{njost ljudskog tela. Uz pomo} kompjuterskih rukavica, kacige
nalik na onu iz »Ratova zvezda« i ne{to super-sofisticiranog softvera, sada
moète istraìti neispitanu teritoriju ljudske imaginacije sa svim svojim ~u-
lima netaknutima.7
Na virtuelnu realnost se tako|e gleda i kao na »na~in da ljudi vizuali-
zuju, manipuli{u i stupe u interakciju sa kompjuterima i ekstremno sloènim
podacima«.8 Mislim da se odre|ivanje mesta u jugoisto~noj Evropi moè po-
smatrati na sli~an na~in, jer ono predstavlja na~in da ljudi vizualizuju, ma-
nipuli{u i stupe u interakciju sa pojedinim vrlo ritualizovanim pojmovima
(kao {to su »nacija«, »istorija«, »tradicija«, itd.). Trik se sastoji u tome da
se ovi sloèni podaci u~ine da izgledaju prosto i jednostavno. Da}u tri pri-
mera za ovo:
1. Republika Makedonija. Zbog odre|enih zaista izuzetnih politi~kih

razloga (od kojih neki izgledaju kao da su direktno preuzeti iz Joneskuovog
(Ionescu) »teatra apsurda«), Makedonija je suo~ena sa vrlo specifi~nim pro-
blemima: njeni susedi tvrde da ona ne postoji. Albanija tvrdi (mada nezva-
ni~no) da zapadni deo zemlje (gde ìvi ve}ina Albanaca u Makedoniji) treba
da dobije autonomiju i verovatno se eventualno pripoji Albaniji. Srbija i Ma-
kedonija imaju nere{enih teritorijalnih pitanja, a ve}ina Srba veruje da su
Makedonci samo »ju`ni Srbi« (izraz kori{}en za vreme srpske okupacije, iz-
me|u 1912. i 1941.). Bugarska tvrdi da, mada Makedonija kao dràva posto-
ji, Makedonci slovenskog porekla ne postoje, te da su oni u su{tini samo Bu-
gari koji jo{ uvek nisu shvatili svoj »pravi« (to jest, bugarski) identitet. Ne-
davno je bugarska vlada zaklju~ila da postoji bugarska (a ne makedonska)
manjina u severnoj Albaniji. Kona~no, Gr~ka veruje da bliski odnosi koje Ma-
kedonija ima sa Turskom9 predstavljaju opasnost za Gr~ku. Ovaj stav je po-
vezan i sa gr~kim odbijanjem postojanja makedonske nacionalne manjine10
u severnoj Gr~koj i odbijanjem da se ovoj manjini obezbede elementarna
ljudska prava, kao sto je, na primer, upotreba sopstvenog (makedonskog) je-
zika.11
Aleksandar Bo{kovi}/Virtualni Balkan: imaginarne granice, hiperrealnost i sobe za igranje n 288
Makedonski jezik je priznat kao poseban ju`noslovenski jezik od stra-

ne svih zemalja u svetu – osim makedonskih suseda, Gr~ke i Bugarske. Zbog
gr~kog pritiska (severna gr~ka pokrajina se tako|e zove Makedonija), Make-
donija je, aprila 1993., primljena u UN (a potom i u druge me|unarodne or-
ganizacije) pod privremenim imenom (koje je u upotrebi i danas, u decem-
bru 2002!): Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija. Makedonija se jo{
uvek oslovljava ovim imenom (ili akronimom »FYROM«) u zvani~noj komuni-
kaciji sa UN, Evropskom Unijom, SAD, i mnogim me|unarodnim organizaci-
jama – ali ovaj izraz (kao i ovakav na~in oslovljavanja) gotovo svi Makedon-
ci smatraju izuzetno uvredljivim.
Dakle, Makedonija je nova dràva koja mo`da postoji a mo`da i ne,
koju nastanjuju ljudi koje njeni susedi istovremeno i negiraju i prisvajaju, i
koji govore jezikom koji mo`da postoji a mo`da i ne... Makedonija ne samo
da pruà neke zanimljive primere za hiperrealnost – ona je sáma hiperrealna!
2. Republika Slovenija. Odre|eni osecaj hiperrealnosti postoji i u vezi

sa Slovenijom, koja je kroz svoju istoriju bila:
zemlja tako dobro uklje{tena izme|u Istoka i Zapada, tokom tako mno-
go vekova, da je u stvari nestala. Ili, da budem precizniji, nije se uop-
{te pojavila – sve do prole}a 1991. Nejasan poloàj Slovenije u ovoj
»zoni sumraka« izme|u Istoka i Zapada – nedavno, izme|u ogromnih
suprotstavljenih orvelovskih blokova druge polovine XX veka – ni u kom
slu~aju nije minimizovao bitke vo|ene na njenom tlu. (U Hemingveje-
vom romanu iz Prvog svetskog rata, Zbogom oru`je, koji predstavlja
hroniku pokolja na So~inom frontu, nijednom se ne pominje Slovenija
– mada se radnja romana gotovo isklju~ivo odvija na teritoriji dana{nje
dràve.) Nevidljivost Slovenije na globalnoj sceni i nepredvidljiva ne-
sigurnost njene sudbine u~inili su da Slovenci budu podsvesno prilago-
|eni otkrivanju promena pritiska na istorijskoj i ideolo{koj ravni.12
Naravno, ova prilago|enost ima svoje granice. One su najuo~ljivije pri-

likom komunikacije sa njenim susedima, na politi~koj ravni. Mada ve}ina
Slovenaca smatra sebe za »civilizovane«, ovo nije stanovi{te koje dele nji-
hovi severni susedi, u Republici Austriji. Kako je 1992., u londonskom dnev-
niku Guardian tvrdio slovena~ki kulturni kriti~ar/ideolog/filozof/psihoanali-
ti~ar Slavoj @ièk, pojedine evropske nacije smatraju svoju ju`nu granicu gra-
nicom izme|u »civilizacije« i »divlja{tva«. Ju`na granica predstavlja »kraj
sveta kakvim ga mi znamo« – to je prostor gde »civlizacija« prestaje i gde
»divlja{tvo« po~inje. Ovako na svoju ju`nu granicu gledaju Austrija, Slove-
nija, Hrvatska i Srbija.
Naravno, niko ne negira da Slovenija postoji (mada izlgeda ima nekih

problema oko postojanja etni~kih Slovenaca u jugozapadnoj Austriji, u Koru-
{koj), ali je vrlo zanimljivo videti ne{to (dràvu, narod) kako nastaje iz ni-
~ega. Dobar primer za creatio ex nihilo.
3. Savezna Republika Jugoslavija. Jo{ jedan dobar primer hiperrealno-

sti je sada{nja dràva SR Jugoslavija, koja je sve do nedavno (do kraja
2000.) tvrdila da je u direktnom kontinuitetu sa (nekada{njom) SFR Jugo-
slavijom. Glavni problem sada{nje Jugoslavije jeste to {to je ona zasnovana
na Ustavu za koji su (27. aprila 1992.) glasali poslanici Skup{tine biv{e Ju-
goslavije. Oni nisu imali nikakvog zakonskog osnova da glasaju za ovaj
Ustav, a ipak su to u~inili, i ~udan novi entitet (federacija Srbije i Crne gore)
je ro|en.13 Stvaranjem ovog novog entiteta, srpski politi~ari (koji dominira-
ju Jugoslavijom) poku{ali su da uspostave vezu sa mitskim dobom srpske
istorije, a u isto vreme i da ostave se}anje na ne{to {to mnogi ljudi u Beo-
gradu pamte kao »dobra stara vremena« komunisti~ke Jugoslavije, kada su
svi bili zaposleni (ako nisu oti{li da rade u zapadnu Evropu ili SAD), i svi
imali dovoljno novca za ìvot.
Stav me|unarodne zajednice prema ovom entitetu bi se tako|e mogao
opisati kao hiperrealan – posle 1995., sve evropske zemlje su otvorile amba-
sade u Beogradu, ali bez formalnog priznavanja nove dràve, koje je usledi-
lo tek krajem 2000. (do tada SRJ nije bila clan nijedne me|unarodne insti-
tucije – kao {to su OUN, MMF, Svetska banka, itd.).
Nedavno su po~eli pregovori o re-definisanju unije Srbije i Crne gore,
pod budnim okom Evropske unije. Crna Gora se ne smatra delom savezne dr-
àve, ali je delom SRJ smatraju EU i »me|unarodna zajednica«. Kosovo je
mo`da sastavni deo dràve (prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244),
a mo`da i nije... Prema tome, mo`da Jugoslavija (i neki njeni delovi) posto-
ji, a mo`da i ne – sve zavisi od okolnosti.
n VR na Balkanu
Softver i specijalizovana oprema za VR ({to uklju~uje Generatore slike, ure-

|aje za manipulaciju i kontrolu, Rukavice sa senzorima i »Head Mounted
Display« ∞HMD≤) pomaù da se stvori sredina u kojoj j gotovo sve mogu}e.14
U svetu virtuelne realnosti, pojedinac je poptuno uronjen u svet koji ona ili
on ose}a kao stvaran ili objektivan. Sva ~ula se prilago|avaju ovoj situaciji.
Ose}anje »pripadnosti« ambijentu VR je potpuno. Korisnica ili korisnik se
prilago|avaju druga~ijem ritmu pokreta (sporijem nego izvan VR ambijenta),
jer nagli pokreti mogu stvoriti ose}aj mu~nine i izuzetnu neprijatnost. Me-
|utim, postoje neki problemi i mogu}i rizici za zdravlje.
Godine 1993., Cyber Edge Journal je, u broju 17, objavio rezultate is-
traìvanja ura|enog na Univerzitetu u Edinburgu (Department of Psychology,
Edinburgh Virtual Environment Lab) o napregnutosti o~iju kao posledici upo-
trebe HMD.
Osnovni test se sastojao u tome da se 20 mladih ljudi stavi na stacio-
narne bicikle, nakon ~ega bi se oni (opremljeni sa HMD) kretali virtuelnim
seoskim putem. (...) Nakon 10 minuta lagane vo`nje, subjekti su testirani...
»Rezultati su bili alarmantni: merenja vida na daljinu, binokularne fu-
zije i konvergencije, ukazala su na jasne znake binokularnog stresa na zna-
~ajnom broju subjekata. Vi{e od polovine subjekata je tako|e prijavilo simp-
tome stresa kao {to je zamu}en vid«.15
Simptomi stresa mogu uklju~ivati i saplitanje o stvarne objekte, simu-
latorsku bolest (dezorijentisanost koja nastaje zbog razlicitih signala o po-
kretima koje daju o~i i unutra{nje uho), prenapregnutost o~iju, itd. (prema
Dònu Negleu /Nagle/, u Isdale 1998). Izgleda da prilago|avanje virtuelnoj
realnosti nije previ{e kompatibilno sa ìvotom (i iskustvom) stvarne (ili fi-
zi~ke – termin koristi Dèjron Lenier /Lanier/16) realnosti.
Mislim da je ovo vaàn element koji treba uzeti u obzir kada se disku-
tuje ili poku{ava da razume politika jugoisto~ne Evrope ili Balkana. Na svo-
je specifi~ne na~ine, politi~ari i teoreti~ari17 iz ovog dela Evrope teè
kosntruisanju sopstvenih VR ambijenata, kreiraju}i (i re-kreiraju}i) svoje dr-
àve kao virtuelna mesta. Ova virtuelna mesta postoje u vremenu i prostoru,
i njihovi virtuelni gra|ani mogu svim svojim ~ulima iskusiti njihovu egzi-
stenciju.
Na primer, neki vode}i srpski istori~ari gledaju na XIII vek kao na po-
~etke srpske »dràvnosti«. Potpuno je beskorisno poku{avati da im se obja-
sni da pojmovi kao {to su »dràva«, »nacija« ili »dràvnost« (kako se danas
upotrebljavaju), poti~u iz zapadne Evrope posle renesanse, posle XVII veka,
dok bi se za Balkan mogli upotrebljavati tek od prvih decenija XIX veka. Za
najve}i deo Srba, Kosovski boj, koji se navodno dogodio 1389., predstavlja
~in odbrane Evrope od otomanske (ili muslimaske, islamske, itd.) opasnosti.
Na kolaps srpske srednjevekovne dràve (koji je usledio sredinom XV veka)
gleda se kao na kona~nu cenu koja je pla}ena za slobodnu (to jest, hri{}an-
sku) Evropu.18 Prema tome, Evropa Srbima duguje svoje razumevanje, pri-
znanje, finansijsku pomo}, itd.
Drugi primer virtuelnog mesta postavljenog u vremenu jeste ideja Ve-
like Makedonije od strane slavomakedonskih nacionalista. Ova ideja se bazi-
ra na osvajanjima Aleksandra Velikog (Makedonskog), otprilike 1000 godina
pre nego {to su Sloveni uop{te do{li na Balkan. Ova ~udna konstrukcija bi
uklju~ivala dana{nju Republiku Makedoniju, kao i delove Gr~ke, Bugarske i
Albanije. Kao takva, ona se u virtuelnom prostoru preklapa sa drugim Veli-
kim konstrukcijama: Velikom Srbijom (koja bi, osim Srbije i Crne Gore, uklju-
~ivala i delove Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije i ~itavu Republiku
Makedoniju), Velikom Bugarskom (Bugarska, Makedonija, delovi Gr~ke i Al-
banije) i Velikom Albanijom (Albanija, delovi Gr~ke, Makedonije i Srbije).
Kao {to sam ve} spomenuo, i sámo postojanje nekih dràva (kao, na primer,
Republike Makedonije) potpuno je neshvatljivo za neke druge dràve (u raz-
li~itim aspektima, za Srbiju ili SR Jugoslaviju, Gr~ku i Bugarsku). Na primer,
sa zvani~nog gr~kog stanovista, njen severni sused je potpuno »virtuelan«.
Mada su ove konstrukcije logi~ki nekoherentne, nekonzistentne i me-
|usobno nekompatibilne, one sasvim dobro funkcioni{u u virtualnom prosto-
ru. One se tako|e i hrane jedne drugima, i na odre|en na~in zavise jedne od
drugih. Problemi (mogu}e) komunikacije su re{eni na veoma elegantan na-
~in: nema komunikacije, izabrani predstavnici »naroda« obi~no samo pona-
vljaju ono {to im je re~eno da treba da kaù i ono {to su uvek verovali da
treba da kaù: da je njihov narod najstariji, najbolji, uvek u pravu, i da je
ba{ njihov narod najvi{e propatio. Prema tome, treba im pruìti sve privile-
gije za »njihovu« verziju ovih virtuelnih mesta. Ova virtuelna mesta bi po-
stepeno trebala da se pome{aju i kona~no potpuno zamene realna mesta.
n Virtualni izlazi?
Ovde je va`no napomenuti da bilo koja verzija ovih virtuelnih mesta ne

moè biti posmatrana kao istinita ili la`na. Sve verzije su istinite – unutar
svojih specifi~nih istorijskih/kulturnih/etni~kih/tradicionalnih premisa.
Unutar virtuelne realnosti, bilo koji virtualni ambijent jednostavno postoji.
Kako su pomenuli Critical Art Ensemble u svom VIPER predavanju: »Primarna
vrednost VR za spektakl nije u tehnologiji, ve} u tome da se ona doìvljava
kao mit«.19 Virtuelna realnost se stavlja u (prakti~nu) upotrebu tek kada ko-
risnica ili korisnik stave na sebe rukavice, HMD, stereo slu{alice i kompjute-
rizovanu odecu (datasuit), i uklju~e svoj kompjuter. Tako da je i neprakti~-
no i nemogu}e raspravljati se sa pristalicama ili kreatorima virtuelnih mesta
– oni su uvek u pravu, jer su zauvek zatvoreni u sopstvenim virtuelnim sre-
dinama.
Jedan primer koji je bio veoma aktuelan izme|u marta i po~etka juna
1999.: NATO bombardovanje Jugoslavije je zapadnim gledaocima prezentira-
no kao ne{to ~isto virtuelno20 – bio je to rat koji u stvari i nije bio rat, bom-
bardovanje da bi se spasili Albanci, mada bi povremeno NATO avioni pogo-
dili i ubili na desetine Albanaca – ali bilo je to za njihovo dobro! Bombar-
dovanje tako|e nije bilo usmereno na civile, ali najve}i deo civilne infra-
strukture je uni{ten, bolnice, stambene zgrade, autobusi i putni~ki vozovi su
bivali pogo|eni – ali, opet, ni{ta li~no, sve je to bilo za dobro i za kona~ni
uìtak naroda Srbije. Bio je to rat za prestanak svih balkanskih ratova. (Jo{
uvek preostaje da se vidi da li je uspeo u tome.)
U srpskim zvani~nim diskursima bombardovanje je predstavljalo ìvi
dokaz da je zapadni svet bio i ostao protiv Srba, i to je jo{ jedan razlog zbog
kojeg ljudi treba da se povuku u svoja virtualna skloni{ta, gde }e biti dobro
za{ti}eni od bilo kakvih blesavih ideja kao {to su »demokratizacija«, »slobo-
da misli«, ili »sloboda izraàvanja«. Kada se radi o opstanku naroda, svi nje-
govi pripadnici moraju slo`no stati kao jedan i hrabro se suprotstaviti gne-
vu svetskih sila. Njihova herojska smrt }e biti samo ponavljanje herojskog
Kosovskog boja iz 1389., {to je jos jedan dokaz da ~ak i u smrti i razaranju,
poraèni stoji na pijedestalu daleko vi{em od onog na kojem je pobednik. I
potpuno je razumljivo da ~udnom igrom sudbine, narod koji je jednom spa-
sao (hri{}ansku) Evropu od (muslimanskih) Turaka, padne kao `rtva iste te
Evrope (u stvarnosti, samo Velike Britanije, zajedno sa SAD).
Jedna od najo~iglednijih posledica dugotrajne upotrebe virtuelne real-
nosti jeste to da korisnici ose}aju vrtoglavicu i da se nakon upotrebe VR kre-
}u malo sporije nego {to je to »normalno« – prilago|avanje druga~ijoj sre-
dini zahteva izvesno vreme (ovo se ponekad naziva »VR leg«, po analogiji sa
»dèt legom«). Bilo bi potpuno neproduktivno (osim, mo`da, samo da bi se
neko ismejavao) traìti od osobe koja je upravo skinula svoju kacigu da iz-
vede neki zahtevan fizi~ki ~in, kao, na primer, da ska~e ili da potr~i, i tome
sli~no. Dolazi do ne~ega sto je Virilio (Virilio) nazvao »fundamentalnim gu-
bitkom orijentacije«,21 ose}anja vrtoglavice koje, u slu~aju biv{ih jugoslo-
venskih naroda, i posebno Srba, spre~ava ljude da uo~e bilo kakvu razliku iz-
me|u stvarnog i izmi{ljenog.
Zbog svega ovoga, ne vidim nikakav razlog da se o~ekuje da }e ideo-
lozi, teoreti~ari, politi~ari ili proponenti virtuelnih mesta, po~eti da se po-
na{aju na na~in koji bi se mogao nazvati »pristojnim« (to jest, da koriste ra-
cionalne argumente, da budu u stanju da razmatraju i stanovi{ta drugih u~e-
snika u raspravi, da prihvate mogu}nost da mo`da i nisu uvek u pravu, itd.).
Uvek se mora imati u vidu poseban ambijent koji oni vide i ose}aju kao svoj,
u kojrm se ose}aju ugodno, a tako se i pona{aju. Jedan na~in suo~avanja sa
njima bio bi da se u razgovorima ili pregovorima o bilo kojim pitanjima u ju-
goisto~noj Evropi uklju~e i kvalifikovani psiholozi i kompjuterski eksperti
koji se razumeju u VR. Mislim da bi ovo znatno doprinelo me|usobnom raz-
umevanju i verovatno omogu}ilo daleko bolju komunikaciju. Drugi na~in bi
bio brì i efikasniji, ali mo`da isuvi{e nagao i ne naro~ito diplomatski: jed-
nostavno, isklju~iti kompjuter. Naravno, uvek postoji i mogu}nost ubaciva-
nja virusa – virusa demokratizacije, koji mora biti uba~en od strane nekoga
izvan regiona, jer lokalni narodi nemaju ni snage ni volje da isprobaju tako
ne{to. Ali da li su zemlje koje odobravaju masovna ubistva civila da bi se za-

ustavila masovna ubistva civila moralno u stanju da predloè ovako ne{to?
Ili je njihov krajnji odgovor samo jo{ vi{e nasilja da bi se zaustavilo nasilje?
Kad se sve ovo uzme u obzir, neko bi se mogao zapitati za{to bi bilo
koji balkanski narod napustio svoje virtualne svetove – u njima se nalaze
stvari, pojmovi, mesta, narodi i ({to je od presudne va`nosti za nacionalno
jedinstvo) neprijatelji koje oni jako dobro poznaju, znaju kako da se pona{a-
ju prema njima i {ta prema njima da ose}aju. Postoje ~ak i male nevladine
organizacije koje mogu da funkcioni{u pruàjuci simulaciju demokratizacije,
dok se u stvari ba{ ni{ta ne menja. Bilo kakva promena bi pripadnike ovih
naroda samo bacila u haos, {to je poslednje {to kreatori globalne politike
èle na Balkanu. Na kraju krajeva, izgleda da }e se kako ljudi iz ovog dela
sveta, tako i oni koji im èle sve najbolje, njihovi kriti~ari, i oni koji ih po-
vremeno bombarduju, sloìti da neki ljudi nikada ne treba da napuste svoje
sobe za igranje i nikada ne treba da skinu svoje kompjuterizovane rukavice.
Bar za sada.
Napomene
1. Virilio tvrdi da smo svedoci ne kraja istorije, ve} kraja geografije. Virtuelna
realnost je u{la u domove miliona gledalaca CBS, CNN, BBC i drugih velikih kor-
poracija sa poslednjom intervencijom NATO-a u Jugoslaviji. Paul Virilio, »Un
monde surexposé«, Le Monde Diplomatique, August 1997. www.mondediploma-
tique.fr/1997/08/VIRILIO/8948.html
Na sli~an na~in, zabijanje aviona u oblakodere Svetskog trgova~kog centra u
Nujorku 11. septembra 2001., moglo bi se posmatrati kao izlazak jedne super-
sile iz sfere virtualnog – upor. Slavoj Zizek, »Welcome to the Desert of the
Real«, www.lacan.com/desertsym.htm
2. Na primer, Jean Baudrillard, Le crime parfait, (Paris: Gallimard, 1995.); i Um-
berto Eco, Travels in Hyperreality, preveo William Weaver (San Diego & New
York: Harcourt Brace Jovanovic, 1986.).
3. Za paradokse u vezi prostora i vremena, v. Virilio O Espaço Crítico e as Per-
spectivas do Tempo Real, preveo Paulo Roberto Pires (São Paulo: Editora 34,
1993.).
4. Izraz je 1986. skovao Dèjron Lenier, i pored svih primedbi gramati~ara i
»~istih« nau~nika, ovaj izraz je u{ao u popularnu upotrebu.
5. Naravno, »Balkan« je tako|e konstrukcija – posebno kori{}ena tokom po-
slednje decenije u svrhu konstruisanja, dekonstruisanja i rekonstruisanja razli-
~itih identiteta (»mi« sa »Balkana« nasuprot »njima« sa »Zapada«), kao i da
bi se postavila zanimljiva hipoteza od strane nekih nau~nika iz regiona (poseb-
no Srpkinja i Srba koji ìve u SAD) da su »velike sile« uzrok sveg zla, te da je
njihovo delovanje uvek odlu~uju}e odre|ivalo balkansku politiku.
6. »Na osnovu onoga {to pi{e Sterling (1990), sajberspejs je najbolje posma-
trati kao generi~ki termin koji se odnosi na niz razli~itih tehnologija, od kojih
su nam neke poznate, neke su dostupne tek odnedavno, neke su u fazi razvo-
ja, a neke jo{ uvek u domenu fikcije, a zajedni~ko za sve ove tehnologije jeste
njihova sposobnost da simuliraju ambijente sa kojima ljudi mogu da stupe u
interakciju. Drugi autori radije upotrebljavaju izraz kompjuterski-posredovana
komunikacija (CMC) (Jones 1994) u odnosu na istu grupu fenomena« (Mike Fe-
athersone & Roger Burrows, »Cultures of Technological Embodiment: An Intro-
duction«, Cyberspace/Cyberbodies/Cyberpunk: Cultures of Technological Embodi-
ment, Featherstone & Burrows (eds.), (London: Sage, 1995.), str. 5. Isti auto-
ri prave razliku izme|u »Barlouvljevog (Burlow) sajberprostora«, »virtualne re-
alnosti« i »Gibsonovog (Gibson) sajberprostora«. S. Jones (ed.), Cybersociety
(London: Sage, 1994.); Bruce Sterling, »Cyberspace (™)«, Interzone 41, 1990;
J. Steur, »Defining Virtual Reality: Dimensions Determining Telepresence«, Jo-
urnal of Communications 42(4), 1991.
7. Howard Rheingold, Virtual Reality (London: Mandarin, 1991.).
8. Citirano u: Jerry Isdale, »What is Virtual Reality?«, Online, 1998.
http://vr.isdale.com/WhatIsVR.html
9. Bugarska i Turska su bile prve dràve koje su priznale Makedoniju pod nje-
nim ustavnim imenom.
10. Human Rights Watch i druge nevladine organizacije smatraju da na ovom
podru~ju ìvi izme|u 15000 i 50000 slovenskih Makedonaca.
11. Ovo su stvari koje su veoma prisutne u savremenoj antropologiji. Godine
1995., do{lo je do velike kontroverze kada je izdava~ka ku}a Cambridge
University Press (u veoma poznoj fazi i mimo znanja svojih urednika za antro-
pologiju) odbila da {tampa knjigu Anastasije Karakasidu (Karakasidou), koja se
(uglavnom) bavila slavomakedonskom manjinom u severnoj Gr~koj. Navodno se
izdava~ pla{io da bi objavljivanje knjige moglo jako da naljuti Grke. Kontrover-
za je dovela do javne konsternacije, poziva na bojkot Cambridge University
Press, kao i ostavke nekih ~lanova njihovog ure|iva~kog odbora, me|u kojima
i Majkla Hercfelda (Herzfeld) sa Harvarda, jednog od najpoznatijih i najcenje-
nijih antropologa na svetu. (Knjigu je 1996., objavila izdava~ka ku}a
University of Chicago Press.)
12. Michael Benson, »The Future is Now«, u: How the East Sees the East, (Pi-
ran, Slovenia: Obalne Galerije, 1995), str. 83.
13. Upor. Aleksandar Bo{kovi}, »Hyperreal Serbia«, u: Arthur and Marylouise
Kroker (eds.), Digital Delirium (Montréal: New World Perspectives, 1997); tako-
|e u CTheory: http://www.ctheory.net/text_file.asp?pick=172.
14. Pod uslovom da se prvo programira.
15. Citirano kod Isdale 1998.
16. Adam Heilbrun, »Jaron Lanier: A Vintage Virtual Reality Interview«, 1988,
dostupno na: http://www.advanced.org/~jaron/vrint.html.
17. Ovde moram da naglasim da ne smatram da su politi~ari niti teoreti~ari ovo

radili sámi od sebe, sve {to su oni ~inili dolazilo je od naroda, ~esto uz ogrom-
nu javnu podr{ku za njihove nastupe i izjave, tako da bi se moglo re}i da su
oni nastupali i u ime naroda.
18. Treba dodati da kako zvani~ni predstavnici balkanskih nacionalnih dràva,
tako i ve}ina »obi~nih ljudi« vidi sebe »na raskr{}u izme|u Istoka i Zapada«,
i to smatra za osnovni razlog svojih problema – kako pro{lih, tako i sada{njih.
Me|utim, mnogi drugi delovi Evrope su tako|e bili na ovom raskr{}u u razli~i-
tim periodima svoje istorije – ovo vaì, na primer, za Rusiju, Finsku i [paniju.
Ovo je mo`da ostatak verovanja (koje je ~esto mogu}e na}i u »tradicionalnim
kulturama« – u XIX veku zvanim: »primitivna dru{tva«) da se odre|ena etni~-
ka grupa nalazi u sámom sredi{tu kosmosa, du` ose svemira (axis mundi), tako
da bilo {ta {to se desi etni~koj grupi (»narodu«) uti~e na sudbinu ~itavog sve-
mira.
19. Critical Art Ensemble, »Posthuman Development in the Age of Pancapita-
lism«, u: ZKP 3.2.1 (Ljubljana: Ljubljana Digital Media Lab, 1996.).
20. Arthur & Marylouise Kroker, »Fast War/Slow Motion,« CTheory, 1999
http://www.ctheory.net/text_file.asp?pick=209
21. Paul Virilio, »Speed and Information: Cyberspace Alarm!«, translated by
Patrice Riemens, CTheory, 1995 http://www.ctheory.net/text_file.asp?pick=72.
(manuscript)
Katerina Kolozova
Identitet (jedinstva) u izgradnji:

o smrti »Balkana« i ro|enju
»Jugoisto~ne Evrope«
P
Smatram da je jedini put do ne-gene-
ri~ke-humanosti, za koju je klju~ za
povezivanje specifi~nost – ali defini-
tivno ne i samoniklost – put radikal-
nog nominalizma.
Donna Haraway, »Human
in a Post-Humanist Landscape«
Posle raspada Socijalisti~ke Federativ-

ne Republike Jugoslavije na sámom po~etku 1990ih godina, gotovo istovre-
meno sa razbuktavanjem nekoliko jugoslovenskih ratova, po~inju da se poja-
vljuju novi konglomerati nacija i dràva. Ove nove tvorevine stvaraju se od
novih dràva koje izranjaju iz raspar~ane Jugoslavije, koja je i dalje u raspar-
~avanju, kao i iz susednih balkanskih zemalja. Region Jugoisto~ne Evrope se
rodio (ili se jo{ uvek ra|a...). To je vreme smrti i vreme ra|anja imena: gu-
{e}i se u krvi jugoslovenskih ratova, ime »Balkan« umire dok istovremeno na
svet dolazi ime »Jugoisto~na Evropa«. Balkan umire (i to onako »kako mu
prili~i« – u krvi), a Evropa se ponovo ra|a – na balkanskoj teritoriji.
Oslanjaju}i se na fukoovsku teorijsku tradiciju i koncepciju Dùdit Ba-
tler (Butler) o »performativnosti«,1 ja bih rekla da je pretvaranje imena Bal-
kan u ime Jugoisto~na Evropa poziv na jedan veliki politi~ki projekt – ili na
njegovo zapo~injanje – naime, na projekt (re)-konstrukcije novog geopoli-
ti~kog i kulturnog identiteta. Ta (re)-konstrukcija identiteta uvek je odraz
jednog ve} prili~no konkretnog, »materijalnog« ili »realnog« fenomena, a ni-
kad nije »samo ime«. Jer, ne{to {to bi bilo »samo ime«, ne postoji. Iznose-
}i svoje argumente u vezi sa o~ekivanim »materijalnim« i »materijalizuju-
}im« efektima promene imena o kojoj je re~, posluì}u se jednim primerom
sa, kako izgleda, izrazito »performativnim« efektima, a to je primer imena

»èna« u okviru feminizma. (@elela bih da skrenem pa`nju ~italaca da ovaj
primer ne treba da shvate kao ne{to druk~ije od onoga {to on jeste – primer
efekata »performativnosti« – a svakako da ga ne shvate kao metaforu. U mo-
joj argumentaciji on se javlja samo kao mo`da najshvatljivija ilustracija spo-
sobnosti koje se »materijalizuju« kroz performiranje imenovanja).
Druga ilustracija (uvek) »materijalnih«, »stvarnih« i iskustvenih efeka-
ta politi~kog procesa davanja imena, kojoj }u ovde pribe}i, jeste slu~aj Re-
publike Makedonije. Ovde }u povu}i paralelu izme|u dva slu~aja: slu~aja
osporenog identiteta i slu~aja poni{tenog imena. Ustanovljene sli~nosti su,
na taj na~in, »strukturne« (ili »geometrijske«, kao da pripadaju vektorima
mo}i koje su u igri) i ne podrazumevaju nikakav »materijalni sadràj« ispo-
ljavanja osporenog i negiranog imena i identiteta. Najzad, o~ekivani (i na-
meravani) materijalni efekti menjanja imena Balkan nisu ni{ta drugo nego
upravo debalkanizacija Balkana i njegova evropeizacija.
Ovaj veliki projekt (geo/istorijsko-politi~kog menjanja imena) predsta-
vlja ujedno i poziv na sjedinjavanje balkanskih identiteta u jedan – ali ne
obavezno unitarni, odnosno, jednoobrazni identitet, identitet regiona koji
}e se zvati Jugoisto~na Evropa. Koncept »ne-generi~kog« jedinstva Done He-
ravej (Haraway), sadràn u ujedinjuju}em imenu (njenog post-humanog, ne-
generi~kog) »~ove~anstva«, predstavlja teorijsku pozadinu za moje prokla-
movane nade u dobre izglede ove prilike koja nam je data, naime, da se svi
povinujemo jednom i op{tem identitetu (za koji je bilo predloèno ime Ju-
goisto~na Evropa). Prema tome, ono {to se ovde dovodi u pitanje nije ideja
ujedinjavanja pod jednim identitetom ({to je ugra|eno u proces globalizaci-
je), ve} ime koje ovaj novi identitet treba da nosi, odnosno, ono {ta on tre-
ba da bude.
n 1. Pri~e o imenu
Postoje bar dve me|usobno povezane pri~e/istorije imena Balkan: jedna se

odigrava (uglavnom) na Zapadu Evrope, a druga na sámom Balkanu. Iz iscrp-
ne pri~e Marije Todorove (Todorova) o imenu – i iz njene uticajne analize,
odnosno, njenog shvatanja ove istorije – shvatamo da se to ime rodilo na
Zapadu.
»Kako, dakle, glasi pri~a o imenu ‘Balkan’?«, pita Todorova i u odgovo-
ru na ovo pitanje nudi svoju pri~u o putovanju po Levantu, 1794. godine,
jednog mladog Engleza (»u to vreme tek svr{enog studenta sa Kembridà«),
koji se zvao Dòn Morit (Morritt).2 Evo izvoda iz pisma koje je Morit napisao
svojoj sestri:
Katerina Kozlova/Identitet (jedinstva) u izgradnji n 298
Pribliàvali smo se tlu klasike. Prespavali smo u podno`ju planine, koju

smo pre{li slede}eg dana; ona razdvaja Bugarsku od Rumunije (stare
Trakije) i, iako ponièna imenom Bal.Kan (kurziv K. K.) nije ni{ta ma-
nje impresivna od anti~kog Hemusa.3
Pojava imena »Balkan« u zapadnim re~nicima kao geografskog nazi-

va (planine Hemus) poklapa se, prema tome, sa nazivom za uniàvanje, od-
nosno, degradaciju.4 Pojam »balkanizacije« se ve} podrazumeva, neizbe`-
no je sadràn, odnosno, neodvojiv od sve ~e{}eg kori{}enja topografskog
naziva »Balkan« u 19. i 20. veku. Tako, istovremeno sa njegovim geograf-
skim prekr{tavanjem na fantazmatsko-ideolo{koj sceni civilizovanog Zapa-
da Evrope, Balkan (njegova zami{ljena teritorija, njegove zami{ljene ze-
mlje i zami{ljeni ljudi) se uvodi me|u imena za drugu evropsku negativnu
utopiju – i dobija zadatak da ih stvara – naime, izvrnutu sliku sáme (za-
padne) Evrope.
U »Uvodu« knjige Imaginarni Balkan ~itamo, me|utim, da se ova uto-
pija razlikuje od one koja je sadràna u slici radikalnog, totalnog, apsolut-
nog drugog – Orijenta (kako je on predstavljan u diskursima o Orijentali-
zmu). Oslanjaju}i se na glavne argumente Todorove, one koji predstavljaju
sâm diskurs njene knjige – dolazimo do zaklju~ka da je balkanski u-topos me-
sto Drugosti Istog/Drugosti unutar Istog, to je Granica-i-kriza-Evrope.5
Ili je mo`da ta~nije re}i da ta drugost predstavlja upravo ~istu negaci-
ju one »svete slike Istog« (Evrope), nastale dovo|enjem u krizu kako njego-
vih temeljnih kategorija tako i njegove cele slike/slike celine. Balkan kao
(evropska) Ne-Evropa jeste »senka, strukturno prezreni alter-ego«6 Evrope.
Obi~no se slika Balkana i pojam »balkanizacije« povezuju sa onim {to
Evropa tvrdi da je ve} prevazi{la ili savladala (i zato oba termina sadrè ide-
ju uniàvanja i degradacije): rat (posebno izme|u susednih zemalja), tradi-
cionalno neprijateljstvo izme|u nacija i dràva u istom regionu, brutalnost i
krvoproli}e... Balkan je ono potisnuto Evrope, fantazmatski konstruisan kao
pro{lost Evrope.
»Balkanisti~ka« slika Balkana, koja proizvodi imaginarij »balkanizaci-
je«, jeste konstrukcija koja postoji i deluje isklju~ivo (ili, prvenstveno) na,
manje ili vi{e, ~isto fantazmatskom nivou.7
Druga pri~a o radu balkanskog imaginarnog de{ava se na sámom Bal-
kanu. To je jedna dvosmislena pri~a. Kao geografski naziv, stvoren na evrop-
skom Zapadu, »Balkan« je u{ao u zvani~ne re~nike zvani~nih geografija re-
giona kao takvog – kao ime teritorije nezavisno od bilo kakvih asocijacija
koje bi imale kulturno zna~enje. To je uvek bio prvo »neutralan« naziv, ~ist
topografski pojam, a tek posle toga jedan od bar dva mogu}a druga naziva,
koji sobom nose kulturno i politi~ko zna~enje. Prvi od ova dva upravo pome-
nuta naziva poti~e iz zapadne fantazmatske predstave o »Balkanu« kao me-

stu na kojem se de{ava »balkanizacija«.
Druga, pak, jeste politi~ko-istorijska i kulturna konstrukcija balkanskih
identiteta u njihovoj zajedni~kosti (kao i u njihovim razli~itostima) i ona
ujedinjuje, odnosno, okuplja njihove zajedni~ke (i specifi~ne) interese, po-
laù}i pravo na izvestan zajedni~ki regionalni identitet i, po pravilu, poziva-
ju}i na bliù regionalnu saradnju. Ova (balkanska) konstrukcija (o Balkanu)
ni na koji na~in se ne poima kao uniàvaju}a. Naime, ovo je konstrukcija
koja je u pro{losti proizvodila takve politi~ke fantazije kao {to su ideje o bal-
kanskoj federaciji ili konfederaciji (posle Drugog svetskog rata), kao i neke
druge srodne nade i snove, i koja i danas na Balkanu inspiri{e nade i nasto-
janja u pravcu regionalne saradnje i »regionalizacije« (umesto »balkanizaci-
je«).
Mada je ovoj (prvenstveno) politi~ko-istorijskoj konstrukciji, optimi-
zam-gra|enja-novog-identiteta ne{to svojstveno i od nje neodvojivo, posto-
je i diskursi (na Balkanu) u kojima se ona moè povezati – i to bez ikakve
kontradikcije – ~ak i sa njoj suprotnom predstavom »balkanizuju}eg« Balka-
na. Ipak, nema sumnje da takvi politi~ko-istorijski projekti i projekcije pret-
postavljaju jednu prijatniju (i vi{e podsti~u}u) pri~u o balkanskom identite-
tu, uprkos tome {to se ta mogu}nost moè povezati sa izvesnim samo-kriti~-
kim stavom (sa takozvanom sve{}u o »na{em balkanskom/balkanizuju}em
mentalitetu«).
n 2. Scena/greh ubijanja imena
Devedesetih godina, sarajevski list Oslobo|enje slede}im re~ima je najavio

neizbe`ne ratove u Jugoslaviji:
Tako, umesto da budemo integralni deo Evrope, mi ponovo postajemo

Balkan, tonemo u njega podjednako u Ljubljani, kao i u Zagrebu, Beo-
gradu, Staroj Pazovi i Fo~i, u Velikoj Kladu{i, Pri{tini i Skoplju.8
Tokom godina rata i krvoproli}a koje su usledile, u godinama regional-

ne nestabilnosti i nesigurnosti, pridev »balkanski«, prilog »balkansko«, i po-
jam »balkanizacija«, bili su prisutniji nego ikada ranije. Prisutniji u lokalnoj
{tampi, u televizijskim programima i u na{im razgovorima – ali isto tako i u
nau~nim studijama i analizama na civilizovanom Zapadu – kao oznaka izvo-
ra doga|aja, ali i kao njihovo obja{njenje. Fantazmatska slika Drugog onog
Istog/Drugog unutar Istog, to mesto mnogih zapadnih mitskih investiranja,
bilo je mesto oko kojeg su se vr{ile »racionalizacije« post-jugoslovenskih ra-
tova. Balkan je uvek ve} bure baruta. Usred krvi, siroma{tva, bede i smrti,
re~i »Balkan-balkanski-balkanizacija«, ponovo oìvljavaju. Usred sve te smr-
ti, ime je ìvo i dobro mu je.
Originalno ime, ono koje su stvorili Morit i drugi pripadnici iste civili-
zacije, punilo se preobiljem ìvota tokom godina rata i nasilja. Marginalna,
balkanska konstrukcija »Balkana«, ime »Balkana« u njegovoj optimisti~koj
upotrebi od strane sámih Balkanaca – kao identifikacija sre}nog mesta regi-
onalne bliskosti i ose}aja zajedni{tva – nestajalo je. Polako ili brzo (u zavi-
snosti od zemalja i pojedinaca), ustupalo je mesto procesu konstrukcije na-
{ih aktuelnih evropskih identiteta.9 Nad dobro ime Balkana sa njegovim na-
danjima u bolju (zajedni~ku) budu}nost zemalja i naroda regiona, nadvila se
senka r|avog imena Balkana.
Afirmativna konstrukcija balkanskog identiteta je umirala, gu{ila se u
sveprisutnosti »poniàvaju}eg imena Balkana«. Sasvim suprotno zapadnoj
predstavi, zna~enje ove afirmativne balkanske fantazme o »balkanskom
identitetu« – koje se prelivalo u optimisti~ke politi~ko-istorijske projekte
kao {to je san o balkanskoj kon/federaciji – bilo je ~ak i prili~no prijatno.10
Ova prijatna predstava »Balkana«, me|utim, i{~ezla je u sámim doga-
|ajima (ratu i nasilju), odnose}i svaku nadu da }e se ime Balkana ponovo
pojaviti u spoju sa nadom u svetliju budu}nost za ovaj region. Fantazmatski
Balkan – koga su stvorili Balkanci – kao utopijsko mesto zadovoljstva, la-
godnog ìvota, zdravog mentaliteta,11 i tako dalje, polako je nestajao u du-
bokoj senci preovla|uju}ih slika rata i o~aja.
Ali »dobro ime Balkana« nije umrlo tako {to ga je ubilo agresivno i na-
silno prisustvo »r|avog imena Balkana«. Agonija umiru}eg imena naglo je
prekinuta s druge strane. Nad njim je izvr{ena smrtna kazna u isto vreme kad
je izvr{ena smrtna kazna i nad r|avim imenom Balkana. Dobro ime Balkana
poistove}eno je sa r|avim, i kao rezultat, oba su zbrisana jednim istim po-
tezom.
Krajem rata na Kosovu, kada je do{lo vreme da se izraàva nada i kuju
planovi za region, na redovnim Konferencijama za novinare koje su dràli
NATO i vlada SAD,12 termin Jugoisto~na Evropa po~eo je sve ~e{}e da se po-
javljuje. Najzad je potpuno zamenio ime »Balkan« koje je na po~etku rata
bilo mnogo prisutnije od imena »Jugoisto~na Evropa«. U jednom jedinom
trenutku, hirur{kim zahvatom ime »Balkan« je uklonjeno, a »Jugoisto~na
Evropa« se naglo nametnula i zamenila ga uz obe}anja o rekonstrukciji i sta-
bilizaciji regiona i uz najavu projekta Pakta stabilnosti. Ime Jugoisto~na
Evropa je preovladalo (na sceni imena) kao ozna~itelj bolje budu}nosti regi-
ona u smislu njegove »evropeizacije«. Ime Balkan, (bar u zvani~nim i legi-
timizuju}im govorima na me|unarodnoj sceni) sada je prakti~no mrtvo.
n 3. Identitet koji se gradi:

poziv na jedinstvo i ponovna smrt Imena
Lideri takozvane me|unarodne zajednice najavljivali su post-kosovsku eru

kao »period rekonstrukcije i stabilizacije« regiona. Kako bismo se re-kon-
struisali, pozvani smo da se prvo radikalno konstrui{emo. Ili, drugim re~ima
(re~ima stvarnih kreatora projekta), kako bi se ostvario cilj rekonstrukcije i
stabilizacije, prvo smo pozvani da se pozabavimo i razvijamo regionalnu sa-
radnju (kao jugoisto~ni Evropljani). Od nas (dràva i ljudi Balkana) o~ekuje
se da odgovorimo na ovaj poziv, (na evropski, a ne na balkanski na~in),
ozbiljno i odgovorno. Pozvani smo da izgradimo region putem regionalizaci-
je kako bismo se rekonstruisali i stabilizovali. Od nas se o~ekuje da se re-
konstrui{emo u stabilan Jugoistok Evrope. (Dok se Zapad Evrope konstrui{e
u Novu Staru Evropu).
Imena zemalja i naroda, gradova i ljudi, umetnosti i pesama, knjièv-
nosti i ekonomija, skupljaju se pod jednim imenom grade}i novi identitet
Jugoisto~ne Evrope. Ovi procesi su ve} po~eli, zasnovani na na{im evropskim
ambicijama kao i na evropskim demokratkim vrednostima (isprepletenim sa
proklamovanim politi~kim principima Evropske unije).
Zajedni~ki identitet u kojem svi treba da u~estvuju – bez brisanja in-
dividualnih specifi~nosti; ono {to je zajedni~ko u zagrljaju s onim {to je raz-
li~ito – to se stvara. Grade se i identitet i ime koje on nosi. Svi mi smo po-
zvani da se okupimo pod zajedni~kim novim identitetom. Izgleda da je taj
identitet koncipiran (od strane sámih autora projekta, to jest, lidera global-
ne zajednice) kao ne{to {to ujedinjuje, ali ne uniformi{e. Izgleda da je za-
mi{ljen kao zajedni~ki, ali ne i unitarni identitet. Ili, pak, on otvara (i ~ak
obe}ava) takve mogu}nosti. Sli~no ~ove~anstvu Done Haravej, sme{tenom u
»post-humanisti~ko okruènje«,14 aspiracije projekta re/konstrukcije Jugoi-
sti~ne Evrope mogu biti nazvane jedinstvom u post-unitarnom okruènju.
Inaugurisanjem ovog novog istorijsko-politi~kog identiteta, suo~ava-
mo se sa kriti~kim momentom koji donosi kako veliki podsticaj tako i rizik:
zapo~injanje konstrukcije identiteta koji je ujedinjuju}i (mnoga imena koja
se zdruùju pod jednim jedinim imenom – Jugoisto~ne Evrope), i koji, na taj
na~in, rizikuje da bude konstruisan kao unitaran. Unitarno je uvek ve} sta-
bilno, fiksirano i isklju~ivo. Me|utim, ako se gradi tako da uklju~uje i razli-
ku, specifi~nost i raznolikost, ovaj ujedinjuju}i identitet moè – a nadajmo
se da i ho}e – uspeti da se zasnuje kao ne-unitaran. U svom tekstu »Huma-
no u post-humanisti~kom okruènju«, Dona Haravej poziva na jedinstvo koje
treba da se uspostavi kroz naziv »~ove~anstvo« koje bi bilo ne-unitarno (a i
ne-univerzalisti~ko) utoliko {to je »ne-generi~ko... za onoga za koga speci-
fi~nost – ali nikako i samoniklost – predstavlja klju~ za povezivanje«.15 Us-
postavljanje jugoisto~no-evropskog identiteta moè zna~iti mogu}nost iz-

gradnje jednog sasvim novog identiteta koji nema istoriju unitarnosti, jed-
nog fleksibilnog, promenljivog identiteta podlo`nog transformaciji, koji gra-
vitira ka razlici.
Za razliku od koncepta Fransoa Miterana (Miterand) o »ulasku u Evro-
pu« kao vra}anju Staroj Evropi, pravim evropskim korenima, jugoisto~na
Evropa treba da bude ne{to sasvim novo, jer joj je pro{lost bila balkanska.
înjenica da se kod izgradnje jugoisto~no-evropskog identiteta ne radi o
o~uvanju postoje}eg identiteta koji se bori da ostane onakav kakav je,17
predstavlja jo{ jedan izvor nade da se »ne-generi~ko jedinstvo« moè ostva-
riti, posebno s obzirom na to da je sâm projekat zasnovan na nadi i nameri
da se raznolikost i specifi~nost sa~uvaju, da budu podràvani i afirmisani (uz
istovremeno priznavanje/izgradnju zajednice/zajednica, tj., »regionalizaci-
ju«).
Ovaj veliki i ambicioozni politi~ki i istorijski projekt moè predstavlja-
ti (i obe}ava da }e predstavljati) ra|anje jednog divnog novog zajedni{tva,
sudelovanja i uzajamnosti. I zaista je re~ o ra|anju. Ali, {to se ti~e imena,
jo{ uvek je re~ o surovoj egzekuciji naziva »Balkan«. Pogre{no je pretposta-
vljeno da »Balkan« mora da umre kako bi se rodio ovaj novi identitet koji
obe}ava svetliju budu}nost, ne samo regionu ve} i ~itavoj Evropi. To je bila
nepravedna egzekucija, jer je regionalizam ve} odavno veliki »balkanski«
san, jo{ od doba kada Evropa nije ni pomi{ljala na to. Umesto da se ostva-
ruje stari balkanski san, sada je to ostvarenje evropskog sna.
Ono ~emu prisustvujemo u ovom »momentu surove egzekucije imena«,
prakti~no je stvaranje »iz ni~ega« jednog sasvim novog istorijsko-politi~kog,
kulturnog i geopoliti~kog identiteta. Da li je potrebno da pitamo da li brisa-
nje starog imena, i inauguracija novog, treba da zna~e promenu identiteta?
Takozvana post-strukturalisti~ka teorija (ona heterogena smesa nastala od
imena Fukoa /Foucault/, Deride /Derrida/, Deleza /Deleuze/, ponekad ~ak i
sa post-lakanovskim psihoanaliti~kim tokom) nau~ila nas je da Ime jeste
identitet. Ili bolje re~eno, davanje imena zna~i identifikovanje, odnosno,
identifikovanje zna~i davanje imena. Ipak, moj argument za oprez i ozbiljno
razmatranje ~injenice ponovnog davanja imena (Balkanu), pretpostavlja da
iza toga stoji »teorija performativnosti« Dùdit Batler, kao njegova najsna`-
nija teorijska podr{ka. Ne uspevam da se setim ni jednog drugog diskurziv-
nog okvira koji bi bio i pribli`no tako koristan za istraìvanje mogu}ih po-
sledica ponovnog davanja imena kao {to je to onaj koji se oslanja na kon-
ceptualne alatke post-strukturalisti~ke tradicije i teorije performativnosti
Dùdit Batler.
Me|utim, ja sam ipak odlu~ila da svoje glavne argumente smestim u
podru~je proìvljenog iskustva »teorijske prakse«18 feminizma, kao i u pod-
ru~je istorijsko-politi~kog entiteta zvanog, i pogre{no nazivanog, Republika

Makedonija. Navodim ova dva primera samo da bih pokazala, i jo{ jednom
podsetila, na neizbe`no nastupanje iskustvenih, »pravih« posledica svakog
ponovnog davanja imena, a ne da bih ilustrovala ili napravila aluziju na kon-
kretne promene ~ije se pojavljivanje o~ekuje uporedo sa uvo|enjem naziva
»Jugoisto~na Evropa«.
Naime, decenijama je feminizam bio popri{te polemike o imenima kao
identitetima. Ali pre svega, bio je popri{te na kojem se vodila bitka oko na-
ziva »èna« i njegovog esencijalizovanja, ~ime su se hegemonizovali efekti,
ili ta~nije re~eno, njegove dalekose`ne politi~ke posledice. Sli~ne teorijsko-
politi~ke bitke (oko pitanja esencijalizovanja naziva i politi~kih posledica
koje iz toga proizlaze) vo|ene su i na polju /post/-kolonijalnih, odnosno,
etni~kih prou~avanja, a ~ak i u domenu politi~ke ekonomije.19 Ipak, upravo
su feministi~ka teorija i politi~ka praksa (ali isto tako i kolonijalne i etni~-
ke studije »postmoderne ere«) na najubedljiviji na~in ukazale na ~injenicu
da su diskurzivni efekti naziva uvek unapred politi~ki materijalizovani. Me-
|utim, efekti »esencijalizovanja« ne predstavljaju jedine mogu}e »materijal-
ne« ili »realne« posledice (politi~kog) davanja imena. Odabrala sam da pri-
begnem anti-esencijalisti~kim teorijskim debatama u okviru feminizma samo
kao relativno ilustrativnom primeru/dokazu efekata koji proizlaze iz davanja
imena, to jest, njihovom identifikovanju kao konkretnih i politi~kih efekata.
Diskurzivna hegemonija univerzalne kategorije »ène«, i praksa imenovanja
povezana s tim – proizvele su prili~no vidljive i relativno »realne« politi~ke
(a time i »kulturne«, »socijalne«, »istorijske«) situacije.20
Naravno, ne samo feminizam, ve} i ostala teorijsko-politi~ka praksa
(kako diskurzivna, tako i ona koja se ti~e politi~ke akcije koja je proiza{la iz
diskurzivne prakse) pokazala je politi~ku »materijalnost«/»realnost«, nasta-
lu putem davanja imena odnosno identifikovanja. Svedoci smo prili~no »ma-
terijalne« istorije koju je proizvela univerzalna kategorija »~oveka«.21 Od
Fukoa na dalje (nazovimo izvesnu zami{ljenu istorijsku granicu u savremenoj
teoriji imenom Fukoa), i od pojave politi~kog aktivizma takozvanih »margi-
nalizovanih« grupa, stalno se nalazimo u situaciji da moramo ponovo da za-
klju~ujemo slede}e: ime je uvek diskurs, diskurs je uvek performativan, pre-
ma tome, »materijalan/materijalizuju}i«. Ime je identitet; identitet je situ-
acija i situaciranost. (U ovom smislu »Obojeni« ili »Crnci« – izvinjavam se
{to koristim ove nazive, koji sluè za politi~ki napad i diskriminaciju, kako
bih ilustrovala ono {to èlim ovde da kaèm –morali su da nestanu kako bi
se pojavili »Afro-Amerikanci«).
Izgleda, me|utim, da ne postoji ilustrativniji primer »realnih«, »mate-
rijalnih« (i egzistencijalnih) posledica stvorenih politi~kim davanjem imena
nego {to je to slu~aj sa Republikom Makedonijom. Osporavano pravo Make-
donije (osporavano od strane Republike Gr~ke) na naziv »Makedonija«, ma-

terijalizovalo se u nekoliko godina te{ke ekonomske krize i osiroma{enja Ma-
kedonije koje je nastupilo kao rezultat zatvaranja granice izme|u dve zemlje,
usporavanju procesa takozvane »evropske integracije« Makedonije, i u neke
druge ozbiljne i gotovo deceniju stare probleme.
Paradoksalno sme{teni u identitet bez imena (iz perspektive Drugoga),
Makedonci su osu|eni na prili~no bolnu (kolektivnu i individualnu) situaci-
ju (me|unarodne) nevidljivosti i zamrznutog i odloènog identiteta koji ta-
vori u beskrajnoj krizi. Ova situacija je proizvela ranjiv (a ne nestabilan, ili
»slab«, u dobrom post-strukturalisti~kom smislu) Makedonski Subjekt.
Uklanjanje imena »Balkan« stvara prakti~no istu situaciju za Balkance
time {to stvara Balkanski Subjekt kao osporen, negiran i nestaju}i identitet.
Slu~aj sa davanjem imena »Jugoisto~na Evropa« iste je prirode, ali je obr-
nut: to je prazno ime, zrelo da porodi novi identitet.
Sva tri slu~aja identiteta i imena u krizi (naime, slu~ajevi »Makedoni-
je«, »Balkana« i »Jugoisto~ne Evrope«) imaju bar jednu zajedni~ku karakte-
ristiku koja je svojstvena svima njima: krajnje nasilje nad Subjektom kroz to-
talnu frustraciju èlje. Ono se vr{i kroz negaciju, potpuno odstranjivanje nje-
nog (»@eljinog«) Subjekta. U sva tri slu~aja, Subjekt (nosilac) ove negacije je-
ste Evropski Subjekt kao globalni i globalizuju}i Subjekt. Jednostavna geome-
trijska figura izgra|ena od vektora snage na delu u dva slu~aja (u slu~aju Ma-
kedonije i u slu~aju Balkan/Jugoisto~na Evropa) odraàva kolonijalno pot~i-
njavanje/stvaranje Balkana i Makedonskog Subjekta. Ovi procesi se odigra-
vaju sa post-kolonijalnim svetom u pozadini koji stvara utisak da teì preva-
zilaènju i napu{tanju kolonijalnih subjektiviteta/subjektivizacije i to, sa-
svim paradoksalno, upravo kroz proces globalizacije.
Nije, zna~i, neva`no {to se pristupilo realizaciji ovog – istorijsko-poli-
ti~ki zami{ljenog – grandioznog projekta preimenovanja onoga {to je nekad
bilo Balkan. Posebno zbog toga {to je to jedan politi~ko/strate{ki potez u
okviru globalnog/globalizuju}eg momenta koji podsti~e Evropu da se rekon-
strui{e, osnaì i zameni sámu sebe. Moment prekr{tavanja Balkana u Jugoi-
sto~nu Evropu uvela je pre svega sáma Evropa, kao deo svoje sopstvene re-
konstrukcije zasnovane na sopstvenom globalno/strate{kom re-pozicionira-
nju (u pravcu stabilnog, demokratskog i evropskog politi~kog jedinstva na
celokupnom evropskom kontinentu). Promena imena je, prema tome, deo
odre|ene politi~ke akcije od globalnog zna~aja i, s obzirom na to, nosi so-
bom prili~no opipljivu konkretnost. Naravno, da bi se Jugoisto~na Evropa
stabilizovala i rekonstruisala, nije dovoljno da se samo zove Evropom, ve}
mora i da bude/postane »evropska«.22
Zaista, ne postoji ni{ta {to bi bilo »samo ime«. I ne istraùjemo mi
ovde ubistvo »samo imena«. Postoje »realiteti« koji }e neizbe`no nestati sa
nestajanjem umiru}eg imena. Odba~eno ime »Balkan« nudilo je marginalnu

i te{ko opa`ljivu poziciju i perspektivu, nudilo je krizu Istosti i nudilo je kri-
zu sámom tom Istom, koje ga je i stvorilo. Najzad, kroz stereotipove koje
proizvodi na Zapadu, ono nudi divne produktivne/subverzivne pozicije na Is-
toku, koje mogu biti izvor plodne perspektive misli, posebno u smislu po-
novnog koncipiranja konstrukcija identiteta i politi~ko/istorijskih projekata.
Na primer, neodgovornost koja se tradicionalno pripisuje Balkancima
mogla bi da ima za rezultat (a mo`da ga je ve} i imala) »naivniji« (gde na-
ivan zna~i onaj koji manje zna, manje je mudar i ozbiljan), razigraniji poli-
ti~ki kriti~ki stav, li{en sve~ane ozbiljnosti nastajanja (kako to kaè Derida)
stare-mlade Evrope sa njenom istorijskom teìnom. Ova razigranost, ili »de-
tinjastost«, ne zna~i politi~ku neodgovornost, ve} je samo oslobo|ena tere-
ta evropske istorijske odgovornosti. To zna~i biti manje odgovoran prema
istoriji, izgra|enoj na opsesivni (evropski) na~in konstantnog ponovnog ob-
navljanja sopstvenog se}anja (opet primedba pozajmljena od Deride).23 Pro-
bita~na, osveàvaju}a neodgovornost, mogla bi da predstavlja korist izvu~e-
nu iz izvesnog »balkanskog pozicioniranja misli«.
Ali mene manje brinu ove ozbiljne posledice koje se ti~u intelektualne
sudbine Balkana/Jugoisto~ne Evrope. Mrsko mi je {to gubim mogu}no ime
zbog politi~ko-istorijskog projekta koji se odvija, ime koje je predstavljalo
eho pesama koje smo svi znali i voleli, igara koje smo igrali i, pre svega, na-
~ina ìvota koji su nam bili/jo{ uvek su nam svima bliski (a koji su nekada
{okirali Evropu). Ovo je mogla da bude investicija pod naslovom »kulturni
identitet« u politi~ko-istorijski projekat, koja je mogla da taj identitet obli-
kuje na na~in koji je (uspe{no) izbegnut uvo|enjem novog Jugoisto~no-
evropskog identiteta.
Napomene
1. Judith Butler, Gender Trouble, (London: Routledge 1990); Bodies that Mat-
ter, (London: Routledge, 1993).
2. Maria Todorova, Imagining the Balkans, (Oxford University Press, 1997), p.
22.
3. Ibid.
4. Sámo prvo pominjanje imena vra}a nas, me|utim, dalje u pro{lost (~ak u
15.vek), ali je to bilo pre po~etka stvarne »pri~e« oko imena, vidi: Maria To-
dorova, op. cit., p. 22. Termin kojim se ozna~ava ~itavo poluostrvo pojavio se
1808. godine, kada ga je prvi put upotrebio Nemac August Cojne (Zeune) u
svojoj knjizi Goea: Versuch einer wissenschaftlichen Erdbeschreibung, (Berlin), p.
11.
5. Todorova, Ibid. 1997, pp. 16-18.

6. Ibid., p.18 (Todorova se osvr}e na koncept liminalnosti kod fan Henepa
/Van Gennep/).
7. Cf., The Other Balkan Wars. A 1913 Carnegie Endowment Inquiry in Retrospect
with a New Introduction and Reflections on the Present Conflict by George F. Ken-
nan, Washington, D.C.: Carnegie Endowment for International Peace, 1993, p.
i. Kinen (Kennan) pokazuje da boluje od ~udne amnezije u svom izve{taju o
Balkanu i jugoslovenskim ratovima kada pravi ovakav komentar: »Evo nas u
1993. godini. Posle osamdeset godina ogromnih promena u ostatku Evrope i
novih krvavih sukoba na sámom Balkanu...«); na {ta Todorova dodaje sopstve-
ni komentar: »Zaista, neosporno ima ne~eg ne-evropskog u ~injenici da Balkan
nikako ne uspeva da dosegne dimenzije ostalih evropskih pokolja. Posle Dru-
gog svetskog rata, gotovo arogantno zvu~i ono pomirljivo priznavanje da ‘ta-
kva du{evna stanja nisu specifi~na za balkanske narode,... ve} se mogu sresti
i kod drugih evropskih naroda’... Ali, sve te razlike su relativne. Kod balkan-
skih naroda upravo te specifi~ne osobine preovla|uju preko svake mere« (To-
dorova, Ibid, p. 6).
8. Zrnka Novak, »Nema ~istih ruku«, Oslobo|enje, 23. septembar 1990, s. 3, na-
vedeno kod Todorove, Ibid, p. 53.
9. Ipak, iako se identifikujemo na{im balkanskim identitetom, ne moramo oba-
vezno da imamo tendenciju (ili bolje re}i, retko je imamo) da mislimo da to
protivure~i na{em statusu Evropljana (u koji mi, bar posle Drugog svetskog
rata, nismo ni sumnjali – dok to nismo po~eli da ~inimo, mo`da sada); cf., To-
dorova, Ibid., pp. 42-61, o razli~itom ose}anju »balkanskog« me|u sámim Bal-
kancima.
10. Mi, Balkanci, volimo da mislimo da je »Balkan« sinonim za velikodu{nost,
{iroko srce, otvorenost, temperamentnu muziku i igru, mo`da pomalu grubu,
ali toplu spontanost, itd. (Sic!)
11. Ova utopijska ideja Balkanaca mogla bi da predstavlja (i ~esto je predsta-
vljala) kulturnu investiciju u politi~ko-istorijske projekte tipa »bolja budu}nost
za balkansko zajedni{tvo«, ili u sli~ne politi~ko-kulturne projekte.
12. [to smo mi svi (bar u Makedoniji) mogli svakog dana da gledamo na CNN
i BBC World Service tokom ~itavog trajanja rata na Kosovu.
13. Cf., Jacques Derrida, L’autre cap, Les editions de Minuit, (Paris, 1991), p.
14.
14. Donna Haraway, »Human in a Posthumanist Landscape«, u: Judith Butler
& Joan Scott (eds.), Feminists Theorize the Political, (London: Routledge), p.
88.
15. Donna Haraway, loc.cit.
16. Vidi: Derrida, Ibid., p.15.
17. Cf. Derrida, Ibid.
18. Uprediti poziciju Deleza i Fukoa izloènu u njihovoj snimljenoj diskusiji

»Intelektualci i mo}«, naime, da »teorija ne izraàva, ne prevodi i ne sluì da
bi se primenila praksa: ona jeste praksa«; navedeno u uvodu prevodioca engle-
ske verzije Delezove knjige Foucault, (London, Anthlone Press), p. viii.
19. Vidi: J. K.Gibson-Graham, The End of Capitalism (As We Knew It): A Femi-
nist Critique of Political Economy (Blackwell Publishers, 1996).
20. Butler, Ibid., 1993, p. 6; o materijalizuju}em efektu »podevoj~enja« devoj-
ke putem mehanizama imenovanja (nje kao »devojke«).
21. Mnoge kritike i pozivi na reviziju koji su upu}ivani povodom teksta »Dec-
laration des droits de l’Homme« (Deklaracije o pravima ~oveka) na konferenci-
ji odrànoj u Parizu pre dve godine (u Boburu 1998.), bavile su se isklju~ivo
brojnim problemima mnogih i razli~itih imena.
22. Prema tome, nije nimalo ~udno {to u regionu Jugoisto~ne Evrope/Balkana,
upotreba izraza »napredovati kao zemlja« i »u}i u Evropu« (pri ~emu se misli
na Evropsku Uniju) imaju istovetno zna~enje.
23. Derrida, Ibid, 32.

Izvor: Katerina Kolozova, »Identity (of Unity) Under Construction: On
the Death of the ‘Balkans’ and the Birth of ‘Southeast Europe’«,
(manuscript)
Evelina Kelbe~eva
Bugarski kulturni identitet – E{erove

stepenice?
P
Za vreme moje prve posete Zapadu
1990. godine, predstavljali su me kao »nau~nicu iz Isto~ne Evrope«. To se
dogodilo nekoliko meseci posle pada Berlinskog zida. Tri godine kasnije, u
Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama, predstavljena sam kao »profesorka sa Bal-
kana«. Bilo je to u doba kada su se na naslovnim stranama svih listova i ~a-
sopisa mogle videti slike uàsa iz Bosne.
Po~ela sam da se pitam da li }e ikad do}i vreme kad }e me predstavlja-
ti jednostavno kao »nau~nicu iz Bugarske«. A kad takvo vreme najzad do|e,
da li }e Bugarska ve} biti u Evropskoj Uniji… Verovatno ne}u imati prilike
da budem predstavljana prema svom li~nom nacionalnom identitetu. Se}am
se gorkih re~i Julije Kristeve (Kristeva) iz njenog eseja »Bugarska, moj bol«,
koji je napisala u Parizu: »Oh, vi napu{tena deco istorije, vi stremite tome
da stignete istoriju, ali ne znate kako to da postignete; vi – nevidljivi, koje
niko ne ~eka, vi neèljeni Bugari, bela ta~ka na mapi, na sumornom Balka-
nu, ranjeni ravnodu{nim pogledom Zapada… Bugarska, bolu moj«.1
Sa druge strane Atlantika, u Sjedinjenim Dràvama, Marija Todorova (To-
dorova) je svoju knjigu Imaginarni Balkan posvetila svojim roditeljima – »od
kojih sam nau~ila da volim Balkan bez potrebe da se njime ponosim ili da ga
se stidim«. Zaklju~ila je: »Uostalom, Balkan se nalazi u Evropi, Balkanci su
beli; uglavnom su hri{}ani, pa se zato projektovanjem sopstvenih frustracija
na njih mogu zaobi}i uobi~ajene rasno ili verski obojene insinuacije«.2
Setila sam se metafore o Isto~noj Evropi pod sovjetskom dominacijom
koju je izrekao Erazim Kohak (Kohak): »U stvari, tokom ~etiri decenije pro-
lazili smo kroz proces prilago|avanja koji je sli~an procesu prilago|avanja u
zatvoru. Kad prvi put bivaju uhap{eni, ljudi su skloni da prihvate svoju novu
situaciju… nastavljaju sa navikama i pona{anjima koje su upra`njavali na
slobodi… Me|utim, ako ostaju duè u zatvoru, nastoje da se prilagode. Sti-
~u nove ve{tine, stavove i navike, koje imaju izgleda da pobolj{aju njihove
{anse za preìvljavanje. Nau~e kako se treba pametno pona{ati u zatvoru,
postaju sposobni da se odupru sistemu i da iz njega izvuku koristi koje on
moè da ponudi. Me|utim, u opasnosti su da izgube sposobnost da funkcio-

ni{u kao slobodna ljudska bi}a«.3
Bugarska, Balkan, Isto~na Evropa… kada razmi{ljam o bugarskom
identitetu, ~esto se setim poznate grafike M. K. E{era (Escher) nazvane »Re-
lativnost«, tih besmislenih stepenica koje kao perpetum mobile prelaze iz
jednog na drugi nivo, ne vode}i ni gore ni dole, povezuju}i se ipak, kao u
za~aranom krugu, u jednu celinu. Kada se pogleda odozgo, nametljivi, su-
morni simbol ovih stepenica primorava me da se zapitam: Ko smo mi? [ta
drugi vide u nama? Kako smo povezani sa na{im okruènjem? Ho}e li nas ove
besmislene stepenice odvesti na neki drugi nivo?
Za{to meni bugarski identitet deluje tako zamr{eno?
Za nas se kaè da smo sa Balkana zbog na{e geografije i psihologije;
ubrajaju nas u Slovene – zahvaljuju}i na{em jeziku; {to se ti~e nacionalno-
sti, mi pripadamo malim balkanskim narodima koji su oslobo|eni vladavine
»strane«, ne-evropske imperije. Mi smo deo neefikasno sprovodene reforme
agrarne ekonomije evropske periferije. I najzad, mi smo rezultat totalitari-
zma i post-komunizma zbog na{e politike.
U poslednje vreme, svaki poku{aj da se stvori novi samo-identitet do-
slovno je stvarao haos, koji bi mogao zahvatiti ~ak i one koji su nas samo
posmatrali ili etiketirali sa strane. Posledice ovoga, u kombinaciji sa apsurd-
no{}u jezika koji koristi totalitarizam, potpuno su orvelovske.4
Budu}i da su osetili »ja~inu udarca bi~a« tokom ropstva – da citiram
najpoznatijeg bugarskog pesnika Ivana Vazova (Vazov) (1850–1921) – a za-
tim nosili teret statusa satelita SSSR u Isto~noj Evropi, i najzad, bore}i se
protiv etikete ‘balkansko’, suprotstavljaju}i se, u potrazi za sopstvenim iden-
titetom, raznim novim talasima koji nailaze, Bugari nikako da isplivaju na
povr{inu.
***
Smatram da je va`na karakteristika identiteta to da on predstavlja proces

samo-refleksije koji je proizvod kako unutra{njeg razvoja tako i spolja{njih
procena.5 Ovaj proces se moè posmatrati kao akumulacija faktora identite-
ta i kao potiskivanje identiteta kroz razne istorijske etape.6
Mo`da je ovde najva`niji proces internalizovanja spoljnih uticaja. Mi-
slim da sposobnost analiziranja stigme koja dolazi sa strane i stvaranja isti-
nite slike o sámom sebi predstavlja klju~nu aktivnost kada se prevazi|e ne-
gativni uticaj etiketiranja koje je do{lo sa strane.
Prvi aspekt ovog procesa razumevanja sebe i stvaranja pravog identi-
teta je parrhesia.7 Koristi}u izraz ‘parezija’ u zna~enju »hrabrosti da se kaè
evelina Kelbe~eva/Bugarski kulturni identitet – E{erove stepenice? n 310
istina o sámom sebi koja nastupa kao rezultat dubinske analize sopstvenog
iskustva«.
Drugi aspekt u procesu gra|enja nacionalnog samopouzdanja jeste
uvo|enje samo-ironije u govor dru{tvene zajednice. Karakteristike koje su se
razvile kroz unutra{nji proces, kao i one koje su se pridruìle putem delova-
nja sa strane, mogu se analizirati, pravilno definisati, i najzad, iz njih se
moè izvu}i ona »kiselo-slatka« esencija koja se moè izraziti putem satire,
karikature, ironije ili ne~ega sli~nog. Eksplozivni karakter nekih od najnega-
tivnijih aspekata stigme moè se »razblaìti« samo kada se dostigne ovaj
specifi~ni nivo samo-razumevanja. Kroz proces u~enja o sebi u koji su uklju-
~eni i parrhesia i satira, pojedinci ili grupe stiù do nivoa samouverenosti na
kojem mogu postati stvaraoci sopstvenog identiteta.
Moderni bugarski kulturni identitet sagra|en je na temeljima u koje su
ugra|eni razni tekstovi (od kojih su neki bili falsifikati) i politi~ka delova-
nja. Sve je to duboko reflektovalo istoriju nacije. Oni su se veoma mnogo
oslanjali na konstelacije politi~kih i kulturnih uticaja sa strane. Zbog stalnih
i naglih promena u modernoj bugarskoj istoriji, procesi gra|enja i razgra|i-
vanja identiteta stalno su se smenjivali, {to je rezultiralo jasno izraènim
procesom erozije bugarskog identiteta za vreme komunisti~ke vladavine.
Najubedljivija ilustracija ovog procesa jeste masovni egzodus mladih Buga-
ra u pravcu Zapada – vi{e od ~etiri stotine hiljada tokom protekle decenije
– da i ne pominjemo bolni proces emigriranja bugarskih Turaka po~ev od
1989. godine.
Bugarski kulturni identitet je najintenzivnije stvarao ili gubio svoje ka-
rakteristike i osnovne vrednosti u vreme kad je dolazilo do prekretnica u nje-
govoj modernoj istoriji, to jest, u XIX i XX veku. Postojala su dva o{tro su-
protstavljena perioda u stvaranju modernog bugarskog identiteta. Prvi pe-
riod pruà se izme|u 1878. godine i dva Balkanska rata, preko Prvog svet-
skog rata, sve do 1918. godine; drugi je me|uratni period izme|u 1919. i
1944. godine.
Od vremena Nacionalne Obnove do kraja Prvog svetskog rata najva`ni-
ji cilj, te, sledstveno, ~itava bugarska identifikacija, bilo je osloba|enje od
Otomanske imperije i ponovno ujedinjenje svih Bugara u jednu dràvu. Na-
cionalno pitanje predstavljalo je stoèrnu ta~ku bugarskog dru{tva. Ideja vo-
dilja tog vremena bilo je »stvaranje moderne Bugarske«,8 zemlje koja }e biti
usmerena ka modernizaciji i uvo|enju zapadnih vrednosti. To je bila glavna
vizija, zajedni~ki san koji je davao boju ideji o bugarskom identitetu do
1919. godine. Zbog toga smatram da se period Obnove Bugarske, u kultur-
nom i psiholo{kom smislu, tada zavr{io.9
Politi~ka realnost nastala Sporazumom iz Nejia (1919. godine) stavila
je Bugarsku u grupu poraènih nacija Evrope. Ovaj period obeleèn je pato-
som gubljenja iluzija i krajnje kriti~kim stavom prema stranim uticajima.

Tako je ravnoteà izme|u samostalnog razvoja i spoljnih faktora, jo{ jednom,
postala odlu~uju}e merilo pri ocenjivanju evolucije bugarskog kulturnog
identiteta. U me|uratnom periodu Bugarska je bila prinu|ena da odredi nove
ciljeve i da se drì njih. Sredi{te pitanja identiteta bila je revizija Versajskog
ugovora iz ugla nacionalisti~kih ciljeva. [to se ti~e dru{tvenih problema,
pa`nja je bila usmerena ka kritici autoritarne prakse i ideologije tokom dik-
tatura (1923–1925 i 1934–1944.godine). Romanti~ni patos koji je bio karak-
teristika »stvaranja nove Bugarske«, nestao je. Bugarski identitet morao je
da prona|e neki drugi pozitivni pravac, drugu konstruktivnu viziju. Ona je,
mo`da, prona|ena u etosu autokiritike, profesionalnog usavr{avanja i anga-
òvanosti u dru{tvenom ìvotu, uprkos pogubnoj politi~koj rascepkanosti i
dru{tvenim sukobima.
Tre}a prekretnica za bugarski identitet bilo je nametanje komunizma
1944. godine. Ovog puta, ispoljavanje identiteta unapred je odredio SSSR.
Kao rezultat, Bugari su morali da slede dogmu komunisti~ke ideologije. Nije
bilo prostora i vremena za prirodnu evoluciju, za logi~an proces samo-razu-
mevanja. [tavi{e, bugarski identitet koji je, sa svim svojim slabostima, pa-
`ljivo stvaran i oblikovan tokom najmanje 150 godina, izgubio je pravo po-
stojanja.
Mada je mnogo nade polagano u period posle 1989. godine, usledilo je
novo Veliko Razo~aranje. Sto jedanaest godina posle oslobo|enja od Oto-
manske imperije Bugarska je opet krenula putem nove ‘vesternizacije’.
Da li smo stupili na novi stepenik ozlogla{enog E{erovog stepeni{ta?
Ovaj put, me|utim, Bugari nisu posedovali politi~ki, intelektualni i moralni
potencijal za suprotstavljanje preprekama koje su se pojavljivale, i za stva-
ranje jasne pozitivne vizije za budu}nost. Neizbrisiva isto~no-evropska stig-
ma na{la se u kombinaciji sa balkanskom etiketom koja se ponovo pojavila.
Da bi se zacelile rane iz pro{losti, bilo je potrebno izneti u javnost verodo-
stojne i konstruktivne argumente, ali to se nije dogodilo. Smatram da bu-
garski identitet danas nije artikulisan. Naàlost, demokratske vrednosti Za-
pada, koje se nasumce ponovo uvode u bugarsko dru{tvo, nisu mu ulile ni-
kakvu pozitivnu energiju. Izgleda mi da smo zakora~ili na novi stepenik E{e-
rovog stepeni{ta. Mo`da su previ{e demagogije i lo{e rukovo|enje u svim
oblastima, posebno za vreme poslednjih godina komunisti~ke vlasti, iznurili
dru{tvo. I, {to je veoma va`no, sve vladaju}e elite u Bugarskoj posle 1989.
godine, izve`bane su u istoj ideolo{koj {koli. Izgleda da jo{ uvek nedostaje
kolektivna vizija budu}nosti. Bugarski identitet jo{ se nije materijalizovao i
zbog toga ne predstavlja izvor promene u budu}nosti.
***
Proces izgradnje modernog bugarskog kulturnog identiteta jasno je sagledan

i dobro je prou~en.10 U duhu ruskih i {irih slovenskih obrazaca dru{tvenog i
kulturnog razvoja, bugarska inteligencija videla je sebe kao avangardu dru-
{tva, neku vrstu nacionalnog mentora za sva politi~ka, kulturna i estetska
pitanja. Ova inteligencija, koju ja nazivam »multi-funkcionalnom«, imala je
sna`no izraènu potrebu da na|e svoj sopstveni identitet, kao i identitet bu-
garske nacije.
Odmah posle oslobo|enja Bugarske od Otomanske imperije, 1878. go-
dine, nastupila je poplava tekstova autora koji su tragali za ravnoteòm no-
vonastalih dilema bugarskog ìvota koji je prolazio kroz ubrzanu moderniza-
ciju.11 Bugarska kulturna scena bila je popri{te èstokih debata izme|u bra-
nilaca tradicionalnih »bugarskih« vrednosti i folklornih paradigmi, s jedne
strane, i sledbenika modernih zapadnih filozofskih i estetskih pokreta (»mo-
dernisti«) – avangardnih umetnika i pesnika.12
Izuzetno je va`no ista}i da ova potraga za nacionalnim identitetom
sáma po sebi stvara identitet za kojim se traga. Jedna upadljiva karakteri-
stika svih ovih tekstova koji se bave traènjem obja{njenja bugarskog iden-
titeta jeste unutra{nja dinamika izme|u afirmativnog i kriti~kog pristupa, pri
~emu ovaj drugi ~esto prelazi u stanje potpune negacije. Stav aktivnog raz-
mi{ljanja o sebi, ìvo je bio prisutan u bugarskom kulturnom ìvotu do Dru-
gog svetskog rata. Bez tekstova Pen~a Slavejkova (Slaveikov), Krastja Kra-
steva (Krastev), Stojana Mihailovskog (Mihailovski), Bojana Peneva (Penev),
Spiridona Kazandìjeva (Kazandjiev), Gea Mileva (Milev), Koste Todorova
(Todorov), âvdara Mutafova (Mutafov), Siraka Skitnika (Skitnik), Konstan-
tina Galabova (Galabov), Atanasa Del~eva (Delchev), Naidema êjtanova
(Chejtanov), Atanasa Ilieva (Iliev), Borisa Tri~kova (Trichov), Janka Janeva
(Janev), Petra Mutaf~ieva (Mutafchiev), Konstantina Petkanova (Petkanov),
Stefana Gidikova (Gidikov), Kirila Hristova (Hristov), Ivana Hadìskog (Ha-
djiski), Ivana Me~ekova (Mechekov), Borisa Jocova (Iotzov) – samorazume-
vanja Bugara ne bi bilo.
[to se ti~e ve} ranije pominjanih aspekata samopouzdanog identiteta,
i parezijasti~ki i samo-ironi~ni govor bili su veoma prisutni u bugarskoj kul-
turi. Najva`niji primeri u ovom kontekstu mogu se na}i u grozni~avoj novi-
narskoj aktivnosti, u ve}em broju politi~kih i intelektualnih debata koje su
vo|ene na univerzitetu i u ostalim kulturnim sredi{tima, na stranicama
ogromnog broja knjièvno-politi~kih ~asopisa: Periodi~esko spisanije, Misal,
Demokrati~eski pregled, Balgarska sbirka, Balgarski pregled, Hudo`nik, Zlato-
rog, Listopad, Hiperion, Ogni{te, Sila, Vreme, Razvigor, Plamak, Septemvri,
Ogan i jupel, Prometej, Balgaran, Strelec, Satar, i u mnogim drugima. Sna`no
javno mnjenje ~esto se suprotstavljalo »li~nim reìmima« bugarskih vladala-
ca i izazivalo krize politi~kog rukovodstva, kao {to su dve univerzitetske kri-
ze 1904. i 1922. godine. Studenti i intelektualci stajali su nasuprot vladi,

brane}i svoja politi~ka prava i autonomiju Univerziteta. Uz nekoliko izuzeta-
ka, nijedan od istaknutijih bugarskih intelektualaca nije bio apologeta bilo
koje politi~ke partije niti vladaju}e dinastije. [tavi{e – poznati pesnici ra-
znih generacija i suprotstavljenih estetskih uverenja, kao {to su Stojan Mi-
hailovski i Petko Todorov (Todorov), su|eni su zbog »uvrede autoriteta li~-
nosti Ferdinanda«, tada{njeg kralja Bugarske. Septembarski Ustanak 1923.
godine, izazvao je odgovor bez presedana me|u {irokom slojevima bugarske
inteligencije i inspirisao inovativna umetni~ka remek-dela.
Drugi istaknuti primeri parezijasti~kih dela jesu sudsko gonjenje poli-
ti~kih avanturista i finansijskih spekulanata, ~ak i onih koji su bili bliski kru-
ni; zatvori za politi~ke i vojne lidere koji su bili optuèni kao krivci za kata-
strofalni ishod Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata. O~igledno je da je
parezija postala vaàn deo bugarskog dru{tvenog ìvota i instrument za iz-
gradnju jasnog i dobro artikuluisanog kulturnog identiteta.
Izraz samo-ironi~nog aspekta auto-identiteta poznat je uglavnom iz li-
terature. Satiri~ni i samo-ironi~ni ànrovi u grafici i lepim umetnostima, ta-
ko|e daju ~itav niz primera istog procesa. U Bugarskoj je bilo fascinantnih
primera ovoga u delima Zla~kina (Zlachkin), Atanasa Valeva (Valev), Kon-
stantina ^tarkelova (Chtarkelov), Aleksandra Bojinova (Bojinov), Ilje Be~ko-
va (Bechkov), Aleksandra Jendova (Jendov). Ironi~ni, hiperboli~ni likovi po-
znati iz knjièvnosti i lepih umetnosti, uskoro su postali veoma popularni. I
vi{e od toga, postali su nominalno otelotvorenje nacionalnih i socio-psiho-
lo{kih tipova, postali su simboli kulturnih fenomena i – vrlo ~esto – sinoni-
mi nacionalnog tipa.
U bugarskoj knjièvnosti ovo je bio besmrtni heroj Baj-Ganjo koga je
stvorio Aleko Konstantinov (Konstantinov) (1863–1897). »Ime Baj-Ganja,
pandana Tartarena Taraskonca i [vejka, u francuskoj odnosno ~e{koj knjièv-
nosti, u korenu je izvedene imenice »bajganjov{tina« koja je postala najpo-
znatija izvedenica u bugarskoj literaturi, a koja ozna~ava neotesanost, gru-
bost i trapavost«.13 Baj-Ganjo se smatra simbolom suprotstavljenih pojmo-
va: zaostalost – civilizovanost, zakon – visoka kultura; narod – inteligenci-
ja; balkanski – evropski; Bugarin – Evropljanin, da navedemo samo nekolici-
nu interpretacija. Najva`niji rezultat ù~nih rasprava u bugarskoj knjièvnoj
kritici do dana{njeg dana jeste saglasnost oko katarti~kog efekta – »Paste-
rovog seruma« – ove ironi~ne bugarske samo-analize«.14
Tako je satira postala aktivni oblik dru{tvene i intelektualne interakci-
je. Verujem da, kada je taj samo-ironi~ni diskurs u ve}oj meri prisutan u bu-
garskoj kulturi, to predstavlja dokaz da je samo-razumevanje dostiglo stepen
samopouzdanja. Moè zvu~ati paradoksalno, ali ja smatram da satiri~ni go-
vor koji sâm po sebi predstavlja izraz kriti~nosti i odbacivanja, nije negati-
vana niti {tetna kulturna i politi~ka delatnost. Preko popularnosti i »vlasti-

tog ìvota«, literarani lik, umetni~ko delo ili sna`ni esej, otkrivaju sposob-
nost nacije da reflektuje sebe i prevazi|e odre|enu negativnu stigmu. To
zna~i – da stvori temelj na kome }e se graditi pozitivan kulturni identitet.
Glavna osa oko koje se defini{u vrednosti veoma je va`na za proces iz-
gradnje identiteta. Posle oslobo|enja od Otomanske imperije 1878. godine,
tema saradnje na Balkanu je napu{tena. Ogor~ena kritika ambicija ruske im-
perije da nametne svoju dominaciju na Balkanu kako bi kontrolisala moreu-
ze Bosfor i Dardaneli, zamenila je tradicionalnu rusofiliju, za koju nisu bila
potrebna nikakva obrazloènja. Ipak, panslavizam je i dalje nastavio da ìvi
u bugarskom intelektualnom ìvotu.
Zapadna Evropa postala je mnogo »blià« Bugarskoj, kako fizi~ki (pre-
ko stotina bugarskih studenata koji su tamo poha|ali fakultete i vra}ali se
ku}i15), tako i kao velika politi~ka i kulturna sila. Va`no je spomenuti u
ovom trenutku i ulogu dinastije Saks–Koburg–Gota (Sax-Koburg-Gotha) koja
je vladala Bugarskom.
Tako su i balkanski i panslovenski identitet bili pot~injeni i skrajnuti
da bi se pro~istili horizonti prema Zapadu. Uop{teno govore}i, Zapad je po-
stao model u kulturi, humanizmu, napretku. Jedina legitimna slika Evrope
postala je slika modernizovanog Zapada.16
Preovla|uju}i stav me|u bugarskim intelektualcima bio je da je zaka-
{njenje u modernizaciji Bugarske bilo najnegativnije nasle|e pro{losti. Jo{
jednom, stepenice koje vode ka identitetu uplele su se u zatvoreni krug ra-
nije pominjanih etiketa. Bugari, mada ve}inom Hri{}ani, i mada se geograf-
ski nalaze u Evropi, nisu se ose}ali kao da joj stvarno pripadaju. Citiranje po-
znatih re~i Aleka Konstantinova: »Mi jesmo Evropljani, ali ne ba{ sasvim« –
skoro da je postalo simbol bugarske samo-analize.
Najupe~atljiviji esej u ovom kontekstu napisao je Bojan Penev. Njegov
tekst »Na{a inteligencija«, pori~e da pojam iz naslova postoji i ima legitimi-
tet. Ovaj tekst nastao je na osnovu didakti~kih analiza mogu}eg – ali jo{
neostvarenog – kulturnog pozajmljivanja kojem bi Bugari trebalo da pribeg-
nu kako bi stvorili pravu inteligenciju kao avangardu nacije. Primeri koje na-
vodi B. Penev odnose se na Rusiju, Francusku, Nema~ku i Veliku Britaniju.
Ova specifi~nost odabira uzora vrlo je simptomati~na. To je krug kulturnih
uticaja koje su bugarski intelektualci odabrali da slede i podraàvaju, i koji
su istovremeno predstavljali izvor njihovog ose}anja intelektualne inferior-
nosti. Prema tome, samosvest nove bugarske inteligencije moè se okarak-
terisati kao samosvest pod dominacijom odgo|enog razvoja. U isto vreme,
ro|ena je ambicija da se nadoknadi ovaj zakasneli intelektualni razvoj pu-
tem kreativnosti u izboru modela i, {to je jo{ bitnije, internalizovanjem svih
kulturnih dostignu}a Zapada.17
U me|uratnom periodu, u Bugarskoj je ve} postojala jasno definisana

srednja klasa profesionalaca,18 me|u kojima je bilo puno onih koji su diplo-
mirali na zapadno-evropskim univerzitetima. Oni su obrazovali jednu nacio-
nalnu inteligenciju koja je trezvena i samo-kriti~na, i koja je bila u stanju
da se bori protiv frustriraju}eg kompleksa niè vrednosti, zasnovanog na di-
lemi »bugarsko« nasuprot »evropskom«. Upravo je intelektualna elita nacije
bila ta koja je stvorila bugarski kulturni identitet.
Posle naturanja komunisti~kog reìma u Bugarskoj, ova klasa je fizi~ki,
moralno i profesionalno uni{tena. Izme|u 1944. i 1945. godine, vi{e od
20000 ih je ubijeno ili je nestalo. Prvi gigantski, revolucionarni korak bilo
je postavljanje Narodnog suda koji je izrekao 11122 presude, od kojih su
2730 bile smrtne presude.19 Bugarska je postavila rekord u Isto~noj Evropi
po broju koncentracionih logora u odnosu na broj stanovnika. U njima je bilo
zatvoreno 26894 ljudi. Poslednji komunisti~ki koncentracioni logor zatvoren
je tek 1962. godine.20 Propust da se ove ~injenice makar pomenu u bugar-
skim istorijskim ud`benicima koji su {tampani posle 1989. godine,21 ne
moè se smatrati profesionalnim neznanjem, ve} namernim oblitio memori-
ae.
Krenuo je dotad nevi|eni talas migracije, koja je zapo~ela s nekim po-
znatim glumcima iz Starog reìma. Ova migracija postaje masovna 1948. go-
dine, posle totalnog uni{tenja politi~ke opozicije u Bugarskoj, posebno levi-
~arske Agrarne partije koju je vodio Nikola Petkov (Petkov).22
Represivni komunisti~ki sistem uni{tio je sve normalne intelektualne
poku{aje da se izvr{i samo-analiza i ponovo razmisli o novom raskr{}u naci-
onalne sudbine. Cenzura i prisilno uvo|enje »novog komunisti~kog dru{tva«
ubili su sve mogu}nosti intelektualne debate. [tavi{e, po nare|enju Komin-
terne, ljudi iz oblasti Pirinske Makedonije u Bugarskoj bili su 1946. godine
prisiljeni da se »samo-izjasne« kao »Makedonci«, ~ime su izgubili pravo na
nacionalni identitet i na ~itav vek dugu uklju~enost u bugarsku naciju. Nije
bilo poku{aja otpora ovom ne~uvenom aktu institucionalizovane de-nacio-
nalizacije od strane bugarske Komunisti~ke partije.23
U kontekstu kulturnog identiteta, postojao je samo jedan nepromenje-
ni obrazac u bugarskom samo-procenjivanju – to je ideja o zakasnelom raz-
voju. Kao {to je rekao Georgi Dimitrov (Dimitrov), tada{nji predsednik Na-
rodne Republike Bugarske, bugarski narod treba da nadoknadi vekove evolu-
cije i dostignu}a visoko razvijenih nacija i to mora da nadoknadi za samo
nekoliko decenija.24
Ovo je bio program po~etka nove, nametnute, i iz Moskve diktirane,
druge modernizacije Bugarske. Ovo nije mesto za izno{enje i navo|enje svih
promena u bugarskom dru{tvu i mentalitetu za vreme komunizma. Me|utim,
bugarski identitet je jo{ jednom morao da krene u potragu za novim legiti-
mitetom, u pravcu koji je bio u potpunoj neslozi sa sopstvenim sistemom

vrednosti, kako tradicionalnih tako i modernih. Ovaj sistem vrednosti ve} je
stvorio mehanizme za traganje za pravom slikom »sebe« i za internalizova-
njem stranih uticaja, a time i ostvarenja pravog samo-procenjivanja (uklju-
~uju}i parezijasti~ki i samo-ironi~ni govor). Svi ovi elementi kulturnog i na-
cionalnog identiteta bili su jednostavno uni{teni.
Budu}i da je bila prisiljena da prihvati prosovjetski reìm, Bugarska je
postala deo komunisti~ke Isto~ne Evrope i etiketirana je kao »najposlu{niji
satelit Moskve«.25 Bugari (osim politi~ki aktivnog dela emigracije) nisu bili
u stanju da se suprotstave toj definiciji. Evropa i Zapad ponovo su postali
daleke i zaboravljene teme, ali to nije za sve bilo merilo ni uzor. Bugarska
se popela na novi stepenik apsurdnog E{erovog stepeni{ta.
Mislim da je etiketa »Isto~ne Evrope«, koja se u slu~aju Bugarske tre-
ba ~itati kao »reìm najbliì Moskvi«, doprinela raspadanju bugarskog kul-
turnog identiteta mnogo vi{e nego {to bi se to moglo spolja zaklju~iti. Ovaj
put Bugari su li{eni svog izbora i tradicije zato {to nisu bili sposobni za
samo-analizu i shvatanje drasti~nih razlika koje su nastupile u njihovim ì-
votima i mentalitetu. Me|utim, bugarsko dru{tvo u celini, kao i mnoge dru-
ge isto~no-evropske zemlje, pozitivno je odgovaralo na socijalisti~ke progra-
me koji su uklju~ivali i velike pogodnosti, na primer, u oblasti obrazovanja
i zdravstvene za{tite. Zloglasni bugarski instinkt za preìvljavanjem i kon-
formisti~ki mentalitet motivisali su hiljade ljudi da se pridruè komunisti~-
koj partiji, a da pritom nisu ose}ali nikakvu istinsku ideolo{ku privrènost u
odnosu na nju.26
U doba komunizma pojavio se jedan interesantan fenomen koji je pred-
stavljao latentni samo-ironi~ni diskurs. On se manifestovao u hiljadama {ala
koje su ismevale neefikasnost i glupost, aroganciju i samo-povla|ivanje
sámih vlasti. Zajedni~ko ime za »glavnu li~nost« ovih {ala bilo je »inìnjer
Ganev«, koji predstavlja savremenu verziju poznatog samo-ironi~nog simbo-
la iz 19. veka oli~enog u Baj-Ganju. Tako je tradicija satirizovanja »balkan-
ske« komponente bugarskog identiteta ponovo oìvela. Na tom nivou svako-
dnevnog, pomalo podzemnog humora, bugarsko dru{tvo je na{lo na~in da
odgovori na apsurdnost komunisti~kog reìma. Na izvestan na~in, to je pred-
stavljalo produàvanje folklorne tradicije, mada je ona sada stvarana prven-
stveno u urbanim centrima.
Me|utim, nije bilo drugih poku{aja da se napravi dubinska analiza ili
da se pomnije razmotri uticaj komunizma na bugarsko dru{tvo. Ovo nije po-
sledica samo o{tre cenzure koja je bila uvedena u Bugarskoj. Ovo je uglav-
nom nastalo kao posledica auto-cenzure, straha koji se uvukao me|u inte-
lektualce, uni{tenjem volje da se brane temeljne gra|anske vrednosti. Mo-
`da je ovo mogu}e obja{njenje nepostojanja disidentske kulture u Bugarskoj.
Parezijasti~ki i samo-ironi~ni govor bili su vrlo slabo izraèni u bugarskoj kul-

turi za vreme komunizma. Veoma retki su bili intelektualci koji su se usu|i-
vali da izraze svoje kritike na ra~un reìma; neki od njih su bili: @eljo @elev
(Zhelev), Radoj Ralin (Ralin), Blaga Dimitrova (Dimitrova), Valerij Petrov
(Petrov), Nikola Rusev (Rousev), Hristo Ganev (Ganev), Binka @eljaskova
(Zheljiazkova). Kao rezultat, nacionalni kulturni identitet je izgubio neka od
svojih glavnih »oru|a« za samo-refleksiju i dalji razvoj.
[ta je sa dana{njicom? Da li smo u stanju da analiziramo i satiri izvrg-
nemo zna~enje etikete »isto~no-evropsko«, da kaèmo istinu o njoj? Ne. Nije
bilo stvarne debate o sindromu »komunisti~ke krivice«.27 Istina je da, bez
obzira koliko ubedljive i briljantne bile teorijske analize totalitarnih siste-
ma, komunizam nikad nije bio osu|en kao zlo~in protiv ~ove~nosti, {to je on
bio i {to jo{ uvek jeste. Tokom prvog okupljanja posle demokratskih prome-
na u Bugarskoj, u Sofiji, 17. novembra 1989. godine, profesor filozofije Ni-
kolaj Vasiljev (Vasilev) (kasnije osniva~ Alternativne Socijalisti~ke Partije)
apelovao je na javnost da otpo~ne novi Nirnber{ki proces protiv zlo~ina po-
~injenih protiv ~ove~nosti od strane komunisti~kih reìma (i drugde, ne
samo u Bugarskoj). Njegov glas bio je me|u mnogim drugima koji su bili
stvarne `rtve reìma. Deset godina kasnije, svi ovi poku{aji da se pro{lost
prevrednuje i, na taj na~in, kona~no prona|e barem intelektualno pomirenje
sa na{im sopstvenim promenljivim identitetom, bili su izgubljeni ili osu|e-
ni na propast.28
Dolazilo je jedino do nekih slu~ajnih epizoda post-totalitarnog izno{e-
nja istine, kada su mediji razotkrivali uàsnu istinu o bugarskim koncentra-
cionim logorima. Ni{ta nalik tome nije se dogodilo u pogledu tzv., »procesa
Obnove« kojim je nasilno denacionalizovana turska manjina u Bugarskoj
1984.
Po Aleksandru Kjosevu (Kiossev), malobrojnim poku{ajima »parezija-
sti~kog diskursa nedostajala je podr{ka drugih dobro znanih institucija isti-
ne modernog dru{tva kao {to su: zakonska istraga, gonjenje krivaca, su|e-
nje, novinarske i civilne istrage, itd. One u Bugarskoj nisu funkcionisale i
ostale su bez ozbiljnih posledica... Ovaj neuspeh da se utvrdi ‘ko je ko’ u
oblasti bugarske javnosti, i hitna parezijasti~ka potreba za neposrednom i
brutalnom, razotkrivaju}om istinom, generisala je zna~ajnu paranoi~nu au-
tointerpretaciju bugarskog dru{tva«.29
Ovo je bila jedna od kulturnih posledica pripadanja Bugara komunisti~-
kom taboru isto~ne Evrope. @elela bih da zabeleìm da ovaj deo nedavne bu-
garske istorije i dalje ostaje bez pravog prosu|ivanja, jo{ uvek nije analizi-
ran i nikad se o njemu nije razmi{ljalo kao o mogu}oj temi za istinsku sati-
ru. Ispostavlja se da je ovo upadljiva razlika u odnosu na druge komunisti~-
ke zemlje. Dovoljno je pomenuti knjièvena dela ili izuzetnu revizionisti~ku
istoriografiju u drugim isto~no-evropskim zemljama i u Rusiji. Drugim re~i-

ma, i parezijasti~ki i samo-ironi~ni diskurs i dalje izostaju iz najrecentnijeg
bugarskog vidokruga. Danas, ova zlosre}na praznina pretvara se u oìljak na
krhkom i izmu~enom telu post-komunisti~kog bugarskog identiteta i poja~a-
va sliku beznade`nog E{erovog stepeni{ta.
***
Na nesre}u, nedavnim krvavim raspadom Jugoslavije uskrsnuo je, jo{

jednom, bauk balkanske ìgosanosti. Ovi sukobi sluè da u~vrste predstavu
zapadnog sveta da je balkanski identitet »ne-evropski«. Tokom tri uzastop-
ne godine, naslovi svih novina bili su krcati izve{tajima o ubistvima, kasa-
pljenjima, silovanjima, itd. I to je bila istina.
Me|utim implikacija termina Balkan, i njegove izvedenice »balkaniza-
cija«, uklju~uje sve koji ìve ovde, te, prirodno, i Bugare. Ne postoji Buga-
rin/ka koji/a bi sebe poistovetio/la sa terminom »balkanski«, u smislu u ko-
jem je ova identifikacija bila promovisana od strane zapadnih mas-medija.
Odnosno, bugarski identitet je, u ovom slu~aju – ponovo i neprestano – op-
tere}ivan zna~enjima, definicijama i etiketama koje sa njim naprosto nema-
ju nikakve veze.
Ve}ina spolja pripisanih karakteristika Bugara kao i balkanskog i isto~-
no-evropskog naroda, najbolje odraàva proces izgradnje i gubitka kulturnog
ideniteta. Te dve prepletene definicije proizvod su unutra{nje evolucije i
spoljnih uticaja. »Isto~no-evropsko« ima znatno duù egzistenciju u pore|e-
nju sa »balkanskim«, ali ima dva potpuno razli~ita zna~enja – jedno u pred-
ve~erje modernizacije na Zapadu, i drugo koje je drasti~no definisano kroz
razgrani~enje na~injeno na Jalti 1945.30
Primarna izolacija isto~ne Evrope (najpre vi|ena kao protivstavljenost
Pax Latina – Pax Orthodoxa) evoluira u opoziciju Zapad-Orijent nakon oto-
manskog osvajanja jugoisto~ne Evrope, i tako obeleàva po~etke etiketiranja
Balkana. Ovo je bio predmet fascinantne analize Marije Todorove.31
Ove dve glavne oblasti, i dinamike izme|u njih, u meni nanovo u~vr-
{}uju sliku E{erovog stepeni{ta bugarskog identiteta.
Te{ko pitanje stepena u kojem je bugarski identitet bio predodre|en
karakteristikama »balkanskog« i »isto~no-evropskog« (uklju~uju}i pan-slavi-
zam kao ideologiju) te, za{to i kada se dinamika me|u njima menja, i dalje
je otvoreno. Ovo nametanje i preplitanje isto~no-evropskog i balkanskog
obele`ja u konstrukciji dana{njeg bugarskog identiteta veoma je ozbiljan
problem, koji nije bio predmet ispitivanja u nekom {irem smislu. Za mene je
vi{e nego jasno da je on jedan od klju~eva razumevanja na{eg identiteta.
Ono bitno u ovome slu~aju jeste da bugarski identitet nikada nije bio
za{ti}en od ovih etiketa, koje su sáme sebe obelodanjivale spolja{njem sve-
tu. Jedini validni savremeni identitet jeste onaj koji prepoznaje i prihvata
univerzalne vrednosti.
Koji su odgovaraju}i primeri u modernoj bugarskoj istoriji?
Postoje dva upadljiva primera dru{tvene i nacionalne krize kulturnog
identiteta u Bugarskoj, u rasponu od 40 godine. Prvi je ~uveno spa{avanje
bugarskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Bugarski kralj Boris III, Bu-
garska Pravoslavna Crkva, ~lanovi parlamenta, istaknuti intelektualci, i prak-
ti~no ~itavo bugarsko dru{tvo, usprotivili su se Hitlerovoj naredbi o depor-
taciji bugarskih Jevreja u logore smrti. Spa{eno je 48 hiljada Jevreja; Bugar-
ska je jedina zemlja gde je jevrejska zajednica ne samo preìvela rat, ve} je
i uve}ala svoju brojnost.32 Ovaj odva`ni i svesni bugarski ~in bio je sponta-
ni ljudski odgovor (kojem nije potrebno nikakvo spolja{nje obrazloènje) i
odrazio je dugotrajnu tradiciju uzajamne tolerancije razli~itih naroda u ovom
delu Balkana. (Isto vaì i za spa{avanje svih 365 Jevreja u Albaniji). Za mene
ova epizoda bugarske istorije pokazala je da je Bugarska pre Drugog svet-
skog rata izgradila dru{tvo sa sna`nim saose}anjem unutar zajednice i dubo-
ko ukorenjenim ose}anjem za za{titu ve~nih ljudskih vrednosti. Bugarski
identitet i samopo{tovanje zadobili su puno ovim iskustvom.
Dvostruko je paradoksalno {to su i me|unarodna zajednica i vode}i bu-
garski politi~ari zloupotrebili ovaj besprimerni ~in humanizma i podr{ke ljud-
skim vrednostima. Na primer, zauzimanje Bugara za svoje susede Jevreje nije
bilo priznato tokom zvani~ne inauguracije Muzeja Holokausta u Va{ingtonu
1994. Ovaj propust proizveo je veoma neprijatnu situaciju za bugarskog
predsednika prisutnog na sve~anosti i, kona~no, doveo je do zvani~nog iz-
vinjenja Bugarskoj od strane predsednika Klintona (Clinton).33
Istina je da je 11000 Jevreja iz egejske Trakije i Makedonije bilo de-
portovano u Nema~ku, i svega nekolicina njih je preìvela.34 Uverena sam
da ovo ne oduzima ni{ta od bugarskog humanizma, budu}i da su ove dve
oblasti pripojene bugarskoj dràvi 1944., kada se Bugarska priklju~ila Hi-
tlerovoj koaliciji. Ove teritorije su, u periodu od 1941. do 1944., imale po-
seban politi~ki status. One su bile »date« Bugarskoj kao kompenzacija za
pokornost Tre}em Rajhu. Ipak, ni u Makedoniji ni u egejskoj Trakiji nije
bilo vremena niti osnova da se obele`ja bugarskog dru{tva, kakva su struk-
tura zajednice, kulturni identitet i izvorna tolerancija prema »drugom«,
konsoliduju i profunkcioni{u na na~in na koji su funkcionisali u »staroj«
Bugarskoj. Eto za{to, kako verujem, nije bilo odgovora sli~nog onom da-
tom u »staroj« Bugarskoj na deportaciju Jevreja koju je naredio nacisti~ki
reìm. Ovo je za posledicu imalo tragi~nu sudbinu tra~kih i makedonskih
Jevreja.
Nedavno je Blagovest Sendov (Sendov), zamenik predsedavaju}eg bu-

garskog parlamenta i profesor matematike, uputio pismo predsedniku Izra-
ela u kojem se traì uklanjanje spomenika Bugarskog kralja Borisa III i nje-
gove ène iz Bugarske [ume u Jerusalimu, spomenika koji obeleàva spa{a-
vanje bugarskih Jevreja. (Ovaj ~in imao je za posledicu njegovu ostavku).35
Bez obzira koliko ovaj intelektualac bio anti-rojalista, ovaj ~in dokazuje
potpuno odsustvo odmerene percepcije bugarskog samopouzdanja, kao i
pogubnu politi~ku kratkovidost. Na kraju krajeva, ovo tako|e odraàva i{-
~a{enu refleksiju na{e sopstvene istorije i jasno govori koliko politi~ka uve-
renja mogu da uni{te sliku Bugarske u inostranstvu. U ovom smislu trajni
proces gra|enja nacionalnog identiteta povezanog sa tolerancijom i huma-
nizmom bio je ugroèn cinizmom i netolerancijom prema sopstvenoj nacio-
nalnoj reputaciji.
Kao kontrast primeru spa{avanja Jevreja, usmerimo pogled na jo{ jed-
nu krizu – 40 godina kasnije, godine 1984.: bezobzirno poniàvaju}u kam-
panju preimenovanja bugarskih Turaka. Rukovodstvo bugarske komunisti~ke
partije donelo je odluku da prisili tursku populaciju u Bugarskoj da se »do-
brovoljno« odrekne svog etni~kog identiteta. Oni su morali da se pretvaraju
da su se (posle pet vekova ìvota u Bugarskoj) preko no}i »setili« da su »jed-
nom u davna vremena« bili Bugari koji su se samo preobratili u Islam.36
Ovaj proces sprovele su policija i armija. Stotine ljudi ba~eno je u za-
tvor. Bilo je `rtava me|u kojima su bile ène i deca. Dru{tvo je ostalo nemo.
êtrdeset godina posle spa{avanja Jevreja bugarsko dru{tvo se promenilo u
toj meri da je moglo da prihvati {izofreni akt fizi~kog zlostavljanja, politi~-
kog progona i moralnog uni{tenja tako {irokog obima.
Ovaj proces, arogantno prozvan »procesom Obnove«, odigrao je ne-
merljivo {tetnu ulogu po bugarski identitet kako se on vidi spolja. [tavi{e,
poku{aj oduzimanja identiteta jednom strancu podrazumeva ne samo nera-
zumevanje, nipoda{tavanje i agresiju prema identitetu druge osobe, ve},
tako|e, odsustvo jasnog sopstvenog identiteta. Na nesre}u, ne odnosi se
ovo samo na aroganciju i odsustvo kontrole kod vlastodràca. To odjekuje
u etiketiranju Bugara uop{te. Moramo priznati da je bugarski narod, poput
noja, previ|ao nasilje koje se doga|alo neposredno pred njegovim o~ima.
Bugarski narod je, u isti mah, imao zdravog razuma da kupuje zemlju od tih
nemih bugarskih Turaka koji su polazili na »trajnu ekskurziju« u Tursku. Pre-
ma retorici komunisti~ke ideologije ovi Turci su bili integralni deo bugarske
nacije.
Sve u svemu – arogancija bez premca, demonstrirana kroz uklanjanje
stoletnog identiteta; stalna neodgovornost; neadekvatne nacionalne reakci-
je i odsustvo rudimentarne dràvne uprave sadejstvuju u cilju li{avanja bu-
garskog dru{tva njegove tradicionalne podr{ke odràvanju nekog identiteta
na grupnom ili nacionalnom nivou. Tako su uni{tene neke od najdragoceni-

jih karakteristika i vrednosti sa kojima su se Bugari ne samo poistove}ivali,
ve} i branili. Nova komunisti~ka paradigma dehumanizovala je u tolikoj meri
li~no iskustvo da ~ak i nakon promena 1989. godine nije do{lo ni do kakvog
katarti~kog isceljuju}eg procesa.
Mo`da je sada jedina postojana ta~ka pribiranja bugarskog identiteta
trenutni ekonomski kolaps i na{e neprikosnoveno poslednje mesto u trci ka
Evropi. Odnosno – dana{nji bugarski identitet jeste identitet siroma{tva i
bezna|a – jo{ jednom nigde na prokletom E{erovom stepeni{tu.
Ono {to nam ostaje jeste na{a duga istorija i kultura, koje }e reprodu-
kovati sve ve} pomenute definicije, generalizacije i ustanovljene etikete.
Ono {to ostaje jesu folklorni kurioziteti kao {to je »misterija bugarskih gla-
sova«, predmeti od zlata iz helenisti~kog doba, predstavljani na izlo`bama
tra~ke umetnosti, slu~ajan uspeh na{ih fudbalera.
Bugarski identitet u inostranstvu ne moè biti definisan sa precizno-
{}u. On je postojao po~etkom veka, tokom tzv., (tako nazvanog od strane
britanske {tampe) »bugarskog ~uda«.37 Sinovi i k}eri obi~nih Bugara koji su
studirali po velikim evropskim univerzitetima vratili su se svi, gotovo bez iz-
uzetka, u Bugarsku, da rade i ìve u svojoj zemlji.
Bilo je to u vreme kada su politi~ki emigranti koji su pobegli od tero-
ra komunisti~kog reìma stvorili organizacije, klubove i ~asopise u dijaspo-
ri, kako bi nastavili da rade u skladu sa svojim nacionalnim i politi~kim uve-
renjima, i koji su bili usmereni direktno prema Bugarskoj.38 Nije li apsurdno
da su upravo bugarski politi~ki emigranti bili oni koji nikada nisu izgubili
sebe izme|u za~aranih gradacija identiteta, naprosto zato {to su uvek nosi-
li jasnu i utvr|enu bugarsku poziciju?
Za{to bugarski identitet na Zapadu na kraju XX veka ne slavi sebe ì-
vim, definisanim i dostojnim prisustvom? Nema op{te poznatih amblema bu-
garske kulture u inostranstvu.
Svetski ~uveni umetnik, Kristo (Christo), pominjan je na me|unarod-
nim televizijskim kanalima SAD kao »Kristo, ro|en u Bugarskoj«. On sâm ni-
kada nije poku{ao da izrazi svoj nacionalni identitet, i govorio je francuski
kada je bio intervjuisan za bugarsku televiziju.
Julija Kristeva, slavna autorka modernizma u Parizu, napisala je,
1995., esej naslovljen »Bugarska, moj bol«, u kojem vr{i duboku analizu bu-
garskog hri{}anstva i bugarske psihe u njihovoj evoluciji kroz vekove: »Uve-
rena sam, poput drugih, da se moralna kriza u isto~no-pravoslavnim zemlja-
ma iz nekada{njeg komunisti~kog lagera manifestovala na ‘beznade`niji’ na-
~in, sa znatno manje perspektive za blisku budu}nost i, mo`da, na varvar-
skiji na~in (varvarskiji nego u drugim komunisti~kim zemljama) ... Isklju~i-
li smo se iz istorije {to je per se ve} poprili~no herojski ~in«.39 Ona, tako-
|e, ironi~no kritikuje pojavu neologizama u savremenom bugarskom jeziku.

Ovo je doslovce jedini rad u kojem se Julija Kristeva usredsre|uje na svoje
bugarsko poreklo.
Veoma talentovani reditelj Dimitar Go~ev (Gochev), slavljen u Nema~-
koj kao »pozori{ni reditelj no. 1«, uvek je ponavljao da je ro|en na »obodu
Rodopskih planina«40 – ali u kojoj meri to zna~i da prihvata bugarski iden-
titet? On se nikada nije vratio da postavi neki komad na bugarskoj pozori-
{noj sceni.
Viktor Paskov (Paskov) proklinjao je svoju sudbinu {to je ro|en kao bu-
garski pisac, veruju}i da je }irili~ni alfabet osudio njega i njegovo delo na
izolaciju, te da }irili~ni alfabet nudi samo kratkoveku lokalnu slavu.41
ûveni peva~i bugarske opere koji su tradicija na me|unarodnim sce-
nama i samo deo buketa internacionalnih zvezda, nemaju nikakvu potrebu
da izraàvaju svoj bugarski identitet.
Slu~aj Cvetana Todorova (Todorov) sasvim je razli~it. On je jedini koji
je, na engleskom i francuskom, sastavio knjigu »Glasovi iz Gulaga – ìvot i
smrt u komunisti~koj Bugarskoj«,42 sa potresnim dokazima o zverstvima po-
~injenim u komunisti~kim koncentracionim logorima u Beleni i Skraveni. Me-
|utim, on bi, pak, mogao biti smatran intelektualcem sa intenzivno izraè-
nim bugarskim identitetom.
Da li je do{lo vreme da se postavi novo pitanje – kome je potreban na{
nacionalni identitet? I, u kojoj meri je to potreba svih ljudi koji govore uni-
verzalni jezik umetnosti ili nauke, ili visoke tehnologije? Njihov identitet,
bugarski koliko moè biti ili je bio u bilo kom trenutku, odavno je istisnut.
Ipak, u sámom tom trenutku, oni su se, tako|e, otarasili i drugih mrskih de-
finicija, kakve su »Isto~no-evropljani« i »Balkanci«.
Najzad, ali ne i na kraju, èlela bih da jo{ jednom otvorim pitanje o
istinskom razlogu odsustva ne samo nu`nosti, ve} i èlje za artikulisanjem
bugarskog identiteta u inostranstvu. Ovo je, po mom mi{ljenju, kona~ni taj-
ni ishod degradacije bugarskog identiteta, doìvljene ovde, u Bugarskoj.
Tako identitet, razaran tokom pola veka, nije zamenjen ne~im novim i pozi-
tivnim kao vizijom, ne~im {to bi moglo da podseti na neki drugi nivo samo-
refleksije, digniteta i ljudske vrednosti. Ispostavlja se, naprosto, da je za
vreme komunisti~kog reìma bugarski identitet zloupotrebljen i iskrivljen.
Paradoks je da popularna peva~ica Silvi Vartan (Vartan), bugarsko-
jermenska izbeglica u Francuskoj, o~ituje sna`niji afinitet prema bugarskom
identitetu sa svojom dobrotvornom fondacijom nego {to se moè re}i za
mnoge Bugare u dijaspori! Ovo je, naravno, pitanje privatne slobode i izbo-
ra. Isto to vaì za stotine bugarskih Jevreja u Izraelu, i drugde u dijaspori,
koji ne samo da zadràvaju bugarski jezik, ve} i nastavljaju da, takore}i,
nose svoj dvojni idntitet. Bugarski Turci, primorani da se odsele u Tursku
1989., za~udo, tako|e izraàvaju dvojnost svog identiteta i sa nostalgijom

govore o svojoj Domovini.
Ono {to poku{avam da kaèm jeste da je odsustvo izraza bugarskog pri-
sustva u inostranstvu, koji bi se mogao poistovetiti sa Bugarskom, jedan
simptom koji najpre ukazuje na pomanjakanje jasnog, sna`nog i cenjenog
bugarskog identiteta. Ovaj identitet, slomljen i zatrt iznutra, a spolja prekri-
ven svakovrsnim etiketama, mora}e sâm da otkrije lek za svoje boljke, kao i
èlju da sebe rekonstrui{e sa novom generacijom lidera kao svojim arhitek-
tima.
Tek tada }e neko biti u stanju da ispri~a pri~u o tome kome }e, kada i
kako biti mogu}e pre}i na novi stepenik za~aranih E{erovih lestvi.
Napomene
1. Julia Kristeva, »Bulgaria, my pain«, Lettre Intranationale, 9, 1995, s. 26. Au-

torkin prevod.
2. Maria Todorova, Imagining the Balkans, (New York: Oxford University Press,
1997.), s. 187.
3. Erazim Kohak, »Ashes, ashes, Central Europe after Forty Years«, Daedalus,
prole}e 1992, s. 199.
4. John W. Young, Totalitarian Language. Orwel’s Newspeak and its Nazi and
Communist Antecendents, (Charlottesville and London: University Press of Vir-
ginia, 1991), s. 188-202. Na primer, umesto ìvota koji je proklamovao Todor
@ivkov, bugarski komunisti~ki lider tokom 40 godina, u »zemlji ruà, peva~a i
rva~a«, nalazimo se me|u proma{enima, izgubljeni u novom tipu zemlje bora-
ca, kojoj se peva~i ne vra}aju. Besmisleno »postkomunisti~ko« dru{tvo hvata
u zamku sva pregnu}a – megalomanska i nihilisti~ka – u ime nacionalnog iden-
titeta. Ipak, ono je u praksi nesposobno da makar da smer potrazi za novim
bugarskim identitetom.
5. Anthony D. Smith, National Identity, (London: Penguin Group, 1991), s.
123-24.
6. Mark R. Stephanovich, Archeology, Ethnicity and Social Prehistory, (Sofia:
Bulgarian Academy of Sciences Publishing House, 2000), s. 12-16. Etni~ki
identitet, po autorovom mi{ljenju, moè biti vi|en kao oblik agresije, ne{ko-
dljiv u doba relativnog mira, dok u ekstremnoj situaciji svog ponovnog oìvlja-
vanja moè imati eksplozivni karakter. Primer je slu~aj u kome represivna po-
litika i javno mnjenje suzbijaju grupni – etni~ki, politi~ki, profesionalni, rod-
ni, itd. – identitet. Doga|a se i suprotno: kada politi~ke sile podràvaju i ve-
{ta~ki konstrui{u razli~ite identitete u skladu sa vladaju}om ideologijom.
7. Alexander Kiossev, »The Bulgarian Transition: The Bankruptcy of the
Symbolic Economy«, Balcan Transition, (Sofia: ACCES, 1997), s. 90.
8. Vidi, Simeon Radev, Stroitelite na savremena Bulgaria, (Sofia: Bulgarski pi-

satel, 1990).
9. Evelina Kelbetcheva, »Between Apology and Denial – Bulgarian Culture Du-
ring World War One«, European Culture in the Great War, Arts, Entertainment,
and Propaganda, (Cambridge: Cambridge University Press, 1999), s. 223.
10. Narodopsihologija na bulgarite, Antologija, redaktor Mincho Draganov, (So-
fia: Otechestven front, 1984); Dimitar Avramov, Letopis na dramatichno dese-
tiletie, (Sofia: Bulgarski pisatel, 1994.); Ivan Elenkov & Rumen Daskalov, Zas-
hto sme takiva?, (Sofia: Svetlostruj, 1994); »Evropeiska i natzionalna identic-
hnost«, sastavitel i predgovor Anna Serafimova, (Sofia: Insitut po kulturozna-
nie, 1995); Alexander Kiossev, »The Debate About the Problematic Bulgarian:
A View on the Pluralisam of the National Ideologies in Bulgaria in the Interwar
Period«, National Character and National Ideology in Interwar Eastern Europe,
Banac & Verdery (eds.) (New Heaven, Yale University Press, 1995), s. 198-223;
Rumen Daskalov, Mejgu Iztoka i Zapada, Bulgarski kulturni dilemi, (Sofia: LIK,
1998.).
11. Elenkov, Daskalov, Ibid., 1994., s. 16-17.
12. Glavni motivi u ovoj debati bile su suprotnosti: sopstveno i tu|e; naciona-
listi~ko i univerzalno; bugarsko i evropsko. Ove la`ne dileme koje reflektuju
spoljne uticaje ukazuju na duboke mene u bugarskom dru{tvu, uzrokovane no-
voinstitucionalizovanim procesom modernizacije. U uslovima nacionalnog
identiteta, ovaj proces podrazumevao je tenziju izme|u kolektivne i individu-
alne psihe, i vi{evekovne tradicionalne kulture i religije individualizma simbo-
lizovane modernim zapadnim svetom.
13. Todorova, Ibid., 1997, s. 39.
14. Vidi: Daskalov, »Bayo Ganyo – identificacia i upotreba«, Mejdu Iztoka i Za-
pada, (Sofia: LIK, 1998), s. 116-187.
15. Tzvetana Todorova, »Migrationen bulgarischer Studenten europaische Uni-
versitaten seit der Befreiung Bulgariens von den Turken bis zum ersten
Weltkrieg«, Die Bedeutung studentischer Migrationen in mittel-und Sudosteuro-
pa von 18 bis 20 Jahrhundert, Plaschka, R. & K. Mack, (eds.) (Munchen, 1987),
s. 81.
16. Andrej Pantev, Balgarskata istorija v evropejiski kontekst, (Sofia: Hristo Bo-
tev, 2000), s. 2-29; vidi, tako|e, The Carnegie Report and the Balkans Today,
International Conference on the Balkans, Proceedings, Evelina Kelbecheva (ed.),
(Sofia: RVR, 1996), s. 48-51: Posle dovr{ene konstrukcije evro-centrizma, ne-
gativna evropska reakcija protiv drugog, necivilizovanog dela kontinenta pre-
vashodno je do{la sa sámog Zapada. Godine 1878., ministar finansija Dvojne
Monarhije, Benjamin Kalaj (Kallay), naimenovan je za {efa austrijske admini-
stracije u Bosni. On je bio osoba koja je, zapravo, utvrdila geografsku granicu
izme|u »Evrope katedrala« i preostalog necivilizovanog dela. Bila je to reka
Drina. Kasnije, ne-civilizovana civilizacija Evrope (onakva kakvu je konstruisala
moderna Evropa) obuhvatala je opozicije izme|u civilizovanog, slobodoljubi-
vog Zapada i necivilizovanog Istoka, sklonog despotizmu i totalitarizmu.
17. Boyan Penev, »Nashata inteligentzia«, Zlatorog, 5, 1924., s. 3-28.

18. Dimitar Ludjev, Drebnata burjoasia v Bulgaria, (Sofia: BAN, 1985), s. 245-
248.
19. Dimitar Charlanov & P. Mechkova, Bulgarskata gilotina. Tainite mehanizmi
na narodnija sad, (Sofia: 1994).
20. Hristo Hristov, Sekretnoto delo za lagerite, (Sofia: Izdatelska kuchta Ivan
Vazov, 1999), s. 86.
21. Istorija na Bulgaria ot drevnostta do nachi dni, M. Gatzinska (ed.), (Sofia:
Universitetsko izdatelstvo »Sveti Kliment Ohridski«, 1988). Autor poglavlja o
bugarskoj istoriji izme|u 1944. i 1948. jeste Iskra Baeva (Baeva), ~lan Vrhov-
nog Saveta Bugarske Komunisti~ke Partije.
22. Bojka Vasileva, Migratzionnite protzesi v Bulgaria sled Vtorata svetotovna vo-
ina, (Sofia. Izdatelstvo na BAN, 1991), s. 47-58.
23. Dobrin Michev, Makedonskijat vapros i bulgaro-yugoslavskiye otnochenjia –
1944-1949., (Sofia: 1994).
24. Otcheten doklad pred V congres na BRP (k), 1948., (Sofia, 1950)., s. 91.
25. Joseph Rothschild, Return to Diversity: A Political History of East Central Eu-
rope Since World War II, (New York: Oxford University Press, 1993), s. 114-119.
26. Rumen Daskalov, Ibid., s. 268-269.
27. Vidi Stephane Groueff, »Red Crime and Impunity in Bulgaria«, The Boston
Book Review, vol. 7, no. 4, maj, 2000.
28. Ne treba videti pomirenje u tome {to je ovaj predmet, zaokupiv{i vode}e
zapadne intelektualce, na ~elu sa Fransoa Fireom (Furret) odskora postao tema
za raspravu koja je rezultirala gigantskim projektom »Crna knjiga komunizma«
(Livre noire du communisme) (Paris, Seuil, 1998) koja se pojavila nakon nje-
gove tragi~ne smrti 1997.
29. Kiossev, Ibid., 1997, s. 91.
30. Ovi krugovi identiteta koji se prepli}u i pritiskaju Bugare zapravo su stvo-
reni i istorijski u~vr{}eni po~ev od XI veka. Velikim raskolom izme|u Zapadne
i Isto~ne Pravoslavne Crkve iz XI veka, kona~no je ovekove~ena simboli~ka i,
sledstveno, apsolutno neodre|ena granica izme|u »katedralne civilizacije« i
drugog dela kontinenta, koji je naprosto smatran necivilizovanim. Isto~na or-
todoksija apsolutno je isklju~ena iz civilizovane i hri{}anske kulturne geogra-
fije zapadnog katoli~kog sveta. Prema Rikardu Pikiju (Picchio), Dante Aligijeri
(Alighieri), pesnik Hri{}anstva, preobraàva sebe u pesnika zapadnog dela
Evrope, jedinog dela koji se s pravom moè nazvati civilizacijom. Petrarka (Pe-
trarca) obra}a pa`nju na isto~ne, pravoslavne delove Evrope jedino kao na pro-
stor opasnosti nastanjen {izmaticima koji su jo{ gori od Turaka. Pretenzija na
postavljanje granice ve} je istaknuta i zape~a}ena za sva vremena. Ovo knji-
èvno etiketiranje de{ava se ta~no u vreme kada isto~na Evropa po~inje da do-
ìvljava druga~iji tip ekonomskog i politi~kog razvoja od onog koji se de{avao
u zapadnom delu kontinenta. Isto~ni, »ne-katedralni« deo radi sasvim suprot-
no od Zapada – on proizvodi politi~ke mehanizme podjarmljivanja seljaka, ~ak

i na teritorijama koje do sredine XV veka nisu iskusile kmetstvo. Ovi procesi
imaju duboko psiholo{ko i kulturno zna~enje. Oni, u velikoj meri, determini{u
identitet isto~ne Evrope, koji je, sada, kreiran kao razli~it, niì, i ne sasvim
razvijen i civilizovan topos. Vidi: Picchio, R., »Quelques Coincidances formel-
les entre la prose latine de Petrarque et les techniques littéraires des Slaves
balcaniques au XIV-eme siecle«, Etudes literaires slavo-romanes, (Firenze),
1978, s. 23-24, i: Geanokopolos, Deno J., Byzantine East and Latin West: Two
Worlds of Christendom in the Middle Age and Renaissance, (Oxford: Basil
Blackwell), 1965, s. 3-4; navedeno u: Zaimova, Raia, Bulgarskata tema v zapad-
noevropeiskata knijnina XV-XVII vek, (Sofia: Universitetsko izdatelstvo »Sv. Kli-
ment Ohridski), 1992, s. 6.
31. Todorova, Ibid., 1997, s. 38-89.
32. Stephane Groueff, Crown of Thorns, (Maryland. Maison Books, 1987), s.
141, 242; Bar-Zohar, Beyond Hitler’s Grasp, (Holbrook, Massachusetts: Adams
media Corporation, 1998), s. 268.
33. Zhelju Zhelev, Mojiata politicheska biographia, (u {tampi).
34. Emi Baruch, »Blagodarim vi, che ne ni ubichte«, Trud, vol. 54, no. 206, 31.
VII 2000.
35. Irena Marinova, »Svaliha Sendov«, Trud, vol. 54, no. 204, 28. VII 2000.
36. Petja Gocheva, »Prez Bosfora kam Vazroditelnija protzes«, (Sofia: 1994).
37. Andrey Pantev, Anglia srechtu Rusia na Balkanite, (Sofia: BAN, 1973), s.
88-89.
38. Evelina Kelbecheva Neizgorenite mostove, Zachto ne, vol. II, (Sofia: SEGA,
2000), vidi, tako|e, »Drugata Bulgaria, Politicheski organizarzii na bulgarska-
ta emigratzia 1944-1989.«, Documentalen sbornik, (Sofia: Abagar, 2000.).
39. Kristeva, Ibid., s. 29.
40. Intervju sa autorom, Sofia, 2.VII 1998.
41. Viktor Paskov, »Izgnanieto na Lot«, Kultura, 43, 1993, s. 9.
42. Tzvetan Todorov, Au nom du people. Temoignages sur les campes communi-
stes, (Paris: La Tour d’Aigues, Editions de l’Aube, 1992) i engleska verzija: Vo-
ices from the Goulag – Life and Death in Comunist Bulgaria, (Philadephia:
Pennsylvania State University Press, 1999).
Prevod: \or|e ôli}

Izvor: Evelina Kelbecheva, »Bulgarian Cultural Identity – an Escher’s
Staircase?«, (manuscript)
O
DEO III
Seksualnost, trauma i mit
Branka Arsi}
Srbi pederi
P
Dana 30. juna 2001. godine, po prvi
put u istoriji Beograda, odràna je gay parada. Neo~ekivano, me|utim, u~e-
snike parade do~ekalo je nasilje – na ulicama su ih napali njihovi sugra|ani
koji su gay paradu smatrali sramotom za »srpski narod«. Policija je bila po-
zvana da za{titi u~esnike, ali umesto za{tite – mnogi su bili prebijeni i po-
vre|eni. Ovaj esej posve}en je svim u~esnicima gay parade – `rtvama poli-
cijskog nasilja i nasilja njihovih sugra|ana.
n Palana~ke utvare
U Filozoifiji palanke,1 ogledu o »duhu« palanke, Radomir Konstantinovi} od-

re|uje fundamentalno »ose}anje« parohijalnog uma kao ose}anje »isklju~e-
nosti iz sveta«: mi (ja) smo tu gde je sve u redu, haos sveta, haos Drugog
je s druge strane brda, tamo gde mi nismo. To ose}anje (samo-isklju~enja iz
sveta drugog, shva}eno kao isklju~enje od strane drugog, i pra}eno àlje-
njem zbog takvog isklju~enja) predstavlja efekat zamr{ene strukture interpo-
lacija i ekstrapolacija, a uz to i degeneracije interpelacije u ono {to naziva-
mo »psihoti~nom interpelacijom«. Krenimo redom.
Re}i da je palana~ki, parohijalni um ovladan ose}anjem vlastitog is-
klju~enja iz sveta, zna~i govoriti o radu isklju~enja – i uklju~enja – drugog
(ili sveta) iz sveta, kao i o konstituciji i identifikaciji sveta. Jednostavno:
parohijalni um je ukorenjen u podvostru~avanju a ne umnogostru~avanju
sveta. S jedne strane, svet je tamo gde smo mi, drugi svet ne postoji, i mi
smo, stoga, svetski ljudi (parohijalni um prepoznajemo po njegovom insisti-
ranju da nije parohijalan, po insitiranju na njegovoj »svetovnosti«, po nje-
govoj stalnoj samo-legitimaciji). Ako je na{ svet ceo svet, onda svet mora
biti zatvoren (upravo je to logika apsolutnog, a parohijalni um je totalizu-
ju}i mentalitet: njegov zahtev je zahtev za »idealno zatvorenim«2). S druge
strane, budu}i da svoj svet identifikuje kao ceo svet ili kao jedini mogu}i
svet, ovakav um tuma~i svoj gest samo-zatvaranja i isklju~enja drugog upra-
Branka Arsi}/KSrbi pederi n 330
vo kao otvaranje svog sveta prema drugom: jer, ako izvan ovog sveta nema
nijednog drugog sveta, onda na{ svet mora biti apsolutno otvoreni svet. Pa-
rohijalni um, dakle, prividno prepoznaje zatvorenost svoga sveta kao otvo-
renost prema drugom koji, dodu{e, ne postoji, bilo zato {to on u tom svetu
ne ìvi, bilo zato {to u njemu moè da ìvi jedino ako ga bezuslovno prihva-
ti kao svoj vlastiti svet (~ime postaje jedan od nas, ili jedan od na{ih, onaj
koji je isti, lako razumljiv i prepoznatljiv). »Otvorenost« parohijalnog uma
po~iva, dakle, na totalizaciji njegove zatvorenosti, na globalizaciji lokalnog (u
srpskoj verziji se ovaj stav izraàva re~enicom kojom se Srbi rado obra}aju
strancima: »Govori srpski da te ceo svet razume«).
Suvi{no je i re}i, ova totalizacija, ili apsolutizacija, ima strukturu sve-
ga {to jeste (ili {to èli da bude) apsolutno: kao i sve apsolutno, ovaj apso-
lut nije potpun; naprotiv, utemeljen je na {upljini. Slepa ta~ka ovog »total-
nog« parohijalnog uma upravo je drugi, svet izvan njegovog sveta, izvan
»nas«, svet koji ne postoji ali koji se, za~udo, uvek vra}a kao »ne-postoje-
}i«, kao odsutni svet; svet drugih, kao svet razlika, uvek iznova pose}uje na{
svet, pose}uje ga kao odsustvo, kao ne-posetilac, kao prizor koji }e za nas
ostati slep, koji ne}e nas ili kroz nas videti, jer mi smo neprobojni zid isto-
sti, bezbedni unutar identiteta svoje male varo{ice, ili velike dràve, odno-
sno – unutar identiteta svog roda (postoje jo{ dve omiljene srpske izreke:
»Samo sloga Srbina spasava« i »Zajedno smo ja~i«). »Zajedno smo ja~i« zna-
~i slede}e: svojim telima, svojim ìvotima (jer individua ovde ne postoji, in-
dividua je na ~udesan na~in transformisana u »mi«, a smrt individue se ne
ra~una, odnosno ra~una se samo ukoliko vodi uskrsnu}u tog »mi«), mi podi-
èmo zid koji }e nas spasiti, koji }e nas odvojiti – ali odvojiti od ~ega? Upra-
vo od tog ne-postoje}eg sveta koji nam svojim ne-postojanjem preti: svet
drugih prisutan je kao utvarni svet, razilika je avet, drugi su duhovi drugo-
sti pa stoga i stalna pretnja, ve~na trauma. Jer ako su utvare, onda su isto
{to i smrt koja zauvek ostaje ìva. Nesre}a »idealno zatvorenog« parohijal-
nog uma po~iva na njegovoj nesposobnosti da se otarasi drugih.
Utvarizacija drugog u isti mah je i posledica i uzrok samo-utvarizacije.
U meri u kojoj (utvarna) razlika pripada drugom, vreme – kao rad razlike –
tako|e pripada drugom. Vreme je utvarno; jedna ve~no »avetinjska« razlika
proganja ve~nost na{eg identiteta isklju~enog iz vremena, isklju~enog iz
istorije: »istorija pripada drugom«3 (treba uo~iti paradoks ovog samo-zatvo-
renog uma: dok je drugi utvaran zato {to predstvalja rad istorije, rad vreme-
na ili rad razlike, ovaj um je utvaran zato {to stoji izvan vremena, u ve~noj
ve~nosti). Mi, stoga, ìvimo u ve~nosti, u infantilizmu svoje besmrtnosti, u
nepromenljivosti svog identiteta, svog sistema vrednosti, svog na~ina ìvo-
ta, na~ina ìvota koji nikad ne menjamo, {to zna~i da nikad ne ìvimo. Sva-
ka promena je jedna mala smrt, te zato za parohijalni um promena ne po-
stoji: ne postoji smrt. Smrt, kao individualna smrt, uvek je nebitna jer ne
moè da poremeti ìvot na{eg identiteta, i {to je jo{ va`nije – ona ga jedi-
no moè ponovo potvrditi (za kolektivni um, individualna smrt postaje pra-
va prilika za àljenje sámog sebe: on/a je mrtav/mrtva, te smo stoga mi
ugroèni, {to samo zna~i da smo mi jo{ uvek »mi«, da smo jo{ uvek »zajed-
no«, a to je izvor »na{eg« kolektivnog uìvanja u individualnoj smrti). Da
kaèm to malo druga~ije: za ovakav um se iskustvo smrti javlja jedino kao
iskustvo mogu}e smrti njegove »zajednice« (ugroènosti nacije ili roda), i
on ga tuma~i kao smrt sveta kao takvog, kao smak sveta (ne zaboravimo da
i{~ekivanje »smaka sveta« – odnosno ideje da ukoliko se ne{to nama dogo-
di, svet vi{e ne}e biti isti, bi}e to kraj sveta – kod Lakana predstavlja fun-
damentalno obele`je psihoze). A budu}i da izvan na{eg sveta ne postoji ni-
jedan drugi svet, ugroènost na{eg sveta ~ini pretnju svetu kao takvom. (U
srpskoj verziji to je iskazano na paranoidan na~in: okruèni smo utvarnim
prostorima islama, on nas proganja na sve mogu}e na~ine, islam je skriveni
uljez u na{em identitetu. Mi smo, stoga, pozvani da odbranimo svet od mu-
slimanskog fundamentalizma. Ukoliko ne uspemo, to }e biti kraj, apsolutna
propast sveta. Takvim stavom opravdavani su zlo~ini protiv muslimana.)
n Psihoti~na interpelacija
Duh, ili mentalitet, koji smo ovde odredili kao palana~ki duh, jeste, dakle,
duh ukotvljen u rodu i kolektivnom (~ak i kad je »liberalno« otvoren, otvo-
ren je samo zato {to je »zatovren« i isklju~iv, odnosno samo zato {to je otvo-
ren isklju~ivo za totalizaciju vlastitog sveta). Ali ukoliko je ovaj um rezultat
samo-utvarizacije i utvarizacije drugog, ukoliko postoji u svetu bez sveta,
kako se on konstitui{e u vlastitom identitetu? Razume se, ovom pitanju pret-
hodi hegelijanski uvid da drugi predstavlja uslov mogu}nosti identiteta, da
»Ja« moè prepoznati sebe samo ako ga prepozna drugi kojeg je »Ja« »pret-
hodno« prepoznalo u njegovoj drugosti. Ili, da se posluìm druga~ijim re~-
nikom kojem }u se ~esto vra}ati u ovoj analizi: »Ja« moè postojati u svo-
joj subjektivnosti jedino ako je interpelirano, jedino ako ga Drugi pozove,
ako ga imenuje, podredi ∞to subject≤ i na taj na~in konstitui{e. Prema Alti-
serovoj pretpostavci, osoba mora znati da je interpelirana i podre|ena ∞sub-
jected≤, mora biti u stanju da refleksivno prisvoji vlastitu podre|enost ∞sub-
jectedness≤, s obzirom da ona upravo putem znanja posreduje u situaciji koja
je konstitui{e kao subjekt. »Formula« altiserovske interpelacije glasi, dakle,
ovako: da bi se konstituisao kao subjekt (mo}i), mora{ znati da si podre|en
∞subjected≤, mora{ prisvojiti i ìveti svoju podre|enost ∞subjectedness≤. Tvo-
ja sloboda, kao sloboda subjekta mo}i, predstavlja efekat tvog podre|ivanja
∞subjection≤. Najbolji primer slobode koja se proizvodi potpunim podre|iva-

njem ∞subjection≤ jeste na~in na koji u~imo i usvajamo jezik. Kaèmo da je
»maternji jezik« nekome uro|en ne zato {to postoje »prirodni« i »ve{ta~ki«
jezici, ve} zato {to smo u stanju da taj jezik govorimo po{tuju}i sva njego-
va pravila i zakonitosti a da pri tom o njima uop{te ne razmi{ljamo, ose}aju-
}i se me|u njima slobodno; drugim re~ima, kada smo u potpunosti proèti
jezi~kim zakonom, kada smo u potpunosti njime konstituisani, ili kada nas
on potpuno savladava ∞subjugate≤, mi o njemu prestajemo da razmi{ljamo jer
smo i sámi taj isti zakon. Sila zakona je, dakle, sáma na{a priroda – zato nam
je to maternji, prirodan jezik. S druge strane, strani jezik nam ostaje stran
upravo u onoj meri u kojoj nismo u stanju da usvojimo sve njegove zakone
– jer o njima stalno mislimo: ne ose}amo se slobodno zato {to nismo u pot-
punosti podre|eni ∞subjected≤, zato {to se jo{ uvek opiremo zakonu.
Ova altiserovska logika interpelacije moè da posluì u procesu proiz-
vodnje identiteta nacije ili roda. Hegelijanska filozofija rata stoji upravo u
funkciji takvog uvida: identitet nacije konstitui{e se jedino putem trauma-
ti~ne intervencije Drugog, tako da izloènost mogu}nosti da se bude podre-
|en drugome ∞being subjected to the other≤, borba za ìvot i smrt, izloènost
nacije iskustvu vlastite smrti, kolektivnost tog iskustva u kojem se nacija su-
o~ava sa agonijom sopstvenog »nestanka« – jeste ono {to zaista konstitui-
{e njen identitet. Stoga hegelijanska filozofija rata ~ini predvidljivi ishod
pri~e o gospodaru i robu. Ipak, savremena tehnologija rata izmi~e logici go-
spodara i roba, s obzirom da je danas mogu}e voditi rat u kome jedna stra-
na ostaje uvek ve} besmrtna, neizloèna mogu}nosti vlastite smrti. Time se
dramati~no menja struktura hegelijanskog ali i altiserovskog argumenta, i
javlja se potreba za ponovnom formulacijom strategije interpelacije, te sto-
ga i strategije konstitusanja identiteta. (Drugim re~ima, javlja se zahtev za
ponovnom formulacijom sámog koncepta politi~kog, s obzirom da koncept
politi~kog pretpostavlja koncept suvereniteta, samo-prisvajanja putem pro-
cedura interpelacije, procedura koje moraju biti refleksivne da bi podre|iva-
nje ∞subjection≤ funkcionisalo kao uslov subjektivacije ∞subjectivation≤.)
Ukoliko se altiserovski koncept interpelacije moè preformulisati, onda
}e se ponovna formulacija odnostiti upravo na instancu samo-refleksivnog
prisvajanja ~ovekove situacije. Drugim re~ima, neophodno je postaviti sle-
de}e pitanje: da li je mogu}a interpelacija bez samo-refleksivnog prisvaja-
nja, da li do interpelacije moè do}i ukoliko subjekt ne zna za nju? »Razmo-
trimo situaciju u kojoj je neko imenovan a da ne zna da je imenovan, {to je,
na kraju krajeva, uslov svih nas na sámom po~etku. ... Ime nas konstitui{e
u dru{tvenom pogledu, ali do na{eg dru{tvenog konstituisanja dolazi bez na-
{eg znanja. ... Da bi konstituisanje bilo delotvorno, nije potrebno da mi o
njemu znamo, niti da uo~avamo na~in na koji ono funkcioni{e. Jer, merilo
tog konstituisanja ne nalazimo u refleksivnom prisvajanju konstitisanja, ve}

mnogo pre u lancu ozna~avanja koji nadilazi kruènje samospoznaje«.4 Pro-
sto re~eno, interpelacija moè biti uspe{na, subjekt moè biti subjektiviran
kroz svoju podre|enost subjektivaciji ∞the subject can be subjectivized thro-
ugh his subjection to subjectivation≤, putem svoje podre|enosti intervenciji
Drugog, a da uop{te ne zna da je uhva}en u klopku interpelacije: interpela-
cija funkcioni{e ~ak i kad se niko ne odaziva na poziv policajca ili Boga.
Samo-refleksivno prisvajanje procedure intepelacije nije nu`no za delotvor-
nost interpelacije; jedini nu`ni uslov jeste beskrajno, bezli~no funkcionisa-
nje Drugog.
Na{e pitanje (kako um zatvoren u sámog sebe konstitui{e svoj identi-
tet) moglo bi se, dakle, formulisati na slede}i na~in: {ta se de{ava sa inter-
pelacijom, sa ~itavim kruènjem tog odnosa podre|enosti-subjektivacije
∞subjection-subjectivation≤ kada je Drugi odsutan? Ukoliko um, utonuo u ago-
niju roda, jeste um koji uvek ve} pretpostavlja isklju~enje Drugog, ukoliko ga
Drugi ne moè konstituisati zato {to stoji izvan mog »ve} konstituisanog sve-
ta«, kako onda ovaj svet »idealne zatvorenosti« uspeva da se konstitui{e i
identifikuje? Kako je interpelacija uop{te mogu}a, ako um idealno zatvore-
nog roda (ili nacije) na~ini iskorak iz vremena drugog? To jest: ukoliko sle-
dimo Dùdit Batler (Butler) i dopustimo da je interpelacija mogu}a bez sub-
jektovog znanja o njoj, i ukoliko prihvatimo ~injenicu da vreme diskursa nije
vreme subjekta, {ta se onda doga|a sa interpelacijom kada subjekt na~ini is-
korak iz vremena diskursa, kada nesklad izme|u vremena diskursa i vremena
subjekta nestane, tako da sve vreme postane vreme subjekta (vreme ve~no-
sti)? Slede}i Lakanov (Lacan) seminar o psihozama, ovu interpelaciju odre-
di}emo kao psihoti~nu interpelaciju. Unutar strukture ove interpelacije, kru-
ènje podre|enosti-subjektivacije ∞subjection-subjectivation≤ predstavlja efe-
kat isklju~ivanja Drugog: »isklju~ivanje velikog Drugog sadràno je u krugu.
Kru`-na linija zatvara se oko dva mala dr?ga...«.5 Umesto velikog Drugog, ja-
vlja se jedan mali drugi (sâm subjekt ga je proizveo) koji se obra}a subjektu
ne iz stvarnosti, ve} iz realnog kojeg subjekt doìvljava kao spolja{njost: glas
interpeliraju}eg Drugog koji je subjekta subjektivirao i koga subjekt sâm pro-
izvodi, jeste glas koji, bar kad je o subjektu re~, dolazi »izvana«.
Ovde je najva`nije razumeti slede}e: subjekt ne zna da je drugi koji ga
interpelira, zapravo, onaj mali drugi koga je sâm subjekt proizveo. I tako ova
struktura interpelacije izvr}e logiku koju je opisala Batlerova: subjekt ovde
zna da je interpeliran, ali ne zna da sámog sebe interpelira (»ona ne zna da
to izgovara, ali ona to, svejedno, izgovara«, kaè Lakan); drugim re~ima,
subjekt ne zna da je veliki Drugi odsutan, i da sad on sâm, subjekt, funkci-
oni{e kao veliki Drugi: »kada je Drugi zaista isklju~en, onda sve ono {to se
subjekta najvi{e ti~e, izgovara u stvari onaj mali drugi, odnosno, senke dru-
gih...«.6 Subjekt utvarizuje sámog sebe (ali i druge) i postaje svoj vlastiti
avetinjski drugi (svoja sopstvena senka), podre|uju}i sebe sebi ∞subjecting
itself to itself≤, prepoznaju}i sebe putem sebe. Jednostavan primer ovog tipa
interpelacije nalazimo u glasu koji ~ujemo u njujor{kim taksijima: »Dobrodo-
{li u Njujork, prestonicu sveta«. Taj glas velikog Drugog koji uspostavlja grad
kao prestonicu sveta, zapravo je glas malog drugog, jer dolazi iz unutra{njo-
sti sámog grada, iz njegovog »trbuha«, i jedino se tu moè ~uti; glas koji
dolazi iz unutra{njosti, jeste onaj glas koji ~ujemo kao da dolazi »izvana«.
Razume se, ~injenica da se simptomi ovakve interpelacije mogu na}i
bilo gde, samo potvr|uje Lakanovu tezu da svi mi uvek u~estvujemo u nekoj
psihoti~noj interpelaciji i uvek je sasvim dobro razumemo: »Ja, naravno, raz-
umem – a to dokazuje da svi mi imamo bar pone{to zajedni~ko sa ludilom
obmane«.7 Dovedena do krajnosti, ova struktura interpelacije jeste upravo
ona struktura koja uspostavlja »prirodu« uma uhva}enog u »agoniji« roda (ili
nacije), uma u{u{kanog u svoj svet kao jedini mogu}i svet izvan kojeg nika-
kav drugi svet ne postoji. Ovde se proces samo-spoznaje odvija unutar za-
tvorenog sveta, unutar njegovog obmanjuju}eg poretka, kao kada je mali
drugi (kome se direktno obra}amo) proizveden kao veliki Drugi (kao ~itavo
simboli~ko polje koje konstitui{e i potvr|uje identitet ~itave nacije): kada
se stotine hiljada ljudi okupi da pruì podr{ku svom vo|i Slobodanu Milo{e-
vi}u, oni ne dolaze da ~uju svog vo|u, nisu tu da po{alju politi~ku poruku
drugima, ve} naprosto da zatvore krug obmanjuju}eg poretka, da sámima
sebi pruè podr{ku za rat(ove), da prepoznaju sámi sebe. Jer, njihov vo|a ne
govori – oni su ti koji govore, odnosno da budemo precizniji, oni su ti koji
strastveno izvikuju jednu jedinu re~enicu: »Slobo, mi te volimo«, posle ~ega
ovaj odgovara: »Volim i ja vas«, zatvaraju}i tako taj samo-uspostavljaju}i
krug ili, da kaèmo to malo druga~ije, uspostavljaju}i samo-konstituisanje
unutar poretka »paranoidne obmane«. Svako individualno »Ja«, odnosno
svaki ego ovde je poni{ten, svi uranjaju u kolektivni alter ego, postaju
amorfni »totalitet« senki drugih, »totalitet« koji od onog drugog malog dru-
gog traì odgovor – Volim i ja vas. Kao {to je slu~aj sa svim psihoti~nim ob-
manama, »ego govori kroz posredni~ki alter ego«,8 kroz posredni{tvo kolek-
tiviteta, odnosno nacionalnog »duha«. U ovom slu~aju, nacija (koja, prema
Frojdu, moè biti »deo« ego-ideala) kao da je »progutala« ego, kao da je ego
pao u idealno i sada postoji na taj »idealan« na~in, kao senka. A poruka koja
se vra}a okupljenima, potvr|uje (i tako »zape~a}uje«) samo-konstituisanje
kolektiviteta roda u njegovoj idealnoj zatvorenosti; jer, bez obzira na to ko
prima poruku, »Volim i ja vas« zna~i slede}e: ja sam potvr|en i voljen jedi-
no kao Mi, i stoga Ja jesam Mi, jedino »Ja« koje je za mene mogu}e jeste Ja
tog Mi, ja postojim jedino kroz svoju naciju (ili rod) i kao ta nacija.
n Bra~ni ìvot filozofa i nacija kao porodica
Re}i da »Ja« postoji samo kao Mi, isto je {to i re}i da Ja postoji jedino za-
hvaljuju}i ne-postojanju: partikularitet mojih èlja poreknut je zajedno sa
partikularitetom moga tela. Poreknuto individualno telo uskrsava unutar
utvarnog nacionalnog duha (a to je duh koji »preìvljava« ∞»lives on«≤ na ì-
vim telima: individualna smrt ljudi ubijenih u ratu doìvljava se kao produ-
ètak ìvota upravo tog duha), unutar zatvorene skupine senki, unutar tela
bez tela koje svoj utvarni ìvot ìvi kao »~isti« ìvot, kao mrtvi ìvot koji
osigurava fantazmati~ni identitet roda (ili nacije). I zato »Mi«, kao jedni-
na, ìvi jedino u istosti vlastitog delirantnog identiteta, ìvotom bez pro-
mene (ipak, budu}i da je ìvot bez promene nemogu}, ovakav ìvot treba
shvatiti jedino kao ideju o ìvotu, fantaziju ili senku ìvota). Ideja idealno
zatvorenog ìvota nalazi svoje otelotvorenje u slavljenju ìvota kao rutine,
ìvota kao »~iste navike«. @ivot rutine je stilizovan ìvot, ìvot s jasnim
»granicama«, ìvot kao ponavljanje; to je ìvot koji sanja o svojoj predvi-
dljivosti. I zato on jeste (ili èli da bude) ~ist ìvot. »Izme|u ~istote i ru-
tine vlada znak mo}ne kauzalnosti koja, ponekad, ide i do sáme istovetno-
sti, tako da bismo o rutni smeli govoriti, pre svega, kao o ~istoj rutini a o
~istoti kao rutinskoj ~istoti«.9 @ivot rutine slavi naviku kao o~uvanje onoga
»{to je bilo«, kao ìvot koji vi{e nije ìv i koji je ~ist upravo zahvaljuju}i
svojoj smrti. Takav ìvot ukorenjen je u porodici, s obzirom da porodica osi-
gurava pokoravanje individua kolektivnim normama i idealima, preoblikuju-
}i njihov individualni ìvot u ìvot zajednice (nikakav usamljeni~ki ili izolo-
van ìvot nije ~ist).
U Vukovom devetnaestovekovnom re~niku srpskog jezika (Radomir
Konstantinvo} ga naziva srpskom Raspravom o metodi), u poglavlju pod na-
slovom »]iril filosof«, ~itamo slede}e: »Srblji pripovedaju da tice na ]irilov-
dan traè druga svaka sebi da gradi gnijezdo i da nose jaja; pa koja ga ne
na|e ona se objesi«.10 S jedne strane imamo ptice, »kolektivitet« nazvan po
nazivu vrste, ~iji porodi~ni ìvot jeste ìvot razmnoàvanja vrste (pravljenje
gnezda, polaganje jaja). A s druge strane, jedina ptica nazvana svojim vla-
stitim imenom (]iril), jedina ptica koja ne nosi beleg vrste, jeste ptica mi-
{ljenja i filozofije. Takva ptica ne svija gnezdo i svoj ìvot ne posve}uje o~u-
vanju vrste; njen seksualni ìvot nije »obe}an« produètku ìvota vrste, te
ga stoga treba razumeti kao »izopa~en«. Takva ptica ne nalazi supru`nika i
ne po{tuje norme i zakone zajednice: to je jedna usamljena ptica koja ne po-
tvr|uje ìvot zajednice. Ona, dakle, ne pripada zajednici; to jest, da kaèmo
to druga~ije – svako ko misli, svako ~iji je seksualni ìvot »izopa~en« (~ija
seksualnost nije ~isto reproduktivna) biva isklju~en iz ìvota zajednice koja
ga osu|uje na smrt (treba primetiti da Karadì} kaè kako to »Srblji pripo-
vedaju«; pripoveda~ ove male pripovesti je, stoga, utvarni pripoveda~, »na-
cionalni duh« glavom).
Duh roda je, u su{tini, anti-folozofski, a njegov anti-filozofski stav pro-
izlazi iz nepogre{ive pretpostavke da se onaj ko misli nikada ne poistove}u-
je sa »nacionalnim duhom«. Prema shvatanju ovog »kolektivnog uma«, filo-
zof (ukoliko misli) u isti mah je i onaj koji, odbijaju}i kolektivni identitet,
odbija ~istu bra~nu »vezu« kao vezu ~istote. A to upravo zna~i da je bra~na
»ljubav«, prema shvatanju ovog »kolektivnog« uma, jedino manifestacija
slu`be rodu i naciji, samo jedan aspekt ljubavi prema rodu, dok je ljubav pre-
ma rodu pravo fundamentalno iskustvo ljubavi. Prema tome, bilo koja druga
vrsta ljubavi, bilo koja ljubav izme|u Ja i Ti (bez obzira na pol) koja ne po-
{tuje zahtev kolektivnog, podriva ìvot kolektiva; i zato je proterana iz ko-
lektivnog utvarnog ìvota, osu|ena na smrt: »Filosof je uvek ]iril filosof, mi-
sao bez roda ... opasnost za pleme koje je, zbog toga, i osu|uje na smrt.
@ivota ima, moè i sme da bude samo u rodu koji opredme}uje ... sve izvan
roda je ne-ìvot ili sáma smrt, sinonim za ‘tu|instvo’«.11
Ukoliko je filozof figura misli bez roda, onda je homoseksualac figura
tela bez roda. Prema shvatanju utvarnog »nacionalnog duha«, paradigmati~-
na figura neobi~nog (ili stranog, tu|inskog) tela jeste homoseksualno telo
shva}eno ovde kao telo koje insistira na partikularitetu svoje èlje, na ìvo-
tu svoje èlje koja ne èli da umre i nestane u avetinjskom duhu. Razmotri-
mo sada na~in na koji je Neboj{a Krsti}, predsednik »Ota~astvenog pokreta
Obraz«, reagovao na gay paradu odrànu u Beogradu juna meseca 2001. go-
dine; Krsti} tvrdi da ovakve parade nisu ni{ta drugo do »izrugivanje moralu,
izrugivanje porodici, duhovnom i nacionalnom identietu mnogo stradalnog i
napa}enog srpskog naroda. ... Ukoliko ho}emo da srpski narod opstane,
mora se upotrebiti pravedna sila, da udari na sve ovda{nje proklete homo-
seksualce ... svi oni moraju biti nemilosrdno ka`njeni i pravedno osu|eni na
smrt ili doìvotnu robiju«, zahteva Krsti}.12 Treba li uop{te re}i da je ovo
kristalno jasan primer psihoti~ne interpelacije: ja mislim samo ono {to srp-
ski narod misli, ja samo saop{tavam poruku koju sam primio od velikog Dru-
gog, a on je u ovom slu~aju samo moja fantazija (fantazmati~na senka dru-
gih), ja, dakle, prenosim poruku koju sam primio iz »realnog«, iz sopstvenog
delirantnog sveta u kojem ja ne postojim kao Ja, u kojem postojim samo kao
utvarni kolektivitet {to kroz mene govori i kazuje: porodica postoji samo kao
iskustvo nacionalnog identiteta koji je duhovan; porodica postoji kao pori-
canje tela, kao ~isti duh koji je duh roda: identitet je uvek i jedino identi-
tet bestelesnog duha roda. (Ovde treba primetiti jednu zanimljivu kontradik-
ciju: ovaj bestelesni i aseksualni duh je heteroseksualan; treba li iz toga za-
klju~iti da upravo heteroseksualnost odbacuje seksualnost, budu}i da ovde
heteroseksualnost osigurava ~ist ìvot tela, te stoga i otklon od seksualno-
sti? Rasu|ivanje ovog uma trebalo bi, dakle, ovako razumeti: isklju~ujemo
homoseksualnost zato {to isklju~ujemo seksualnost kao takvu; seksualnost je
mogu}a samo kao homoseksualnost; insistiraju}i na takozvanoj heteroseksu-
alnosti, mi u stvari insistiramo na ~istom, bestelesnom ìvotu duha.)
Da bismo shvatili o ~emu i kome govori predsednik Ota~astvenog po-
kreta (predsednik koji predsedava svojim ocem), priseti}emo se Lakanove
psihoti~ne pacijentkinje i njenog delirantnog kasapina:
... poverila mi je kako je jednog dana, napu{taju}i ku}u, naletela u

hodniku na jednog neotesanog tipa, i to je uop{te nije iznenadilo, bu-
du}i da je ovaj besramni oènjeni ~ovek bio ljubavnik jedne od njenih
kom{nica. ... Prolaze}i pored nje ... dobacio joj je neku ru`nu re~, ru`-
nu re~ koju nije htela preda mnom da ponovi zato {to bi je to, kako je
rekla, unizilo. Ipak ... mi smo se nakon pet minuta razgovora sprijate-
ljili, i kad smo se vratili na temu, uz smeh mi je priznala da ni ona u
celoj stvari nije ba{ sasvim nevina, jer je i sáma ne{to izustila u pro-
lazu. To ne{to {to mi je priznala ... bilo je ovo – Upravo sam bila kod
kasapina. ... Rekla sam – Upravo sam bila kod kasapina, i onda se izla-
nula: a {ta je on rekao? On je rekao – Krma~o! ... [ta ona kaè? Ona
kaè – Upravo sam bila kod kasapina. Elem, ko je upravo bio kod kasa-
pina? êtvrt svinje. Ona ne zna da to izgovara, ali ona to, svejedno, iz-
govara. A tom drugom, s kojim razgovara, ona o sebi kaè – Ja, krma-
~a, ja sam upravo bila kod kasapina... .13
Elem, ne bismo bili u pravu ukoliko bi na{ odgovor predsedniku Ota~a-

stvenog pokreta izgledao ovako: »Mi shvatamo da, obra}aju}i se nama, ti po-
ku{ava{ da nam po{alje{ poruku o svojoj seksualnosti koja te proganja«. Jer,
takav bi odgovor zna~io da mi njegovu poruku vra}amo u izvrnutom obliku
ili, obrnuto, da se on nalazi unutar logike »istinskog govora«, odnosno, kako
bi rekao Lakan, da nas je njegov govor »obavezao« i tako naterao Drugog da
govori. îtav zaplet njegovog govora je, me|utim, »sakriven« upravo u »~i-
njenici« da nam se on uop{te ne obra}a. On je predsednik jednog pokreta,
kretanja ili ìvota koji ìvi za svog oca, on je upravo ìvot svoga oca koji,
dakle, nije mrtav; on govori svom ocu, obra}a se toj senci drugog. A taj otac
preìvljava na telu svoga »sina«, sin daje ìvot svome ocu, postaje ljubavnik
svog oca, pora|a svoga oca i tako postaje otac svoga oca koji je sve vreme
i njegov brat, s obzirom da obojica »dostiù« svoj utvarni ìvot kroz »utvar-
nu« matericu svoje matere – Zemlje. Ovaj delirantni duh »duhovnog roda«
jeste, dakle, duh ~iji je otac uvek ìv, ~iji je otac onaj otac koji ne moè da
umre. To je, dakle, otac va`niji od instance »tabua«, otac koji odobrava fan-
tazmati~nu klopku seksualnog odnosa me|u bra}om. »Bra}a« ovde ozna~ava
upravo bra}u, a ne »bratstvo«. Jer, bratstvo je zasnovano na homosociajlnim

vezama koje su mogu}e samo ako su posredovane ènama ili drugima (stran-
cima i tu|inima), dok »san« brata koji sanja o mogu}nosti seksualnog odno-
sa sa bratom isklju~uje ne samo ène, ve} i sve druge koji nemaju istog oca.
(I zato figura homoseksualca toliko uznemirava brata koji op{ti sa svojim
ocem: homoseksualac je taj koji dokazuje mogu}nost ìvota individualnog
tela uprkos smrti oca.)
n @ena ìva sahranjena
Srpski mit o osnivanju grada (odnosno, o osnivanju nacije ili roda) pretpo-
stavlja da nacija moè biti konstituisana jedino nakon {to je ve} konstitui-
sana. Ukratko, prema verziji datoj u pesmi Zidanje Skadra na Bojani, ovaj mit
pripoveda pri~u o tri brata-plemi}a koji grade grad (a on jo{ ozna~ava zid,
granicu). Rod, srodstvo i kraljevstvo ve} postoje (jedan od bra}e je kralj),
{to zna~i da se grad, koji treba da konstitui{e i izgradi »kraljevstvo«, gradi
na temelju onoga {to taj grad tek treba da konstitui{e i izgradi, kao da kra-
ljevstvo i rod postoje u ne-postojanju (kraljevstvo bez kraljevine, rod bez
roda). Ipak, izgradnja grada nikako da uspe: sve {to bra}a tokom dana iz-
grade, razru{i se tokom no}i. Izgradnja grada uznemirava vilu koja se u od-
re|enom trenutku obra}a jednom od bra}e (kralju) i kazuje mu da }e dozvo-
liti postojanje grada samo ukoliko èna jednog od bra}e bude `rtvovana: od-
nosno, samo ukoliko jedna od èna bude uzidana u zidine grada. Prema ve}
predvidjlivoj logici mita, u temelj grada bi}e uzidana èna najmla|eg brata:
najlep{a i najpametnija, re~ju – èna. Mit podrobno opisuje kako ona pola-
ko nestaje u zidinama, kako delovi njenog tela polako postaju nevidljivi; a
ona moli za ìvot sve dok joj se glas, na kraju, ne izgubi u zidovima. Moè
se, naravno, re}i da je ovaj mit nalik svim drugim mitovima o osnivanju, bu-
du}i da konstituisanje roda vezuje za isklju~enje stranca ili ène. Rod je uko-
renjen u isklju~enju ènskog pogleda i glasa (u isklju~enju pogleda i glasa
drugog): zidine grada su, stoga, veo koji joj pokriva o~i i zagu{uje glas; bez
glasa i pogleda, ona }e zauvek ostati ìva u grobnici grada, u gradu kao
grobnici.
Ipak, ova strategija osnivanja i isklju~enja ima svoje osobenosti. To is-
klju~enje nije nekakvo »primordijalno« isklju~enje do kojeg dolazi unutar
imaginarnog prostora mita koji »prethodi« simboli~kom i koji ga konstitui-
{e (u tom smislu, ovo i nije mit). Drugim re~ima, ovo isklju~enje nije nalik
isklju~enju koje je opisano u Platonovom Timaju: ènsko se ovde ne poima
kao chora, èna nije negovateljica koja svoje »ènsko zamrzava kao ono {to
je nu`no za razmnoàvanje ljudi, a koje sámo po sebi nije ljudsko i koje ni
na koji na~in ne treba da bude konstruisano kao formativni princip ljudske

forme koja se, takore}i, kroz nju proizvodi«.14 @ensko nije bezobli~je kao po-
tentnost forme, i ne nalazi se izvan distinkcije forma-materija; naprotiv, ono
je ve} uhva}eno u distribuciju formi, oblikovano kao èna, odaslano u sim-
boli~ku mreù koja mu pripisuje simboli~ke zadatke i funkcije. Paradoks ove
situacije jeste to {to fantazam treba da bude transformisan u simboli~ko, i
to putem isklju~enja ve} postoje}eg simboli~kog polja; ve} postoje}i pore-
dak (porodica, srodstvo, kraljevstvo, rod, nacija) `rtvovano je u liku `rtvo-
vanja ène (koja je jo{ i supruga, majka, sestra ili kraljica). »Novo simboli~-
ko polje« gradi se, zna~i, na grobu »simboli~kog«, jer ceo grad predstavlja
grobnicu sahranjenog ènskog tela, sahranjenog kraljevstva i roda. Ovo je,
dakle, mit o osnivanju nekog drugog tipa »roda«, ne samo roda koji }e biti
efekat homosocijalnih veza (koji uvek pretpostavlja razliku, drugog), ve} psi-
hoti~no »~istog« roda bra}e koji su doslovno bra}a, koji grade grad kao ve~-
ni ìvot koji }e omogu}iti da rod ve~no ìvi kao ~isti rod, kao rod koji se ni-
kad ne menja (a takav rod uvek je zasnovan na »istoj« bratskoj krvi; gde god
postoji san o ~istoti roda, postoji i krv). Tako uspostavljeno simboli~ko po-
lje jeste, dakle, imaginarno utemeljeno na »sahrani« simboli~kog (jer, uzi-
dati ènu u zidine grada ne zna~i otarasiti se tela ili prirode, ve} zna~i ota-
rasiti se uspostavljenih simboli~kih spona); kao efekat ove sahrane, nastaje
novi grad, grad mu{karaca u kojem }e mo} proizvodnje i oblikovanja tako|e
pripadati isklju~ivo mu{karcima (jer grad gradi tri stotine mu{kih radnika).
U tom smislu, negacija simboli~kog i uspostavljanje novih simboli~kih odno-
sa (na primer, uspostavljanje srodstva u kojem }e ro|aci biti isklju~ivo mu-
{karci, jer }e èna odmah nakon poro|aja biti sahranjena, tako da novi grad
ostaje grad sinova, bra}e i o~eva; uspostavljanje isklju~ivo mu{kih porodica
u kojima èna ne}e funkcionisati ~ak ni kao »posrednik« koji prenosi ime na-
kon {to je imenovan) funkcioni{e kao negacija putem koje imaginarno na-
stoji da uspostavi sebe kao simboli~ko. [ta to zna~i?
Ovde se treba prisetiti lakanovske distinkcije izme|u razli~itih na~ina
predstavljanja simboli~kog, imaginarnog i realnog: »ozna~itelj predstavlja
simboli~ko; zna~enje predstavlja imaginarno; a realno je diskurs koji se, u
stvari, dogodio u dijahronijskoj dimenziji«.15 To da zna~enje predstavlja ima-
ginarno zna~i da je ono strukturisano u skladu sa èljom partikularnog, in-
dividualnog ega, da je ono uvek »jedno malo li~no zna~enje« koje postaje
»~itava stvarnost« jedino zahvaljuju}i mogu}nosti »inter-subjektivne« raz-
mene èlja, a to zna~i mogu}nost podre|ivanja èlje èlji Drugog: »Nema
sumnje da je zna~enje po prirodi imaginarno. Poput imaginarnog, zna~enje
je na kraju uvek nestaju}e, jer je tesno vezano za ono {to nas interesuje, to
jest, za ono u {ta smo upleteni. Mislili bismo da su glad i ljubav jedna ista
stvar, bili bismo poput svake druge ìvotinje, istinski motivisani. Ali zahva-
ljuju}i postojanju ozna~itelja, na{e malo li~no zna~enje – koje je u isti mah
i tako apsolutno, tako srceparaju}e op{te, ljudsko, odvi{e ljudsko – vodi nas
mnogo dalje«.16 Ali {ta se doga|a kada imaginarno unutar sebe proizvede
velikog Drugog, kao ozna~itelja ~ije zahteve odsada po{tuje? U tom slu~aju
imaginarno apsolutizuje svoje »malo zna~enje«, konstitui{e dijahronijski
diskurs, pada u realno koje postaje ~itava stvarnost, diskurs izvan vremena
(bez velikog Drugog), u ve~nost vremena kao ve~nu stvarnost koja treba da
obezbedi ve~nu realizaciju (zadovoljenje) tog malog li~nog zna~enja, odno-
sno onoga »u {ta smo upleteni«, èlje u kojoj smo zarobljeni. Drugim re~i-
ma, realno postaje ~itava stvarnost – psihoti~na procedura za uspostavljanje
stvarnosti. U srpskom mitu o izgradnji nacije-grada kao grada mu{karaca, re~
je upravo o toj proceduri.
@rtvovanje ène je ovde efekat velikog Drugog, ali to je jedan veliki
Drugi koji je ve} senka pravog velikog Drugog, njegova utvara koja se vidi i
~uje jedino u okviru imaginarnog jednog od tri brata. @rtvovanje ène nije
naredio Bog ili kakav univerzalni zakon, nego vila sa kojom op{ti samo je-
dan od bra}e. Vila, dakle, nije utvara koju mnogi vide (poput Hamletovog
duha – i zato je poredak koji Hamlet prima, zapravo poredak velikog Dru-
gog), ve} njena utvara, senka senke koja se javlja u delirioznom svetu. A ta
èna-vila kazuje kralju da }e grad biti izgra|en tek po{to je zadovoljena ona,
njena èlja, tek po{to joj kralj dâ svoju ènu. Vila je èna koja èli ènu. Da
kaèmo to jednostavno: vila koja se obra}a Kralju, jeste vila-lezbejka koja
traì ènu. [tavi{e, ona je lezbejka-ozna~itelj (funkcioni{e kao veliki Drugi)
koja ima mo} da poremeti uspostavljeno simboli~ko polje heteroseksualnih i
homosocijalnih veza, ona ima mo} da podrije porodicu i kraljevstvo. Vila
funkcioni{e kao ozna~itelj koji uzrokuje »smak postoje}eg sveta« i nameta-
nje stvarnosti vlastitog zahteva. Jednom re~ju, vila funkcioni{e kao lezbej-
ski falus: »moè se re}i da lezbejski falus interveni{e kao neo~ekivana posle-
dica lakanovske {eme, kao toboè kontradiktorni ozna~itelj koji, putem kri-
ti~ke mimeze, dovodi u pitanje navodno stvarala~ku i kontroli{u}u mo} la-
kanovskog falusa, {to }e re}i njegovo ustoli~enje privilegovanog ozna~itelja
u simboli~kom poretku«.17 U slu~aju koji analiziramo, lezbejski falus zahte-
va ubistvo majke-supruge (ovde, dakle, edipalizacija pretpostavlja ubistvo
majke, a ne oca, tako da »edipalizovani« sin postaje savr{ena k}er-supruga
vlastitom ocu).
Me|utim, ukoliko je lezbejski falus ovde samo senka velikog Drugog,
proizveden unutar imaginarnog koje ho}e da zadovolji vlastitu èlju (èlju
za mu{kim homoseksualnim erotizmom), onda lezbejski falus ima funkciju da
omogu}i prevazilaènje zabrane homoseksualnosti koju je nametnuo simbo-
li~ki zakon. Jer {ta je krajnji ishod ovog ustoli~enja lezbejskog falusa koji
zahteva ubistvo ène? Ishod takve situacije je ne samo prevazilaènje krivi-
ce koju izaziva homoseksualna èlja (s obzirom da je èlja zabranjena zako-

nom), ve} i prevazilaènje krivice koju izaziva ubistvo: lezbejski falus je ovde
zakon koji zahteva ubistvo, tako da ubistvo sada postaje zakoniti ~in koji
samo potvr|uje tezu da »ono {to operi{e pod znakom simboli~kog, nije ni-
{ta drugo do upravo onaj skup imaginarnih efekata koji su, kao zakon ozna-
~avanja, postali prirodni i postvareni«.18 Budu}i da je ubistvo nare|eno sa
mesta (imaginarnog) zakona, mu{karci koji ubijaju ènu (a èna je ovde fi-
gura bilo kog tipa neobi~nosti i drugosti) mogu »na zakonit na~in« da uto-
nu u »okeansko ose}anje« koje im dopu{ta svako ubistvo i uklanja ose}aj kri-
vice. To je logika ove mitske bra}e. Ona glasi ovako: ~ak i da smo hteli, mi
nikako ne bismo mogli da se na ovaj na~in ratosiljamo svojih èna, morali
bismo da pratimo i po{tujemo druga~iji simboli~ki zakon, ali to je sada na
sre}an na~in podriveno jednim poretkom koji nare|uje ubistvo, pretvaraju}i
ubistvo u eti~ki gest. S druge strane, ukoliko zabrana, uspostavljena simbo-
li~kim poretkom, zabranjuje homoseksualnost, onda je sada i ova zabrana na
sre}an na~in prevazi|ena: »Zabrane, koje obuhvataju i zabranu homoseksu-
alnosti, deluju putem bola krivice. Frojd pokazuje ovu vezu pred kraj svog
eseja, kada genezu savesti i njene samo-kontroli{u}e mogu}nosti obja{nja-
va kao introjekciju homoseksualne katekse. Drugim re~ima, ego-ideal koji
vlada onim {to Frojd naziva egovim ‘samo-po{tovanjem’, zahteva zabranu
homoseksualnosti. Ova zabrana homoseksualnosti jeste homoseksualna èlja
na svom nali~ju...«.19 Ako imamo u vidu sve {to je re~eno u ovoj elaboraci-
ji zabrane homoseksualnosti, onda strategija koju usvajaju bra}a koja èle
da osnuju grad mu{karaca kao grad roda i nacije, glasi ovako: budu}i da se
od njih zahteva homoseksualnost, oni – bra}a, mu{karci – su osu|eni na ho-
moseksualnost, {to zna~i da moraju da istrpe homoseksualnost ~ak i protiv
svoje volje i èlje, moraju da po{tuju nova pravila novog simboli~kog poret-
ka. Odgovaraju}i na zahtev velikog Drugog koji je ovde Lezbejka, oni su (u
skladu sa ovom fantazmati~nom klopkom) jo{ uvek heteroseksualci, budu}i
da predstavljaju savr{ene mu{karce ènskog Drugog, jer odgovaraju na njen
zahtev koji ih osu|uje na homoseksualnost. [tavi{e, ukoliko ego-ideal zah-
teva zabranu homoseksualnosti, onda, zahvaljuju}i obrtu do kojeg dolazi na-
kon ustoli~enja lezbejskog falusa, ovde upravo homoseksualnost potvr|uje
ego-ideal: nismo mi homoseksualci, mi samo moramo da se pona{amo kao
homoseksualci, to se od nas zahteva, a mi smo tako u stanju da o~uvamo
ego-ideal koji vlada egovim ‘samo-po{tovanjem’. (Sada je, zna~i, jasno za{to
novo kraljevstvo mora da bude uspostavljeno tek nakon {to su kraljevstvo i
dràva bili uspostavljeni, odnosno za{to novo kraljevstvo mora da bude us-
postavljeno tek nakon {to su uspostavljene dru{tvene veze koje name}u za-
branu homoseksualnosti.) Ovom imaginarnom putanjom dolazi se upravo do
osloba|anja homoseksualne èlje koja sada po{tuje zakon koji nare|uje ba{
tu èlju. Drugim re~ima, homoseksualna èlja sada moè biti ispunjena po-
{tovanjem zakona koji zabranjuje heteroseksualnu èlju.
Treba primetiti jo{ jednu va`nu posledicu ove »varke«: naime, ova fan-
tazija ne fantazira samo o ubistvu ène ili apsolutnom odsustvu stranca
(samo }e bra}a ostati me|u nama), ve} isto tako i o apsolutnom isklju~iva-
nju lezbejke. Lezbejski falus, koji je ovde poput nekakvog »pod-boga«, ima
paradoksalnu prirodu zlog demona (koji insistira na ubistvu) i ~asne bogi-
nje; jer, vila ispunjava svoje obe}anje: po{to dobije {to ho}e, a ho}e ènsko
telo, ona se povla~i, ostavlja bra}u same u gradu. Vrlo jednostavno: ovaj mit
fantazira o nastanku apsolutnog odvajanja polova nakon »smaka sveta«; po-
lovi }e biti razdvojeni tako da se vi{e nikada ne sretnu; u na{em gradu nema
mesta èni, strancu ili tu|inu, ali isto tako – nema mesta ni ènskoj homo-
seksualnosti.
Budimo jasni: do sada smo analizirali potisnuti sadràj osnva~kog mita
(a postoji li bilo kakav drugi?). Obja{njenje pitanja za{to je ovaj sadràj po-
stisnut, podrazumeva jednu komplikovanu analizu na~ina na koji funkcioni-
{e potisnuti homoseksualni erotizam; analizu na~ina na koji se homoseksu-
alna èlja »transformi{e« u ose}anje krivice, i tako redom. To bi zahtevalo
obja{njenje komplikovanog mehanizma prema kojem »zabrana homoseksual-
nosti jeste homoseksualna èlja na svom nali~ju«.20 Ali to nije cilj ove ana-
lize. Naprotiv, ovde èlimo da razradimo na~in na koji se potisnuti sadràj
ovog mita eksploati{e prilikom pokretanja nacionalizma, i kako se naciona-
lizam manifestuje kao mu{ka homosocijalna veza koja se pani~no suprotsta-
vlja homoseksualnoj èlji. U tom smislu, dobro }e nam do}i jo{ jedan aspekt
analiziranog mita, aspekt koji igra odlu~uju}u ulogu u konstituisanju nacio-
nalne svesti kao svesti tela »nacionalnog tla«. To se odnosi na jednostavnu
logiku isklju~ivanja: naime, ~injenica je da apsolutno isku~ivanje ne posto-
ji, budu}i da je ono {to se isklju~uje uvek uklju~eno u to {to se isklju~uje
upravo kao ono {to je isklju~eno. Isklju~eno se uvek iznova vra}a da poho-
di polje iz kog je isklju~eno, a to vra}anje ima bar dvostruku funkciju: s jed-
ne strane, ono je nesnosno ∞uncanny≤ prisustvo odsustva; s druge strane,
me|utim, upravo ~injenica da predstavlja nesnosnu utvaru gesta isklju~iva-
nja, to isklju~eno pobu|uje èlju za ponavljanjem tog istog gesta: budu}i da
ono {to je isklju~eno nikada nije »totalno« isklju~eno, gest njegovog isklju-
~ivanja mora biti uvek iznova ponavljan. Stoga vra}anje utvare omogu}ava
ponavljanje isklju~ivanja. Na primer: èna uzidana u grad postaje, da tako
kaèmo, prirodno ve{ta~ki temelj ve{ta~kog zdanja (grada, roda, nacije, gra-
nice i sli~nog). Ali uzidati ènu u zidine grada ne zna~i otarasiti je se. Jer,
putem ~udesnog procesa »transsupstancijacije«, njeno telo postaje telo gra-
da ili teritorije; mrtva èna ìvi kao telo bestelesne nacije, a takozvani »na-
cionalni duh« nije ni{ta drugo do ìvot mrtve ène. Braniti »nacionalnu« te-
ritoriju zna~i, dakle, braniti @enu. Prema shvatanju uma uronjenog u nacio-
nalizam, jedina èna jeste nacija i »nacionalna teritorija« ({to obja{njava
one re~enice, tako drage nacionalistima: ven~an sam sa svojom zemljom, ì-
vim za svoju zemlju, moja zemlja je moja najve}a du`nost, i sli~no). Nacio-
nalizam bi, stoga, (izme|u ostalog) pretpostavljao investiciju u teritoriju he-
teroseksualne katekse, i to tako da ova heteroseksualna investicija omogu}i
i proizvede homoseksualni mu{ki rod. Drugim re~ima, logika tog kruga glasi
ovako: mi isklju~ujemo drugog da bi se homosocijalne veze mogle trans-
formisati u ìvot »~istog« roda koji preìvljava na sebi i unutar sebe (unutar
svog mu{kog tela-uma), ali budu}i da se ono {to je isklju~eno uvek vra}a,
ono na isti na~in pokre}e to telo-um ~istog roda, iznova ga uspostavlja i iza-
ziva ponavljanje gesta isklju~ivanja.
n Mrtva draga
Stoga nije slu~ajno {to je pozni srpski romantizam obnovio ovaj mit o osni-
vanju, i to u vlastitom naporu da ozna~i dvadeseti vek kao vek bez èna, kao
vek koji }e kona~no obeleìti ulazak u ve~ni ìvot mu{kog roda. Motiv »mr-
tve drage« bez sumnje je kanonski motiv romantizma (preuzet od Edgara
Alana Poa i [arla Bodlera). S druge strane, u poznom srpskom romantizmu
ovaj je motiv bio iznova artikulisan putem odricanja od sámog tela, ìvota
tela, {to }e re}i – ìvota kao takvog, i predstavljen kao àlosno slavljenje
ve~no ìve smrti. Telo mrtve ène otvara, tako, mogu}nost samo-utvarizaci-
je tela, ubistva tela koje, u zoru Prvog svetskog rata, vodi ponovnom uspo-
stavljanju bestelesnog nacionalnog duha. Srpski romanti~arski pesnik Sima
Pandurovi} nudi ove stihove:
Zamagljen pogled, bled oblak na ~elu

Na{ih dama jednu malu tajnu krije:
Odrucanje nemo, jednu ùdnju svetlu,
Strast {to je buktala i koja sad nije.
Izgleda da nas vi{e ne zanima,

Nas umornu decu ovog stole}a,
Drugi i lep{i pol, da se ne prima
Nas nada i ~ednost budu}ih prole}a.21
Ovde treba primetiti kako ambivalentnost izme|u dve strofe proizvodi

neobi~no kruènje performativa i konstativa: performativ, koji najavljuje i
obe}ava àljenje za izgubljenom ènom (ìvotom, stra{}u, ljubavlju, itd.) uz
sve mogu}e prekore koji obi~no prate àljenje (ona je ta koja je mrtva, i zato
ja ne mogu da se radujem, niti da utolim èlju, zato moram da se odreknem
svoje heteroseksualnosti), prekinut je konstativom (Mi, umorna deca ovog
stole}a, nismo vi{e zaintereosvani za drugi, lep{i pol) koji uvodi jedan dru-
ga~iji performativ – performativ koji nije efekat utvarnog prisustva blede
ène, nije efekat njene smrti. Kao da se dijagnoza umora sada odnosi na od-
sustvo interesovanja za »drugi pol«, kao da to odsustvo interesovanja nije
efekat razorene ènske èlje: »drugi, lep{i pol« nas vi{e ne zanima, ali ne
zato {to je èna »mrtva«, nego zato {to smo umorni od zainteresovanosti.
Ovaj umor, razaranje èlje, koje je isprva artikulisano kao razaranje hetero-
seksualne èlje (i, moè se re}i, kao najava zainteresovanosti za »isti« pol)
zavr{ava se razaranjem èlje kao takve, utvarizacijom èlje (kao odricanjem
od nade u budu}nost, odricanjem od ìvota). Ali, {ta se doga|a se èljom
koje se odri~e nacionalni romantizam koji neumorno slavi »nacionalni duh«?
Ukoliko odricanje od èlje zna~i prosto izme{tanje èlje, onda se moèmo za-
pitati: kuda je oti{la ta èlja nacionalnog romantizma, gde je na{la svoje
uto~i{te? I kako je mogu}e da »umorna deca ovog stole}a« jo{ uvek imaju
snage da slave svoj rod i da se za njega bore? Da li je mogu}e da se ova è-
lja (koja odbacuje telo, te stoga i ìvot) »udomila« u bestelsenom »nacio-
nalnom duhu«? To upravo potvr|uje jo{ jedan srpski romanti~ar i ratnik, Dr.
Petrovi}. Ovaj ~ovek, koji je bio odu{evljeni romanti~ar (i ~ak napisao jednu
duga~ku, dosadnu tragediju u stihovima o srpskoj »zloj« sudbini, srpskoj
patnji, itd.), borio se u nekoliko ratova sve dok mu u jednom od nema~kih
vojnih logora za vreme Prvog svetskog rata nije amputirana noga. Tu, u tom
logoru, Petrovi} je pro{ao kroz bolni proces samo-analize ~iji je glavni pred-
met bio upravo njegov nacionalizam; bele{ke o ovom procesu samo-ispitiva-
nja sa~uvane su u njegovom dnevniku na nema~kom jeziku, pod nazivom Be-
ilage zur Nirwana, u kojem Petrovi} otkriva istinu svog nacionalizma i patri-
otizma kao istinu svoje èlje: »Teturaju}i se na svojim {takama, ~esto do|em
u opasnost da padnem da ne bih zgazio mrava; ali sam u stanju da mirne
du{e streljam ~etu neprijateljskih vojnika. @udnja za zlo~inom u mojoj du{i,
nepojamna za mene, navukla je masku patriotizma«.22 Taj zlo~in, po~injen
u ime patriotizma (kojeg patriotizam nikada na »tuma~i« kao zlo~in, kao
»zlo~in ... nepojaman za mene«), taj zlo~in, shva}en kao odbrana nacije od
»zlog« drugog, jeste efekat izme{tanja èlje, ili ta~nije, efekat dekodiranja
i ponovnog kodiranja èlje: èlja primorana da odbaci sámu sebe, èlja pri-
morana da se odrekne ìvota, vra}a se u obliku èlje za smr}u: »Ose}a se
kako se smrt uspinje iznutra, i kako je sáma èlja nagon smrti, latentnost,
ali i kako prelazi na stranu flukseva koji virtuelno nose novi ìvot«.23 Taj
novi ìvot jeste ìvot koji @il Delez (Deleuze) i Feliks Gatari (Guattari), sle-
de}i Vilhema Rajha (Reich), nazivaju »fiksacijama za tradicionalno«, odno-
sno, »ìvotom arhai~nog«, gde èlja koja se odri~e sopstvenog interesa sámu
sebe investira u ne-ìvot ili utvarni ìvot, utvarizuju}i na taj na~in sebe, pre-
tvaraju}i ìvot u avetinjski ìvot; »fiksacije za tradicionalno«, ili ìvot smr-
ti, ìvot arhai~nog, kadre su da uzmu kako oblik folklornog ìvota, tako i ob-
lik »sposoban da podjednako podhranjuje jedan moderni fa{izam kao i da
osloba|a revolucionarni naboj«, to jest, oblik »regionalizma, odnosno naci-
onalizma«. U svim ovim slu~ajevima, me|utim, re~ je o èlji koja se odri~e
svojih interesa, ali nalazi na~ina da, uz pomo} putanje koja potvr|uje smrt
ili utvarni ìvot, ipak ostane u ìvotu: »@elja nikada nije prevarena. Interes
moè biti prevaren, neprepoznat ili izneveren, ali ne i èlja. Otud Rajhov
krik: ne, mase nisu bile prevarene, one su èlele fa{izam, i ba{ to i treba ob-
jasniti...«.24
n Slepi grad
Jedan od puteva koji nas moè dovesti do obja{njenja komplikovanog me-

hanizma ove putanje, nalazi se u odnosu izme|u procesa subjektivacije i nje-
gove reprezentacije unutar simboli~kog polja, ili ta~nije – njegove reprezen-
tacije unutar imaginarnog koje pospe{uje subjektivaciju unutar simboli~kog
polja. Drugim re~ima: da li je slu~ajno {to je proces subjektivacije povezan
sa izgradnjom »novog grada«; da li je slu~ajno {to, putem zrcaljenja proce-
sa subjektivacije subjekta, »novi imaginarni grad« u isti mah zrcali i poti-
snutu èlju, upravo onu èlju ~ije je potiskivanje prethodno konstituisalo
ovaj subjekt? Vratimo se, za trenutak, prvom analiziranom primeru, primeru
»mita o osnivanju«. Ovde smo bili suo~eni sa nekom vrstom »revidirane«
subjektivacije: jedna ve} subjektivizirana nacija (ili rod) subjektivira se po-
novo, s tim {to ovog puta stavlja na videlo ono {to je prilikom prvog poku-
{aja subjektivacije bilo nevidljivo, i obrnuto – pretvara u nevidljivo ono {to
je ranije bilo vidljivo ili vidljivo reprezentovano: èna je transformisana u
nevidljivi temelj grada koji, onima unutar sámog grada, nikada nije bio vi-
dljiv zato {to oni nisu u stanju da vide mesto koje nastanjuju; a ono {to nije
bilo vidljivo »pre« grada – mu{ka homoseksualna èlja prikrivena homosoci-
jalnom vezano{}u, to jest, vezano{}u koja iziskuje ène – postaje sada vi-
dljiva. A to, opet, zna~i da su, u skladu sa na~inom na koji ovo imaginarno
zami{lja grad, stanovnici grada mu{karci (èna nije stanovnik grada, {tavi{e
ona nije ni gra|anin, ona ne pripada ni nama, ni na{em rodu). Kako onda
razumeti odnos izme|u subjektivacije subjekta i izgradnje imaginarnog gra-
da? Da li ovaj imaginarni grad preuzima i{ta od logike grada, i ako preuzi-
ma – {ta?
Iber Dami{ (Damisch) pominje promenu koju je @ak Kalo (Callot) uveo
u na~in na koji je grad predstavljen pogledu (vlastitom pogledu). Kalo se,
bez sumnje, jo{ uvek koristio Bruneleskijevom (Brunelleschi) perspektivom
({tavi{e, moèmo re}i da je »svako dana{nje razmatranje grada, na ovaj ili
onaj na~in du`nik perspektive konfiguracije – perspektive koja je u su{tini
konstruktivna, ako ne ve} urbana«).25 Ipak, Kalo jeste promenio poziciju
Bruneleskijevog posmatra~a:
@ak Kalo je obeleìo ista ona mesta koja je u svojim eksperimentima

eksploatisao florentinski arhitekta ... ali je zato u kraji~ak svojih kom-
pozicija, u poziciju posmatra~a, uveo jednu figuru na ve{ta~kom brdu
koja posmatra grad sa uzvi{enog sedala. Kako god bila gruba u pogle-
du ikonografije, ova procedura, ipak, dokazuje nastojanje da se do|e
do ... jednog obuhvatnijeg pogleda na grad. ... Posmatra~ vi{e nije ne-
posredno uvu~en u prizor, {to je ina~e bio slu~aj kod Bruneleskija kod
koga je pomatra~ bio sme{ten u visini oka i prili~no blizu. Sada se po-
smatra~ istovremeno pomera unazad i navi{e.26
Drugim re~ima, Kalo je izumeo mesto »u pokretu« koje je izvan grada,

ali i njegov »deo«; izumeo je unutra{nju spolja{njost kao nu`ni uslov posma-
tranja celine grada (najavljuju}i tako nastanak panoramskog pogleda). Kada
je re~ o ovom izumu, za na{u analizu je od najve}eg zna~aja to {to on opo-
na{a ili zrcali poziciju i strategiju modernog subjekta koji je sposoban da
bude subjekt jedino ukoliko je sposoban da se distancira od sebe da bi sebe
shvatio ili video, da bi kroz sebe video; ili, da kaèmo to malo druga~ije: koji
je sposoban da bude subjekt, spososban da subjektivizira sebe jedino ukoli-
ko podredi ∞subject≤ sebe vlastitom pogledu. Kako kaè Dami{, ovaj izum
bi}e u devetnaestovekovnoj arhitekturi primenjen na »unutra{nju« arhitek-
turalnu organizaciju grada, te }e grad postati vidljiv sámome sebi: »Ali, ar-
hitekte su tek u devetnaestom veku pove}ale broj panoramskih vidikovaca, i
to putem podizanja svih vrsta belvedera i balkona, mostova, vijadukata, nad-
zemnih vozova...«.27 Iako je panoramski pogled uvek pogled koji se gleda
sa jedne ta~ke gledi{ta, iako je svaki totalitet samo jedan aspekt totaliteta,
to ne menja ~injenicu da je, u pogledu strukture, moderni grad vidljiv
sámome sebi, da sámog sebe zrcali (Dami{ to naziva »narcisoidnim gra-
dom«), da èli sámog sebe da vidi. (Isto vaì i za subjekt: ~injenica da on
nikad ne uspeva da shvati sámog sebe, ne pori~e uvid da je subjekt uvek efe-
kat svog napora da sámog sebe shvati.)
Prema hipotezi koju ovde razvijamo, imaginarni mitski grad bio bi in-
verzija narcisoidnog grada i njegove logike samo-zrcaljenja. Po~ivao bi na
ideji svoje totalne ne-transparentnosti, bio bi rezultat snevanja o mogu}no-
sti bega od subjektivacije, san o gradu kao pe}ini ili materici – u svakom
slu~aju, san o gradu koji bi bio nesnosno sno{ljiv ∞uncannily canny≤, grad ~i-
stog zaborava i apsolutnog slepila koji odbija bilo kakvu mogu}nost samo-
zrcaljenja. Rekav{i to, mi ne upu}ujemo na Frojdov primer iz teksta Nelagod-
nost u kulturi, gde autor nastoji da uporedi arheolo{ke slojeve Rima sa logi-
kom nesvesnog; jer, Frojdov glavni cilj u ovom primeru jeste da se ukaè na
istovremeno postojanje razli~itih pro{losti u okviru iste sada{njosti nesve-
snog (isto kao {to ru{evine grada postoje ispod svojih »sada{njih temelja«).
Prema Vilsovoj (Wills) interpretaciji frojdovskog pore|enja arheolo{kih slo-
jeva Rima i slojeva nesvesnog, Frojdova teorija od nas »traì da prkosimo ...
prostorno-vremenskim koordinatama arhitektnoske i arheolo{ke hronologije,
i da umesto toga prihvatimo nemogu}u istorijsku simultanost. To je ista ona
ideja koju je on zamislio uz pomo} magi~ne sveske, ideja o mogu}im sukce-
sivnim zapisima na »povr{ni« nesvesnog, koji ne sen~e jedan drugog, nego
svi ostaju dostupni i ~itljivi«.28 Nasuprot Frojdu, mi nastojimo da uputimo na
mogu}nost snevanja o gradu (ili subjektivaciji) koji }e biti temeljno nedo-
stupan sámome sebi, temeljno slep za sámog sebe; takav grad ne bi bio ne-
svestan vlastitog nesvesnog ili vlastite pro{losti, ve}, naprotiv, ne bi imao
nikakav procep unutar vlastite pro{losti, ne bi imao nikakvu spolja{nju ta~-
ku ili mesto sa kojeg bi sámom sebi bio vidljiv. Dakle, takav grad ne bi mo-
gao da bude narcisisti~ki budu}i da narcisizam pretpostavlja upravo rascep
Narcisa, rascep vlastite slike koja uzalud poku{ava da se formira kao jedno
sa sobom. Narcisov paradoks jeste to {to je Narcis mogu} jedino kao efekat
drugog, jedino kao efekat temeljnog gubitka ili temeljnog procepa. Slepi
grad bi, me|utim, bio efekat psihoti~nog sna o izumu ve{ta~ke (sagra|ene
ili proizvedene) materice; po~ivao bi na psihoti~nom paradoksu proteti~ke
materice, {to }e re}i – bio bi jedan psihoti~ni svet u kojem simboli~ko pada
u realno, stvaraju}i tako ne »pro{lost u ru{evinama« (na to Frojd upu}uje),
ve} budu}nost u ru{evinama: »Ukoliko je mogu}e sagledati rekonstrukciju
rimske arhitektonske istorije, onda je isto tako mogu}e projektovati i jednu
arhitektonsku budu}nost, onu koja }e, poput pro{losti, biti prekrivena ru{e-
vinama, gra|evinama i telima u svim vrstama disfunkcionalnog iskrivljenja,
ili pak, puke smrti«.29 Slede}i Dejvida Vilsa, re}i}emo da slepi grad, odno-
sno proteti~ka materica, predstavlja upravo onu psihoti~nu putanju kojom
kre}e èlja sa ciljem da projektuje ìvot kao ìvot »pukih mrtvih« tela, kao
utvarni ìvot smrti. Proteti~ka materica stoga nije ni prosto prirodna pe}ina
nesvesnog, niti svet simboli~kog koji u subjektu stvara procep i dovodi do
rada samo-prisvajanja: u tom svetu postoje raspukline i procepi, ali samo oni
sre}ni, samo oni koji se mogu prevazi}i u smrti ili »ve~nom ìvotu«. Ili re-
~eno druga~ije, to je svet u kome li~no zna~enje zamenjuje ozna~itelja, u
kome senke drugih zamenjuju Drugog. Odnosno: to je jedan metonimijski
svet u kojem delimi~ni objekt zamenjuje totalitet, i gde ne-pogled zamenju-

je panoramski pogled.
Logiku funkcionisanja slepog grada objasni}emo na jednom skora-
{njem primeru iz srpske istorije. Godine 1999., tokom vi{e od sedamdeset
dana NATO bombardovanja, Beograd je (uz druge gradove Srbije) bio pre-
tvoren u slepi grad. Pretvoren, sasvim doslovno, u slepi grad: bombardo-
van je grafitnim bombama zbog kojih je grad danima bio bez struje (do-
slovno u mraku). Bombardovan je i toranj na obodima grada (koji je imao
dvostruku ulogu: mesto sa kojeg se pruào panoramski pogled na grad, i
televizijski oda{ilja~ preko kojeg je funkcionisala nacionalna televizija –
jer su se preko njega prenosile informacije). Mostovi su bili nedostupni, a
i zgrada nacionalne televizije bila je pogo|ena: jednom re~ju, grad je bio
»oslobo|en« svake mogu}nosti da sebe vidi, postao je sámom sebi nedo-
stupan. Me|utim, to nije sve. Bombardovanje je prouzrokovalo i radikalnu
destabilizaciju simboli~kog polja: policijski i vojni {tabovi bili su uni{teni,
tako da na ulicama nije bilo nijednog policajca, {to je vaàn podatak ako
imamo u vidu da kod Altisera upravo glas policajca funkcioni{e kao privi-
legovani primer interpelacije, a onda i subjektivacije. Mene ovde interesu-
je na~in na koji je u ovom slepom gradu bila oslobo|ena èlja i kako je is-
plivavanje èlje na povr{inu grada transformisalo »istiniti govor« u obma-
njuju}i govor.
Upozoravam na ~injenicu da su reakcije stanovnika ovog grada bile
uglavnom izraàvane putem grafita ispisivanih na fasadama beogradskih
zgrada. Ti grafiti imali su dve glavne karakteristike: subjekt im je uvek bio u
prvom licu mnoìne (mi), a sadràj je uvek bila pretnja homoseksualnim od-
nosom ili sodomijom. Nakon no}i u kojoj je Beograd po prvi put ostao u to-
talnom mraku zbog bombardovanja specijalnim grafitnim bombama, mnoge
fasade u centru grada osvanule su prekrivene grafitima koji su izraàvali jed-
nu istu èlju: »Si|ite dole, guze }e da bole!«. Rekli bismo da je situacija sa-
svim predvidljiva: bespomo}na reakcija pretnjom kakvu izraàva ~ovek koji
ose}a da mu se preti, koji je ugroèn, koji se pla{i. Ali stvari nisu tako jed-
nostavne, i to iz najmanje dva razloga: prvo, zbog »pozicije« onoga kome se
poruka upu}uje; i drugo, zbog prirode najgore kazne drugog (neprijatelja)
koja je ovde u pitanju. Primeti}mo da reakcija na situaciju egzistencijalne
krize u kojoj je goli ìvot ugroèn, nije simetri~na pretnja – pretnja koja bi
glasila: »Obori}u ti avione«, »Na}i}u te gde god da si«, {to }e re}i bilo ka-
kva pretnja kojom se preti ìvotu drugog – ve} je to pretnja koja obe}ava
»kaznu« goru od smrti; prema ovakvom shvatanju, jedina stvar gora od met-
ka-u-~elo, jeste kurac-u-bulju. Zato strategija ovakvog ka`njavanja glasi:
ostavi}u te u ìvotu koji nije vredan ìvljenja, kazni}u te ìvotom koji je gro-
zomorniji od bilo koje zamislive smrti.30
Ako pretpostavimo da je u o~ima po{iljaoca ove poruke, kazna seksu-

alnim odnosom najgora mogu}a kazna, ili pretnja najgorom mogu}om povre-
dom, onda moèmo re}i da je govor koji tu kaznu izri~e (i obe}ava) – primer
govora mr`nje. [ta, dakle, radi ovaj govor? On »subjekta konstitui{e u pod-
re|eni poloàj«. I premda za delotvornost govora mr`nje nije neophodno da
podre|eni subjekt – dakle, onaj kome se obra}amo govorom mr`nje – bude
svestan takvog obra}anja (kao {to smo ve} primetili osvrtom na analizu go-
vora mr`nje kod Dùdit Batler), podre|eni subjekt ipak mora biti deo istog
socijalnog polja ili mreè. înjenica da »za delotvornost konstituisanja nije
potrebno da mi o njemu znamo, niti da uo~avamo na~in na koji ono funkci-
oni{e«,31 istovremeno zna~i da takvim govorom osoba ipak moè biti kon-
stituisana (a da to ni ne zna), {to je mogu}e jedino ukoliko je uhva}ena u
isto socijalno polje kao i onaj koji izgovara govor mr`nje. U tom smislu, go-
vor mr`nje jo{ uvek ima strukturu onoga {to Lakan naziva »istinitim govo-
rom«, s obzirom da istiniti govor »utemeljuje poziciju oba subjekta«; to jest,
istiniti govor »nagoni i drugog da tako govori«.32 Me|utim, ovaj uslov nije
ispunjen u slu~aju koji analiziramo. Drugi, onaj kome se ovaj govor obra}a,
naprosto je odsutan (nijedan NATO vojnik nikada nije kro~io na ulice Beo-
grada). Zna~i, drugi ovde nije nesvestan govora mr`nje koji se njemu/njoj
obra}a, ve} se drugom, zapravo, niko ni ne obra}a, s obizrom da takav go-
vor ni na koji na~in ne povre|uje niti konstitui{e drugog, i {tavi{e – onaj
koji izgovara takav govor, zna da objekt njegovog/njenog govora ne moè
biti povre|en. Ono {to, dakle, ostaje od ~itave komplikovane strukture go-
vora mr`nje, jeste samo jedan njegov obmanjuju}i momenat: »onaj ko izgo-
vara govor mr`nje zami{lja da poseduje suverenu mo}, da ~ini ono {to je iz-
govoreno u trenutku kada je izgovoreno«, dakle, onaj ko izgovara govor mr`-
nje na obmanjuju}i na~in zami{lja da ~ini upravo ono o ~emu njegov govor
govori, zami{ljaju}i ili vide}i sebe kako izvr{ava taj »povredljivi« ~in i u nje-
mu uìva.
Ova putanja kroz odsutnog drugog neophodna je upravo zato {to ovde
nije re~ ni o kakvoj »jednostavnoj« nesvesnoj èlji, ve} o (psihoti~no) za-
tvorenoj stvarnosti (dakle, onome {to smo nazvali slepim gradom). Prema
Lakanu, »u psihozi ... sáma stvarnost poseduje jednu {upljinu koju }e svet
fantazije postepeno ispuniti«. Ali ova »prelomna ta~ka« bi}e ispunjena pu-
tanjom, odnosno logikom projekcije prema kojoj se ono {to je projektovano,
vra}a iz spolja{njosti: »Neta~no je re}i da je unutarnja potisnuta senzacija
... jo{ jednom projektovana u spolja{njost. ... Umesto toga, treba re}i da se
ono {to je odbijeno, vra}a izvana«.34 Va`no je primetiti da ta vanj{tina
predstavlja upravo onu »vanj{tinu« koju konstitui{e »senka drugog«, to jest,
odsustvo Drugog. U slepom gradu, poruka »teksta« koju smo analizirali, is-
pisuje potisnutu èlju poslatu drugom koji je nikada ne}e videti (nikada je
ne}e primiti); to je, dakle, poruka poslata pogledu vlastitog po{iljaoca koji
}e se projektovati u mesto pogleda drugog, da bi putem ovog odsutnog po-
gleda vratio poruku sámome sebi »izvana«, najavljuju}i tako po{iljaocu ko-
na~ni uìtak njegove postisnute èlje (»kona~ni« zato {to je uìtak uvek pri-
kriven, zato {to subjekt nema pristup svom uìtku, ili zato {to subjekt moè
da »prisvoji« svoj uìtak jedino po cenu da vi{e ne bude subjekt). Drugim re-
~ima, onaj ko {alje poruku, u isti mah je i onaj koji je prima; i stoga se on
stavlja u poziciju ne samo onoga koji obe}ava kaznu, ve} i onoga koji je
ovom kaznom ka`njen; ka`njavaju}i sámog sebe, on svoj uìtak uzima za
sebe i nestaje kao subjekt. San o apsolunom suverenitetu zavr{ava se, tako,
u stvarnosti apsolutne desubjektivacije.
Napomene
* Zahvaljujem se onima koji su mi pomogli prilikom pripreme ovog rada:

Du{anu Bjeli}u, koji mi je dao na uvid rezultate istraìvanja o srpskoj seksual-
nosti (koje je sakupio zajedno sa Lusindom Koul);
Dejvidu Vilsu, koji ne samo da je ispravio moj engleski jezik, ve} je, i vi{e no
{to je bilo potrebno, bio podvrgnut polemici o srpskom nacionalizmu, ~ime mi
je pomogao da defini{em granice sopstvene tolerancije prema takvoj retorici i
argumentacije protiv nje;
Rodèru Konoveru, na ~ije sam sugestije razradila neke od pominjanih primera.
1. Knjiga Radomira Konstantinovi}a, Filosofija palanke, objavljena je prvi put

u Beogradu 1969. godine. U njoj ovaj filozof razmi{lja o »filozofiji« roda, o
tome kako »duh« roda misli i kako je povezan sa »filozofijom« (koja u ovom
slu~aju ozna~ava mentalitet) palanke, odnosno »filozofijom« provincijalizma.
Jednu stvar treba naglasiti: palana~ko, provincijalizam (ili parohijalizam) funk-
cioni{e u Konstantinovi}evoj analizi kao tehni~ki termin, kao koncept koji se
ne odnosi samo na »srpsku palanku«, ve} na provincijalizam kao takav. Me|u-
tim, u drugom delu knjige, Konstantinovi} primenjuje svoju analizu naro~ito
na srpski provincijalizam (najvi{e putem analize srpske poezije). Njegova ana-
liza srpskog nacionalizma pojavila se nekih dvadesetak godina pre nego {to je
nacionalizam u Srbiji zadobio svoj najè{}i oblik (1989–2000). Konstantnovi-
}ev rad bio je »kultna« knjiga generacijama beogradskih teoreti~ara koji su po-
ku{ali da misle nasuprot vladaju}oj (nacionalisit~koj) »teoriji«, ukratko – oni-
ma koji su poku{ali da misle.
2. Radomir Konstantinovi}, Filosofija palanke, Nolit, Beograd, 1990, str. 8.
3. Ibid., 7.
4. Judith Butler, Excitable Speech. A Politics of the Performative (New York: Ro-
utledge, 1997), 30-31.
5. Jacques Lacan, The Psychoses 1955-1956, Ed. J.-A. Miller. Trans. Russel
Grigg (New York: Norton, 1997), 52.
6. Ibid., 53.
7. Ibid., 48.
8. Ibid., 42.
9. Konstantinovi}, Filosofija, 13.
10. Navedeno u: Konstantinovi}, Filosofija, 204.
12. http://www.b92.net/specijal/gay-parada/tema_dana.phtml (srpski jezik)
http://www.yumediacenter.com/english/as/2001/7/a030701e.asp (en-
gleski jezik)
13. Lacan, Psychoses, 48-9, 52.
14. Judith Butler, Bodies That Matter. On the Discoursive Limits of »Sex« (New
York: Routledge, 1993), 42.
15. Lacan, Psychoses, 63.
16. Ibid., 54
17. Butler, Bodies, 73.
18. Ibid., 79.
19. Ibid., 65.
20. Ibid.
21. Mrtva draga, navedeno u: Konstantinovi}, Filosofija, 321.
23. @il Delez i Feliks Gatari, Anti-Edip: kapitalizam i {izofrenija, Izdava~ka knji-
àrnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci, 1990, prevod: Ana Morali}, str.
182.
24. Ibid., 210.
25. Hubert Damisch, Skyline: The Narcissistic City, Trans. John Goodman (Stan-
ford: Stanford University Press, 2001), 11.
26. Ibid., 11-12.
27. Ibid., 12.
28. Dejvid Vils, Proteza, Beogradski krug, Beograd, 2001, prevod: Branka Arsi},
Vesna Bogojevi}, Aleksandar Bo{kovi}, Ivan Milenkovi} & Du{an \or|evi} Mi-
leusni}, str. 164-5.
29. Ibid., 165-6.
30. Ovi grafiti (a, naàlost, svi moji poku{aji da priloìm fotografije su propa-
li) bili su ispisani uglavnom na fasadama u pe{a~koj zoni (Ulica Knez Mihajlo-
va) i, koliko se se}am, mnogi prolaznici su ih sa zadovoljstvom odobravali.
Neobi~no je da su ~ak i oni koji su bili »za« bombardovanje, misle}i da se Mi-
lo{evi}ev nacionalizam moè pobediti jedino silom, pribegli sli~noj »diskurziv-
noj« strategiji, podràvaju}i bombardovanje u jednoj izvrnutoj formi, posta-
vljaju}i se u poziciju koju su smatrali »ènskom«. I tako mi je jedan poznanik
rekao: »Ako do|u kopnene trupe, popu{i}u kurac prvom crncu ameri~ke voj-
ske«. Ovo je, me|utim, dvostruka samo-viktimizacija: on sebi ~estita ne samo
zbog volje da se odrekne vlastite mu{kosti i da nekome popu{i, nego ide i da-
lje – odri~e se vlastitih rasnih »preferenci«. Njegova »antinacionalisti~ka« po-
zicija, jednostavno je rasisti~ka i homofobi~na. Stoga ona i podvostru~uje i zr-
cali ideologiju onih protiv kojih se izja{njava.
31. Butler, Excitable, 31.
32. Lacan, The Psychoses, 37.
33. Butler, Excitable, 16.
34. Lacan, The Psychoses, 46.

Izvor: Branka Arsi}, »Queer Serbs«, Balkan as Metaphor. Between Glo-
balization and Fragmentation, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The
MIT Press, Cambridge, Masschusetts & London, England, 2002, pp.
253-277)
Du{an Bjeli} & Lusinda Koul
Seksualizovanje Srba
P
Muda su nacionalni pe~at, rasni ìg;
ostali narodi imaju sre}u, tradiciju,
erudiciju, istoriju, ratio, ali muda su
samo na{a i jedina.
Danilo Ki{, âs anatomije1
Koliko god bio ironi~an, gornji navod

nagove{tava ne tako davna nastojanja kriti~ara i u~enjaka da »objasne«
Srbe, i to naj~e{}e s ciljem da identifikuju ono {to bi moglo objasniti ra{i-
renu pojavu silovanja tokom razaranja Jugoslavije. Uvaèni sociolozi, antro-
polozi, stru~njaci za ènske studije, teoreti~ari politike i psihoanaliti~ki kri-
ti~ari doprineli su ovoj raspravi, ponekad podràv{i, a ponekad odbacuju}i
esencijalisti~ke opise srpskog identieta.2 Na kraju se rodilo ono {to bi Mi{el
Fuko (Foucault) odredio kao diskurs, odnosno sistem manje ili vi{e organizo-
vanih izjava koje su Srbe, a naro~ito srpske mu{karce, ozna~ile kao »pred-
met znanja«.3 Neki od ovih radova dolaze iz biv{ih jugoslovenskih dràva, a
neki iz Engleske i Sjedinjenih Dràva. Iz o~iglednih i posve razumljivih raz-
loga, u nau~nim radovima oba navedena slu~aja preovladava usredsre|enost
na pitanja roda ∞gender≤ – stvarne i imaginarne mo}i mu{karaca nad èna-
ma. Ne}emo poricati postojanje takve mo}i, niti ~injenicu da je ona u pro-
tekloj deceniji ~esto bila upotrebljavana na brutalan na~in. Ali ukoliko smo
i{ta nau~ili od Fukoa, onda je to ~injenica da su putevi seksualnosti i mo}i
mnogo manje predvidljivi nego {to im na{e disciplinarne paradigme dopu-
{taju. Stoga ovaj tekst zapo~injemo »de-seksualizacijom« Srba. Ukoliko su
»muda« za neke Srbe stvarno postala »za{titni znak roda«, kakvi su onda,
upita}emo se, diskurzivni uslovi, odnosno, kakav je bio seksualni dispozitiv4
koji je ovaj identitet u~nio mogu}im? Budu}i da svako povezivanje seksa i
nacionalnog identiteta jeste proizvod niza diskurzivnih manevara, na{e po-
vezivanje unekoliko predstavlja jedno istorijsko pitanje koje zahteva povra-
tak ranom modernom periodu. Kako prime}uje jedan fukoovac, upotreba sek-
Du{an Bjeli} & Lusinda Koul/Seksualizovanje Srba n 354
sualnosti je, po~ev od devetnaestoga veka, »bila dovedena do nevi|en?g

stupnja op{tosti, dok je u dominantnim evropskim sistemima reprezentacije
– naro~ito u konteksu konstruisanja razlika – postala eksplicitnija nego
ikad«.5 Takve razlike stvarane su uglavnom uz pomo} antropoloplo{kih ogle-
da o seksualnosti koji su nosili ovakve naslove: Neobi~ni seksualni obi~aji kod
svih rasa na svetu (1933), ili, Mirisni vrt: antropologija seksualnog ìvota na
Levantu (1934), ogleda u kojima su Srbi i drugi sli~ni »primitivni« narodi bili
seksualizovani, i to naj~e{}e na kontradiktoran na~in. Ove knjige su zajed-
ni~kim snagama u~vr{}ivale sponu izme|u ùdnje i nacije, nastoje}i da pri-
dobiju status »nauke«. Tako je pre skoro stotinu godina Havelok Elis (Ellis)
izjavio slede}e: »Pored rasnih pitanja koja na njemu po~ivaju, pitanje seksa
se dolaze}im generacijama javlja kao glavni problem koji se mora re{avati«.6
Za razliku od Elisa i drugih koji nastoje da steknu »znanje« o seksual-
nim sklonostima nacije, mi poku{avamo da ispitamo kako nacija sámu sebe
defini{e uz pomo}, u velikoj meri okcidentalne,7 scientia sexualis. Dalje: tvr-
dimo da je stvaranje »Velike Srbije« jednim delom zavisilo i od sna`ne upo-
trebe seksualnosti, koja je neretko bila pogre{no definisana kao »varvarska«
ili »fa{isti~ka«.8 Za razliku od francuskog ili nema~kog modela suvereniteta,
srpski nacionalizam ne po~iva ni na zagovaranju univerzalnog gra|anstva,
niti na stvaranju organskog jedinstva, ve} na modernom principu upravlja-
nja, u fukoovskom smislu re~i, gde »seks« funkcioni{e kao nova forma jasno
izraènog politi~kog znanja. Ukoliko su u o~ima Srba i sveta »muda« stvar-
no postala neka vrsta »nacionalnog ìga«, onda, iz ove perspektive, takvoj
relativno stabilnoj signifikaciji prethodi zajedni~ko i nedvojbeno »moderno«
razumevanje »funkcionisanja« »seksa« na globalnoj pozornici mo}i.
n I Seksolozi ranog perioda i sindrom Ju`nih Slovena
Re}i da je »Istok«, ili »Orijent«, u o~ima Zapada povezan sa ose}ajno{}u,

seksualno{}u i ènsko{}u – predstavlja danas truizam postkolonijalne anali-
ze. Balkan se te{ko uklapa u malo~as opisanu orijentalisti~ku paradigmu, i
to delimi~no zato {to reprezentacijama Balkana nedostaje ono {to Marija To-
dorova naziva »otvoreno seksualnim naglascima orijentalizma«.9 Kako pri-
me}uje Todorova, knjièvnost o Balkanu naj~e{}e je usredsre|ena na mu-
{karca a ne na ènu, dok se »obi~ni Balkanac«, za razliku od svog naj~e{}e
feminiziranog zapadnja~kog parnjaka, uglavnom javlja kao »necivilizovan,
primitivan, sirov, okrutan i, bez izuzetka, neuredan«.10 Ipak, generalizacije
koje iznosi Todorova postaju mo`da jo{ komplikovanije kada se sa knjièv-
nosti i poezije okrenemo putopisima i seksualnoj antropologiji gde se »obi~-
nom Balkancu« daju veoma odre|ene seksualne karakteristike, poput onih
kod Rebeke Vest (West). U knjizi Crno jagnje i sivi soko, Vestova opisuje kako
tri mu{karca na hrvatskom ostrvu Kor~ula posmatraju nekakav brod. »Neo-
bi~no je«, pi{e Rebeka Vest, »i pomalo obespokojavaju}e u{etati u svet u ko-
jem su mu{karci jo{ uvek mu{karci, a ène jo{ uvek ène ... Ovo su mu{kar-
ci. Oni sa ènama prave decu, oni za svoje potrebe obra|uju razne vrste ma-
terijala – i to ih ~ini gospodarima njihovog sveta.«11 Predstavljaju}i sloven-
ske mu{karce kao gotovo arhetipski heteroseksualne, ona ih opisuje jedino
kroz prizmu nagona za razmnoàvanje. A ipak, ispada da se ova »prava mu-
{kost« stavlja u slu`bu ku}nih poslova. I drugi su ve} primetili da ~itav ovaj
odlomak pokazuje pojavu koju je jedan pisac nazvao »dobro}udnim rasi-
zmom«, koji Rebeki Vest sluì da u balkanske mu{karce usadi »suprotnost
svemu {to ona prezire u vezi sa Engleskom – na prvom mestu naprednu trì-
{nu privredu i mlitave mu{karce koje takva privreda pora|a«.12 Vestova na-
stavlja:
Razmi{ljam o dva tipa mu{karaca koje proizvodi Zapad: gradski tip koji
bez stida nosi nao~ale kao znak kvaliteta a ne defekta, tip podebeo i
sav nadut, koji ume da vozi kola ali ni{ta ne ume da stvori, tip koji pri-
tiska dugmi}e i povla~i ru~ice a da o ishodu ni ne misli, tip koji pravi
pare kad je trì{te dobro, a gubi ih kad je lo{e; uobraèni mladi} zapo-
slen kao ne~iji pomo}nik, ili je u ministarstvu spoljnih poslova, tip pro-
finjen, s nekako mrzovoljno-zabavnim glasi}em, tip koji zna podosta
ali nikako sve {to bi o francuskom slikarstvu trebalo da zna. Sad shva-
tam za{to ne umemo da gradimo, za{to ne umemo da vladamo, i za{to
nikakvog ponosa nemamo u me|unarodnim odnosima. Nisu svi Englezi
takvi, ali mnogi jesu, upravo u na{im najpovla{}enijim staleìma.13
îni se, dakle, da se »slovenska muèvnost« najve}im delom zasniva na

nizu nedostataka: nedostatku industrije, tehnologije, dràvnog ure|enja,
~ak i francuskih slika. »U odre|enim staleìma«, smatra Vestova, ovakvi nus-
produkti industrije podrivaju stabilnost rodne razlike, ali i hegemoniju hete-
roseksualne èlje.14 Kod Vestove se ovi nedostaci tuma~e u pozitivnom sve-
tlu, ali kasnije }emo videti da se ta ista karakterizacija veoma lako stapa sa
diskursom o plemenitom divljaku.
Ovde treba naglasiti da tekst Rebeke Vest iskazuje krizu engleske mu-
èvnosti, oblikuju}i je tako {to predmodernu, te stoga i »prirodnu« hetero-
seksualnost projektuje na mu{karce sa Kor~ule. Bez obzira da li je orijenta-
listi~ki ili ne, ovaj odlomak ima dvostruku prirodu, tipi~nu za proces »stva-
ranja drugog« ∞othering≤, proces koji je najpreciznije opisao Irvin [ik
(Schick) u svojoj knjizi Eroti~ka margina: seksualnost i prostornost u alteri-
sti~kom diskursu. Tokom modernog perioda, pi{e [ik, putopis i njemu srodne
discipline, poput antropologije, nisu bili samo »puki intelektualni produè-

tak imperijalizma«, ve} su, isto tako, igrali »glavnu ulogu u procesu samo-
odre|enja« zapadnoevropskih nacija.15 Drugim re~ima, bili su upereni i ka
»spolja« i ka »unutra«. Iako se ne bavi Balkanom, [ik sledi razvoj ovog pro-
cesa »seksualizacije«, prate}i modifikovanu fukoovsku paradigmu koja se
vrlo lako moè preneti i na ostale geo-etni~ke kontekste.
Priseti}emo se ukratko Fukoove tvrdnje da seks u osamnaestom veku
postaje sredstvo mo}i, odnosno sredstvo mo}i koje funkcioni{e na posve nov
na~in. Nasuprot frojdovskoj »hipotezi o potiskivanju«, prema kojoj se mo}
predstavlja u liku zakona, tabua ili sredstva potiskivanja, mo} kod Fukoa po-
~inje da sámu sebe organizuje putem seksualnog uìvanja; »mo} prikazuje,
upo{ljava, umnoàva i pobu|uje uìvanje – razume se, ne jedino zbog uì-
vanja sámog, ve} najvi{e kao sredstvo kojim se uspostavlja kontrola nad ì-
votom i smr}u«.16 Iz Fukoove perspektive, mi – Evropljani sa Istoka i Zapa-
da, Danilo Ki{ i Rebeka Vest – ìvimo u dru{tvu »seksa«, odnosno u dru{tvu
»usmerenom ka seksualnosti«,17 a jedan od »diskurziviteta« koji je pomo-
gao da se seksualnost razvije, bila je psihologija. [to se ostalih ti~e, tu su,
kako pokazuje [ik, seksualna antropologija i njena najbià ro|aka – kseno-
lo{ka pornografija, odnosno »etnopornografija«, {to }e re}i antologije i eks-
plicitno erotski romani, poput Pohotnog Tur~ina, sme{teni u egzoti~na pod-
neblja. Iako je opis kor~ulanskih mu{karaca kod Rebeke Vest sasvim sigurno
manje golicav od, na primer, Privatnog antropolo{kog kabineta sa 500 auten-
ti~nih rasno-ezoteri~nih fotografija i ilustracija (1934) – gde su pokazane gole
grudi ènâ iz celog sveta, kao dela samo-refleksivnog reìma seksualnih dis-
kurziviteta – on ipak manje-vi{e sluì istoj svrsi.
Kada je re~ o kontekstu seksualne antropologije, me|u dela koja se ti~u
upravo Srba ili Ju`nih Slovena (a ne Turaka i »Isto~njaka«) spada i Seksual-
na istorija svetskog rata, objavljena 1941, iste godine kad i Crno jagnje i sivi
soko. Iz pera dr Magnusa Hir{felda (Hirschfeld), »osniva~a i direktora Insti-
tuta za seksualnu nauku«, a »u saradnji sa svetski poznatim lekarima, nau~-
nicima i istori~arima«, knjiga predstavlja jedan od tomova u nizu koji nosi
naslov Encyclopedia Sexualis, i posve}ena je ne samo Hir{feldu, ve} i dokto-
ru Ivanu Blohu (Bloch). Me|u mnogobrojna Blohova postignu}a spada i bi-
ografija Markiza de Sada. Uop{te uzev, Seksualna istorija svetskog rata mno-
go duguje frojdovskoj hipotezi o potiskivanju: rat je produètak »erotskog
procesa«, a prigu{eni eros tokom rata proizvodi »destruktivne sadisti~ke
mo}i«.18 Kao {to veli Hir{feld, »seksualna beda mirnodopskog vremena i li-
cemerni moral vladaju}ih klasa dovode do izvrtanja prirodnih nagona, koji
se na kraju izlivaju u devijantne reakcije«.19 Kao svojevrsni katalog perver-
zija u vreme rata, »namenjena jedino zrelim i obrazovanim osobama«, knji-
ga sadrì i poglavlja o prostituciji, veneri~nim bolestima, »ratnim evnusi-
ma«, »ljubavnim avanturama ènskih {pijuna«, »erotizmu vojnih ve`bi«,

»bestijalizaciji ~oveka«, »sadizmu, silovanju i drugim zverstvima« – ukratko,
poput de Sadovih spisa, Seksualna istorija nudi »katalog perverzija«, tekstu-
alnih uìvanja kakva su, kako se misli, primerena samo onima koji su dovolj-
no »zreli« i »obrazovani« da svoja uìvanja kontroli{u u skladu sa »normal-
nim« definicijama seksualnosti.
Devijantne seksualne obi~aje Hir{feld je smestio u jednu veoma ekspli-
citnu teoriju razvoja, a to se najbolje vidi u njegovoj raspravi o »zverstvi-
ma«, gde su srpski zlo~ini pome{ani sa zlo~inima Ju`nih Slovena. Iako je,
»uop{te govore}i«, broj zverstava »opadao« tokom Prvog svetskog rata, Hir-
{feld tvrdi da su silovanja i »pojedina~ne okrutnosti, ~esto uz jasno izraè-
nu erotsku prirodu« i dalje vr{ile »uglavnom primitivne grupacije, poput
Rusa, Ju`nih Slovena, Turaka, Kurda, ali i kolonijalnih vojnih druìna«.20 I
dok se »Tur~in« ili, pak, »crni francuski ratnik« naj~e{}e bavio telesnim sa-
ka}enjima,21 »me|u Ju`nim Slovenima su bila uobi~ajena sadisti~ka ubistva,
kastracije i silovanja«.22 Hir{feldova obja{njenja ovakvih zverstava jezovito
su poznata svima onima koji su pratili izve{taje o skora{njim sukobima na
Balkanu. Njegova obja{njenja obuhvataju istoriju ratova na Balkanu (»duga
i napeta borba za ìvot«23); obrazovni sistem koji zagovara »guslarske pe-
sme« ili balade o vite{tvu, pune prizora mu~enja;24 i, {to je jo{ va`nije, sle-
po verovanje ratnoj propagandi, ~ime fikcije o neprijateljskoj okrutnosti iza-
zivaju osvetni~ko nasilje.25 Hir{fledovi zaklju~ci zasnovani su unajve}oj meri
na pisanju profesora Fidriha Krausa (Krauss), koji je tokom Balkanskih rato-
va bio stacioniran u Be~u. Kraus pi{e: »I dok su balkanski Sloveni, kao i Slo-
veni sa severa i zapada, prijatni i ljubazni unutar svojih grupa selja~ke i
srednje klase«, njihov »um je znatno podlo`niji otrovima«.26 Krausovo isku-
stvo utvr|uje Her{feldovu empirijsku premisu prema kojoj su, »u pogledu ci-
vilizacije, ovi narodi zaostali za ostatkom Evrope, zadràv{i svoje primitivne
tradicije«.27 Drugim re~ima, opisi balkanskih »zverstava«, i kod Krausa i kod
Hir{felda, ispunjavaju odre|enu funkciju u procesu samoodre|enja »napred-
nog« Evropljanina.
U Hir{feldovoj raspravi o silovanju najjasnije sagledavamo na~in na
koji funkcioni{e ovakvo stvaranje identiteta. Hir{feld najpre priznaje da je
silovanje »seksualni zlo~in, uvek povezan s ratom«.28 U razloge za silovanje
tokom rata spadaju alkohol, »produèna seksualna apstinencija«, i status
rata kao »seksualnog stimulansa«, iako je, pretpostavlja Hir{feld, svakodnev-
na »dostupnost« prostitutki najverovatnije smanjila broj silovanja tokom Pr-
vog svetskog rata. »Koliko god bile odurne, javne ku}e u gradu i pokraj pu-
teva smanjile su broj slu~ajeva silovanja tokom rata.«29 I onda za ~oveka
dvadesetprvog veka dolazi jedna strahovito uznemiravaju}a tvrdnja, tvrdnja
da je odsustvo silovanja me|u »naprednim Evropljanima« za mnoge – a na-
ro~ito za ène – predstavljalo »razo~aranje«, budu}i da je «javno mnjenje

bilo naviklo na veoma veliki porast ovakvih zlo~ina u ratom zahva}enim pod-
ru~jima».30 I dalje:
Erotska fantazija toga vremena tonula je u nasilje seksualnog sveta,

nasilje koje se pripisivalo neprijatelju, a naro~ito Nemcima u Belgiji.
Vojnici iz svih zemalja odlazili su u rat sa svesnom ili nesvesnom od-
lu~no{}u da na polju ~asti priu{te sebi uìtke ljubavi koje }e, ako je
potrebno, osvojiti silom. »@ene i gradovi moraju pasti.« I dok su Nem-
ci predstavljani kao otelovljenje svih greha i zlo~ina, italijanski piloti
su austrijskim vojnicima na jugozapadnom frontu bacali letke na koji-
ma je pisalo da }e tokom borbe Austrijanaca protiv Italije, Rusi u}i u
Ma|arsku kao pobednici, da }e im zauzeti ku}e i poharati ène. Jedna
francuska pesma toga vremena po~inje ovim re~ima: »Hej Nemci, uze-
}emo va{e k}eri«.31
Do sada je Hir{feld tvrdio da su svi mu{karci potencijalni silovatelji

(seksualni manijaci), ali da oni koji pripadaju naprednim civilizacijama
uglavnom samo fantaziraju o silovanju, ili, pak, svojim neprijateljima prete
ruskim silovateljima; oni to ~ine na jedan nedvojbeno knjièvni na~in, pu-
tem pesama, letaka i poezije. Sada, me|utim, Hir{feld kazuje da bilo kakav
stvarni seksualni kontakt izme|u zapadnoevropskih vojnika i èna iz okupi-
ranih zemalja ne treba tuma~iti kao silovanje, ve} kao neku vrstu uzajamnog
zavo|enja koje, bar donekle, omogu}avaju i sáme ène:
Kod èna su mu{ka brutalnost i agresivnost do odre|ene mere pra}ene

uìtkom. Razlozi za to su posve o~igledni. Zbog ~ina napada, osvajanje
ène i sâm ~in kopulacije izazivaju kod mu{karca zadovoljstvo. @ena
koja se u ljubavnom ~inu podaje, odgovara stra{}u. Normalna èna tra-
ì da je mu{karac osvoji silom; a takvu ènu samo jedan korak deli od
mazohisti~ke ène koja ùdi ne samo da je mu{karac savlada, nego i da
je siluje i da se prema njoj ophodi okrutno. Iako je nauka o seksualnoj
psihologiji jo{ uvek mlada, ovakav zaklju~ak je veoma star – Ovidije,
veliki u~itelj ljubavi, govorio je o tome svojim u~enicima jo{ pre dve
hiljade godina.32
Hir{feldov zaklju~ak, dakle, glasi ovako: iako mu{karci iz severne i cen-

tralne Evrope samo ma{taju o silovanju, ili ~ak prete silovanjem, a ène iz
osvojenih zemalja ùde da budu silovane, takve se ùdnje uglavnom ne
ostvaruju – osim, razume se, u slu~aju Ju`nih Slovena i nekolicine drugih
»pripadnika primitivnijih grupa«.
U pozadini gore navedenog odlomka skriva se okcidentalizam koji je

tek neznatno o~igledniji od njegovog seksizma. Nema sumnje, seksualnost
se instrumentalizuje da bi se iscrtale granice izme|u nas i drugog. Taj »dru-
gi«, me|utim, nije obeleèn apsolutnom razlikom, ve} otelovljuje ono {to
Todorova prenosi na ~itav Balkan: u zapadnoevropskoj imaginaciji Balkan
trpi (ili uìva) jedan ambivalentan status, jer je predstavljen mnogo manje
kao apsolutni »drugi«, a mnogo vi{e kao »nedovr{eno Ja«.33 A prema Hir-
{feldovoj frojdovskoj paradigmi, »nedovr{eno« Ja jeste nepotisnuto Ja –
drugim re~ima, to je Ja kojim vladaju nekontrolisani libidinalni nagoni. Osvr-
tom na gore navedene odlomke vidimo kako se psihoanaliti~ki i etnocentri~-
ki diskursi uzajamno utvr|uju. Sloveni kao da ispoljavaju »prirodno« nasilne
nagone kojima »civilizovani« vojnici odolevaju, sublimiraju ih, ili izme{taju
– jer oni o silovanju samo pi{u ili sâm ~in silovanja izvode sa prostitutkama.
Bilo kako bilo, Ju`ni Sloveni ostvaruju ùdnju Evropljana sa severa, ùdnju
za seksualnim nasiljem; oni iskazuju uìtke Evropljana sa severa, i time sámi
sebe sme{taju u inferiornu rasu. Kako je Hir{feld ranije pisao: »Rat je takva
vrsta poduhvata u kojem se mnogo bolje snalaze atavisti~ki zlo~inci i psiho-
pate, nesputane kulturnim potiskivanjem, kao i svi tipovi primitivaca, nego
civilizovana ljudska bi}a koja najpre moraju da pro|u kroz proces regresi-
je«.34 Preformuli{imo fukoovskim re~ima ovaj frojdovski zaklju~ak: Hir{fel-
dov tekst seksualizuje Ju`ne Slovene, i to na na~in kojim se ozakonjuje i oja-
~ava ne samo pi{~eva scientia sexualis, ve} i kulturni imperijalizam za koji je
ona vezana. Sloveni »ostvaruju« ono {to bi ina~e, prema frojdoskoj hipote-
zi o potiskivanju, ostalo deo tihog nesvesnog – a to je ùdnja mu{karca da
siluje i ùdnja »obi~ne« ène da bude silovana. I tako se perverzno{}u Ju`-
nih Slovena obelodanjuje »normalno« seksualno pona{anje zajedno sa ide-
jom o etni~koj razlici.
Hir{feldova rasprava o me|u-etni~kim sukobima mogla bi biti va`na i
za krutu prirodu nekih skora{njih nau~nih radova. Kada poku{ava da usposta-
vi razlike me|u balkanskim narodima, Hir{feld se obilato poziva na izve{taj
profesora Krausa, navode}i delove koji se odnose na uzajamne optu`be Srba
i Bugara, gde jedni druge napadaju zbog homoseksualnog silovanja i kastra-
cije. Kako tvrdi Kraus, jedan Srbin, ina~e pripadnik »akademske klase«, opi-
sao je dela Srba u Makedoniji.35 Odrubljivali su glave mu{karcima, pohodili
njihove ène i k}eri, napravili pravu klanicu, silovali zarobljene mladi}e i mu-
{karce, i verovatno kastrirali neprijatelja. Krausov etnografski izve{taj inte-
resuje nas iz dva razloga. Prvo, kao {to smo videli, on je ve} nagovestio da
se ovakva svedo~enja hrane »ratnom propagandom«, dok je um – a naro~ito
balkanski um – »podlo`niji otrovima«, ~ime se postavlja ~upavo pitanje pro-
verljivosti svedo~enja. Drugo, kao etnograf, on je ipak obavezan da pruì svoj
komentar o »istinitosti« ovakvih svedo~enja, {to se uglavnom svodi na to da
se jedan od dva kompetentna opisa etiketira kao legitiman. U ovom slu~aju,

Kraus staje na stranu Srba a protiv onog pomenutog Srbina, pruàju}i kao do-
kaz jednu baladu iz svoje zbirke u kojoj se kaè da, nakon invazije na Bugar-
sku, Srbi nisu silovali nego su »prosto sve ìvo nabijali na ma~«.36
Ovaj primer ilustruje ve} poznatu te`nju da se na izve{taje o ratnim
zverstvima odgovara esencijalizacijom etni~kog identiteta – koji je homo-
seksualan, koji kastrira, koji sakati – i pobijanjem jedne pripovesti drugom.
Bez obzira da li ovu nelagodnu poziciju treba ili ne treba nazvati »postmo-
dernom«, kako su nedavno govorili neki autori, ona je sasvim izvesno stvo-
rila, a i dalje stvara, jednu vrstu epistemolo{ke vrtoglavice koja je u isti mah
i no}na mora i rudnik zlata za seksualnog antropologa ~iji profesionalni
identitet zavisi od spremnosti da stvori i potkrepi svoj sud. Da stvar bude
gora, gra|a na kojoj se zasniva jedan takav sud, gra|a koja izaziva moralnu
osudu, jeste pornografska; dakle, samo jedna tanka linija odvaja antropolo-
giju od etnopornografije, odnosno, nauku od erotike.37 Da bi potkrepio vla-
stitu poziciju, Kraus poseè za jednim ~lankom koji je u vreme Balkanskih ra-
tova bio objavljen u nekim beogradskim novinama: u ~lanku se Bugari-po-
bednici optuùju »da su poubijali majke, a novoro|en~ad ostavili na njiho-
vim grudima dok i ona sirota ne poumira{e; da su mu{koj deci odsecali pol-
ne organe a ène tukli po razgoli}enim trbusima«.38 Pokazav{i da je svestan
ovih nemirnih granica, Kraus se ponovo vra}a svom ~isto profesionalnom
predmetu interesovanja. Kaè kako mu je gadno ~ak i da opi{e »na~in na koji
su se sadisti~ki osvaja~i sladili patnjom bespomo}nih du{a, ostavljenih na
milost i nemilost«, ali potom ih ipak opisuje, i to samo zato {to je »kao et-
nolog i istraìva~ primitivnih nagona ... obavezan« da nastavi ovaj »pa`nje
vredan projekat«.39
Kasnije }emo se vratiti problemu istine, ùdnje i scientia sexualis. Za
sada treba re}i da su do kraja Prvog svetskog rata balkanski mu{karci bili po-
vezivani sa brutalnom seksualno{}u, dok su ìtelji severne Evrope, koji su u
osvit rata pokazivali predvidljive ùdnje, ipak bili predstavljeni kao bi}a spo-
sobna za sloènije psiholo{ke i erotske reakcije. (U stvari, i za sámog Frojda
(Freud) kaù da je ustvrdio kako balkanski narodi nisu sposobni za potiski-
vanje, te da, sámim tim, nisu podlo`ni analizi.40) Na{ poslednji primer ove
pojave bi}e sasvim dovoljan: to je primer preuzet iz popularne kulture. U fil-
mu Ljudi ma~ke iz 1942. godine, jedna Srpkinja poku{ava, ali ne uspeva, da
ostvari «civlizovane« seksualne odnose. Proganjana strahovima da }e je sek-
sualna ùdnja pretvoriti u razgoropa|enog pantera-ubicu – jer to je nasle|e
njenog srpskog sela, od kojeg poku{ava da se otrgne – Irena se suzdràva i
na kraju poku{ava da usmrti svoju prijateljicu koju njen nekada strpljivi mu`-
Amerikanac sada èli da oèni. Irena je gotovo preslikan Hir{feldov Balkan;
ìgosana seksualno{}u koja je i opasno ali i plodno tle za beskrajna tuma~e-
nja. Na primer, saose}ajni mu` u po~etku odbacuje Irenine pri~e i naziva ih

»sujeverjem«; prijateljica ih shvata kao znak emocionalne uznemirenosti; a
psihijatar ih prikazuje kao potisnutu èlju. Zbog sindroma Ju`nih Slovena,
koji se sada nedvojbeno pripisuje Srbima, Irena mora da postane ekran na
kojem se o~itavaju seksualne fantazije svih koji su oko nje. A ~injenica da
psihijatar na kraju strada od Irenine ruke – odnosno kandè – »ostvaruje«,
na paradoksalan na~in, njenu drugost, ìgosanu divlja{tvom i okrutno{}u
koje ona i predstavlja i otelovljuje, dakle, drugost nasuprot kojoj se »norm-
alna« heteroseksualna ùdnja Ireninog muà i njegove nove devojke o~ituje
kao znatno blaà.
Ne}e nas iznenaditi ~injenica da se prvi ozbiljniji i op{teprihva}eni
opisi »srpske« seksualnosti pojavljuju upravo u ènskom obli~ju; jer »èn-
skost« se veoma ~esto koristila kao obele`je seksualnosti. Ali mnogo je ma-
nje predvidljivo to {to se seksualno problemati~na Irena na prvi pogled pot-
puno razlikuje od »slobodoljubivih«, odnosno, »neustra{ivih srpskih ratni-
ka«, kakve nalazimo u romanima i putopisima zapadne knjièvnosti. Ipak,
unutar konteksta seksualne antropologije, »Ju`ni Sloveni« su pre Prvog svet-
skog rata veoma ~esto bili »isfeminizirani« ili asimilovani sa »isto~nja~kim«
senzibilitetom. Po~etkom veka, dr K. H. Ulrih (Ulrich) je ovako pisao o slo-
venskoj homoseksualnosti: »Onu ideju koja tako sjajno svetli na zlatnom pe-
haru Gozbe, tu ideju danas moèmo na}i jo{ jedino na Istoku i me|u ju`no-
slovenskim narodima; ona je tu toliko ìva da joj nigde u hladnoj nema~koj
prirodi nema ravne«; po »dubini strasti« Ju`ni Sloveni prevazilaze ~ak i
Grke.41 [tavi{e, u etnografskim spisima vrlo ~esto postoji jasna veza izme-
|u seksualne okrutnosti, primitivizma, ènskosti i bezobzirne neustra{ivosti.
Ako sledimo Hir{felda, ~ije se delo pojavilo u isto vreme kad i Ljudi ma~ke,
seksualna okrutnost predstavlja ènsku crtu kakvu naj~e{}e nalazimo kod
»primitivnih grupa«, a kao {to smo videli tu spadaju i Srbi. Evo {ta Hir{feld
ima da kaè o kastraciji: »U pre|a{njim ratovima, a naro~ito tokom revolu-
cionarnih borbi, takve su obi~aje neretko vr{ile ène«, {to }e re}i da su bal-
kanski mu{karci u neku ruku bliì ènama nego civilizovanim mu{karcima.42
Prate}i ovaj orijentalisti~ki lanac logike (kojeg }e uskoro preina~iti uspon
komunizma), zaklju~ujemo da, zbog svog nekontrolisanog libida, prvi srpski
mu{karac nije uop{te bio »mu{karac«, nego jedan opasni i nepojmljivi stvor,
polu-èna, polu-zver, dakle, predmet ne samo fascinacije nego i straha.
n II Scientia Sexualis kod Srba
Tako izgleda pred-istorija – ili bar jedan njen deo – scientia sexualis i Balka-
na. Da bismo razumeli odnos izme|u ovog diskursa i trenutnih sukoba, mo-
ramo razumeti da, iako vlade na Balkanu doìvljavaju stvarne uspone i pa-
dove, iako ekonomski reìmi i ideologije dolaze i odlaze, diskurs o seksual-
nosti, unutar kojeg se takve ideolo{ke promene sprovode, ostaje i dalje re-
lativno stabilan. Vojna politika Drugog svetskog rata o seksualnom pona{a-
nju, partijska politika planiranja porodice, rasprave o statusu èna, neposto-
janje rasprava na temu homoseksualaca – svi su ovi, i jo{ neki drugi fakto-
ri, doprineli nacionalisti~kim i antinacionalisti~kim trvenjima, i to tako da
su nau~nici, kako feministi~ki tako i ostali, otpo~eli istraìva~ki rad u biv-
{im jugosloveniskim republikama, naj~e{}e poku{avaju}i da na krajnje in-
strumentalizuju}i na~in izmene javnu politiku. Rade}i unutar ovakve gra|e,
ali i protiv nje, usredsredi}emo se u ovom odeljku na odnos izme|u naciona-
lizma i scientia sexualis u biv{oj Jugoslaviji, a cilj nam je da zapo~nemo opi-
sivanje socijalne retorike srpskog nacionalizma i uloge koju je u njemu odi-
grala seksualnost.
Tokom devedesetih godina, frojdizam, jungizam i druge »seksualne na-
uke«, postaju sve manje struka intelektualne elite, a sve vi{e deo nacional-
nog poduhvata kojim se defini{e i reguli{e »normalna« seksualnost. Najed-
nom se javilo ~itavo mno{tvo seksologa i seksualnih »eksperata« ~iji je ra-
dove krasila radikalna samosvest o na~inu na koji su Srbi bili predstavljani u
globalnoj zajednici. Ove knjige su, o~igledno, bar jednim delom reaktivne.
One poku{avaju da izgrade pripovest o sopstvu koje je u stanju da ospori
»primitivizuju}e« pretpostavke tradicionalne zapadnoevropske seksologije
(Srbi su nesposobni za potiskivanje prirodnih impulsa), ali i ~itavu bujicu
novih karakterizacija tokom rata u Bosni, u kojem se, na donekle paradoska-
lan na~in, srpska seksualnost, u svojoj ~istoj samosvesti, odjednom javlja
kao »postmoderna«. Na pirmer, evo {ta Ketrin MekKinon (MacKinnon) pi{e u
teksu »Pretvaranje silovanja u pornografiju: postmoderni genocid«: »svet ni-
kad do sada nije video da se seks koristi tako svesno, tako cini~no, tako raz-
ra|eno, tako otvoreno, tako sistemati~no, i sa toliko tehnolo{ke i psiholo-
{ke sofisticiranosti, kao sredstvo za uni{tenje ~itavog jednog naroda«.44
Samo-esencijalizuju}a dela poput onog Kakvi smo mi Srbi?: Prilozi za karak-
terologiju Srba, ne moè se razumeti izvan ovog konteksa.
Svesno ili nesvesno, mnogi seksperti pribegavaju onome {to se doì-
vljava kao zapadni seksualni standard. Jovan Mari}, autor navedene knjige,
nudi i poglavlja na ovakve teme: »Odnos prema vo|i, srpska edipalno-anal-
na struktura«, »Srpski mentalni kvratet: tuga, trpnja, mazohizam, inat«. Da
bi svoje ~itaoce uverio u njihovu »normalnost« u odnosu na ostatak Evrope,
Mari} u poglavlju »Srpska duhovnost, vicevi – srpska seksualnost«, ponosno
ponavlja da, kad je re~ o seksualnom odnosu, Srbi tu sasvim »dobro stoje«.45
I onda nastavlja: »Prema na{em shvatanju, Srbi su efikasni, odnosno veoma
uspe{ni, u seksualnoj aktivnosti, i to je retka oblast u kojoj, siguran sam,
moèmo ravnopravno da se takmi~imo sa ostalom Evropom«.46 (Mari} izlaè

zanimljivu logiku: budu}i da u Srbiji postoji veoma mali broj seksualnih te-
rapeuta, mora biti da su malom broju pacijenata uop{te potrebni.) S tim se,
izgleda, slaè i Isidora Bjelica, politi~ka umetnica, publicista i osniva~ica or-
gaizacije »Samo Srpkinja Srbina spasava«. U svojoj knjizi Autoportret s mu-
{karcima, Bjelica izlaè ~itavu galeriju mo}nih srpskih mu{karaca i seksual-
ne profile mu{karaca koje poznaje ili koje moè da zamisli, opisuju}i ih
uglavnom u odnosu na nesrpske mu{karce. Seksualna privla~nost Radovana
Bigovi}a, poznatog sve{tenika pravoslavne crkve, leì u njegovoj »urbanoj
pojavi«, pi{e Bjelica; on je »urbani popa koji li~i na holivudskog glumca koji
bi igrao u Lin~ovim filmovima«.47 âk i kad su Srbi o kojima govori homo-
seksualci ili biseksualci, kao u slu~aju pisca Miodraga Bulatovi}a, njihova
seksualna privla~nost zavisi od Zapadnjaka sa kojima su imali seksualne od-
nose: »jeb’o se sa Galom i Dalijem istovremeno«.48 Dakle, bez obzira na nji-
hovu ideolo{ku ili seksualnu orijentaciju, Srbi su, prema Bjeli~inoj analizi,
»seksi« i »jedinstveni«, jednim delom i zbog svoje bliskosti sa zapadnja~kom
muèvno{}u. Ovom seksualnom idealu najbliì je, naravno, Slobodan Milo{e-
vi}. Bjelica tvrdi da je seksualna privla~nost kod njega vezana u jednakoj
meri i za »dobro odevanje« i za autoritet, koji kod nje u isti mah stvara i
ose}aj sigurnosti i uzbu|enje. Bjelica poredi »balkanskog kolja~a« sa Mikom
Dègerom, s tim {to je ovaj prvi za nju superioran upravo zbog svoje mono-
gamije: »Vr{njak Mika Dègera, on je svoj imid` gradio na potpuno drugim
osnovama. Veran je jednoj èni i jednoj ideji«.49
Ovde je re~ o procesu strate{ke samo-stereotipizacije, koja se istovre-
meno ra|a i iz odbrane od zapadnja~kog na~ina reprezentacije, i iz èlje da
se pokaè ono {to Majkl Hercfeld (Herzfeld) naziva »kolektivnim samopou-
zdanjem«, »navodnim nacionalnim osobinama« koje »gra|anima pruàju
ose}aj prkosnog ponosa pred jednom formalnijom ili zvani~nijom moralno-
{}u, a ponekad i pred zvani~nim negodovanjem«.50 Ovakvi tipovi »kultrune
bliskosti« nisu upu}eni Zapadu: to su auto-stereotipi koje »pripadnici iste
zajednice stvaraju toboè na svoj ra~un«.51 Zapravo, u ovom slu~aju nepo-
sredni povod nisu Sjedinjene Dràve, ve} Slovenija. Evo kako Bjelica nasta-
vlja svoj opis Milo{evi}a:
Slovenci, koji ga ina~e ne podnose, tvrde da njegovo prezime treba da
se ~ita kao anagram. Tajna je u predhodniku. Pionirski soft-hardkor francu-
ski magazin LUI je svojevremeno objavio Brozovu karikaturu, montiraju}i
njegov lik u konturu Mikija Mausa. U potpisu je stajalo – »Tito je jedini po-
kazao Staljinu.« Milo{evi} je isto pokazao svima! To ne mogu da mu oproste
ni Klinton ni Olbrajtova.52
Iako nismo videli karikaturu o kojoj je re~, pretpostavljamo da je na
njoj prikazan Tito kako, u znak prkosa, pokazuje penis; Titova glava u liku
Mikija Mausa trebalo bi da bude znak pro-ameri~kih ose}anja kojima se ana-

temi{e Staljin. Igra re~ima se moè ovako objasniti: »Milo« (u smislu »drag«)
i »{evi}« (u smislu »{eve«, tucanja). Slovenci su tu igru re~ima koristili kao
podsmeh; ali Bjelica prisvaja slovena~ku {alu, i daje joj novu vrednost:
»Milo-{evi}«, odnosno »poznat kao dobar u krevetu« predstavlja kod Bjelice
su{tinu sprske mo}i i sredstvo kojim Srbi brane svoja nacionalna »muda«. U
skladu sa svojim prezimenom, Milo{evi} je svetu »pokazao muda« (pokazao
je inat),53 i to je ono {to »Klinton i Olbrajtova nisu mogli da mu oproste«.
Pomenuti primer pokazuje da, iako »muda« u nacionalisti~kom diskur-
su zauzimaju istaknuto mesto i funkcioni{u kao simbol mu{ke mo}i, privid-
na opsesija mudima, kako me|u mu{karcima tako i me|u ènama, predsta-
vlja, u stvari, materijalizaciju jedne komplikovanije seksualne i kulturne
formacije. A budu}i da seksualni diskurs mnogo duguje modernoj koncepci-
ji mo}i, ova formacija protivre~i drugim strategijama u stvaranju nacije – re-
cimo, strategiji pozivanja na »tradiciju«. Kako smatra Fuko, mo} u moderno
doba funkcioni{e putem kodifikacije uìvanja. U toj novoj formi »upravlja-
nja«, pi{e Fuko, »mehanizmi mo}i obra}aju se telu, ìvotu, onome {to ~ini
da ìvot pupi, onome {to ja~a vrstu, njenu krepkost, njenu sposobnost da
nadvlada ili njenu valjanost da bude iskori{}ena«.54 Smatramo da je ovaj za-
klju~ak klju~an za razumevanje nacionalizma uop{te, a naro~ito srpskog na-
cionalizma. I jedan i drugi po~ivaju na »analitici seksualnosti« koja se o~i-
tuje, recimo, u sposobnosti vlasti da uspostavi sklad putem uìvanja, a ne
putem mu~enja. (Zato se pornografija po prvi put pojavila na jugoslovanskoj
televiziji upravo tokom rata u Bosni; isto tako, tokom oktobarskih uli~nih
demonstracija u vreme izbora 2000. godine, televizija Mirjane Markovi}, Po-
litika, emitovala je piratsku kopiju filma Matrix, koji jo{ nije bio stigao u bi-
oskope, a sve da bi se srpska omladina zadràla u ku}i.) Ono {to se kod Fu-
koa zove »biomo}«, zamenilo je pre|a{nju »simboliku krvi« u kojoj je »mo}
govorila kroz krv«, pi{e Fuko, i gde je »krv bila stvarnost sa simboli~kom
funkcijom«.55 Za razliku od nje, u novom kontekstu »mo} govori o seksual-
nosti i obra}a se seksualnosti; seksualnost nije znak ili simbol, ve} objekt i
meta«.56 Predstavljaju}i svoje mu{karce kao dobre ljubavnike, srpski sekso-
lozi utvr|uju »kolektivno samopouzdanje«, dok istovremeno oblikuju svoju
naciju prema modelu modernih demokratija, prilago|avaju}i se modernim te-
mama, uklju~uju}i (ali ne zaustavljaju}i se na tome) »zdravlje, potomstvo,
rasu, budu}nost vrste, vitalnost dru{tvenog tela«.57
Iz ovoga logi~no sledi zaklju~ak da su u najmanju ruku radikalno pri-
strasne sve one analize koje nagla{avaju »etni~ku ~isto}u« kao temelj iz-
gradnje nacije u Srbiji. Iako su, kako tvrdi Fuko, ove dve forme mo}i – »sim-
bolika krvi« i »analitika seksualnosti« – isprva bile utemeljene u dvama ve-
oma »razli~itim reìmima mo}i«, sada ih vi{e nije lako odvojiti. »U svom mo-
dernom, svedràvnom, biolo{ki usmerenom vidu«, rasizam sasvim jasno ob-

uhvata obe forme mo}i; iako uloga seksualnosti nije bila temeljno ispitana,
nacizam je, tvrdi Fuko, bio »najnaivniji i najlukaviji spoj ... fantazija krvi i
provala disciplinarnog dru{tva«.58 U dana{njoj Srbiji, me|utim, naglasak je
obrnut. Uprkos povremenoj retorici ratne propagande, »~ista krv« je danas
svakako manje va`na od one op{tije ideje o »slovenskoj muèvnosti«.59 Zato
etnogeneti~ke pripovesti o sopstvu vrlo ~esto ne isklju~uju, ve} upravo
uklju~uju tursku krv. Mari}, na primer, tvrdi da su Srbi nasledili svoje seksu-
alne mo}i od Turaka: »Ako uzmemo u obzir da su na{i preci {to{ta i pozitiv-
nog dobili od Turaka«, pi{e Mari}, »onda bi njihov odnos prema ènama (ha-
rem) mogao da se uklju~i u genetsko nasle|e, u one kolektivne Jungove ar-
hetipove (a novija istraìvanja ukazuju da genetska predispozicija najvi{e
odlu~uje o kvalitetu i kvanititetu ne~ijeg seksualnog potencijala i funkcio-
nisanja)«.60 »Seksualno nesvesno« ovde na zapanjuju}i na~in prevazilazi
Hantingtonove (Huntington) »linije prekida« civilizacija.61 U tom smislu,
etni~ka razlika ponovo se preispituje putem seksualne analitike, kao u slu-
~aju Nade Todorove, srpske intelektualke, koja na karakterizaciju musliman-
ske seksualnosti primenjuje te{ku psihoanaliti~ku logiku. Budu}i da su pri~e
iz Hiljadu i jedne no}i pune »erotizma«, tvrdi Todorova,
izvesno je da ih oni (muslimani) ~itaju veoma pa`ljivo tokom perioda

puberteta; a njihov uticaj na mlade muslimane sasvim je jasan. Dok u
Bosni i Hercegovini vr{e zlo~ine (silovanja), upo{ljavaju se (njihovi)
svesni, podsvesni i nesvesni nivoi, odnosno li~nosti.62
U oba pomenuta slu~aja scientia sexualis pomaè da se utemelji novo,

rasno obja{njenje seksualnosti, odnosno novo seksualizovano obja{njenje
etniciteta; tim obja{njenjem muslimani su istovremeno prikazani i kao ge-
netski izvor srpske muèvnosti, i kao po~initelji zlo~ina masovnog silovanja.
n III Slu~aj MekKinonove
Ovakav etnoseksualni diskurs ne moè se ograni~iti samo na Jugoslaviju s

kraja dvadesetog veka. Najo~igledniji i najkontroverzniji primer u Sjedinje-
nim Dràvama ~ini ve} pomenuti ~lanak Ketrin MekKinon u ~asopisu Ms. Ma-
gazine. Objavljen 1993. godine, tekst pod naslovom »Pretvaranje silovanja u
pornografiju: postmoderni genocid« upoznao je {iroku ameri~ku publiku sa
srpskim silovanjima u Bosni. Ukratko, u tekstu MekKinonove se tvrdi: a) da
je jugoslovensko pornografsko trì{te pre rata »bilo najslobodnije u ~itavom
svetu«, {to je trebalo da zna~i b) da se pornografija èstoko upra`njavala
kod Srba koji su c) tokom rata osnivali logore za silovanje u kojima je d) pro-
na|ena pornografija. Poput seksologa, MekKinonova esencijalizuje Srbe na
na~in koji njenoj teoriji daruje legitimitet. Njen prili~no star zaklju~ak, koji
tvrdi da pronografija direktno vodi nasilju prema ènama, ve} su napale
mnoge istaknute severnoameri~ke feministkinje, uklju~uju}i i Evu Sed`vik
(Sedgwick) i Dùdit Batler (Butler). Batlerova je MekKinonovu optuìla za
»reprezentacioni realizam«,63 odnosno za to {to znake seksualne fantazije
tuma~i kao referente; a Eva Sed`vik ju je napala zato {to je sve aspekte sek-
sualnosti svela na jednu jedinu kategoriju roda ∞gender≤.64 U pomenutom
~lanku, kao i u izjavi koja sledi, MekKinonova ~ini i jedno i drugo: »Srpska
agresija prema nesrbima nesporna je koliko i agresija mu{karaca prema è-
nama u svakodnevnom ìvotu«.65 Ovde se mu{kost povezuje sa agresijom, a
Srbi sa mu{ko{}u – i to je analogija prema kojoj se ~itava etni~ka grupa de-
fini{e pojmovima jedne odre|ene seksualnosti. (Sve ène predstavljene su
kao stvarne ili potencijalne `rtve.) Da je re~, na primer, o Afro-amerikanci-
ma ili Jevrejima, takva esencijalizacija sasvim sigurno ne bi pro{la neprime-
}eno, ali u ovom slu~aju veza izme|u etniciteta i seksualnosti mnogim ~ita-
ocima deluje posve normalno – to jest, »nesporno« – kao uostalom i sáma
rodna razlika. Drugim re~ima, s obzirom da je »dokaz« za svoju teoriju Mek-
Kinonova ugnezdila u neko »drugo« koje se nalazi »drugde« – ali i zato {to
niko nije hteo da se pokaè kao pobornik ratnog silovanja – ameri~ke femi-
nistkinje su uglavnom }utale.
Ipak, isto~noevropski intelektualci kritikovali su ovaj ~lanak, i to iz po-
liti~ke, teorijske i empirijske perspektive. Nave{}emo jedan od mnogih pri-
mera: Vesna Kesi} je dovela u pitanje pomenutu karakterizaciju Jugoslavije
kao zemlje zasi}ene pornografijom.66 Mi }emo taj zaklju~ak malo pro{iriti.
Iako istorija jugoslovenske pornografije nadilazi delokrug ovog teksta, is-
pravno je re}i da je jugoslovensko trì{te pratilac – odnosno du`nik – por-
nografskog trì{ta Sjedinjenih Dràva. Fotografije nagih èna odraàvale su
jedan, u op{tijem smislu, »oslobo|eni« stav prema seksualnosti, stav koji je
1969. godine pokrenut u ~asopisu Playboy; u julskom/avgustovskom broju,
Liroj Najman (Neiman) je na umetni~ki na~in prikazao nudisti~ke plaè u Ju-
goslaviji, koje su za Amerikance u to vreme bile predmet fascinacije. âso-
pis Start, koji je MekKinonova napala, a koji je bio izdavan u Hrvatskoj i pro-
davan {irom Jugoslavije, iskoristio je takav trend da bi se prikazao kao deo
{ireg osloboditeljskog fenomena. Kao {to tvrdi Kesi}eva, Start je u najve}oj
meri bio »pro-zapadno i anti-komunisti~ki nastrojen«, a pojava duplerica
plejbojskog tipa osamdesetih godina poklopila se sa »trendom socijalne li-
beralizacije i propasti socijalisti~kog reìma«.67 Doma}e devojke, kaè Ke-
si}eva, pojavile su se polako i oprezno tek krajem osamdesetih – ovu tvrd-
nju potvr|uje i istorija pornografskih filmova u regionu.68 A kada smo pro-
{le godine boravili u Vojvodini, primetili smo da se u porno filmovima, koji

se na srpskim televizijama emituju kasno uve~e, veoma retko ~uje srpski je-
zik: glumci govore nema~ki, francuski, ili ~ak engleski. Slike gologrudih èna
u dnevnim novinama naj~e{}e su reprinti nejugoslovenskih glumica i mane-
kenki, preuzeti iz nema~kih, italijanskih i ameri~kih ~asopisa. U muzi~kim
spotovima, oblikovanim prema MTV-ju, pojavljuju se Jugoslovenke i pevaju
pesme [anije Tvejn, na primer, obla~e se kao [anija Tvejn, i ~ak imitiraju
njene pokrete. Takve pozajmice mogu se objasniti u~inkom »globalizacije«,
ali na{ zaklju~ak je ipak ne{to specifi~niji: svidelo se to nama ili ne, porno-
grafija je efekat modernih formi upravljanja, a ne njegovo varvarsko drugo.
Modernih, a ne postmodernih – to je za nas klju~na stvar koja se moè
ilustrovati jednim opisom iz februarskog broja ~asopisa Time iz 1993. godi-
ne, u vreme kada su masovna silovanja do{la do vrhunca:
Beli orlovi su silovanje pretvorili u ~in solidarnosti sa grupom. ôvek
koji odbije da se pridruì drugima u silovanju, smatra se izdajnikom svoje je-
dinice i srpske krvi. Poriv prema povezivanju sa mu{kom grupom postaje kat-
kad i neka vrsta perverzne raspiruju}e energije koja nagoni na silovanje. Po-
ùda je samo dodatni nagon. De{ava se ponekad da mladi}i u ratu po~ine
zlo~in silovanja samo da bi udovoljili svojim stare{inama, svojim narednici-
ma, i da bi od njih pridobili neki vid o~inskog odobrenja. Silovanjem se do-
kazuje odanost divlja{tvu vojne jedinice. Mladi} spreman da po~ini strahot-
ne stvari podre|uje svoju individualnu savest da bi se stopio sa beskopromi-
snim ciljevima svoje grupe. Svoju vernost on potvr|uje u zverstvima.69
Iako ameri~ki autor u svom izve{taju koristi jezik psihoanalize – »po-
ùda je samo dodatni nagon« – njegov opis se sasvim lako moè prilagoditi
Fukoovom diskurzivnom modelu. Pojedinac je ovde podvrgnut »totalnoj in-
stituciji« ~iji je cilj, s jedne strane, razaranje strukture »naturalizovanog«
seksualnog pona{anja, i s druge, proizvodnja ili osnaìvanje jednog institu-
cionalizovanog, odnosno, nacionalnog identiteta. Ovaj proces obuhvata i je-
dan moderni element mo}i koji se kod Fukoa – da paradoks bude ve}i – po-
istove}uje i sa Imanuelom Kantom (Kant) i sa Markizom de Sadom (de Sade).
Prema Kutrofelovom (Cutrofello) obja{njenju moderne mo}i, evropsko pro-
svetiteljstvo je u Kantovoj »moralnoj geometriji« prona{lo oru`je kojim se
pruà otpor prirodi i utvr|uje sloboda subjektivnosti.70 Drugim re~ima, Kan-
tova filozofija bila je i simptom i efekat jedne nove socijalne discipline koja
je sada postvarena i okamenjena u ontolo{kim pojmovima. Isti je, dodu{e,
slu~aj i sa de Sadovom apatijom, uz njen hladan otklon od ~ulnog ìvota.71
Stoga kantovska moralnost (asketizam) i desadovska raskala{nost (apatija)
nisu dijametralno suprotne, jer obe predstavljaju uìvanje u mo}i samopo-
tvr|ivanja – mo}i subjektivne slobode – nasuprot bilo kakvom spolja{njem
odre|enju, uklju~uju}i tu i seksualne obi~aje. Silovanje istovremeno zahte-
va i osnaùje apatiju, tako da apatija funkcioni{e kao ve{tina mo}i. Vojna,

ili bar odre|ena paravojna grupa de-naturalizuje seksualnu ùdnju pojedi-
na~nog vojnika – podre|uje njegovu »individualnu savest« kako bi rekao po-
menuti izve{ta~ – stvaraju}i jednu subjektivnost podudarnu sa interesima
nove nacije i njenih vojnih vlasti. Prema takvoj analizi, silovanje nema ni-
kakve veze sa postmodernizmom; silovanje i disciplinarna dràva imaju istu
logiku. Ve} posve uspostavljen kao moderni princip mo}i, sadizam, i njego-
ve ve{tine, u slu~aju srpske i drugih nacija, »mogu dovesti ∞silovanje≤ dotle
da jo{ bude samo ~isto ishodi{te jedne jedinstvene i ogoljene mo}i, neogra-
ni~eno pravo svemo}ne monstruoznosti«.72
Svidelo se to nama ili ne, silovanje i ostale upotrebe seksualnosti to-
kom rata – zakonske odredbe protiv abortusa, kontrola ra|anja, ma~o-stil ka-
kav promovi{u i upra`njavaju politi~ari – ne pretvaraju zemlje biv{e Jugo-
slavije u »predmoderna« ili »postmoderna« dru{tva, ve} ih, u stvari, povezu-
ju sa industrijalizovanim nacijama Zapada. Da bi se ova teza proverila, po-
trebno je samo prou~iti takozvanu ratnu pornografiju u Sjedinjenim Dràva-
ma. Ove opse`ne i veoma slikovite reprezentacije sukoba u balkanskim drà-
vama, stvorene su za razonodu – ponekad i za erotsku razonodu – ameri~kih
gra|ana. A od pobede Dòrdà V. Bu{a (Bush) i postavljanja Dòna E{krofta
(Ashcroft) za ministra unutra{njih poslova, mediji su naro~ito preplavljeni
reklamama protiv abortusa, koje su uznemiravaju}e sli~ne argumentima kam-
panje za kontrolu ra|anja ili, ~ak, arguimentima bilo kog sve{tenika Srpske
pravoslavne Crkve.73
Posve je razumljivo {to se seksualnost u balkanskim zemljama danas
(ili doskora) eksplicitnije i mnogo histeri~nije povezuje sa nacionalnom mo}i
– odnosno sa pitanjem dràve. U drugim industrijalizovanim zemljama, a na-
ro~ito u Sjedinjenim Dràvama, seksualnost je kroz ~itav dvadeseti vek slu-
ìla kao »ideolo{ki dràvni aparat«, kako bi to nazvao Altiser (Althusser). De-
limi~no zbog uloge komunizma, zemlje biv{e Jugoslavije se jo{ uvek, valjda,
ne snalaze u toj igri. Setimo se da je mo} najdelotvornija kada je maskirana
– a silovanje u velikoj meri predstavlja direktnu upotrebu mo}i, {to vaì i za
popularnu literaturu srpskih seksologa, zajedno sa njihovim sramno o~igled-
nim insistiranjem na »seksualnoj normalnosti«. Me|utim, ~injenica da i de-
vijacija i odbrambernost ~ine deo jednog istog seksualnog dispozitiva treba
da nas upozori na dvosmislenu prirodu tekstova poput onog iz pera MekKi-
nonove. îni se da MekKinonova (kao i mi) shvata da je empirijsko svo|enje
»masovnih silovanja« na {a~icu politi~ara – nemogu}e. Silovanje je indivi-
dualni zlo~in. Njeno re{enje (barem u pomenutom tekstu) predstavlja senza-
cionalisti~ki ~in etnopornografije u kojem se jedna zemlja (Srbija) pojavlju-
je kao metonim za univerzalnog silovatelja, ~oveka koji, raspaljen pornogra-
fijom, ispoljava svoju (pretpostavljamo prirodnu?) agresiju putem heterosek-
sualnog silovanja. Bez obzira da li se slaèmo sa eksplicitnim feministi~kim

ciljevima ovog teksta, va`no je prepoznati njegovu implicitnu diskurzivnu
funkciju. Doprinose}i stvaranju uslova za nedavnu ha{ku optu`nicu trojice
srpskih mu{karaca za »zlo~ine protiv ~ove~nosti«, ~lanak Ketrin MekKinon
istovremeno je doprineo i seksualizaciji Srba kao grupe, bez obzira {to pre-
ma izve{tajima Nacionalnog centra za `rtve, u Sjedinjenim Dràvama svakog
minuta bivaju silovane 1,3 odrasle ène. Uz pomo} neverovatno popularnog
teksta Ketrin MekKinon, Hir{feldovi zaklju~ci o »seksualnoj okrutnosti«, i ~ak
»primitivizmu« Ju`nih Slovena kao grupe, danas su mnogo ja~e vezani za
Srbe kao narod. Pod takvim okolnostima, lako je razumeti za{to je ameri~ki
vojnik Frenk Rongi, nakon {to je silovao i ubio jedaneaestogodi{nju Alban-
ku, hteo da »optuì Srbe«.74
n V Dragojevi}eva odbrana
U »Srbe kao narod« spada i jugoslovanski filmski reìser Sr|an Dragojevi},

~iji se opis muèvnosti u filmu Lepa sela, lepo gore moè ukratko, ali kori-
sno, uporediti sa obja{njenjima kod MekKinonove. Uop{te uzev, film se ni-
kako ne izvinjava za pona{anje Srba, ve} nastoji da izazove saose}anje pre-
ma »iskustvu« Srba tokom rata u Bosni – isto vaì i za film Olivera Stouna
(Stone), Vod, gde je re~ o ameri~kom iskustvu u Vijetnamu. U tom smislu,
Dragojevi}ev film na indirektan na~in name}e pitanje silovanja.
Pri~a se odvija kroz se}anje srpskog ranjenika Milana ~iji je najbolji
drug iz detinjstva, Halil, poreklom iz isto~ne Bosne. U trenutku izbijanja
rata, njih dvojica po~inju da se bore na razli~itim stranama, ali bez velikog
entuzijazma. Pred kraj filma, Milan i {estorica pripadnika njegove ~ete ula-
ze u nekakav tunel iz kojeg, kao iz klopke, ne mogu da iza|u; sa njima je i
jedna ameri~ka novinarka, Liza Kinel: ona sve vreme traga za pri~om o Srbi-
ma koji siluju Muslimanke. Njena kamera uspeva da uhvati ve}inu doga|aja
u tunelu, uklju~uju}i i neobi~no samoubistvo Velje, verovatno najve}eg »è-
nomrsca« u ovoj srpskoj ~eti. U sceni samoubistva, dok Velja prislanja pi{tolj
na glavu i aktivira okida~, Liza ga ispitiva~ki posmatra. On hvata njen po-
gled, po~inje da joj se sme{i se i pita: »One kiss for a dead man?« /»A po-
ljubac za mrtvaca?«/. Nakon duè }utnje, Liza se nasme{i i pruà kameru Br-
zom. Kroz snimak kamere vidimo kako Liza ne`no ljubi Velju. Ovladan jakim
ose}anjima, Velja sklanja pi{tolj i strastveno grli Lizu. Okre}e se kameri i
kaè: »Pravo holivudsko krljanje!«. Dok mu Liza pla~e na ramenu, Velja na-
stavlja: »Momci, za ovo vredi ìveti... Bar jo{ malo!«. A onda, »Ma samo sam
se {alio. ]ao!«. Velja zatim upire pi{tolj u svoja otvorena usta, a kroz sni-
mak kamere ga vidimo kako povla~i okida~.
Pretnja silovanjem se na magi~an na~in pretvara u ljubavnu pri~u. Sti-

~e se utisak da Veljino samoubistvo treba da »iskupi« Srbe pred o~ima svih
onih koji su tako sna`no fascinirani njihovom seksualno{}u; a ako ne to,
onda bi bar trebalo da redefini{e srpsku seksualnost kako bi se osporile me-
dijske predstave sa Zapada (predstave Beverli Alen (Allen) i Ketrin MekKinon
izvan filma; i predstave Lize Kinel u sámom filmu). Prizivaju}i u se}anje je-
dan tradicionalniji lik, lik neustra{ivog, romanti~nog ratnika, Veljino samo-
ubistvo privremeno izme{ta sliku o Srbima-silovateljima; poput Cara Lazara
u Kosovskom boju, Velja daje ìvot za smrt, bira nebo a ne zemlju, a ènsko
bi}e nekog stranog naroda olak{ava taj prelaz. Istovremeno, Lizin i Veljin
poljubac jasno je opisan kao »holivudsko krljanje«, tako da Holivud ovde
funkcioni{e kao novi princip transcendencije, odnosno kao verovatno naj-
va`niji izvor stereotipa o rodu, kako kod srpskih vojnika, tako i kod ameri~-
kih novinara. Drugim re~ima, Velja sámog sebe `rtvuje na hiperrealnom ol-
taru heteroseksualne romanse, razmenjuju}i ìvot za uìtak u jednom trenut-
ku ameri~ke romantike. (»Momci, za ovo vredi ìveti!«) îtava ta predstava,
Veljina èlja da umre uz nekakvo »holivudsko krljanje«, re-seksualizuje srp-
ske mu{karce na na~in koji je za srpsku publiku umiruju}i, a za zapadnu po-
sve prihvatljiv.
Razume se, Dragojevi} je bio svestan pote{ko}a koje nastaju kada se
~ovek obeleì kao Srbin. Kada ga je reporter magazina Vreme upitao da li lju-
di u Sjedinjenim Dràvama mogu imati istinsko razumevanje za delo srpskog
reditelja, Dragojevi} se na{alio rekav{i da ve}inu Amerikanaca ne zanima ~o-
vekovo poreklo, ve} njegova sposobnost da zaradi novac. Me|utim, va`no je
pomenuti da se Dragojevi} odmah okre}e pitanju seksualnog identiteta:
[to se »srpskog pitanja« ti~e, vele mi ovde starosedeoci da su izme|u
1991. i 1994. sa ponosom pred lep{im polom isticali svoje nacionalno pore-
klo koje im je, automatski, obezbe|ivalo reputaciju »macho« tipova i »pra-
vih mu{karaca« (kategorija koja je ovde zaista deficitarna) bez obzira na
propagandnu »ofanzivu« protiv Srba. Ali, dodaju oni, nakon Krajine, Bosne
i, posebno, »jakog nere{enog rezultata« na Kosovu, bolje ovda{njoj devojci
re}i ~ak i da si Slovenac nego Srbin.75
Dragojevi}eva »odbrana« Srba nije u~inila gotovo ni{ta da pobije ideju
koja tvrdi da seksualnost ishoduje iz etniciteta. Prema onome {to kaè ispa-
da da su Srbi »pravi mu{karci«, dok Amerikanci, i u ne{to manjoj meri Slo-
venci, to nisu. Kad se vratimo unazad, vidimo da Velja odre|uje upravo ovu
su{tinski etni~ku muèvnost. Poljubac konstitui{e neku vrstu faustovskog
pakta unutar kojeg Velja postaje ~ovek ~vrsto (iako samo privremeno) priko-
van za ono {to Fuko naziva »{armom seksa« – Velja postaje zavodljiv, napa-
ljen i sna`no heteroseksualan. U tom smislu, i Dragojevi}evi Srbi su prili~no
performativni: Srbi u Americi, veli Dragojevi}, ponekad glume ponos, a po-
nekad se pretvaraju da su Slovenci (»Ma, samo sam se {alio«), a sve u zavi-

snosti od toga kako se u odre|enom trenutku kotira vrednost prave-srpske-
mu{kar~ine, i da li je takav imid` kadar da odvu~e devojku u krevet. Dodu{e,
u Dragojevi}evim izjavama prepoznajemo indirektan govor kojim se na{ reì-
ser distancira od vlastitog stava, izri~u}i stanovi{te »starosedelaca«. Moè se
re}i da on ~ak i priznaje »etni~ku seksualnost« kao diskurzivni, a ne kao pri-
rodni fenomen – kao stvar puke reputacije, ili kao neku vrstu kli{ea. Ipak, pi-
tanje muèvnosti je u oba slu~aja sna`no odre|eno stvarima na koje se samo
aludira – silovanjima u vreme rata – a koje on odbacuje kao »propagandnu
ofanzivu« protiv Srba. Dakle, i u pomenutom intervjuu i u filmu, Dragojevi}
najpre ukazuje na Srbina-silovatelja, a onda ga odmah potom zaklanja, nu-
de}i neki alternativni model mu{ke seksualnosti kod Srba, model koji presli-
kava logiku srpskih seksologa. Kao i u literaturi scientia sexualis, samoprokla-
movani »pravi-srpski-mu{karac« imao je da posluì kao pristrasni korektiv
onim esencijalizuju}im gledi{tima koja su se sve sna`nije konsolidovala. On
je to i u~inio, ali jedino tako {to se uvukao u aparat seksualne romanse i njen
odgovaraju}i mit o mu{karcu s mudima. Iz te perspektive, Dragojevi}eva »od-
brana« srpske seksualnosti na kraju ipak ima isti problem kao i napad Ketrin
MekKinon: naime, i njegova odbrana i njen napad neumoljivo se usredsre|u-
ju na »mu{karca« i na »ènu«, ~ime osnaùju aparat rodne razlike.
n VI Politika perverzije
Budu}i da preovla|uju}a struja sociolo{ke analize veoma ~esto brka »pol« sa

»rodom«, a »seksualnost« sa »heteroseksualno{}u«, de{ava se da objekt ùd-
nje kao izbor u raspravama o nacionalnom i globalnom identitetu naj~e{}e
postane nevidljiv ili nevaàn. A ~ak i letimi~an pregled lokalne politike u da-
na{njoj Srbiji otkriva nezgrapnu pristrasnost takvog stanovi{tva. Dok smo
uo~i predaje teskta u {tampu vr{ili reviziju ovog odeljka, u jednim beograd-
skim novinama pro~itali smo da je grupa maskiranih skinhedsa, naoruàna
palicama i pivskim fla{ama, demolirala sedi{te Socijaldemokratske unije koju
je predvodio @arko Kora}, ina~e Potpredsednik srpske vlade. Nekolicina stra-
na~kih aktivista zavr{ila je u urgentnom centru zbog povreda. Prema re~ima
Miroslava Hristoduloa, portparola Socijaldemokratske unije, »sli~an incident
desio pre nekoliko godina u kancelariji Gra|anskog saveza Srbije, kada je ova
stranka organizovala antiratnu akciju i prikupljala potpise protiv bombardo-
vanja Sarajeva«.75a Ovog puta aktivisti su, izgleda, bili napadnuti zbog za-
laganja za legalizaciju homoseksualnih brakova. Desni~arske grupe su kadre
da poveù dva tako razli~ita fenomena kao {to su bombardovanje Sarajeva i
pitanje seksualnosti, a to im omogu}ava logika koja onima iznutra nije o~i-
gledna na prvi pogled – jer to je logika koja po~iva na ~injenici da se homo-

seksualnost u jugoslovenskoj psihijatriji tretira kao bolest;76 {tavi{e, homo-
seksualnost se povremeno prikazuje kao naro~ito »zapadnja~ka« bolest. Pre-
ma re~ima Du{ana Maljkovi}a, zamenika izvr{nog direktora Kampanje protiv
homofobije, homofobija je danas »na~inila radikalan zaokret, na{av{i mesto
u srpskom geo-politi~kom mi{ljenju«.77 Ono {to sledi, jeste poku{aj da se is-
traì logika nacionalisti~ke heteroseksualnosti, i to onako kako se ona odvi-
jala u srpskoj homofobi~noj scientia sexualis.
Najslikovitiji primer homofobije stavljene u slu`bu stvaranja nacional-
nog identiteta jeste knjiga Ratibora-Rajka \ur|evi}a, pod naslovom Pederska
brigada – primerak ove knjige prona{li smo u knjiàri pravoslavne crkve. (A
to je samo jedna od {esnaest \ur|evi}evih knjiga objavljenih u izdava~koj
ku}i IHTUS – Hri{}anska knjiga.) \ur|evi} je ro|en u Srbiji, ali se odselio u
Ameriku kada su komunisti do{li na vlast u Jugoslaviji. Zavr{io je klini~ku
psihologiju i diplomirao na Univerzitetu Kolorado; studirao je sa Viktorom
Franklom (Frankl) u Be~u, i bio ~lan kolegijuma Ameri~kog udruènja psiho-
loga (American Psychological Association – APA) sve dok udruènje nije pro-
menilo stav prema homoseksualnosti (danas se homoseksualnost u APA tre-
tira kao ìvotni stil, a ne kao patolo{ko pona{anje). U znak protesta, \ur|e-
vi} se vratio u Jugoslaviju, uputiv{i pismo Maksu Zigelu (Zigel), Predsedni-
ku Ameri~kog dru{tva za psihologiju (American Society of Psychology), pi-
smo u kojem je Marksa (Marx), Frojda i Skinera (Skinner) optuìo za propast
psihologije kao profesionalne nauke, kao i za ozakonjivanje homoseksualno-
sti koju on, \ur|evi}, smatra direktnim napadom na hri{}anske temelje ljud-
kse du{e. Poput jadnog ro|aka hri{}anskih fundamentalista-desni~ara u Sje-
dinjenim Dràvama, \ur|evi} zapo~inje svoju Pedersku brigadu pretpostav-
kom da Sjedinjene Dràve, kao centar svetske mo}i, predstavljaju glavnog
u~esnika u zaveri protiv integriteta srpske nacionalne kulture. Prema njego-
vom shvatanju, talmudski Jevreji (za razliku od mojsijevskih) prigrabili su
ameri~ko dru{tvo, i po~eli da oblikuju svoju verziju judeo-hri{}anske kulture
koja je odskora zarazila i Srbe. »Tragedija naroda druge Jugoslavije«, pi{e
\ur|evi}, »posledioca je judejskih planova za Novi svetski poredak, a obez-
boènje srpskog naroda je dokaz da se sekularisti~ka epidemija uveliko pro-
{irila me|u potomcima Svetog Save«.78 Pornografija, SIDA, droga, globali-
zacija, marksisti~ki liberalizam, sekularizam, antisemitizam, abortus – sve su
to simptomi tog preuzimanja Amerike. Ameri~ki Jevreji i homoseksualci za-
jedno uìvaju mo}, te je cilj \ur|evi}eve knjige da se ospori Frojdova tvrd-
nja o univerzalnosti homoseksualnih tendencija. \ur|evi} istorizuje homo-
seksualnost, tvrde}i da je ona bila zabranjena u svim pred-civilizacijskim
dru{tvima, uklju~uju}i i vikin{ka, indijankska i mongolska, {to onda sigurno
zna~i da je Frojd {irio laì.
\ur|evi}ev oeuvre moè se lako odbaciti kao paranoidna fantazija, ali

ono {to je omogu}ilo njegov nastanak jeste jedan, u istorijskom pogledu,
heteronormativni diskurs o seksualnosti ~iji koreni seù do perioda rane mo-
dernosti. Njegov tekst je, zna~i, toliko simptomati~an da prevazilazi okvire
li~nog. Setimo se Fukoa koji tvrdi da je u devetnaestom veku »lov na peri-
ferne seksualnosti povla~io za sobom utelovljenje perverzije i druga~ije opisi-
vanje jedinki«.79 Zahvaljuju}i ovom procesu, »homoseksualac je postao li~-
nost: pro{lost, povest i detinjstvo, karakter, na~in ìvota; tako|e i morfolo-
gija, uz indiskretnu anatomiju i, mo`da, tajanstvenu fiziologiju«.80 Iako
anti-frojdovac, \ur|evi} nije protiv psihoanalize – on koristi tendenciju ju-
goslovenske psihijatrije prema kojoj se homoseksualnost tretira kao bolest,
poistove}uju}i tu patologiju sa globalnim politi~kim diskursom. Obdaren li~-
nom psihologijom ~ije posledice treba le~iti, \ur|evi}ev homoseksualac ob-
daren je, dakle, i jednim nacionalnim nasle|em: njegovi (a homoseksualac
je u Srbiji uglavnom on, jer je lezbejstvo mnogo manje vidljivo) koreni su u
Sjedinjenim Dràvama. Homoseksualci su sada u isti mah i bolesnici, i »ne-
prijatelji Srbije«. Kako to kaè Maljkovi}, »Tamo gde su na ∞homoseksual-
nost≤ gledali kao na pretnju zbog bele kuge, sada je shvataju ne samo kao
‘neproduktivnu ve} i kao silu koja razara ìvot’, silu direktno povezanu sa
centrima mo}i globalizacije, poput SAD ili NATO«.81
âk i kod onih koji nisu toliko zaokupljeni nacionalisti~kim pitanjima,
~esto prime}ujemo èlju da se homoseksualnost tretira kao zapadnja~ki fe-
nomen. U intervjuu za Vreme, o kojem smo ranije govorili, novinar je zamo-
lio Dragojevi}a da uporedi i dâ svoje vi|enje ameri~ke i srpske seksualno-
sti. Zauzimaju}i donekle konstruktivisti~ku poziciju, Dragojevi} obja{njava
preovla|uju}i fenomen ameri~ke homoseksualnosti koja je, kao proizvod lo-
gike kapitala, ponekad »zbunjuju}a« za srpsku publiku. înjenica je, tvrdi
Dragojevi}, da pripadnik homoseksualne zajednice (mu{ke ili ènske, sve-
jedno) zara|uje vi{e novca nego pripadnik heteroseksualne zajednice. A po-
{to su u mogu}nosti da priu{te bolja kola i luksuznije ku}e, homoseksualci
su mnogo bolji potro{a~i od heteroseksualaca; zaklju~ak: »homoseksualna
kultura« se etablirala i postala za{ti}ena sa najvi{eg nivoa.82 Prema Drago-
jevi}evoj pa`ljivo razra|enoj sociolo{koj fantaziji, homoseksualizam posta-
je jo{ jedan simptom dekadentnog kapitalisti~kog Zapada. Njemu ni na pa-
met ne pada da liberalizacija homoseksualnosti u Sjedinjenim Dràvama
mo`da i nema toliko veze sa prora~unima kapitala, koliko sa bolnom ali is-
trajnom borbom gej-zajednice protiv heteroseksualne hegemonije. U sva-
kom slu~aju, njegova èlja da odredi »uzrok« istopolne ùdnje, dok hetero-
seksualnost istovremeno pripisuje »prirodi«, stavlja ga u isti ko{ sa desni-
~arem \ur|evi}em, bez obzira {to im se stavovi o Velikoj Srbiji poprili~no
razlikuju.
Prema re~ima Dejvida Halperina (Halperin), »homoseksualac« konsti-

tuisan obema vrstama diskursa predstavlja »jedno nemogu}e kontradiktor-
no stvorenje – ne prirodnu stvarnost, ve} nekakvu fantazmatsku projekci-
ju, nesuvislu konstrukciju koja, saìmaju}i u sebi sve {to je ‘drugo’ ili ‘dru-
ga~ije’ u odnosu na heteroseksualnost, ima zadatak da stabilizuje i konso-
liduje kulturolo{ki smisao heteroseksualnosti«.83 Kao jednostavna negaci-
ja odre|ene seksualne ili politi~ke formacije (konzervativne ili progresiv-
ne, svejedno), homoseksualnost se istovremeno i razumeva i politizuje na
na~in koji je, bar delimi~no, odredio reakciju gej-zajednice, ~iji su poneki
napori – {to nije nimalo neobi~no – bili usmereni ka re-edukaciji. Na pri-
mer, jedan od ciljeva organizacije za prava homoseksualaca u Srbiji, koja
se zove ‘Arkadija’, jeste da se u {kole uvede seksualno obrazovanje »ute-
meljeno na najnovijem nau~nom znanju«.84 Istopolne odnose, veli jedan
od portparola, »trebalo bi tretirati kao jedan od normalnih oblika izraàva-
nja ljudske seksualnosti«.85 U takvoj te`nji primetno je usvajanje scientia
sexualis, koje predstavlja deo onoga {to Fuko naziva »obrnutim diskur-
som«. Po{to je patologizovana, nastavlja Fuko, »homoseksualnost je po~e-
la da govori o sebi sámoj, da polaè pravo na to da je zakonita i ‘prirod-
na’, i to ~esto re~nikom, kategorijama, putem kojih je bila medicinski dis-
kvalifikovana«.86
Taj obrnuti diskurs predstavlja osovinu knjige Srpski dnevnici, jedne od
retkih knjièvnih tvorevina gej-kulture koja se pojavila u dràvama biv{e Ju-
goslavije. Po svoj prilici, re~ je o »memoarima« Borisa L. Davidovi~a koji, na
pitanje da li je seksualni odnos sa mu{karcem »neprirodan«, odgovara ova-
ko: »Prirodan je koliko i seksualni odnos sa ènom«. Tvrdnja se potom oprav-
dava nau~nim i istorijskim obrazloènjima:
Najpoznatiji seksolozi i nau~nici, poput Hir{felda, Vejningera

(Weininger), Frojda, Markuzea (Marcuse), Kinsija (Kinsey) i drugih,
smatraju da su svi ljudi u su{tini biseksualni. To zna~i da svako od nas
ima potencijal da bude i heteroseksualac i homoseksualac. Judeo-hri-
{}anska moralnost snosi krivicu za to {to je homoseksualnost »istera-
na« iz ljudske prirode i zabranjena.87
Davidovi~ kasnije govori o Vladi, svom prijatelju iz detinjstva, koji se

ipak oènio: »Frojdovskim pojmovima re~eno, Vlada je za sobom ostavio ta-
kozvani homoseksualni stadijum razvoja, a ja sam na tom stupnju ostao ceo
ìvot«.88 Prema ovom ontogenetskom obja{njenju, preuzetom od Frojda, Da-
vidovi~ sámog sebe obdaruje patologijom. Drugim re~ima, njegov tekst ak-
tivno proizvodi seksualnost, i to na na~in koji podse}a na gej-politiku oslo-
ba|anja u Sjedinjenim Dràvama.
Ovaj zaklju~ak treba naglasiti. Seksualnost kod Fukoa funkcioni{e u

skladu sa strate{kim modelom putem diskursâ, »takti~kih elemenata ili blo-
kova koji operi{u u polju odnosa sila«.89 Diskursi »bio-mo}i« isklesali su
»normalne« seksualne odnose, ali su istovremeno stvorili i »abnormalnosti«,
u koje spada i »perverzna odrasla osoba«. Insistiraju}i na shvatanju seksu-
alnosti putem pozitivnih odnosa mo}i (koje recipro~ne efekte mo}i i znanja
odre|eni diskursi obezbe|uju), Fuko nudi jasnu alternativu modelima mo}i
utemeljenim u zakonu, ~ime se mo} shvata veoma usko – to jest, kroz od-
nos tla~itelja i potla~enog, mo}nog i nemo}nog. Iz ove perspektive vidimo
da identitet – uklju~uju}i i onaj seksualni – nikada nije u potpunosti stabi-
lan, ali nije stabilna ni mo}. Kako to kaè Fuko, »ne postoji govor ∞diskurs≤
vlasti s jedne strane, a naspram njega neki drugi koji mu se suprotstavlja«.90
U stvarnosti, to zna~i da odre|eni diskurs – recimo, frojdovska ili lakanov-
ska psihologija – moè biti prisvojen kako zbog progresivnih, tako i zbog
konzervativnih namera, a ponekad ~ak i zbog jednih i drugih istovremeno.
Ipak, tako|e je ta~no i da obrtanje diskursa kod Fukoa ne zna~i naprosto
stvaranje njegovog zrcalnog odraza ili kopije. »Naprotiv«, veli Halperin: »ako
u afirmativnom duhu, onako kako su to ~inili sledbenici devetnaestovekov-
ne emancipacije homoseksualaca, ponovimo ugnjetava~ki, medikalizuju}i
govor kojem su homoseksualci bili podvrgnuti, i to putem strate{kog obrta-
nja pozicije objekta i subjekta, pozicije koju je njima (homoseksualcima) i
medicinskim autoritetima pripisao taj isti diskurs – ako takav govor ponovi-
mo, na~ini}emo, smatra Fuko, zna~ajan potez politi~kog otpora.«91 Ovakvo
prisvajanje diskursa doprinelo je stvaranju jednog prostora u kojem se ho-
moseksualni identitet mogao manifestovati kao kreativni projekat. Ono je is-
klesalo poziciju subjekta iz koje su homoseksualci mogli da progovore o sebi.
Unutar jugoslvenskog konteksta Srpski dnevnici su, stoga, zna~ajno
delo. Pretpostavlja se da ih je, kao svoj dnevnik, napisao jedan beogradski
profesor, ina~e homoseksualac (dodu{e, u odnosu na njihovu nameru da se
pokaù kao dnevnici, organizacija im je mnogo formalnija); knjiga pokriva
predratni period od 1986. do 1989. godine (»Sloboda od komunizma«), po-
tom kre}e od 1991. i zavr{ava se s 1993. godinom (»Rat i uàs«). Tri velike
teme povezuju ova se}anja. Prva se ti~e seksualnih avantura sredove~nog
profesora, njegovih uìtaka i boli prilikom poku{ajâ da zavede beogradske
mu{karce. Ova eksplicitno seksualna (MekKinonova bi rekla »pornografska«)
pripovest isprepletena je teorijskom pripove{}u kojom autor komentari{e
seksolo{ko i psiholo{ko predstavljanje homoseksualaca, nekad i sad. U tom
kontekstu, on raspravlja o Isidori Bjelici, Ratiboru-Rajku \ur|evi}u i jo{ ne-
kim autorima. Tre}a tema ti~e se nacionalizma i rata. Iako se ova tri registra
mogu razdvojiti za potrebe analize, oni su, u stvaru, gusto isprepleteni, kao
recimo u ovoj autorovoj primedbi: »Da nije bilo seksa«, pi{e on,
koji je bio glavni razlog za moje susrete sa pojedincima svih rasa i na-
cija, moja ose}anja najverovatnije ne bi bila ovako sna`no antinacio-
nalisti~ka i kosmopolitska. Don @uan ne moè biti nacionalista jer voli
sve ène sveta. Ja nisam nacionalista zato {to volim sve mlade i zgod-
ne mu{karce ovoga sveta. Razloge za moj kosmopolitizam i ljubav pre-
ma svim mu{karcima ne treba traìti u mojoj glavi ili srcu, ve} u mom
kurcu i dupetu, u mom seksualnom nagonu; moj razum je tek kasnije
prihvatio ovu nagonsku tendenciju, podariv{i joj racionalnu formu i
stvorivi{i kod mene antinacionalisti~ki stav.92
U ovom odlomku uo~avamo politi~ku i seksualnu alternativu heterosek-

sisti~koj scientia sexualis Davidovi~evih nacionalisti~kih savremenika. Davi-
dovi~ev diskurs tela i uìtaka remeti nacionalisti~ku pripovest, nerazmrsivo
povezanu sa reproduktivnom seksualno{}u. Pored toga, kao ponovno pisva-
janje Frojda na jedan radikalan na~in, Davidovi~ev diskurs oja~ava fleksibil-
nu prirodu scientia sexualis. Iako su i Radovan Karadì} i njegov mentor, Jo-
van Ra{kovi}, psihijatri, oni nisu ni izmislili niti u potpunosti kontrolisali
diskurs koji su tako efektno iskoristili.93
U stvari, uprkos stalnim pozivanjima na Frojda, Srpski dnevnici se mogu
~itati kao fukoovski tekst. Fuko je uvek insistirao na ~injenici da homosek-
sualnost nije imenovala nekakvu ve} postoje}u strukturu èlje, ve} je glavni
zadatak jednog homoseskualca bio da »postane homoseksualan, a ne da
ostane uporan u priznanju da mi to jesmo«.94 Ovakva primedba i druge po-
put nje, bile su obja{njavane Fukoovom »queer«-senzibilno{}u, pri ~emu
»queer«, prema Halperinovim re~ima, obuhvata identitet bez su{tine, »raz-
grani~avaju}i ne pozitivnost, ve} pozicionalnost vis-à-vis normativnog«.95
»Queer«, dakle, »ne ozna~ava klasu ve} objektivizovanih patologija ili perv-
erzija ... nego opisuje vidokrug jedne mogu}nosti ~iji ta~an opseg i hetero-
geni delokrug, u principu, ne mogu biti unapred ograni~eni.«96 Zahvaljuju-
}i poziciji subjekta izvan centra, Davidovi~ se opire nekim aspektima hete-
ronormativnosti, kako na pozitivan, tako i na negativan na~in. Na primer, u
vreme hajke na homoseksualnost, hajke koja je bila inspirisana komunizmom
i koja je, tako|e, istopolnu èlju predstavljala kao »proizvod imperijalisti~-
kog Zapada«, Davidovi~ pri~a o svojim seksualnim avanturama s jednim Sr-
binom, tri Bosanca, dva Makedonca, jednim Slovencem i jednim Hercegov-
cem; avanture su doìvele vrhunac s pripadnikom neke nesvrstane nacije, i,
najzad, s jednim putnikom iz biv{eg Sovjetskog Saveza. Kroz ~itavu knjigu,
autor kritikuje, kako on to naziva, »patrijarhat«, a svoju kritiku sprovodi pre-
ko seksa. U poglavlju pod naslovom »Dobar suprug i otac«, Davidovi~ pi{e:
»Elem, imao sam ose}aj da sam tog ~oveka, supruga i oca, ponizio kad sam
mu dao da mi ga popu{i, pa ~ak i da proguta moju spermu. Znam da sam
sme{an zbog tih ideja o osveti nad straight mu{karcima, nad establi{mentom
i dru{tvenom ve}inom. Ponekad se pitam u kojoj meri moje seksualno uzbu-
|enje proizlazi iz neke druge ne-seksualne motivacije?«.97 Iako mu veze
nisu ba{ uvek najsre}nije – nekoliko puta Davidovi~a je pretukao njegov
objekt ùdnje, a dnevnici beleè bodlerovsku ennui – on i partner zajedno
odraàvaju neku vrstu »eti~kog samo-oblikovanja« koje, prema Fukou, sámo
sebe razumeva kao strate{ku mogu}nost, a ne kao ne{to {to se unapred moè
spoznati.
Ipak, takvu interpretaciju ne treba terati do krajnosti. Kao i ve}ina tek-
stova koje smo do sada razmatrali, Srpski dnevnici zagovaraju kruto i esenci-
jalisti~ko razumevanje maskuliniteta, verovatno zato {to su nusproizvod froj-
dovske paradigme. Nadamo se da }e jedan primer biti dovoljan. Narator Srp-
skih dnevnika prisustvovao je nekoj konferenciji o poloàju homoseksualaca
u dru{tvu. Razjaren »isfeminiziranim« govornikom iz Bosne, ~iji »izgled, po-
kreti, na~in na koji govori i sve o ~emu govori u potpunosti potvr|uju naj-
gore predrasude heteroseksualne javnosti«, Davidovi~ upu}uje pismo u ko-
jem osu|uje pomenutog govornika.98 »Po mojoj proceni«, nastavlja on, »de-
vedeset posto svih homoseksualaca izgleda normalno«, a pozvati na konfe-
renciju jednog tako »besramno isfeminiziranog« govornika, potpuno je kon-
traproduktivno.99 Ta »heteroseksualna javnost« uklju~uje, pretpostavljamo,
i zadrte homofobe poput \ur|evi}a, ali i psihologe vladaju}e struje, poput
Jova To{evskog koji je u svojoj knjizi Skrivena seksualnost (1993) napisao da
»normalan ~ovek mora da mrzi homoseksualce, jer se u suprotnom njegova
mu{kost dovodi u pitanje«.100 Jasno, re~ »normalno« se u oba slu~aja moè
zameniti re~ju »heteroseksualac«. Davidovi~ se kasnije samoprekoreva zbog
javnog pisma osude – »njime sam pokazao da nisam ni bolji ni tolerantniji
od dru{tvene ve}ine« – ali nikako ne uspeva da se »otarasi∞m≤ odbojnosti
prema isfeminiziranim homoseksualcima«.101 »Za mene«, àli se Davidovi~,
»isfeminizirani homoseksualci nisu ‘pravi i normalni’ homoseksualci, tako da
sam ~esto u isku{enju da im osporim pravo da predstavljaju nas, homosek-
sualne mu{karce.«102 Iako èlja da se stvori »mu{kobanjasti homoseksua-
lac« – nekakav »heteroseksualisti~ki homoseksualac« – moè biti razumljiva
u sredini u kojoj heteroseksualna muèvnost predstavlja privilegovani iden-
titet (i gde svako ko izaziva sumnju da je gej moè biti pretu~en), ovo stra-
te{ko pozicioniranje »pravog homoseksualca« mora biti shva}eno kao deo
gore opisanog dispozitiva. Davidovi~ traga za esencijalnim identitetom, tako
da u onoj meri u kojoj se on posmatra kao predstavnik, srpski homoseksualci
tako|e imaju muda.
n VII Zaklju~ci
U knjizi objavljenoj 1983. godine pod naslovom Seksualni obi~aji: pri~a o

ljudskoj seksualnosti, Edgar Gregerson (Gregerson) nudi niz geografskih mapa
koje obeleàvaju seksualno pona{anje u svetu. Dok severnu Evropu karakte-
ri{u sadomazohizam (grubost), feti{tizam, homofilija (ne uvek tolerisana) i,
razume se, kalu|erska poza, Balkan je obeleèn samo jadnput, i to kao oblast
u kojoj postoji obi~aj obrezivanja. Iz poglavlja pod naslovom »Evropa i nje-
na isturena odeljenja«, izme|u ostalog, saznajemo da su seksualni odnosi
Srba u braku neredovni, premda je »seksualna gostoprimljivost« u biv{oj Ju-
goslaviji verovatno bila {iroko rasprostranjena.103 Neki dokazi pokazuju da
se od supruge o~ekuje vernost, iako je »bratu njenog muà ipak dozvoljena
neka vrsta seksualne slobode u opho|enju s njom«.104 ûjemo kako se »seks
sa suprugom«, tim »svetim predmetom«, u balkanskim selima ne uzima kao
»zabava« – {to se ina~e o{tro razlikuje od seksualnih odnosa sa »cigankama,
kafanskim peva~icama, udovicama koje su postale prostitutke i strankinjama
– naro~ito turistkinjama iz Skandinavije«.105 Moè se jo{ mnogo toga nave-
sti, ali zaklju~ak je jasan: zbog nedostatka bilo ~ega osim formulnih i »pri-
mitivizovanih« dokaza o Balkanu i seksualnosti, ova oblast sasvim lako moè
posluìti kao ekran za svakovrsne fantazmatske projekcije sa Zapada koji
onda, za uzvrat, postaje jedan od podsticaja za oblikovanje srpskog identi-
teta. Zapravo, na ovom stupnju verovatno i nije mogu}e govoriti o srpskoj
seksualnosti – ako se uop{te moè govoriti o »srpskoj seksualnosti« – obli-
kovanoj daleko od istorije nauke, romana, etnografije, filma, ~ak i femini-
sti~kog pisanja, koje umnogome stvaraju Zapadnjaci za potrebe sámih Za-
padnjaka. Budu}i da su proizvodnja znanja i seksualni identitet nerazmrsivo
povezani, sámi Srbi – nacionalisti ili antinacionalisti, gay ili straight – usva-
jaju ovakve predstave, uklju~uju}i i zapadnja~ku scientia sexualis, stvaraju}i
ono {to Majkl Hercfeld naziva »strate{kim prilago|avanjem zehtevima isto-
rijskog trenutka«.106 Ukoliko je Danilo Ki{ doista u pravu kada tvrdi da su
Srbi postali narod s mudima, onda ovaj identitet sasvim sigurno nije nastao
sui generis: u biv{oj Jugoslaviji postoji istorija »seksa«, istorija sna`no is-
prepletena s moderno{}u, blisko povezana sa istorijom zapadne seksualno-
sti, ~vrsto zdruèna sa heteroseksualnim uìtkom i, verujemo, istorija koju je
nemogu}e doku~iti iz tradicije narodnih pesama.
Kao {to smo poku{ali da pokaèmo, ova istorija nije posve stabilna, ve}
sve vi{e beleì strate{ke, samostereotipizuju}e i promenljive forme postaja-
nja drugim ∞othering≤, tipi~ne za moderne demokratske dràve. Nedavno,
dve godine nakon Predsednika Bila Klintona (Clinton), i dva meseca nakon
Senatora Gerija Kondita (Condit), Srbija je doìvela prvi seksualni skandal.
Vuk Obradovi}, ~lan nove vlade Zorana \in|i}a, i predsedavaju}i veoma mo}-
nog odbora za istraìvanje politi~ke i ekonomske korupcije, optuèn je za

seksualno zlostavljanje. Dva dana nakon {to je Milo{evi} izru~en Ha{kom tri-
bunalu, fudbalski navija~i napali su gej-aktiviste na jednom doga|aju koji je
nazvan prvom paradom za gej-prava. Oba doga|aja potvr|uju sve ~vr{}e veze
izme|u seksualnosti i dràvne mo}i, veze tako svojstvene modernim reìmi-
ma disciplinovanja.
Nije ba{ najjasnije koju bi ulogu mogao ili trebalo da igra postmoder-
nizam u ovim naglo promenljivim uslovima u kojima su ljudi, zbog seksual-
nih prava i sloboda, spremni da svoja tela izloè ìvotnoj opasnosti. U soci-
olo{kim istraìvanjima Balkana, re~ je o dva razli~ita modela »subjekta«: prvi
je utemeljen na pravnom modelu, i povezan sa pitanjima zakona; drugi je
strate{ki, vezan za ne{to rasplinutiji model mo}i. Ovaj tekst, o~igledno, po-
~iva na drugom. Iako se Fuko ne moè uposliti u svrhe sprovo|enja nekog
krivi~nog postupka, u fukoovskom pristupu ipak ima neke vrednosti, delimi~-
no i stoga {to nam, isticanjem zna~ajnih odnosa izme|u znanja i mo}i, omo-
gu}ava da sagledamo ne samo obrise dana{njih nacionalizama, ve} i gra|u
od koje su satkani, uklju~uju}i i sve one, ina~e nevidljive, diskurse seksual-
nosti na kojima po~iva kolektivni identitet. Fukoov pristup nas pirmorava da
shvatimo kako ne postoji nikakav bezbolan izlaz iz ovog diskursa, nikakva al-
ternativa tiraniji seksa. Ipak, u onoj meri u kojoj scientia sexualis oja~ava (a
ne rasta~e) stabilne etni~ke i seksualne identitete, smatramo da treba sledi-
ti Fukoovu tvrdnju da je mo`da do{lo vreme da se odlepimo od »posredni-
{tva seksa«, strategije koja se tako|e moè primeniti na politiku identiteta
(odnosno, onoga {to Fuko naziva »protivnapadom na uporebu seksualno-
sti«). Drugim re~ima, krajnje je vreme da de-psihologizujemo seksualnost, da,
kako to kaè Halperin, po~nemo da je shvatamo kao »napravu ~ije se funk-
cionisanje moè analizirati, a ne kao stvar ~ija se priroda moè saznati«.107
Jer, kao {to smo videli, ako ne postupimo tako, stari seksualni identiteti se
lako mogu ponovo upisati na etni~ki esencijalizuju}i na~in. Iako postoji ri-
zik da na{a istorijska dekonstrukcija i usredsre|ivanja na »tela i uìtke«
budu odba~eni pod firmom ratne propagande ili postmodernog bega od
»stvarnosti«, smatramo da }e, kroz takvu taktiku, tiranija seksa, teror hete-
roseksualnosti i hegemonija seksualne èlje verovatno postati jasniji.
Napomene
1. Danilo Ki{, âs anatomije, Svetlost, Sarajevo, 1990, str. 68.

2. Skora{nja istraìvanja u oblasti sociologije obuhvataju, na primer, Keith Do-
ubt, Sociology After Bosnia and Kosovo: Recovering Justice (New York: Rowman
& Littlefield Publisher, In., 2000); u oblasti antropologije, Robert M. Hayden,
»Rape and Rape Avoidance in Ethno-National Conflicts: Sexual Violence in Li-

minized States«, American Anthropologists, Vol. 102, No. 1 (March 2000), pp.
27-41; u oblasti psihologije, Branka Arsi} (prir.), @ene, slike, izmi{ljaji (Beo-
grad: Centar za ènske studije, 2000); a u oblasti politi~ke teorije, Anna M.
Agathangelou, »Nationalist Narratives and (Dis)Appearing Women: State-San-
ction Sexual Violence«, Canadian Women’s Studies/Les Cahiers de la femme, Vol.
19, No. 4 (2000), pp. 12-21. Ipak, ve}ina radova, uklju~uju}i i neke ve} pome-
nute, po metodologiji je u isti mah i disciplinarna i feministi~ka. Vidi, na pri-
mer: Wendy Bracewell, »Rape in Kosovo: Sex, Gender and Serbian Nationa-
lism«, Nations and Nationalism, Vol. 6, No. 4, pp. 563-590; Maja Kora}, »Et-
hnic Conflict, Rape, and Feminism: The case of Yugoslavia«, Research on Rus-
sian and Eastern Europe, No. 2 (1996) pp. 247-266; Lepa Mla|enovi}, »Where
do I Come From?«, Index on Censorship, Vol. 24, No. 4 (1995) pp. 72-74; Julie
Mostov »‘Our Women’/’Their Women’: Symbolic Boundaries, Territorial Markers,
and Violence in the Balkans«, Peace & Change (October 1995) pp. 515-529; Re-
nata Salecl, The Spoils of Freedom: Psychoanalysis and Feminism After the Fall
of Socialism, (London: Routledge, 1994); Sabrina P. Ramet, Gender Politics in
the Western Balkans (University Park, Pennsylvania: The Pennsylvania
University Press 1999); Alexandra Stiglmayer, Mass Rape: The War Against
Women in Bosnia-Herzegovina, preveo Marion Faber (Lincoln: Nebraska:
University of Nebraska Press, 1994. Sigurno najkontroverznija i najpopularnija
dela pisana u ovom duhu, jesu knjiga Beverly Allen, Rape Warfare: The Hidden
Genocide in Bosnia-Herzegovina and Croatia (Minneapolis: University of Minne-
sota Press, 1996), i dva novinska teksta Ketrin MekKinon: »Turning Rape Into
Pornography: Postmodern Genocide«, Ms., (July/August 1993) pp. 24-30;
»Rape, Genocide, and Women’s Human Rights«, Harvard Women’s Law Journal,
Vol. 17 (Spring 1994) pp.5-16. Dobar odgovor MekKinonovoj, odgovor na koji
se oslanjamo u ovom tekstu, dala je Vesna Kesi}: »A Response to Catharine
MacKinnon’s Article ‘Turning Rape into Pornography: Postmodern Genocide’«,
Hastings Women’s Law Journal, Vol. 5, No. 2 (Summer 1994), pp. 267-280. Ve}i
deo popularnog diskursa o srpskoj seksualnosti oblikovan je novinskim ~lanci-
ma poput, Lance Morrow, »Unspeakable«, Time, (February 22, 1993), pp. 48-
50 (u Sjedinenim Dràvama); a u Srbiji: Isidora Bjelica, Autoportret s mu{kar-
cima (Beograd: îgoja {tampa, 1999); Jovan Mari}, Kakvi smo mi Srbi? Prilozi
za karakterologiju Srba, (Beograd: Izdava~ko preduze}e »Slobodan Jovi}«,
1998), Ljubav, seks i depresija: mali priru~nik za sre}niji ìvot (Beograd: Izda-
va~ko preduze}e »Slobodan Jovi}«, 2000).
3. Poput Fukoovog dela i radova ve}ine savremenih nau~nika, i ovaj esej usred-
sre|en je najvi{e na diskurs muèvnosti; takvim usredsre|ivanjem, mi ne po-
ku{avamo da prikrijemo ène ili »ènsko«, ve} èlimo da nadopunimo pre|a-
{nje feministi~ke analize i doprinesemo stvaranju uslova za deijalekti~nije ana-
lize koje }e mo`da tek nastati.
4. Pored re~i »aparat«, koji bi u ovom smislu zna~io »seksualni aparat«, u en-
gleskom jeziku ne postoji dobar termin za re~ dispositif. Za podrobnije zna~e-
nje, vidi: Michel Foucault, The History of Sexuality: An Introduction, Vol. I,
translated from the French by Robert Hurley (New York: Vintage Books, 1990)
pp. 53-73; i Power/Knowledge: Selected Interviews & Other Writings 1972-1977,
edited by Coling Gordon (New York: Pantheon Books, 1980) pp. 194-195; Hu-
bert L. Dreyfus & Paul Rabinow, Michel Foucault: Beyond Structuralism and
Hermeneutics, second edition (Chicago: The University of Chicago Press, 1983)
p. 121; David Macey, The Lives of Michel Foucault, (New York: Vintage Books,
1995) pp. 355-364.
5. Irving C. Schick, The Erotic Margin: Sexuality and Spatiality in Alteritist Di-
scourse, (London: Verso, 1999), p. 92.
6. Iz Uvoda za Vol. I, Studies in the Psychology of Sex. Navedeno u: Dr. Iwan
Bloch, Strange Sexual Practices in All Races of the World. New York: Falstaff
Press, Inc., 1933. N.p.
7. Ovde se misli na upotrebu re~i »okcidentalizam« koja je kod Dèjmsa Keri-
jera (Carrier) razvijena kao kritika Saidovog (Said) »orijentalizma«: »Ukoliko
orijentalizam shvatimo kao dijalekti~ki proces, razume}emo da to nije tek puko
zapadnja~ko nametanje postvarenog identiteta nakakvom nepoznatom skupu
ljudi. To je, tako|e, i nametanje identiteta stvorenog unutar dijalekti~ke opo-
zicije, dakle nametanje takvog identiteta drugom identitetu koji isto tako
moè biti postvaren – identitetu Zapada. Zapadnjaci, stoga, defini{u Orijent
putem Zapada, ali na isti na~in Drugi sebe defini{u putem Zapada, ba{ kao {to
svako od njih defini{e Zapad putem Drugog« (»Occidentalism: The World Tur-
ned Upside-down«, American Ethnologist, Vol. 19, No. 2, May 1992, p. 197).
Vidi tako|e: James G. Carrier, Occidentalism: Images of the West (Oxford: Cla-
rendon Press, 1995); Michael Herzfeld, Anthropology through the Looking-glass:
Critical Ethnography in the Margins of Europe (Cambridge: Cambridge University
Press, 1987); Herzfeld, Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State
(New York and London: Routledge, 1997); George L. Mosse, Nationalism and
Sexuality (New York: Howard Fertig, 1985); i Maria Todorova: Imagining the
Balkans, (Oxford: Oxford University Press, 1997) pp. 10-11.
8. Vidi na primer: Doubt, (Ibid, pp. 128, 157); MacKinnon (Ibid, 1993, p. 28);
Salecl, (Ibid, p. 20); Robert D. Kaplan, Balkan Ghost: A Journey Through History
(New York: Vintage Books, 1994), p. xxvii; Stacy Sullivan, «Milosevic’s Willing
Executioners,« The New Republic (May 10, 1999), p. 35.
9. Todorova, p. 14. Todorova, Vesna Goldsworthy (Inventing Ruritania: The Im-
perialism of the Imagination, Yale, 1998) i Larry Wolff (Inventing Eastern Euro-
pe: The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment, Stanford, Calif.:
Stanford University Press, 1994) na razli~ite na~ine obra|uju problem odnosa
izme|u Zapada i Balkana. Ve}ina njihovih radova oslanja se na: Alain Grosric-
hard, The Sultan’s Court: European Fantasies of the East, translated from Germ-
an to English by Liz Heron (London: Verso, 1998).
11. Rebecca West, Black Lamb and Grey Falcon. A Journey through Yugoslavia
(London: Penguin Books, 1994) p. 208.
12. Richard Tillinghast, »Rebecca West & the Tragedy of Yugoslavia«, The New
Criterion, (Vol. 10, No. 10, 1992) p. 15.
13. West, Black Lamb and Grey Falcon, 208.
14. Homofobija koja se pomalja iza ovakvog gledi{ta postaje jo{ jasnija u da-
ljem tekstu. »U zemlji u kojoj ima tako malo homoseksualnosti«, kaè se o So-
linu, »devoj~icama je veoma lako da se razviju u ène« (p. 163) (vidi tako|e:
pp. 171, 200).
15. Schick, The Erotic Margin, 23.
16. Foucault, The History of Sexualit?, 147.
17. Ibid., 147.
18. Dr. Magnus Hirschfeld, The Sexual History of the World War, (New York: Ca-
dillac Publishing CO., 1941), p. 31.
19. Ibid., 31.
20. Ibid., 308.
21. Ibid., 309.
22. Ibid., 310.
23. Ibid.
24. Ibid., 311.
25. Franc Molnar (Molnar), ma|arski pisac koji je bio posmatra~ Balkanskih ra-
tova, kaè: »Budu}i da su odre|ena zverstva bila pripisana jednoj naciji, ne-
prijateljski vojnici, povedeni èljom za osvetom, izvr{avali su ista ovakva dela,
koja su do tada smatrana pukom fikcijom. Ako se, na primer, tvrdilo da su Srbi
ubijali svoje zarobljenike, Bugari bi zaista po~eli da ubijaju svakog Srbina koji
bi im dopao {aka. Tako su fiktivna zverstva postajala zverska istina« (Ibid,
282).
26. Hirschfeld, The Sexual History of the World War, 311.
27. Ibid., 310.
28. Ibid., 321.
29. Ibid., 322.
30. Ibid., 322.
31. Ibid.
32. Ibid.
35. Ibid., 312.
36. Ibid. A u vezi sa srpskim, gr~kim i bugarskim zverstvima tokom Balkanskih
ratova, vidi tako|e: Leon Trotsky, The Balkan Wars 1912-13, Translated from
Russian into English by Brian Pearce, (New York: Monad Press, 1980), pp. 120-
21.
37. [ik ∞The Erotic Margin, 79≤ je vrlo ubedljivo tvrdio da etnografske publika-
cije predstavljaju dobar izvor erotike. Pitamo se nije li mo`da i sáma erotika
bila dobar izvor etnografije. Postoji stanovita sli~nost izme|u, na primer, Hir-
{feldove Seksualne istorije svetskog rata i Apolinerovih (Appolinaire) Jedanaest
hiljada puteva, knjige koja po~inje slikom Srbina koji »guzi« nekog Rumuna i
koja, budu}i sme{tena u ambijent Rusko-japanskog rata, obuhvata i scene {o-
kantno sli~ne onima koje je opisao Kraus. Bilo kako bilo, oba teksta funkcio-
ni{u tako da konstrui{u i nacionalne identitete, povezuju}i odre|ene seksual-
ne obi~aje, odre|ene perverzije, sa specifi~nim balkanskim etni~kim grupama.
Vidi: Guillaume Apollonaire & Louis Aragon, Flesh Unlimited: Surrealistic Eroti-
ca, Translated from the French to English by Alexis Lynkiard (Creation Books,
2000).
38. U: Hirschfeld, The Sexual History of the World War, 312.
39. U: Ibid, 313.
40. U jednom pismu (od 28. maja 1922.) upu}enom Eduardu Vajsu (Weiss), psi-
hoanaliti~aru iz Trsta, Frojd pominje nekog »slovenskog« pacijenta, i zaklju~u-
je da »kada se suo~i sa takvim ljudima, na{a analiti~ka ve{tina propada, jer
sáma na{a pronicljivost nije u stanju da se probije do dinami~kih odnosa koji
upravljaju takvim ljudima«. Navedeno u: Slavoj Zizek, For they know not what
they do: Enjoyment as a Political Factor (London: Verso,1991), 8.
41. Navedeno u: Dr. Iwan Bloch, Strange Sexual Practices in All Races of the
World, New York: Falstaff Press, Inc., 1933, p. 32.
43. Ne moèmo a da ne primetimo razli~ite na~ine na koje Hir{fled tretira si-
lovanje i kastraciju. Kastracija, tvrdi on, dolazi ne toliko od psiho-seksualne
koliko od politi~ke motivacije: »Nasilje koje se vr{i nad polnim organima umi-
ru}eg ili mrtvog neprijatelja javlja se zbog nekakve mra~ne èlje za osvetom«.
Hir{feld time ukida »politi~ki« zna~aj silovanja, nagla{vaju}i »politi~ki« zna~aj
kastracije. Ibid., 310.
44. MacKinnon, 27. Vidi tako|e: Keith Doubt, Ibid., »Srbija je postala eksperi-
ment postmoderne socijalne teorije«, 130.
45. Mari}, Kakvi smo mi Srbi?, 169.
46. Ibid., 167.
47. Bjelica, Autoportret s mu{karcima, 77.
48. Ibid., 80.
49. Ibid., 104.
50. Herzfeld, The Sexual History of the World War, 3.
51. Ibid., 3.
52. Bjelica, Autoportret s mu{kracima, 105.
53. Prema re~ima poznate beogradske spisateljice Biljane Srbljanovi}, srpski
zatvorenici u Hagu }e »pokazati muda« (srpski na~in da se pokaè inat) kao

simboli~ki na~in da se pokaè otpor ostatku sveta (Vreme, 469, januar 2000,
str. 37). Varijacija na ovu temu dogodila se u oktobru 1999. godine, na fud-
balskoj utakmici u Zagrebu izme|u SR Jugoslavije i Hrvatske (prvoj takvoj utak-
mici izme|u zara}enih nacija), kada je, teraju}i inat neprijateljski nastrojenoj
hrvatskoj publici, srpski fudbaler Mirkovi} uhvatio svog hrvatskog parnjaka Jar-
nija »za muda«; slika je bila prikazana na nacionalnoj televiziji. Iako je iste-
ran sa utakmice, Mirkovi} je u Beogradu do~ekan kao nacionalni heroj.
54. Foucault, The History of Sexuality, 147 / Mi{el Fuko, Istorija seksualnosti,
Prosveta, 1988, str. 129.
55. Ibid.
56. Ibid.
57. Ibid.
58. Ibid., 149. / Fuko, 131.
59. Ali nije uvek bilo tako. Hajnrih Himler (Himmler) je tvrdio da se fa{isti~ka
seksualna ekonomija temeljila na »gvozdenoj seksualnoj samokontroli«, »sra-
me`ljivosti« i »krajnjoj konvencionalnosti« (Mosse, Nationalism and Sexuality,
164); sli~nu seksualnu ekonomiju apstinencije nalazimo i u srpskom fa{izmu
Ljoti}evaca tokom Drugog svetskog rata (Radomir Konstatinovi}, Filozofija Pa-
lanke, Nolit, 1991, str. 376).
60. Mari}, Kakvi smo mi Srbi?, 168-69.
61. Samuel P. Huntington, The Clash of Civilizations and the Remaking of World
Order (New York: A Touchstone Books, 1997), p. 159.
62. Interviju koji je sa Nadom Todorov vodio pukovnik Nikola Ostoji}, «Geno-
cidne poruke iz ‘1001 no}i’», Vojska, april 8, 1993, str. 20-21; navedeno u:
Norman Cigar, Genocide in Bosnia. The Policy of »Ethnic Cleansing«, Texas A&M
University Press College Station, 1995, p. 70.
63. Judith Butler, »The Force of Fantasy: Feminism, Mapplethorpe, and Discur-
sive«, Differences: A Journal of Feminist Cultural Studies (February 2, 1990), p.
105.
64. Eve Kosofsky Sedgwick, Between Men: English Literature and Male Homoso-
cial Desire, (New York: Columbia University Press, 1985), p. 7.
65. MacKinnon, »Turning Rape into Pornography«, 26.
66. Kesi}, »A Response to Catherine MacKinnon’s Article ‘Turning Rape into
Pornography’«.
67. Ibid., 272.
68. U razgovoru. U vezi sa temom porno filma, vidi tekst »Srpski pornografski
eldorado: demokratke promene privla~e i svetsku porno industriju«, u kojem se
opisuje susret Joakima Valaha (Valah), svetski renomiranog porno kinemato-
grafa iz ku}e »J Kiss Production«, i Slobodana Stankovi}a, vlasnika ~asopisa
Striptiz. Inostrani ulaga~i su tek odskora po~eli da razmi{ljaju o pravljenju fil-
mova u Srbiji, i to najvi{e zahvaljuju}i sve ve}im tro{kovima filmske produkci-

je u Ma|arskoj: »Stvar je sasvim logi~na«, tvrdi Stankovi}, »svi zna~ajniji ka-
pitalisti, uklju~uju}i i one iz pornografske industrije, poku{avaju da na|u naj-
optimalniju sredinu za svoje investicije. Uglavnom se smatra da bi na{a sredi-
na bila savr{ena investicija. Zato veliki porno producenti ve} planiraju da se
pojave na na{em trì{tu« (http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srp-
ski/R00102001.shtm, 10/20/2000).
69. Lance Morrow, »Unspeakable«, Time (February 22, 1993), p. 50.
70. Andrew Cutrofello, Discipline and Critique: Kant, Poststructuralism, and the
Problem of Resistance (Albany, New York: State University of New York, 1994),
pp. 39-41. O ovom problemu dru{tvenog disciplinovanja Imanuel Kant govori
u Kritici ~istog uma (Critique of Pure Reason, Translated from German to English
by Norman Kemp Smith, (New York: St Martin’s Press, 1965), A711/B739,
A713/B741.
71. Cutrofello, (Ibid., 1994), p. 44. U vezi sa de Sadom i moderno{}u, vidi ta-
ko|e: Gilles Deleuze, Masochism (New York: Zone Book, 1991), pp. 81-90;
Jacques Lacan, »Kant with Sade«, Translated from French to English by James
B. Swenson, Jr., October 51 (Winter 1989); Marcel Henaff, Sade. The Invention
of the Libertine Body, Translated from French to English by Xavier Callahan,
(Minneapolis, Minnesota: University of Minnesota Press, 1999), p. 230.
72. Foucault, History of Sexuality, 149 / Fuko, str. 130.
73. Najo~igledniji primer potonje pojave jeste politika porasta broja stanovni-
{tva, koju su stvorile i usvojile Slovenija, Hrvatska i Srbija, kao i ve}ina osta-
lih dràva biv{e Jugoslavije. Na primer, kako navodi Dùli Mostov (Mostov), u
boì}noj poslanici iz 1995. godne, srpski patrijarh Pavle upozorava da nizak
natalitet me|u Srbima hara nacijom kao »kuga«, te da majke koje su svog sina
jedinca izgubile u ratu, nemaju pravo da se àle. Jo{ je dodao da }e Srbi, uko-
liko se natalitet u narednih deset godina zna~ajno ne uve}a, postati manjina
u vlastitoj zemlji i da tek onda ne}e mo}i ni{ta da kaù o svojoj sudbini. (pp.
518-19)
74. Roger Cohen, «US soldier jailed for killing girl«, (http://www.thea-
ge.com.au/news/20000803/A45851-2000Aug2.html)
75. Vreme, 469 (2000), 34.
75a. Izvor: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/srpski/arhiva-index.html
(10. mart 2001.)
76. U kaznenom zakoniku od 30 juna 1959., seksualni odnos izme|u mu{kara-
ca bio je okarakterisan kao »bestidan protivprirodni ~in«, ~ime je u biv{oj Ju-
goslaviji i zabranjen. Tokom sedamdesetih, vlast je preba~ena na {est republi-
ka i dve pokrajine, a Srbija i Kosovo su zadràle ovu zabranu. (U Vojvodini se
zabrana seksualnog odnosa izme|u mu{karaca odnosila na maloletnike ispod
18 godina starosti.) Mu{ka homoseksualnost opisana je kao »neprirodni raz-
vrat«, zbog kojeg se mogla izre}i i kazna od jedne godine zatvora. Zabrana ho-
moseksualnosti je u Srbiji ukinuta 1994. godine, iako su i homofobi~na retori-

ka i progon homoseksualaca eskalirali. U vezi sa ovim pitanjem, vidi: Bracewell
(Ibid, 2000); u vezi sa Hrvatskom, vidi Tatjana Pavlovi}, »Women In Croatia:
Feminists, Nationalists, and Homosexuals«, u: Ramet and Magas (Ibid, 1999).
Za {iru obradu pitanja izve{tavanja, vidi: Campaign Against Homophobia: A
Semi-Annual Report, No. 1-January-June 1998 (http://www.ilga.org./informa-
tion/europe) koji obuhvata i medijske izve{taje u Srbiji.
77. »Sheltering From the Hard Rain«, Gay Times, July 1999
(http://www.ilga.org/information/europe/shelte-
ring_from_the_hard_rain_.htm).
78. Ratibor \ur|evi}, Pederska brigada: perverznjaci mrze Hrista, HTUS, 1997,
str. 11.
79. Foucault History of Sexuality, 42-3. / Fuko, 41.
80. Ibid., 43. / Fuko, 41.
81. »Sheltering From the Hard Rain«.
82. Vreme, 469 (2000), 34.
83. David M. Halperin, Saint-Foucault: Towards A Gay Hagiography (New York
and London: Oxford University Press, 1995), p. 61.
84. Campaign Against Homophobia: A Semi-Annual Report.
85. Ibid.
86. Foucault, History of Sexuality, 101. / Fuko, 91.
87. Boris Davidovich, Serbian Diaries, translated from Serbo-Croat by Dragan
Vujani}, (London: The Gay Men’s Press, 1996), p. 17.
∞Knjiga je na srpskom jeziku objavljena tek 2002. godine, kao pro{ireno izda-
nje, s druga~ijim naslovom i pseudonimom autora: Uro{ Filipovi}, Staklenac:
dnevnik druga~ijeg zavodnika, RENDE, Beograd, 2002. – prim. prev.≤
88. Ibid., 37.
89. Foucault, History of Sexuality, 101-02. / Fuko, 91.
90. Ibid, 101. / Fuko, 91.
91. Halperin, Saint-Foucault, 59.
92. Davidovich, Serbian Diaries, 91-92.
93. U vezi sa temom uloge psihijatrije u odnosu na etni~ko ~i{}enje, vidi: Ste-
ven M. Weine, When History is a Nightmare: Lives and Memories of Ethnic Clean-
sing in Bosnia-Herzegovina (New Brunswick, New Jersey: Rutgers University
Press, 1999), pp. 87-146.
94. U: Halperin, Saint-Foucault, p.79.
95. Ibid., 62.
96. Ibid.
97. Davidovich, Serbian Diaries, 52.

98. Ibid., 10-11.
99. Ibid., 11.
100. Navedeno u: Campaign Against Homophobia.
101. Davidovich, Serbian Diaries, 12.
102. Ibid., 12.
103. Edgar Gregerson, Sexual Practices: The Story of Human Sexuality (New
York: Franklin Watts, 1983), p. 276.
104. Ibid.
105. Ibid., 275.
106. Michael Herzfeld, Cultural Intimacy, 5.
107. Halperin, Saint-Foucault, 121.
Izvor: Du{an I. Bjeli} & Lucinda Cole, »Sexualizing the Serb«, Balkan
as Metaphor. Between Globalization and Fragmentation, eds. Du{an I.
Bjeli} & Obrad Savi}, The MIT Press, Cambridge, Masschusetts & Lon-
don, England, 2002, pp. 279-310)
Vesna Kesi}
Muslimanske ène, hrvatske ène,

srpske ène, albanske ène...
P
Dve slike su me progonile kroz ratove
u biv{oj Jugoslaviji, od po~etka 1991. godine. Prva je slika mu{kih glava (ili
gornjih delova tela) za okruglim stolovima, nagnutih nad mapama. Ta slika
se prvo pojavila u lokalnoj i internacionalnoj {tampi 1990/91. godine, za
vreme sada skoro zaboravljene serije sastanaka {est novoizabranih predsed-
nika jugoslovenskih republika koji su bezuspe{no poku{avali da na|u politi~-
ko re{enje za politi~ku krizu u zemlji. (Predstavnici {tampe su ih nazivali
»putuju}im cirkusom«). Glave mu{karaca su se pribliàvale jedna drugoj i na
»tajnim« sastancima izme|u predsednika Tu|mana i Milo{evi}a tokom rato-
va u Hrvatskoj (1991-1992) i u Bosni (1992-1995), kao i na sastancima odr-
àvanim u Va{ingtonu 1994. godine, i u Dejtonu 1995. Za vreme ratova na
Kosovu, srpski lideri i lideri OVK se nisu zvani~no sretali, osim u ~udnoj epi-
zodi posete Ibrahima Rugove Beogradu. Me|utim, mogu se vrlo lako zamisli-
ti i srpski i albanski politi~ki lideri i ratni komandanti kako se nadvijaju nad
mape i donose odluke o granicama. Internacionalni lideri ili NATO koman-
danti koji diskutuju na ratne teme mogu se isto tako lako zamisliti na ta-
kvim slikama. Mu{karci donose odluke o nacionalnim granicama, teritorijal-
nim podelama, oni uobli~avaju pro{lost i budu}nost nacija i odlu~uju o stva-
rima koje uti~u na ljudske ìvote.
Druga slika je slika èna: èna izbeglica kako nose plasti~ne kese sa
ostacima svoje imovine; èna kako vuku prepla{enu i iscrpljenu decu; èna
koje pla~u, ljutitih èna, èna koje su zatrudnele putem silovanja, traumati-
zovanih èna. Ma {ta da se desi, ène se predstavljaju telima. Nekoliko èna
u borbenim jedinicama ili ~ak i nekih koje se pojavljuju na nivoima na koji-
ma se donose odluke, ne menjaju su{tinu stvari. Me|u svim zlokobnim za-
tvorenim krugovima u ovim ratovima, ovo ostaje kao konstanta: ène su tela
u bolu, bez obzira koja etni~ka grupa ili nacija se u odre|enom momentu
smatra agresorom, a koja `rtvom. Hrvatske ène, bosanske ène, musliman-
ske ène, srpske ène, albanske ène, ... i to nije tako samo u ratovima u
biv{oj Jugoslaviji.
Ratovi su rodne aktivnosti, od sámog po~etka. Dèklin Kok (Cock) kaè

da rat »... i koristi i odràva ideolo{ku konstrukciju roda u definisanju ‘mu-
{kog’ i ‘ènskog’«.1 Mu{karci, kako ona nagla{ava, idu u rat da bi za{titili ili
odbranili nacionalne vrednosti, teritorije i granice, i da bi za{titili i branili
»svoje« ène i decu. @ene su uba~ene u ulogu »za{ti}enih« i »branjenih« ili,
prema re~ima jedne druge ène iz drugog dela sveta, nema~ke rediteljke Hel-
ke Zander (Sander), ène su »oslobo|ene«, a mu{karci su »oslobodioci«.2
Sámi oslobodioci ~esto, kao {to je bio slu~aj sa vojnicima savezni~kih snaga
u Nema~koj 1945. godine, zlostavljaju ène.3
Na po~etku ratova u biv{oj Jugoslaviji, hrvatske feministkinje koje su
radile na projektima pomaganja raseljenim i izbeglim ènama iz Bosne i Her-
cegovine i Hrvatske, raznih etni~kih pripadnosti ili nacionalnosti, pisale su:
»@ene nisu u~estvovale u dono{enju (neodgovornih) politi~kih ili vojnih od-
luka, ali rat i tragedija koju on donosi sve vi{e i vi{e poprima lice èna i
dece«.4 Odre|ivali smo mesto seksualnog nasilja u ratu unutar jedne {ire
matrice patrijarhalnog nasilja protiv èna i patrijarhalnih odnosa snaga. @en-
ske grupe iz Beograda i Zagreba primetile su da se nasilje u ku}i pove}alo za
vreme rata i dobilo nove oblike. Razo~arani mu{karci i frustrirani ratnici na-
padali su ili pretili svojim ìvotnim saputnicama pi{toljima, pu{kama, bom-
bama ili vojni~kim noèvima. Feministkinje su isticale da postoji preklapa-
nje izme|u etni~kog {ovinizma i seksizma: kod obe ove pojave, preteruje se
u razli~itosti. »Drugi« se vidi na stereotipan na~in, pridaje mu se manja ljud-
ska vrednost i smatra se pretnjom naciji i mu{kosti; dominacija i hijerarhija
se smatraju prirodnim i vrednim da se zbog njih nanosi patnja i ~ini nasilje.
Zbog ovakvog stava, neke feministkinje i ènske grupe su odmah optu-
ène da su »izdajnici nacije«, ljudi su im se obra}ali besno i ljutito, bile su
izloène poruzi, ~ak su ih optuìvali da su izdale ène. Silovanje kao oru`je
rata se sasvim u~vrstilo kao kategorija etniciteta, kao deo »genocidne« stra-
tegije, a ène su pretvorene u metaforu: »Silovane hrvatske ili bosanske ène
simbol su silovane Hrvatske ili Bosne«. Istovremeno, svojstva izvr{ioca silo-
vanja kao mu{karaca i vojnih figura izbrisana su da bi u prvi plan izbila nji-
hova etni~ka pripadnost. Srbi (Hrvati, Muslimani) siluju, a ne srpski (hrvat-
ski, muslimanski) vojnici ili paravojnici. S jedne strane, biti èna u ratnoj
zoni nosi sa sobom veliki rizik silovanja. S druge, biti feministkinja u kon-
tekstu nacionalizma, zna~i biti izloèn politi~koj, a ponekad i fizi~koj pret-
nji. Moram priznati da sam bila iznena|ena i zapla{ena takvim odgovorima,
ne toliko iz straha za sopstveni ìvot (svi su bili u opasnosti), nego pred to-
liko usijanim neprijateljstvom koje su izazvali feministi~ki poku{aji da ana-
liti~ki raspetljaju pojam roda od pojma etni~kog.
Tokom ranih devedesetih, izbio je politi~ki sukob i podela izme|u raz-
li~itih hrvatskih i bosanskih ènskih grupa oko obja{njavanja masovnih silo-
Vesna Kesi}/Muslimanske ène, hrvatske ène, srpske ène, albanske ène... n 390
vanja u Bosni: treba li da nagla{avamo »rodnu« ili »etni~ku« dimenziju u

ovom kompleksu nasilja nad ènama? Ova debata se vodila u politi~kom kon-
tekstu namerno izazvanog nacionalizma i etni~ke mr`nje. Me|unarodne fe-
ministi~ke grupe i akademski krugovi brzo su se pridruìli ovoj diskusiji. Kao
{to je Robert Hajden (Hayden) nedavno primetio: »U biv{oj Jugoslaviji, fe-
ministkinje sa dugim staòm poku{avale su da odrè pitanje roda kao cen-
tralno u svojim analizama, vide}i silovanje kao op{te oru`je rata, upravljeno
prvenstveno protiv èna«.5 Hajden, me|utim, upro{}ava stvari kad ovaj rod-
ni pristup lokalnih feministkinja stavlja u kategoriju »globalnog feministi~-
kog stanovi{ta«. Takvo razumevanje je verovatno posledica ~injenice da su
tekstovi i izjave ovih grupa i lokalnih feministi~kih autorki retko prevo|eni
ili razmatrani u svom originalnom obliku. U ve}ini slu~ajeva, ovi tekstovi su
se pojavljivali u zapadnim intelektualnim diskusijama kao reference prenete
iz nekog drugog teksta.6 Po mom mi{ljenju, analize lokalnih feministkinja
povodom raspada Jugoslavije i ratova u vezi sa sukcesijom, predstavljale su
prili~no sloèn i dobro konceptualizovan poduhvat. Ali Hajden je u pravu
kada kaè da se »rodni pristup« suprotstavlja pristupu »genocidnog silova-
nja« koji je na silovanja muslimanskih èna u Bosni gledao kao na jedinstven
istorijski fenomen, kao na »ratnu operaciju slovanja« koju su vodili Srbi pro-
tiv muslimanskih i hrvatskih èna i u kojima je silovanje bilo poseban oblik
ne samo rata, ve} i genocida. Takav stav su prvo razvile i iznosile lokalne
grupe - kao {to Hajden ispravno ukazuje citiraju}i Dubravku @arkov – u sa-
radnji sa nacionalisti~kim vladama i kontrolisanim medijima u kojima su iz-
ve{taji o seksualnom nasilju, istniti ili ne, kori{}eni kao uobi~ajena propa-
ganda.7 Takvo stanovi{te su usvojili i sledili neki, ali nikako ne svi, zapad-
ni stru~njaci za feminizam.8
Posebno se istakla ameri~ka profesorka prava, Ketrin Mekinon (MacKin-
non) uklju~iv{i se u èstoku politi~ku podelu i debate me|u lokalnim inte-
lektualcima, zauzimaju}i aktivnu nacionalisti~ku poziciju.9 »Genocidna«
koncepcija koja je preovladavala na lokalnom planu i koju je Ketrin Mekinon
teoretski i politi~ki podràvala u internacionalnim krugovima, i danas odje-
kuje u lokalnim debatama. I dalje se vode diskusije o «stvarnom karakteru»
masovnih silovanja u Bosni, pri ~emu jedan hrvatski novinar, kojeg su in-
formisali lokalni partneri Mekinonove u Hrvatskoj, uvodi ideju «genocida ra-
|anjem» kao jedino prihvatljivog razumevanja ovih «jedinstvenih zlo~i-
na».10 Prema ovoj koncepciji, Srbi su silovali s namerom da bosanske i hr-
vatske ène u~ine trudnim i nateraju ih da ra|aju »male ~etnike«,11 s kraj-
njom namerom da uni{te muslimanske i hrvatske etni~ke grupe u Bosni. Moj
odgovor je da ideja »genocida ra|anjem« preuzima i podràva rasisti~ku ide-
ologiju, jer prihvata da se nacija ili etni~ka grupa mogu uni{titi putem ra-
|anja, to jest, razblaìvanjem »etni~ke krvi«.
Za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije i egzodusa kosovskih Albana-

ca u susedne zemlje, sli~ne poruke su po~ele da idu u svet: Srbi siluju da bi
razorili duh hrabrih boraca Kosovske oslobodila~ke armije.12 @enska tela, po-
jedina~no mu~ena i u bolu, pretvarana su u nacionalne simbole i predstavlja-
na kao simboli~na ratna polja u kojima su otelotvorene nacionalne vrednosti.
Feministi~ki diskurs dovodi u pitanje spajanje roda sa etnicitetom, {to
se u nacionalisti~koj retorici de{ava putem homogenizuju}e i hegemonisti~-
ke prakse. Na uvid Dùdit Batler (Butler) da je pol uvek rodno definisan,13
ja bih htela da dodam da kada ène postanu `rtve u nacionalisti~kim ratovi-
ma, rod se etnicizuje odnosno podre|uje etni~kom ~ak i pre nego {to posta-
ne »autonomni« govor. Feministi~ki diskurs o rodu ru{i gra|evinu jednostav-
ne podele na »agresore i `rtve«, na »na{a prava« i »njihove gre{ke«, ru{i raz-
like predstavljene kao nesavladive i ru{i sva ostala ograni~enja koja se izmi-
{ljaju da bi se ratovi mogli voditi. Moja hipoteza je da se militarizovani pa-
trijarhat i etno-nacionalizmi me|usobno preklapaju i da su u ovim ratovima
ispretpletani u sámom korenu nasilja. Ova me{avina etni~kih i rodnih pred-
stava, simbola i slika, proizvela je ekstremno nasilje i nasilna pona{anja, po-
sebno u smislu seksualizacije ratnog nasilja. Mu{karci svih etni~kih grupa,
pretvoreni u vojnike i nau~eni, u patrijarhalnim institucijama, da »grade« i
»brane« naciju, postaju skloni silovanju.14 Pitanje na koje treba odgovoriti
jeste: kako se seksualna èlja investira u konstrukcije etni~kog i nacionali-
sti~kog, kako se »kolektivizuje« i pretvara u ratno nasilje?
Indijski antropolog Vina Das (Das), koja je prou~avala nasilje u vezi sa
sukobima izme|u etni~kih i religioznih grupa, od vremena podele Indije, tvr-
di da ve} i zami{ljanje nacionalisti~kih projekata uklju~uje prisvajanje èn-
skih tela kao objekata »koji se mogu brutalno ispisati i tako pretvoriti u
uspomenu za budu}nost«.15 Preveli~avanje slike nacije putem ikona, retori-
ke i mitologije, izvla~i svoju energiju iz slika uve}ane, patrijarhalno predsta-
vljene mu{ke seksualnosti. Kada se razlika izme|u »uve}anih slika« nacije i
slika ène razlu~i, i kada »... nacija postane uveli~ana slika voljenog i obo-
àvanog u apstraktnom vidu, postaje mogu}e nanositi bilo koju vrstu nasi-
lja onima koji se ovome suprotstavljaju ili koji stvaraju kontra-slike, tako|e
uveli~ane«.16 Ukratko, èlja za nacionalizmom, moè se lako pretvoriti u
seksualno nasilje, ènska tela u objekte i apstrakciju, a njihov bol i patnja
ignorisati. Ovaj prikaz Vine Das, mo`da preteran, ali ispunjen smislom, o na-
silju nad ènom tokom deljenja Indije i to sa obe strane – i indijske i paki-
stanske – zavr{ava ovim zaklju~kom: »... ako su mu{karci iza{li iz stege ko-
lonijalnog jarma kao nezavisni gra|ani jedne nezavisne nacije, iza{li su iz
njega kao ~udovi{ta«.17
Na ovom mestu bi mo`da bilo korisno setiti se istorije biv{e Jugosla-
vije i doga|aja koji ilustruju rodnu dimenziju intenziviranja etni~kih konfli-
kata i izazivanja nasilja. Izme|u »po~etaka«, »obara~a« ili »simptoma« niza

ratova koji, evo, traju ve} ~itavu deceniju, vreme kao da je pomutilo stvari.
Negde izme|u 1986. i 1987. godine, u ve} poreme}enim i uznemiruju}im, ali
jo{ uvek ne i nasilnim odnosima izme|u »uè Srbije« i Kosova (koje je tada
jo{ uvek bilo jugoslovenska pokrajina s politi~kom autonomijom unutar Sr-
bije), moralno pani~arenje uskovitlano je u Beogradu zbog »{iroko raspro-
stranjenih« silovanja srpskih èna od strane Albanaca, me|u njima i pravo-
slavnih kalu|erica. Navodna silovanja obja{njavana su kao poku{aj Albanaca
da terori{u i oteraju Srbe sa Kosova. Akcenat je odmah stavljen na etni~ku
dimenziju ovih silovanja, ~injenice su zanemarivane i brojevi preuveli~ava-
ni. Mada je relativno brzo bilo dokazano da je kosovska policija zabeleìla
samo jedno silovanje srpske ène od strane albanskog mu{karca, a neka ka-
snija istraìvanja su dokazala da silovanja na Kosovu prakti~no nisu prelazi-
la etni~ke linije, navodna me|uetni~ka silovanja doprinela su stvaranju stra-
ha i postavljanju osnove budu}e kulture terora. Da bi stvari bile jo{ gore, dva
albanska lidera iz »stare komunisti~ke garde« izjavila su da je bilo sasvim
prirodno da mladi Albanci traè zadovoljenje od srpskih èna. To se dogodi-
lo, tvrdili su oni, zbog dobro poznate ~ednosti albanskih èna i ~injenice da
albanska kultura zabranjuje seksualne odnose van braka. Feministkinje iz
Slovenije i Srbije ve} su tada zahtevale da zlo~in silovanja, kao najgori ob-
lik nasilja nad ènom, ne bude uplitan u etni~ke sva|e, sukobe i prepucava-
nja. Ali, naravno, niko ih nije slu{ao.
Sa nacionalisti~kim politi~arima koji su do{li na vlast {irom Jugoslavi-
je preko izbora odrànih devedesetih godina, ènska tela postala su sva~ija
stvar. Ona su bila objekti tra`nje, projekcija i restrikcija. Posle izbora, ène
su skoro nestale iz nacionalnih parlamenata gde su ranije ~inile izme|u 16 i
30 odsto ukupnog broja. Mnoga ènska prava uklju~uju}i legalne i bezbedne
abortuse, dovedena su u pitanje, ène su kori{}ene u nacionalisti~koj propa-
gandi i najzad su sve strane u sukobu po~ele da praktikuju silovanja i osta-
le oblike seksualnog nasilja – mada ne sve u istom stepenu, {to je svakako
zna~ajna razlika, i politi~ki i legalno. U ratovima, ène su mu~ene i zlosta-
vljane na mnoge razli~ite na~ine; sistematski su silovane, serijski silovane,
dràne kao roblje, tela su im na policijskim punktovima pretraìvali mu{ki
~lanovi raznih milicija, eksploatisane su putem prostitucije ili su primorava-
ne da se prostitui{u tako {to im je to ostavljano kao jedini na~in da preì-
ve. âk su i vojnici Ujedinjenih nacija u Bosni odlazili u ratne javne ku}e.
Bosanska islamska zajednica progla{avala je silovane ène »{ehidama« – rat-
nicama svetog rata. Srpska pravoslavna i hrvatska katoli~ka crkva apelovale
su na ène da ra|aju {to vi{e srpske odnosno hrvatske dece. Crkve su treti-
rale ène kao demografske rezerviste. Pravoslavna i katoli~ka crkva su izda-
vale dramati~na upozorenja da su nacionalne stope ra|anja u obe nacije
me|u najniìma u svetu i da obema nacijama preti opasnost da postanu

»manjine u svojim sopstvenim zemljama«. Dràve su sna`no podràvale ova-
kva stanovi{ta.
U patrijarhalnoj konstrukciji roda, ènina prvenstvena uloga je biolo-
{ka reprodukcija porodice i nacije. U svojoj ideolo{koj definiciji ènskog –
devi~anstvo, ~ednost, ~ast ène i njene porodice, ubrajaju se u najvi{e
»vrednosti«. A njena ~ednost postaje sva~iji posao – kako branilaca, tako i
agresora. Samo naizgled je paradoks {to su upravo te vrednosti – kultura,
tradicija, ~ast, ènina ~ednost – koje brane ratnici-nacionalisti (od moder-
nog nihilizma i globalizacije), one iste vrednosti koje oni tako spremno na-
padaju i uni{tavaju kada pripadaju drugima i razli~itima, bilo po rodu bilo
po etni~koj pripadnosti.
Tragi~ne posledice za ènu u takvim militarizovanim, patrijarhalnim
kulturama, {ire se i izvan bojnog polja. Za vreme rata na Kosovu, u jednom
~lanku u magazinu New York Times,18 pisano je o sramu kosovskih èna, nji-
hovom strahu od odbacivanja i isklju~enja ako se sazna da su bile podvrg-
nute silovanju. Zna~aj patrijarhalne muèvnosti i porodi~ne ~asti ilustruje iz-
java jednog albanskog mu{karca koji je rekao da bi se razveo od svoje mla-
de ène ~ak i kad bi imali dvadesetoro dece. Neke ène su govorile da bi ra-
dije umrle nego da budu silovane.19 Mada ni~ega tako stra{nog, kao {to su
»ubijanja radi odbrane ~asti«,20 kakva se sre}u na Bliskom istoku, nije bilo
u Bosni i na Kosovu, stvorena je tradicionalna slika »orijentalnog« dru{tva
u kojem je ~ast porodice i mu{karaca jedina snaga koja pokre}e doga|aje.
Stvarna politi~ka pozadina i odnos snaga iskrivljen je takvim prikazivanjem
doga|aja koji mo`da nisu ni tako rasprostranjeni, a ~esto nisu ni istiniti.
Dok smo radile sa bosanskim izbeglicama u Zagrebu, imale smo priliku
da budemo svedoci slu~ajeva gde je ènama trebalo jako dugo da kaù {ta
im se »jo{« dogodilo za vreme rata, jer je trauma silovanja obi~no vrlo du-
boka, a okolina se doìvljavala kao neprijateljska i prete}a. Me|utim, isto
tako znam za slu~ajeve gde su ène govorile o tome samouvereno, dok su
mu` i deca dobro znali {ta se dogodilo i pokazivali su duboku tugu i saose-
}anje za ènu ~ine}i sve da joj pomognu da prevazi|e posledice tog iskustva.
U svakom slu~aju, skoro svako, i to s pravom, zaklju~uje da ène kao
`rtve seksualnog ratnog nasilja pate dvostruko: prvo, podnose torturu silo-
vanja, a zatim stavove patrijarhalnog okruènja. Smatram da tu postoji i tre-
}a dimenzija, a ona se sastoji u tome kako se ova silovanja predstavljaju i
priznaju. U biv{oj Jugoslaviji (a verovatno i drugde) ~im se silovanje prija-
vi, po~inju osporavanja u vezi sa njegovim karakterom, ~injenicama, okolno-
stima i brojem. U po~etku, dràva ili neka politi~ka grupa koja predstavlja
dràvu, karakterisala je silovanja kao »genocidna«, preteruju}i pritom u bro-
jevima.21 Na primer, hrvatska strana je 1992.,godine tvrdila da je bilo
10.000 `rtava silovanja u Hrvatskoj. Dràvna komisija Bosne i Hercegovine

za prikupljanje podataka o ratnim zlo~inima iznela je 1992.,godine cifru od
50.000 do 60.000 `rtava. Neke »patriotske« ènske grupe koristile su brojku
od 120.000 silovanih èna u Bosni i Hrvatskoj. Sve ove »~injenice« jedva su
do~ekivane uz èlju da se »pomogne«, a ponekad su brojke i dalje uveli~a-
vane od strane raznih faktora iz inostranstva. Li~no je Katrin Mekinon bila
ume{ana u izno{enje ovih, preko svake mere naduvanih cifara prezentiranih
uz etni~ki obojena tuma~enja.22
Postoji jedna popularna izreka koja kaè da vesti sa Balkana treba pro-
veravati, ne dva puta, nego tri puta. Pojam stereotipskih »kulturnih razlika«
stvoren je i zape~a}en preko naizgled razumnog apela za objektivno{}u i po-
uzdano{}u. Problem se, po mom mi{ljenju, ponovo pojavljuje kada pitamo
kako to da je toliko intelektualaca sa Zapada, vaspitavanih na tradicijama i
u duhu »objektivnosti« i »racionalnosti« upao u ovu »balkansku neracional-
nu zbrku«?
Slede}a faza ratne propagande kojoj se daju tonovi obojeni rodno{}u
bio je »protivudar« sa strane koja je navodno bila neopravdano optuèna, a
to su u ovom slu~aju bili Srbi. Kada su prvi »realisti~ni« podaci po~eli da se
pojavljuju, Srbi i njihovi me|unarodni podràvaoci po~eli su da brane »srp-
sku stvar«. Upiru}i prstom u ove preterane cifre, oni su gurnuli lavinu u su-
protnom smeru tvrde}i da se ni{ta zaista ozbiljno nije ni desilo. Silovano je
samo »nekoliko hiljada« èna. »Me|unarodna zavera protiv Srbije« bila je
kriva za sve. êsto, tokom ove tre}e upotrebe »ènskih tela kao bojnog po-
lja«, {to bi rekla Suzan Braunmiler (Brownmiller), bila sam u stvari zadovolj-
na {to su ène izbeglice poslednje saznavale o ovim »ratovima interpretaci-
ja«, koji su delovali kao jo{ jedna dimenzija poniàvanja èna, kre}u}i se od
preterivanja do osporavanja.23
Ono s ~im se zaista manipli{e, {to je predmet nadmetanja, ono {to je
postalo instrument nacionalisti~kog, politi~kog ili sli~nog ratovanja i koristi
se za »~isto profesionalne« (novinarske) ciljeve, su ènska tela u bolu. Bu-
du}i da su silovanja i ostali vidovi nasilja protiv èna tako usko ispretpleta-
ni sa kategorijama nacije i etniciteta, mogla su biti prepoznavana kao ratna
strategija, uklju~ivana u optu`nice kao ratni zlo~ini i sudski ka`njavana,
ukratko uzimana u obzir – samo pod uslovom da se pojavljuju u velikim bro-
jevima (ma {ta to »veliko« zna~ilo), ako predstaljaju »sistematske« pojave i
ako se »sledi odre|eni obrazac«, predstavljaju}i dokaze da je bilo genocida
i etni~kog ~i{}enja. Ali ~ak i tada, kad su po~inioci dovedeni pred sud, na
ènama je da pokazuju, tvrde i dokazima potkrepljuju ove zlo~ine.
Mediji predstavljaju va`no srestvo ovakvog predstavljanja. Mnogo puta
je re~eno da su mediji, posebno zbog rastu}eg broja èna novinara i ènskih
pokreta za ljudska prava, odigrali kriti~nu ulogu u tome da u ratovima u biv-
{oj Jugoslaviji i Ruandi, prvi put u istoriji, ratna silovanja nisu pro{la neza-
paèno, niti gurnuta pod tepih. Uprkos tome, ne sme se zaboraviti da medi-
ji imaju sopstvenu logiku. Bez obzira da li je njihov motiv komercijalne pri-
rode, ili je to dobra pri~a, ili saose}anje i pravda, to je pitanje za diskusi-
ju.24 Volela bih da istaknem ne{to drugo. Zapadni mediji odraàvaju (ili kre-
iraju) posebnu sliku ovih »dalekih doga|anja« koja se de{avaju na Ne-Zapa-
du. âk i ako se to de{ava u delu Evrope, to se istovremeno tretira kao ne-
{to {to je »blizu« i »sli~no nama« i ne{to »daleko« – razli~ito od »nas«). Oba
ranije pomenuta ~lanka u magazinu New York Times o nesre}noj sudbini èna
u arapskom svetu i o silovanim kosovskim ènama, predstavljaju situaciju
èna u tim delovima sveta kao ne{to toliko neuobi~ajeno, toliko druk~ije, to-
liko egzoti~no, kao da se ni{ta sli~no ne bi moglo ni zamisliti na Zapadu.
Predstavljanje pojava kao izuzetnih jeste na~in da se stvore kulturne razlike
kojima jo{ uvek ne znamo kako da pristupimo: da li da ih po{tujemo i gaji-
mo, budu}i da predstavljaju razli~itost, ili da ih osporavamo i suprotstavimo
im se, budu}i da mogu da predstavljaju povrede univerzalnih ljudskih prava.
Ponekad se pitam – ne poku{avaju}i da umanjim teìnu situacije u ko-
joj se ène nalaze – ili da osporim da dru{tvene, legalne i kulturne razlike
mogu da ugroze ìvot –~ime je takozvani Zapad toliko {okiran? Da li je situ-
acija èna na Kosovu ili u Bosni zaista toliko druga~ija od situacije èna u
SAD ili u Zapadnoj Evropi? Koliko je godina pro{lo otkad su silovane ène do-
bile mogu}nost da u|u u bilo koji ameri~ki ili zapadno-evropski sud i svedo-
~e o tome da su bile silovane, a da pritom ne budu izloène pretnji i ne ose-
}aju stid? Da ih ne pitaju koliko im je bila kratka suknja ili {ta su radile na
ulici u to doba? I da ne strahuju da }e ih njihov mu`, mladi} ili ~ak i poro-
dica odbaciti, posebno ako ne poti~u iz bele srednje klase, nego su, recimo,
Portorikanke.
Me|u feministkinjama je prihva}eno shvatanje da su pisanje Suzan
Braunmiler u knjizi Protiv na{e volje i sna`ni feministi~ki pokret koji se
oformio u kontekstu ljudskih prava ène, promenili gledanja na silovanje,
njegovu dru{tvenu karakterizaciju i legalne na~ine borbe protiv njega.25 Ali
ovo pokazuje da je taj razli~iti pristup prihva}en tek poslednjih dvadesetak
ili manje godina i da i dalje ostaje pitanje: koliko je èna imalo koristi od
toga?
Samo smo ovla{ dodirnuli pitanje dubokih korena mu{kog nasilja nad
ènama u doma}em okruènju, na ulici, u kancelarijama, u medijima, i po-
sebno smo se zadràli na na~inima kojima se ovo nasilje vr{i u ratu. Femini-
sti~ke teorije su svakako doprinele razumevanju ovih korena i traènju na~i-
na suprotstavljanja. Nema~ka istori~arka Mehtild Rumpf (Rumpf) tvrdi da je
dràvni monopol nad nasiljem, kako su ga definisali Veber (Weber) i drugi
klasi~ni teoreti~ari dràve, od po~etka predstavljao samo mit, jer je nasilje
prisutno i u porodi~nim odnosima i u rodnim odnosima.26 Putem patrijarhal-

nog braka i porodi~nih struktura, koji se od perioda Prosve}enosti smatraju
civilizovanim institucijama, nasilje ostaje strukturalno ugra|eno u dru{tvo:
»U monopolisanom nasilju (od strane dràve) svakodnevno patrijarhalno na-
silje se nastavilo«, kaè Rumpf. Karol Pejtmen (Pateman), sli~no ovome, is-
ti~e da polni ugovor izme|u mu{karca i ène koji, prema njoj, prethodi pa-
trijarhalnom ugovoru kako ga vide Hobs (Hobbes), Lok (locke) i Ruso (Rous-
seau), daje »bratstvu« mu{karaca pravo da ima jednak seksualni pristup i è-
nama i seksu«.27 Prema tome, ne dolazi sve nasilje od dràve. Niti, pak, ovo
svo dolazi od kulture. Nasilje koje pokre}u i organizuju dràvni akteri – oni
~iji je politi~ki projekt da »zami{ljaju« dràvu ili naciju – u kombinaciji sa
dru{tveno-patrijarhalmnim nasiljem, treba da budu smatrani odgovornim za
rodno-specifi~ne forme ratnog nasilja, ~ak i na »divljem Balkanu«.
Pred ènama je jo{ dug put do postizanja punog prava gra|anstva i
jednakosti. U slu~aju biv{e Jugoslavije, potpuno prihvatam sugestiju Dèklin
Kok iz Ju`ne Afrike: »Menjanje rodnih odnosa predstavlja jedan od najva`nih
zadataka u cilju smanjivanja rizika od rata u budu}nosti.28 Ali, »odnosi koji
se ti~u roda« nisu prosti derivat »kulturnih specifi~nosti«. Oni su fundamen-
talni deo odnosa snaga u ve}ini postoje}ih dru{tava i onih koja su postoja-
la kroz istoriju, tesno povezani i ispretpletani sa svim odnosima snaga u dru-
{tvu, uklju~uju}i i ekonomske i politi~ke odnose. »Zapadni pristup«, svejed-
no da li se ispoljava kroz delovanje »sestara spremnih da pomognu«, ili »do-
bronamernih« medija – ne pomaè ako se standardi spu{taju ispod nivoa
ozbiljnih politi~kih i teorijskih debata koje su vo|ene kada je na sámom Za-
padu razmatrano nasilje protiv èna i ako se pri tome nastavi sa insistira-
njem na »kulturnim razlikama.«
Napomene
1. Jacklyn Cock, Colonies and Cadres: War & Gender in South Africa (Cape Town:
Oxford University Press, 1991), p. x.
2. Helke Sander, Barbara Johr, eds. Befreir und Befreite: Krieg, Vergewaltigung
Kinder (MunichL Verlag Antje Kunstman, 1992).
3. Autori pruàju dokaze da je za vreme prvih meseci posle ulaska saveznika u
Berlin, sedamdeset odsto stanovnica ovog grada bilo silovano. Ve}ina po~ini-
laca bila je iz Crvene armije, ali su silovanja vr{ili i ameri~ki, francuski i bri-
tanski vojnici.
4. Rada Bori}, ed. Centar za ène `rtve rata: Zbornik (Zagreb, C@@R, @enska In-
foteka, 1994), str. 43.
5. Hayden M. Robert »Rape and Rape Avoidance in Ethno-National Conflicts:

Sexual Violence in Liminalized States«, American Anthropologist; (Washington;
Mar. 2000; volume 102, no. 1 (2000), pp. 27 – 41.
6. Nekoliko ponovo izdatih dokumenata u Zborniku (vidi napomenu br. 4 gore)
isti~u da se na{ glavni zahtev odnosi na odbacivanje interpretacija i naciona-
listi~ke zloupotrebe brojki i podataka o maltretiranim ènama pre »nego {to se
sve zavr{i« i ne dobije potpuna slika onoga {to se dogodilo izme|u zara}enih
strana. Naglasak se stavlja na potrebu da se nastavi sa prou~avanjem i istraì-
vanjem konkretnih okolnosti u kojima su se zbili ovi doga|aji.
7. Hayden, Ibid.
8. Vidi: Beverly Allen, Rape Warfare: The Hidden Genocide in Bosnia-Herzegovi-
na and Croatia (Minneapolis: University of Minnesota Press, 1996); Catherine
MacKinnon »Turning Rape into Pornography: Postmodern Genocide«, Ms.; juli-
august 1993, str. 24 – 30; MacKinnon, C., »Rape, Genocide and Women’s Hu-
man Rights«, Harward Women’s Law Journal, vol. 17, Spring 1994, pp. 5-16).
9. Vesna Kesi}, »A Response to Catherine MacKinnon’s Article ‘Turning Rape
into Pornography: Postmodern Genocide’«, Hastings Women’s Law Journal, vo-
lume 5, no. 2, leto 1994 (University of California), str. 267-280.
10. Mirko Petri}, »O povijesnom revizionizmu Vesne Kesi}«, Zarez, II/45-46;
(Zagreb, 2000), str. 52; Petri}, M., »O feminizmu i nacionalizmu«, Zarez,
III/49, 2001, str. 44, 45; Kesi}, V., »Ideologizacija tu|e patnje«, Zarez, III/47
(Zagreb, 2001), sr. 52; Kesi}, V. »Od vje{tica iz Rija do povijesnih revizionisti-
ca«, Zarez, III/49, 2001, str. 44, 45.
11. êtnik je istorijski termin za pripadnika srpskih para-vojnih formacija koji
datira iz vremena Otomanske imperije i koristio se za zvani~ne jedinice Draè
Mihajlovi}a za vreme Drugog svetskog rata.
12. Elisabeth Bumiller, »Deny Rape or Be Hated: Kosovo Victim’s Choice«, The
New York Times, June 22, 1999.
13. Judith Butler, Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity
(London: Routledge, 1990), pp. 6, 7; 109 –111.
14. Ovo, naravno, ne zna~i da svi vojnici vr{e silovanja. Seksualna zlostavlja-
nja, mada su prvenstveno usmerena ka onima koji se razlikuju etni~ki i religij-
ski, de{avaju se tokom rata i u okviru iste etni~ke grupe, i vr{e ih borci za slo-
bodu ili fundamentalisti svih tipova (na primer, danas u Alìru), kao i u rodno
me{tovitim vojnim jedinicama (slu~ajevi silovanja me|u ameri~kim vojnicima
tokom Zalivskog rata).
15. Veena Das, »Language and Body: Transactions in the Construction of
Pain«, u: Social Suffering, Eds. A. Kleineman, V. Das, M. Lock (Berkeley:
University of California Press, 1997), str. 67 – 91;
16. Ibid., str. 74.
17. Ibid., str. 86;
18. Ibid., vidi napomenu br. 12, gore.

19. Ovo nije uobi~ajeni zaklju~ak za slu~ajeve »civilnog« silovanja. @ene obi~-
no izraàvaju radost {to su preìvele, bez obzira koliko su ozbiljne fizi~ke i psi-
holo{ke posledice, ~ak i kada je ovo poremetilo njihove ìvote na duì rok.
20. Douglas Jehl, »Arab Honor’s Price: A Women’s Blood«, The New York Times,
June 20, 1999.
21. Neke od ovih brojki objavljene su kao zvani~ni podaci dok su neke dali zva-
ni~nici u nezvani~nim okolnostima, na primer, u razgovoru sa medijima; neke
su dobijene iz nezvani~nih izvora, kao {to su ènske ili druge grupe koje su te-
sno sara|ivale sa vladama ili koje su bile rukovo|ene patriotskim ili naciona-
listi~kim motivima. Me|utim, zabuna oko brojki bila je ogromna. Centar za
ène `rtve rata, feministi~ka grupa iz Zagreba koja je objavila da je nazavisna
i koja je vodila ne-nacionalisti~ku politiku, navela je u svom osniva~kom aktu,
»Pismu o namerama«, iz novembra 1992. godine slede}e:
»Podatke o silovanim ènama trebalo bi sabrati na jednom mestu i propisno
obraditi samo kad »sve to« (to jest, ratovi) budu zavr{eni i to se mora u~initi
pod nadzorom me|unarodnih eksperata. Do tada, svaku upotrebu neproverenih
brojki i podataka treba smatrati manipulacijom koja {teti ènama. (Zbornik,
1994, str. 121).
22. Vesna Kesi}, »A Response to Caherine MacKinnon’s Article ‘Turning Rape
into Pornography: Postmodern Genocide’«, Hastings Women’s Law Journal, vo-
lume 5, no. 2, Summer 1994 (University of California), str. 276, 277.
23. Istra`na misija Evropske zajednice (The European Community’s Investiga-
tive Mission), koja je formirana 1992. godine, objavila je februara 1993. godi-
ne, kao procenu, brojku od 20.000 silovanih èna. Stru~na komisija Ujedinje-
nih nacija prikupila je preko 4,500 izve{taja o silovanju i ostalim seksualnim
zlostavljanjima, ali nisu svi sadràli podjednaku koli~inu dokaza. Putem ekstra-
polacije, do{lo se do cifre od ne{to vi{e od 12.000 `rtava silovanja i seksual-
nih napada. M. [erif Basiuni (Bassiouni), biv{i predsednik Komisije, tvrdi da su
nalazi Komisije koje je objavila misija Evropske zajednice 1993 .godine, »po-
tvrdili verodostojnost procene od 20.000 slu~ajeva silovanja i seksualnog na-
silja«. Komisija Ujedinjenih nacija tako|e je ocenila da su »veliku ve}inu pri-
javljenih `rtava ~inile bosanske Muslimanke«. Drugu najve}u grupu ~ine lica
nepoznate etni~ke pripadnosti. U tre}oj grupi su bosanski Srbi, za kojima sle-
de Hrvati. (M. Cherif Bassiouni & Marcia McCormick, »Sexual Violence: An In-
visible Weapon of War in the Former Yugoslavia«, Occasional Paper, no. 1, – In-
ternational Human Rights
Law Institute, De Paul University College of Law, 1996), str. 44, 10, 11).
24. Da i ne pominjemo ve} notorno, ali ne tako daleko od istine, realisti~no
novinarsko pitanje: »Ima li ovde neko ko je bio silovan, a govori engleski?«
25. Susan Brownmiller, Against our Will; Men, Women and Rape, (New York: Si-
mon & Schuster, 1975);
26. Mechtild Rumpf, »Staatliche Gewaltmonopol, nationale Souveraenitaet und

Krieg: Einige Aspekte des ‘maenlichen Zivilisationsprozesses’« , L’Homme, Ze-
itschrift fuer Feministische Geschichtswissenschaft, »Krieg«, 3. jg. Heft 1. (Vien-
na: Boehlau Verlag 1992), str. 8–10.
27. Carole Pateman, The Sexual Contract (Stanford, California: Stanford
University Press, 1988), Ch. 1.
28. Ibid, vidi napomenu br.1; p. x
Izvor: Vesna Kesi}, »Muslim Women, Croatian Women, Serbian Women,

Albanian Women …«, Balkan as Metaphor. Between Globalization and
Fragmentation, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The MIT Press, Cam-
bridge, Masschusetts & London, England, 2002, pp. 311-321)
Statis Gurguris
Hipnoza i kritika:
filmska muzika za Balkan
P
Potreba za mi{ljenjem o Balkanu da-
nas nas upu}uje s one strane radikalne neposrednosti doga|aja.1 Ovo kaèm,
iako se moè u~initi da je to protivno rezonu, zato {to se, ~ak i u ovim ne-
uobi~ajenim prilikama brzog razumevanja veli~ine doga|aja, ne{to uvek ose-
}a kao nedoku~ivo, tajanstveno, neome|eno. Mo`da zato {to duboko promi-
{ljanje, na kraju, ne moè da izdrì paljbu stalne neposrednosti – ili, da ka-
èm to druga~ije, zato {to misao o istoriji-koja-je-u-dubini ne moè da izdr-
ì paljbu istorije-koja-se-doga|a – o~igledan neuspeh konceptualizovanja
Balkana s one strane njegovih elementarnih istorijskih/kulturnih/politi~kih
granica postaje sve vi{e akutan. îni se da {to smo vi{e pod pritiskom da ob-
jasnimo doga|aje koji se odvijaju enormnom brzinom, da se susre}emo sa
jo{ ve}om te{ko}om u osmi{ljavanju tih doga|aja s one strane prostog pri-
kazivanja.
Dakle, ni na kraj pameti mi nije da umanjim one ozbiljne poku{aje be-
leènja lavirintske putanje doga|aja na Balkanu tokom poslednje decenije,
~esto prili~no mudro sklopljene, imaju}i na umu sloènu i multivalentnu
istoriju regiona. Sáma praksa takvih beleènja svakako uklju~uje produblje-
no promi{ljanje sloènih odre|enja doga|aja o kojima je re~. Ali ~ak i u ta-
kvim slu~ajevima ose}a se teret ne~ega neopipljivog {to izmi~e zahvatanju i
postaje zalu|uju}e upravo zato {to u svojoj neuhvatljivosti ono upisuje pe-
~at istorije koji se ne moè ograni~iti. Ovaj ose}aj konkretne neopipljivosti,
koji smatram nu`nim za izazov osmi{ljavanja istorije, postaje jo{ pre{niji
kada se razmi{lja o Balkanu.
Istraìvanje objektivnih parametara ove tvrdnje izvan je vidokruga
ovog teksta. Ipak, i dalje bih rizikovao spekulaciju da je kompleks sila na
Balkanu – kako socijalno-istorijskih tako i psiho-simboli~kih – takav da ni-
jedan doga|aj ne izbegava svoju trenutnu metaforizaciju, svoj centrifugalni
prevod u stalno rastu}i inventar slika koje zatim postaju bezdani izvor kon-
kretne interpretacije doga|aja.2 Metaforizacija ‘balkanskih stvari’ – koja se
moè protuma~iti kao istorijska manifestacija koncepta «Balkan kao metafo-
ra», kako nas se on ovde izri~ito ti~e – izgleda endemi~no za svaki poku{aj
da se ogromna rasutosot socijalno-istorijskih sila u regionu, tokom posled-
nje decenije, istorijski osmisli.
Trenutna metaforizacija doga|aja zahteva da se suo~imo sa istorijom
kao reprezentacionim fluksom koji, u stvari, ostaje nezaustavljiv, ~ak i ako
je svaki poku{aj samo-refleksije u njegovim srednjim registrima, sa stanovi-
{ta refleksije, probno (i svakako ograni~eno) zaustavljanje. Ovo paradoksal-
no zapaànje ne bi trebalo da nas dovede u nedoumicu. Iako se, kao istorij-
ski subjekti, pokoravamo nezaustavljivom fluksu celokupne istorije, mi i da-
lje moèmo ostati saglasni onim momentima prekida, odnosno, zaustavlja-
nja, za koje je na{a aktuelna telesna egzistencija ~esto samo provodnik. Ra-
svetljavanje takvih momenata postaje imperativ ako se posvetimo pravljenju
opipljivim sredstava kojima se istorijski doga|aji rastapaju u njihovoj meta-
forizaciji i ulaze u simboli~ko podru~je dru{tva, iznova postavljeni kao mo-
menti samo-refleksije, odnosno, samo-ispitivanja.
Iako prepoznajem nedekonstruktabilno prisustvo onog stvarnog u isto-
riji, vi{e me privla~i metaforizovano ponovno postavljanje nego ~ist doga-
|aj. Slutim da inherentna performativnost onog stvarnog u istoriji jeste naj-
bolje konceptualizovana u takvim refleksivnim i preispituju}im ponovnim
postavljanjima, mo`da zato {to performativni uslov svih istorijskih doga|a-
ja postaje razlu~iv u svojoj sekundarnoj elaboraciji, u ‘doga|aju’ njihove me-
taforizovane egzistencije. Ova egzistencija moè imati razli~ite forme unu-
tar doma{aja estetskog ili socijalno-politi~kog rituala: od sve~anih javnih
komemoracija do najprivatnijih ponovnih zami{ljanja, odnosno, reimagina-
cija u umetnosti, od gestova o~evidne politi~ke dejstvenosti do gestova op-
skurne simboli~ke reorijentacije. Upravo zato {to se neposrednost doga|aja
ne moè nadvladati, bez obzira na filozofska sredstva, a i zato {to nijedan
socijalno dejstven doga|aj ne izmi~e svojoj trenutnoj metaforizaciji i poto-
njoj ritualizaciji, njegova je stvarnost dvostruka i na taj na~in potvr|ena,
poput rada sna koji, u trenutku svoje sekundarne elaboracije, ili, u striktno
frojdovskom smislu, sekundarne revizije, on uklju~uje.
U knjizi San Nacija, dokazivao sam da je sekundarna revizija krucijalna
komponenta u pregovaranju dru{tva sa svojim imaginarnim ozna~avanjima,
budu}i da ona obezbe|uje níti koje povezuju proces rada sna i njegove stvar-
ne efekte, ~ine}i tako istoriju realnom, u istom gestu koji stvarnost ~ini isto-
rijskom.3 Pro{iruju}i ovaj argument (specifi~no izvo|en s obzirom na ànr
nacionalne istorije i njegov zadatak sekundarne revizije imanentne radu sna
nacije u devetnaestom veku), rekao bih, na jedan uzgredniji, odnosno, ma-
nje odre|en na~in, da se film danas bavi jednim analognim zadatkom, od-
nosno, poslom sna, iako ~esto uprkos ve} iskovanim identitetima. âk i naj-
tradicionalnija formalisti~ka istorija filma u dvadesetom veku ne moè da iz-
Statis Gurguris/Hipnoza i kritika: filmska muzika za Balkan n 402
begne na~in na koji film sudeluje u nacionalnom inventaru slika i fantaza-

ma, bilo da ih postavlja na najepskiji kolektivisti~ki ili najprivatniji indivi-
dualisti~ki na~in. Ali, za razliku od nacionalne istorije, koja je ànr ~ija je
osobita performativnost i dalje uvijena u prisilu da pri~a, o~ito je da film
prevazilazi striktna narativna ograni~enja i umesto toga radi putem sineste-
ti~kog preplitanja ikoni~kih, zvu~nih i tekstualnih slika, za koje naracija, ~ak
i u ‘najrealisti~nijim’ slu~ajevima, ostaje nu`no sporedna. Sekundarna elabo-
racija nacionalne fantazije na filmu – ~iji je cilj, saglasan onom nacionalne
istorije, postignu}e stvarnosnog efekta fantazije – javlja se u formalnoj juk-
stapoziciji slika izvu~enih iz inventara nacionalne uobrazilje, a opet, u
sámom trenutku njihovog provo|enja u delo, povu~enih unazad u neprekid-
ni proces (re)institucije uobrazilje dru{tva, tj., njegovog imaginarnog. Takvi
trenuci ‘reapsorpcije’ povla~e za sobom ili potvr|ivanje ili preispitivanje
identitarnih termina, odnosno, uslova, koji socijalnu fantazmu drè na oku-
pu; naprosto ne postoji neutralna (re)cirkulacija imaginarnih ozna~avanja,
utoliko {to se nikakva performativna instanca ne moè redukovati na puko
ponavljanje, ~ak i u krajnjem slu~aju dru{tvenog konformizma. U svakom slu-
~aju, de{ava se eksplicitno prevo|enje (metaphora), ~ak i ako je primalac po-
stavljenih fantazmi tako|e i izvor.4
Ono {to ovde èlim da ispitam jeste operativni modus takvog vra}anja
i takve reapsorpcije dru{tvene uobrazilje, usredre|uju}i se na dva jedinstve-
na i mnogo diskutovana metoda filmske metaforizacije fantazmi ‘Balkana’ –
ipak, ~ak ni tada, ne oslanjaju}i se u potpunosti na ikoni~ke ili ~ak tekstu-
alne aspekte filmskog vi|enja, ve} radije na vi{e zanemarivan i svakako ma-
nje opipljiv aspekt: filmsku muziku. Dakle, pozivanjem na jedinstvene film-
ske metode dobro poznatih reìsera – Tea Angelopulosa (Angelopoulos) i
Emira Kusturice, upravi}u, u stvari, pa`nju na manje poznate kompozitore
(na Zapadu), ~ija je muzika pratila nastojanja ovih reìsera ve}im delom nji-
hovih karijera: Eleni Karaindru (Karaindrou) i Gorana Bregovi}a. Odmah }u
re}i da je relativna nepoznatost ovih kompozitora potpuno nezasluèna; oni
su iskovali filmsko-muzi~ki idiom koji je jedinstven i inovativan kakvi su i
oni Nina Rote (Rota) ili Enija Morikonea (Morricone), Bernarda Hermana (He-
rrmann) ili Karla Stalingsa (Stallings). Mo`da je njihov marginalni status (po
standardima filmske industrije) simptomati~an za njihovo insistiranje na
tome da komponuju muziku za filmove koji ostaju izvan holivudskog trì{ta
– op{ta poznatost koja se priznaje njihovim reìserima, zasnovana je upravo
na ovoj prkosnoj distanci prema zahtevima industrije. Ali tako|e, oboje kom-
pozitora prilaze filmskoj muzici kao izgra|enoj muzi~koj praksi, koja ih sme-
{ta ~ak na ve}u distancu, jer ona podriva standardnu recepciju filmske mu-
zike kao ‘para-ànra’ koji ne zasluùje nikakvu teoretizaciju. Uz to, oboje
kompozitora su veoma svesni intrinsi~ne performativnosti filmske muzike,
{to se eksplicira u tome da je njihova muzika unutra{nja u odnosu na nara-

tivnu strukturu, ali i najva`nije, u tome da sâm muzi~ki idiom pruà uzornu
priliku da se istraì proces ‘trenutne metaforizacije’, koji mene ovde zanima.
Ko-incidencija svih ovih elemenata, koja tekore}i vodi ovo istraìvanje, pre-
okre}e smisao ‘parcijalnog’ fokusiranja, naime, odluku da se koncentri{em na
filmsku muziku umesto na film.5 Filmska muzika nije slu~ajan i uzgredan
nego je, upravo, jedinstven modus razmatranja o delovanju i u~incima ozna-
~avanja koja sprovodi dru{tvena uobrazilja, upravo zbog svog nejasnog sta-
tusa kao ànra, koji sa~injava njena kontingentna relacija sa prevashodno vi-
zualnim ànrom, koji je i sâm na poseban na~in situiran unutar tradicional-
ne gramatike narativnih modusa. U tom pogledu, «filmska muzika za Balkan»
pojavljuje se kao ~ista i autenti~na istorijska figura, koja prenosi metafori~-
ku instancu specifi~nog socijalno-istorijskog domena na teren samo-preispi-
tivanja, tako da je, u isto vreme, kao kategorija, ona nesumnjivo konstrui-
sana. Kona~no, pokreta~ka sila ovog teksta jeste da temeljno istraì ‘kate-
goriju’ filmske muzike kako bi se shvatili uslovi takvog samo-preispitivanja
u me|uigri mitske performativnosti dru{tva i njegove sublimacije, kako se
one mogu ustanoviti u sinesteti~kom iskustvu dva slu~aja koja ispitujem
niè.6
n I. Ustrojstvo filmske muzike kao ànra
Svojstvo neslu{ivosti filmske muzike, oko ~ega se slaù i muzikolozi i gleda-

oci, ugra|eno je u sámu njenu istoriju i u velikoj je meri povezano sa per-
cepcijom filmske muzike kao ‘parazitskog’ ànra. înjenica da su radikalne
teorije u okviru filmskih studija proteklih godina isklju~ivo skopi~ke po kon-
cepciji i vokabularu govori dovoljno, ba{ kao i ~injenica da bezbrojne stati-
stike filmske industrije pokazuju da veliki deo filmske publike ostaje nesve-
stan prisustva filmske muzike unutar svog perceptivnog opsega.
Uop{te uzev, filmska muzika je imala relativno kratak ìvot tokom isto-
rije muzike, nastaju}i u su{tini bez tradicije i pokazuju}i od sámog po~etka
hibridnu montaù karakteristika. Daleko od pra}enja linija razvoja savreme-
ne muzike, filmska muzika je bila uspostavljena kao kola` razli~itih muzi~kih
domena, istorija, i zvu~nih pejsaà. Filmska muzika je oduvek lagodno prizi-
vala pro{le muzi~ke tradicije u istom trenutku kad i one savremene (ili ~ak
u istom trenutku kad pronalazi nove zvu~ne kategorije), bez ikakvog ose}a-
nja metodolo{kog optere}enja koje karakteri{e ozbiljne umetni~ke koncepci-
je: naime, samo-nametnuti zahtev da se opravda jasna ocena istorije o
umetni~koj kompoziciji. Ova konstitutivna istorijska hibridnost uti~e na sve-
ukupni razvitak filmske muzike do tog stepena da njenu istoriju (ma koliko
kratka bila) ne moèmo prikazati u istom smislu u kojem prikazujemo istori-

ju muzike uop{te.
Poreklo filmske muzike manje-vi{e koincidira sa sámom istorijom pra-
vljenja filmova – barem sa njenom najranijom industrijskom fazom. Filmska
muzika je su{tinski deo nemog filma, iako njen muzi~ko-istorijski trag iz ove
ere ostaje fantomski; komadi}i njenog postojanja mogu se nazreti u povre-
menim prikazima u lokalnim novinama sa po~etka dvadesetog veka.7 Recimo
ono {to je o~igledno: ti{ina ranih pokretnih slika u~inila je muziku nu`nom,
i mo`da nije preterano sugerisati da muzika ne bi bila element pokretnih sli-
ka danas, da nije bila integralni deo – formalno fantomsko prisustvo – film-
skog nasle|a iz ere nemog filma. Imajmo na umu da su, u potonjoj industri-
jalizovanoj eri nemog filma, iznajmljeni pijanista, ili naprosto vergl, koji su
pratili sliku, ~esto bili zamenjivani ogromnim orkestrom (naro~ito u urbanim
centrima sa velikim bioskopskim salama), koji prati nemu sliku na platnu
glasnim i bombasti~nim zvu~nim strukturama, kojim diriguju poznati maestri
u potrazi za brzom i unosnom zaradom. Upravo je ovaj odre|eni model zvu~-
ne pratnje, u svojoj punoj materijalnoj osnovi, ono {to se prebacuje u nove
zvu~ne pokretne slike, dok era nemog filma nestaje u zaboravu.
Ali istorijska specifi~nost koja obeleàva poreklo filmske muzike datira
je nedvosmisleno kao moderan muzi~ki ànr, paralelno uticaju razli~itih eks-
perimentalizama u klasi~noj muzici i ranoj popularizaciji raznih formi dèza.
Kao takva, filmska muzika, strogo govore}i, napu{ta teritoriju klasi~ne mu-
zike, i postaje blià etosu popularne muzike, sa kojom, u stvari, po~inje da
deli produkcione vrednosti i tehnike i postaje potpuno razvijena industrija
po sebi. Sa ovog stanovi{ta, ~esto prisustvo fraza, ili ~ak citata, iz klasi~ne
muzike unutar hibridne forme filmske muzike ({to je posebno istina za rane
dane Holivuda, ali je prisutno i danas u raznim kli{eiziranim formama) ne bi
trebalo videti samo kao nostalgi~no prizivanje ozbiljne muzike (ili lepe mu-
zike), nego pre kao njenu nesputanu industrijalizaciju.
Prepoznati poreklo filmske muzike kao ne{to moderno, zna~i postaviti
je unutar perioda kada je klasi~ni muzi~ki etos, kao integralni izraz buròa-
ske umetnosti, bio u opadanju. Slaba pose}enost koncerata i operskih pred-
stava jeste najjezgrovitiji sociolo{ki izraz generalnog istorijskog obrta koji je
Teodor Adorno (Adorno), u tridesetim godinama pro{log veka, sjajno opisao
kao «feti{ki karakter muzike i regresiju slu{anja». U toj ta~ki, orkestarska
muzika i razli~ite teatarske forme koje je ona podràvala, izrodili su se ili u
puko ponovno postavljanje i izvo|enje kompozicija koje su spadale u pret-
hodna dva veka (tj., postale je klasi~ne) ili u razmetljivo melodi~ne kompo-
zicije ravne onome {to se danas, u druga~ijem muzi~ko-industrijskom kon-
tekstu, kategori{e kao «lako slu{anje» (za ovo je dobar primer Rihard [traus
/Strauss/). S druge strane, takozvani, u to vreme, novi mizi~ki etos, ~iji bi
najuticajniji predstavnici bili [enberg (Schönberg), Stravinski (Stravinsky) i

Bartok (Bartok), uspostavio je sebe istovremeno sa rastu}im povla~enjem
masovne publike od orkestarske muzike. U svetlu ovih okolnosti, filmska mu-
zika je najdevijantnija vrsta «moderne» muzike, prvo, zato {to je, po defini-
ciji, uvu~ena u komercijalni poduhvat (nastaju}u industriju pokretnih slika)
– {to }e re}i, ona automatski pripada masovnoj publici – i, drugo, zato {to
je, iako moderna po poreklu, retro u praksi: naime, ona pokazuje sklonost ili
ka direktnim citiranjima dvadesetovekovne muzike ili ka standardnim tonal-
no-hromatskim emulacijama. [ta god da je slu~aj, filmska muzika je izgleda
ispala iz konteksta svog zapo~injanja u sámom trenutku svog zapo~injanja.
Mo`da u tome leì promena figure njene osobitosti kao forme, u njenu pro-
bita~nost kao ànra.
Uz sve to, postoji nesavladiv elementaran problem: filmska muzika, po
definiciji, zavisi od prirode jedne druge umetni~ke forme. Kao {to sámo nje-
no ime sugeri{e, filmska muzika (saundtrek, odnosno, ta~nije, muzika-kao-
zvu~no-pra}enje) zami{ljena je, od po~etka, kao ne{to podre|eno u odnosu
na jedan drugi modus umetni~ke proizvodnje i, s obzirom na istorijske okol-
nosti, podvrgnuta je jednom posebnom na~inu industrijalizovane proizvodnje.
U stvari, industrijski razvitak popularne muzike, kakav poznajemo, od svin-
ga do rok‘n’rola i dalje, mnogo toga duguje jedinstvenim proizvodnim vred-
nostima i tehnikama koje je filmska muzika razvila u slavnim godinama Ho-
livuda. Stvar je bila zape~a}ena posle finansijskog restruktuiranja Holivuda,
neposredno posle odluke kompanije Paramaunt, 1948., i prisvajanja kompa-
nija za snimanje plo~a od strane velikih filmskih studija, u smislu centrali-
zovanja trì{ta kako filma tako i muzike. To je jedna od banalnih realnosti
ìvota Los An|elesa, utvrdiva u najtrivijalnijim aspektima svakodnevne egzi-
stencije, naime, filmska industrija i muzi~ka industrija jedan su i isti korpo-
rativni kompleks koji upravlja imaginarnim horizontom grada. Vrlo sli~no
onome kako se automobilska industrija nadvila nad Detroitom tokom ‘Fordo-
ve’ ere.
Ova intrinsi~na formalna i istorijska osobenost filmske muzike zahteva
vlastitu terminologiju istorijske i formalne analize, zbog ~ega je, iako deo
sveukupnog domena istorije muzike, filmska muzika u velikoj meri, sve do
danas, isklju~ena iz muzikolo{ke diskusije. Ne bi trebalo da bude iznena|e-
nje {to je ovo isto isklju~enje pro{ireno i na polje sámih filmskih studija, u
okviru kojih se filmska muzika jedva smatra autonomnom obla{}u prou~ava-
nja i retko predmetom nau~ne diskusije, odnosno, publikovanja.9 Ovo ~ini
pionirsku saradnju Teodora Adorna i Hansa Ajzlera (Eisler), povodom knjige
Komponovanje za film (prvi put objavljene na engleskom jeziku 1947.), kru-
cijalnijom i nezamenljivijom danas, nego u to vreme.10 Sâm projekt ima
slavnu istoriju, i govori o sna`noj idiosinkrati~nosti oba autora i pomalo ta-
janstvenim okolnostima njihove saradnje. Iako su obojica bili {kolovani na

{enbergovskoj estetici (Ajzler je bio jedno vreme majstorov omiljeni u~enik,
a Adorno je bio jedno vreme u~enik Albana Berga /Berg/, pre nego je napu-
stio karijeru kompozitora u korist filozofije), i iako su, tokom rata, obojica
bili aktivni ~lanovi nema~ke marksisti~ke inteligencije u izgnanstvu u Ame-
rici, oni su se dosta razlikovali, i kao li~nosti, i u pogledu ideolo{kih ube|e-
nja spram odnosa izme|u kulturne politike i svakodnevnog ìvota. Ipak,
osim njihove zajedni~ke sudbine u egzilu i me|usobnog respekta kada je o
muzici re~, ono {to ih je povezalo bilo je upravo njihova trezvenost, pronic-
ljivost, i nepopustljivost sa kojima su se posvetili mi{ljenju kao politi~koj
praksi i muzici kao dru{tvenom otporu.
Knjiga Komponovanje za film u velikoj meri se oslanja na Adornovu ino-
vativnu formalisti~ku i sociolo{ku kritiku industrijalizovane kulture, kao i na
Ajzlerova ta~na opaànja, iz prve ruke, u pogledu uslova komponovanja mu-
zike za film u Holivudu u to vreme.11 Zaklju~ak, iznet u ovoj knjizi, jeste ra-
zorna osuda ~itave institucije komponovanja muzike za filmove. U njoj se,
me|utim, pojavljuje prva bri`ljiva istorija ànra, kao i letimi~an pogled na
radikalne umetni~ke mogu}nosti filmske muzike kao forme. Kritika ukazije na
nekoliko faktora koji su komponovanje filmske muzike u slavnim danima Ho-
livuda u~inili pukim ‘tegljenjem’, i koji su se svi, u stvari, sveli na jednu
stvar: naime, filmovi su supersofistikovana (i superprofitabilna) roba koja
su{tinski sluì kao ogroman poligon za reklamiranje vrhovne robe – liferova-
nja slika sámog Holivuda i njegovog ìvotnog stila zasnovanog na konceptu
‘zvezda’. Ovaj feti{isti~ki cilj preveden je u ujarmljene, ropske uslove produk-
cije: orkestri su uvek bili sastavljeni od odre|enog broja i odre|ene vrste in-
strumenata (zbog sindikalnih pravila), a producenti su dràli sva prava u po-
gledu upotrebe komponovanja filmske muzike. Ova ropska struktura je sáma,
pak, bila prevedena u visoko standardizovane zvu~ne strukture: nu`nost lajt-
motiva, odnosno, ostinata; melodijski kli{e (koji je doslovno reprezentovao
u zvuku ono {to je bilo projektovano kao slika); saundtrek koji je teìo samo-
minorizaciji (jer je morao da ostane nenametljiv po svaku cenu); pirotehni~-
ka orkestracija koja je simulirala sliku u galopiraju}oj akciji (terminima sa-
vremene industrije, «miki-mausing»); ~esto rasisti~ki kli{e folk melodije;
predvidljiv citat klasi~ne fraze; i sme{no vo|enje ra~una o fraziranju glavne
teme na predvidljivim mestima.
Adorno i Ajzler nisu mogli da predvide preokretanje ovog reìma i
stvarni razvoj ànra filmske muzike, koji se, naravno, podudario sa razvitkom
nezavisnog avangardnog filma u Evropi tokom 1960ih. Adorno je, pre svega,
pod uticajem mladog Aleksandra Klugea (Kluge), imao priliku da pozdravi
ovaj novi preokret u filmu nekim pronicljivim komentarima, ali on nikada
vi{e nije oslovio pitanje muzike na sli~an na~in.12 Svakako, Ajzlerova i Ador-
nova zapaànja ostaju u{an~ena u klasi~no-industrijskim holivudskim filmo-

vima; ipak, unosan ‘teàk rad’ oko filmske muzike nastavlja da traje po ho-
livudskim studijima. Upravo je istori~nost njihove vizije, po kojoj bi nove
muzi~ke forme trebalo da se pojave i u kontekstu filmske muzike – oni su
mislili da je [enbergova muzika bila zvuk koji bi najvi{e odgovarao filmu
King Kong zato {to je odgovarala nadprirodnom teroru slike13 – bilo ono {to
im je umanjilo {anse da se osvedo~e u pojavu i relativni uspeh ozbiljnog
kompozitora filmske muzike.
Kako se moderna muzika razvijala u pravcu disonantnih struktura, vr-
hune}i u fri-dèzu i psihodeli~nim rok-improvizacijama kasnih 1960ih, i u
pravcu apstraktnijih struktura, sa dolaskom elektronske muzike i musique
concrete – i, dodatno, kako se sámo pravljenje filma otvorilo onome {to bih
nazvao moderna muzi~ka konceptualizacija (skoro potpuno izvan Holivuda)
– tako se i filmska muzika oslobodila pritiska industrijske komodifikacije.
Potpis Nina Rote (Rota), na primer, bez koga, usu|ujem se da kaèm, Feli-
nijevi filmovi ne bi bili Felinijevi filmovi, pretvara ànr komponovanja film-
ske muzike u autenti~nu muzi~ku formu. Uprkos mogu}im optu`bama za
sklonost ka ‘autorstvu’, ne{to se analogno (iako za neke skoro blasfemi~no)
moè re}i o Bernardu Hermanu i njegovim partiturama za neke Hi~kokove
(Hitchcock) filmove. Ipak, ~ak i da Rotu i Hermana ostavimo po strani, pri-
sustvo Enija Morikonea u poslednjih ~etrdesetak godina istorije komponova-
nja za film, egzemplarno je za ovu vrstu autonomne muzi~ke inovacije koju
ovde sugeri{em. Mnogostranost Morikoneovog zvuka naprosto je zapanjuju-
}a. Ovo je jedini na~in da se izrazi kako su se pionirska zvu~na atmosfera za
‘{pageti vesterne’ Ser|a Leonea (Leone), ili uvrnuti horor saundtrek napisan
za preciznu viziju Darija Ar|enta (Argento), mogli prilagoditi velikim holi-
vudskim produkcijama kakve su Misija (The Mission) ili Nedodirljivi (The Un-
touchables), bez pravljenja kompromisa u pogledu autonomnog i opipljivog
traga muzike, su{tinskog za film. Bez sumnje, odluka Ser|a Leonea da snimi
Bilo jednom na divljem zapadu (Once Upon a Time in the West) (1968), na
osnovu jedne ve} napisane muzi~ke partiture, podiè ovaj film na nivo vizu-
elnog oratorijuma najsna`nije i najizuzetnije vrste – naj~vr{}i dokaz pogre-
{nosti teze o subordiniranosti filmske muzike slici.
n II. Filmska muzika za Balkan
Dva slu~aja koja ispitujem niè, pripadaju ovoj vrsti eksperimentalne tradi-
cije i ne bi bila mogu}a da uslovi komponovanja filmske muzike tokom
1960ih nisu izmenili izvorni holivudski postav. Eleni Karaindru (Karaindrou)
pojavila se kao muzi~ki glas Teodorosa Angelopulosa (Angelopoulos) na na-
~in koji je paralelan odnosu Rote i Felinija: naime, kompozitor koji u muzi~-
kom jeziku deli vizuelni horizont reìsera. Goran Bregovi} postao je takav
glas za ~uvenog jugoslovenskog filmskog stvaraoca Emira Kusturicu, oboga-
}uju}i svojim freneti~kim zvukom i Dom za ve{anje (Time of the Gypsies)
(1990) i Podzemlje (Underground) (1995), kao i njegov jedini izlet u Holi-
vud (Arizona Dream, 1993). Na prvi pogled, dvoje kompozitora nisu toliko
sli~ni u muzi~koj orijentaciji i pristupu sámom zvuku. Ipak, zajedni~ka im je
sklonost ka muzi~koj autonomiji unutar savr{ene kinemati~ke integracije.
Ova dijalektika proìma formu svakog od ovo dvoje kompozitora, tako da
uprkos razlici u kinemati~kim iskustvima, iskustva filmske muzike su sli~na.
Ova sli~nost podrazumeva dva podru~ja ispitivanja koja me ovde zanimaju: s
jedne strane, to je ‘trenutna metaforizacija’ doga|aja i, s druge, to je film-
ska muzika kao modus «hipnoze i kritike» koji okruùje ‘kolektivnu’ sublima-
ciju koja ovu metaforizaciju ~ini mogu}om.
Kritika sa stanovi{ta suspenzije
Eleni Karaindru je bez premca u istoriji gr~kog filma. Lak na~in da se

ovo objasni jeste re}i da je Angelopulos bez premca u istoriji gr~kog filma.
Teì ali prikladniji na~in bio bi analiza uloge muzike u gr~kom filmu tokom
poslednjih decenija, {to je svakako izvan vidokruga ovog teksta. Kratak pri-
kaz, kao fon pogodan za na{e svrhe, ukazao bi na upotrebu narodne pesme
u klasi~nim popularnim filmovima iz kasnih 1950ih i 1060ih, koji su sluìli i
kao zabava i kao moralna pouka (bilo u melodrami ili u komediji, u oba àn-
ra sve je bilo izvo|eno s krajnjom prekomerno{}u). U ovim filmovima pesme
su upotrebljavane kao pauze u dramskoj ili komi~noj radnji, poput malih mu-
zi~kih videa ‘tehnologije iz kamenog doba’, koje su povremeno izvodili pro-
tagonisti ({to je zna~ilo da su morali da pokaù podno{ljiv dar za pevanje)
ili ~esto stvarni, tada popularni peva~i, koji ina~e ne bi imali nikakvu ulogu
u radnji, nikakvo narativno prisustvo u filmu. Krunska figura ovog ànra je
poznati kompozitor Manos Hadìdakis (Hatzidakis), ~ije su pesme iz tog vre-
mena hranile ~itavu generaciju odre|enom muzi~kom estetikom koja, na
mnogo na~ina, tek treba da se prevazi|e.
Uzgredna, ali su{tinska napomena o Hadìdakisu i ovim pesmama: te-
{ko je zamisliti okolnosti proizvo|enja ozbiljnog pedago{kog poduhvata o
zna~aju Hadìdakisa u okviru ne samo gr~ke muzike (odnosno, gr~ke filmske
muzike) nego i savremene gr~ke uobrazilje u celini. Ni ~itava knjiga ne bi
odgovorila tom zadatku, jer bi trebalo odvojiti izuzetno mnogo vremena za
slu{anje ogromnog oeuvre, kako bi se, s obzirom na muzi~ki/kulturni mate-
rijal iz ovog perioda, obuhvatila i shvatila ingeniozna konceptualizacija i na-
~in izvo|enja ove muzike,. Hadìdakis je postao me|unarodno poznat kao
kompozitor filmske muzike (posle Oskara za Nikad Nedeljom /Never on

Sunday/), ali je malo pa`nje dato njegovom prili~no radikalnom pristupu
muzi~koj orkestraciji i aran`manu ovih lakih i pevljivih melodija. Pesme su
postale izuzetno popularne i uticajne u Gr~koj, i pevao ih je veliki deo urba-
ne populacije, koja je, me|utim, ostala nesvesna naprednog muzi~kog sen-
zibiliteta sadrànog u njima. U ovim ranim verzijama onoga {to su kasnije
postale ‘ve~ne’ pesme, i {to je bilo reprodukovano u mnogim varijacijama,
moè se ustanoviti ~udni balans uglavnom atmosferi~nih ritmova sa dèz po-
zadinom (ali bez sviranja dèz ‘klju~u’) sa sna`nim trebl zvucima elektri~nog
basa i vibrafona koji pokrivaju sve uglove kompozicijskog okvira, postavlje-
nih ispod zavese od oboa i truba i tankih dvodimenzionalnih guda~a (~iji
zvu~ni dah, ipak, posramljuje i Fila Spektora (Spector) – sve to je podloga
za legendarne melodije koje, sa zapanjuju}om lako}om, sjedinjuju upu}iva-
nja na tradicionalni rebetiko i su{tinski klasi~ne aran`mane. Ishod je napro-
sto jedinstven i neponovljiv.
Kao i svaki ozbiljan gr~ki kompozitor, Karaindru je veoma dobro oba-
ve{tena o svemu {to je u vezi sa Hadìdakisom. Ovo je posebno o~igledno u
njenom ose}aju za prostor. [tavi{e, njena sposobnost da napravi tradicional-
nu narodnu pesmu najvi{eg ranga, pokazuje njeno duboko poznavanje for-
me. Ali njen vlastiti stil je jedinstven u gr~kom zvu~nom pejsaù. Ve} je uka-
zano na to da zvuk Karaindru nije gr~ki kao takav, ve} pre meta-gr~ki – {to
je jedan dvosmisleni termin koji poku{ava da prikaè sintezu post-klasi~nog,
evropeizovanog muzi~kog pristupa, sa tragovima balkanskih harmonija.14
Karaindru se istakla kao filmski kompozitor svojim karakterisrti~no suspen-
dovanim orkestralnim strukturama: dugi akordski pasaì nad kojima solo in-
strument (~esto oboa ili, poslednjih godina, tenor saksofon Jana Garbareka
(Garbarek), ponavlja opsesivnu melodiju, ~ija je linija jednostavna ali ~ija
tekstura izaziva mno{tvo asocijacija.
Zvu~ni pejsaì Karaindru na jedinstven na~in odgovaraju kinemati~koj
viziji Teodorosa Angelopulosa, iako je ona pisala muziku i za druge filmske
stvaraoce u relativno istom stilu. Filmovi Angelopulosa zagovaraju jedan ne-
uobi~ajen kinemati~ki idiom kojem nema odgovaraju}eg ekvivalenta u Evro-
pi (osim mo`da nekih Bergmanovih /Bergman/ dugih planova u njegovim ra-
nim crno-belim filmovima, ali Angelopulos plan tretira jednim strahotno
némim okom u pore|enju sa Bergmanovom eksplozivno potisnutom anksio-
zno{}u). Angelopulos izvla~i svoju vizuelnu energiju iz slikarstva, sa dugim
kadrovima koji stvaraju ose}aj suspenzije, vrlo sli~no onima Ser|a Leonea
(iako je referencijalni okvir o~igledno druga~iji).15 Planovi su tako dugi da
publika upada u impresionisti~ku kontemplaciju, na~in mi{ljenja koji koristi
jezik snova. Njegovi filmovi zabranjuju ‘krupni plan’ ili bilo koju drugu vrstu
personalizacije radnje. Naprotiv, oni se razvijaju putem izvijaju}ih panoram-
skih snimaka i razli~itim tehnikama udaljavanja, koji pre~i{}uju brehtovski

Verfremdungseffekt u ne{to tako tanano da to postaje skoro kobno. U svom
temeljnom ostvarenju, filmu Putuju}i glumci (The Travelling Players) (1975)
– koji je u mnogim ne-evropskim zemljama postao amblemati~an za onu vr-
stu filmskog stvarala{tva koje se ozna~ava kao «Tre}i Film» (zajedno sa za-
metnim filmom Tomasa Gutiereza Aleje (Guitierrez Alea) Se}anja na nerazvi-
jenost (Memories of Underdevelopment) – Angelopulos je prvi napravio svoj
~uveni panoramski snimak od 360 stepeni, u kojem se li~nosti oslikane na
po~etku kadra vide na istom mestu nekih deset godina kasnije na kraju ka-
dra, dok kamera obilazi pun krug. Ova tehnika uspeva da prikaè dvostruki
aspekt istorijskog kretanja: naime, ~injenicu da se istorijsko vreme istovre-
meno pojavljuje i kao cirkularnost i kao niz skokova i prekida. U stvari, film-
ska umetnost Angelopulosa uspeva da oslika istorijsko vreme na na~in koji
je prethodno isklju~ivo bio svojstvo modernisti~ke literature.
U ovom pogledu, Angelopulosovo vreme je monumentalno, a muzika
Karaindru to donosi na opipljiv na~in. Ono {to se javlja u njenoj muzici isto-
vremeno je i vizuelni i auditivni pejsa` koji hipnoti{e gledaoca, koji, pak,
o~ekuje da zagospodari istorijskim narativom, ali ne uspeva u tome. Narav-
no, govorim o gr~koj publici, i naro~ito o gr~kim levi~arima, kojima se An-
gelopulos uglavnom obra}a – upravo onima kojima je indukovana suspenzi-
ja istorijskih datosti i najpotrebnija. Nisam siguran kakav bi efekt ova muzi-
ka imala na publiku kojoj nedostaju pojedinosti specifi~nog socijalno-isto-
rijskog iskustva. Podozrevam da bi efekt i{ao u pravcu ekskluzivnije esteti~-
ke recepcije. ‘Hipnoti~ki’ zvuk se ipak prepoznaje kao takav unutar svog pra-
vog konteksta; ovo moè da objasni ugovor koji je Karaindru sklopila za ovja-
vljivanje njene muzike sa Manfredom Ajherom (Eicher), producentom prizna-
te nema~ke ku}e ECM, koja je prednja~ila u objavljivanju snimaka koji osli-
kavaju susret izme|u nekih od evropskih vrhunskih dèz muzi~ara i ameri~-
kih umetnika koji pokazuju sklonost presecanju dèz aran`mana i takozva-
nog atmosferi~kog, odnosno, ambijantelnog zvuka.16 Zvuk koji pravi Karain-
dru doslovno je slikovan i zaista uzvi{en – isuvi{e velik da bi mogao da se
analizira. Neuspeh, ili odbijanje, da se istorija obuhvati u skladu sa ideolo-
{kim o~ekivanjima jeste upravo ono {to istoriju i otvara na jedan veoma {i-
rok na~in; to je Angelopulosovo najve}e filmsko dostignu}e, a muzi~ki izraz
Karaindru pruà dodatnu materijalnu dimenziju.
Ipak, uspeh Karaindru sa Angelopulosom ide s one strane produènih
akordskih struktura koje boje lagane, {irokougaone planove. To se de{ava za-
hvaljuju}i i njenoj sposobnosti da obuzda tradicionalne gr~ke elemente i
utelotvori ih u jedan, u su{tini, misteriozan – govore}i terminima kulture –
muzi~ki jezik. U filmskoj muzici koju je pisala pre saradnje sa Angelopulo-
som, Karaindru ve} pokazuje ~itav niz takvih transformativnih mogu}nosti.
U glavnom motivu za prvi film Hristoforosa Hristofisa (Christophis) Lutanje

(Wandering) (1979) prime}uje se tajanstveno preplitanje folk elemenata
(naro~ito u izboru instrumentacije) i jednog ajzlerovskog stila kompozicije i
aran`mana. Elegi~na tema Karaindru za Hristofisov slede}i film Roza (Rosa)
(1982), i njena klasi~na «Rozina arija» – napisana za mecosopran i orkestar
i prvobitno otpevana od strane sáme kompozitorke sa zapanjuju}om jedno-
stavno{}u – pokazuje njeno duboko razumevanje tradicije nema~ke Lied, po-
sebno s obzirom na Ajzlerova i Brehtova fundamentalna razmi{ljanja o pe-
smi kao politi~ko-teatarskoj formi.17
Ali Karaindru pokazuje jednaku lako}u i kada radi sa ~istim gr~kim folk
elementima. Njena pesma «Cena ljubavi», napisana za mecosopran i akusti~-
nu gitaru – iz klasi~nog fima Tonije Marketaki (Marketaki) (1983) istog na-
slova, redak je primer stvarnog feministi~kog filmskog stvarala{tva u Gr~koj
(iako je standardni sadràj «feminizma» krajnje neadekvatan za radikalno
zna~enje ovog filma) – pokazuje sposobnost Karaindru da pro{iri vokabular
forme pesme do ~udnog presecanja izme|u brehtovskog razumevanja forme
Lied i gr~kog novotalasnog zvuka (jednostavna, ogoljena forma balade koja
karakteri{e urbanu politi~ku kulturu mladih iz sredine 1960ih). U kontekstu
filma, ova savremena forma pesme predstavlja jedan tanan i domi{ljat ra-
sap.18 U druga~ijem, i mo`da odva`nijem gestu, pesma napisana za njenu
prvu saradnju sa Angelopulosom, film Putovanje na Kiteru (Voyage to
Kythera) (1984), jeste majstorska kompozicija u autenti~noj formi pesme
xasapiko: izuzetan komad koji obuhvata ~itavu istoriju ànra, istoriju izme-
{tanja i izbegli~kog ìvota (rebetiko). Stihovi, koje je napisala sáma kompo-
zitorka, nose uznemiruju}u nostalgiju filma: povratak starog politi~kog za-
tvorenika posle decenija izgnanstva na njegovo rodno ostrvo, i njegovo su-
o~avanje sa ogromnim socijalnim promenama koje su oblikovale dru{tvo to-
kom njegovog odsustva. Ali Karaindru se usu|uje da uradi jo{ ne{to vi{e sa
ovom tradicionalnom temom: ona je prera|uje u dèz kvartet (alt-saksofon,
klavir, bas, bubnjevi), koji smotreno prebira po varijacijama u takvom stilu
kao da smrskava svako etnocentri~ko ulaganje u ina~e zadivnu folk melodi-
ju. Gospodarenje klasi~nim i dèz idiomima ovde je sablasno – savr{eno za
kontekst filma o kulturnom rastakanju i izdaji, beskrajnom izme{tanju i neo-
buzdanoj razlici.
Muzika Karaindru za film Odisejev pogled (Ulysses’ Gaze) (1995), Ange-
lopulosovu meditaciju o Balkanu, jo{ je vi{e minimalisti~ka i hipnoti~ka
nego njeni prethodni radovi. Mo`da blià klasi~nom idiomu, sa povremenim
tananim i prigu{enim tragovima valcera, ali jedva folk u maniru i, svakako,
jedva balkanska,19 muzika skroz proìma film, eteri~na a ipak opipljiva, po-
put izmaglice. U ovom smislu, ta muzika oìvljava jednu od Angelopulosovih
najdraìh atmosferi~kih postavki – utoliko ovde jo{ zna~ajniju, zato {to je
izmaglica jedina slika na ekranu u rasponu od tri minuta, dok se enormno

nasilje u filmu de{ava izvan scene. Zaista, vi{e nego u bilo kom drugom fil-
mu, muzika Karaindru je postavljena tokom ~itavog filma kao prednji plan
néme drame koja se odvija izvan granice ekrana. Ovaj postav je uzdrman
samo jednom: kada se, pojavljuju}i se iz magle na ekranu, anonimni filmski
stvaralac (koga igra Harvi Kajtel /Keitel/) suo~ava sa telima svojih ubijenih
prijatelja i kada iz njega provali dug i prodoran krik, posle ~ega se muzika
ponovo pojavljuje i postepeno ponovo obuzima pejsa`, poput vode koja na-
plavljuje obalu. Ova vrhunska scena je jedan od najmajstorskijih trenutaka
Angelopulosa i Karaindru, u filmu koji je, od svih koji su mu prethodili, naj-
bliì veli~anstvenosti filma Putuju}i glumci.
Svakako, Odisejev pogled predstavlja Angelopulosovu najstroù i najne-
umoljiviju meditaciju u poslednjih nekoliko godina. Njegova odluka da sni-
ma na lokacijama {irom Balkana (njegovo prvo snimanje izvan Gr~ke) jeste
istinski poku{aj da se istorijska realnost izloì u kinemati~kom idiomu. Ovo
nikako ne zna~i da se on odlu~uje za dokumentarnost. Naprotiv, njegova ki-
nemati~ka evokacija istorijske realnosti jeste tako rigorozna upravo zato {to
je sna`ni i potpuni realizam filma do srì mitografski. Paradoksalno, mitski
element se ne upisuje eksplicitnom upotrebom odisejevskog putovanja ({to
je, kona~no, centralna alegorija ve}ine Angelopulosovih filmova), nego stal-
nim nadzi|avanjem raznih istorijskih temporalnosti koje su sve kanalisane i
upravljane putem telesnosti anonimnog protagoniste u njegovom susretanju
sa balkanskim terenom. U ovom smislu, film se bavi mitistorijskim jezgrom
Balkana u razli~itim geografskim, politi~kim i kulturnim transformacijama
tokom dvadesetog veka. Cilj potrage protagoniste jeste prvi film koji je ika-
da snimljen na Balkanu, po~etkom tog turbulentnog stole}a, koji je ostao
nerazvijen i tako izgubljen kao svedok istorije. Otuda, pokreta~ka sila ovog
filma jeste potraga za ta~kom nastanka istorije, potraga za izvornom meta-
fori~kom instancom. Ipak, potraga nije puko arheolo{ka. Stvar nije u tome
da se iskopa nekakav izgubljeni ostatak; radi se, kao {to protagonista kaè
u jednom trenutku, o tome da se otkrije i oslobodi izgubljeni pogled. Dru-
gim re~ima, putanja je obrnuta: ne teì se da se pro{lost iznese u ono {to je
sada, kako bi se zavirilo u pro{lost; naprotiv, teì se da se otkrije pro{lost
koja je netaknuta unutar sada{njosti, kako bi se omogu}ilo da pro{lost ispu-
ni sada{njost svojim pogledom. To je duboka istina koja se vidi iza opsesije
stvaranjem nepoznatog hemijskog rastvora kojim bi se oìveo izgubljeni
filmski pogled – oboje nestali tragovi pro{losti – usred nestaju}e sada{njo-
sti, naime, ratom re{~ere~enog Sarajeva.
Odisejev pogled je jasno i odva`no konstruisan kako bi se ukonile bilo
kakve nostalgi~ne opcije, ~ak i ako se njegova vizija zasniva na neutaìvoj
opsesiji da se (pro{la) istorija na~ini iznova usred umiru}e istorijske sada-
{njosti. Ovde ima ne~eg grubog i oporog, ~ak i ako smo izloèni velelepnoj
kinemati~koj viziji, uzvi{enom i duboko humanom oslikavanju opusto{enog
istorijskog pejsaà. Ovu ‘oporost’ verovatno treba zahvaliti Angelopulosovom
vlastitom némom, neiska`ljivom pogledu koji, uop{te uzev, karakteri{e nje-
govu kinemati~ku mitografiju, koja ovde specifi~no odjekuje o~itom nespo-
sobno{}u protagoniste da voli druge izvan njegove vlastite opsesije. Muzika
Karaindru, ovde vi{e nego u bilo kojem drugom Angelopulosovom filmu, daje
pravu du{u ovoj predivno uzdrànoj, uzvi{enoj kinemati~koj hladno}i. Dubo-
ko ose}ajna i misaona muzika, koja se ne pla{i sentimentalnosti, ali slobod-
na od bilo kakve nostalgije, partitura za Odisejev pogled zaista pruà tananu
kriti~ku duhovnost i du{evnost (psyche), koju Angelopulosov univerzum zah-
teva, ali nikada ne pokazuje direktno.
Kritika sa stanovi{ta ekscesa
Put Gorana Bregovi}a u filmsku muziku su{tinski je razli~it od onog Ka-

raindru. Dok njena muzi~ka inicijacija uveliko duguje njenom formalnom
obrazovanju (klasi~na orkestracija i etnomuzikologija u Parizu, ~emu mora-
mo dodati njenu formativnu izloènost pariskoj dèz sceni kasnih 1960ih i
ranih 1970ih), Bregovi} stupa na muzi~ku scenu, otprilike u isto vreme, kao
rok gitarista. Njegov potonji uticaj na jugoslovensku kulturu (u rasponu od
strogo muzi~kog do {ireg politi~ko-estetskog) naprosto je bio ogroman. Kao
osniva~ (1973.) i glavni pesmopisac sarajevske grupe »Bijelo dugme«, Bre-
govi} je uspeo da poveè svoju muzi~ku invenciju sa ~itavom generacijom ju-
goslovenske omladine, mo`da poslednjom generacijom koja je razvila hori-
zont svoje uobrazilje istovremeno i protiv homogenizuju}e estetike Dràve i
protiv nacionalisti~ke isklju~ivosti koja je dovela do propasti dru{tva.
Svojevremeno su muzi~ki kriti~ari ozna~avali »Bijelo dugme« kao »ju-
goslovenske Bitlse«, a mesto i popularnost grupe u kulturi mladih {irom Is-
to~ne Evrope svakako opravdava takvu oznaku. Muzi~ki, »Bijelo dugme« sim-
bolizuje bogatu i raznovrsnu rok scenu u Jugoslaviji (koja je, zajedno sa ê-
hoslova~kom, kako u pogledu muzi~ke inovacije, tako i u smislu politi~ke te-
ìne i ozbiljnosti, bila predvodnica u isto~no-evropskim zemljama od kasnih
1960ih).20 Zvuk grupe »Bijelo dugme« ide od najranijeg hard glem roka
(uklju~uju}i trans-rodne slike karakteristi~ne za glem pokret u Engleskoj to-
kom ranih 1970ih) preko pravih ritam-i-bluz rifova, hevi-rok balada (u stilu
»hevi metal« balada iz 1980ih), povremenih ekskurzija na teritoriju »progre-
sivnog roka«, lagodnih novotalasnih pesmica, (ponekad sa pratnjom limenih
duva~a, grani~e}i se sa fankom), do eksperimentalnih stvari koje se ~esto ne
mogu kategorizovati, aranìranim za akusti~ke instrumente. Prepoznatljivi
uticaji tako idu od klasi~nih, ~ak mejnstrim, rok elemenata, koji u to vreme
dolaze sa Zapada, (za razliku od ~e{ke scene, koja je bila formirana pod mu-
zi~kim uticajem Frenka Zape (Zappa), odnosno, grupe »Velvet Underground«
– te{ko da je to bio mejnstrim zvuk), do regionalnijih elemenata, kao ‘se-
kundarna revizija’ ve} asimilovanih rok obrazaca (na primer, neke balade
»Bijelog dugmeta« zvu~e veoma sli~no italijanskim rok parafrazama Lu~a
Dale (Dalla). Ipak, {to je najva`nije, Bregovi} je od po~etka uspevao da in-
korpori{e lokalne (bosanske) folk elemente u svoj materijal, ~esto ih prepli-
}u}i sa izvornim rok ritmovima i instrumentacijom – na primer, horski pasa`,
koji odlu~no zvu~i ‘balkanski’, i koji je naba~en na hevi R & B ritmove, u kla-
si~noj pesmi »Ako moè{, zaboravi« (1983), koja sadrì neke zapanjuju}e gi-
tarske bluz deonice izvedene od strane sámog Bregovi}a.
Ovaj drugi aspekt «Bijelog dugmeta» postaje formalni most za Bregovi-
}ev kasniji rad na filmskoj muzici. Do kasnih 1980ih, kada Jugoslavija po~i-
nje da ulazi u svoj nepovratni sunovrat, repertoar «Bijelog dugmeta» posta-
je odlu~no anti-nacionalisti~ki, primenom subverzivnih pozivanja na folk ele-
mente, dok sâm Bregovi} obznanjuje nu`nost uklanjanja pravog rok-zvuka u
korist kolaà elemenata koji je karakteristi~an za savremenu «etno-muzi-
ku».21 U ovakvom stanju stvari, dugoro~na pozicija «Bijelog dugmeta» kao
predvodnika subverzivne antidràvne politike ulazi u svoju poslednju fazu:
o~ajni~ko upozoravanje na «glupi rat» (Bregovi}eve re~i) koji }e izbiti. Ni-
malo iznena|uju}e, postoji savr{ena ko-incidencija izme|u ubrzane ‘folklori-
zacije’ grupe – koja se odvija kao dekonstrukcija nacionalisti~ke upotrebe na-
rodne muzike (kao u njihovom klasi~nom spajanju srpske i hrvatske nacional-
ne himne u jednu pesmu, {to je izazvalo pravu uzbunu 1988. godine) – i na-
cionalisti~kog feti{izma folk elemenata koji odre|uje esteti~ku ideologiju
koja stoji iza propasti Jugoslavije. Ova ko-incidencija je implicirana u para-
doksalnoj klimi tih dana, tako da buntovni~ko upozorenje «Bijelog dugmeta»
protiv bratoubila~kog rata koji se ukazuje na horizontu, u Bregovi}evoj ‘ozlo-
gla{enoj’ pesmi iz 1986., «Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo», postaje him-
na u ustima Milo{evi}evih sledbenika koji podràvaju njegov uspon na vlast
tokom masovnih demonstracija u Beogradu. Ne treba ni re}i da «Bijelo dug-
me» umire, zajedno sa Jugoslavijom, posle rata u Sloveniji. Pobunjeni~ka
snaga koja je hranila ~itavu generaciju ugu{ila se u nadiru}oj komercijaliza-
ciju popularne kulture (na primer, feti{isti~ko oboàvanje takozvanog turbo-
folka). Ovo tako|e artikuli{e propast rok kulture kao subverzivne snage dru-
{tva; o~ita nesposobnost rok kulture da prona|e nove vidove pobunjeni{tva
protiv postkomunisti~ke situacije (ne samo u Jugoslaviji, nego prakti~no svu-
da u Isto~noj Evropi) zasluùje vlastito ozbiljno i detaljno istraìvanje. Bu-
du}i je istorija nemilosrdna u svojoj ironiji, nije iznena|uju}e da je ‘vaskrsa-
vanje’ «Bijelog dugmeta» sada vrhunac trenutne mode «jugonostalgije».
Va`no je primetiti da Goran Bregovi} ‘izlazi’ iz «Bijelog dugmeta» i po-

sve}uje se komponovanju filmske muzike posle pisanja muzike za film Dom
za ve{anje (1990), upravo dok se raspad Jugoslavije odvija. Zajedno sa ovim
obrtom dolazi do otvorenog obrta u muzi~kom usmerenju, mo`da do preori-
jentacije: od refrakcije lokalne folk kulture preko rok idioma ka njenoj otvo-
renoj rekonstrukciji. Osnovni aran`mani i orkestracije sada se pomeraju od
elektri~nih gitara i rok-bluz vokala ka limenim duva~ima, motivima iz narod-
nih napeva i ciganskim udaraljkama. Ovo se sve slobodno {iri unutar film-
sko-zvu~nog univerzuma koji ~esto priziva puste pejsaè, pri ~emu se vi{e-
struki elektronski slojevi povremeno proìmaju sa dàngl-haus ritmovima ili
bugarskim ènskim horom koji peva tradicionalne motive. Ponekad, Brego-
vi} pravi pauze kako bi uklju~io eksplicitno nostalgi~ne obrade neke speci-
fi~ne forme: stare R & B teme, tanga, srednjevekovnog napeva, tehno ritma.
Ruka kojoj je skoro sve dostupno, o~ito nije mnogo smotrena pri uzimanju;
razli~iti modusi muzike smelo se stavljaju jedan pored drugog i me|usobno
prepli}u, tako da se ‘tradicionalno’ ne moè kona~no razlu~iti od ‘original-
nog’; oboje neprekidno razgovaraju i odgovaraju jedno drugom.
Na mnogo na~ina, Bregovi} nastavlja da radi u okviru interesovanja
koja je ve} razvio sa «Bijelim dugmetom», osim {to sveukupni zvuk vi{e nije
‘zapadni’ – ‘zapadni’ element je izgubio zna~aj subverzije, otpora, drugosti.
Ipak, kada Bregovi} 1989. godine najavljuje da }e se okrenuti «etno-muzi-
ci», sa eksplicitnim priznanjem da «vi{e nema smisla naprosto kopirati ame-
ri~ki rok‘n’rol»,22 on, u stvari, jedva da odri~e rok senzibilitet; naprotiv, on
samo prepoznaje, i priznaje, da politi~ka efikasnost «kopiranja» Zapada vi{e
nije korisna. Ne moè se razumeti u ~emu je stvar sa Bregovi}em, ako se za-
boravi da je on, i u svojim pedesetim, jo{ uvek roker: proizvod (koji je tako-
|e i proizvi|a~) rok kulture koja je duboko simbolizovala Jugoslaviju, i koja
je bila u sukobu sa monopolom Dràve na ozna~avanje. Sâm Emir Kusturica
izrasta iz istog senzibiliteta, kao {to to pokazuje skora{nji niz snimanja i na-
stupa, kao basiste, za rok grupu «Zabranjeno pu{enje».23 îtav projekt Pod-
zemlje (1995), ne samo muzika, nego i scenario, mizanscen, gluma, reìja,
itd., pokriva ovaj pristup. Uz sve ostalo, Podzemlje je spomenik ove jedin-
stvene kulture mladih, koja je sada ostarila, u zemlji koja je po~inila samo-
ubistvo – kao {to je i spomenik za nju.24
U ovom pogledu, film Podzemlje je posebno zna~ajan zato {to on po-
maè jugoslovenskom filmu da preìvi smrt zemlje koja nosi to ime. Ali zato
{to on beleì i utelovljuje ovu smrt kao deo istorijskog ro|enja nacije, on je-
dva da je nostalgi~an. Umesto toga, on obznanjuje ~injenicu da jugosloven-
ski film nastavlja da postoji kao utopijski film od krvi i mesa (odnosno, sli-
ke i zvuka), film koji je napravljen s one strane smrti. Mo`da bi najlak{e bilo
kritikovati ovaj film zbog slavljenja srpske muèvnosti ili tako ne~eg – ali
ovo se odnosi samo na povr{inu stvari.25 Otvoreno govore}i, film bez sum-
nje pokazuje da elementi preìvljavanja u li~nostima, koji omogu}avaju ne-
kih pedeset godina ìvljenja uprkos svemu, jesu, u krajnjoj instanci, neade-
kvatni kada istorija nahrupljuje kroz vrata.‘Srpska muèvnost’ naprosto nije
dovoljna da spase ikoga kada stvarni neprijatelj prebiva unutra. I ovde, gra-
nice izme|u mene i brata, prijatelja i ljubavnika, jednostavno su uàsne. U
ovom filmu nema spoljnjeg sveta, nema prave spolja{njosti; Marko i Natali-
ja, i sve {to oni predstavljaju, tako|e su zatvoreni u podzemlju njihove vla-
stite prevare. Zaista, ova uàsna samogra|enost pokazuje se kao brutalna i
nemilosrdna izvedba ideologije samoupravljanja – najtotalitarnijeg ozna~a-
vanja u jugoslovenskom dru{tvu, kao {to Salecl britko pokazuje. Paradoksal-
na logika ovde je sli~na jednom drugom njenom prodornom uvidu: u totali-
tarnoj uobrazilji, kriminalitet je sveproìmaju}i i potpuno sasu{tinski sa za-
konom. Strogo govore}i, kriminalitet jeste zakon zemlje – ne samo u preuzi-
manju ruke zakona ({to se, naravno, doslovno de{ava), nego, jo{ va`nije, u
tome {to je on primarni princip, arhe, nacionalne fantazije.26
U tom pogledu, Podzemlje je protkano najbrutalnijim realizmom – rea-
lizmom sáme metaforizovane egzistencije. U njemu se beleì materijalna re-
alnost dezintegracije, dok se istovremeno konkretizuje fantazija koja, tokom
svih razli~itih obrta u jugoslovenske istorije, odràva i o~uvava principe
(dez)integracije. Me|utim, film je tako|e, po sebi, trag realnosti – jugoslo-
venske realnosti – posle dezintegracije, trag realne egzistencije s one stra-
ne ne-egzistencije. To je, dakle, film koji govori iz jezika utopije, jezika koji
najpreciznije govori u esteti~kom idiomu muzike. U filmu Podzemlje, muzika
je ono {to govori utopija: jezik koji otelotvoruje dru{tvene protivre~nosti a
da ih ne re{ava. Nose}i ove protivre~nosti, takore}i, u svom telu, muzika po-
staje element koji kulturno ostaje netaknut, izvan bratoubila~kog uni{tenja.
Kusturica to eksplicitno razume naprosto kao nu`nu metodologiju filma: »Za
mene film mora biti blizak muzici. Ako niste blizu muzici, te{ko je povero-
vati da moète da strukturi{ete ~itav film. Ne znam nijednog dobrog reìse-
ra koji nema dobro uvo. Da imam filmsku {kolu, birao bih uvek ljude na osno-
vu toga da li barem znaju da zvi`de, da li mogu da uglave svoje vi|enje u
odre|eni muzi~ki okvir«.27
Nemogu}e je govoriti o ovoj muzici kao o saundtreku, iz jednostavnog
razloga, naime, ona je potpuno utelotvorena u kinemati~ku sliku. Ali ~ak i
kada se pojavljuje kao pratnja, muzika je i dalje deo radnje. Zaista, mogli bi-
smo re}i da je ona vrh dramske radnje, poput mitskog nasilja koje se odigra-
va u gr~koj tragediji izvan scene. Od prve do poslednje scene, nomadski du-
va~ki orkestar figurira kao ono {to su{tinski interpunktira radnju, {to omo-
gu}uje da ina~e psihoti~ki narativ ima smisla. Ali pre nego da funkcioni{e
kao gramati~ko ograni~enje, ova muzi~ka punktuacija podcrtava ekskluzivnu
prirodu slike. Freneti~ni tempo i ~udnovati aran`mani unutar obrisa tradici-

onalnog zvuka – dvostruke tube koje sviraju bas delove i duplo snimljene
trube sa dilejom, koje sviraju tradicionalnu melodijsku liniju, proizvode ose-
}anje propasti i kraja – stvaraju telesni ose}aj prekomernosti, dok zvuk do-
slovno preplavljuje sliku. Ovaj efekt prekomernosti potpuno je hipnoti~an, a
istovremeno je i ekstati~an. Muzika izaziva jedno autonomno stanje sna koje
istoriju ~ini takvom da se moè osetiti izvan ina~e psihoti~nog jezika film-
ske pri~e.
Ovo se javlja od prvog kadra: sveprisutni limeni orkestar spoti~e se i
tetura iza tr~e}eg pijanog para, dvojice protagonista/antagonista, prijatelja,
Marka i Crnog, koji }e tkati dramsku radnju tokom njihove neponovljive i ne-
popustljive pedesetogodi{nje strasti za laganjem. Uvodna pesma je odgova-
raju}e nazvana »Kala{njikov«; ona trenutno aludira na inherentnu tendenci-
ju ovog sveta da eksplodira izvan svojih granica, dok tako|e sluì i kao mu-
zi~ki poziv na oru`je gledaocu/slu{aocu. U filmu, nasumi~ni i besciljni puc-
nji iz pi{tolja u stvari su delovi muzike. O{tri, freneti~ni zvuci limenih duva-
~a i sámi predstavljaju interpunkcijske tragove kur{uma. »Kala{njikov« je
hard-kor stvar, tradicionalna mo`da u instrumentaciji, ali ‘pank’ u pristupu i
muzi~kom izvo|enju. Pesma svakako formira integralan deo jedne od naju-
pe~atljivijih uvodnih scena u istoriji filma. Bregovi}eva muzika ovde o~ito
nije sekundarna u odnosu na sliku – ona jeste slika: generativni izvor zvuka
koji otelotvoruje esencijalnu teksturu dru{tveno-imaginarnog, koje je preve-
deno/metaforizovano u pokretnu sliku.
Takve ko-incidencije slike i zvuka pojavljuju se kroz ~itav film. Klasi~ni
ples uz pesmu »Mese~ina« – vrhunski muzi~ki pean univerzuma laì, u kojem
trougao ljubavnika/prijatelja/neprijatelja razotkriva svoje nepovratno sau~e-
sni{tvo, sve do èlje za samouni{tenjem – predstavlja su{tinu triangularnog
autorskog me|uodnosa vezanog za film kao celinu. Zasluge za pesmu dele
Kusturica i scenarista Du{an Kova~evi} za stihove, i Bregovi} za muziku. Ima
tu ne~ega {to ovu sara|iva~ku instancu ~ini amblemati~nom za poznatu ne-
naklonost izme|u saradnika, posle zavr{etka filma, oko ta~nog autorstva i
vlasni{tva nad pravima na ~itavu muziku za film. Jedno gledi{te svakako je-
ste da je autorska neodlu~ivost ve} upisana u Bregovi}evu viziju ~itavog
zvu~nog pejsaà filma – u njegovu bezobzirnu igru sa invencijom tradicije.
Ipak, imam utisak da izvanredno emocionalno investiranje i psihi~ka napreg-
nutost, koji su bili nu`ni za stvaranje ovog filma – kao {to svedo~e svi, uklju-
~uju}i i glumce – nije bez odnosa sa centrifugalnom implozijom ~itavog tima
koji je stvarala~ki sara|ivao u produkciji filma. Po svemu sude}i, rad na
ovom filmu zahtevao je punu uklju~enost svih, obzirom na istorijsku smrt
dru{tva kojem su pripadali, kao i duboko proìvljavanje ~itave te stvari; pra-
vljenje utopijskog filma podrazumeva, izme|u ostalog, i ozledu i bol.
Brutalna slikovnost koja vlada filmom ~ini nostalgiju nemogu}om. âk

su i Titovi dani prikazani bez milosti, razgoli}avanjem teatarskog univerzu-
ma koji je proìmao sve aspekte dru{tvenog poretka, univerzuma u kojem je
ozna~avanje postalo mogu}e upravo u gestovima kolektivne hipokrizije
(hypokrisis) dru{tva. Bregovi}eva izvanredna verzija klasi~nog njuorleanskog
R & B hita Lija Dorsija (Dorsey) »Ya Ya« (1962) – koja prati feti{isti~ki ples
prevare Marka i Natalije – egzemplarna je u ovom pogledu. Tu Bregovi} pra-
vi jednu o~itu balkanizaciju ameri~ke pop kulture, koja je, kao ~ista dekon-
strukcija forme, otvoreno govore}i, bez presedana i, po viziji i zna~aju, jed-
naka samo avangardnoj plo~i Tre}i Rajh‘n’Rol (Third Reich‘n’Roll) koju je sni-
mila grupa »Residents«, 1975. godine. Ali za razliku od »Residents«, ovo
nije doma}a (ameri~ka) dekonstrukcija. Bregovi} pokazuje da je mogu}e iz-
laènje, odnosno, nastajanje iz forme, ali sa jednim »spolja{njim« pogle-
dom. On dolazi, odnosno, istupa iz forme, upravo do onog stepena na kojem
je jugoslovenska rok kultura njegove generacije, u svom otporu Komunisti~-
koj Dràvi, bila tako potpuno i spretno posve}ena apsorbovanju estetike pri-
pisane ‘neprijatelju’: to su bile potpune ozna~avaju}e granice, odnosno, do-
meti rok‘n’rol kulture.
îtava stvar sa »Ya Ya« je divno komplikovana. Kusturica lukavo sme-
{ta ovu scenu u rane 1960te, pre nego {to je, u stvari, jugoslovenska rok kul-
tura potpuno sazrela kao ànr otpora. înjenica da ovaj ànr, kao sekundar-
na revizija, postavlja vlastito prisustvo (i traì vlastito sada{nje vreme) pu-
tem svog dekonstruktivnog delanja, sada kao filmska muzika, proizvodi na
taj na~in promi{ljen i nameran temporalnu prekid. Ali postavka Kusturice ta-
ko|e stavlja u prvi plan antagonisti~ko ironi~ku sliku ameri~ke muzike kao
tajni feti{ ‘hajp’ partijskih funkcionera, onih ba{tinika sistema koji svakako
ne znaju ni{ta o rok kulturi, ali ipak laskaju sebi kao ekskluzivnim izvr{ioci-
ma modernizacije. Pogled je duboko prelamaju}i. Bregovi} naprosto balkani-
zuje formu, stvaraju}i trenutak kada ‘doma}a’ kultura shvata ‘invadiraju}u’
kulturu kao vlastiti idiom. Semplovani refren Lija Dorsija napravljen je kao
eho ‘doma}eg’ prevo|enja-metaforizacije (de~ija pesmica »Ringe Ringe Raja«
kao sarkasti~ni R & B), dok hibridni aran`man (tube koje dupliraju deonice
elektri~nog basa, kontrapunktna kvazi-folk melodija uba~ena izme|u refere-
na) daje centrifugalnu dimenziju jednoj ina~e pa`ljivo podraàvanoj formi.
Na ~udan na~in, prikladan subverzivni odgovor na kulturni imperijalizam
upravo je ovaj centrifugalni gest: eksternalizovanje sebe unutar vlastite kul-
ture. Ovo je dijalekti~ki gest. U jednom smislu, upravo to je ishod imperija-
lizovane egzistencije. Edvard Said (Said) insistira na tome da se, u krajnjoj
instanci, kad je re~ o imperijalizmu uvek radi o identitetu, i upravo je na te-
renu ozna~avanja identiteta ono mesto kojem pripada iskustvo eksternaliza-
cije. U drugom smislu, me|utim, to je najve}i mogi}i gest otpora: iskliznu-
}e iz sámog jezika imperijalisti~ke kulture, odnosno, podvrgavanje njemu.

Konstruisati i odràvati »eksterno« stanovi{te iznutra, zaista zna~i delati
protiv akulturacije ka globalnom idiomu. To je na~in kako »etno muzika« jo{
uvek moè da se obnavlja: time {to se izvodi uprkos svemu, oslobo|ena ì-
vog peska nostalgi~nog feti{a.
Ipak, na osnovu iste logike kritikovanja Kusturice, i sâm Bregovi} je
optuèn za feti{izovanje ‘doma}e’ – bosanske, odnosno, ciganske muzike.
Nesumnjivo, njegov genije je genije apsorpcije i aproprijacije. On to ~ini u
velikoj raznovrsnosti formi, ne samo tradicionalnih, nego i ‘klasi~nih’ i ‘mo-
dernih’, od tanga do tehna. Na neki na~in, sveukupni muzi~ki pejsa` filma
Podzemlje moè se videti kao autonomni dokument muzi~ke putanje Jugo-
slavije u drugoj polovini dvadesetog veka. Povezuju}a nit – nit sekundarne
revizije – upravo je kanibalizacija vlastitih refraktovanih, doma}ih muzi~kih
formi. Goran Bregovi} je doslovno uvu~en u varijaciju, recirkulaciju, rearan-
ìranje, repeticiju, neprekidno samo-citiranje, neprekidno zamagljivanje in-
stance ‘originala’ i instance njegove reprodukcije/tradicije – zaista na na~in
klasi~nog brazilskog cannibalismo. Izvan terena »Bijelog dugmeta« i njego-
vih o~itih bluz vokala, Bregovi} je konzistentno teìo artikulaciji vlastitog
samo-citiranje pomo}u vokalnog izraza stru~no odabranih svetskih peva~a.
Tako se brilijantna pesma »Bijelog dugmeta«, »Ako moè{, zaboravi«, pono-
vo pojavljuje deset godina kasnije u filmskoj muzici za film Arizona Dream,
kao pesma »TV Screen«, sa stihovima na engleskom, i vokalom Igi Popa
(Pop), (kao deo skupa pesama koje je otpevao Igi Pop na sablasno kvazi-re-
citatorski na~in, negde izme|u Lu Rida (Reed) i Residents); balada »Bijelog
dugmata«: »Ruìca si bila« ponovo je napisana kao ‘gr~ki etno’, koji je ot-
pevala Alkesta Protopsalti (Protopsalti) (1991), ili kao ‘poljski etno’ koji je
otpevala otpevala Kaja (Kayah) (1999), ili pak, opet, kao horski komad u fil-
mu Kraljica Margo (Queen Margot) (1994); sli~no, hevi ‘horski’ gitarski rif iz
hevi-metal balade »Bijelog dugmeta«, »Ne gledaj me tako i ne ljubi me
vi{e«, prera|en je u divnu i rasko{nu pogrebnu pesmu (sa niskom tihih hor-
ni u pozadini) za plo~u Alkeste Protopsalti, a opet se sjajno pojavljuje u fil-
mu Kraljica Margo kao napev »Elo Hi«, koji izvodi Ofra Haza (Haza); instru-
mentalni tango iz muzike za film Kuduz (1989) ponovo je napisan za senzu-
alni glas êzarije Evora (Evora) u filmu Podzemlje; i, naravno, legendarna pe-
sma »\ur|evdan«, iz muzike za film Dom za ve{anje, doìvela je naj{ire mo-
gu}e varijacije, repeticije, refrakcije, kanibalizacije.
U izvesnom smislu, recirkulacija i repeticija motiva, {to je postalo Bre-
govi}ev za{titini znak od doba »Bijelog dugmeta«, indikativno je i za sveu-
kupni metod komponovanja filmske muzike. Naravno, Bregovi}, koji je odu-
vek èleo da ide uz dlaku sebi, nedavno je obznanio da vi{e nema volju da
komponuje filmsku muziku: »Film je jedno histeri~no okruènje koje ne od-
govara mom na~inu ìvota«.28 Njegov novi projekt je da poku{a da upravlja

pedeseto~lanim orkestrom koji, skoro stalno, izvodi multimedijalne doga|a-
je {irom zemaljske kugle. Jedini dostupan snimak iz ove faze jeste perfor-
mans koji je finansiran i predstavljen povodom progla{enja Soluna Kultur-
nom Prestonicom Evrope, 1997. godine, i koji je izdat pod sugestivnim na-
slovom Ti{ina Balkana (Silence of the Balkans) (1998). Bregovi}evo okreta-
nje velikim ìvim multimedijalnim performansima svakako je konzistentno sa
njegovom samosvesnom otvoreno{}u za performativnost i teatralizaciju, jo{
od slavnih dana »Bijelog dugmeta«. Ipak, upravo ovaj rad, koji uklju~uje
mnoge aspekte njegovog filmsko-muzi~kog repertoara, ali i pretapa iskustvo
filmske muzike kao teatarskog performansa koji je daleko od permanentne
inskripcije na celuloid, otkriva mogu}i okret ka difuznosti i ti{ini kao glav-
nim organizacionim i kompozicionim principima, odstupanje od Bregovi}eve
ranije èlje za ‘estetikom buke’.
Ko-incidencija ovog okreta sa kolapsom sarajevskog multietni~kog i
multikulturnog sveta ne moè da pro|e neopaèno. Bregovi} je prisiljen da,
u okolnostima smrtne ti{ine, oslabi svoj referencijalni okvir, da usvoji hibrid-
ni ‘globalizovani’ idiom – u nedostatku ta~nijeg termina. U pogledu instru-
mentacije, muzika zvu~i vi{e ‘zapadno’, manje zbog svog okretanja guda~koj
orkestraciji a vi{e zbog usvajanja generalne hibridne estetike ‘svetske muzi-
ke’ (world music). Bregovi}evo optiranje za preplitanje mek{ih guda~kih or-
kestarskih struktura sa sna`nijim tehno-ritmi~kim strukturama, dok poznati
ritmovi ciganskih limenih duva~a uzmi~u u pozadinu, postaje njegovo vlasti-
to savremeno svedo~anstvo o ‘rasutosti’ u dugoj istoriji kulturno-geografskih
ukr{tanja i eksperimentisanja u regionu. Njegov oma` Solunu, najstarijem
gradu na Balkanu – {to }e tako|e re}i, najstarijem mestu ‘rasipanja’ – u isto
je vreme i ispravan i ironi~an na bezbroj na~ina. Povod za oma` jeste Solun,
ne kao mesto na Balkanu, nego kao Kulturna Prestonica Evrope; jezik izve-
denih pesama je engleski, dok delo govori o ti{ini Balkana; Balkan vi{e ne
govori nego putem prevo|enja ti{ine. Ne iznena|uje {to delo zavr{ava koma-
dom bez stihova (ali ne bez glasova), ~iji je krckav, hipnoti~ki, ‘Balkan-rege’-
ritam (sa tubama, opet, koje sviraju liniju aritmi~nog basa) – koji pomalo
potse}a na ironi~nu fank stvar Igija Popa »Get the Money« iz filma Arizona
Dream – isuvi{e sre}an da bi bio istinit: njegov je naslov »Pesma rugalica«.
n III. Psihi~ko ustrijstvo hipnoze i kritike
Sa odre|enog stanovi{ta, koje ovde ne diskutujem direktno, moglo bi se re}i

da je, i kod Karaindru i kod Bregovi}a, primarna konceptualizacija filmske
muzike ritualisti~ka. Konstruisana, metodolo{ki gledano, manje na osnovu
filmskog kadra, i svakako ne komentar slike (barem ne u nekom o~iglednom

smislu), ova dva razli~ita muzi~ka idioma koincidiraju kao liturgijske prakse:
virtuozni i nepopustljivi ritmovi, ali i puni improvizacija, ako je to potreb-
no; osobene, autonomne melodije; opipljive, skoro materijalne atmosfere.
Izre}i sud olako, zna~ilo bi nazvati Karaindru ‘zapadnom’ a Bregovi}a ‘isto~-
nim’. Ali, osim ~injenice da takav sud su{tinski ignori{e ve}i deo muzike na-
pisane za Arizona Dream ili film Kraljica Margo (obe partiture zaista bliske
projektu Ti{ini Balkana), Bregovi}eva folklorizacija je problemati~na koliko je
to i pojam ‘balkanizacije’, pri poku{aju da se opi{u navodno inherentne ten-
dencije balkanskih naroda da se dezintegri{u u sve trivijalnije strukture. Bre-
govi} se zaista oslanja na folk elemente, ali, kako smo videli, ono {to on ~ini
sa tradicijom jeste njeno rastakanje. Krucijalno pitanje jeste na koji na~in
svako od ovih kompozitora gradi specifi~ni kontekst za kriti~ko promi{ljanje.
U suspendovanim zvu~nim pejsaìma Karaindru, hipnoti~ka atmosfera rea-
zvla~i vreme, skoro istovetno Angelopulosovim dugim planovima, tako da
istorija ne nestaje u trenu – tako da, paradokslano, u laganim hipnoti~kim
kretanju istorija postaje dostupnija kritici. Ipak se, ~ak i Bregovi}evim naj-
freneti~nijim tempima, ista vrsta suspendovane meditacije dostiè putem
ekstasis: iskustvo istorije je centrifugalni vrtlog, koji nas istovremeno apsor-
buje a opet nas nikada ne pu{ta da se ustalimo na ~vrstom tlu. U tom po-
gledu, hipnoza i kritika nisu mnivani kao antagonisti~ki termini. Niti oni de-
notiraju dva suprotna pola koje je svako od kompozitora zauzeo u apsolut-
noj singularnoj puno}i. Oni se odnose i na Karaindru i na Bregovi}u, pri
~emu svaki pojam ~ini onaj drugi mogu}im u smislu primarne metodolo{ke
sile u oba projekta.
Razumevanje stvari na ovaj na~in, zahteva da se suprotstavimo ra{ire-
noj predrasudi o hipnozi i njenim konotacijama ne~eg prevarnog, odnosno,
ne~eg {to izaziva zgranutost, o hipnozi kao spolja{njoj manipulaciji magi-
jom ili, s obzirom na ne~iju unutra{njost, o hipnozi kao kolapsu ne~ije spo-
sobnosti da razlu~uje i da sudi – drugim re~ima, da upotrebi vlastitu krisis.
Od Frojdovog (Freud) proterivanja hipnoze (uklju~uju}i i njegov li~ni dopri-
nos hipnozi kao terapeutskoj praksi) iz horizonta psihoanalize, hipnoza je
uzmakla jo{ dalje na sumra~ni teren magijskog i misti~kog. Frojd je bio eks-
plicitan u svojoj tvrdnji da prava psihoanaliza zapo~inje tamo gde hipnoza
zavr{ava, zato {to je on teìo da prenos, ugaoni kamen psihoanaliti~ke prak-
se, za{titi od toga da bude zaprljan i optere}en sugestijom. Ovo je, na mno-
go na~ina, bio Frojdov prelomni gest protiv epistemi~kog i metodolo{kog ho-
rizonta iz kojeg je psihoanaliza uobli~ila sebe kao autonomnu disciplinu.
Ipak, ~ak i ako su se Frojdovi sledbenici (uklju~uju}i i Lakana /Lacan/) pri-
dràvali tabua, i ~ak ga poja~ali, koji se odnosio na hipnozu, jo{ vi{e uda-
ljavaju}i psihoanalizu od njene ‘preistorije’, nijedan ‘prelom’, moè se re}i,
ne ostaje neuprljan i nedvosmislen. Kako je Mikel Bor~-Jakobsen (Borch-Ja-

cobsen) pokazao u nizu tananih i britkih tuma~enja, Frojdovo odbacivanje
hipnoze, u stvari, u velikoj meri uklju~uje dvosmislenost i retrogresiju.29 U
raznim premi{ljanjima, naknadnim promi{ljanjima, i uzgrednim napomena-
ma, Frojd stalno i iznova (re)afirmi{e bogatstvo i plodnost hipnoze kao pa-
radigmati~kog ozna~avanja ne~ijeg dubokog odnosa sa drugim, kao neobe-
leìv i enigmati~ni teren onoga {to on naziva Gefühlsbindung – »emocional-
na povezanost« koja, kako Bor~-Jakobsen smesta pokazuje, nije ni{ta drugo
do sáma dru{tvena veza, prostor u kojem duboki odnos prema drugom po-
staje opipljiv kao stvarni temelj dru{tva.
O~igledno je da u ovome postoje ve}e implikacije nego {to bi to bila
puka revizija istorije psihoanalize. Fundamentalni doprinos Bor~-Jalobsena
sastoji se u tome {to je prepoznao da je Frojd, u svom ‘zvani~nom’ odbaci-
vanju hipnoze iz teorije prenosa, tako|e zatomio i performativne dimenzije
analiti~kog susreta, na taj na~in optere}uju}i karakter prenosa (i ~itavog te-
rapeutskog metoda) neophodnim narativnim zadatkom. Poricanje performa-
tivne ‘prirode’ prenosa direktno je implicirano u konzistentnom nagla{ava-
nju, kroz ~itavu psihoanaliti~ku tradiciju, mo}i jezika. »Izle~enje govorom«
se uzima isuvi{e doslovno kao su{tina analiti~kog susreta, pri ~emu se isku-
stvo prenosa sastoji od samo-prepu{tanja analizanda svom unutra{njem psi-
hi~kom narativu vo|enom, ipak, kroz ‘ogledalnu’ ti{inu analiti~ara. Kao ta-
kav, ~itav epistemolo{ki univerzum onoga Vorstellung – ~injenica da ljudska
psiha socijalizuje sebe unutar i posredstvom beskrajnog fluksa afektivnih re-
prezentacija (sopstva i drugosti, onoga ovde i onoga drugde): prosto re~e-
no, sâm rad imaginacije – skrajnut je u korist privilegovanja jednog poretka
jezika, simboli~ke strukture, i {to je najva`nije, narativne konceptualizacije
sámog fantazmatskog univerzuma.30
Tokom procesa, teatarski element analize je izgubljen; Phantasiebil-
dung psihe je dedramatizovana i njeno odvijanje, tj., odigravanje u terape-
utskom procesu jeste, kako tvrdi Bor~-Jakobsen, »demimetizovano«. Ono {to
omogu}ava da se misli o uklanjanju mimeti~kih uslova jeste to {to se anali-
ti~ki susret obr}e oko mogu}nosti samo-ispoljavanja pred prazninom anali-
ti~arevog némog ogledala, da (pomalo slobodno) uputimo na Lakanovu ~u-
venu shemu. Kao takav, ‘beskrajni’ tok jezika treba da zameni beskrajni tok
fantazmatske prezentacije; ili, da kaèmo to druga~ije, slobodna asocijacija
slika, koje psiha stalno ispostavlja kao nu`ne elemente samo-priznavanja i
samo-podrugoja~enja, zamenjena je njihovom vlastitom izgovorenom repre-
zentacijom, pri ~emu verbalna slobodna asocijacija pretpostavlja inherentnu
simboli~ku vrednost i, preko analiti~arevog interpretativnog autoriteta (koji
analizand kona~no treba da prisvoji, otelotvori, i sâm proizvede), dostiè
(èljeni) koherentni narativ nesvesnog sopstva. Ovo je na~in na koji je slika
prevedena u re~ i, ako mogu tako da kaèm, Phantasiebildung u Bildungsro-

man sáme psihe.
Ipak, Frojdovo pedantno obra}anje pa`nje (kroz ~itav spis Tuma~enje
snova) na na~in na koji je sâm rad sna, u su{tini, ikonografski – ~ak i kada
uklju~uje jezik: u snovima, priroda govora i priroda slike postoje u apsolut-
noj ko-incidenciji – svedo~i o kona~noj prevarnosti ponovnog uobli~avanja
rada sna u terapeutski narativ. Strogo uzev{i, to je ravno triku ma|ioni~ara.
Upravo zato {to su u temporalnom okviru nesvesnog re~i ikoni~ne, svesno
prevo|enje slika u re~i, postavljeno kao akt prakti~nog ra{~aravanja, u isto
vreme je za~aravanje u obrnutom smeru: akt kojim jedan objekt nestaje kako
bi bio zamenjen sobom, preobu~enim u druga~iju formu. Osim ~injenice vla-
stite samo-okultacije, koju je psihoanaliti~ka teorija tradicionalno izbegava-
la, ovaj magijski ~in za mene i nije problemati~an. Naprotiv, on sluì da nas
podseti da »izle~enje govorom« i nije puka verbalna eksternalizacija (i, ide-
alno, transcendencija) ne~ijih nesvesnih aktivnosti, nego je nerazru{ivo per-
formativna: teatarska ‘kao-da’ situacija, u kojoj je terapeutski ‘delirijum’ sko-
ro istovetan postavljenoj izvedbi u kojoj govorimo kao neko drugi, dakle,
neka vrsta samo-hipnoze koja omogu}uje radikalno samo-preispitivanje i
koja iziskuje, u kona~noj instanci, samo-podrugoja~enje, revolucionarni gest
par excellence.
Svakako nije slu~ajno {to smo se, u ovom kratkom upadu u unutra{nje
antagonizme psihoanaliti~ke istorije u pogledu hipnoze, vratili na termine
postavljene na po~etku, koji se odnose na ‘trenutnu metaforizaciju’ doga|a-
ja na Balkanu kao klju~a za ~itanje beskrajnog fluksa reprezentacija socijal-
ne uobrazilje koji pripada istoriji – fantazije dru{tva o sebi i njegovom dru-
gom/njegovim drugima. Kao i u knjizi San Nacija, ono do ~ega mi je i ovde
stalo bilo je da istraìm vlastite uslove dru{tva u pogledu performativnog
preispitivanje njegove Phantasiebildung. Dru{tva stvaraju svoju vlastitu mi-
tografiju (bilo da to priznaju/znaju ili ne) i, naravno, konstantno su zaoku-
pljena sublimacijom njihovih najunutra{njijih fantazija, bilo to lo{e ili do-
bro. U obe ove ko-incidencijske prakse, performativna realnost je uvek u pr-
vom planu, bez obzira na to da li je priznata kao takva. Ova performativna
realnost otelovljuje radikalnu singularnost svih istorijskih doga|aja koji, u
sámoj instanci dolaènja u egzistenciju kao doga|aja – u sámoj instanci u
kojoj se pojavljuju u istoriji i sa~injavaju istoriju – nestaju u njihovoj nesvla-
divoj metaforizaciji, koja hrani proces mitografije i sublimacije dru{tva.
Primeri filmske muzike koje sam ovde ispitao, upravo zato {to prime-
rom potvr|uju hibridni, sinesteti~ki, ekscesivni kapacitet ànra, rasvetljava-
ju ovaj proces na jedinstven na~in. Zaista, i muzika Karaindru i muzika Bre-
govi}a, ~ine nesvesnu osnovu uobrazilje njihovih dru{tava opa`ljivom: opi-
pljivom koliko i shvatljivom, mo`da uprkos logi~ke refleksije ali svakako ne
izvan okvira samo-refleksije koju filmsko iskustvo izaziva. Tu nije re~ o onoj
vrsti filmske muzike koja, kao emocionalna manipulacija, radi, takore}i, iza
scene. Njeno postavlka te{ko da je skrivena. Naprotiv, njen ekscesivni hip-
noti~ki efekt jo{ vi{e nas upozorava na performativnu prirodu istorije koja je
zahva}ena u filmu i od strane filma, dok je gledalac/slu{alac uvu~en u tea-
tarski vrtlog vizualnog/auditivnog rituala. Upravo na krajnjoj ta~ki suspen-
zije, odnosno, ekscesa, glealac/slu{alac je u najve}oj meri nateran i isteran
na pozornicu njenog/njegovog vlastitog investiranja u socijalnu uobrazilju
koju film preispituje. Takva pozicija je nesumnjivo kriti~ki moment, kao {to
je i moment krize.
Napomene
1. Ovaj tekst ne bi bio realizovan bez ljubaznosti Du{ana \or|evi}a Mileusni}a.

2. Moje razmi{ljanje je ovde zasnovano na temeljnom zna~enju pojmova meta-
fore (na gr~kom, metaphora) i prevoda (na latinskom, translatio), koji bitno
pripadaju reprezentaciji transpozicije, gestu kretanja iz jednog domena u dru-
gi. U ovoj transpoziciji, transformacija prostora i objekta ne moè se izbe}i;
zna~enje zahteva puni raspon kreativne/destruktivne poiesis. [tavi{e, imaju}i
u vidu krucijalnu asocijaciju, koja je, u engleskom jeziku, uzgredna, pojam,
prevo|enja, odnosno, prevoènja, odnosno, preno{enja posmrtnih ostataka
trebalo bi da odjekuje u punoj snazi.
3. Vidi, Dream Nation: Enlightenment, Colonization, and the Institution of Mo-
dern Greece, Stanford UP, 1996, ss. 261-266.
4. Osim ponovnog promi{ljanja izvesnih argumenata iz knjige San Nacija, koji
se odnose na delovanje nacionalne fantazije, ovde sam tako|e, u velikoj meri,
naro~ito s obzirom na konceptualizaciju nacionalne fantazije Jugoslavije, pre-
uzeo neke argumente iz izuzetne knjige Renate Salecl, Spoils of Freedom:
Psychoanalysis and Feminism After the Fall of Socialism, New York, Routledge,
1994.
5. U ovom tekstu upotrebljavam termin ko-incidencija, veoma sli~no na~inu na
koji ga upotrebljavam u knjizi San Nacija, kako bih uputio na nemogu}nost sin-
gularnog pojavljivanja nekog doga|aja ili ~ina u istoriji, naime, nemogu}nost
nekog doga|aja, ili ~ina, da zauzme ekskluzivni prostor a da ne bude oslonjen
na neki drugi doga|aj, i da se, zauzvrat, neki drugi doga|aj ne oslanja na nje-
ga. Razume se da logika ko-incidencije pretpostavlja jednu ne-identitarnu lo-
giku vremena.
6. U ovom smislu, ovaj tekst se nalazi na raskr{}u dva projekta na kojima tre-
nutno radim: jedan, o mitografskom kapacitetu dru{tva; drugi, o politici subli-
macije. Vidi, Literature as Theory (for an Antimythical Era), u {tampi kod Stan-
ford UP, i »Philosophy and Sublimation«, u : Thesis Eleven 49, (May 1997), ss.
31-44.
7. Va`ni radovi o ovoj temi jesu: Rick Altman, »The Silence of the Silents«, Mu-
sical Quarterly 80 : 4 (1997), ss. 648-718, i Martin Marks, Music and the Silent
Film: Case Studies 1895–1924, New York, Oxford UP, 1997.
8. Uzgred, sokora{nja pojava, u krugovima nove muzike, pisanja originalnih
kompozicija za klasi~ne neme filmove, kadar po kadar, jeste retro moda koja
po~iva na ovom fundamentalnom zna~aju muzike za umetnost pravljenja filmo-
va. Zaista je razumljivo {to su omiljeni objekti takvog retroaktivnog savreme-
nog pisanja muzike klasi~ni nema~ki ekspresionisti~ki filmovi (Metropolis, Ka-
binet dr. Kaligarija, Nosferatu), koji su sa jednakom lako}om bili podvrgnuti
kako orkestraciji (kao, na primer, od strane eksperimentalne grupe »The Club-
foot Orchestra« iz San Fransiska) tako i ‘indastrijal-noiz’-estetici legendarne
nema~ke grupe »Faust« – u oba slu~aja, iako u retkim prilikama, muzika je bila
uìvo izvo|ena iz {koljke u parteru rezervisane za bioskopski orkestar. Druga-
~iji poku{aj u ovom smislu, vredan pa`nje, bio je pisanje muzike za nekoliko
filmova Bastera Kitona (Keaton) od strane eksperimentalnog gitariste Bila Fri-
sela (Frisell).
9. Za saèt prikaz relevantne istorije, metodologije i bibliografije, vidi: Clau-
dia Gorbman, »Film Music«, u: Oxford Guide to Film Studies, John Hill & Pame-
la Church Gibson, eds., Oxford, Oxford UP, 1998, ss. 43’50.
10. Vidi, Theodor Adorno & Hanns Eisler, Composing for the Films, London, The
Athlone Press, 1994.
11. Va`no je primetiti, me|utim, da je knjiga objavljena samo pod Ajslerovim
imenom, dok je Adorno, u egzemplarnom gestu brehtovske promu}urnosti (pri-
li~no ironi~no, s obzirom na njihove sporne odnose), povukao svoj autorski
potpis, kako ne bi bio uvu~en u montiranu istragu protiv Hansa Ejslera koju je
sprovodio Odbor kongresa za antiameri~ku delatnost. Adorno je vratio svoj pot-
pis, kratko pre svoje smrti, 1969. godine, kada je ova rasprava trebalo da se
pojavi u prevodu na nema~ki jezik. Odli~na rasprava o pozadini i razli~itim
permutacijama ove saradnje nalazi se u: Albrecht Katz, Hanns Eisler: Political
Misician, Cambridge, Cambridge UP, 1982, ss. 169-194.
12. Vidi Adornov tekst iz 1966. godine: »Transparencies in Film«, u: New Germ-
an Critique 24-25 (Fall/Winter 1981-1982), ss. 199-205.
13. Composing for the Films, s. 36.
14. Tako zvuk Karaindru opisuje Endrju Horton (Horton) u svojoj knjizi: The
Films of Theo Angelopoulos: A Cinema of Contemplation, Princeton, Princeton
UP, 1997, s. 51. Hortonova knjiga, prva kompletna studija o Angelopulosu, bez
sumnje je vredna, i njegovo razumevanje osnovnih pojmova Angelopulosovog
filmskog ume}a oslikano je ta~no i pedantno. Me|utim, ne moèmo a da ne
budemo zapanjeni suènim horizontom kriti~kog promatranja, naro~ito s obzi-
rom na to da je, po autorovom vlastitom priznanju, upravo to ono {to, na je-
dinstven na~in, proizvodi Angelopolosov ‘film’. O~igledna nespremnost da se
razmotri, sem oskudnih i povr{nih upu}ivanja, zna~aj muzike Karaindru (koja
je, po meni, nezamenljiva za jedinstveni »efekt Angelopulos«), samo je jedna
od mnogih zbunjuju}ih nedostataka ove studije.
15. Horton razmatra razli~ite uticaje i afinitete u ovom smislu, uklju~uju}i, na-
ro~ito, Robera Bresona (Bresson), Miklo{a Jan~a (Jancso) i Kendìja Micogu~i-
ja (Mizoguchi). Vidi, The Films of Theo Angelopoulos, ss. 73-88.
16. Najdostupnija diskografija Eleni Karaindru moè se na}i na izdanjima kom-
panije ECM: kompilacija Music for Films (1991), kao i potpuni saundtrek za An-
gelopulosove filmove Zaustavljeni korak rode (The Suspended Step of the Stork)
(1992) i Odisejev pogled (1995), gde je violu svirala Kim Ka{ka{ijan (Kashkas-
hian). Ali izvanredni gr~ki snimci njene muzike iz pozori{nih predstava, naslo-
vljeni Anekdotes Echographeseis (Neobjavljeni snimci), objavljeni 1991. godi-
ne, najbolje pokazuju njenu snalaènje i lagodnost u susretu sa skoro svim mu-
zi~kim idiomima.
17. Kompletnu muziku za dva Hristofisova filma ponovo je objavila, na rasko-
{nom CD izdanju gr}ke kompanije »Lyra«, kao: Eleni Karaindrou, Rosa / Peri-
planes (1997).
18. Duboko radikalni zna~aj ove pesme – kao i sámog filma – zasnovan je na
izuzetnoj dvosmislenosti gr~kog naslova: Atimetes agapes. Re~ time, saglasno
sa svojim drevnim zna~enjem, zna~i istovremeno i ‘~ast’ i ‘cena’. Ovo postaje
jasno utoliko {to film pokazuje, u dramati~no zastra{uju}im sekvencama, da
~ast ima cenu istovremeno sa ~injenicom da, u stvari, ~ast ne moè nikako
imati cenu. Ova neodrìva situacija za ènski lik u filmu brilijantno je potkre-
pljena dijalektikom re~i, oko koje se njen svet okre}e – najoskudniji mogu}i
aran`man i opsesivna melodija pesme koju je napisala Karaindru, savr{eno je
oslikavaju. Pesma dostiè svoju dijalekti~ku kulminaciju u poslednjem stihu:
»~ast nema cenu«, koji istovremeno ozna~ava i obrnuto: »cena nema ~ast«. Ne
moè se zamisliti stih koji bi bio vi{e brehtovski.
19. Zaista ne znam gde to Andrju Horton vidi »odva`nu narodnu pesmu u srcu«
ove »odlu~no vi{e ‘balkanske’ nego gr~ke« muzike. (Vidi, The Films of Theo An-
gelopoulos, s. 185).
20. Dva najinformativnija teksta na engleskom o istoriji roka u Jugoslaviji jesu:
Sabrina Petra Remet, »Shake, Rattle, and Self-Menagement: Making the Scene
in Yugoslavia«, u: Rocking the State: Rock Music and Politics in Eastern Europe
and Russia, S. P. Remet (ed.), Boulder, Westview Press, 1994, ss. 103-131; i
poglavlje »Rok muzika«, iz njene knjige: Balkan Babel: Politics, Culture and Re-
ligion in Yugoslavia, Boulder, Westview Press, 1992, ss. 81-104. Za savremeni-
ji i detaljniji prikaz propasti subverzivnog modusa roka i sau~esni{tvo narodne
muzike sa nacionalisti~kim reìmima, vidi: Eric D. Gordy, »The Destruction of
Musical Alternatives«, u njegovoj knjizi: The Culture of Power in Serbia: Natio-
nalism and the Destruction of Alternatives, Pennsylvania State UP, 1999, ss.
103-162.
21. Vidi intervju Gorana Bregovi}a, iz 1989. godine, sa Sabrinom Petrom Re-
met: »Whoever Doesn’t Listen to this Song Will Hear the Storm«, u: Rocking the
State, ss. 133-139.
22. Vidi Bregovi}ev intervju sa Remet, s. 139.
23. ûveni vo|a grupe, Dr. Nele Karajli}, i sâm legendarna rok li~nost, napisao
je delove muzike za najnoviji film Kusturice: Crna Ma~ka, Beli Ma~or (Black Cat,
White Cat) (1998).
24. Razli~ite permutacije kulture mladih u stvaranju posleratne Jugoslavije,
misli se na Drugi svetski rat, stru~no je raspravljala Renata Salecl – i {to je naj-
va`nije, razli~ita kontradiktorna zna~enja kulture mladih s obzirom na socijal-
no-istorijsku instancu i zahteve Dràve za »normalizacijom«. Ne smemo zabo-
raviti, kako nas Salecl upozorava, da »tako ne{to kao {to je omladina po sebi
ne postoji: omladina je po ‘prirodi’ uvek posredovana simboli~kom mreòm,
ideologijom koja je defini{e« (The Spoils of Freedom, s. 44). U tom pogledu,
~ak i realna opasnost koju je kultura mladih predstavljala za dru{tveni autori-
tet (totalitaran ili druga~iji) i sáma je posredovana horizontom socijalno ima-
ginarnog koji je, u stvari, dopu{ta – {to te{ko da moè da ukloni njenu real-
nost, nego treba da relativizuje tobo`nju ontologiju ove opasnosti.
25. To je pozicija Dine Jordanove (Iordanova) u njenom prikazu: «Conceptua-
lizing the Balkans in Film», Slavic Review 55 : 4 (Winter, 1996), ss. 882-890.
Ona film Podzemlje vidi kao «film o grubom preìvljavanju» i «li~noj politici
parazitizma», koji su obeleèni «vizantijskim mentalietetom i oportunizmom».
Drugim re~ima, ona ga vidi kao ne{to potpuno balkansko. Ovo govorim u sve-
tlu njene tvrdnje da je Angelopulos «jedini koji ima dovoljno smelosti da us-
tvrdi kako su univerzalni problemi skriveni unutar osobenog balkanskog uni-
verzuma». Neka vrsta obrnutog ‘balkanizma’ je na delu, kada se ozlogla{eno
narcisisti~ko investiranje Bernara Anri-Levija (Henri-Levy) (u njegovom doku-
mentarnom filmu Bosna!) uzima kao istorijska istina, dok se Kusturica prakti~-
no smatra propagandistom srpske Dràve. Bez sumnje, zapadni filmski establi-
{ment egzotizuje viziju Kusturice. Ali meriti stvari upotrebljavaju}i ovaj zapad-
ni feti{ kao (negativan) standard, zaista zna~i pristati na zapadnu semantiku
onoga {to jeste Balkan, naime, da Balkan zaista jeste element koji nije dodir-
nula snaga metafore – {to je upravo ona vrsta stvari koju Jordanova ispravno
poku{ava da ukine.
26. Salecl, The Spoils of Freedom, ss. 58-73, 99-111.
27. Ovu karakteristi~nu referencu na Bogarta (Bogard) i Bekol (Bacaull) navo-
di Dòn Retol (Wrathall) u svom prikazu filma Dom za ve{anje, u: Sight and So-
und 7 : 12 (Dec. 1997), ss. 11-13.
28. Navedeno u gr~kim dnevnim novinama Eleutherotypia, May 31, 2000.
29. Vidi, Mikkel Borch-Jacobsen, The Emotional Tie: Psychoanalysis, Mimesis,
and Affect, Stanford, Stanford UP, 1992.
30. Zasluga je Bor~-Jakobsena {to je primetio, uostalom veoma ta~no, kako
ovaj gest sprovodi Lakan, u izvrsnom promi{ljanju tragova levi-strosovskog
strukturalizma u Lakanovom razumevanju jezika.

Izvor: Stathis Gourgouris, «Hypnosis and Critique: Film Music for the
Balkans», Balkan as Metaphor. Between Globalization and Fragmenta-
tion, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad Savi}, The MIT Press, Cambridge,
Masschusetts & London, England, 2002, pp. 323-349).
Petar Ramadanovi}
Simonid na Balkanu: jezik haosa
P
Prema legendi koju su nam preneli Ci-
ceron i Kvintilijan, umetnost pam}enja izumeo je Simonid Kejanin, ~uveni
gr~ki pesnik.1 Jedan imu}an ~ovek, tesalijski plemi} Skopas, zatraìo je od
Simonida da za njega sastavi napev u slavu pobednika bokserskog me~a. Bu-
du}i da je polovina peana bila posve}ena Kastoru i Poluksu, mitskim proto-
tipovima boksera, Skopas je odlu~io da pesniku isplati samo polovinu ugo-
vorene sume. Drugu polovinu, Skopas re~e, plati}e Dioskuri. I bogovi se za-
ista oduì{e Simonidu. Oni ga pozva{e da iza|e iz ku}e u kojoj se slavila bok-
serska pobeda trenutak pre no {to se ona sru{ila. »îm je Simonid iza{ao«,
pi{e Ciceron u drugoj knjizi spisa De oratore,
sru{io se krov ku}e u kojoj je Skopas priredio gozbu, zdrobiv{i pod ru-
{evinama Skopasa i ro|ake mu, i usmrtiv{i ih; a kad su prijatelji nau-
mili da ih pokopaju, nikako nisu mogli da ih jednog od drugog razliku-
ju jer su svi bili zajedno zdrobljeni, pri~a se kako je Simonid, setiv{i se
redosleda u kom su gosti sedeli za stolom, uspeo da prepozna ∞indivi-
dualne posmrtne ostatke≤ radi pokopa.2
Ciceron zaklju~uje da je Simonid, uspev{i da identifikuje le{eve gosti-

ju, otkrio novu metodu pam}enja. A to je mogao da uradi zato {to je zapam-
tio redosled u kom su gosti sedeli pre nego {to se ku}a sru{ila. Tako se sa-
znalo da poredak pomaè pram}enju.
Gotovo dve hiljade godina nakon Cicerona, Dubravka Ugre{i}, spisate-
ljica iz biv{e Jugoslavije, ponovo kazuje pri~u o Simonidovom otkri}u umet-
nosti pam}enja. U ogledu pod naslovom »Konfiskacija pam}enja« Dubravka
Ugre{i} pi{e:
Preìvjeli Simonid, kojeg ro|aci traè da identificira `rtve, ne stiè

obaviti svoj mnemotehni~ki posao i prenijeti pam}enje, jer se iznena-
da, gle, uru{avaju preostali zidovi i ubijaju i njega i ro|ake koji su do-
{li da sahrane svoje. Novi svjedoci prizora, pogo|eni dvostrukom ne-
Petar Radmanovi}/Simonid na Balkanu: jezik haosa n 430
sre}om, u stanju su, dodu{e, identificirati `rtve, ali samo one koje su
zapamtili s mejsta na kojem su se zatekli u ~asu kada su se uru{ili pre-
ostali zidovi. I tako svatko pamti svoje i oplakuje svoje. Druge `rtve ne
postoje. O onima prvima da i ne govorimo.3
Ovog puta i sâm pesnik gine u uru{enoj ku}i. Nakon Simonidove smrti
drugi preuzimaju njegovu ulogu, ali oni su u stanju da tek nepotpuno rekon-
strui{u nestalu pro{lost. Drugim re~ima, iako Ugre{i} ponavlja istoriju, ona
tako|e menja Ciceronovu verziju. Kod nje se nesre}a umnoàva a iskustvo
partikularizuje i svaki novi svedok »pamti svoje i oplakuje svoje«, zaboravlja-
ju}i pri tom tu|e `rtve. Stoga, umesto Jugoslovena, imamo Srbe, Hrvate, Mu-
slimane.
Legenda koja je Rimljanima otkrila da poredak pomaè pam}enje po-
staje danas na Balkanu legenda o nemogu}nosti da se bude nepristrasan sve-
dok katastrofe. Ono {to je za Rimljane bila pri~a o novoj metodi rekonstruk-
cije se}anja – a tako onda i pro{losti – za Dubravku Ugre{i} je pri~a o ope-
tovanom uru{avanju i gubitku mesta posmatranja sa kojeg bi se pro{lost i
mrtvi mogli u celini spoznati. Na Balkanu, veli Ugre{i}, »pri~a otklizi u su-
protnu smjeru i umjesto o pam}enju postane pri~om o zaboravu«.4
Tako se preostali zidovi ku}e uru{avaju i nije te{ko zamisliti da je to
jedna kontinuirana radnja koja po~inje uvek iznova, kao da istorija Balkana
nije ni{ta drugo do krug propadanja, svedo~enja i se}anja. [ta se dogodilo
sa prosvetiteljskim mo}ima reda kojeg je Simonid otkrio? Za{to nema savre-
menog Simonida sa Balkana koji bi znao {ta je ispod ru{evina, koji bi bio ka-
dar da identifikuje raskomadana tela i dostojno sahrani le{eve? Za{to Du-
bravka Ugre{i} ne moè da povrati gubitak koji nastaje uru{avanjem? Za{to
je Simonidov mnemotehni~ki posao postao istorijski nemogu} zadatak? Za-
{to je istorija pam}enja postala istorija zaborava? Za{to nismo u stanju da
dostojno sahranimo mrtve i da nastavimo svoje ìvote?
Moèmo da pretpostavimo da se u jednom trenutku u pro{losti dogo-
dio nagli preokret u razumevanju istorije. Pre odre|enih materijalnih prome-
na – recimo, pre nastanka modernog subjekta, pre stvaranja nacionalnih dr-
àva ili kapitalisti~kog na~ina proizvodnje – ljudi su bili u stanju da u pot-
punosti svedo~e o svojim katastrofama, da spoznaju svoju pro{lost, da na
pravi na~in àle, identifikuju i sahranjuju svoje mrtve. Ali takav trenutak ne
nalazimo u Ugre{i}kinoj obradi Ciceronove legende. Kada ona poku{a da
identifikuje prvobitne `rtve, kada dakle poku{a da u~ini ono {to bi se moglo
nazvati radom prave istorije, upravo u tom trenutku njen projekat nestaje
pod ru{evinama. Dubravka Ugre{i}, da budemo precizni, po~inje svoju pri~u
isto kao i Ciceron, ali u toku njenog pripovedanja ne{to krene naopako: i
preostali zidovi se uru{e kao da je sáma izvorna legenda – pri~a o otkri}u
umetnosti pam}enja – najednom otkrila svoje nali~je: da je ona uvek i bila

pri~a o zaboravu.
Kada se i preostali zidovi sru{e, nestaje i sâm temelj Simonidovog mne-
motehni~kog otkri}a, uklju~uju}i tu i pripovedanje. Jugoslovenska verzija le-
gende, stoga, ti~e se statusa istorije na Balkanu danas, ali i celokupne isto-
rije koja je protekla izme|u dve verzije ove legende. Ugre{i} nam tako otkri-
va pesnika Simonida koji nije u stanju da se spasi propasti, da se izvu~e ìv
iz katastrofe ili da rekonstrui{e pro{lost. Prema ovakvom tuma~enju, Ugre{i}
ne govori samo o odre|enim doga|ajima na Balkanu, ve} i o tome {ta se do-
godilo s pripovedanjem, sa »sada{njicom« i sa na~inom na koji sada{njicu
razumevamo, {ta se, dakle, dogodilo sa se}anjem i shvatanjem bitka, njego-
vog prisustva, odnosno odsustva.
To zna~i da se Dubravka Ugre{i}, kao spisateljica, na{la u katastrofi
istorije, u istoriji kao katastrofi, a ne samo u jednoj odre|enoj istorijskoj ka-
tastrofi. Njen Simonid, koji nestaje pod ru{evinama, jeste njen dvojnik. A zid
– »hipostaza ljudske volje koja gradi istoriju«, kako to kaè Ketrin Kirns (Ke-
arns) u kontekstu nevezanom direktno za Balkan5 – predstavlja granicu iz-
me|u sada{njosti i pro{losti, prisustva i odsustva, istorije i legende, pam}e-
nja i zaborava. Umnoàvanje nesre}e, partikularizacija ta~ke gledi{ta i raz-
dvajanje svedoka pra}eni su, dakle, nemogu}no{}u da se odredi razlika iz-
me|u reprezentacije doga|aja i sámog doga|aja. Pesnik, u ovom slu~aju Du-
bravka Ugre{i}, primoran je da ponovi pro{lost, ~ine}i to sa sve{}u o nemo-
gu}nosti njenog nastavka. Tako u Ugre{i}kinoj pri~i ponavljanje postaje ~in
svedo~enja.
n I
Ako se okrenemo novinarskoj reportaì o jednom od najzna~ajnijih doga|a-

ja rata u Sarajevu, nai}i}emo na sli~nu pri~u o identifikaciji mrtvih, izve{taj
u kojem su pam}enje i svedo~enje na Balkanu predstavljeni druga~ije nego
u Ugre{i}kinoj verziji legende. Datum je 5. februar 1994., vreme: 12:37. Na
sarajevsku pijacu Markale pala je granata i ubila preko osamdeset ljudi. Mark
Dener (Danner), izve{ta~ ABC News, koji je na Markale stigao samo nekoliko
trenutaka nakon eksplozije, kaè da je ovo »velika pri~a, mo`da najve}a u
~itavom ratu«.6 Kasnije, u mrtva~nici, s bele`nicom u ruci, preuzimaju}i ulo-
gu savremenog Simonida, Dener svedo~i o onome {to se dogodilo:
Bilo je mnogo lak{e kada su ∞raskomadana tela≤ valjano rasporedli,

kada su ljudi vi~ni ovom poslu sastavili preostale udove i druge delo-
ve tela. Dvadeset jedan, dvadest dva, dvadeset tri... Da, bila je to ve-
lika pri~a, mo`da najve}a u ~itavom ratu. Trideset jedan, trideset dva...
»Da, ogromna pri~a«, zaklju~uje ovaj izve{ta~ u ~lanku pod nazivom

»Bosna: prekretnica«.7 Masakr na pijaci doveo je do obrta u strategiji Zapa-
da u Bosni. Za njim su usledile prve odlu~ne vojne akcije NATO-a. Prema op-
{teprihva}enom mi{ljenju, Zapad se razbesneo zbog ovog pokolja.
Ali, kako Dener prime}uje, Zapad je promenio svoj stav tek kada su
zverstva koja su Srbi po~inili u Bosni bila protuma~ena kao ponovno doga-
|anje nemogu}eg. Tek tada je postalo nemoralno tvrditi da, kako je to re-
kao ameri~ki dràvni sekretar Dèjms Bejker (Baker), »mi u toj sva|i nema-
mo nikakvog interesa«.
Po~etkom avgusta 1992. pojavile su se slike kakve Evropa nije videla
jo{ od ~estrdesetih godina: slike ìvih kostura koji tupo zure iza bodljikave
ìce. Svet je tada prvi put ~uo za logor Omarska. Njegovi uàsi ravni su je-
dino onima koji su se dogodili tri godine kasnije u Srebrenici.8
To zna~i da Zapad vi{e nije video u bosanskom ratu samo drevnu mr`-
nju balkanskih plemena ve} jedan doga|aj iz vlastite pro{losti: Holokaust.
Ovo usagla{avanje zapadnja~ke pro{losti i balkanske sada{njosti, kao i krivi-
ca i trauma (ne)intervenisanja, predstavljaju »interese« koje je Zapad uloìo
u bosanski rat.
n II
U daljem tekstu Denerovog ~lanka ~italac saznaje kako je do{lo do masakra.

Rekav{i da oni nisu ispalili granatu, Srbi su optuìli Muslimane za `rtvova-
nje gra|ana Sarajeva. Mnogobrojne istrage koje su u to vreme vo|ene nisu
ponudile jasne dokaze koji bi ukazali na pravog krivca. Jedan od razloga za
nedostatak dokaza, tvrdi Dener, jeste ~injenica da je pijaca Markale okruè-
na visokim zgradama, te ju je zato veoma te{ko namerno pogoditi. Zato De-
ner izlaè novu teoriju utemeljenu na slede}oj pretpostavci: ako je malo ve-
rovatno da su Markale bile nameravani cilj, granata koja je pala na pijacu,
sigurno je bila upu}ena nekom drugom mestu. Dener nastavlja svoj tekst opi-
suju}i aktivnosti srpske vojske oko Sarajeva na dan masakra; tako saznaje-
mo {ta se, najverovatnije, dogodilo tog 5. februara 1994. godine:
Ukoliko je granata do{la sa severoistoka, kao {to su eksperti Ujedinje-

nih nacija utvrdili, onda je ona najverovatniije bila ispaljena ka vedrom
nebu iznad Mrkovi}a, slede}i putanju ka zgradi Op{tine – ali je, me|u-
tim, pala, kako ina~e padaju minobaca~ke mine, nekoliko stotina me-
tara bliè nego {to je bilo planirano. Da je dan bio kao i svaki drugi u
Sarajevu, ova bi granata bila tek prva u nizu, »probni« pucanj. Ali nije
sve i{lo po planu. Nije ni ~udo {to su se Srbi isprva razbesneli; jer ...
ono {to je trebalo da bude uobi~ajeno zlostavljenje {a~ice Bosanaca
okupljenih u podne na ulici, izvrnulo se, na toj suncem okupanoj pija-

ci Markale, u ∞naro~iti≤ doga|aj koji }e zauvek izmeniti tok bosanskog
rata.9
Kako tvrdi Dener, nameravani cilj granate bila je Jevrejska op{tina,

koja je organizovala evakuaciju gra|ana iz Sarajeva. Prema Denerovom obja-
{njenju, evakuacija je predstavljala najva`niji doga|aj toga dana, de{avanje
koje je mnoge ljude izmamilo na ulicu, uklju~uju}i i sarajevske zvani~nike.
Zbog toga je, kako je Ed Barns (Barnes), inostrani dopisnik ~asopisa Time,
kasnije rekao Deneru, zgrada Op{tine bila »veoma privla~na meta«.10
Iz teksta »Bosna: prekretnica«, kao i iz drugih Denerovih ~lanaka po-
sve}enih ratu u Bosni i objavljenih u liberalnom nedeljniku New York Review
of Books, ~italac saznaje ne samo o doga|ajima na Balkanu, ve} i o inostra-
nom, odnosno zapadnja~kom, vi|enju ovog rata. U onome {to sledi ja ne}u
nastojati da osporim Denerov zaklju~ak da su granatu na Markale ispalili
Srbi. Moja analiza }e se usredsrediti na ideju svedo~enja koja je pre}utno sa-
dràna u Denerovom tekstu, ideju koju on podrazumeva, ali je kao takvu ne
formuli{e niti ispituje. Drugim re~ima, problem koji ja imam sa Denerovim
~lankom ne ti~e se ta~nosti njegove rekonstrukcije pomenutog doga|aja,
nego vrste pripovesti koju on konstrui{e – pripovesti koja, za potrebe auten-
ti~ne novinarske pri~e, bri{e razliku izme|u izve{taja o doga|aju ({to bi nje-
gov ~lanak trebalo da bude) i svedo~anstva o doga|aju ({to njegov ~lanak
ne moè biti, iz razloga koje }u kasnije navesti), i Jevrejsku op{tinu posta-
vlja u centar sleda doga|aja koji su se zavr{ili pokoljem.
Po{to je rekonstruisao kako je do{lo do eksplozije na sarjevskoj pijaci,
Dener nam nudi opis koji njega, ameri~kog novinara, postavlja na mesto pi-
sca, imaginarnog neposrednog svedoka:
Verovatno su ∞srpski≤ minobaca~i na Mrkovi}ima pratili autobuse pu-

tem dvogleda. Verovatno su pripremili oru`je; videv{i kako autobusi
bu~no prelaze preko aerodroma, podigli su granatu od ~estrnaest kilo-
grama i, kleknuv{i, zapu{iv{i u{i, pustili je da sklizne niz metalnu
cev.11
Kao izve{ta~, Dener je posredan svedok. U strukturnom pogledu, nje-

gov iskaz je predodre|en da izve{tava o svedo~enjima drugih oko njega. No-
vinar kao Dener moè neposredno svedo~iti samo ako razume kako se nje-
gova pozicija razlikuje od pozicija drugih, lokalnih u~esnika doga|aja, ili
ako zava|ene strane po~nu da tretiraju novinare kao {to tretiraju jedna dru-
gu. Tek pod ovim uslovima on moè biti autor neposrednog iskaza, odno-
sno, da budemo precizni, svedok koji najpre svedo~i o vlastitoj poziciji, a
kroz nju i o doga|ajima u Sarajevu. Vrste svedoka i svedo~anstava su po-

slednja stvar koju Dener, zanesen lepotom dana i o~iglednom èljom da
bude knjièvnik, ima na umu. Sli~nu zaokupljenost pokazuje njegov opis Ra-
dovana Karadì}a, srpskog lidera optuènog za ratne zlo~ine, sa kojim se
Dener sastao na ru~ku:
Dr. Karadì} me ostmotrio, lako se nasme{io i uzev{i zalogaj gula{a

krepko ga sa`vakao. On je – ili je bar bio, po~etkom februara 1994., to-
kom na{eg ru~ka u njegovom kabinetu – krepak ~ovek, ogroman, {irok
kao ku}a, visok metar devedeset. Ili ~ak i vi{i, zbog one njegove pre-
poznatljive kose, ogromne, preobilne, sveobuhvatne. Njemu dlake oda-
svud rastu, iz glave, ~ela, iz u{iju i nosa, kao da je re~ o nekakvoj de-
monstraciji snage i plodnosti.12
O ~emu, zapravo, svedo~i ovaj Denerov izve{taj?
n III
Op{te je poznato da su srpski vojnici bombardovali Sarajevo. Poznata je i nji-

hova namera da terori{u grad i da za to upotrebe sva sredstva koja su im bila
na raspolaganju. Zbog toga ovi vojnici i njihove stare{ine nisu odgovorni
samo za pojedina~ne zlo~ine koje su po~inili, ve} i za strategiju ~iji je cilj
bio da obe{~ove~e ìvot jednog grada i sve stanovnike u njemu (i u ovom
smislu, doslovno, oni su odgovorni za zlo~in protiv ~ove~nosti). Isti vojnici,
moèmo biti sigurni, nisu ispalili granatu u »vedro nebo iznad Mrkovi}a«,
kako tvrdi Dener. Niti je ta granata pala na »suncem okupanu pijacu Marka-
le«. Tako|e je malo verovatno da su Srbi pravili logore da bi podsetili Zapad
na Drugi svetski rat; malo je verovatno i to da je Jevrejska op{tina za srp-
ske vojnike oko Sarajeva imala ono zna~enje koje ima u Denerovom tekstu,
gde figurira kao podsetnik na vezu izme|u dana{nje Bosne i Holokausta. Ako
je Karadì} ratni zlo~inac, njegovi se zlo~ini ne o~itavaju ni na njegovom
licu, ni u stasu niti u njegovoj kosi.
A to zna~i da je Dener upleten u balkanske doga|aje, ali ne zbog svog
saose}anja sa `rtvama rata, niti zbog stila kojim je odabrao da napi{e svoje
reportaè iz Bosne, ve} zato {to on u taj rat unosi nove, zapadne interese
koji nemaju direktne veze sa stvarima o kojima bi Dener trebalo da izve{ta-
va. Kao Ciceronov Simonid, ovaj novinar nije svestan da, figurativno re~eno,
zid pod kojim stoji – zid mrtva~nice, pijace, zid pisanja i njegove fantazije,
a i zid sáme istorije – moè svakog ~asa da se sru{i na njega.
Denerov ~lanak nam, dakle, ne otkriva samo verovatni sled doga|aja u
vezi sa masakrom na pijaci: on nam tako|e predo~ava da je odnos Zapada
prema njegovim drugim – u ovom slu~aju, prema Jevrejima i narodima Bal-

kana – i dalje nerazja{njen. Da pravila i zahtevi medija – kako je novinska
reportaà napisana, kome je namenjena – imaju prednost nad izve{tavanjem
o doga|aju, posve je o~igledno, ali i vredno ponoviti. Treba, tako|e, doda-
ti da Denerova kritika entiteta zvanog Zapad zbog oklevanja da interveni{e
u ratu u Bosni, nije dovoljna da pokaè stepen i prirodu ume{anosti Zapada
u doga|aje na Balkanu. »Zapad« ne ~ine samo zapadnja~ke vlade i NATO;
~ini ga i onaj liberalni, samosvesni ali ne i samorefleksivni subjekt koji pro-
govara u Denerovim tekstovima. Taj savremeni Simonid se pretvara da razu-
me ono {to vidi; misli da je kadar da upotrebi svoje znanje, svoju struku (da-
kle, izvestan poredak) i da svetu razjasni {ta se u Sarajevu doga|a, a da on
sâm pri tom ne bude uhva}en u kovitlac doga|aja koji se oko njega pletu.
n IV
Za Dubravku Ugre{i}, ~ija pri~a po~iva na pretpostavkama i zahtevima koji se

su{tinski razlikuju od Denerovih, ~ak je i legenda stara dve hiljade godina
upletena u savremene doga|aje. U njenoj verziji balkanskih ratova zid koji
se ru{i na Simonida predstavlja tehnolo{ku napravu sli~nu Simonidovom izu-
mu mnemotehnologije. On razdvaja poznatu unutra{njost od prete}e spo-
lja{njosti, prirodu od civilizacije, mrtve od ìvih, pro{lost od sada{njosti.
Kada se prva katastrofa (uru{avanje tavanice) ponovi u drugoj katastrofi
(uru{avanje preostalih zidova), na Balkanu ne preostaje ni{ta {to }e spre~iti
da pro{lost, haos i duhovi nagrnu na ovu stranu poru{enog zida.
Oni koji preìve balkansku propast mogu da izgrade novi zid – figura-
tivni ili stvarni – i da tako stvore prostor privremenog mira. Po mom mi{lje-
nju, Dejtonski mirovni sporazum, kojim je okon~an rat u Bosni, predstavlja
jedan takav novi zid izgra|en na mestu onog sru{enog ratom. Da bi odolela
vanjskim pritiscima i pritiscima pro{losti, nova Bosna mora da utvrdi taj zid.
Ali, mogu}e je i da nova Bosna (kao i me|unarodna zajednica) nakon Dejto-
na po~ne da traga za posve druga~ijim na~inom okon~anja tog rata koji je
razorio ovu zemlju. To bi, recimo, bio mirovni sporazum koji ne bi zahtevo
da se Bosna i Balkan dovedu u red, koji ne bi bio vo|en logikom nacional-
nih interesa, pravednog gneva, krivice, pa ~ak i ideologijom za{tite ljudskih
prava. Jer, novi zidovi }e osnaìti logiku utvr|ivanja i razgrani~avanja iden-
titeta po etni~koj osnovi, i tako sámi postati izvor stalne pretnje, neka vr-
sta okamenjenog se}anja koja preti budu}nosti Bosne, jer ono {to je u Dej-
tonu zaklonjeno pomenutim sporazumom nalazi se s druge strane pam}enja.
n V
Ukoliko nas istorija Balkana ne~emu u~i, to je da zidovi nose smrt ~ak i kad
sámi ne ubijaju. U strukturi mira na Balkanu ima ne~eg {to je poput rata,
ne~eg {to generaciju ili dve kasnije vodi slomu sila stabilizacije, i tako no-
voj katastrofi. Kada to kaèm, ne èlim da sugeri{em da se zid moè zame-
niti nekom drugom strukturom. I sigurno ne mislim da treba oìveti hibrid-
nu politiku identiteta simbolizovanu mostom {to je povezivao multietni~ku
Bosnu iz pro{losti u Andri}evoj, komunisti~koj, ili bilo kojoj drugoj verziji.
Nikakva nova gra|evina, figurativna ili stvarna, ne}e mo}i da postavi stvari
na svoje mesto. Kao {to smo videli u poslednjem ratu, sve {to je u Bosni ika-
da sagra|eno moè da se sru{i: mostovi, biblioteke i, naro~ito, svete
gra|evine. Tako|e, kako to pokazuje jedan drugi balkanski mit, da bi nova
zgrada bila izgra|ena, u njen temelj se mora uzidati `rtva. Bosna devedese-
tih nije bila u stanju da preìvi upravo tu vrstu `rtve, upravo to temeljno na-
silje. Budu}nost Bosne, kao i budu}nost biv{e Jugoslavije ~ija se utvara zlo-
kobno diè nad Balkanom, ne moè biti poduprta novom `rtvom i novim za-
boravom. Bosna se ne moè podi}i nasuprot sili koja ju je poru{ila – nasu-
prot pro{losti koju istorija se}anja ne prepoznaje, pro{losti ~iju nasilnu lo-
giku razotkriva Ugre{i}kina pri~a.
Slede}i sli~an tok razmi{ljanja, uvi|amo da se ovde javlja izvesna po-
treba za izmenom utvr|enih stilova pisanja o ratovima, genocidima i drugim
katastrofama, bez obzira da li je re~ o istoriji, reportaì ili knjièvnosti. Od
pisca poput Denera takva bi promena zahtevala dublju introspekciju i vi{e
skromnosti. Recimo, pisac bi trebalo da bude svestan procesa koji su na delu
prilikom formiranja identiteta, uklju~uju}i, pre svega, projekciju i fascinaci-
ju smr}u i razaranjem.
n VI
Kada se i preostali zidovi Skopasove ku}e uru{e, kaè Dubravka Ugre{i}, ja-
vlja se prinuda da se Simonidov posao nastavi. Ali oni koje Ugre{i} nazi-
va »novim svedocima«, »pogo|eni ∞su≤ dvostrukom nesre}om«. U trenut-
ku kada su novi svedoci pogo|eni dvostrukom nesre}om, po{to se zid ve}
sru{io na Simonida, u prilici smo da uvidimo odre|enu istinu o istoriji koja
nam nije bila posve dostupna pre katastrofe u obiliku u kojem nam se sada
pokazuje. Ciceronov spis De oratore pomo}i}e nam da preciznije objasni-
mo o kakvoj istini je re~. Na{e prvo pitanje bi}e {ta je, zapravo, Simoni-
dova mnemotehni~ka umetnost – jer u njenoj bíti se krije razlika izme|u
Ugre{i}kine pri~e i rimske verzije Simonidove legende, kao i razlog za{to
bi trebalo traìti druga~iju strategiju izgradnje i svedo~enja, druga~iju od
one koja je indirektno prisutna u Ciceronovom razumevanju Simonidovog

otkri}a.
Analizu Ciceronovog teksta nastavljam od mesta kod kojeg sam stao u
uvodu ovog eseja. Po{to je izjavio da je Simonid, setiv{i se redosleda u kom
su Skopasovi gosti sedeli za stolom, identifikovao tela, Ciceron zaklju~uje,
»hac tum re admonitus invenisse fertur ordinem esse maxime qui memoriae lu-
men afferret«.13 Klju~na re~ u ovoj re~enici je svakako »ordo«. Ali nije sa-
svim jasno koje od nekolikih zna~enja – loza, red, niz, poredak, pravilnost,
redosled, raspored – ova re~ ima za Cicerona. Tako|e, ni{ta nam ne garan-
tuje da poredak koji Simonid otkriva predstavlja za Cicerona redosled u kom
su gosti sedeli za stolom pre no {to je krov propao, a ne, recimo, zakon se-
}anja koji se javlja – koji je, {tavi{e, izmi{ljen – u toku sámog procesa pam-
}enja. Isto tako, nije o~igledno da izme|u doga|aja pre, za vreme i posle
uru{avanja krova postoji kontinuitet i odre|eni poredak. Da li, recimo, po-
redak osvetljava se}anje, ili mo`da se}anje osvetljava poredak? Da li je to
poredak stvari, niz doga|aja, ili poredak vremena? Da li je to najpre poredak
stvari, ili poredak vremena, ili pak, poredak se}anja?
Ali, po~nimo jednostavnim pitanjem: kako prevesti Ciceronovu re~eni-
cu »hac tum re admonitus invenisse fertur ordinem esse maxime qui memori-
ae lumen afferret«? Jedan od mogu}ih na~ina je ovaj: »upozoren time, on je,
kako kaù, otkrio da poredak, vi{e no bilo {ta drugo, donosi svetlost se}a-
nju«. Re~ »memoriae«, u dativu, pokazuje da se svetlost donosi se}anju. Po-
sto se »lumen afferret« prevodi na srpski glagolom »osvetliti«, poredak, da-
kle, osvetljava, rasvetljava, ili razja{njava se}anje. Re~i »najpre« ili »naro~i-
to« (maxime) zna~e »vi{e no bilo {ta drugo«; {to }e re}i da za osvetljavanje
ili razja{njavanje se}anja jo{ uvek nije prona|en bolji na~in od ovog koji na-
zivamo »poredak«.
O sámom osvetljavanju Ciceron kaè da ono »ne moè da prizove se-
}anje ukoliko nam se}anje nije prirodom dato; ali ukoliko je se}anje sakrive-
no, osvetljavanje ga, svakako, moè prizvati da izi|e iz skrovi{ta«.14 Imaju}i
to na umu, vidimo da Ciceron ne kaè da je Simonid svojim otkri}em »ars
memoriae« izmislio pam}enje, ve} da je uspostavio vezu izme|u poretka i
pam}enja. Re~ koju Ciceron koristi da ozna~i Simonidovo »otkri}e« umetno-
sti pam}enja je »protollo«.15 Glagol protollo se moè prevesti glagolom »ot-
kriti«, ali, zbog svog korena tollo, protollo tako|e zna~i »izneti (napred)« i
»podi}i«, »uzdi}i«. Stoga, Simonidovo otkri}e predstavlja uzdizanje i podi-
zanje umetnosti pam}enja na odre|eni nivo, vi{i od onog na kom je pam}e-
nje do tada bilo. Moèmo onda zaklju~iti da se svetlo poretka prinosi se}a-
nju koje je priroda dala ljudskim bi}ima. Poredak tako priziva se}anje da iza-
|e iz skrovi{ta i na taj na~in otkriva pro{lost, ~ine}i je prisutnom u sada-
{njosti.
Bez obzira da li su otkrivanje, prizivanje, osvetljavanje i podizanje si-

nonimi kod Cicerona, i bez obzira da li su njihove radnje komplementarene,
ono {to poredak ne moè da obuhvati i razjasni ostaje u mraku, izvan Simo-
nidovog doma{aja. Se}anje je, dakle, ono {to se izvodi na svetlost dana, a
pam}enje je proces razja{njenja mra~nih mesta. [tavi{e, pam}enje predsta-
vlja ve{tinu kojom se Simonid koristi da pro{iri i produì domen poretka, i
osvoji domen nepoznatog. Ako je tako, onda nam umetnost pam}enja poma-
è da upamtimo ono {to pripada pro{losti, ono {to se moè dovesti u red,
postaviti u poredak ili, jednom re~ju, urediti. Ali, dok osvetljava odre|ene
elemente pro{losti, pam}enje – osvetljavanje, svetlo sámo – zatamnjuje ono
{to ostaje u mraku.
Poredak je, stoga, konstituisan kao zamena za ono {to Ciceron smatra
haosom, mrtvim stanjem u kojem se stvari i raskomadana tela nalaze nakon
uru{avanja krova. Kada podigne tamu, poredak zauzima mesto onoga {to se
tu ranije nalazilo, razja{njava nedoumice oko delova tela i priprema ih za sa-
hranu. U nekoj vrsti dvostrukog poteza, Ciceron postavlja poredak (i otkri}e
umetnosti pam}enja) na sâm po~etak, smatraju}i da novotkriveni poredak i
nova umetnost predstavljaju izvor pre kojeg ni~eg zna~ajnog nije bilo. Da-
kle, ukoliko Simonidovu rekonstrukciju tela smatramo reprezentacijom
doga|aja, to je samo zato {to njegovo re{enje predstavlja uverljivu, razu-
mom vo|enu verziju doga|aja, a ne zato {to Simonid svedo~i o onome {to
se dogodilo.
Kada to kaèm, ja ne odbacujem korist i mo} poretka i razuma. Upra-
vo obrnuto. Moja analiza Cicerona i Denera treba da ukaè na ona mesta u
njihovim tekstovima – i jedan i drugi rekonstrui{u pro{lost – gde se poredak
i razum preobraàvaju u vlastitu suprotnost, ne dozvoljavaju}i nam da sa-
znamo ono {to èlimo i treba da upoznamo. Kod Cicerona se to o~ituje u nje-
govom verovanju da poredak (a sámim tim i umetnost pam}enja i istorija)
moè u potpunosti da uredi i predstavi stanje stvari pod uru{enim krovom.16
Sre|ivanje, postavljanje doga|aja u poredak nikako ne moè da otkrije, pre-
obrazi haos katastrofe ili da nadomesti nastalu {tetu. Red nam samo poma-
è da doga|aje prevedemo u izraz koji ne zvu~i onoliko prete}e koliko bi zvu-
~ao jezik haosa da isti moèmo da ~ujemo; stoga je takav izraz razumljiviji
i lak{i za pam}enje.
Kada je re~ o razumu, razumno je posumnjati u Simonidovo otkri}e –
ne u njegovu rekonstrukciju le{eva, ve} u retori~ke figure (poredak i se}anje,
na primer) koje koristi Ciceron. Drugo, razumno je ne poverovati da tesko-
ba, koju ose}amo kada posmatramo katastrofu, ima vi{e veze sa mrtvima
nego sa ìvima (fascinacijom ìvih prema mrtvima i identifikacijom sa nji-
ma). Tre}e, i mo`da najva`nije, razumno je posumnjati da racionalizacija ka-
tastrofalnih doga|aja – pokop le{eva – moè u potpunosti da preuzme ulo-
gu koju bi oplakivanje (mourning) nesre}e trebalo da ima. Razum je mo`da

posledica traume, sposobnost koju je ljudska rasa razvila da bi predstavila
ono {to joj je nepojmljivo. Ali ~ak i takvo razumno re{enje ne moè da iz-
bri{e i zameni ili predstavi doga|aj.
Kao hemikalije prilikom razvijanja fotografija, umetnost pam}enja fik-
sira mrtve (i se}anja) i to ~ini slede}i zakon poretka ìvih. Uz verovatnu
identifikaciju i pokop le{eva, oni elementi se}anja koji se ne mogu izvu}i na
svetlost dana, koji se ne mogu dovesti u red, bivaju odgurnuti u zaborav i
na taj na~in umireni.17 Krajnji ishod ovog procesa rekonstruktivnog se}anja
nije zna~enje pro{losti ili pro{lih doga|aja, ve} zna~enje poretka koji je po-
stao zamena za izgubljenu, neznanu pro{lost, i koji poznajemo pod imenom
»istorija«. Ciceron nije o~evidac katastrofe, ve} kum pri ro|enju umetnosti
pam}enja koja sledi i potvr|uje politi~ki poredak Rimskog carstva. Raskoma-
dani le{evi mrtvih gostiju zauvek su zaklonjeni od pogleda ìvih.
S druge strane, u pri~i Dubravke Ugre{i} prekinut je ~in pam}enja koji
je Simonid inaugurisao, i sâm pesnik nestaje u katastrofi koju je trebalo da
de{ifruje. On postaje plen svoje fantazije o sveznanju, plen mo}i koja omo-
gu}ava da red razlikujemo od nereda, mir od haosa, svetlo od mraka, pam-
}enje od zaboravljanja, jedno telo od drugog. On postaje `rtva upravo onog
koncepta istorije koji je njegovo otkri}e ustoli~ilo u rimskoj verziji legende
o umetnosti pam}enja. Registruju}i Simonidovu smrt, Ugre{i} tako|e upri-
zoruje nastanak druga~ije subjektivnosti, pokazuju}i pri tom da su ponavlja-
nje i fragmentacija zakoni istorije na Balkanu. Novi svedok je u mnogu}no-
sti ne samo da svedo~i o istorijskoj katastrofi, Simonidovoj smrti, ve} i o
katastrofi vlastitog postajanja, jer on svedo~i o nastanku istorije upravo
kada se on, kao svedok, formira u subjekta. Razume se, ovo nije trenutan
~in ve} trajan proces koji na kraju moè dovesti ~ak i do svesti o posledica-
ma samo-ostvarivanja, koje vidimo, recimo, u progla{enju nacionalne neza-
visnosti.
Ukoliko se, svedo~e}i o katastrofi, svedok su~eli i sa temeljnom fanta-
zijom stvaranja identiteta, Bosna bi po prvi put mogla da po~ne ispo~etka.
Budimo sigurni: sva obe}anja u pogledu budu}nosti Bosne i Balkana su neo-
drìva, sva predivi|anja kratkose`na. Ali mogu}e je ustanoviti da danas jo{
uvek postoje upravo one mogu}nosti koje nisu bile ostvarene kasnih osam-
desetih, kada je etni~ka pripadnost postala osnovna odrednica identiteta
pojedinca, kada su samoopredeljenje, prava naroda i stvaranje dràve-naci-
je postali najva`niji istorijski zadaci koji su potisli sva ostala prava, intere-
se i potrebe. Svaki sporazum nakon Dejtona bi u tom slu~aju vodio susretu
sa nepoznatom, zaboravljenom pro{lo{}u. I to je susret koji Bosna – i Bal-
kan uop{te – ne sme da propusti, jer Bosna nije ni{ta drugo do ovaj susret
sa istorijom koja nije njena.
Za Evropu (kao {to jasno pokazuje njeno hamletovsko oklevanje da in-

terveni{e), Bosna je mesto na kojem se istorija stvara. I ne samo istorija
dvadesetog veka – ono »nepojmljivo« {to se ponavlja kao »etni~ko ~i{}e-
nje«, Prvi svetski rat koji je po~eo u Sarajevu – ve} i kulturna predistorija
Evrope, jer Bosna je teren na kojem se ukr{taju Istok i Zapad, njeni gr~ki i
rimski koreni. Ukoliko Bosna, koja nosi oìljke verskih, istorijskih i politi~-
kih podela, i koja Evropu podse}a na njene najdublje rane, ne do|e na ovaj
sastanak sa istorijom, naredni rat }e je primorati da to u~ini.
Ako ovo zvu~i odvi{e apstrakno, dopustite mi da dodam kako bi svaki
novi sporazum nakon Dejtona podrazumevao, izme|u ostalog, i preuzimanje
odgovornosti za ono {to je u~injeno u vreme kada je ono {to danas smatra-
mo pro{lo{}u bila zajedni~ka sada{njost. Dok ovo pi{em (u leto 1998), ta se
pro{lost ponavlja na Kosovu, izme|u albanskog zahteva za nezavisnost i srp-
skog gu{enja albanskog identiteta.
n VII
Balkanskoj istoriji nje potreban lek. Nama iz biv{e Jugoslavije – ali i Evro-
pljanima, a mo`da i svima drugima – potrebna je hrabrost da se suo~imo sa
ponavljanjem istorije, hrabrost da se sretnemo sa mrtvima i vlastitom smrt-
no{}u a da pri tom mrtve ne pretvorimo u svojinu ìvih. Drugim re~ima, ono
{to nam predstoji da nau~imo nije kako da rekonstrui{emo raskomadane le-
{eve i kako da ih doli~no sahranimo, ve} kako da preìvimo vlastitu identi-
fikaciju sa svojim mrtvima. Ne treba nam, dakle, novi Pax Romana, ve} tre-
ba da razumemo kako svako ponavljanje u istoriji predstavlja tako|e i trenu-
tak u kojem moèmo da krenemo iznova, trenutak otvaranja prema mnogo-
strukosti mogu}nostî koje nisu bile ostvarene. Bez obzira na to kojim }e pu-
tem krenuti ovaj rad na istorijskoj traumi, on }e morati da obuhvati i pre-
vladavanje fantazije u temelju stvaranja identiteta na Balkanu. Jer, samo
onaj narod koji je uspeo da prevazi|e fantaziju o vlastitom uni{tenju ili is-
trebljenju, u stanju je da ìvi sa drugim narodima. Jedino pesnikinja koja je
uspela da se su~eli sa svojom smrtno{}u, pesnikinja koja je, dakle, prepozna-
la sebe u Simonidu pod ru{evinama i preìvela (u figurativnom smislu) tu
identifikaciju, u stanju je da na neki na~in govori o budu}nosti.
Naravno, ova fantazija kolektivnog uni{tenja istovremeno je i fantazi-
ja onoga {to nas ~ini ljudiskim bi}ima.
n VIII
U ovom eseju analizirao sam dva razli~ita stava prema pro{losti: prvi, Cice-
ronov i Denerov, predstavlja nastojanje da se rekontrui{e pro{lost; drugi,
koji nalazimo u ogledu Dubravke Ugre{i}, jeste poku{aj da se o pro{losti sve-

do~i u trenutku njenog nastajanja u sada{njosti. Prvi vodi zaboravljanju pro-
{losti upravo u ~asu kada autor veruje da je otkrio {ta se stvarno dogodilo.
Drugi nudi uvid u sâm proces stvaranja istorije. Prvi je pri~a gledaoca koji
posmatra doga|aj sa bezbedne udaljenosti. Drugi, svedo~enje u~esnice koja
je i sáma preìvela nesre}u i koja stoji u sred ru{evina, kao da katastrofa i
dalje traje, iako postoji svest da je re~ o pro{lom doga|aju.
Na kraju bi trebalo da shvatimo da dve verzije legende o Simonidu za-
pravo upotpunjuju jedna drugu. Uzete zajedno, one otkrivaju dve strane ka-
tastrofe: s jedne strane, potrebu za pomenom mrtvih, i s druge – raskid, pre-
kid, zaborav doga|aja koji ni pesnik ni filozof (a novinare da i ne pominje-
mo) ne mogu da zapamte.
Mi, Dubravka Ugre{i} i ja, i drugi koji su napustili Jugoslaviju jer u bal-
kanskim razmiricama i ratovima nisu mogli da na|u svoju stranu, mi ne mo-
èmo ni da zapamtimo ni da zaboravimo Jugoslaviju – biv{u Jugoslaviju, biv-
{i »mi«. Krov i zidovi Skopasove balkanske ku}e i dalje se uru{avaju. I dalje
smo zarobljeni – u zaboravljanju, u haosu katastrofe bez klju~a. Ali i mi se,
tako|e, okre}emo na drugu stranu.
Napomene
1. Simonid je autor nekih od naj~uvenijih gr~kih epitafa. Poznat je i po tome

{to je traìo vrlo visok honorar za svoje usluge. Me|u stihovima koji mu se pri-
pisuju jeste i onaj, kako to kaè Bernard Noks (Knox), »najpoznatiji distih u
~itavoj istoriji«:
Putni~e, re~ ovu Lekedemonjanima prenesi:
Mi koji ovde po~ivamo u~inismo {to nam oni reko{e da u~inimo. (247)
Simonid je napisao i epitaf »za spartanskog vidovnjaka koji je u Termopilskom

klancu predvideo svoju smrt, ali nije hteo da se povu~e«:
Ovo je ovde grob Megistov, kojeg onomad

Persijanci i Me|ani ubi{e kad su
Sperhejos reku prelazili; vidovnjak koji jasno vide{e
utvaru smrti kako se na njega kre}e,
ali ne moga{e da spartanske kraljeve
napusti. (251)
Bernard Knox, ed., Classical Literature (New York: Norton, 1993)
2. Cicero, De oratore, trans., E. W. Sutton (Cambridge, Mass.: Harvard
University Press, 1948), 467.
3. Dubravka Ugre{i}, »The Confiscation of My Memory«, trans., Celia
Hawkesworth, New Left Review 218 (1996), 39. Ugre{i} je jedna od najprizna-
tijih knjièvnica biv{e Jugoslavije. Napustila je rodnu Hrvatsku po~etkom rata.

∞Dubravka Ugre{i}, Kultura laì ∞antipoliti~ki eseji≤, Arkzin, Zagreb, 1996, str.
235 – Prim. prev.≤
4. Ibid., 39. ∞Isto, 246≤
5. Katherine Kearns, Psychoanalysis, Historiography, and Feminist Theory: The
Search for Critical Method (Cambridge: Cambridge University Press, 1997), 1.
6. Mark Danner, »Bosnia: The Turning Point«, New York Review of Books 45. no.
2 (1998), 35.
7. Ibid.
8. Mark Danner, »The U.S. and the Yugoslav Catasrophe«, New York Review of
Books 44. no. 18 (1997), 64.
9. Danner, » Bosnia«, 41.
10. Ibid.
11. Ibid.
12. Ibid., 35.
13. Cicero, De oratore, 446.
14. Ibid., 473 (kurziv je moj).
15. Ibid., 476.
16. Umetnost se}anja tako|e je i dar koji ljudi dobijaju nakon katastrofe. On
je ishod `rtvene razmene, ve{tina koju ljudi zasluùju kao naknadu za smrt i
patnju.
17. Kako tvrdi Hajdeger (Heidegger) u delu Parmenid, latinska re~ »pax« (mir)
etimolo{ki je srodna re~i »pango« koja zna~i »u~vrstiti, fiksirati«. Vidi: Martin
Heidegger, Parmenides, trans. A. Scjuwer and R. Rojcewicz (Bloomington: In-
diana Univeristy Press, 1992), 41.
Prevod:
Vesna Bogojevi} i Petar Ramadanovi}
(Petar Ramadanovi}, “Simonides on the Balkans”, Balkan as Metaphor.

Between Globalization and Fragmentation, eds. Du{an I. Bjeli} & Obrad
Savi}, The MIT Press, Cambridge, Masschusetts & London, England,
2002, pp. 351-364)
Dragan Kujundì}
Bosna kao granica Evrope:

Andri} i Angelopulos
P
Bosna, kakav primer. Bosna, kakav
primer? Poslu{ajmo u ovom ponavljanju dve mogu}nosti definisanja prosto-
ra: jedan, koji }e spominjati pro{lost, katastrofi~ku ruinu poznatu kao «isto-
rija», suvi{e poznatu u svojoj pretskazivosti, gramofoniju prostora znanog
kao «Evropa» – Bosna, kakav primer – i drugu, pitanje, mogu}nost me-
sta/prizora (site/sight) ili grani~nosti radikalno osobite u svojoj singularno-
sti, u svojoj jo{ neoblikovanoj, ra{~injenoj egzemplarnosti, do koje tek tre-
ba da do|e, jedno ne~uveno pitanje – Bosna, zaista, kakav primer? I neka
nam bude dopu{teno da odmah predloìmo tezu, jedno hrljenje ka granici:
svaka od ovih mogu}nosti mora ostati u igri, i biti suspendovana, kako bi se
pojavila razli~ita Bosna, i razli~ita Evropa, tako|e. Pitanje mora ostati pita-
nje, i primer mora ostati primer, i jedno i drugo i u igri i suspendovani, kako
bi se pojavilo ne{to poput otvaranja druga~ije Bosne, druga~ije Evrope. Na
primer, poput otvaranja Deridinog (Derrida) pitanja u knjizi Drugi pravac: «A
{ta ako bi Evropa bila ovo: otvaranje ka istoriji za koju je promena pravca,
odnos prema drugom pravcu, ili prema drugome od pravca, isku{avano kao
uvek mogu}e? Jedno otvaranje i ne-isklju~ivanje za koje bi Evropa na neki
na~in bila odgovorna?».1 Ovaj pravac bi}e mesto odgovornosti, pravac omo-
gu}en krmanjenjem izme|u dve ruine: jedno je ruina pro{le istorije, u kojoj
je Bosna jedan egzemplarno evropski prostor, a drugo je ruina uvek ra{~inje-
ne, neoblikovane, singularne i egzemplarne, destrukturiraju}e budu}nosti.
Izme|u dve distance, mali prostor, klin, odgovornost za budu}nost, odgo-
vornost za drugog. Ovaj klin moè biti jedina mogu}a budu}nost za Evropu,
zato {to je toliko toga u pitanju.
Pogledajmo nekoliko primera. Ivo Andri}, jugoslovenski dobitnik Nobe-
love nagrade za knjièvnost iz 1961., pi{e svoje romane Na Drini }uprija i Trav-
ni~ka hronika tokom Drugog svetskog rata. U prvom romanu se govori o iz-
Dragan Kujundì}/Bosna kao granica Evrrope: Andri} i Angelopulos n 444
gradnji mosta kod bosanskog pograni~nog gradi}a Vi{egrada, od strane Meh-

med-pa{e Sokolovi}a, tokom 16. stole}a. Sâm most je, od po~etka, mesto po-
vezivanja, premo{}avanja, saobra}anja, izme|u Evrope i njenog drugog, Oto-
manske imperije; ali on je, tako|e, i spomenik, koji spominje nasilno odvaja-
nje Mehmed-pa{e, prisilno preobra}enog u islamsku veru tokom njegovog de-
tinjstva. Most je, dakle, tako|e, ve}, i ruina, primer ruine; most je front, me-
sto rata, egzemplarna granica i ograni~enje Evrope, unutar Evrope. «Neka se
Evropa pazi, jer ja mogu da napravim zid protiv nje, kao primer za ~itavu
Evropu», napisao je jednom prilikom «stvarni», istorijski Mehmed-pa{a.
Andri} je oslikao most kao uvek ve} ruinu istorije, koja pro`dire tela i
muslimanskih i srpskih seljaka: varvarski primer istorije. Tokom uzgradnje,
ogromni kameni blok pao je na jednog od radnika, mladog Arapina, {egrta
majstora Antonija, glavnog graditelja, presecaju}i ga na pola i zauvek sahra-
njuju}i njegove noge u temelje mosta. Kameni blok pao je ta~no na svoje
mesto i zato nije pomeran kako bi se izvadili ostaci mladog Arapina, koji je
malo posle nesre}e umro i kojem se svakako nije moglo pomo}i: «Svi musli-
mani mu{karci iza{li su da isprate i ponesu po nekoliko koraka njegov tabut
/mrtva~ki kov~eg/, u kom je leàla samo gornja polovina njegovog mladog
tela, jer pola ga je ostalo pod kamenim blokom»2. Grani~nost koja je most,
tako|e je, dakle, i sarkofag, ma{ina koja jede meso, njegov sredi{nji potpor-
ni stub grobnica, mra~na odaja, pogubni spomenik. Jedno drugo telo koje je
uzeo most jeste telo seljaka Radisava, koji je uhva}en dok je ru{io most za
vreme njegove izgradnje. Njegova `rtva, nabijanjem na kolac, na mostu, kao
primer drugima, tako|e spominje i obeleàva ovo egzemplarno mesto, kao
primer za Evropu i kao primer Evrope. Dok je Radisav nabijan na kolac, «u
jednom trenutku kucanje prestade. Merdàn /dèlat/ je video kako se pri
vrhu desne ple}ke mi{i}i zateù i koà odiè. On pri|e brzo i prose~e to is-
pup~eno mesto unakrst».3 Ovaj primer drugima, spre~io je dalje ometanje
gradnje mosta, i izgradnja je uspe{no okon~ana.
U romanu Travni~ka hronika, Andri} slika ìvote zapadnih dipolmata u
Travniku, u to vreme sedi{tu Otomanske uprave u provinciji Bosni, na po~et-
ku 19. stole}a za vreme Napoleonovih ratova. Tokom skupa koji je za diplo-
mate organizovao vezir Ibrahim-pa{a, sluèni su limunada i ~ibuci, kako bi
se proslavile dobre vesti koje treba da obznani Ibrahim-pa{a: «Vezir je za}u-
tao. Kao da je to bio znak, u Divan su u{li gotovo tr~e}im korakom i~ogla-
ni». Iz prljavih dàkova od kostreti i crnih me{ina koje su uneli, «po~e{e da
sipaju odse~ene ljudske u{i i noseve u znatnoj mnoìni, neopisivu masu ubo-
gog ljudskog mesa, usoljenu i pocrnelu od usirene krvi. Hladan i odvratan
zadah vla`ne soli i ustajale krvi pro|e Divanom. ... Davil /francuski ambasa-
dor/, koji ni u snu nije mogao o~ekivati ovakav prizor, oseti kako mu se po-
diè stomak i limunada gor~i u ustima i preti da udari na nos»4. Ovi ostaci
ljudskog mesa bili su trofeji iz pobede nad nekom ruskom ili srpskom jedini-
com, primer mo}i Otomanske impreije; ali delovi tela, kaè Andri}, u stvari
su poticali od «obi~nog pokolja koji je ogor~ena i dokona vojska izvr{ila nad
bosanskom rajom, negde kod Zvornika».5 Scena je egzemplarna na mnogo
na~ina, a najvi{e kao scena ga|enja ugla|enog Evropljanina, koji se suo~a-
va sa sa drugom, nezamislivom Evropom («ni u snu»), Evropom sámom. Iz-
li{no je re}i, Austro-ugarski predstavnik na ovom skupu, ambasador fon Mi-
terer, tako|e se ose}ao malo mu~no na prizor granice Evrope. Ne zaboravi-
mo da se Davilovo ga|enje pojavljuje dok se de{ava najve}e krvoproli}e Slo-
vena u 19. veku, izvr{eno ne od strane Turaka, nego od Napoleonove i Davi-
love Francuske. I da Andri} pi{e svoje romane posle Prvog svetskog rata, koji
je zapo~eo u Sarajevu ubistvom nadvojvode Ferdinanda, i nastavio se agre-
sijom Austro-ugarske imperije na Srbiju, koja je ostavila Srbiju bez tre}ine
mu{kog dela njene populacije; i dok se jedan drugi veliki pokolj Slovena u
20. veku, od strane jedne druge prefinjene evropske nacije, koja je «iznad
svega», «über alles», de{ava na ruskom frontu i u nekim delovima Jugosla-
vije. A dodajmo da je rat u Bosni ubrzan nema~kim unilateralnim priznanjem
Bosne – uprkos eksplicitnim protestima svih «zapadnih saveznika» – koje je
zaista u~inilo nemogu}im diplomatske pregovore koji su bili u toku. Da li iko
zaista veruje da rat u Bosni, bez obzira ne neposrednu politi~ku odgovornost
i vinovnost strana uklju~enih u rat na terenu, nije, nije bio, tako|e i odvi-
janje najpretskazljivijeg geo-politi~kog programa, stalno i iznova neprekid-
no nastavljanog na Balkanu, naime, rat granica sáme Evrope, i sáma grani-
ca evropske odgovornosti? Da se ova odgovornost, dakle, na{a, «Zapadna»,
Evropska, promisli i angaùje?
Evo dva kontra-primera. Uz predvidljiv niz nesre}a, Andri}, u svom ro-
manu Na Drini }uprija, stavlja jedno otvaranje, jo{ jednu nesre}u. Tokom ka-
tastrofalne poplave, u Vi{egradu, svi religijski uglednici okupili su se tokom
te no}i, i po~eli da pri~aju «duge pri~e iz starih vremena, koje nisu imale ni-
kakve veze sa nesre}om koja ih je ovde saterala i sa svih strana okruìvala.
... tako su ugledni ljudi, o~vrsli i od detinjstva navikli na neda}e svake vr-
ste, savla|ivali no} za ‘velikog povodnja’ i nalaze}i u sebi snage da se pri-
vidno {ale, nao~igled nesre}e koja je nailazila i zavaravali bedu koju nisu
mogli da izbegnu».6 Usred no}i, svetlo: izme|u predvidljive gramofonije re-
ligije, i prirodne nesre}e, jedno otvaranje, u no}i, u kojem se okupljanje, za-
jedni~kost, de{avaju, u kojem se pojavljuje mogu}nost koegzistencije, mo-
gu}nost da se pojavi druga~ijost, jedno drugo, jedno drugo Drugo, ne-pro-
gramirano istorijom, ipak prizvano i do~ekano dobrodo{licom upravo u nje-
nom katastrofi~kom spominjanju.
Jedno druga~ije mi{ljenje o prostornosti tako|e je ponudio Andri} u
svojoj kratkoj pri~i «Most na @epi», u kojoj se opisuje gradnja mosta od stra-
ne jednog drugog vezira, Jusufa Ibrahima, u selu @epa, i na reci istog ime-
na. Treba se podsetiti da je selo @epa postalo poznato tokom poslednjeg rata
kada je iz ovog pograni~nog grada, opsednutog od strane srpskih trupa, u
svet dospela vest o gladi i kanibalizmu. Kada je most zavr{en, mladi pesnik
je ponudio veziru hronogram sa natpisom za most. Namera je bila da se pro-
slavi spomen na javnu gra|evinu koju je Jusuf darovao seljanima @epe. Nat-
pis je sadràvao pesmu koja je slavila vezira; njegov pe~at, koji je sadràvao
njegovo ime, Jusuf Ibrahim, Istinski rab boìji; i njegovu devizu, ‘U }utanju
je sigurnost’. Vezir je dugo razmi{ljao nad natpisom i na kraju izbrisao pe-
smu i ime. Samo je njegova deviza ostala, koju je, kona~no, tako|e izbrisao.
Tako, «ostade most bez imena i znaka».7 Budu}i da se izgradnja mosta de-
{ava posle politi~kog doga|aja koji se okon~ao skoro katastrofalno po vezi-
ra, gest de-imenovanja, ostavljanja «dvostrukog }utanja» (brisanja re~i «}u-
tanje», zajedno sa devizom) moè se videti kao gest, od strane Andri}a, ko-
jim se uzdrmava nasilje imenovanja i izvesnost mesta. ]utanje, de-imenova-
nje, brisanje imena, belina, mogu se videti kao nada, obe}anje, upisani unu-
tar pri~e, da }e mesto ostati izvan genealo{kog, nacionalnog, ili politi~kog
prisvajanja. Andri} ostavlja grani~nost kao jedno otvaranje prema neprogra-
miranom, drugom; obe}anje, upravo zato {to, kako Ugo Vlaisavljevi}, (naji-
staknutiji bosanski filozof koji je ostao u Sarajevu tokom ~itave opsade)
pi{e, «Geopolitika nije ni{ta drugo nego politika imenovanja». Vlaisavljevi}
potom obja{njava egzemplarnost Bosne: «Zato treba misliti rat u Bosni i
Hercegovini, ili rat protiv Bosne i Hercegovine, ne ~ekaju}i nezainteresova-
ne posmatra~e ‘sa strane’, koji }e nam, privilegovani zbog nesupstancijalne
vezanosti za ovda{nje tlo i svog pojmovnog jezika, jednom dati nau~no ob-
ja{njenje onoga {to se dogodilo. Treba misliti ovaj rat, ili ove ratove, u ime
mnogih stvari toliko o~evidnih, pa i u ime politi~ke egzemplarnosti Bosne i
Hercegovine za svaku postoje}u geofilozofiju».8
Odisejev pogled (1996), film Tea Angelopulosa (Angelopoulos), pri~a
kako moderni Odisej (Harvi Kajtel /Keitel/) ho}e da prona|e tri nerazvijene
rolne bra}e Manakis (Manakis) ~iji je prvi film (prikazan u okviru filma Odi-
sejev pogled), koji zaista postoji, i jedan je od prvih filmova uop{te, prika-
zuje ènu koja tka, negde na Balkanu. Potraga za znanjem vodi Odiseja kroz
mnoge scene ponavljanja nasilja istorije koje konstitui{e prostor poznat kao
Balkan, odnosno, Isto~na Evropa: u Gr~koj, Albaniji, Makedoniji, Rumuniji,
onda u Beogradu i Sarajevu. U jednoj sceni u filmu pokazuje se bezna~ajno
selo, Janjina, koje su snimila bra}a Manakis u Makedoniji – bezna~ajno ali
egzemplarno – dok glas u off-u pri~a: «Sve evropske vojske pro{le su kroz
njega». Sarajevo iz poslednjeg rata jeste mesto u koje ga teleologija njego-
ve volje da zna odvodi, i pronalaze}i rolne, ona pronalazi svoje odredi{te,
svoj cilj. Nerazvijene rolne ~uvao je jevrejski kustos, koji je ubijen, zajedno
sa ~itavom svojom porodicom, ubrzo po{to je predao film Kajtelu. Poslednje

scene oslikavaju Sarajevo u magli, jedino vreme kada je u gradu mir. I u tom
trenutku mira vreme je da se pokopaju mrtvi. I upravo u tom trenutku po-
tmule opasnosti, mladi orkestar moè da svira na otvorenom, «mladi Srbi,
Hrvati, Muslimani, sviraju zajedno», obja{njava jevrejski kustos Kajtelu. Za-
jedni~kost se pojavljuje uprkos katastrofi, tokom magle, koja re-orijenti{e
Odisejev pravac, ka mogu}nosti druga~ije Bosne, druga~ije Evrope.
Odisejev pogled subvertuje ~itav gr~ki, i otuda, egzemplarno evropski
pojam onto-teleologije gledanja i oprostoravanja, koji po~inje, u najmanju
ruku, sa Platonovom pe}inom, i predlaè jedno druga~ije «izme{tanje gr~kog
logosa», izvesno gr~ko-jevrejsko kalemljenje, kako to @ak Derida (Derrida)
kaè u tekstu «Nasilje i metafizika»: «izme{tanje na{eg identiteta i, mo`da,
identiteta uop{te; ono nas poziva da napustimo gr~ko mesto i, mo`da, me-
sto uop{te».9 Ovo su Deridine re~i o jednom drugom srtpljivom Jevrejinu,
Emanuelu Levinasu (Levinas) («Jevrejgrk, Grkjevrej» jeste na~in na koji Dòjs
(Joyce) zove svog Odiseja, i kako Derida zove Levinasa).10 Ovaj razli~ito me-
sto i ovaj razli~iti prizor bi}e motivisani na voljom da se zna, vidi ili imenu-
je, {to samo moè da posvedo~i ve} programiranu katastrofu istorije. Ova
«volja da se zna» koja pripada pogledu, u sebi je sau~esni~ka na mnogo na-
~ina sa de{avanjem nasilja, za {ta je primer cini~na anegdota iz Sarajeva, to-
kom opsade; jedan sused drugome, Srbin Muslimanu, ili obrnuto, kao kletvu,
kaè slede}e: «Dâ bog da ti ku}a no}as bila na CNN-u!». Dakle, CNN nije
tamo gde su rat i razaranje, rat i razaranje su tamo gde je CNN. Gra|ani Sa-
rajeva razumeli su to bolje nego «liberalni Zapad» ili «Evropa». Naprotiv,
ovaj alternativni prizor bi}e motivisan, ili zami{ljen, jednom krajnjom pasiv-
no{}u: tkanjem, ~uvanjem i pa`njom, strpljivim spominjanjem opasnosti koja
odvra}a upravo onu vrstu oftalmo-falokratskog pogleda rata, pod kojim
evropska istorija ra{~injava, odnosno, ruinira sebe. Upravo nas u tkanju i ~u-
vanju, u brizi za drugog, u opasnosti, kao {to Levinas kaè, «lice drugog, u
ovoj nagosti, izloèno smrti ... podse}a na sámu smrtnost druge osobe».11
Odgovornost prema drugome uvek }e prethoditi izvesnosti imena, prizora ili
pogleda.
U jednoj od poslednjih scena filma, prazan kadar trepti ispred Odiseje-
vog pogleda. Na praznom ekranu on vidi, mo`da, katastrofu istorije: lice sva-
ke osobe koja je umrla u bosanskom ratu; kraj mesta i prizora, mesto/prizor
Evrope. Ali u praznom treptanju kadrova, jedno otvaranje: prazan, nerazvi-
jen film, jedan nevi|eni spomen neprogramiranog drugog, strpljenje, pasiv-
nost, obe}anje, budu}nost. Na primer, jedan primer. Jedan primer? U me|u-
vremenu, Sarajevo je u magli. Svet je slep.
Bele{ka
* Ovaj tekst je verzija predavanja pro~itanog na Presidential Forum of the Mo-

dern Language Association (sekcija posve}ena Isto~noj i Centralnoj Evropi), koji
se odrào u Torontu, Kanada, u decembru 1997. Ono na {ta se ovde upu}uje
kao na «Evropu» moè se ~itati stalno kao «Zapad» («porodica civilizovanih
nacija» – Dòrd` Bu{): sve nacionalne, politi~ke, medijske i druge institucije
koje danas konstitui{u dominantni i dominiraju}i politi~ki prostor.
Napomene
1. Jacques Derrida, The Other Heading. Reflections on Today’s Europe, (Bloo-

mington: Indiana University Press, 1992), p. 17.
2. Ivo Andri}, Na Drini }uprija, (Novi Sad: Matica srpska, 1965), p. 63.
3 Andri}, Ibid., 1965, p. 48, (kurziv D. K.).
4 Ivo Andri}, Travni~ka hronika, (Sarajevo: Svjetlost, 1976), p. 237.
5 Andri}, Ibid., 1976., p. 239.
6 Andri}, Ibid., 1965, p. 120.
7 Ivo Andri}. Pripovetke, (Novi Sad: Matica srpska, 1965), p. 98.
8. Ugo Vlaisavljevi}, «Geopolitika i geofilozofija», Belgrade Circle Journal, ‘Pure
War’, 1-2, 1995, s. 13 (kurziv D. K.). Vlaisavljevi}ev tekst pojavio se kao prvi
u tematskom broju ~asopisa naslovljenom ‘îsti rat’, u Beogradu, tokom posled-
njeg rata, objavljenom bilingvalno na engleskom i srpsko-hrvatskom, od stra-
ne Beogradskog Kruga, ne-vladine organizacije, koja je bila i ostala najegzem-
plarnija institucija koja je kritikovala Milo{evi}evu vlast, ali i sve druge nacio-
nalno-socijalisti~ke snage na prostoru koji je nekada bio Jugoslavija. U njemu
se nalaze tekstovi vode}ih intelektualaca iz svih jugoslovenskih republika koji
su odbacili demonizaciju drugog na prostoru biv{e Jugoslavije, a tako|e i tek-
stovi vode}ih evropskih mislilaca i filozofa: @an-Lika Nansija (Nancy), Petera
Sloterdajka (Sloterdijk), @ana Bodrijara (Baudrillard), Ri~arda Rortija (Rorty),
etc. Kada se jednog dana bude pisala istorija rata u Jugoslaviji, Beogradski
Krug }e se pojaviti kao naj~asnija institucija koja je predstavljala «evropsku
gra|anskost» u Jugoslaviji, za Jugoslovene, i za sámu Evropu. Evo ~injenice
malo poznate na Zapadu: Beogradski Krug je pozvao @aka Deridu da odrì pre-
davanje u Beogradu uo~i rata u Bosni. Derida je odabrao da pro~ita svoj tekst
«Politike prijateljstva», onog dana kada su prve borbe otpo~ele u Sarajevu. Dok
je vest o po~etku rata stizala u beograd, Derida je rekao publici okupljenoj na
Kolar~evom Narodnom Univerzitetu slede}e: «Ako Evropa ne bude slu{ala i pa-
zila na istorijsku lekciju Sarajeva, bi}e osu|ena da ponovi sve gre{ke te istori-
je».
9. Jacques Derrida. »Violence and Metaphysics«, u: Writing and Difference,

(Chicago: The University of Chicago Press, 1978), p. 82.
10. Derrida, Ibid., 1978, p. 153.
11. Emannuel Levinas. Time and the Other, (Pittsburgh: Duquesne University
Press, 1987), p. 107.

Izvor: Dragan Kujundì}, “Bosnia as the Limit of Europe: Andri} and
Angelopoulos” (manuscript)
Nade`da â~inovi}
Jedan zavidljiv pogled
P
Ovo {to sledi je poku{aj da se pokaè
da u gra|enju balkanskog identiteta, stvaranju ideje o Balkanu, posmatra~
sa strane mo`da projektuje, prenosi svoje sopstvene neispunjene èlje na, po
svemu sude}i, druga~ija ljudska bi}a, budu}i da ih je sreo u odre|enom sklo-
pu okolnosti.
To, naravno, nije nova ideja, tomovi su napisani kako o iskrivljava-
nju tako i o idealizaciji onoga {to se danas naziva Drugim. Ja predlaèm da
se tome pri|e na jedan prili~no jednostavan na~in, to jest, ja ne zagovaram
stav da istoriju ~ine ispadi ma{te i psihoze i ne nameravam da istraùjem za-
vist kao ne{to {to je u osnovi povezano sa psihoti~kom fantazijom. ôvek je
obi~no sasvim svestan svoje zavisti, gotovo po definiciji. Izgleda, me|utim,
da postoji nerazumevanje oko toga {ta je objekat zavisti. Klasi~na je izjava
Melani Klajn (Klein): »Mada se (zavist) na povr{ini manifestuje kao ùdnja
za prestiòm, bogatstvom i mo}i koje su drugi uspeli da steknu, zavidi se u
stvari na kreativnosti«.1 Za jedan na~in razumevanja dinamike emocija, uka-
zujem na nedavno objavljenu knjigu Ri~arda Volhajma (Wollheim)2. U sva-
kom slu~aju, teoretisanje o emocijama jeste industrija koja je u porastu.
Naravno, ja ne mislim da narodi Balkana imaju sku~enu kraeativ-
nost, ali postoji izvesna koli~ina neosnovanog samozadovoljstva, a u nekim
slu~ajevima i pravog protohronizma, ube|enja da smo ionako mi sve prvi
prona{li.3 Kaèm samo da se njima moè pripisati izvesna spontanost i tale-
nat.
Mo`da iznena|uje da su objekti zavisti ljudi koji pate od posledica
rata, besku}ni{tva ili od tla~iteljskih reìma. Upravo je to opservacija koju
èlim da istaknem. To ne zna~i da pori~em da su ova ose}anja izme{ana sa
emocijama koje poti~u iz saose}anja ili drugih shema identifikacije.
Ali moj cilj ovde je da naglasim element zavisti, ùdnje za ne~im
{to drugi ima. To ne{to nazva}u intenzitetom iskustva. Dobar deo toga je za-
beleèn, lepo zapisan; na primer, uìvanje u sedenju oko kuhinjskih stolova
sa tada{njim sovjetskim intelektualcima-disidentima; uìvanje u melanholiji
Centralne Evrope. Ovde je osnovna shema bila zavist izazvana prate}om po-
javom ograni~enog izbora i ~injenicom da su ti Isto~ni Evropljani mogli da
ra~unaju da }e se efekti njihovih akcija i prestupa odmah ispoljiti, dodu{e
kao krajnje neprijatni efekti. Bilo je tu i ose}anja prisnosti. Krugovi autsaj-
dera stvaraju surogat zajednice, prednost je bila u tome {to disidenti obi~-
no nisu bili sekta{ki osobenjaci i nasilnici i niste morali da `rtvujete svoju
individualnost, kao kod religioznih sekti. Jedan nedavni slu~aj sna`ne no-
stalgije jeste knjiga ina~e briljantne stru~njakinje za Benjamina, Suzan Bak-
Mors (Buck-Morrs), sa naslovom Svet snova i katastrofa. Odumiranje masovne
utopije na Istoku i Zapadu. Ona nama tako mnogo zamera, nama gra|anima
ranijih socijalisti~kih dràva {to se nismo vi{e borili da sa~uvamo dostignu-
}a na{ih biv{ih dru{tava i kaè da su se sve zaista kreativne stvari, uklju~u-
ju}i i inicijative civilnog dru{tva, pojavile pre promene.4
Sa »Balkanom« je druk~ije, mada postoji jedan paralelan element,
simetrija sa zastarelim terminom za Balkan, »Turska u Evropi«. »Sovjetska
Evropa« je bio pokriva~ koji je prekrivao pola kontinenta, navodno stvaraju-
}i mrak. Posle smrti sovjetske imperije, a donekle i pre toga, Zapad je imao
svoje miljenike. Poljaci, Ma|ari, êsi bili su skoro integrisani, polako su gu-
bili svoj status stranaca. Danas su oni vi{e kao neka ukro}ena turisti~ka po-
sebnost na nivou Italije i [panije. Slovenija i balti~ke zemlje su verovatno
suvi{e male da bi bile ozbiljno uzete u obzir.
Rat zaista menja stvari, tako da se biv{a slika Balkana pretvorila u
ne{to mnogo zlokobnije. Ipak, krenu}u od jednog ranijeg momenta, od izja-
ve jedne Engleskinje koja je radila u Jugoslaviji za jednu agenciju za pomo}
Ujedinjenih nacija – UNRRA. »Oduvek sam ose}ala da ovde postoji prava ci-
vilizacija – mo`da je jo{ uvek srednjovekovna, ali ta kultura je na izvestan
na~in vi{a od na{e. Ovi ljudi nisu izgubili svoje korene ni svoj moralni ko-
deks kada su transplantovani u ru`nu i usamljenu dùnglu ogromnih grado-
va. I dok sve prave sámi, kao {to se to jo{ uvek ovde de{ava, uklju~uju}i i
sopstvenu poeziju i muziku, oni su vi{e u miru sa sámima sobom, vi{e pot-
puni kao ljudska bi}a«.5
Gospo|ica Vilson (Wilson) nije bila naro~ito pronicljiv posmatra~.
Smatrala je da se ove osobine lepo uklapaju u transformaciju dru{tva u so-
vjetskom stilu i nije bila u stanju da posumnja u bilo ~ije dobre namere, ali
budu}i da je bila tako iskrena, izrazila je zavist na jasan na~in.
Od njenog vremena, koncepcija multikulturalizma i razmi{ljanja o
vezama me|u kulturama postali su u velikoj meri deo vokabulara prose~no
obrazovane osobe. Pojavljuju}i se uglavnom pod maskom op{te spremnosti
da se toleri{u razlike, bez pravog shvatanja ograni~enja takvog op{teg sta-
va, multikulturalizam je pogre{no koncipiran kao program. Njega uvek treba
tretirati kao ~injenicu. U slu~aju mog zavidljivog posmatra~a, vi{e znanja
Nade`da â~inovi}/Jedan zavidljiv pogled n 452
smanjuje intenzitet ùdnje za ~udnim i uzbudljivim na~inom ìvota tako {to

pokazuje sloèniju me{avinu onoga {to je blisko sa onim {to je neo~ekiva-
no.
Sociolog zamagljenog pogleda, pisac koji ne odustaje, posve}eni
terapeut i kao poslednji, ali ne i najmanje va`ni, bezbrojni novinari koje ja
opisujem kao ljubomorne, naj~e{}e su ljudi koji u potpunosti zasluùju di-
vljenje. Ali samo mali broj njih bio je u stanju da uvidi da uzroci nedavnog
jugoslovenskog rata nisu ba{ toliko razli~iti od uzroka drugih ratova, da ih
vidi kao slom komunikacije u situaciji u kojoj su akteri sledili me|usobno su-
protstavljene nacionalisti~ke ciljeve. Naravno, nastup ludila, neuspeh moral-
ne imaginacije i politi~kog uzdràvanja uvek su neponovljivo bolni. Ve}ina
stranih posetilaca suvi{e insistira na razlici izme|u svojih specijalnih i ta-
lentovanih prijatelja i divljaka u ovoj pri~i. @rtve ne samo {to su morale da
budu bezgre{ne, ve} su morale da budu izuzetne, u svakom smislu, kako bi
bile vredne pa`nje. Informant tako|e ima sopstveni program, pri ~emu je
naj~e{}a ona pri~a u kojoj se isti~e lepa i mirna koegzistencija pre nego {to
je sve po~elo. Prebacivanje krivice na tri ili ~etiri lidera, nikad ne}e re{iti
na{e probleme.
Oni koji pri~aju pri~e uvek ra~unaju sa specifi~nim efektom koji iza-
zivaju tu|e nesre}e: na njima moèmo da grejemo ruke kao da ih drìmo is-
pred vatre. Plemeniti stradalnik je naravno najbolji. Te{ko je ne pokleknuti
pred glorifikuju}im posmatra~em kojeg motivi{e njena ili njegova zavist za
druga~ijim ìvotom. Obi~no se o ljudima sa Balkana misli kao o onima koji-
ma ne{to nedostaje i koji za ne~im ùde. To naj~e{}e funkcioni{e na slede-
}i na~in: osoba iz na{eg regiona je dobar deo ìvota provela bave}i se istim
knjigama ili ne~im sli~nim, {to je istovetno sa onim ~ime su se bavili njeni
ili njegovi kolege ili koleginice. Stoga, ona ili on prvo poku{ava da se uklju-
~i u debatu kao osoba sa Zapada. Ali to ba{ ne uspeva. Tu su akcenat, para-
laks, zaka{njenja, odlaganja i preme{tanja. Ako to ne uzmete u obzir, odu-
stajete od toga da budete simboli~no samo-definisani. Niko ne èli da upad-
ne u ‘malin~izam’, slepo ulagivanje Zapadu, re~ koju su stvorili Meksikanci
prema Malin~e, Kortesovoj (Cortes) prevoditeljki na lokalni jezik.6 U svakom
slu~aju, {to vi{e poku{avate da se uklopite, sve ste svesniji hla|enja ili bar
zbunjenosti sa strane va{ih sagovornika. Jo{ uvek ste druga~iji i {to je jo{
gore, poku{avate da to poreknete, poku{avate da zauzmete onaj stav koji
pravi zapadni teoreti~ari rutinski kritikuju: èlite da se priklju~ite monopo-
listi~koj, globalizuju}oj Sili. Vi o~igledno ne moète da budete na strani Dru-
goga.Vi morate da budete Drugi. Ali Isto~ni Evropljani nekako nisu ba{ pra-
vi, ~estiti Drugi, njima je suvi{e stalo da budu Evropljani. Ljudi sa Balkana
su jo{ teì slu~aj. Tamo je politi~ki korektno primenjivati »plemensko«. U su-
o~avanju sa njima, ~ovek ose}a zavist, jer je njima dozvoljeno da ispolje svo-
ju agresivnost, moè se preko njih ~ak malo i uìvati u tome. Trezvena ana-
liza je zaista mnogo dosadnija.
Trezvena analiza bi trebalo da vrlo pa`ljivo pogleda u odnose me|u
kulturama, u napetosti i borbu za priznanje. Mo`da je ta~no, kao {to tvrdi
Bahtin (Bahtin), da se jedna kultura otkriva samo kroz o~i druge samo kroz
o~i druge. Po Deridinim (Derrida) re~ima, ono {to je svojstveno nekoj kultu-
ri ne moè da bude samo ona sáma. [tavi{e, svaka kultura je po definiciji
multikulturna. Nema ~istog i neizme{anog porekla, nema ~iste su{tine. Kul-
ture su uvek proizvod onoga Ne~eg Izme|u, pri ~emu je transmisija bila tako
uspe{na da je zaboravljena.
Za Evropljane, Balkan je ne{to izme|u strane kulture i slabije vari-
jante njihove sopstvene kulture. U na{e doba, ve}ina stanovnika Balkana
deli mnogo navika i ube|enja sa svojim zapadnim susedima. Oni nisu sasvim
neprozirni, nisu potpuno zatvorena knjiga. Oni nekako prednja~e u karakte-
ru svake kulture.
Ve}ina njih èli da se takmi~i sa Zapadom: ali to je, na izvestan na-
~in, njihov izbor ili neispunjena èlja. Oni imaju budu}nost: oni imaju isto-
riju. Njima mo`da treba zavideti.
Napomene
1 Melanie Klein, Envy and Gratitude and Other Writings, London 1963 (»Envy
and Gratitude«, 1957).
2 Richard Wollheim, On the Emotions, London 1999.
3 Katherine Verdery, National Identity under Socialism, Barkeley 1991.
4 Susan Buck-Morss, Dreamworld and Catastrophe, Harvard, Ma., 2000.
5 Francesca M. Wilson, Aftermath, (London 1947), pp. 161-62.
6 Vidi, Tzvetan Todorov, The Morals of History, (Minneapolis: University of Min-
nesota Press, 1995), p.73.

Izvor: Nade`da â~inovi}, «An Envious Look» (manuscript)
O DEO IV
Balkan i »kolonijalizam«
Stefanos Pesmazoglu
Trojanskog rata nije bilo.

Kosovo: nadziranje i ka`njavanje*
P
Andromaha:
Sa Trojom se ne}e zaratiti.
Hektor (odlu~no):
Sa Trojom }e se zaratiti.
O~igledno je da jedna ovakva »raspra-

va« nema jednu ili dve polazne ta~ke ve} mno{tvo polazi{ta koja trpe uticaj
socijalnog i nacionalnog okruènja u kome se ìvi, ideolo{kih i kulturnih ga-
laksija prema kojima se ose}a srodnost. Sada{nje galaksije, tako|e, zavise od
planova za budu}nost. Na primer, smu{eni kriti~ki nastrojeni srpski intelek-
tualac mogao je da bude zainteresovan isklju~ivo za to kako bi se najpre
otresao Milo{evi}eve vlade, a sada i sámog reìma; kriti~ki nastrojeni gr~ki
intelektualac, po{to je osudio bombardovanje (oba bombardovanja Bosne:
ono od strane srpskih snaga i ono od strane hrvatskih snaga, kao i bombar-
dovanje Jugoslavije od strane NATO-a) mogao bi da bude odlu~no zaintere-
sovan za to kako da na najmanju mogu}u meru svede nacionalisti~ke reflek-
se ili kako da iskoreni rasisti~ke reakcije prema albanskim emigrantima; kri-
ti~ki nastrojeni evropski intelektualac mo`da me|u svojim prioritetima ima
borbu sa antimuslimanskim rasizmom, a u Sjedinjenim Dràvama da odvra}a
od narastaju}eg globalnog apetita prema vojnim intervencijama u ime fun-
damentalnih vrednosti, tj., jo{ vi{e Kosova. Ali za sve nas, gdegod mi ìve-
li, op{ti interes jeste spre~avanje, svim sredstvima, nastanka okolnosti pod
kojima se izri~u ili o~ekuju pretnje katastrofi~nim svetskim ratom, {to se u
tri navrata i doga|alo tokom kosovskezbrke.
Moj prikaz je u suprotnosti sa etnocentri~nim ili nacionalisti~kim ta-
lambasima koji preovla|uju u Srbiji (a prolamaju se i iz izvesnih krajeva Gr~-
ke), ali ono se, tako|e, protivstavlja «heavy-metal» amerikanocentri~nom
stanovi{tu NATO-a. Rat na Kosovu mo`da je, za neko vreme, okon~an, a ono
Stefanos Pesmazoglu/Trojanskog rata nije bilo. Kosovo: nadziranje i ka`njavanje n 456
{to jo{ vi{e iznena|uje, jeste da niti jedan od aktera jugoslovenske drame,
osamnaest meseci kasnije, vi{e nije na sceni: Milo{evi}eva vlada (ne i re-
ìm), OVK i Demokratska partija u SAD, poraèni su na izborima (uporedo sa
tim, Tu|man je umro, Izetbegovi} se povukao). Me|utim, mentaliteti koji su
okruìvali rat odaju pobedni~ki izgled. @ivi su i ~itavi. A mi znamo: menta-
liteti diktiraju re~i, a re~i funkcioni{u kao katalizatori prakse.
Vojno nasilje i rat se ne odbacuju isklju~ivo sa stanovi{ta principa, bu-
du}i da su najve}e zlo~ine XX veka po~inili pervertovani nacionalisti i, isti
takvi, samoproklamovani moraliziraju}i internacionalisti, ve} usled unutra-
{njih flagrantnih protivre~nosti i diskursa Alijanse (u jednini ali i u mnoì-
ni) i njene prakse. Upravo u tom smislu vojna intervencija nije mogla i nije
trebala mo}i da bude odu{ak – umesto toga, u prilog ~ega }u raspravljati,
~itav dijapazon drugih, ne-vojnih sredstava koja su Zapadu bila na raspola-
ganju ostao je neupotrebljen, a kada su ~ak i takva sredstva upotrebljavana,
njihova je upotreba bivala kontraproduktivna.
îni se da je neophodno jedno sasvim saèto i preliminarno skretanje
pa`nje na nacionalizam, istorijski relativizam i etni~ko ~i{}enje u Jugoslaviji. U
osobenom okviru jugoslovenske i balkanske politike Arijadnino klupko nije mo-
gu}e rasplesti. Projekat postaje sve zamr{eniji {to se zalazi dublje u lavirint,
od epohe obrazovanja modernih nacija-dràva do Otomanskog i Habzbur{kog
Carstva, i dalje, ka vizantijskom dobu (a u izvesnim slu~ajevima do makedon-
ske i helenisti~ke davnine). Ova «duboka» istorijska pro{lost prera|ena je to-
kom Prosvetiteljstva, i kasnije, preko Romantizma, u ~iste, zasebne antagoni-
sti~ke verzije. Ovo je era Nacionalizma na ideolo{kim i kulturnim nivoima koji
zavr{avaju u za~aranim krugovima uzajamnog tamanjenja stanovni{tva po et-
ni~kim, religijskim ili lingvisti~kim osnovama. Kao da je ovaj izvitopereni pro-
ces homogenizacije bio sproveden sa zaka{njenjem u slu~aju Jugoslavije; ni-
kakav «nauk» kao da ne moè da se izvu~e iz istorije. Ova homogenizacija je,
isprva, bila sprovedena na nivou reprezentacija (i, prema tome, na nivou men-
taliteta), pukim uzajamnim odsecanjem njihove zajedni~ke istorije iz njene
zajedni~kosti, znatno pre nego {to su pravi procesi «etni~kog ~i{}enja» ope-
racionalizovani. Od vremena Kosovske bitke u XIV veku, Srbi i Albanci su pod-
jednako prolazili kroz periode ja~anja njihove samosvesti o onome {to sma-
traju i {to zagovaraju kao isklju~ivo svoju istoriju i kulturu. Kao {to je Marko
Dogo (Dogo), italijanski istori~ar, umesno primetio: «Radno polje balkanske
istorije zaposednuto je nacionalnim istoriografijama koje veli~aju (ili teè da
veli~aju) svojevrsnu suverenost nad vremenom, ba{ kao {to su njihovi odgo-
varaju}i narodi i dràve isticali suverenitet nad teritorijom».1
Konstruisan unutar ovog konteksta, destruktivni – i, naravno, autode-
struktivni – srpski nacionalisti~ki diskurs, koji proizvodi samooboàvanje
srpske masovne kuture i slavne pro{losti, jeste obele`je, manje-vi{e, zajed-
ni~ko ve}ini balkanskih i, uop{tenije, svih nacionalizama. Za «korenima» se

traga u najve}oj mogu}oj istorijskoj dubini kao i u naj{irem mogu}em geo-
grafskom podru~ju. Sanktifikovane su partikularisti~ke karakteristike: praksa
sadràna u izreci «Srbi – narod nebeski». (Analogno gr~koj i jevrejskoj mak-
simi o izabranom narodu.) Uporedo sa time, karikature su pretvorene u stan-
darde, stereotipe koji vode preziru i mr`nji prema susednom «drugom» ili
«unutra{njem manjinskom drugom» – standardni mehanizmi u svim rasizmi-
ma i nacionalizmima. Sve na Zapadu izre~eno ili napisano o Srbima smatra-
no je velikom laì te je, stoga, prioritet broj jedan bilo {irenje «istine» o Sr-
biji po svetu. Teorije zavere, u kombinaciji sa uvek prisutnim mitovima o iz-
daji, predloène su kao obja{njenje svakog negativnog obrta u doga|ajima.
Ratno hu{kanje na nacionalnoj osnovi: «Srbi gube u miru a pobe|uju u ratu...
Rat je zdravlje». Rat se nikada ne opisuje kao stra{na gre{ka, silovanje, ka-
tastrofa, mu~enje.
Produkovan je i reprodukovan dobro znani za~arani krug u diskursu
straha, predrasude i mr`nje. Data mu je pseudo-istorijska vekovna legitima-
cija.2 Upravo je gore pomenuta vrsta ideologije bila mobilisana od strane Mi-
lo{evi}evog rukovodstva, ne zato {to je njegovo rukovodstvo romanti~no-na-
cionalisti~ko, ve} zato {to je imalo namere koje su strogo usmerene na pro-
duàvanje mo}i reìma i, ukoliko je ikako mogu}e, njegovo geografsko pro-
{irenje. Pothranjuju}i takve snove Srba, rasisiti~ki i nacionalisti~ki diskurs
mr`nje evociran je ne zbog vere u bilo kakvu ideologiju, ve}, kao sredstvo
jednog cilja: mo}i, vi{e mo}i, skop~ane sa teritorijalno{}u i suverenitetom
nad njom, koji, kona~no, vode etni~kom ~i{}enju i masovnim ubistvima u Bo-
sni. Ali, koliko god iznosila ta~na procena `rtava, sa preko sto hiljada ubi-
jenih, stvarni pogrom jeste bio na delu i to je jedini termin koji opisuje re-
alnost, bez obzira na odurni stav Zapada na koji }u se osvrnuti na sámom
zavr{etku moje rasprave. Cilj je poznat. «Etni~ko ~i{}enje» od strane Milo{e-
vi}evog reìma eufemisti~ki je okarakterisano kao «re-demarkacija geograf-
skih granica». U istom ovom smeru pokrenute su dru{tvene nauke, iz strogo
nacionalisti~kih pobuda. Zloupotreba je bila naro~ito zama{na u istoriogra-
fiji, demografiji i istorijskoj demografiji, politi~koj i etni~koj geogafiji i so-
cijalnoj antropologiji.
Ube|en sam da je izli{no podrobnije izlagati u ~emu se sastojao jedan
zlo}udni reìm sa paklenim reperkusijama za njegove nekada autonomne re-
gione. Duga~ka bibliografija ve} je stavljena na raspolaganje, me|utim, ob-
zirom da pojedina~ni akteri ne delaju na prazno, ono {to je va`no razumeti
jesu kontekst i razlozi koji su dopustili utrkivanje u ~i{}enjima i fatalni put
prvenstveno srpskog reìma. U tom pogledu, ja iskreno verujem da nam okvi-
ri analize Suzan Vudvord (Woodward) (Bruklin{ki institut) pruàju instru-
mente za razumevanje. Za na{e potrebe vi{e je nego dovoljan jedan navod
iz njenih zaklju~nih zapaànja: «Upravo je insistiranje Evropske Zajednice na

referendumima zbog legitimisanja ∞etni~kih≤ prava, prihvataju}i, s druge
strane, opravdanost samo pojedinih, ∞ono {to≤ je obezbedilo impetus, kakvi
god bili spontani razlozi (zavist, mr`nja, nadmetanje), za proterivanje ljudi
iz njihovih domova i sa njihovih radnih mesta na osnovu njihove etni~ke pri-
padnosti, za stvaranje etni~ki ~istih zona putem preme{tanja stanovni{tva i
proterivanja kao predigre za glasanje. Cilj nije bilo teritorijalno pro{irivanje
ve} dràvnost. Stoga bi jedino me|unarodno priznanje upotpunilo zacrtani
zadatak... ∞Ova≤ borba za ustanovljenje nacionalnih prava na zemlju ima ge-
nocidni aspekt«.3 Tvrdnja koja ni najmanje ne menja zlo~ina~ku odgovornost
Milo{evi}evog reìma.
n I Globalni moralisti~ki relativizam
1. Deklarativna retorika NATO-a
Komanda NATO-a bila je potpuno svesna da ovaj rat nije besneo samo, niti
uglavnom, na terenu bombardovanja, ve}, barem isto toliko i na terenu me-
dija. On je tako pobudio proces formiranja javnog mnenja kroz manipulaci-
ju ~injenicama i re~ima, kako na nacionalonom tako i na internacionalnom
planu. Ovaj diskurs, usmeren ka javnom mnjenju, nije imao nikakve veze sa
interesima, ve}, isklju~ivo sa moralnim vrednostima i ljudskim pravima. Ta
orkestracija imala je slede}a obele`ja: a) stvarnu monopolizaciju zvani~nog
i autoritarnog diskursa – dobro znani brifinzi – i njegovih jo{ nezaboravni-
jih aktera; svi oni su, u su{tini, funkcionisali kao vi{estruki odjek jednog je-
dinog glasa; b) stalno ponavljanje vladaju}ih stereotipa: producent spekta-
kla – NATO-alijansa; protagonisti inscenacije – politi~ke vo|e poput pred-
sednika Klintona (Clinton), premijera Blera (Blair); c) orkestracija Alijanse
preduzeta u cilju konsolidovanja jedne slike: slike izbeglica. Ova slika, na-
ravno, nije bila izmi{ljena. Bila je to sasvim realna drama. Me|utim, od ap-
solutno su{tinskog zna~aja bilo je da se ova slika odabere kao permanentna,
kako bi, kroz globalnu snagu pokrenutih reminiscencija, ubedila putem aso-
cijacije; ova slika identi~na je slici deportovanih tokom Drugog svetskog
rata. Izbegli~ki logori su jedno nedostojno, dehumanizovano mesto za ìvot.
I pored svega toga, budu}i da je postojala mogu}nost da se kosovske izbe-
glice, za kratko, apsorbuju {irom zapadnog sveta, ve}ina zapadnih dràva
nije se pokazala voljnim za to. Ispitivanja javnog mnjenja koja uvek diktira-
ju politi~ko pona{anje, pokazala su put politi~arima: me{avina ksenofobije i
izgledne nesigurnosti zaposlenja ne bi dozvolili vladama da prime vi{e od
minimuma. Slika izbeglica na TV-u bila je apsolutno presudna.
Nema potrebe da se ponavlja ono o ~emu se slu{alo i {to se gledalo ad

nauseam tokom tromese~nih vazdu{nih vojnih dejstava na Kosovu. Central-
ni globalno-ogla{avaju}i «narativ» NATO-a, vrti se oko dve ili tri komplemen-
tarne teme i jedne velelepne istorijske metafore. Osnovni princip propagand-
ne kampanje – uspe{no asimilovan od strane svih glasnogovornika – potreba
prepoznavanja jednog neprijatelja, jednog i jasno ocrtanog neprijatelja, to-
kom ove specifi~ne istorijske situacije. Apsolutni neprijatelj, apsolutno zlo
za ovih poslednjih 50 godina jesu Hitler i nacisti. Hitler i nacisti su uvek oì-
vljavani u uobrazilji javnog mnjenja da bi ubedili (posvedo~eno nebrojenim
igranim i dokumentarnim filmovima iz i o periodu Drugog svetskog rata): Sa-
dam Husein – Hitler Bliskog Istoka, pre sedam godina, Naser – Hitler Egip-
ta, tokom anglo-francuske intervencije u Suecu pre ~etrdeset godina. Narav-
no, govore}i o Holokaustu u ovom kontekstu – najkrupnijem zlo~inu po~i-
njenom u srcu Evrope, «najobrazovanijeg» i «najkultivisanijeg» regiona sve-
ta – prenaduvanom retorikom, kako je vo|stvo NATO-a ~inilo, podrazumeva
njegovu relativizaciju i trivijalizaciju tog doga|aja: komentar o onome {to
~ini izvrtanje i krivotvorenje Istorije, Pro{losti i Sada{njosti, izli{an je. (Ap-
solutno zlo je u dovoljnoj meri bilo prisutno u Jugoslaviji, da bi, bez potre-
be za redefinisanjem na nekoj vi{oj razini, bilo osu|eno kao istorijski apso-
lutno zlo.) înilo se kao da je javnim mnjenjem lak{e manipulisati jednom
Velikom Laì, nego nekolicinom malih, pod uslovom da ta la` ponavljano od-
jekuje razli~itim tonovima i od strane raznih institucionalnih aktera. Inte-
lektualce je – ili barem srednji opseg intelektualne populacije – znatno lak-
{e zavarati nenadanim i èstokim crnim mrljama velikog }utanja nego jed-
nom velikom laì koja se moè lako identifikovati. Upravo o ovom }utanju
bih èleo da govorim.
Rekao bih da naj{iri mogu}i spektar liberalne inteligencije, kao i levi-
~arskih kulturnih krugova (dakako, ne svi) nisu shvatili da su razli~iti poli-
ti~ki akteri, ovaplo}eni u pojedincima i institucijama, sa potpuno razli~litim
ciljevima i razli~itim hijerarhijama, povr{no upotrebljavali i zloupotrebljava-
li konceptualni pribor liberalizma, sa pojmom «ljudskih prava» u njegovom
sredi{tu. «Recikliranje» liberalnog re~nika ljudskih prava i preozna~avanje za
nas formativnih slojeva pam}enja (holokaust i deportovani) bilo je sistema-
ti~na praksa. Ova kolonizacija, od strane NATO-a, jedne vojne organizacije,
liberalnog i levog instrumentarijuma dogodila se iznenada, bez prethodnih
nagove{taja. Neposredna pro{lost bila je okarakterisana jednim sasvim dru-
ga~ijim re~nikom i druga~ijim praksama nezainteresovanim za Ljudska Pra-
va, praksama koje, zapravo, podupiru desetine reìma koji ta prava kr{e. Kr-
{enja su se desila u sámom trenutku bombardovanja u jednoj od ~lanica «ali-
janse demokratskih dràva» (Turskoj), i/ili su dobila podr{ku od SAD- i UK u
slu~aju Dàkarte (protiv Isto~nog Timora). Propagandisti NATO-a i SAD su,
na taj na~in, poput njihovih akademskih apologeti~ara, prisvojili diskurs,

univerzalisti~ki po implikacijama, i zloupotrebili vokabular ljudskih prava,
reinterpretiraju}i ga humanitarno-moralisti~kim terminima da bi zaba{urili
interese.
Da napravimo privremeni rezime: operacija ogromnih razmera – «Milo-
srdni An|eo» kako su je krstile njene vlastite vojskovo|e – koja je, u isti
mah, bila vojna, tehnolo{ka, ekonomska i propagandna operacija, bez ika-
kvih obzira je potkopala me|unarodno pravo (u pogledu na~ina i sredstava
objave i vo|enja rata), zaobi{la je me|unarodne institucije (UN), ignorisala
nepovredivost nacionalne teritorije (i, bez izuzetka, sve ustave zemalja koje
su uzele u~e{}a), a ~ak i pogazila odbrambenu prirodu povelje NATO-a. [ta-
vi{e, ~itavo ovo devijantno pona{anje bilo je sprovedeno bez prethodne jav-
ne debate. Kako nije bilo nikakve zakonske – me|unarodne ili unutra{nje –
ustavne osnove za u~e{}e u ovom ratu, ~ini se da je ovo su{tinski razlog zbog
kojeg ovaj rat nije nikada formalno objavljen. Takav pohod, prelaze}i preko
svih «legalisti~kih« ograni~enja, ali ne gube}i iz vida njegovu legitimaciju,
treba da sluì veoma velikoj i svetoj, dobroj stvari kakva su Ljudska Prava.
Upravo ovaj vid globalizuju}eg diskursa bri{e svoje neizre~ene ambicije za
svetskom dominacijom opravdavaju}i svoj intervencionizam moralnom i/ili
humanitarnom terminologijom.
Ukoliko je legitimacija prvi prioritet postmodernog vladara, njegova
diskurzivna strategija je poja~ana prate}im propagandnim procesom kolek-
tivne kriminalizacije neprijatelja. Na taj na~in, argument kazne pridodan je
moralno-humanitarnom argumentu. Nepravedni, zlo~ina~ki neprijatelj na-
prosto priziva jednog globalnog policajca koji samo treba da izvr{i vojni na-
pad i tako kazni «zlo~inca». Ako neprijatelj nije ni{ta manje nego jedan Hi-
tler, ako Srbi nisu nacisti, i ako oni nisu po svojoj prirodi, uslovno re~eno,
genocidni u odnosu na albansku populaciju (i, prema tome, kolektivno kri-
vi), ko su, u tom slu~aju, po~inioci? Sa kakvim pravom i kakvom merodavno-
{}u, dobijenim od strane koga, oni kr{e sva pravila, uz ve~ite talase prote-
sta u tako ogromnim razmerama? Rat istrebljenja, od sámog po~etka obja-
vljen kao rat protiv Srbije, moè biti opravdan ukoliko su agresori ozakonje-
ni. Nametanje sankcija (ili sanitarnih mera) od strane pravi~ne Alijanse moè
biti samo protiv onih za koje je rat i uprizoren, i nezavisno od stepena nji-
hovog zlo~instva oni su imenovani kao jedini amoralni, ilegalni, lokalni ko-
sovski nasilnici, balkanske kavgadìje, {to, naravno, zna~i – unapred odabra-
ti i obezbediti teren. Krivi~ni zakon je bolji, budu}i da su u slu~aju Kosova,
me|unarodni zakon i me|unarodne konvencije u vi{e navrata kr{ene, a me-
|unarodne institucije mimoilaène. Iza retorike ljudskih prava, izraène kao
globalizuju}e doktrine, leì ko~operenje mo}i. NATO je imao svu mo} da de-
termini{e koncepte, defini{e re~i, te da ih samovoljno tuma~i i upotrebljava
kao busolu akcije. Ovaj pohod u ime ljudskih prava ide ruku pod ruku sa tri
procesa. Na njih epigramski upu}ujem:
Proces broj 1: u sferi dru{tvene psihologije saose}anje isklju~ivo prema

albanskim izbeglicama, i to, uz neodoljivu dra` jevan|eoskog idealizma na
Zapadu. Na antipodu toga su Rusija i ve}ina jugoisto~ne Evrope (uklju~uju-
}i Gr~ku) gde je saose}anje izraàvano isklju~ivo prema bombardovanim Sr-
bima, kao da su Srbi bili jedini razapeti u regionu. «Humanitarni rat» vo|en
je kao da ~ove~anstvo ne obuhvata, u podjednakoj meri, i Albance i Srbe.
Proces broj 2: tako|e, i u psiholo{koj sferi, prezir, prkos i oholost izra-

èni su prema ~itavom svetu. Ve} sam upu}ivao na to da je me|unarodni za-
kon kr{en, me|unarodne institucije manipulisane za konkretne ciljeve (ako
ne i ba~ene na |ubri{te istorije). Naravou~enije je sasvim jasno: mo}nici
ovog sveta ne moraju da podràvaju i iznose racionalne argumente. Oni, sem
toga, ne moraju da se obaziru na takve argumente. Sáma njihova materijal-
na i tehnolo{ka mo} jedini je i neoboriv «argument». [to se Balkana ti~e,
parafraziranje ~uvene Bizmarkove izreke, {to su ~inili brojni komentatori,
opisuje oficijelni mentalitet NATO-a: «Balkan nije vredan zdravih kostiju jed-
nog jedinog vojnika NATO-a ∞pomeranski grenadir≤». @ivoti kako Srba, tako
i Albanaca, mogu da budu «neka`njeno uni{teni», kako je Said (Said) rekao,
«iz bezbednosti najsavremenijih dostignu}a u modernoj vazduhoplovnoj teh-
nologiji, sa ameri~kim pilotima i bombarderima koji dezinfikuju vlastiti uàs
iluzijom sigurnosti i distance». Oni nisu ni{ta vi{e od «kolateralne {tete».4
Re~ je oholosti, kada se stav svih drugih posmatra kao provincijalan, a tre-
tira se nekom verzijom internacionalizma.
Proces broj 3: kao posledica arogancije i oholosti, u Srbiji je sprovede-

na katastrofi~na zlo~ina~ka politika. Jugoslovenske TV stanice su raketirane
u sklopu NATO pohoda zbog jedne druga~ije vrednosti: da bi se nametnulo
kraljevstvo istine sve {to treba da se u~ini jeste da se laì i propaganda bom-
barduju. Za{to ovu kampanju obeleàvam kao «katastrofi~nu», i za{to kao
«kriminalnu»? Svakako ne na osnovu srpske propagande koja je, iznenada,
otkrila jedan jedini izvor svekolikog zla, ve}, jedino na osnovu opisa u za-
padnim izve{tajima. Socijalna i ekonomska infrastruktura bile su mete, ubi-
jeno je izme|u dve stotine i nekoliko hiljada civila (desetine hiljada je po-
vre|eno), kulturno nasle|e nije po{te|eno – a dana{nji i budu}i ìvot ugro-
èn je za budu}ih nekoliko nara{taja ekolo{kim katastrofama. Jo{ skandalo-
znija bila je odluka NATO-a ne samo da sa~uva bezli~nost pilota koji su u~e-
stvovali u odre|enim smrtonosnim bombardovanjima, ve} i da optuè Milo-
{evi}a i njegov reìm za `rtve, kao da njegovi vlastiti zlo~ini nisu dovoljni.
On je trebao da bude okrivljen i za zlo~ine protiv kosovskih Albanaca i za

zlo~ine NATO-a protiv civila. Odnosno, on je trebao da bude odgovoran za
ekolo{ke katastrofe prouzrokovane bombardovanjem.
Proces broj 4: NATO je sve pri~e o «ljudskim pravima» pretvorio u sprd-

nju, jer je odmahivao bombardovanim civilima i sumnjao, ako ne i odbaci-
vao, sve inicijalne informacije kao srpsku propagandu. îtava retorika «hu-
manitarnog rata», odnosno, «humanitarnog bombardovanja», odjeknula je
kao ironija; vode}i nau~nici poput Stenlija Hofmana (Hoffman), profesora
evropskih studija na Harvardu, bili su vi{e zaokupljeni «rizikom od sna`ne
reakcije narodnog negodovanja u zemljama NATO-a», nego ubijenim civili-
ma.5 Umesto toga, ono {to je zvu~alo kao autosarkazam Zapada bile su izja-
ve slede}e vrste: «Na Kosovu i na putu ka balkanskoj renesansi», naslov ~lan-
ka predsednika Klintona iz New York Times, preno{enog i reprodukovanog u
stotinama novina {irom sveta. «Doba Prosve}enosti na pomolu na Balkanu»,
ponavlja}e drugi. Propaganda SAD i NATO imala je za neposredni efekat de-
politizaciju ~itave intervencije i neutralisanje druga~ijih pristupa. Sva ~etiri
procesa verodostojno su prihva}eni na Zapadu, budu}i da je tu Metafora u
svojoj punoj veli~ini: Balkan kao zemlja gospodara rata, a naro~ito, Srbi kao
metafora apsolutnog zla, Milo{evi} ne samo kao demon, ve} i kao inkarnaci-
ja jednog jedinog istorijski apsolutnog Ne~astivog na zemlji.
Vojna intervencija na Kosovu je, navodno, trebala da bude sprovedena
zbog prava albanskog stanovni{tva na Kosovu. Me|utim, u sámom trenutku
kada su Srbi i Albanci podjednako stradali, u Va{ingtonu se, umesto da bude
odloèna, odràva proslava jubileja pedesetogodi{njice NATO, o~ito da po-
stoji «ne{to trulo u dràvi Danskoj».
2. Legitimizuju}a argumentacija u prilog vojne intervencije

(ili njeno odsustvo)
Argumenti koji su istaknuti u svrhu suprotstavljanja zvani~noj NATO re-

torici i delegitimisanja njegove vojne intervencije u Srbiji mogu se razvrsta-
ti u tri kategorije:
a) Nu`nost i «moralnost» humanitarne pomo}i kao vid hitne interven-

cije mimo nacionalnih granica, da bi se pruìla pomo} podru~jima pogo|e-
nim prirodnim katastrofama nikada ni od koga nije bila stavljena pod znak
pitanja. Niko ne ispituje potrebu prelaska granica da bi se pomoglo oblasti-
ma koje su se zadesile u vanrednom stanju usled zemljotresa, poplave, gla-
di ili izbijanja epidemije. Ali, kada je ljudska patnja, izazvana zlostavljanjem
ili torturom, koje ~esto zavr{avaju egzekucijama, po~injena od strane zlih re-
ìma, onda postoji, ako ne direktno odbacivanje, onda, barem, znatna re-
zervisanost pri naru{avanju nacionalnog suvereniteta. Uz pretpostavku da
verujemo, a ja, li~no, spadam u one koji veruju, da vi{e nije mogu}no tole-
risati nedela koja se ~ine pod pokri}em nacionalnog suvereniteta od strane
zlo~ina~kog reìma, u tom slu~aju iskrsava pitanje ko odlu~uje, gde i kroz
koju proceduru i kojim (nasilnim ili ne) sredstvima treba intervenisati?
b) Druga kategorija zamerki jeste slede}a: ko i po kojem kriterijumu

odre|uje nivo zna~aja kr{enja ljudskih prava? (Gra|anska prava, socijalna
prava, itd.) Krajnje subjektivisti~ko obrazloènje lako moè da preovlada u
hijerarhiji vrednosti. Kao {to su razni autori tvrdili, javlja se jedna sekulari-
zovana, a ipak, teolo{ka konceptualizacija, na ~ijoj osnovici, ilustracije radi,
SAD nikada ne bi mogle da dosegnu status zemlje podobne da postane ~la-
nica Evropske Unije, stoga {to u svim svojim dràvama nije ukinula smrtnu
kaznu (jedan od uslova koji su nametnuti Turskoj). [ta u na{oj epohi uzna-
predovalih krajnjih nejednakosti zan~i objaviti da po{tujemo ljudska prava
kada je svetska beda opisana golom statistikom izgladnelosti dramati~no po-
gor{ana ? Me|utim, tu se javlja problem hijerarhije: koji region sveta pogo-
|en problemima sa gra|anskim pravima odabrati ? Nekada{nji predsednik
Dìmi Karter (Carter) podse}a nas na ono « {to su SAD sistemati~no previ-
|ale, a to je da se Afrika, od Crvenog mora na severo-istoku sve do jugoza-
padne atlantske obale, moè pre}i a da se nigde ne zakora~i na mirnu teri-
toriju». Mi, sloì}u se, ne moèmo i ne trebamo da stojimo po strani ne pred-
uzimaju}i ni{ta, i da, na taj na~in, izbegnemo hijerarhiju zamerki na temu
prava. I pored svega toga, o~igledne su opasnosti onoga {to ~ini, ako ne ap-
solutni, a ono veoma razvijeni relativizam u pogledu temeljnih vrednosti u
politici. Naime, opasnosti, tj., mogu}nosti, da onaj ko je regionalno najmo}-
niji i globalno najsilniji natura samovoljno normalnost (i izuzetke od norm-
alnosti), zakonitost (a sam je van te zakonitosti), stabilnost i sigurnost (i
njihove suprotnosti).
c) Tre}a kategorija delegitimi{u}ih argumenata povezana je sa kazne-

nim dosijeom Zapada. Kako to da zemlje sa «debelim kaznenim dosijeom»,
kako su okarakterisane u Gr~koj, sa samopovla|uju}im drànjem, budu legi-
timisane da odlu~uju potpuno same o intervenciji u slu~aju zemalja koje kr{e
ljudska prava. Vijetnam je, kao {to se tvrdilo, bio bombardovan sa vi{e bom-
bi nego {to je ba~eno tokom Drugog svetskog rata, sve u ime Demokratije i
spasavanja od Komunizma (umesto da bude spasena, njihova zemlja je bila
zatrovana, a deca spaljivana napalm-bombama). Anglo-francuska intervenci-
ja u Suecu nije imala nikakve veze sa stepenom demokrati~nosti Naserovog
reìma u Egiptu. Na ovu, krajnje legitimnu argumentaciju, moglo bi se uz-

vratiti, i ja bih to, strogo uzev, mogao da prihvatim, da je intervencija na
Kosovu po~etak ispravljanja svih minulih ogre{enja, izvedena radi osigurava-
nja dana{njice, kao i budu}e pravednosti. Me|utim, u tom slu~aju, razleè
se dodatno pitanje, kako je jo{ uvek mogu}e da zemlja (Turska) koja de fac-
to sprovodi dobro dokumentovane zlo~ine protiv sopstvene etni~ke manjine
(Kurda) u~estvuje sa istim vazduhoplovima i istim vazduhoplovnim bazama
sa kojih su , nekoliko ~asova ranije, poletali avioni koji su bombardovali
kurdska sela? Ali, onda bismo, ipak, mogli pretpostaviti da je Kosovo samo
po~etna ta~ka jedne dubinske katarze (ili autokatarze) sámog NATO-a, i sva-
ke od njegovih zemalja ~lanica, budu}i da one moraju delovati kao primerni
modeli za ostatak sveta.
Ne}u se upu{tati u razradu ve} spomenutih ozbiljnih delegitimi{u}ih

zamerki jer su one, manje-vi{e, bile predo~ene od strane ve}ine ktiti~ki na-
strojenih komentatora i pravnih stru~njaka. Ovaj vid pristupa, uprkos svojoj
legalisti~koj naravi, vodi direktnoj moralnoj osudi. Privremeno, rasprave
radi, ne uzimaju}i u obzir gore navedene osnove za zamerku, usredsredi}u
se, umesto toga, na ono {to smatram da je od krucijalnog interesa. Kada ka-
èmo da je neki uàsan zlo~in bio na pomolu, a onaj koji mu je prethodio
ve} je po~injen, te da je ne{to moralo da bude preduzeto sa ~ime se svi mo-
èmo saglasiti, pre nego {to i pomislimo da upotrebimo vojna sredstva, ono
{to moramo da znamo jeste: a) da li je ~itav dijapazon ne-vojnih sredstava
bio iscrpljen; b) da li su ona upotrebljena u pravcu mirnog razre{enja suko-
ba, a ne u pravcu dalje polarizacije; c) da li je javno promi{ljanje bilo u epi-
centru procesa znatno pre nego {to je doneta odluka da se vojno deluje. Jer,
u protivnom, svi oni koji su uz najve}u hladnokrvnost objavili ili dali podr-
{ku da se vazdu{ni napadi nastave do «kona~nog razaranja i uni{tenja Srbi-
je, ukoliko je potrebno», nemaju nikakav izgovor za dodatne zlo~ine protiv
~ove~nosti po~injene povrh ranijih, regionalnih. A stvar je u slede}em: ni-
sam otkrio niti jedan ~lanak, niti jedan zvani~ni izve{taj NATO-a ili vlada tih
zemalja, niti jedan osvrt koji je analiti~no i uverljivo izloìo, {to je bilo nji-
hova obaveza, sva glavna ne-vojna sredstva iskori{}ena tokom pro{le dece-
nije da se spre~i sled doga|aja ne samo na Kosovu ve}, tako|e, i u Bosni i
u Hrvatskoj. Takav izve{taj bi se mogao ograni~iti na najosnovnije {to se
moè prona}i u bilo kom ud`beniku me|unarodnih odnosa. A tu ne postoje
samo jedno ili dva sredstva miroljubivog re{enja konflikta, kako opisuju vo-
de}i evropski stru~njaci na tom polju, ve} ~itava jedan niz sredstava. Na pri-
mer, koja su ekonomska sredstva upotrebljena? Koji su diplomatski instrumen-
ti, kako ih opisuje povelja UN, primenjeni? Koje su politike predloène u sfe-
ri kulturne i edukacione diplomatije? Nije re~ o oslanjanju na «bespomo}ne i
nedelotvorne intelektualce» ve} o pro{irivanju i produbljivanju demokratskih

procedura i demokratske kulture. U slu~aju Srbije, sa nezanemarljivom disi-
dentskom inteligencijom u ve}ini ve}ih gradova – oko Beogradskog kruga,
oko novinara radio-stanice B92, akademskih intelektualaca okupljenih oko
nekih fakulteta i instituta za filozofiju i dru{tvene nauke, i gra|anstva u ra-
znim nevladinim organizacijama koje su posve}ene ljudskim pravima – kako
se ~ini, svi oni su ignorisani. U stvari, u ve}ini ~lanaka, studija i knjiga koje
se odnose na pozne 1980te i 1990te, sugeri{e se da se politi~ari, diplomati,
specijalni izaslanici, eksperti, balkanolozi i akademski intelektualci, koji su
pristizali iz raznih oblasti, umesto da podrè demokratske opozicione snage,
bili karakterisani trima faktorima (ili kombinacijama tri faktora) koji su pred-
odredili njihov pozitivan stav prema vlastima – bilo Milo{evi}evom reìmu,
bilo rukovodstvu OVK: neuvi|anje sloènosti problema i mentaliteta koji su
bili u pitanju; arogantni stavovi kombinovani sa nezaintresovano{}u i tutor-
skim predispozicijama; latentni, ako ne i javno iskazani, etatisti~ki interesi.
Kona~no, koja je vrsta Politike bila na delu pri koordinisanju i prene-
bregavanju svih gore pomenutih ne-nasilnih sredstava? Mogu}e je da se radi
o tome da su generalna politika i mikropolitike potkopale miroljubiva sred-
stva ostavljaju}i opciju vojne intervencije permanentno otverenom. Da li bi-
smo ikada mogli prihvatiti situaciju rata kao najplemenitijeg cilja politike?
Moj argument u preostalim delovima ovog izlaganja ima}e za polazi{te golu
~injenicu da nijedan obuhvatni prikaz u gore pomenutom smeru nikada nije
objavljen, nikakva evaluacija sredstava i ciljeva nikada nije izloèna. Sine
qua non liberalne i demokratske teorije (i prakse) diskutovanja, debata i sve-
kolika njihova emancipatorna snaga zamenjeni su direktnom vojnom akci-
jom. Klju~na re~ u razumevanju jeste «interesi» a ne ono {to sa~injava ce-
lishodniju neo-neo-hegelijansku varku namenjenu {okiranju intelektualaca i
javnog mnjenja, tj., po{tovanje ljudskih prava albanske manjine u Jugosla-
viji, stvarni i krupan problem kao takav.
3. Zapadno uplitanje u Jugoslaviji: od ravnodu{nosti do polarizacije i rata
Mogli bismo sa sigurno{}u da kaèmo da u istoriji nikada nije bilo po-

liti~kog zalaganja za neku ideju, koliko god ona bila velika (kao, na primer,
u skora{njoj mobilizaciji u ime ljudskih prava), koja nije uzimala u obzir ra-
zne interese upletenih strana. Niti je ikada bilo politi~kog zalaganja koja su
izraàvala ~istu politiku sile i gole interese, a da, pritom, nisu vitlale nekom
lozinkom, nekom centralnom legitimizuju}om idejom, «pravednom stvari»:
nekada u ime Krsta u borbi protiv Polumeseca – «vernici» u borbi protiv «ne-
vernih» u krsta{kim ratovima; u ime za{tite gr~kih zajednica u Maloj Aziji
oblast je bila anektirana od strane gr~kih trupa; u ime za{tite svojih sudet-
skih sunarodnika, Tre}i Rajh je izvr{io invaziju na êhoslova~ku 1938., a tri-
deset godina kasnije u ime socijalisti~ko-internacionalisti~kih ideala Pravde,
êhoslova~ka je iznova bila izloèna invaziji, ovoga puta invaziji sovjetskih
tenkova. U ime za{tite srpske manjine na Kosovu, jugoslovenske vlasti su,
pri kraju 1980ih, u ovoj oblasti zavele opsadno stanje; a u ime spasavanja
Albanaca od etni~kog ~i{}enja, NATO je bombardovao Jugoslaviju. Ukoliko se
interesi li{eni vrednosne legitimacije jedva mogu zamisliti, suprotno je, ta-
ko|e, istinito. Argument ljudskih prava potpuno odvojen od interesa ne
moè da mobilizuje narod i armije. To je mo`da mogu}no u nekom dru{tvu
an|ela: u zemlji utopije, da; ne i u stvarnom svetu. Kao da smo ikada mogli
voditi rat na Kosovu, u ime ljudskih prava, a da je taj rat bio protiv intere-
sa Amerike ili NATO-a. Ili, kao da smo ikada mogli imati takvu jednu mobi-
lizaciju bez krupne «pravedne stvari».
a) Mesec dana po okon~anju bombardovanja – sredinom jula – NATO

je, po prvi put, jasno i javno referisao na temu «Strate{ki interesi na Balka-
nu i ~itavom jugoisto~nom evropskom regionu». I pored svega toga, nu`nost
neposredne vojne intervencije u Jugoslaviji isprva je bila predmet ù~ne ras-
prave – na osnovu toga {to je postojala neposredna opasnost jednog rata
op{tijih razmera, rata na Balkanu. Snaga Balkana, kao metafore nasilja i bru-
talnosti, ve~ita je i lako ju je iskoristiti u svrhu pridobijanja mi{ljenja jav-
nosti. Rat je predstavljen posredstvom mapa ne samo Srbije i Albanije, ve}
i uz ukazivanje na destabilizaciju Crne Gore, Bosne i Makedonije, koja bi, na
kraju, zahvatila Bugarsku, Gr~ku i Tursku, na jugu (uvu~enost dve potonje
podrazumevala bi direktnu uvu~enost barem dve NATO zemlje), i destabiliza-
ciju Ma|arske (zbog Vojvodine), ali, po svoj prilici, i Rumunije (zbog Tran-
silvanije), na severu. Balkan kao vulkan u erupciji pojavio se na ve}ini ame-
ri~kih TV-mreà na osnovu mapa napravljenih i pu{tenih u opticaj od strane
Ministarstva Inostranih Poslova SAD i spomenut je, kao takav, i u Klintono-
vom i u Blerovom inicijalnom obra}anju naciji. Ova opasnost od destabiliza-
cije bila je predo~avana tokom brojnih brifinga kao jedno od glavnih oprav-
danja intervencije. Ugroèni «intresi» su, u stvari, izmi{ljeni da bi se zaklo-
nili pravi interesi. Vredi podse}ati, stoga, na to da je ~itav poduhvat od
sámog po~etka bio preduzet ne samo u ime «pravedne stvari», odnosno, «da
se zaustavi etni~ko ~i{}enje», ve} i zbog prizivanja neke vrste krupne pretnje
za zapadnu bezbednost. Zvani~ni analiti~ari NATO-a retrospektivno su nas
obavestili, a da, pritom, nismo bili upoznati sa momentom retrospektivno-
sti, da je gr~ko-turski rat bio na pomolu, te da je on, na taj na~in, osuje}en.
Odnosno, jedan rat spre~en je drugim ratom! Ustvari, za ~itavu jugoisto~nu
Evropu kampanja bombardovanja, kao takva, funkcionisala je kao ultimatum:
«Pridruìte se ili ispa{tajte». Snage gravitacije ka NATO-u bile su pokrenute,

ne usled pristanka, ve}, iz odbrambenih razloga, iz straha.
b) Uprkos po~etnim alarmiraju}im pozivima pred op{tim razbuktava-

njem sukoba na Balkanu, neodre|eni strate{ki interesi nisu, u stvari, bili va-
paji srca alijanse. Ono {to ih je izazvalo bila je neoboriva istina, odnosno,
kr{enje ljudskih prava Albanaca na Kosovu. Ve} sam polemisao o tome da je
zapadno-evropski i ameri~ki anga`man ve}im delom protekle decenije imao
vi{e polarizuju}e efekte nego neke prihvatljive rezultate koji bi se zasnivali
na produbljivanju razumevanja problema. Upravo u ovom smislu sam, kao
nelegitimnu, posmatrao upotrebu vojnih sredstava u Jugoslaviji. Podozrevao
sam, a i prime}ivao, da se iza i s one strane neospornog inicijalnog i kona~-
nog glavnog krivca, tj., antagonisti~kih balkanskih nacionalizama – sa srp-
skim nacionalizmom kao preovla|uju}im – moè otkriti latentna senka evro-
ameri~ke – u su{tini, germano-ameri~ke - nelagodnosti koja, naravno, nije
bez veze sa franko-germanskom nelagodno{}u. U ovoj fazi to ne predstavlja
antagonizam interesa. Pre bi moglo da bude re~i o nadmetanju uticaja, ili,
jo{ bolje opisano, antagonizmu oko osuje}ivanja uspostavljanja sfera utica-
ja od strane tre}ih strana. Ni{ta se od tada nije izmenilo u preovla|uju}em
na~inu rasu|ivanja kako lokalnih, tako i evropskih ili ameri~kih vladaju}ih
elita.
Zapad, budu}i uvu~en u de{avanja na Balkanu od sámog po~etka – i

dalje, kroz razne kriti~ne stadijume – u procesu razgovora o re{enju konflik-
ta uspeva, u ve}oj ili manjoj meri, da naglasi konflikt. To je, isprva, na{lo
izraz u curenju dokaza koji ukazuju na nema~ku podr{ku secesiji Slovenije i
Hrvatske.7 Moè se formirati solidna pretpostavka da je srpsko rukovodstvo
bilo veoma svesno ove naklonjenosti, te da je ona funkcionisala kao pretnja.
Kao koncept, kao ose}anje ili kao konspirativna konstrukcija, ova pretnja fa-
talno dospeva u centar kao alibi samoodrànja Milo{evi}evog reìma i mobi-
lizacije, najpre svih ideolo{kih i propagandisti~kih mehanizama na naciona-
listi~koj osnovici (Srbija, «zemlja nebeska»). Kona~no, mehanizmi koji su po-
o{trili sve vrste borbi, inauguri{u}i vanredno stanje (na Kosovu) i «etni~ko
~i{}enje» (u Bosni) bili su stavljeni u dejstvo. Ono {to funkcioni{e kao pret-
nja za Jugoslaviju funkcioni{e kao ubedljiv plan budu}nosti za Sloveniju i
Hrvatsku. Ovaj plan ima strogu ekonomsku bazu: èstoke ekonomske i dru-
{tvene nejednakosti izme|u ove dve severne republike i juga. Koncept «pret-
nje» osta}e konstantno prisutan u Jugoslaviji i kasnije, poja~an pisanjima i
izjavama o nezavisnosti za Kosovo. ^lanci u ameri~koj {tampi upu}ivali su na
«veliku Albaniju» – ~ak je bilo i pomena o «velikoj Bugarskoj», sa kona~nim
raspadom Makedonije (Biv{e Jugoslovenske Republike) u slu~aju da ona od-
bije submisivno funkcionisanje u vidu ameri~kog protektorata. Ali, ovoga

puta, bilo koji razvoj na jugoisto~nom Balkanu povezan je sa SAD.
Prvi stadijum jugoslovenske drame zavr{ava se posle veoma brzog rata,
bez nekog ve}eg krvoproli}a, u Sloveniji i drugog, zaista krvavog rata u Hr-
vatskoj, kao i izvanredno postavljenog nema~kog anga`mana unutar Evrop-
ske Unije, koja je diktirala priznanje ove dve zemlje. Ovaj razvoj mobilizaci-
je Nema~ke, prvi put ujedinjene posle Drugog svetskog rata, bio je smatran
zna~ajnim kao prvi pokazatelj nema~kog pomaka ka istaknutijem poloàju
unutar me|unarodne politike. Bio je to pomak koji je imao odsudnu za bu-
du}e evropske razvojne tokove. On }e pomo}i u izazivanju tihe i latentne in-
tezifikacije anglo-ameri~kog interesa na ju`nom Balkanu – Makedoniji, Alba-
niji, te, stoga, na Kosovu i Bugarskoj.
Drugi stadijum od presudnog zna~aja jeste, naravno, Bosna i stav za-
padnih sila: Sarajevo je mikro-mozaik etniciteta i religija Bosne. Sama Bo-
sna je mikromozaik Jugoslavije koja je, opet, mikro-mozaik Balkana. Tokom
osamnaest meseci Sarajevo su sa okolnih brda tukle srpske snage u jednom
neobjavljenom ratu. Tokom istog perioda, Bosna je pusto{ena od strane srp-
skih i hrvatskih snaga.8 Verujem da na~in razmi{ljanja o Bosni izvodi na ~i-
stac tvrdokorne zapadne predstave o Balkanu, i ne samo o Balkanu.9 Ugovor
iz Dejtona odraàva trostruki aparthejd («razmenu stanovni{tva», tj., eufe-
mizam upotrebljen od strane Milo{evi}evog reìma; uzajamno etni~ko ~i{}e-
nje legitimisano je od strane Zapada – suprotno onome za {ta se Zapad za-
lagao – oko dva miliona ljudi izme{teno je iz svoje domovine). Bosna je sa-
gledana kao neutralni region, kao region ravnoteè mo}i, ne interesa ve} ra-
znih uticaja.
U me|uratnom periodu (odnosno, izme|u rata u Bosni i rata na Koso-
vu), NATO, a posebno SAD, nastavljaju da odràvaju polarizaciju, a ~ak i da
je nagla{avaju. Oni pregovaraju sa Milo{evi}em, a u praksi ga podràvaju,
kao sa jedinim «harizmati~nim i dostojnim sagovornikom», kako je opisan u
Holbrukovoj (Holbrook) knjizi – svega nekoliko meseci pre rata sa Jugosla-
vijom – krajem 1998. U istom periodu Amerika prepoznaje OVK kao jo{ jed-
nog sagovornika slabe}i poziciju pacifisti~kog, izabranog lidera kosovskih
Albanaca.10
Ovaj period dalje polarizacije zavr{i}e se Rambujeom, zajedni~ki usvo-
jenim sporazumom, koji nijedna evropska zemlja koja sebe po{tuje ne bi ni-
kada potpisala. Po nekim analiti~arima Rambuje je bio ~isti slu~aj neuzima-
nja za ozbiljno diplomatskog puta dolaènja do re{enja sukoba.
U lancu sve ve}e oholosti i kolektivnih zlo~ina, ~ini se da, uvek pred-
nja~e}i, Milo{evi}ev reìm nastavlja sa drugim talasom etni~kog ~i{}enja ko-
sovskih Albanaca. Me|utim, ovde bi jedno druga~ije «i{~itavanje» moglo na-
zna~iti da, zapravo, nisu osetljivosti na ljudska prava mobilisale vojni apa-
rat NATO-a, ve} nesavitljivost Milo{evi}evog reìma pred predlozima u pogle-

du sudbine Kosova, koji su bili neposredno prepleteni sa ameri~kim zamisli-
ma o Albaniji i ju`nom Balkanu.
NATO je ignorisao sloènosti Jugoslavije. On nije uzeo u obzir eksplo-
zivne posledice po Balkan (ponovno rasplamsavanje etni~kih napetosti, bu-
|enje uzajamnog podozrenja i destabilizaciju u Crnoj Gori i Makedoniji). Da
upotrebim Kingov (King) izraz, ~ini se da je Zapad odabrao krajnju perverzi-
ju: posle komadanja Bosne, zaga|enja Kosova u ime povratka izbeglica, Za-
pad sada pasivno prihvata etni~ko ~i{}enje Kosova, ali uz izvestan obrt: ako
je ne{to legitimizovano u ovom slu~aju onda je to konstituisanje etni~ki o~i-
{}enih homogenih malih dràva nesposobnih za samostalan opstanak. Upra-
vo to je odlu~eno i potpisano u Dejtonu, naime, formiranje tri geta za sva-
ku etni~ku grupu, pri ~emu je svaka dobila sopstveno par~ence zemlje, po-
tom je to nemilosrdno sprovo|eno od strane Milo{evi}a, protiv ~ega je NATO
intervenisao, postiù}i ono {to Milo{evi} nije. Ali ovoga puta doga|alo se
obrnuto: masovno raseljavanje srpske populacije sa Kosova, progonjene od
strane albanskih «pobunjenika» (u drugim prilikama termin upotrebljavan
kao sinonim za teroriste). îni se da ni{ta nije preostalo od tobo`njeg cilja
«multikulturalnog» Kosova.
4. Konjukturni politi~ki i ekonomski faktori:

dodatni klju~evi za jednu interpretaciju
Re~ «interesi» ne nalazi svoje mesto u u~enjima i spisima intelektua-

laca i novinara, kao i u javnim izjavama politi~ara i vojnih zvani~nika. Ovaj
koncept nije nu`no povezan sa klasi~nim zna~enjem termina, niti se odnosi
na teorije zavere koje upu}uju na neke prikrivene interese.11 [emati~no }u
formulisati sadràj kojim bi se mogao ispuniti koncept «interesa», uzimaju-
}i u obzir same konkretne politi~ko-istorijske determinante trenutnog sklo-
pa okolnosti.
a) Na prvom mestu je NATO, budu}i je vodio neobjavljeni rat. Umesto

raspu{tanja NATO-a i stvaranja nove evropske odbrambene strukture – sa
svim neophodnim institucionalnim sponama, kako sa ameri~kim Zapadom,
tako i sa ruskim Istokom, postali smo svedoci ubrzanog otvaranja NATO-a
prema novim ~lanicama. Najsilnija vojna institucija u istoriji, i na Zemlji, po-
bedni~ka i u ekspanziji, ali bez razloga postojanja. Ovaj egzistencijalni pro-
blem bio je kriti~an prevashodno za SAD, budu}i da je razlog za njihovo he-
gemonsko prisustvo u Evropi nestao. (Javno je neizgovorivo, naravno, ne
samo u Sjedinjenim Dràvama, ve} i u Evropi, zahuktano budu}e nema~ko
hegemonsko prisustvo na kontinentu.) NATO je bio jedino institucionalno

obli~je ameri~kog prisustva u Evropi. U hitnoj potrazi za novom ulogom
NATO-a, ona je prona|ena u jeku rata na Kosovu. Nova uloga alijanse brzo
je shva}ena i ogla{ena: u ime ljudskih prava NATO }e biti spreman da interv-
eni{e u svim delovima sveta, stupaju}i u ad hoc «alijanse sa onima koji su
za to voljni». Predsednik je, navodno, izdao direktive ameri~kom Savetu za
Nacionalnu Bezbednost da istraì koje delove sveta treba «disciplinovati»
zbog njihovog naru{avanja ljudskih prava.12
Kuda nas sve ovo do sada re~eno vodi? Privremno bih ustvrdio da ~ak
i da nije bilo Kosova pri ruci, politi~ko i vojno rukovodstvo NATO-a moralo
bi da ga izmisli. U protivnom ne bi bilo nikakvog razloga za nastavak posto-
janja NATO-a.
b) Slike ubogih izbeglica, masakri i bombama izazvana razaranja, pra-

}eni su tokom ~itave kampanje onim {to se ~inilo da izmi~e na{oj pa`nji: ve-
likim entuzijazmom Vol Strita. Lokomotiva u ovom uzbu|enju jeste vojna in-
dustruja, sa njom skop~ani poduhvati visoke tehnologije, kao i glavni medij-
ski lanci. Ova gusto ispredena mreà ekonomskih interesa obrazuje sociolo-
{ki najsna`niji lobi interesa u Americi. Kosovo i {ira oblast Jugoslavije i Bal-
kana (za sve one pilote oni su bili nerazlu~ivi) zamenili su, na ubedljiviji na-
~in, jednu oblast pokazivanja, i to besplatno, pogodnu za globalno projek-
tovanje jedne slike zastra{uju}e, daljinski navo|ene vojne opreme, unutar
preovla|uju}eg globalnog okruènja visokotehnologizovanog robnog feti{i-
zma. Ovo sa~injava dodatni element ekonomskih interesa budu}i da je skop-
~an sa ubrzanjem porud`bina ispostavljenih vojnoj industriji SAD. îni se da
su ekonomski interesi, ako ve} ve} u prvom planu, svakako u ne ba{ transpa-
rentnoj pozadini.
c) Ameri~ki globalni planovi. Ako bismo trebali da razmi{ljamo o speci-

fi~nijim strate{kim planovima SAD, oni ne bi i{li u pravcu tradicionalnih,
usko govore}i, teritorijalnih planova. Jer SAD, uspostavljaju}i sebe sáme, kao
«planetarnog arbitra», odre|uju koji rat je moralan i pravedan, a koji nije.13
U ovoj potrazi za jo{ mo}i i statusa, ad infinitum, me|usobno poveza-

ni faktori koji su istaknuti, mogu biti uzeti u razmatranje (postupno poko-
ravanje Rusije i/ili nadgledanje reakcija Kine), jedan latentan i neopipljiv
evro-ameri~ki koloplet. U finasijskim stupcima ameri~ke {tampe rat u Jugo-
slaviji nije bio balkanski rat, ve} je ~esto nazivan evropskim ratom, stvar
koja je sáma po sebi slabila «iznemoglu» Evropu i njenu valutu.14
Priznati da su socijalne i politi~ke snage neophodan preduslov u isto-
riji, ne zna~i da pristajemo na nazore koji propovedaju pomra~enje klju~ne
uloge individualnog aktera. Utoliko vi{e ukoliko se ispostavlja da je taj ak-

ter predsednik Sjedinjenih Dràva, najja~i ~ovek u zemlji koja je, sa svoje
strane, najsilnija zemlja na svetu. Ovaj akter je obdaren svom mo}i da odlu-
~uje o ratu. Odluka o ovom ratu doneta je pribli`no jedan mesec posle kra-
ja perioda koji je potrajao ne{to vi{e od godinu dana, perioda obeleènog
jednom jedinom temom u ameri~kom doma}em ìvotu, a vesti su je global-
no prenosile: opoziv (impi~ment), ovalna sala i sa njom povezana saga o
predsedniku i njegovoj slu`benici. Ono {to je od interesa jeste to da su sve
ve}e ameri~ke institucije duboko uvu~ene u ove procese: Bela Ku}a, Kongres,
Senat, nezavisni tuìlac, mediji i, naravno, javno mnjenje (pogotovo uz sve
pojedinosti o tome gde se «nepodop{tina skriva»). îtava atmosfera je odi-
sala svojevrsnim toksi~nim isparenjima. S jedne strane, moralisti~ka – i, za
ve}inu evropskih komentatora – makartisti~ka republikanska opozicija bila je
ìgosana. S druge strane, slika jednog predsednika nedostojnog poverenja,
koji je diskutovao sa Jaserom Arafatom (Arafat) o tako znamenitim proble-
mima kakvi su rat i mir na Bliskom Istoku dok je, u tom istom trenutku, bio
pod slasnim uticajem svoje slu`benice. Mnogi komentatori su u to vreme ve-
rovali da je on dovoljno cini~an da bombarduje fabriku aspirina u Sudanu i
naloì jo{ jedan tepih bombi po Iraku da bi skrenuo javno mnjenje ili, ~ak,
ako je mogu}e, obustavio impi~ment.15 Tokom poslednjeg meseca saslu{a-
nja u Senatu, svima u Americi bilo je jasno da je Klinton, gurnut do neza-
pam}enog medijskog populizma, svim dru{tvenim slojevima obe}avao sve
~ega bi se mogao dosetiti. Takav je primer bila neumerenost i raznovrsnost
zaklinjanja da je dan posle svoje osloba|aju}e presude morao da na|e izlaz.
Taj izlaz mogao je da bude jedino neki veliki objedinjavaju}i projekat. Tran-
zicija od populizma doba mira ka ratnoj trgovini ima svoje dramati~ne reper-
kusije: «kolateralna {teta»16, odnosno, hiljade pobijenih civila... Sa presti-
òm «jedine supersile» i njenim duboko uniènim predsednikom nije tako
apsurdno poverovati da neki od podsticaja stvarnog ìvota na taj rat mogu
biti detektovani u obesti, ta{tini i neodoljivoj èlji za pribiranjem izgublje-
nog prestià i sjaja institucije predsednika, kao i nove potvrde ameri~ke ve-
li~ine i superiornosti.17
Mislio sam da je neophodno da ne izostavim ovaj specifi~ni «predsed-
ni~ki» ~inilac me|u hermeneuti~kim klju~evima u ameri~koj konjukturi. Me-
|utim, ovo ne bi moglo da bude uzimano za ne{to vi{e od povoljne dispo-
zicije, koja nikada nije nuàn, odnosno, dovoljan uslov za rat, iako nijedan
rat nikada nije mogao da bude vo|en protiv volje ameri~kog predsednika.
Tvrdokorni interesi – ekonomski (industrije, finansijskih trì{ta) – te poli-
ti~ki i strate{ki (dràva i me|udràvnih institucija poput NATO-a) – nalik
onima analiziranim na po~etku, bili su ono {to je sa~injavalo nu`ne predu-
slove.
Ipak, priznajmo, rasprave radi, da je, bez obzira na li~ne namere, po-
liti~ke i ekonomske interese, odluka da se bombarduje Jugoslavija mogla da
bude nenamerno ~ak, pome{ani blagoslov za one – Albance pogo|ene srp-
skim kr{enjem ljudskih prava – da je potpomogla izazivanje sli~nih kr{enja
za druge civile.
n II »Zapad« u kosovskom ogledalu
Ratovi su oduvek bili ne samo katastrofi~ni ve} i razotkrivaju}i, jer osvetlja-

vaju unutra{nje dru{tvene te`nje. U izvesnom smislu, oni podcrtavaju posto-
je}e mentalitete i prakse. U slu~aju Kosova, vi{estruka upotreba nasilnih
sredstava kakva su teror i likvidacije od strane srpskih vojnih i paravojnih
formacija, antiteroristi~kih teroristi~kih ubistava od strane OVK i vojni va-
zdu{ni udari kao posledica neobjavljenog NATO-rata. Sva tri oblika nasilja
konvergiraju i uzajamno u~vr{}uju izvesno stanje stvari: kraj dijaloga, prei-
spitivanja, razumskog promi{ljanja. Mi, naravno, istraùjemo uticaj institu-
cionalizovane sile na autonomiju, toleranciju i demokratiju unutar jedne kri-
ti~ke tradicije. Sine qua non kriti~kog mi{ljenja jeste javna upotreba uma i
njegovog komunikativnog u~inka umesto upotrebe gole sile i mo}i kao jedi-
nih argumenata, koji name}u diskurzivnu ti{inu i zamenjuju je eksplozivnom
grmljavinom. U ovom odeljku teksta izloène su neke po~etne rudimentarne
misli razvrstane u {est domena, teorijskih i institucionalnih, povezanih sa iz-
gledima demokratije i civilnog dru{tva (na «tranzicijskom» Istoku i «zrelom»
Zapadu).
1) Tri varijante nacionalizma i jedna varijanta globalne hegemonije bili

su na delu u Jugoslaviji, podrivaju}i bilo kakav koncept tolerancije, gra|an-
skosti i demokratije. Sva ~etiri fenomena su agresivno, ili u samoodbrani,
imali pojam suvereniteta u svom epicentru. Suvereniteta, ne samo sa usko
posmatranom formalnom legalisti~kom sadrìnom termina, ve} kao stanje
stvari, {to je podrazumevalo da u posebnim situacijama neka suverena sila
donosi odluke koje nisu ograni~ene zakonom. U svim slu~ajevima bili su mo-
bilisani strogi moralni kriterijumi: antagonisti~ka «istorijska prava» za anta-
gonisti~ke nacionalizme, i ljudska prava za Zapad. Sva tri nacionalizma bila
su natopljena diskursom uzajamnog prezira, mr`nje i osvete. Sve tri varijan-
te nacionalizma, sa srpskim koji prednja~i u agresivnosti, svakako nisu funk-
cionisale kao demokratske gra|anske zamene za prethodni socijalisti~ki re-
ìm. Polutotalitarni, ili latentno, ako ne i otvoreno totalitarni reìmi, one-
mogu}avali su bilo kakav ozbiljni razvoj civilnog dru{tva. Glavna razlika iz-
me|u tri varijante nacionalisti~kog suvereniteta, s jedne strane, i suvereni-
teta SAD i NATO-a, s druge strane, jesu tradicionalni teritorijalni aspekti

sme{ani u nacionalisti~kim varijantama, i simboli~ki, neome|eni globalni
prostor za potonju varijantu. Milo{evi}ev reìm koji se bori za odrànje svo-
je mo}i govorio je o jednoj simboli~ki optere}enoj teritoriji. SAD su bile re-
{ene da osiguraju svoju konsolidaciju sasvim realne i, povrh toga, simboli~-
ke dominacije na globalnoj ravni. Nasuprot tradicionalnom i, trenutno, pre-
ovla|uju}em regionalnom Teritorijalnom Svetskom Poretku, pojavio se Novi
∞Ameri~ki≤ Svetski ∞Prostorni≤ Poredak (koji treba razlikovati od onog u ko-
jem je u~estvovao i Sovjetski savez, sve do njegovog rastakanja pre jedne
decenije). Obuzetost totalnom hegemonijom nije dovela u pitanje tri gore
pomenute varijante nacionalisti~kog suvereniteta, ve} ih je, pre, upotpunja-
vala. Ona ih je, zapravo, ismevala, sa svojom najdelotvornijom formom i
mo}nim sredstvima: ekonomskim, tehnolo{kim, vojnim, te, prema tome, i
politi~kim.
Sve tri varijante suvereniteta ume{ane u nasilje na Kosovu, na ovaj ili
onaj na~in, zavr{ile su u onoliko razli~itih oblika terorizma koliko se na{lo
sredstava za nametanje njihovih ciljeva. Dràvni terorizam kakav je praktiko-
vao Milo{evi}ev reìm (skon~avaju}i u roku od deset godina, sa tri neobja-
vljena uzastopna rata, u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu), teroristi~ke aktivno-
sti OVK (neobjavljeni nekonvencionalni rat protiv Srba) i teroristi~ka funkci-
ja neobjavljenog vazdu{nog rata «ameri~ke alijanse» protiv Jugoslavije. Tri
oblika terorizma koji se me|usobno nadopunjavaju uprkos njihovoj prokla-
movanoj nameri da elimini{u jedan drugog. Koliko prolongiranog nasilja u
prvom slu~aju, toliko intenzivnog visokotehnologizovanog nasilja u drugom.
Sumorni efekti po toleranciju i demokratiju o~igledni su – gledi{ta koja se
opiru nadmo}nim ocenama bila su, u svim taborima, ona koja su, uglavnom,
nanosila patnje.
2) Ako su jednopartijski nacionalisti~ki reìmi bili konsolidovani za

eks-jugoslovenske republike kao {to su Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvat-
ska, predstavni~ki sistemi i partijski mehanizmi na Zapadu pojavili su se to-
kom ovih izuzetnih okolnosti vi{e kao instrumenti dve kategorije faktora: in-
teresa i plebiscitarnog populizma. U stvari, organizovani vojni, medijski i
politi~ki interesi, koji su bacili u zasenak ~ak i diplomatsku aktivnost,18 oti-
mali su se za narodni «pristanak». Masovna propaganda bila je klju~na u
ube|ivanju u vrednost i moralnost stvari o kojoj se radilo. Predstavni~ka tela
(kao {to su parlamenti i sl.) izgledali su vi{e nego ikad kao preìvele insti-
tucije. One su sluìle kao ne vi{e od alatki legitimiteta za odluke donesene
unutar najvi{ih e{alona izvr{ne vlasti, ozbiljno podrivaju}i njihovu autono-
miju kao institucija slobodnog odlu~ivanja. Demokratski proces, «narodna
volja», bili su zamenjeni njihovom golom simulacijom: ankete javnog mnje-
nja diktirale su uslove politi~kog pona{anja. One ~ine nove instrumente pri-
stanka zamenjuju}i ne samo predstavni~ke institucije ve} i uspostavljeni
ustavni poredak. îni se da partije i lideri budno motre na rezultate takvih
ispitivanja, daju}i, u isti mah, sve od sebe da izvr{e uticaj na «narodnu vo-
lju».
3) Puna kontrola medija u Jugoslaviji, ~ak i u vremenima primirja, nije

dozvoljavala nikakve ozbiljne komentare na ra~un totalitarnih uslova koji su
odneli prevagu u vreme rata. Dovoljno je pomenuti da je B92, jedina neza-
visna radio-stanica, bila zabranjena u roku od nekoliko sati po{to je bom-
bardovanje otpo~elo. Ono {to je za nas od interesa jesu uslovi pod kojima su
mediji funkcionisali u zapadnim demokratijama. Ogoljena propaganda i
uglavnom eklekti~ne dezinformacije medija, kompromitovali su demokratije
na Zapadu. Detaljno sam analizirao kako su zapadni mediji podlegli «brifin-
zima» NATO-a, gu{e}i su{tinski sve udarne vesti o ratu, bez ikakvog pristu-
pa drugim izvorima. Hiljade kanala u Evropi i Americi, toboè nezavisnih od
dràvnih vlasti, bore}i se, toboè, za istinu i objektivnost, prikazivali su, s
jedne strane, i to s pravom,. sumornu sliku izbeglica. Ali, reprodukuju}i in
extenso brifinge NATO-a o posledicama bombardovanja oni su sistemati~no
izvrtali sliku rata. Pogotovo u najranijim danima tokom kojih je javno mnje-
nje moralo da bude ube|ivano u pravednu i moralnu stvar bombardovanja,
ve}ina medija je smerno asimilovala terminologiju NATO-a i reprodukovala
sve osnovne elemente propagande, onako kako su bili dati na raznim zvani~-
nim «brifinzima», a da ih obi~no nisu ni kritikovali ni kvalifikovali. Svako-
dnevno su se mogli ~uti snimci uzletanja aviona – istinsko {epurenje vazdu-
{nom silom – propra}eni trijumfalisti~kim tonovima o uni{tenju isklju~ivo
vojnih ciljeva. Rober Menar (Mennar),19 generalni sekretar nevladinih Repor-
tera bez granica, osu|uju}i ~itavo stanje stvari u oblasti medija tvrdio je da
novinari ne raspolaù mogu}nostima da provere podatke iznete na vojnim
brifinzima, kao ni druge predo~ene informacije. Dodatni element na koji su
stru~na lica skrenula pa`nju bio je munjevit porast netolerantnosti, koja, u
nekolikim slu~ajevima, nije dopustila suprotstavljenim gledi{tima da do|u
do izraza.20
4) Odnosi Dràve i Nevladinih Organizacija: rat ima svoje ozbiljne re-

perkusije kod ku}e. U liberalnoj pluralisti~koj teoriji nevladine organizacije
su, po definiciji, vi|ene kao nezavisne u odnosu na Dràvu. Uloga NVO to-
kom sukoba i ratova moè biti od kricijalnog zna~aja, ukoliko one sa~uvaju
svoju nepristrasnost prilikom informisanja javnosti. One mogu funkcionisati
na legitimi{u}i na~in, ali one, tako|e, mogu funkcionisati u delegitimizuju-
}em pravcu. Ako Dràva svoj poredak name}e civilnom dru{tvu, u tom slu~a-
ju dezintegracija autonomnog rada NVO u kriznim periodima svakako zna~i

dosta i za periode mira. Mislim ovde na mnogohvaljeni koncept «civilnog
dru{tva», budu}i da su NVO, i sve ostalo opisano kao autonomno civilno dru-
{tvo, bili prili~no rudimentarni u Jugoslaviji, kao i u ve}ini eks-socijalisti~-
kih zemalja evropskog istoka.
Ono {to bi se moglo shemati~no tvrditi u pogledu «Zapada» jeste, uop-
{te uzev, da se znatan broj «nevladinih» organizacija, koje se dovode u vezu
sa ljudskim pravima, humanitarnim i ekolo{kim delatnostima, nalazi ako ne
u nesaglasju sa proklamovanim ciljevima, onda zasigurno u potpunoj pomet-
nji. Na osnovu dobro proverenih izve{taja izgleda da su, tokom rata na Ko-
sovu, NVO koje nadgledaju po{tovanje ljudskih, gra|anskih i manjinskih pra-
va, poput «Amnesty International» (AI) i «Human Rights Watch», bile naro-
~ito osetljive prema proterivanju, mu~enju i ubijanju albanskih izbeglica, na-
ravno, s pravom. No, iako ove organizacije nisu ignorisale molbe pokretane
povodom srpskih civila usmr}enih pu{kama OVK i NATO-bombardovanjem,
one nisu ni osudile ovu operaciju. Me|unarodna Helsin{ka Federacija je, za-
pravo, zvani~nom izjavom otvoreno podràla bombardovanje, dok je «AI» za-
uzeo stav prema «ratnim zlo~inima» koje je NATO po~inio, petnaest meseci
posle po~etka vojne intervencije.
«Doktori bez granica» (Docteurs sans frontières) poslali su desetak dok-
tora u albanske izbegli~ke logore, naravno, opet, s pravom. Me|utim, oni (sa
izuzetkom gr~kog ogranka) nisu poslali niti jednog doktora u Srbiju ili na Ko-
sovo, {to je, naravno, za osudu.21 U pro{losti veoma glasne, pacifisti~ke or-
ganizacije osudile su Srbiju, kao {to je i trebalo, ali se, u jeku bombardova-
nja, nisu oglasile, protivre~e}i, na taj na~in, svojoj pacifisti~koj prirodi. Naj-
zna~ajnije nasle|e rata koji je vodio NATO, sastoji se u tome {to je zaklete
pacifiste pretvorio u ratne hu{ka~e. Komiteti koji nadziru manjine osudili su
«etni~ko ~i{}enje» od strane Milo{evi~evog reìma, sa punim pravom, no,
uprkos svemu, ostali su pasivni kada je na Srbe do{ao red da se evakui{u sa
Kosova pred terorom albanske OVK i usled nepreduzimljivosti KFOR-a. Ekolo-
{ki pokreti i stranke Zelenih, i kada nisu u potpunosti podràvali rat – za
neke, poput nema~kih Zelenih, to je vodilo rascepima – ostali su neosetljivi
u pogledu toksi~nih posledica rata. Oni ne mogu ne biti svesni da bombar-
dovanje hemijskih postrojenja i rafinerija moè da bude smtonosno u pred-
stoje}im godinama i decenijama za stotine hiljada civila kao {to se izve{ta-
va na naslovnim stranicama vode}ih evropskih i ameri~kih novina.22 Ekolo-
{ki snovi su, za neke, namenjeni samo Zapadu i i{~ezavaju}im dabrovima i
medvedima.
Izgleda da neke NVO, koje se dovode u vezu sa ljudskim pravima, kao
i druge humanitarne organizacije, ne samo da nisu reagovale u skladu sa
svojom vokacijom, ve} su koordinisale svoje akcije sa mnogim NATO-vlada-
ma. Kako je izve{tavano u ameri~koj {tampi i preno{eno u evropskoj: «Mini-

starstvo Inostranih Poslova regrutovalo je humanitarne organizacije da po-
drè vazdu{ne napade... Ameri~ki dràvni podsekretar Harold Koh (Koch) je,
prema izve{tajima sa lica mesta, usred sastanka sa ljudima iz vode}ih NVO
izjavio da ‘ako sa entuzijazmom podrè intervenciju, gospo|a Olbrajt (Al-
bright) bi se sa njima uskoro mogla li~no sastati’».23 Na osnovu saop{tenja
izdavanih tokom rata ~ini se da je ve}ina ovih oraganizacija prigrlila ovaj rat
kao svoj vlastiti. Ameri~ki ogranak «AI» je negirao svoje u~e{}e na ovom sa-
stanku. âk i da je ovo istina, obrazloènja njihovih tekstova se lako daju
de{ifrovati. Ovo je Ulrihu Beku (Beck), nema~kom sociologu, omogu}ilo da
unutar svoje (delimi~no) entuzijasti~ne podr{ke bombardovanju izjavi da je
alijansa delovala kao da je bila «desna ruka AI». înjenica je da izve{taj
«AI», objavljen godinu dana nakon bombardovanja, govori o «ratnim zlo~i-
nima» NATO-a, ali, kada je Karla del Ponte (del Ponte), glavni tuìlac speci-
jalnog Ha{kog Tribunala za ratne zlo~ine, izjavila da, s tim u vezi, ne posto-
ji nikakav problem, «AI» je, tada, ograni~io svoje reagovanje na sarkasti~an
komentar, ne daju}i nikakav dalji naglasak ~itavoj stvari.24
Uslovi koji su preovladali mogu se bolje opisati kao internalizacija ‘dr-
àvnog razloga’ od strane NVO, tako|e i kao njihova nacionalizacija, kao u
slu~aju humanitarne pomo}i dok, u isti mah, vladini glasnogovornici retori~-
ki preuzimaju ulogu NVO. U znatnom broju slu~ajeva, ~ini se da je ~ak i fi-
nansiranje NVO bilo zavisno isklju~ivo od njihove orijentacije i nacionalno-
sti.25 Osam vode}ih li~nosti iz me|unarodnih humanitarnih organizacija
osudilo je NATO u deklaraciji objavljenoj u Le Monde, zbog upotrebe njiho-
vih na~ela, u svrhu pokri}a svakovrsnih drugih ineteresa (politi~kih i/ili voj-
nih).26
Crkva bi mogla da bude posmatrana kao poseban slu~aj me|u nevladi-
nim organizacijama. Odnosi crkva-dràva tokom jednog dugotrajnog procesa
transformacije definisani su kao «sekularizacija». Me|utim, uprkos ovom
procesu sekularizacije, postavlja se pitanje – koje su realne razmere odnosa
crkva/dràva, i koji je njihov dalekose`niji uticaj na funkcionisanje demokra-
tije. U svim isto~no-evropskim zemljama, tokom perioda jednopartijskog so-
cijalizma, sve hri{}anske veroispovesti – protestantska, katoli~ka i pravo-
slavna – bile su odlu~no ograni~ene. Sve crkve su u izvesnom smislu bile u
«zarobljeni{tvu». Religija je zvani~no bila «opijum za narod». Mo`da je u Ju-
goslaviji pritisak na crkve unutar sheme regionalne devolucije bio popustlji-
viji. Ipak, u periodu posle 1989., katoli~ka crkva u severnim republikama
(Slovenija i Hrvatska), pravoslavna crkva na jugu (Srbija, Crna Gora, Make-
donija) i muslimanska na centralnom zapadu (Bosna i Kosovo) sledili su pli-
mu religiozne obnove unutar biv{ih komunisti~kih zemalja, zbijaju}i redove
sa suprotstavljenim nacionalisti~kim pokretima. Sve one su osudile zverstva
koja su po~inile neprijateljske strane, ali su ostale néme, davale pokri}e ili
blagoslov, kada su zverstva po~inili njihovi sunarodnici. Ne moè se uo~iti
nikakva ozbiljna razlika izme|u raznih hri{}anskih veroispovesti. Mi, tako,
vidimo preme{tanje jednog istog fenomena: strogo zavisne odnose dràva-
crkva, od socijalisti~ke do nacionalisti~ke epohe. Rimski (katoli~ki) papa i
ekumenski patrijarh u Konstantinopolju osudili su nasilje, bez obzira na stra-
nu sa koje je dolazilo. Ali ne i odgovaraju}a crkvena vo|stva u Zagrebu i Be-
ogradu. Jedino {to sa precizno{}u moè da se tvrdi jeste da su stereotipi
proizvedeni tokom poslednje decenije koji su naveli na krupne okr{aje izme-
|u katoli~anstva i pravoslavlja, kao i izme|u ova dva, s jedne, i islama, sa
druge strane, intenzivno izbili u prvi plan tokom rata. Rat na Kosovu, pona-
{anje Milo{evi}evog reìma i njegova parohijalna nacionalisti~ka ideologija,
tj., konjukturni faktori bili su pripisani na jedan redukcionisti~ki na~in nje-
govim vezama sa pravoslavnom crkvom i despotskim nasle|em Otomanskog
i Vizantijskog Carstva. Neki komentatori i intelektualci }e ~ak trìti obja{nje-
nja onoga {to se de{avalo u tako udaljenoj pro{losti kao {to je XI vek, tj., u
ranim danima raskola isto~nog i zapadnog hri{}anstva. îtavi buljuci ~lana-
ka i knjiga – pisanih na brzu ruku – svakodnovno je reprodukovalo sheme
koje su pripisivale svojstvo ontolo{ke fundamentalnosti razlici izme|u kato-
li~ke i pravoslavne kulture i religije.27 Tesna povezanost crkve i dràve nije
rezultat isklju~ivo otomanskog nasle|a, budu}i da je klju~na karakteristika
otomanskog perioda bio ozbiljan stepen autonomije svih religija, {tavi{e,
mo`da ona ima veze i sa habzbur{kim nasle|em. Ovaj zapadni duh ignori{e
nekada{nje tolerantne tradicije multinacionalnog i multikonfesionalnog car-
stva kakvo je bilo Otomansko, koje je tokom dugih perioda proganjanja Je-
vreja od strane katoli~kog Zapada pruìlo progonjenim Jevrejima uto~i{te.
Kona~no, ~ini se da se ispu{ta iz vida da u stvarnosti ne moè da bude ta-
kvog esencijalizma koji se vra}a pro{lim carstvima, kada su najve}e straho-
te u XX veku po~injene u evropskim zemljama sa prevashodno katoli~kom
tradicijom: fa{izam, nacional-socijalizam, frankizam, salazarizam. Nijedan
od ovih fenomena, naravno, nije imao nikakve veze sa vizantijskom ili cari-
sti~kom ili otomanskom pro{lo{}u...
Ono {to treba da bude upam}eno jeste da se crkva kao poseban slu~aj
nevladine organizacije ponela tokom rata kao dodatak odgovaraju}im dràva-
ma upletenim u konflikt. Uop{tenije, ~ini se da je dosta toga ostalo da bude
preispitano u pogledu NVO i civilnog dru{tva, ne samo u transnacionalnim
dru{tvima evropskog Istoka, ve}, tako|e, u dru{tvima «razvijenog Zapada».
5) Civilno dru{tvo puno po{tovanja prema sopstvenoj civilnosti ne

moè da, u kriznim periodima, bude transformisano u jedno «necivilno dru-
{tvo». Ono ne moè da bude «civilno» kod ku}e, a da podràva pregr{t «ne-
civilnih» i «anticivilnih» dru{tava u inostranstvu, te da, i dalje, bude sma-

trano za «civilno». Ono ne moè da name}e svoju definiciju «civilnosti» ne-
civilnim sredstvima. Test od presudne va`nosti jeste njegov tretman zakona
i legalnih institucija – nacionalnih i internacionalnih – u periodima krize.
Mi, naravno, znamo da se samo ograni~ene racionalisti~ke juridi~ke odluke
mogu neposredno dedukovati iz njihovih normativnih premisa. Ali, stalno je
prisutan dualizam legalnih i ustavnih vrednosti ili ideala i njihove realne im-
plementacije koju sprovode i {tite same institucije – nacionalne i internaci-
onalne – pod neposrednim uticajem velikih sila. Ako takozvana «istorijska
prava» ovaplo}uju u svojim apstraktnim formulacijama ekstremne subjektivi-
sti~ke interpretacije istorije, stvarni ponor deli pojmove, kakav je pojam
ljudskih prava, od konkretnih okolnosti, onih koje bi trebalo da budu njihov
predmet. Ako je mreà propisa kompromitovana u takvim periodima, ako se
institucije pravde predaju hirovima izvr{ne vlasti, dosta toga ostaje da bude
poèljno u pogledu funkcionisanja demokratije i to ne samo u periodima
rata, ve}, tako|e, i u periodima mira. Ako je esencijalni deo mehanizma de-
mokratije funkcionisanje njenog zakonskog i ustavnog sistema, ne moèmo,
onda, ostaviti po strani ono {to je Markus Raskin (Raskin), saosniva~ ugled-
nog «Instituta za politi~ke studije», tonom osude, tvrdio u Washington Post.
«Neobjavljeni ratovi imaju stra{ne posledice po vladavinu prava, kardinalno
na~elo ustavnih demokratija... Kakvi god bili motivi ∞ovog rata≤ ... poruka
upu}ena ameri~kom gra|anstvu glasi da je zakon indiferentan kada visoki
slu`benik namerava da deluje na imperijalisti~ki, odnosno, neobuzdan na~in.
Uloga Kongresa je da objavi rat. I pored toga, postoji izobilje prigovora u
kojima pasivna uloga Kongresa u vojnim poduhvatima u inostranstvu nije
uspela da za{titi ovu osnovnu ustavnu mo}».28 Sutradan posle Drugog svet-
skog rata multilateralno je odlu~eno da pretnje miru treba da se iznesu pred
Savetom Bezbednosti UN.29 îni se da su ne samo SAD, ve} i sve zemlje ~la-
nice NATO-a, ostale u zakonskom neredu. Kao da ono {to je tvr|eno unutar
razli~itog konteksta i drugog istorijskog perioda moè jo{ jednom da se po-
kaè istinitim, tj., da ve}ina ustavnih teorija moè da se ispostavi bezvred-
nim ako prihvatimo da je suvereni autoritet onaj koji odlu~uje {ta je norm-
alnost a {ta izuzetak u odnosu na nju.
Od neposredne relevantnosti pri testiranju «gra|anskosti» u me|una-
rodnim odnosima dràva, u novom ambijentu ljudskih prava, jeste stav pre-
ma Me|unarodnom Sudu Pravde. Treba naglasiti ~etiri ~inioca: a) Funkcioni-
sanje kaznenih procedura zavisi od informacija pristiglih iz obave{tajnih iz-
vora. Me|utim jedino SAD i Britanija mogu da imaju pristup takvim inform-
acijama. Dokazni materijal na osnovu kojeg je podignuta optu`nica protiv
srpskog rukovodstva ustupili su obave{tajni izvori ameri~ke administracije uz
prili~nu neodre|enost u pogledu trenutka i usmerenosti. Godinama nakon
masovnih ubistava u Bosni – ona su ostala kao «nulti nivo balkanskih ratnih
zlo~ina» – prema tome, ne samo iz politi~kih, ve} i iz tehnolo{kih razloga,
~ini se krajnje nezahvalnim prikupljanje one vrste dokaza koji bi bili neop-
hodni da se SAD okrive za ratne zlo~ine. Mas (Maass) zaklju~uje: «Usposta-
vljaju}i i prekidaju}i priliv obave{tenja tribunalu, administracija moè da
uti~e na optu`nice. U oblasti ratnih zlo~ina postoji naziv za àlosne ishode
ove vrste – pravda pobednika».30 b) Drugi ~inilac proizlazi iz ironija i kon-
tradikcija istorijsko-politi~kog sticaja okolnosti. Tokom istog perioda, dok je
Milo{evi} traèn za ratne zlo~ine, SAD vr{i ogroman pritisak u cilju povla~e-
nja optu`bi i pu{tanja na slobodu van Britanije jednog drugog diktatora: Pi-
no~ea (Pinochet). Naprosto se ispostavlja da je potonji «na{e mom~e u î-
leu». c) Flagrantno pribegavanje dvostrukim standardima za sukobljene stra-
ne istog konflikta jeste jo{ jedan faktor koji podriva poziciju Zapada, budu-
}i da je Amerika, vode}a nacija Zapada, kompromitovana.31 d) êtvrti fak-
tor je neposredno skop~an sa prethodnim. Tokom istog ovog perioda ozbilj-
no je diskutovano o Me|unarodnom Sudu za ratne zlo~ine kao najsna`nijem
prakti~nom koraku za promociju me|unarodne pravde. Jedna od retkih ze-
malja koja odbija da ga ratifikuje jesu SAD. 32 Na taj na~in, svojim stavom,
SAD, najgromoglasniji prvak i borac za ljudska prava nastavlja ono {to su ra-
dile u pro{losti bilo neratifikovanjem me|unarodnih pravila i propisa bilo ne-
primenjivanjem nekih od onih koje su potpisale.33 îni se da je za jednu su-
persilu daleko jednostavnije da dozvoli da sila i rat de facto presu|uju ono-
me za {ta bi me|unarodnim sudovima trebalo izvesno vreme.
Vladavina demokratskog zakona kod ku}e jeste preduslov da se pokaè
briga za vladavinu zakona u me|unarodnim okvirima. U stvari, unutar demo-
kratskog okvira mi{ljenja i delanja, me|unarodne institucije ne mogu funk-
cionisati kao zamena nacionalnim zakonima i Ustavima.34 Ali, neratifikova-
ti ~itav niz me|unarodnih konvencija, ne sprovoditi takve zakone i odbaci-
vati te iste me|unarodne institucije poput sámih UN, zasnovanih u periodu
posle Drugog svetskog rata u skladu sa preovla|uju}im ameri~kim shvatanji-
ma, ne dopu{ta igranje globalne uloge prvaka ljudskih prava i pravde.35
Zaobi{av{i svoj ustav, ignori{u}i me|unarodne institucije i ukinuv{i u
praksi me|unarodne zakone, sve {to je ostalo jeste diktat jedne zemlje i nje-
ne alijanse nad svim drugim zemljama u poja{njavanju spone izme|u moral-
ne teorije i njene implementacije. îni se da su ovo realni vektori Novog
Svetskog Poretka.
6) Uloga intelektualaca u minulom veku bila je krucijalna u kriti~kom

ispitivanju odluka i ~inova raznih sila, deluju}i, tako, kao jedan dodatni ~i-
nilac u funkcionisanju demokratije i kvalitetu onoga {to je po~elo da biva
opisivano kao civilno dru{tvo. Ono {to je u ovom smislu jedna nova situaci-
ja, po prvi put u ovom «kratkom XX veku», jeste da je ve}ina intelektualaca

balkanskog Istoka i evropskog Zapada zbilo redove sa svojim vladama, ali,
na raznolikim osnovama. U slu~aju Jugoslavije, po~ev od sredine 1980ih,
Akademija je bila ta koja je prva, u memorandumu, otvoreno i kolektivno iz-
razila srpsku nacionalisti~ku ideologiju. Intelektualci, pogotovo oni poveza-
ni sa Univerzitetima i Akademijom, od tada su bez prestanka podràvali na-
cionalisti~ku politiku, ne podiù}i svoj glas ~ak ni protiv genocidnih praksi
u Bosni i etni~kog ~i{}enja na Kosovu. Ovaj stav jugoslovenskih intelektua-
laca nai{ao je na odjek (odjek, u izvesnom stepenu, mo`da, provociran) u
stavu ve}ine slovena~kih i hrvatskih intelektualaca, tako|e od sredine
1980ih. U tom smislu ~itava kohorta intelektualaca u dru{tvima u tranziciji
iz socijalizma u trì{ni kapitalizam, izraàvala se jednim evrocentri~nim na-
cionalisti~kim diskursom, kona~no se identifikuju}i i aktivno u~estvuju}i u
upravljanju njihovim dru{tvima nakon 1989. Disidentski intelektualci pravili
su pogodbe oko svog autonomnog kriti~kog funkcionisanja, u svrhu svog
u~e{}a u stvaranju svog dru{tva. U slu~aju albanskog iredentisti~kog nacio-
nalizma, lokalna inteligencija tako|e je zbila redove. Upravo po gore nave-
denim linijama demarkacije, ‘mejnstrim’ nacionalisti~ki intelektualci osu|i-
vali su NATO-bombardovanje, po{to su, prethodno, podràli bombardovanje
Sarajeva od strane srpske vojske (srpski akademici) ili podràvali NATO-bom-
bardovanje kao korak ka nezavisnosti (albanski intelektualaci).36
Ono {to meni vi{e izgleda kao kuriozum, jeste na~in na koji su zapad-
ni intelektualci reagovali na NATO-bombardovanje. îtav jedan dijapazon da-
na{njih akademika, biv{ih {ezdesetosma{a i levih intelektualaca, zauzelo je
stav pristajanja, stav koji se, u najboljem slu~aju svodi na }utnju. Kako i za-
{to su biv{i maoisti, trockisti, evrokomunisti i dana{nji pacifisti i ekolozi
podlegli NATO-ovom obrazloènju? Kako i za{to je toliko mnogo liberalnih
intelektualaca, temeljito veruju}i da «blagosloveni ciljevi ne opravdavaju
r|ava sredstva», utoliko pre {to mogu da izazovu jo{ gore rezultate, zbilo re-
dove podràvaju}i pohod? Da li su oni bili uhva}eni u zamku dominantne de-
magogije? Bilo je, naravno, nekoliko izvrsnih i ~asnih izuzetaka.37 Glavna
zajedni~ka karakteristika svih kriti~kih intelektualaca na evropskom Istoku i
evropskom i ameri~kom Zapadu, bila je potpuna osuda svih vidova ideologi-
ja nacionalizma i globalne dominacije, te, prirodno, osuda nasilja i svih ob-
lika terorizma. Naravno, svi su oni imali razlike u nagla{avanju.
Jo{ je ~udnovatije kako su akademski intelektualci, identifikovani sa
postmodernisti~kim i dekonstruktivisti~kim stremljenjima, budu}i da su to-
kom jednog dugog perioda dekonstruisali koncept jedne i jedine zvani~ne
naracije «istinitog», «objektivnog» i «lepog», rasto~ili jedinstveni zapadni
kanon, a pogotovo, budu}i da su u ideolo{koj sferi plodotvorno dekonstrui-
sali koncept «nacije-dràve», bili navedeni da uz najve}u lako}u prihvate,
ako ne i sa fundamentalisti~kim àrom, pasivno ili rezervisano, apsolutnost

NATO-ovog ‘heavy-metal’ narativa. To je predstavljeno u njihovom politi~kom
obja{njenju i istorijskoj pozadini koju su oslikali. Ranije pomenuta sverazor-
na generalizacija, u pogledu akademskih intelektualaca, odnosila se na veli-
ku ve}inu, iako je bilo i izuzetaka.38
Dodatni problem koji se javlja jeste uloga univerziteta, i naro~ito, in-
stituta i istraìva~kih centara na polju dru{tvenih i humanisti~kih nauka.
Pregled individualnih i kolektivnih pozicija koji je zauzela akademija tokom
ovog rata, mogao bi da ima karakter otkri}a.39 Zauzimanje jasnog stava, po-
zitivnog ili negativnog, ili, jasno izno{enje uslova ne~ije ambivalencije, tre-
ba, prirodno, o~ekivati kako od onih koji rade na sredi{njim pojmovima po-
put «demokratije», «civilnog dru{tva», «suvereniteta», «nezavisnosti», «na-
cionalizma», «globalizacije» i «zavisnosti», tako i od onih koji rade na poj-
movima povezanim sa istorijskim periodima kakav je «genocid» i «holoka-
ust» Tre}eg Rajha. Percepcija i autopercepcija uloge univerziteta, odnosno,
akademskih intelektualaca, od presudne je va`nosti za dana{njost i budu}-
nost na{ih dru{tava, budu}i da oni ne samo da pomaù oblikovanje na~ina
mi{ljenja dolaze}ih nara{taja ve}, tako|e, mogu izvr{iti uticaj na javno
mnjenje kroz svoje redovne stupce u dnevnoj {tampi i prisustvo na TV disku-
sijama. Opet, neki drugi vr{e uticaj na politiku zauzimaju}i klju~ne saveto-
davne pozicije pri vladama i me|unarodnim organizacijama. Postoje, dakle,
dve vrste akademskih intelektualaca. S jedne strane, oni koju svoju ulogu
vide u pravcu razumevanju «drugog» u njegovoj/njenoj pro{losti i sada{njo-
sti, u intezifikovanju postoje}ih kanala komunikacije i otvaranju novih. Na
drugom kraju nalazimo one akademske intelektualce koji ne samo da su rav-
nodu{ni prema «drugom» ve} ili {ire nacionalisti~ki diskurs mr`nje na lokal-
nom nivou ili {ire dominantni diskurs prezira (otvorenog ili ne) na global-
nom nivou. Kada je ta kategorija intelektualaca povezana sa institutima za
prou~avanje me|unarodnih odnosa, katedrama za geografiju i etnologiju,
ona, ~ak, moè da utre put koliko nacionalistima toliko i postimperijalisti-
ma u eksploatisanju kulturnih razlika i na~ina na koje se osvaja realna ili
simboli~ka teritorija. Ova vrsta stava saglasna je sa jednom sveobuhvatnom
percepcijom znanja i institucija koje ga proizvode (istraìva~ki centri, bibli-
oteke, baze podataka) gde ono {to je zna~ajno jeste kontrola nad drugim lju-
dima i etnicitetima. Poznavanje vlastite socijalne i etni~ke kulture, vlastite
ekonomije, istorije, jezika i nare~ja, knjièvnosti i kulture, religija i na~ina
mi{ljenja, postaje vitalni preduslov za vr{enje uticaja, ako ne i dominaciju –
naravno, postoji ~itava siva me|uoblast sloènijih pozicija ali, tako|e, opor-
tunisti~kih i enigmati~nih pre}utkivanja. Ako bi se mogla napraviti genera-
lizacija, ~ini se da, ako su 1990ih godina akademici i intelektualci u nekoli-
ko republika biv{e Jugoslavije, po pravilu, pruìli sav potrebni ideolo{ko-kul-
turni materijal za sve tipove kompetitivnih nacionalizama na Zapadu, oni su,

tokom kosovskog rata, po pravilu, obezbe|ivali vo|stvu NATO-a razlog po-
stojanja. NATO se pojavio kao grupa trubadura modernog globalno suverenog
vladara – preobraènog u supermena, spajdermena, betmena – koji, silnike,
umesto da ih ìgo{e zbog njihove zloupotrebe mo}i, uzima u za{titu pred
vladavinom unutra{njeg i me|unarodnog prava. I dalje nam nedostaje tipo-
logija stavova koje su zauzimali intelektualci raznih stremljenja, raznih {ko-
la mi{ljenja i sa raznih akademskih odeljenja. Za one me|u nama koji uz Pje-
ra Burdijea (Bourdieu), @aka Deridu (Derrida) i Imanuela Valerstina
(Wallerstein) univerzitet vide kao bastion otpora svim vrstama totalizuju}e
propagande i nametnutih ideja, kao centar teorijskog produbljivanja demo-
kratije, civilnog dru{tva, poja{njavanja njegove uloge tokom ovog kriti~nog
perioda jeste hitan, najbitniji, prvi prioritet.
Svi navedeni faktori su katalizatori skepticizma u pogledu funkcionisa-
nja na{ih demokratija i sadrìne koju dajemo pojmu «civilno dru{tvo». Oni
se nisu pojavili tokom rata na Kosovu. Ali su oni svi, svakako, time poja~a-
ni, skoro reljefno istaknuti. îni se da u na{oj epohi postoji trì{te i za na-
cionalizam i za arbitrarnost globalne supersile. Za nas se ne postavlja pita-
nje zamene jednog zla drugim zlom. [kodljivi, rugobni lokalizovani regional-
ni demoni zvani nacionalizam ili fundamentalizam i globalni duh (genie) no-
vih ratnih hu{ka~a ~istih ruku kao da se eruptivno aktiviraju u isti mah, kao
da se uzajamno prizivaju. îni se da su kratki konkretni masakr jednih, ap-
straktno bombardovanje sa ogromne visine drugih – sredstva delotvornija od
glomaznih diskusija i pregovora. Oni su, tako|e, razli~iti izrazi afazije pro-
vocirane ose}ajem za prazninu i generalizovanog konzumerizma koji vodi
jednoj egzistencijalnoj reafirmaciji kroz razorne ratove. Ahilova peta srpskih
nacionalista i ameri~kih postimperijalista u podjednakoj meri je fundamenta-
lizam psiholo{ke i duhovne ispraznosti. Ovaj specifi~ni rat vo|en izme|u
snaga banditskog kapitalizma i globalnih snaga sli~nih onima koje je Suzen
Strejnd` (Strange) (zajme}i izraz od svog Dòrdà Soro{a /Soros/) nazvala
kazino kapitalizmom. Fudamentalne vrednosti ljudskih prava, pravde i demo-
kratije, bile su divlje pogaène sa svake strane u etni~ki zasnovanom gra-
|anskom ratu. Ne raspolaèmo minimumom dokaza potrebnih da bismo tvr-
dili da iste te vrednosti nisu bile tako|e podrivene agresijom NATO-a. Re~-
ju, tri kampanje koje se poklapaju i koje su u me|usobnom asimptotskom od-
nosu bile su, sve tri, protiv ~ove~nosti, ~ak i kada su – kao {to je slu~aj sa
NATO-om – zaogrnute humanitarnim diskurzivnim ruhom.
n III Nezaklju~uju}e zaklju~ne opaske
Analizirao sam dve samoobmane velike ve}ine zapadnih intelektualaca i kre-

atora javnog mnenja – mislim, pre svega, na onaj sve {iri sektor eksperata i
intelektualaca koji su organski povezani sa dràvom, me|uvladinim me|una-
rodnim organizacijama, NVO i medijima. Prva krupnija obmana me|u mnogim
iskrenim, po{tenim evropskim intelektualcima, koji nisu u vezi sa specifi~nim
interesima dràve, medija ili vojne industrije jeste slede}e: oni su naseli na
deklaracije i retoriku NATO-a, kao da su one reflektovale njihov sopstveni put
i strukturu mi{ljenja o ljudskim pravima, kao da su reflektovali njihove sop-
stvene brige (ili, ~ak, agoniju) zbog po~injenog etni~kog ~i{}enja na Kosovu.
Zvu~alo je kao da jasna racionalnost NATO-a izvire iz primene neke vrste «~i-
stog uma». Oni su, tako, bili navedeni da podrè odluku NATO-a da upotrebi
vojna sredstva podleù}i nesvesno onome {to je pre nekoliko godina Imanuel
Valerstin okarakterisao kao «hipokriziju ameri~kog kantizma».41
Druga samoobmana ve~ine evropskih intelektualaca, obmana znatno
teà nego ona prva, jeste da su po~eli bezuslovno da veruju da je kr{enje
ljudskih prava (etni~ko ~i{}enje) na Kosovu bilo, ako ne jedini, onda svako-
ko najzna~ajniji uzrok vojne «intervencije». Kao da nisu shvatili da su dva
razli~ita diskursa bila na delu od sámog po~etka konflikta: s jedne strane,
mediji i politi~ke varijante diskursa ljudskih prava, sa druge, diskurs zatvo-
renog kola reflektovan u nekoliko tekstova od strane donosilaca odluke i «iz-
ve{taja» eksperata, instituta za «strate{ko» istraìvanje bliskih dono{enju
odluke. Ovaj potonji diskurs bio je jedino diskurs o interesima (zava|enim
interesima (dràva), strate{kim interesima (sna`nih dràva i alijansi), pa ~ak
i sitnim interesima (lidera), ili kombinaciji ve} navedenih interesa) i to samo
u stepenu u kojem je plutaju}e javno mnjenje bilo izloèno opasnosti upo-
trebe i zloupotrebe moralisti~kog diskursa o ljudskim pravima.
Moja sumnja se sastoji u tome da su NATO-ameri~ki vojni vazdu{ni na-
padi (za druge deus ex machina) upotrebljavali veoma ozbiljne realne pro-
bleme naru{avanja ljudskih prava na Kosovu, ne da bi ih zaista re{ili, ve} u
svojstvu izgovora za smesu drugih ciljeva. Sve vreme sam govorio da napad
nije bio rezultat politike ljudskih prava ve} politike demonstracije sile i to
ne samo Jugoslaviji i ostatku Balkana, ve}, Evropi, i ~itavom svetu. To je
«uàsna sumnja», jer su izvr{itelji veoma dobro znali osnovne ~injenice ju-
goslovenske tragedije. Oni su veoma dobro znali da je lokalni \avo i njegov
mehanizam bio sav tamo, da su oni ve} bili, po svim objektivnim kriteriju-
mima, «ratni zlo~inci». Presudno za mene nije jednodu{nost nacionalisti~-
kog javnog mi{ljenja u razli~itim balkanskim zemljama, niti jednodu{nost
evrocentri~nog ili amerikano-narcisti~kog javnog mnjenja na Zapadu. Svi oni
su u potrazi za homogenizovanim jedinstvom vlastitih naroda.
Ono {to je kriti~no jeste bogati okvir u nekim od zajednica kriti~kog

mi{ljenja na evropskom Zapadu i balkanskom Istoku. Uz sve njihove razlike,
oni imaju neke zna~ajne zajedni~ke elemente: potpuna moralna osuda nasi-
lja svim sredstvima i u svim pravcima. Odluka o bombardovanju done{ena je
u Va{ingtonu i Briselu protivno mi{ljenju i èljama onih kriti~kih ~inilaca
koji su, oduprev{i se Milo{evi}evom reìmu, pretrpeli dubine pakla. Bilo je
to protiv èlja izabranog albanskog lidera kosova, Rugove, koji je pruìo ot-
por svim oblicima nasilja, prevashodno srpskog.42 Odluka je doneta protiv
èlja ve}ine li~nosti i organizacija koji su predvodili demokatske pokrete i
pokrete ljudskih prava u svim balkanskim zemljama u susedstvu (izuzev u Al-
baniji). Ali, ono {to je ve}ina kriti~ki misle}ih ljudi zahtevala nije bila pa-
sivna ravnodu{nost Zapada ve} njegovo pozitivno prisustvo i intervencija na
strani disidentskih snaga svim mogu}im sredstvima izuzev jednog: vojnih
sredstava. Na osnovu ovoga, govorio sam o pristrasnim «la`nim sentimenti-
ma» ili «la`nim zabrinutostima»: u ve}ini balkanskih zemalja, u Gr~koj i Ru-
siji, bilo je saose}anja jedino prema bombardovanim Srbima. Nijedna suza
nije prolivena za bosanskim muslimanima koje su bombardovale srpske sna-
ge i, u izvesnom stepenu hrvatske; nije bilo suza za albanske izbeglice. «La`-
ni sentimenti», ne zato {to oni nisu realni prema bombardovanim Srbima,
malenoj i siroma{noj zemlji koju uni{tava najbogatija i najsilnija alijansa u
istoriji, ve} zato {to analogni kriterijumi nisu bili upotrebljeni prema regio-
nalno-lokalno slabim bosanskim muslimanima i Albancima, koje je progonio
i ubijao onaj koji je bio ja~i u regionu, Milo{evi}ev reìm. Me|utim, na Za-
padu je, tako|e, bilo «la`nih sentimenata»: kako u Evropi tako i u Americi –
ne zato {to ve}ina ljudi nije ose}ala stvarno saose}anje prema progonjenim
albanskim izbeglicama (ubistva, mu~enja i silovanja), ve} zato {to ni jedna
jedina suza nije sa~uvana za «kolektivno krive» Srbe; nikakva indignacija
nije izraèna prema ìvotima stavljenim pod hipoteku – koliko prema ìvoti-
ma Srba, toliko i prema ìvotima kosovskih Albanaca – kancerozno toksi~nim
osiroma{enim uranijumom upotrebljenim za izradu bojevih glava projektila,
kancerogenim barutnim bombama, kasetnim bombama (zabranjenim me|u-
narodnim ugovorom koji SAD odbijaju da potpi{u), ali i od hemikalija oslo-
bo|enih iz bombardovanih hemijskih postrojenja koja uni{tavaju reke, ìvo-
tinjski svet, i ugroàvaju ljudski ìvot. îni se da sloènost pitanja o kojima
je re~ ne dopu{ta vi{estrana saose}anja, niti osudu izvr{ilaca, bez obzira na
poreklo. (Lokalne ubice prljavih ruku, globalne indiferentne «video-igra»-
ubice ~istih ruku sa velike visine). Upadljiva je apatija srpske populacije
kada su Sarajevo, Vukovar i Dubrovnik bili razarani. Tako|e je upadljiva pa-
sivna apatija na Zapadu kada je Jugoslavija bila bombardovana. Da li je ovo
sadrìna pojma dru{tva «bez neprijatelja»? Ova apatija, ~esto ozna~avana
kao «trezvenost», u obe situacije znatnije zabrinjava i mnogo je opasnija
kada pasivno zaklanja zlo~ine nego proplamsaje besa koji, s vremena na vre-
me, mogu da budu klju~ mudrosti.
Glavni deo mog argumenta bio je to da je velika ve}ina evropskih – i
ameri~kih – intelektualaca, umesto ispitivanja prirode upletenih interesa,
kako individualnih tako i kolektivnih, bila zaglibljena u ono {to bila je nji-
hova sopstvena preokupacija oko ljudskih prava. Razlog zbog kojeg ja teme-
ljitu debatu smatram vitalnom ex post facto, jeste da su izgledi za budu}nost
usko povezani sa dana{njim stavovima. Umesto eti~kih, moralnih i praved-
nih povoda, univerzalnih na~ela i njihovog racionalnog utemeljenja, koji su
deo zvani~nih deklaracija, pre bi trebalo da se traga za obrazloènjem sva-
kovrsnih interesa. Ono do ~ega mi je najvi{e stalo jeste da, ukoliko upravo
u ime ljudskih prava (uklju~uju}i gra|anska i socijalna prava) ne organizuje-
mo na{e mehanizme otpora na svetskoj ravni zbog obezbe|ivanja svih neo-
phodnih institucionalnih aran`mana i komunikativnih sredstava za racional-
nu argumentaciju na globalnom nivou u pravcu pre-vencije ljudske katastro-
fe, ukoliko, sem toga, diskurs o ratu nije maginalizovan i, mogu}no, izba~en
iz epicentra javne debate koja se odvijala poslednjih meseci, u tom slu~aju,
mi }emo u XXI veku biti u sveprisutnoj mogu}nosti neprekidnog rata – a ne
neprekidnog mira. Bi}emo pod uticajem stalnih dihotomija i odgovaraju}ih
svrstavanja i presvrstavanja izme|u «prijatelja i neprijatelja», kakva su ona
koja su utvrdili SAD i NATO na Balkanu i u Evropi. [tavi{e, ako me|unarod-
ni kanali za determinisanje neke vrste «objektivnog» kriterijuma za sve i me-
hanizama i institucija kojima }e se koristiti svi, ne budu u prvom planu di-
skusije, mi }emo, u tom slu~aju, biti stalno gaèni od strane jedinstvene glo-
balne volje krajnje malobrojne nekolicine najbogatijih i najsilnijih. Bi}e to
stanje akutne zavisnosti pod stalnom pretnjom intervencija i diktata ko }e,
gde i kada biti slede}a meta.43
Osnovna odlika svih ratova iz perioda homerskih epova, sve do dva
svetska rata koji su obeleìli «kratki XX vek» i neobjavljenog, i ~ak, neime-
novanog rata, jeste to da su u njima sukobljene snage bila ljudska bi}a, koja
su fizi~ki, mesom i krvlju, bila prisutna, a me|u njima su bili i ~lanovi od-
govaraju}ih aristokratija i elita (Ahil i Hektor). Mrtvi su tada bili heroji. Da-
nas su to le{evi nezaposlenih i siroma{nih koji se vuku i mrcvare unaokolo
(eti~ki ~ista i nediskrimini{u}a bombardovanja iz velike visine). Dodatna,
blisko predstoje}a opsnost jeste da dana{nji potencijalni rat – vo|en sateli-
tima, vo|en sa rastojanja od hiljadu milja, naoruànjem kojim se komandu-
je preko robota visoke tehnologije, negde na sredokra}i izme|u konvencio-
nalnog ratnog stanja i nuklearnog rata – ne predstavlja nikakav rizik za agre-
sora. Ova vrsta rata, stoga, moè da funkcioni{e za agresora jedino kao ve-
oma ugodna predispozicija za delatnosti katastrofi~ne prirode, koje, ~ak,
nisu nikakav rizik za njihov ìvot.44
Temeljno promi{ljanje triptiha: manjine, teritorijalnost, suverenitet, le-

gitimno je ukoliko èlimo da spre~imo da ta ista pitanja odvedu do arbitrar-
ne intervencije, bilo agresivnih neposrednih nacionalisti~kih suseda bilo ve-
likih sila – dre|enije, SAD – koje ovaplo}uju sve uloge u isti mah: misionar,
staratelj, sudija i egzekutor.
Rat na Kosovu nisu vodili intelektualci pi{u}i i misle}i o ljudskim pra-
vima i pravdi sa verom koja karakteri{e njihove teorijske projekte. Bio je to
rat koji su vodili generali i politi~ari (da i ne pominjem pilote), koji su, po
svoj prilici, mislili da je Bugarska deo Srbije kada su bombardovali ciljeve na
nekoliko metara od nuklearne elektrane. Bio je to rat vo|en me{avinom rav-
nodu{nosti prema uzroku i fanatizma u upotrebi sredstava visoke tehnologi-
je. Smrtonosna sredstva poravnavaju svaku razliku. @ivot i stvaranje su ono
{to promovi{e razliku. «Civilizacija» i «napredak», umesto da nas dovedu ko-
rak bliè gromkom ogla{avanju parole «Zbogom oru`je!», ~ini se da pobu|u-
ju na{ duh da vi~e «Na oru`je! Na oru`je!». NATO-ovska civilizatorska misija
ocrtala je svoje obrise: svaki je rat, pa i onaj najtehnologi~niji, primitivan,
budu}i da «ponos vlada, emocija je gospodar, a nagon je kralj».45
Za ljude koji ìve u najbogatijim, najuspe{nijim i najmo}nijim zemlja-
ma znatno je potrebnije da odbace oholost. Odbacivanje oholosti bi}e pred-
uslov za dodatni razlog: «Balkan» kao stereotipska metafora zastra{uje Evro-
pu a pogotovo Ameriku.46 Kao da postoji potreba za egzorciranjem tih stra-
hova. «Balkanizacija» mo`da nije tako daleko od Zapada kao {to on misli.
«Multikulturalizam» je bio blistava ideja kao sredstvo suprotstavljanja pre-
vlasti belog ~oveka i borbe protiv rasizma kod ku}e. Ali ako tri decenije ka-
snije mi prime}ujemo ono u {to vi{e komentatora ameri~ke scene veruje, na-
ime, da se, umesto obaranja zidova koji razdvajaju rase, jezike i religije, sta-
meno diù novi, dodatni zidovi, onda, Kosovo, Bosna, «Balkan», u sámim
metropolisima Zapada, znatno vi{e funkcioni{u kao slika budu}ih doga|aja.
Snaga «Balkana kao metafore» leì upravo u tome {to bi prelaz iz multikul-
turalizma ka «balkanizaciji» mogao da bude zastra{uju}e lak. Neuhvatljiva
anomija kulturnih ratova svih protiv svih, uz prate}i «kasetni terorizam» –
kako bih ga nazvao (po kasetnim bombama), mogla bi da bude odmah tu iza
ugla.47 U ovom slu~aju jedna varijanta balkanizacije mogla bi da bude ono
{to je Leonardo [a{a (Sciascia), italijanski pisac, krstio kao «sicilijanizaci-
ja». Specifikovanje Balkana kao metafore vodila bi nas ka Siciliji kao metafo-
ri, gde bi, umesto politi~kog poretka, vladala njegova sistemati~na aberaci-
ja mafija{kog tipa.48 U jednom beskrupuloznom dru{tvu, sa «teror-vizijom»
u epicentru, nema kraja lancu «objekata mr`nje».
Ako bi neko, na neki na~in, mogao da dokaè da je vazdu{ni rat Ali-
janse protiv Jugoslavije funkcionisao kao savremeni pobedni~ki pohod sv.
\or|a – koji savladava, ili, barem, zadaje odlu~uju}i udarac a`daji naciona-
lizma i rasizma – umesto da ga oja~a, ja, tada, ne bih imao nikakav problem
(koji bi me spre~avao) da priznam da sam pogre{no prosudio ~itavu situaci-
ju, i po~inio te{ku nepravdu protiv alijanse. Tada, i upkos svim zamerkama
koje se ti~u legalnih, moralnih i politi~kih temelja, priznao bih da je to, su-
{tinski, bila pravedna stvar koja funkcioni{e paradigmati~no za ceo svet, a
ne zbog golih interesa. Bi}e zaista umiruju}e za one me|u nama koji ne pre-
staju da budu nepoverljivi, znati da je na delu, uglavnom i u stvari, bila jed-
na internacionalisti~ka politika ljudskih prava. Ali, kada je sve re~eno i u~i-
njeno, ~ak i najr|avije prekretnice u istoriji ostavile su za sobom neku vrstu
pozitivnog nasle|a (realnog ili imaginarnog) ili su dovele do njega: sredi-
nom XVII veka krvavi tridesetogodi{nji rat doveo je do ro|enja sekularnih
predstava, krajem XVIII veka teror povezan sa Francuskom revolucijom do-
veo je do na~ela Jednakost, Bratstvo, Sloboda za sve gra|ane, Drugi svetski
rat sa holokaustom, vrhuncem bestijalnosti, doveo je do uspostavljanja ~ita-
ve mreè organizacija i me|unarodno priznatih pravila povezanih sa zlo~ini-
ma protiv ~ove~nosti, kao i do povelja o ljudskim i manjinskim pravima. Ja
zasigurno ne bih priznao da se tako basnoslovan gubitak ljudskih ìvota ika-
da isplatio. Mo`da bi sugestije Hilarija Patnama (Putnam) u dana{njim pri-
likama mogle da budu znatno mudrije: na{e pravo da se pridràvamo na{ih
najdubljih uverenja ne daje nam pravo da naturamo vojnim sredstvima takve
poglede drugim ljudima. Uvek je ute{no osetiti ne~iju epohu ili ne~iji region
kao civilizovaniji, napredniji i humaniji, bez potrebe da se svi pomenuti pri-
devi stave pod navodnike.49 U me|uvremenu, parohijski nacionalizam ili in-
ternacionalisti~ki «tomahavk»-liberalizam, njihov apsolutni despotski relati-
vizam i njihove zlo~ina~ke manifestacije nisu, i nadajmo se da ne}e ni biti,
za neke od nas, «na{a stvar».
U ovom kontekstu preostaje samo da se nadamo novom sadràju poli-
tike. Idealni ili utopijski intelektualni i politi~ki cilj ne samo za Balkan ve}
i za «Zapad» bio bi, prihvataju}i ono {to je jednom izrekao Emanuel Levinas
(Levinas): «Jedna druga~ija figura politike, ona u kojoj bi njen cilj bila bor-
ba za ili na strani drugosti, a ne borba za njeno brisanje, ukidanje ili isko-
renjivanje».50
Andromaha: «Trojanskog rata nije bilo».

(U me|uvremenu Ahilova kola vuku za sobom Hektorovu telesinu.)
* Aspekti ovoga rada diskutovani su sa prijateljima i kolegama Leonidasom Em-

pirikosom (Leonidas Empeirikos), Hrisafisom Jordanogluom (Chrysafis Iordano-
glou) i Blankom Munjoz-Ananiades (Blanca Munhoz-Ananiades).
Napomene
1. Marco Dogo, «National Truths and Disinformation in Albanian-Kosovar

Historiography», u (Du{an Janji} et al., Eds.), Kossovo–Kosova. Confrontation
or Coexistence (Nijmegen pub., Peace Research Center, 1997.), s. 34-35.
2. Metafizi~ka obele`ja pripisana ve}im i manjim rasama (DNK je novi element
u kompetitivnom diskursu; na primer, prkosna priroda Srba (i Grka) upisana je
u njihovu molekularnu strukturu, nasuprot dekadentnim zapadnim }elijama!!!).
3. Susan L. Woodward, «War: Building States from Nations», u: Tariq Ali, (ed.),
Masters of the Universe? NATO’s Balkan Crusade, (London: Verso, 2000), s. 203-
270.
4. Edward Said, «Protecting the Kosovars», Internet, ZNET Kosovo/NATO Con-
tents, 20. april 1999. Kao da treba da potvrdi izreku Umberta Eka (Eco) o ovom
ratu: «Skr{iti protivnika na apstraktnom planu, da; ubiti konkretnog neprijate-
lja, ne. U neo-ratu onaj koji gubi po op{tem mi{ljenju jeste onaj koji je preko-
merno ubijao» (La Republica).
5. Vidi, Stanley Hoffman, «What is to be done?», The New York Review of Bo-
oks, 20. maj 1999.
6. Me|utim, ~ini se, naàlost, kao da od Dejvida Ovena (Owen), nekada{njeg
britanskog ministra inostranih poslova, stiè druga~iji odgovor koji potkopava
izraènu uzdrànost. U odgovoru Njemcovu (Nemtsov), nekada{njem zameniku
ruskog premijera, Flora Luis (Lewis), kolumnistkinja od autoriteta, koja izve-
{tava za New York Times i International Herald Tribune, tvrdi da je «on ∞Njem-
cov≤… jetko prigovarao dvostrukim standardima, i tome da Va{ington ka`nja-
va Srbiju, a ignori{e ubijanje desetina hiljada Kurda u Turskoj. Prema tome ∞on
je upitao Ovena≤, da li ∞imate nameru da≤ bombardujete Istanbul? Prema Flo-
ri Luis on je, uz izvesnu dozu {okiranosti, izvestio da je… Oven odgovorio «Ne,
jer Turska je u NATO-u». Nikakav demanti nije se pojavio. (International Herald
Tribune, 10. avgust 1999).
7. Zaprepa{}en, po prvi put sam od direktora vode}eg nema~kog instituta spe-
cijalizovanog za Balkan, 1989., ~uo da je raspad Jugoslavije bio, da tako ka-
èmo, deterministi~ki blizak: imao je potpuno pravo u pogledu predvi|anja, ali
njegova bi pozitivna predispozicija – u najboljem slu~aju mogla da se opi{e kao
samoispunjavaju}e proro~anstvo. Bilo je to svega nekoliko dana posle pada ber-
linskog zida, tj., posle perioda ujedinjenja i ekspanzije Nema~ke.
8. U studiji The War in Bosnia-Herzegovina Stiven Burg (Burg) i Pol [aup (Sho-
up), u pogledu antagonisti~kih nacionalizama i etni~kih patriotizama u Jugo-
slaviji, prime}uju: «…∞Zapad≤ i oni koji kroje njegovu politiku ~inili su samo
ono {to je konzistentno njihovim vlastitim interesima. Mogu}nosti da se rat u
Bosni spre~i bile su previ|ane tokom najranijih stadijuma zapadnog me{a-
nja…» (The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic conflict and International Interv-
ention, 1998.)
9. Jedan Kisindèrov (Kissinger) intervju ilustruje ovu postavku: njegovo vero-
vanje da bi, ukoliko Bosnu ise~emo na tri jasno diferencirane i etni~ki teme-
ljito o~i{}ene zone, jednu muslimansku, jednu katoli~ku i jednu pravoslavnu,

raj na zemlji ponovo bio uspostavljen. Ako se dobro se}am, u vreme kada je
primao istraìva~ku stipendiju na univerzitetu Prinston, intervju je bio emito-
van na radiju ABC, 28. marta 1999. godine.
10. ârls King (King), profesor balkanskih studija na univerzitetu Dòrd`taun
beleì: «Odbijanje da se pozabavi pitanjem Kosova, mo`da klju~no za dovo|e-
nje Milo{evi}a za pregovara~ki sto, potkopalo je mo} Rugove i bacilo je kosov-
sko rukovodstvo u ruke znatno mla|e i radikalnije koterije Albanaca, finansi-
ranih iz inostranstva i posve}enih osvajanju zasebne dràve kroz nasilje... Apri-
la 1996., evropsko priznanje nove Jugoslavije pre bilo kakvog sporazuma o Ko-
sovu diskreditovalo je Rugovin pacifisti~ki pristup», Charles King, «Where the
West went wrong. The real driving forces behind the wars in bosnia and Koso-
vo», Times Literary Supplement, 7. maj 1999, s. 3-4.
11. Jedina veza izme|u ove dve stvari jeste ono {to bi The Economist, odobra-
vaju}i – sa uzdràno{}u – vojnu intervenciju priznao: «To nije bio samo jedan
pravedan rat za okon~anje srpskog ~injenja nepravde, ve}, tako|e, jedan rat za
o~uvanje kredibiliteta NATO-a», The Economist, «Return to Pragmatism», 18.
septembar 1999. U tom pogledu ne bih se sloìo sa tradicionalnom interpreta-
cijom koja je sva u potrazi za dobrotrasiranim putevima pristupa nafti Bliskog
istoka (iako sam saglasan sa Majklom Baret Braunom (Barrat Brown) oko an-
glo-ameri~ke nelagodnosti zbog Nema~ke). Vidi, Boìdar Jak{i}, ed.,
Interculturality, Beograd, 1995, s. 65-69.
12. U istom duhu u jednom ~lanku u listu Guardian (28. juna) Bler je tvrdio da
pouka koju treba izvu}i iz kosovskog slu~aja jeste: jo{ Kosova. A za Fulera (Ful-
ler), biv{eg zamenika predsedavaju}eg Saveta Bezbednosti, dodatna «lekcija sa
Kosova jeste da treba dopustiti da do|e do eskalacija u takvim budu}im napa-
dima, ali, po~ev od prve no}i potpuno razvijenog blickriga». (Vidi, «Where Go-
vernance is Foul, watch for more Kosovos», The Washington Post & The Inter-
national Herald Tribune, 5. maj 1999., s. 10). Preliminarni izve{taj NATO-ovih
vojnih stru~njaka potvr|uje takve tendencije odobrene od strane Vesli Klarka
(Clark), ameri~kog vojnog komandanta NATO-a. Saètak je objavljen u Daily Te-
legraph. Pouka koju treba izvu}i iz neuspeha vazdu{nih napada na srpske voj-
ne ciljeve jeste u tome da bi u budu}nosti «Alijansa trebala od prvog trenutka
da ga|a civilne mete poput elektri~nih centrala, rezervoara vode i naftnih ra-
finerija».
13. U svrhu sadràjne analize globalnih reperkusija rata na Kosovu vidi dva iz-
uzetna teksta @ilbera A{kara (Achcar) «Rasputin Plays at Chess: How the West
blundered into a new Cold War», i «The Strategic Triad: USA, China, Russia»,
u: Tariq Ali (ed.), Masters of the Universe? NATO’s Balkan Crusade, (London: Ver-
so, 2000.), s. 57-143.
14. Sadrìnska analiza naslova i ~lanaka u The Wall Street Journal, kao i finan-
sijskih dodataka ve}ih ameri~kih dnevnih listova mogla bi da potvrdi, okarak-
teri{e ili ospori ovaj utisak.
15. Vidi, uzme|u ostalog, Andrew Rawnsley, «Onward Cristian soldier», The Ob-
server, 23. maj 1999, s. 29. Gor Vidal (Vidal), jedan od najve}ih savremenih
ameri~kih pisaca, spada me|u one sasvim retke koji su u najboljoj poziciji da
ocene ~itavu papazjaniju. On pi{e: «Svaki ameri~ki predsednik koji ~esto i na-
glas umuje o svom mestu u Istoriji, dok je njegova jajolikost i dalje sadràna
u svetoj i, da, obesve}enoj Ovalnoj kancelariji, u dubokoj je mentalnoj nevo-
lji... Biti prvi predsednik koji je podvrgnut impi~mentu na osnovu su{tinski
sme{ne optu`be trebalo bi da je sasvim dovoljno za Klintona, ali, on ùdi za
likom isklesanim na Maunt Ra{moru (Panteonu ameri~kih predsednika). Kako li
su ostali tamo dospeli? Dobijali su ratove».
16. Pre kraja napada NATO-a pojavile su se dve pozori{ne predstave (jedna Ta-
rika Alija u Londonu, i druga u Berlinu) i jedna slikarska izlo`ba (Janisa Sikpa-
idisa /Psychpaidis/ u Atini), svi pod eufemisti~kim naslovom «Kolateralna {te-
ta».
17. U svojoj knjizi Hi~ens (Hitchens) upu}uje na Klintona kao na «bezmerno
protejskog u stvarima posve}enosti». Poslednja takva protejska transformacija
bila je ona poslednjeg velikog branitelja ljudskih prava. Za Hi~ensa, izme|u
ostalih, na Kosovu je ispisano odlu~uju}e poglavlje u istoriji Klintonovog pred-
sednikovanja. Njegova posthumna reputacija tako|e. Ima u onome {to Hi~ens
kaè u svojoj knjizi pone{to od «ozbiljne primese banana-republike kada je re~
o Klintonovoj Americi». Izraz neprestano upotrebljavan nakon }orsokaka pred-
sedni~kih izbora novembra 2000. (~ak i u glavnom ~lanku u London Times).
Christopher Hitchens, No one left to lie to: the triangulation of William Jeffer-
son Clinton (London: Verso, 1999.)
18. Taj isti element novca, skop~an sa vojnim operacijama, pokazuje se i u slu-
~aju Holbruka, koji zaklju~uje pregovore sa Slovenijom i Hrvatskom kratko vre-
me po{to su sklopile krupne ekonomske dogovore sa Bostonskom finansijskom
korporacijom, koju on zastupa u isto~noj Evropi.
19. Vidi, Robber Menar, «NATO tried to misinform», dnevni list Avgi, 6. jul
1999, s.16.
20. Indikativni su slede}i slu~ajevi netrpeljivosti: slu~aj Reìsa Debrea
(Debray) u Francuskoj – Ignasio Ramone (Ramonet) }e govoriti o «pravom
pravcatom lin~u», dodaju}i jo{ dva slu~aja: slu~ajeve Dòna Simpsona (Simp-
son), dopisnika BBC iz Beograda koga je Blerova vlada optuìla za kolaboraci-
ju sa Milo{evi}evim reìmom naprosto zato {to je nagla{avao postojanje srpske
demokratske opozicije reìmu, ali koga je BBC rehabilitiovao (da ne zaboravi-
mo dopisnika dnevnika Guardian koji je otpu{ten), i Enija Remondina (Remno-
dino) u Italiji, dopisnika RAI, koji je o{tro kritikovao bombardovanje Beogra-
da. Iz suprotnih razloga, klima netrpeljivosti dovedena je u Gr~koj do vrhunca
sa javnim opho|enjem prema novinarima Rikardosu Someritisu (Someritis) i
politi~aru Andreasu Adrianopulosu (Adrianopoulos) zato {to su bili za vojnu in-
tervenciju NATO-a (~ak, kao prema kvinslinzima SAD).
21. Iz ovog razloga bila je isklju~ena iz organizacije samo jednu sedmicu po-
sle prijema Nobelove nagrade (sredina oktobra 1999.).
22. Ve} sredinom decembra italijanska vlada je naloìla istragu oko smrti od
leukemije sedmorice mladih vojnika iz KFOR-a (jo{ mnogo zaraènih) navodno
zbog uticaja bojnih glava sa osiroma{enim uranijumom. Po izve{taju World

Service of BBC, 20. decembra 2000.
23. U elektronskom izdanju ameri~kih novina Counterpunch (i ponovo prene{e-
nom od strane «Me|unarodnog centra za akciju», osnovanog, izme|u ostalih,
od strane biv{eg dràvnog tuìoca Remzija Klarka (Clark)), maja 1999.; www.
Counterpunch.org.
24. AI, NATO/FRY, «Colateral demage» or unlawful killings. Violations of the
Laws of War by NATO during Operation Allied Force, maj 2000.
25. Kornelio Somaruga (Sommaruga), predsednik me|unarodnog komiteta Cr-
venog Krsta doda}e na to: «Karikatura rata mogla bi dovesti do diskriminacije
`rtava, budu}i da }e one biti ‘dobre `rtve’, na strani ‘humanitarog’ tabora, i
‘lo{e `rtve’, me|u onima koji se suprotstavljaju ‘humanitarnoj’ intervenciji».
Vidi, Cornelio Sommaruga «Renew the Ambition to Impose Rules of Warfare»,
International Herald Tribune, 12. avgust 1999, s. 8.
26. Jedan odlomak vi{e je nego indikativan: «... Ubiti i raditi na tome da se
ubije, ~initi to sa voljom, ~ak, da se ‘u{tedi’, da se sa~uvaju vi{e stotine hilja-
da ìvota, ne moè da bude okvalifikovano kao humanitarnost... Me{ati ono {to
je pravedno i ono {to je izvr{eno iz humanosti, zna~i postaviti se za Boga...
Treba priznati da NATO reaguje u funkciji svojih interesa koji ne korespondira-
ju, nu`no, interesima kosovskih masa, niti interesima humanitarnog sveta. Ve-
rovati u suprotno bio bi znak jedne tragi~ne naivnosti... Nisu u pitanju sred-
stva ve} principi: NATO i vojske koje ga ~ine nisu, ne}e biti i ne treba da po-
stanu humanitarna snaga... Navla~e}i masku jednog rata iz humanitarnih po-
buda, velika je opasnost od opravdavanja nasilja i drugih stradanja. To zna~i
izloìti slobodnu i nezavisnu humanitarnu akciju nepoverenju i sumnji, opa-
snosti, te, prema tome, i paralizi. Vidi, Mario Bettati, «Qu’est-ce que l’huma-
nitaire?», (deklaracija koju je potpisalo jo{ {est predsednika raznih NVO), Le
Monde, 15. maj 1999, s.15.
27. Mislim, na primer, na ~lanak Julije Kristeve (Kristeva), u: Le Monde (iz maja
1999) i na odgovore koje je izazvao.
28. Vidi, Marcus Raskin, «An Undeclared War in Nowhereland», Washington Post
& International Herald Tribune, 6.maj 1999.
29. Marcus, Ibid.
30. Marcus, Ibid.
31. Prama Dònatanu Mileru (Miller), vode}em profesoru ustavnog prava, neki
od istih onih kriterijuma upotrebljenih da bi se osudio Milo{evi} podjednako
su primenljivi na predsednika SAD i rukovodstvo NATO-a zbog bombardovanja
Srbije i Kosova. On kaè: «Zvani~nici NATO-a, vi{i vojni oficiri, pa ~ak i obi~na
vojna lica, mogli bi da budu gonjeni od strane tribunala ako bi se ispostavilo
da bombardovanja nisu bila rezultat diktata vojne nu`nosti... Potreba da se sa-
~uva nepristrasnost neizbe`no }e zahtevati ∞od sudije Luiz Arbor (Arbour)≤ da
se zvani~nici NATO-a upozore na mete njihovih bombardovanja, ako to ona do-
sad nije u~inila. SAD se, po prvi put u svojoj istoriji, nalaze upletene u jedan
oruàni okr{aj u kome bi jedan me|unarodni sud mogao korektno, s pravom,
da insistira na tome da bi mogao ispitati zvani~nike i vojne lica SAD». Vidi,

Jonathan Miller, «Be careful, Waging War against Civilians is Against the Law»,
Los Angeles Times i International Herald Tribune, 13. maja 1999. Njegove tvrd-
nje o «mogu}im» zlo~inima potvr|uje Volter Rokler (Rockler), javni tuìlac u
ime Amerike na nirnber{kim procesima. On izjavljuje: «Po terminologiji me|u-
narodnog prava trenutni anga`man SAD i NATO-a u ovom ratu jeste permanet-
ni ratni zlo~in. Suprotno shvatanjima na{eg vojnog vo|stva, beskrajna vazdu-
{na bombardovanja zabranjena su me|unarodnim pravom». Vidi, Walter Roc-
kler, «War criminals Clinton and the leaders of NATO», Chicago Tribune, pre-
{tampano u Ta Nea, 31. maja 1999, s. 6. Na sli~an na~in, Dìmi Karter, biv{i
predsednik SAD, optuìv{i ameri~ku vladu za zaobilaènje svih me|unarodnih
institucija i prava, zaklju~uje: «âk i za svetsku jedinu supersilu ciljevi ne
opravdavaju uvek sredstva». Vidi, Jimmy Carter, «As a Peacemaker, America Is
Blundering Badly», The New York Times i International Herald Tribune, 28. maj
1999.
32. Kako je izvestio Marsel Berlins (Berlins), «Zemlja koja se najù~nije proti-
vi i odbija potpisivanje osniva~kog akta jednog takvog suda jeste Amerika».
(Marcel Berlins, «The Limits of Justice in the New Order», The Guardian, pre-
vedeno na gr~ki u Kathimerini, 11. jula 1999.) Berlinsovu tvrdnju potkrepljuju
Ignasio Ramone, izdava~ uglednog mese~nika Le Monde diplomatique, i Raskin
u Washington Post: «...SAD su odbile da podrè me|unarodni konvenciju za us-
postavljanje me|unarodnog krivi~nog suda, stavljaju}i do znanja da bi navod-
ni ratni zlo~inci trebali da li~no odgovaraju, u malo ve}oj meri nego u vidu pro-
pagandne smicalice», Ignacio Ramonet, «Nouvel Ordre Global», Le Monde
Diplomatique, jun 1999, s. 1, 4-5, i Raskin, Ibid.
33. Godine 1977., dva protokola bila su pridodata onima ustanovljenim posle
Drugog svetskog rata u cilju reafirmisanja neprikosnovenosti civilne populaci-
je. Kako nagla{ava Kornelio Somaruga, «Raspoloìva sredstva rata ne treba da
budu neograni~ena, nasumi~no razaranje nije dopustivo. Ga|ati civile je zabra-
njeno. Osim toga, prirodna sredina ne sme trpeti dalekose`niju {tetu». (Corne-
lio Sommaruga, «Renew the Ambition to Impose Rules of Warfare», Internati-
onal Herald Tribune, 12.avgust 1999., s. 8).
34. Ujedinjene Nacije, kako Elejn Skeri (Scarry) pronicljivo isti~e, treba da ima-
ju presudnu ulogu «ako i samo ako neki ~in nacionalne agresije zahteva njiho-
vo opunomo}enje kao dodatak ustavno ili parlamentarno mandatiranom opu-
nomo}enju mati~ne zemlje». Ona }e dodati da ~itanje privatnih dokumenata
predsednika SAD kroz XX vek, navodi na slede}u opasku: «Iznova i iznova,
predsednik }e otvoreno priznati koliko je jednostavnije obezbediti dozvolu UN
nego dozvolu Kongresa za akt me|unarodne agresije koju je èleo da zapo~-
ne». Elaine Scarry, «The difficulty of imagining other people», u: Martha Nus-
sbaum, op. cit., s. 109.
35. Ralf Darendorf (Dahrendorf) }e, ~ak, oti}i dalje: u njegovoj liberalnoj kri-
tici Bler-Gidensovog (Giddens) i [rederovog (Schroeder) (i Bekovog, ja bih do-
dao) pretpostavljenog «tre}eg puta», on }e uklju~iti «odluke NATO o ratu i
miru» u okviru «suvi{e mnogobrojnih autoritarnih isku{enja... nepodvrgnute
demokratskim kontrolama... {to podrazumeva nepovratan gubitak demokrati-
je». (Ralf Dahrendorf, «Third Way and Liberty. An Authoritarian Streak in Eu-
rope’s New Center», Foreign Affairs, oktobar 1999, vol. 78., br. 5, s. 13-17).
36. Bilo je, razume se, odva`nih izuzetaka. Boìdar Jak{i}, Ranko Bugarski, Ob-
rad Savi}, Neboj{a Popov i stotine kriti~kih intelektualaca oko Beogradskog kru-
ga, instituti i katedre za dru{tvene nauke i filozofiju, NVO koje nadgledaju po-
{tovanje ljudskih prava, u Srbiji; u Albaniji i na Kosovu bilo je glasova nesla-
ganja ~ak i kada su, uz neizbeàn oprez, bili iskazani: albanski ministar kultu-
re, Rugova, jedini izabrani predvodnik kosovskih Albanaca, i predsednik Asoci-
jacije za ljudska prava, osudili su nasilje bez obzira na njegov izvor.
37. Uz o~itu opasnost od izostavljanja nekog od kriti~kih intelektualaca koji su
oglasili svoje reagovanje na vojnu intervenciju, dozvolite mi da zabeleìm neke
koje sam sâm uspeo da primetim: Noam ômski (Chomsky), Edvard Said, Ima-
nuel Valerstin, Ginter Frank (Frank), Gor Vidal i ostali oko lista The Nation u
SAD, Erik Hobsbaum (Hobsbawm), Marten @ak (Jacques), Tarik Ali, Harold Pin-
ter (Pinter), oksfordski krug nau~nika i stru~njaka za balkansku i isto~no-me-
diteransku istoriju, dru{tvo i politiku – me|u kojima Dòn Kembel (Campbell),
Ri~ard Klog (Clogg), Piter Mekrid` (Mackridge), Rene Hir{on (Hirschon), i dru-
gi oko engleskog dnevnog lista The Independent, Pjer Burdije, Vidal Nake (Vi-
dal Naquet), Reìs Debre, Ignasio Ramone, @ilber A{kar i krugovi oko listova Li-
ber, Actes Sociales i Le Monde diplomatique u Francuskoj, Peter Handke (Hand-
ke), Vili Brant (Brandt), ali ne i Jirgen Habermas (Habermas) i Ulrih Bek u Ne-
ma~koj. Na evropskom jugu, u Portugalu, [paniji, Italiji, i na skandinavskom
severu javno mnjenje je bilo uravnoteènije. U Bugarskoj su vode}i istraìva~i
i nau~nici koji rade u Institutu za manjinska prava oko profesora Petera Mite-
va (Mitev) u Sofiji, i istori~ara Marije Todorove (Todorova) u SAD, tako|e pri-
dodali svoj glas protesta. Situacija u Gr~koj bila je znatno druga~ija, obeleè-
na potragom za intelektualcima koji su osu|ivali ne samo bombe NATO-a ve},
tako|e, i Milo{evi}ev reìm. Neka od imena koje zasluùju da budu pomenuta:
Vangelis Bitsoris (Bitsoris), Andreas Pantazopulos (Pantazopoulos), Konstan-
tin Cukalas (Tsoukalas), Angelos Elefantis (Elefantis), i krugovi oko listova Po-
litis, Synchrona Themata, Nea Estia i nedeljnika Avgi tis Kyriakis.
38. Mislim posebno na @aka Deridu, francuskog oca dekonstrukcije. Dosledan
svojoj sveobuhvatnoj teoriji osporavanja i «dekonstruisanja» pojma «suvereni-
teta–nacionalnog suvereniteta», organski je povezuju}i sa odbranom ljudskih i
manjinskih prava, on je osudio sve snage koje se bore za nacionalisti~ku, eta-
tisti~ku dominaciju u Jugoslaviji, kako Milo{evi}ev reìm tako i OVK. U svom
pisanom predavanju on je osudio NATO kao otelotvorenje «mehanizama, stra-
tegija i laì kroz koje je po{tovanja dostojni diskurs ljudskih prava nepraved-
no i eklekti~no prilago|en hegemonskim intencijama izvesnih etno-etatisti~-
kih supersila». (Vidi, Vangelis Bitsoris «Resistence or indivisible Sovereignty of
the nation-state?», Kyriakatiki Avgi 25. jul 1999, s. 27 i u Nea Estia, oktobar
1999, na gr~kom).
39. Ja, na primer, znam za pet takvih kolektivnih poduhvata koji osu|uju kako
regionalni krvavi srpski nacionalizam, tako i SAD–NATO vojni globalizam: u
SAD, krug oko veb-sajta Z-net, ranije spominjani oksfordski krug u Engleskoj,
Burdije–Vidal Nake evropska inicijativa koja je okupila otprilike stotinu potpi-
sa, beogradska inicijativa akademskih intelektualaca koji su u jeku rata osudi-

li ne samo vazdu{ne napade ve} i Milo{evi}ev reìm, kao i potpisivanje dekla-
racije od strane ve}ine ~lanova fakulteta sa katedre politi~kih nauka i istorije
na univerzitetu Panteon u Atini.
40. Mislim na ova tri istaknuta intelektualca koji su u raznim aspektima svoga
dela promovisali takav stav univerziteta kao sredi{ta otpora.
41. Immanuel Wallerstein, «Neither Patriotism nor Cosmopolitanism», u Mart-
ha Nussbaum & Joshua Cohen (ed.), For Love of Country: Debating the Limits of
Patriotism, (Boston: Beacon Press, 1996).
42. Jedan takav ~astan izuzetak na Kosovu bio je Gazmend Pulja (Poula), pro-
fesor univerziteta u Pri{tini, i predsedavaju}i kosovskog ogranka Helsinki
Watch, koji se ogradio od preovla|uju}eg raspoloènja me|u kosovskim Alban-
cima. Vidi, Gasment Poula, «The Albanians pay the bill in order that NATO sa-
ves its authority», French Journal Marianne (reprodukovano u Avgi, 13. maja
1999).
43. Grejem Fuler, biv{i zamenik predsedavaju}eg Nacionalnog Obave{tajnog Sa-
veta pri CIA, potvr|uje takve sumnje: «Bilo bi dobro da se svet ve} navikao na
ono {to se doga|a na Kosovu jer to predstavlja talas budu}nosti». Graham Ful-
ler, «Where Governace is Foul, watch for more Kosovos», The Washington Post
& The International Herald Tribune, 5. maja 1999, s. 10. Jednom drugom ana-
liti~aru izgleda kao da rat po~inje da biva sagledavan kao pokreta~ka sila civi-
lizacije, ne u smislu razumevanja i komunikacije, ve~ u smislu «ratova koji mo-
raju da budu vo|eni po principu blickriga ∞da bi bili delotvorni≤ a ne kao u Ju-
goslaviji, po principu eskalacije». Elliott, Ibid. Republikanski senator, Bil Frist
(Frist), predsedavaju}i podkomiteta Senata za odnose sa inostranstvom (odsek
Afrika), kaè da bi slede}i mogao da bude Sudan, ili, kako bi jedan ameri~ki
diplomata rekao svom ruskom kolegi, «jedina razlika izme|u Kosova i ê~enije
jeste to «{to vi posedujute nuklearno naoruànje». Preneseno u nedeljniku The
Economist, «Other people’s wars», 31. juli 1999, s. 13-14. Prema istom izve{ta-
ju iz The Economist, ruski odgovor bio je da se ~itav uspeh SAD sa ovim obra-
zloènjem sastoji u ohrabrenju svakoga da ga pribavi. «ûdnovata je to vrsta
moralne i spoljne politike koja se, umesto da ostavi male Hitlere da se kriju iza
nacionalne granice, ne}e usuditi da se suo~i sa velikim Hitlerima iz straha da
}e izgubiti ijednog pilota».
44. Norman Majler (Mailer) je umesno tvrdio da postoji instinktivna razlika iz-
me|u bitke ograni~ene na bombardovanje i one u kojoj se borba odvija na tlu.
Ova druga «okrutna je mimo ljudskog poimanja»; me|utim, u zajedni~kom is-
kustvu bitke postoji zajedni~ka patnja koja dopu{ta da se pomisli na izmirenje.
Bombardovanje ostvareno bez krvoproli}a onih koji ga sprovode «postaje op-
sceno», a njegove `rtve «nikada ne}e oprostiti napada~ima».
45. Odobravaju}i u potpunosti pitanja En Vilson (Wilson) u The Independent on
Sunday, dodajem, li~no, jo{ jedno: Na koji na~in stvari evropske civilizacije
sluì sve ve}i i ve}i broj ‘B52’, ‘harijera’ i ‘tornada’ koji pole}u u no} na svoju
~udovi~nu misiju? [ta je kona~na pozadina u svemu tome? An Wilson, «They
probably thought Bulgaria was part of Serbia», The Independent on Sunday, 2.
maj, 1999, s. 23.
46. Podrobno analizirano, iako prenagla{eno, u knjizi: Maria Todorova, Imagi-

ning the Balkans, (Oxford: Oxford University Press, 1997).
47. Samo u periodu posle rata na Kosovu, u Americi su, na srednjoj {koli u
Litltonu, samozvani neonacisti ubijali zato {to su im se nisu svi|ali «Crnci, Je-
vreji i ‘uspe{ni’ drugovi iz razreda, i zato {to su im zavideli«; u Atlanti, usled
neznatnog pada Dau-Dòns indeksa, jedan nervni slom zavr{io je sa devet ubi-
jenih – ~lanova porodice i ~inovnika brokerske firme; dok, iz analognih pobu-
da, dolazi do pucnjave i ubistva u jednoj bakalnici u Las Vegasu, jednoj morm-
onskoj biblioteci u Solt Lejk Sitiju, jednom centru jevrejske zajednice u Los An-
|elesu, i jednoj hri{}anskoj zajednici u Teksasu. U Londonu ekstremisti~ke neo-
nacisti~ke grupe ubijale su zbog ~i{}enja svoje oblasti od ‘kuge’ homoseksua-
laca. U Francuskoj i Nema~koj, Arapi, muslimani i Turci, bili su mete napada
rasisti~kih grupa tokom poslednje decenije.
48. Leonardo Sciascia, Sicily as a Metaphor, razgovori koje je vodio M. Padova-
ni, (Vermont: The Marlboro Press, 1994.). Moja pa`nja skrenuta je na ovu re-
ferencu prilikom diskusije o Balkanu sa Nelsonom Mouom (Moe), prijateljem i
kolegom sa italijanske katedre na univerzitetu Kolumbija.
49. Preuzeto iz: Hilary Putnam, «Are we obliged to choose between Patriotism
and Universal Rationale?», u: Martha C. Nussbaum & Joshua Cohen, eds.,
Ibid.).
50. Levinas, citat preuzet od Ri~arda Devetaka (Devetak), iz: D. Campbell, «The
Deterritorialization of Responsability: Levinas, Derrida and Ethics after the End
of Philosophy», Alternatives, vol. 19, br. 4 (1994), s. 463.
Prevod: \or|e ôli}

Izvor: Stephanos Pesmazoglou, «The Troyan War Never Took Place. Ko-
sovo: Supervision and Punishment», (manuscript)
Rada Drezgi}
Kajmak i demokratija bez masno}a
P
Jednog mog prijatelja je jednom prili-
kom carinik na ~ika{kom aerodromu zamolio da mu pomogne da objasni sta-
rijem ~oveku u srpskoj narodnoj no{nji da u SAD nije dozvoljeno unositi pre-
hrambene proizvode kratkog roka trajanja. Mada je carinik govorio (biv{i)
srpsko-hrvatski jezik i mada se iz sve snage trudio da junaku ove pri~e ob-
jasni carinska pravila, ovaj je uporno odbijao da se rastane od svoje drvene
ka~ice i njenog dragocenog sadràja – kajmaka.
Nakon {to se moj prijatelju uklju~io u raspravu, ~ovek u narodnoj no-
{nji ga je zamolio da cariniku objasni da je kajmak u savr{eno dobarom sta-
nju i bezopasan. Na kraju krajeva, on sâm ga je napravio i to za svog sina
koga je do{ao da poseti prvi put otkad se ovaj preselio u SAD. ôvek je naj-
zad popustio, ali to se desilo tek po{to mu je carinik obe}ao da kajmak ne}e
baciti nego }e se on i njegove kolege po~astiti.
Ko god je nau~io da ceni kajmak moè da razume koliki je o~aj izazva-
la kod ovog ~oveka ideja da bi on mogao biti ba~en. Njegov otpor, me|u-
tim, imao je jednu dodatnu dimenziju: kajmak, kao poklon omiljenog jela,
nije bio samo izraz roditeljske pa`nje. On je trebalo da sinu donese ukuse i
uspomene iz detinjstva i se}anje na ku}u i zavi~aj.
Ja ve} dosta dugo (privremeno) ìvim u SAD i do sada jo{ nikad nisam
prenosila hranu preko granice. Povremeno, me|utim, prijatelji me pitaju –
kako kod ku}e tako i ovde – da li mi nedostaje neka hrana iz domovine. Is-
postavilo se da odgovoriti na to pitanje nije ni lako niti se na njega moè
odgovoriti jednom re~ju. Naravno, vo}e i povr}e je tamo obi~no so~nije i sla-
|e, ali malo ve}a plata bi re{ila taj problem. I ovde ima so~nog i sveèg vo}a,
samo {to ja sa svojim prihodima obi~no ne mogu da ga priu{tim.1 Ima i dru-
gih stvari (pojedinih peciva, na primer) koje ne mogu da kupim u Pitsburgu,
gde ìvim, ali treba samo da sa~ekam do slede}eg putovanja u Njujork ili î-
kago gde ima mnogo radnji i restorana u kojima se moè nabaviti hrana iz
svih delova sveta. Najzad, ja, eto, ìvim (mada privremeno) u zemlji sa naj-
razvijenijom trì{nom ekonomijom na svetu, ~ije trì{te potencijalnim kup-

cima nudi sve ono {to se novcem moè platiti.
Ali, da li je ba{ tako? Anegdota s po~etka teksta govori da ba{ i nije.
Prema tome, za mene, isto kao i za mnoge druge biv{e Jugoslovene ovde,
kajmak je na spisku nedostaju}e hrane, bar do slede}eg odlaska ku}i. Mnogi
drugi biv{i Jugosloveni, bez obzira da li su oti{li iz svoje biv{e zemlje ili su
se na{li izvan njenih (novih) granica, imaju iste (neispunjene) ùdnje za
kajmkom. Smatram da ova ùdnja, izme|u ostalog, predstavlja i izraz nostal-
gije za izgubljenom zemljom i za ukusom ìvota kojim se ìvelo u njoj.
Za sve nas iz biv{e Jugoslavije, kajmak je bio ne{to {to se podrazume-
valo sámo po sebi i {to nije imalo veliku simboli~ku vrednost, bar ne na ni-
vou svesnog, sve do raspada Jugoslavije. Kao i mnogi drugi, i ja sam nau~i-
la da se van odre|enih granica kajmak ne podrazumeva sâm po sebi, tek kada
sam van tih granica provela jedan duì period. Gra|ani Hrvatske shvatili su
ovu istu ìvotnu ~injenicu na sasvim druga~iji na~in – shvatili su je tek kada
su skoro svi Srbi isterani iz Hrvatske pod reìmom Franje Tu|mana. Sli~no
tome, po zavr{etku gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini, i podele ove biv-
{e republike na dva tzv., entiteta (Muslimansko-Hrvatsku Federaciju i Repu-
bliku Srpsku) putem Mirovnog sporazuma iz Dejtona, kajmak se vi{e nije mo-
gao tako lako na}i izvan srpskog entiteta.
Ispostavilo se da su kajmak, mada se mogao na}i {irom biv{e Jugosla-
vije, pravili prvenstveno Srbi iz ruralnih krajeva. Priznajem da ovoga nisam
bila svesna do nedavno, a mislim da je to bio slu~aj i sa ve}inom biv{ih Ju-
goslovena. Ali to nije tema ovog ~lanka, mada bi bilo interesantno istraìti
za{to je proizvodnja kajmaka ostala ograni~ena na jednu nacionalnu grupu
iako ga vole sve. Korist}i se bogatom literaturom o hrani kao metafori, cilj
mi je da analiziram mogu}a simboli~ka zna~enja kajmaka. Kajmak }u posma-
trati kao oznaku kolektivnog identiteta ne samo Srba ve} i ostalih biv{ih Ju-
goslovene, a i vi{e od toga. @elim da istraìm kako su razne vrste prehram-
brenih proizvoda, kao {to je, na primer, kajmak, zatim navike i obi~aji u is-
hrani, uticali na formiranje zajedni~kog identiteta u biv{oj Jugoslaviji, i {ta
se sa tako nastlim idenitetom dogodilo posle dezintegracije zemlje.
Iako je kajmak postao izraz tek jo{ jedne u nizu novostvorenih razlika
me|u biv{im Jugoslovenima, on je istovremeno postao i metafora izgublje-
ne zajednice i jednog ìvota koji je bio bolji i bogatiji. Kao obele`je kolek-
tivnog identiteta, njegovo zna~enje se sada pro{irilo i obuhvatia {iri region,
van starih i novih politi~kih granica. Kao jedan od elementa u kulturnim si-
stemom odre|enih percepcija i stavova o hrani, telu i zdravlju – on sada
predstavlja simbol Balkana.
Po~ela sam da razmi{ljam o metafori~kim aspektima kajmaka tek po{to
sam se upoznala sa ameri~kim egzoti~nim izumima kao {to je bezmasna, po-
Rada Drezgi}/Kajmak i demokratija bez masno}a n 498
sna pavlaka. Kajmak i bezmasna pavlaka se u ovoj uporednoj analizi tretira-

ju kao metafori~ki tropi unutar odgovaraju}ih sepcifi~nih simoli~kih i/ili so-
ciokluturnih sistema. Poku{acu da analizom objedinim dva razli~ita i ~esto
suprotstavljena antropolo{ka postupka. U jednome se sopstvena kultura, ona
iz koje je potekao istraìva~, posmatra spolja, dok se u drugome strana kul-
tura, u kojoj istraìva~ u~estvuje, makar i privremeno, posmatra iznutra.
I kajmak i pavlaka se u osnovi prave od masno}a iz mleka, ali se one
izvla~e na razli~ite na~ine. Pavlaka se pravi od homogenizovane i obra|ene
skrame sa mleka, odnosno, krema. Tokom procesa koli~ina masno}e se sma-
njuje.2 Stoga, posna pavlaka, (ne)naviknutom uhu zvu~i poput oksimorona
– poput posne slanina, i posni kajmak je nezamisliv. Za moje nativno (bal-
kansko) sopstvo, ovo su naprosto nezamislive kategorije. Ali kao neko ko je
imao prilike da pripada i ameri~koj4 kulturi, nau~ila sam ne samo da se pa-
vlaka bez masno}a moè proizvesti, nego sam je ~ak i probala u dobrom ma-
niru antorpolo{kog teresnkog rada. Namera mi je da u ovom radu uporedim
razli~ite kulturne procese koji su u~inili posnu pavlaku mogu}om, odnosno,
posni kajmak nezamislivim u pripadaju}im dru{tvenim sistemima u kojima se
konzumiraju ove dve vrste hrane.
Kajmak i posna pavlaka vi{estruko se razlikuju. Kajmak je prili~no star
i predstavlja vrlo lokalni proizvod; posna pavlaka je nedavni izum, a zahva-
ljuju}i njegovoj masivnoj, industrijskoj proizvodnji, bar na~elno se moè
na}i {irom »razvijenog sveta«,5 – da pomenemo bar najo~iglednije razlike.
Upore|ivati ih, moè zvu~ati kao sabiranje baba i àba. Za svrhu mog rada,
me|utim, oni su savr{ene metafore, i ja ih prou~avam kao kulturne trope. S
obzirom da su i jedno i drugo nastali kao rezultat sloènih me|uigara odre-
|enih kulturnih ideja i vrednosti, pitanje je, ne samo koje skupove ideja i
vrednosti oni odre|uju i koje njih odre|uju, nego i {ta se de{ava kada se ovi
skupovi ideja i vrednosti me|usobno pribliè ili ~ak, i {to je jo{ va`nije, kada
jedan poku{a da zameni drugi.
Anticipiraju}i analizu koja sledi u nastavku, smatram da je kajmak me-
tafora dionizijskih sila kreativne energije, dok posna pavlaka predstavlja
apolonijske sile formalne discipline. Ni~e (Nietzsche) koristi metafore apo-
lonijskog i dionizijskog da bi ozna~io »stilske suprotnosti koje paralelno po-
stoje u skoro ve~nom me|usobnom konfliktu«.6 Za njega, apolonijsko i dio-
nizijsko predstvljaju dva suprotstavljena estetska principa u umetnosti, psi-
holo{kim tipovima i ìvotnim i kulturnim navikama.
U studiji Rut Benedikt (Benedict) o tipologiji kultura, u kojoj ona pro-
u~ava nekoliko malih, geografski izolovanih zajednica u Severnoj Americi i
na Pacifiku, apolonijsko i dionizijsko predstavljaju dva razli~ita
Weltanschauung-a, tj., sveobuhvatne, integrativne ideologije, na osnovu ko-
jih se, u odre|enoj kulturi, pojedini elementi odbacuju ili prihvataju. R. Be-
nedikt izraàva sumnju u pogledu adekvatnosti takve dihotomne sheme za

prou~avanje i klasifikovanje zapadno-evropskih dru{tava zbog njihovih isto-
rijski uslovljeni razlika, sloène dru{tvene stratifikacije i bogatstva detalja.7
Ja, me|utim, tvrdim da ako posmatramo apolonijsku i dionizijsku metaforu
ne samo kao me|usobno isklu~uju}e idelogije koje dominiraju pojedinim,
(razli~itim) kulturnim sistemima, ve} i kao eti~ke i estetske principe kultur-
ne prakse u konstantnom konfliktu (i ako se usredsredimo na odnose me|u
njima), ova dva principa dobijaju mnogo {iri heuristi~ki zna~aj. U nastavku
teksta, porede se kulture Balkana, koje za potrebe ove analize predstavlja
(biv{a) Jugoslavija, i Zapadne kulture koje predstavljaju Sjedinjene Ameri~-
ke Dràve. Dalje smatram da je posle dezintegracije Jugoslavije, biv{i jugo-
slovenski identitet preina~en i podveden pod »balkanski«, pri ~emu se Bal-
kan doìvlajva kao mesto kojim vladaju dionizijske sile, nasuprot zapadnim
kulturama koje su obliovane standardima aplonijskog asketizma.8
n Posno masno
Kajmak9 u (biv{em) srpsko-hrvatskom, kao i »krem« u engleskom, koristi se

kao metafora za »najbolji deo ne~ega«. Ekvivalent engleskom izrazu »poku-
piti krem« u (biv{em) srpsko-hrvatskom bio je »pokupiti kajmak«. Dok (ame-
ri~ki) engleski izraz danas ima pozitivnu konotaciju samo u metafori~kom
smislu, u (biv{em) srpsko-hrvatskom jeziku, on je pozitivno zna~enje imao
kako u metafori~kom, tako i u bukvalnom smislu. Drugim re~ima, za biv{eg
Jugoslovena poèljno je pokupiti kajmak u nekoj, na primer, finansijskoj
transakciji, ali isto tako poèljno je i doslovno skinuti skramu sa mleka da
bi se napravio kajmak. Za one Amerikance koji brinu o zdravlju, me|utim,
skinuti kajmak s mleka i onda ga pojesti jeste ne{to {to se danas smatra kraj-
nje nepoèljnim, dok je skidanje kajmaka (krema) prilikom neke biznis ope-
racije i dalje vrlo poèljno. Krem tako postaje »plutaju}i ozna~itelj«,10 i to
vrlo neobi~an. Dok kao metafora ozna~ava ne{to bogato, ne{to »bolje od
bilo ~ega drugog«, u svom doslovnom zna~enju on postaje »najgori deo ne-
~ega« (najmasniji, najgori sadràj mleka).
Lingvisti~ko/semioti~ke promene ovog tipa nisu retkost i one odraà-
vaju specifi~ne dru{tvene procese i kulturnu praksu. U ovom slu~aju moè-
mo povezati promenu u zna~enju ‘krema’ sa filozofijom »negativnog nutrici-
onizma«,11 koja ima istaknuto mesto u medicinskom i politi~kom diskursu u
SAD od kraja sedamdesetih godina pro{log veka.12
Negativni nutricionizam predstavlja radikalnu promenu u nutricionoj
filozofiji u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama. Dok je nutriciona nauka ranije
poku{avala da otkrije koja je hrana dobra (hranljiva) za ljude (u nastojanju
da razvije smernice za zdravu ishranu), napretkom »negativnog nutricioni-

zma«, fokus se premestio na »dokazivanje da je {tetno jesti previ{e odre|e-
nih tipova hrane«.13 »Tema negativnog nitricionizma«,14 tj., ideje o tome
{ta se smatra {tetnim za jelo, menjale su se vremenom, ali je glavni cilj osta-
jao isti – nagla{avanje toga da treba jesti manje (ili ne jesti uop{te) hranu
za koju se smatra da nije dobra (…)».15
Levenstin (Levenstein) tvrdi da je ideologija »negativnog nutricioni-
zma« zapo~ela sa pokretom Nove levice {ezdesetih godina. Njeno hegemo-
nijsko napredovanje, me|utim, nastupilo je kada je ona bila zvani~no prihva-
}ena i promovisana u specijalnom izve{taju Komiteta za ishranu ameri~kog
Senata, koji je objavljen 1977. godine. Pod naslovom »Ameri~ki ciljevi u po-
gledu ishrane«, ovaj izve{taj poziva na »potpuno preina~enje vladine politi-
ke u ishrani«.16 Prva verzija »Ciljeva u pogledu ishrane«, me|utim, morala je
da bude revidirana zbog reakcija drugih vladinih agencija,17 i {to je jo{ va`-
nije, pod pritiskom industrije gove|eg mesa i mlekarske industrije. Revidira-
na verzija izve{taja koja se pojavila ne{to kasnije iste godine, kao i izve{taj
koji je potpisao Na~elnik Sanitetske Uprave (pri Federalnom Sekretarijatu za
Zdravstvo i socijalni rad), pod nazivom (»Zdravi ljudi«), koji se pojavio dve
godine kasnije (1979), nisu preporu~ivali smanjeno uno{enje odre|ene hra-
ne (mesa ili jaja, na primer). Umesto toga, oba izve{taja savetovala su da se
smanji unos zasi}enih masno}a i holesterola. Po pojavljivanju ovih izve{ta-
ja, industrija hrane i reklamne agencije su udruènim snagama {irile ideolo-
giju »negativnog nutricionizma« nude}i iste prehrambene proizvode koje i
ranije, ali sada sa manje masno}a ili potpuno bez masno}a.18
Posna pavlaka je relativno nov proizvod i, uzgred re~eno, ne naro~ito
popularan, bar sude}i po ~injenici da se za razliku od obi~ne pavlake uvek
moè na}i na policama u samoposluzi u mom susedstvu.19 Pripada grupi pro-
izvoda koji su li{eni svoje su{tine kako bi se dopali potro{a~ima koji bri`lji-
vo vode ra~una o zdravlju. Kafa bez kofeina, dijetalna Koka-kola, Koka-kola
bez kofeina, slatki{i sa manje ili potpuno bez {e}era, bezalkoholno pivo,
samo su neki u nizu sli~nih primera. Sposobnost stvari da izgube svoju su-
{tinu, a da ipak zadrè isto ime20 nije samo interesantna pojava u ameri~-
koj popularnoj/potro{a~koj kulturi koja zavre|uje obja{njenje. Ona }e ovde
posluìti kao upori{na ta~ka u poku{aju interperetacije simboli~ke vrednosti
kajmaka.
Lako je tvrditi da posna pavlaka predstavlja direktni izdanak politike
»negativnog nutricionizma«. [ire posmatrano, re~ je o izdanku kulture seku-
larnog asketizma,21 ~iji su ciljevi fizi~ko zdravlje, vitko i privla~no telo i du-
gove~nost. »Negativni nutricionizam« je samo jedna komponenta ovog no-
vog tipa asketizma. Drugi va`ni elementi su drànje dijete (kontrola teìne)
i fizi~ke ve`be.22
Za razliku od religijskog asketizma kod koga je svrha ve`bi i drànja di-

jete postizanje duhovnih ciljeva utemeljenih u »estetitici du{e, a ne tela«,23
sekularni asketizam se zadràva na estetici tela, pri ~emu je vitko, zdravo i
ve~no mlado telo osnovni cilj.
Ovaj asketizam postoji u potro{a~koj kulturi koja, prema nekim autori-
ma, istovremeno promovi{e hedonizam. Tenzija izme|u odricanja i popu{ta-
nja koja se pojavljuje kao rezultat, tvrde ovi autori, re{ava se tako {to se he-
donizam stavlja u slu`bu asketizma. Kao posledica ovoga, zna~enje hedoni-
zma se promenilo.24 Sada zadovoljstvo ne dolazi iz bavljenja nekom odre|e-
nom aktivno{}u, a ne nalazi se ni u prepu{tanju. »Pojam tr~anja radi tr~a-
nja, smisla bez cilja, ~ulnih iskustava u skladu sa telesnom, fizi~kom priro-
dom, potpuno se izgubio u masi korisnih saveta ∞za zdrav ìvot≤ koje promo-
vi{u reklame i zdravstveni stru~njaci«.25 Kad ovo primenimo na hranu, »~ini
se da stru~njaci ne samo da frk}u na svu ukusnu hranu, nego se mr{te i na
sámu ideju uìvanja u jelu«.26
Zadovoljstvo u ovakvom kontekstu dolazi na kraju – vitko i zdravo telo
koje uvek zadràva svoj mladala~ki izgled, jednom re~ju, poèljno telo, do-
nosi nagradu sámo po sebi. Mada je ovakvo telo rezultat stroge samodisci-
pline i ozna~ava sposobnost kontrolisanja i potiskivanja telesnih èlja,27
ovakvo savr{eno telo (iako izgleda poèljno) ne sluì ni da ima, ni da izazi-
va èlju. Prema tome, mada iza sekularnog asketizma stoji estetika tela, to
telo nije ~ulno. Kao {to je Minc (Mintz) napisao, »hrana predstavlja nelagod-
nu temu, bar u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama, zato {to je njena putena
energija ~esto sna`no suprotstavljena ~udno bestelesnom, prili~no puritan-
skom i vrlo ameri~kom poimanju nas sámih«.28 Va`nije od (~ulnog) zadovolj-
stva jeste izazavati i doìveti po{tovanje.29 [tavi{e, budu}i da se merila o
tome {ta je lepo telo ~esto menjaju i ~esto su nedosti`na, nagrada se odla-
è do u beskona~nost.30
Otpor je drugi na~in re{avanja tenzije izme|u apolonijanskih snaga
reda i samokontrole, i dionizijskih snaga kreativnosti i uga|anja sámom
sebi, i mnogi na Zapadu i pruàju otpor.31 Ali ovo nije situacija ili/ili.
»Oni, u nastojanju da zadovolje standarde ‘civilizovanog tela’, u nekom
momentu i u pojedinm situacijama prihvataju asketski diskurs samokontro-
le, a u nekom drugom trenutku suprotstavljaju se i ignori{u zahteve aksti-
zma u èlji da se prepuste hedonizmu i ~ulnom samo-udovoljavanju«.32
Vrlo ~esto, me|utim, ovo udovoljavanje pra}eno je krivicom. »Briga oko iz-
gleda tela zahteva reìm surove samodiscipline; samokontrola stvara ose-
}aj ne-slobode, ali isto tako i ose}aj ‘nezadovoljenosti’, nedostatak uìva-
nja; odatle poti~e isku{enje, èlja da se udovolji, da se prekr{e pravila di-
jete. I tako se ponovo javlja ose}aj krivice u odnosu na telo«.33 Smatram
da je ovaj koncept hedonizma kao udovoljavanja, prepu{tanja, i sve ve}eg
razgrani~avanja u prostoru i vremenu izme|u dve etike, pojava karakteri-

sti~na za Zapad. Ona odre|uje odnos izme|u apolonijskog i dionizijskog
principa u zapadnim kulturama. Tako|e mislim da se, za razliku od Zapada,
gde su oni razdeljeni u vremenu i prostoru, na Balkanu ova dva principa
~esto prepli}u.
n Sve samo ne masno
Kao {to je ranije pomenuto, kajmak je, u osnovi, mle~ni krem, i kao takav
bogat je masno}ama, a isto tako bogat je i ukusom, a kao {to }u poku{ati
da objasim, bogat je i zna~enjem. Iako je ukusan i bogat masno}ama, kaj-
mak nikad nije otuàn ili teàk. Naprotiv, ~ak i kad je o{trog ukusa i kada
blago pecka u ustima, daje ose}aj mekote i neànosti, prijatno stimuli{u}i
nepca dok se topi u ustima. Jednostavno re~eno, kajmak je ba{ ukusan. Ipak,
upravo njegova puno}a i zasitnost, u ve}ini slu~ajeva, spre~avaju neumere-
no konzumiranje. Kajmak ima razli~ite upotrebe. Nekad se koristi za jak do-
ru~ak, ponekad kao predjelo za otvaranje apetita, a nekad za sendvi~ koji
potpuno utoli glad. Ali bez obzira da li ga jedete uz gustiranje, ili ga pro-
`direte na brzinu da biste utolili glad, kajmak je uvek ukusan. Za razliku od
kajmaka (i obi~ne pavlake), posna pavlaka ostavlja lepljiv ose}aj u ustima, i
u najboljem slu~aju ostavlja ~ulo ukusa ravnodu{nim.
Za razliku od posne pavlake, te{ko je utvrditi mesto i vreme kada je
kajmak nastao. Kao mesto porekla moè se uslovno odrediti Centralni Balkan
(teritorije dana{nje Srbije i Makedonije). A {to se vremena ti~e, sigurno je
da je izmi{ljen davno pre nego {to je industrijska/masovna proizvodnja hra-
ne uvedena u ovaj region (kajmak se sigurno nije pokazao naro~ito pogod-
nim za ovaj vid proizvodnje). Ili, da kaèmo to preciznije, proizvod koji se
dobio kao rezultat takve proizvodnje nije ba{ ukusan. U biv{oj Jugoslaviji,
poluindustrijski proizveden kajmak mogao se nabaviti u samoposlugama, ali
su ga ljudi kupovali samo u nu`di, ~e{}e za potrebe kuvanja nego da ga jedu
u kupljenom stanju. Mesto gde se kupovao »pravi« kajmak uvek je bila zele-
na pijaca. Za razliku od kajmaka, industrijski proizvedena pavlaka gotovo je
potpuno zamenila onu koja se pravi kod ku}e.
Cena jednog kilograma kajmaka na zelenoj pijaci u proseku je bar dva
puta ve}a od cene belog, doma}eg sira, tako da kajmak sigurno ne spada u
najjeftiniju hranu. Ipak, zbog dobrih kontakata i raznih oblika razmene iz-
me|u stanovnika grada i sela u biv{oj Jugoslaviji, skoro svako je sebi mogao
da priu{ti kajmak, na ovaj ili onaj na~in. Na primer, zajedno sa sveìm jaji-
ma, sirom, piletinom i drugim vrstama mesa, kajmak je spadao u one ‘ponu-
de’ koje bi stanovnici sela donosili na poklon svojim ro|acima iz grada. Ili,
to je ono {to bi studenti sa sela poklonili svom gazdi ili gazdarici kao doda-
tak onome {to im pla}aju kao kiriju za sobu ili stan.
Iako tehnologija proizvodnje izgleda vrlo jednostavno, kajmak se javlja
u mnogo razli~itih varijanti. Pored razlika izme|u »mladog« i »starog« (pri
~emu se ovim ozna~ava blag, odnosno, o{tar ukus) kajmaka, postoje i regi-
onalne razlike. Uì~ki, kraljeva~ki i ~a~anski, spadaju u najpopularnije, a lo-
kalpatriotizam svakako ima uticaja na rasprave gde se pravi najbolji kajmak.
Ja mislim, me|utim, da se sa pouzdano{}u moè re}i da postoji jo{ mnogo
vi{e vrsta koje zavise od onoga ko ih pravi. I{la bih ~ak tako daleko da tvr-
dim da bi bilo te{ko na}i dve osobe34 koje prave kajmak na potpuno isti na-
~in ili identi~nog ukusa. Prema tome, svaka zelena pijaca se di~i nekolici-
nom proizvo|a~a ~iji se kajmak smatra boljim od ostalih i pitanje je presti-
à za stanovnike grada da kupuju ba{ od njih i da se izme|u sebe nadme}u
u tome ko kupuje najbolji kajmak. Sa svoje strane, proizvo|a~i se nadme}u
ne samo da prodaju najvi{e kajmaka u najkra}em roku, nego i da prikupe {to
vi{e presti`nih mu{terija, pri ~emu se lekari, profesori, advokati, sportisti,
glumci i zvezde estrade, nalaze na vrhu liste presti`nih mu{terija. U slede-
}oj anegdoti, pisac iz Beograda koji je sasvim sigurno zna~ajna figura u li-
terarnim krugovima, verovatno nije na vrhu liste presti`nih musterija na nje-
govoj zelenoj pijaci.
Jednom sam prisustvovala sceni u kojoj je ovaj pisac (post-moderne
orijentacije), po{to je popio nekoliko ~a{a vina previ{e, satima pri~ao o kaj-
maku koji kupuje od »svog« seljaka na jednoj od najcenjenijih zelenih pija-
ca u gradu. Taj kajmak je ~ak imao posebno ime koga na àlost ne uspevam
da se setim. A ne mogu da se setim ni {ta je bilo tako posebno u vezi s tim
kajmakom, ali se se}am da je pisac to obja{njavao ulaze}i u najsitnije deta-
lje. Poruka pri~e, me|utim, nije bila ta da je njegov kajmak neuporedivo do-
bar kao {to je tvrdio, ve} i da je on, pisac, isto tako izuzetan kao i kajmak.
Da li je takav postao posle jedenja kajmaka, ili ga je jeo zato {to je tako su-
perioran – ostalo je nejasno. No, sasvim je jasno da je ovaj poznati i prizna-
ti pripadnik gradske kulture, i neko ko sebe smatra pre svega kosmopolitom,
izraàvao autoritet, superiorno poznavanje ne~ega {to je bez sumnje kreaci-
ja seoskog ìvota i {to se, vrlo verovatno, u nacionalisti~kim krugovima ceni
kao ne{to {to je autenti~no srpsko.
Ideologiju »negativnog nutricionizma«, ~ije su osnovne karakteristike
obja{njene na prethodinm stranicama, prihvata prete`no srednja klasa u
SAD,35 a verovatno i u drugim delovima sveta. Prema tome, kao ozna~itelj
socijalnog ideniteta, posna pavlaka se vezuje, pre svega, za ovu klasu. Kaj-
mak, me|utim, pokazuje svojstva vi{estrukog socijalnog ozna~itelja. Zahva-
ljuju}i svojoj relativno visokoj ceni i sposobnosti da postane presti`ni sim-
bol u nekim okolnostima, i kajmak moè da se poveè sa elitom i njenom po-
tro{njom. Me|utim, kajmak je, i kao prehrambeni proizvod i kao deo »kul-
turnog kapitala«, dostupan prakti~no svakome. Zato {to se proizvodi u ma-
lim koli~inama, pripada tradicionalnoj i individualizovanoj proizvodnji, i
zbog toga {to se i prodaje u malim koli~inama, on se razmenjuje u direktnoj
komunikaciji izme|u proizvo|a~a (prodavca) i kupca, tokom koje oni defini-
{u svoj dru{tveni odnos. Budu}i da kajmak za potro{a~a obi~no nosi lik ono-
ga koji ga je proizveo, dru{tvene razlike izme|u urbanog i ruralnog, koje su
karakteristi~ne i za kapitalisti~ki i za socijalisti~ki projekat modernizacije,
suàvaju se, a hijererhijski odnosi se konstantno redefini{u, mada ne nu`no
i smanjuju.
Jasno je da su izrazi kao »moj seljak« i »moja seljanka« pokroviteljski
i da istovremeno izraàvaju i u~vr{}uju hijerarhijski odnos i superiornost
koju stanovnici grada ~esto ose}aju prema svojim zemljacima sa sela. Isto-
vremeno, ukazivanje na individualne razlike me|u proizvo|a~ima kajmaka
ukida esencijalisti~ko poimanje ruralnog. Prema tome, kao deo »kulturnog
kapitala«, kajmak istovremeno i razdvaja i spaja pojedince i statusne gru-
pe.36 On deli stanovnike grada tako {to ozna~ava njihovu socio-ekonomsku
klasu (na osnovu toga kako ~esto, koliko, gde i koji kajmak kupuju), dok pro-
izvo|a~e me|usobno razlikuje prema ve{tini u proizvodnji i prodaji kajmaka.
Ali, kao deo »kulturnog kapitala«, kajmak i suàva, kako horizontalne tako i
vertikalne podele, ne{to poput vina i sira u Francuskoj. Mada ne moè sva-
ko da kupi najbolju vrstu, svako zna razliku.
U biv{oj Jugoslaviji, kajmak je sâm po sebi bio »kulturni kapital«. Ali
bio je i deo {ireg kulturnog miljea koji se prostirao van granica biv{e zemlje
i obuhvatao Balkan i Sredozemlje. Ideje o ishrani i zna~enje koje hrana ima
u svakodnevnom zivotu i u ritualima, deo su ovog kulturnog miljea. Njihova
analiza }e nam pomo}i da bolje razumemo Weltanshaung koje oblikuje gore
pomenuti kulturni milje i u kome su dionizijski i apolonijski principi objedi-
njeni na specifi~an na~in.
Na prostorima biv{e Jugoslavije, kao i {irom Balkana, hrana je podjed-
nako va`na za svakodnevni ìvot i za rituale. Svi rituali kojima se obeleàva
tranzicija u statusu, kao i rituali gostoprimstva, skop~ani su sa jelom i pi-
}em. Svakodnevni ìvot porodice na vi{e na~ina se usredsre|uje na hranu.
Nabavljanje hrane, kuvanje i pripremanje obroka za decu i porodicu, pred-
stavljaju vaàn deo materinstva, kao i ènskog identiteta definisanog kroz
birigu o drugima. U hrani se vidi izvor zdravlja, uspeha, blagostanja i zado-
voljstva. Prazan stomak je znak krajnjeg siroma{tva na Balkanu. Bucmastost,
u mnogim regionima, jo{ uvek je simbol prosperiteta, dok se gubljenje teì-
ne ~esto smatra znakom lo{eg zdravlja.
Hri{}anstvo, koje u mnogim varijantama dominira regionom, u~i da su
»masti i ulja … gorivo telesne strasti, posebno seksualne, i izvor su duhov-
ne pusto{i, besa i utapanja u hedonizam. Post je, prema tome, tako|e usme-
ren ka ukro}ivanju seksualnih aspekata ljudske prirode … putem ograni~a-
vanja potro{nje onoga {to se smatra gorivom za seksualnu èlju«.37 Ipak, svi
religiozni praznici uklju~uju i obimne obroke kojima sigurno ne nedostaju ni
masti, ni ulja. âk i kada neki praznik zahteva post, i masno}e ìvotinjskog
porekla se privremeno moraju isklju~iti iz prehrane, jela i dalje ostaju pa`lji-
vo pripremljena, obilna i bogata uljima.
Narodna mudrost kaè da su masno}e i ulja va`ni izvori energije za
decu, kao i za odrasle koji fizi~ki te{ko rade. Naravno, na~in ishrane pojedi-
naca i dru{tvenih grupa razlikuje se u zavisnosti od njihovog poimanja od-
nosa izme|u hrane, tela i zdravlja. Drànje dijete i kontrola telesne teìne
uobi~ajene su pojave u srednjoj klasi, na Balkanu posebno me|u ènama.
Medicinski diskurs, kao i onaj obi~nih ljudi, preuzeli su mnoge ideje o zdra-
voj ishrani sa Zapada. Da bi smanjili teìnu, mnogi ljudi drè dijete smi{lje-
ne na Zapadu koje su do njih prenela sredstva masovne komunikacije. Ali
moralni krsta{ki rat protiv masno}a i ulja nije poveden. Medicinski tretmani
visokih nivoa holesterola, uvek uklju~uju i smanjivanje unosa masno}a, ali
ni medicinski zvani~nici niti bilo ko drugi ne preporu~uje da stanovni{tvo u
celini treba da smanji uno{enje masno}a. Najzad, kontrola teìne je usred-
sre|ena vi{e na kalorije nego na masno}e.
Za razliku od Sjedinjenih Ameri~kih Dràva, gde je »razlika izme|u pre-
terano gojaznih, debelih, bucmastih, zaokrugljenih… nestala, i preostale su
samo kategorije debelih i mr{avih«,38 na Balkanu ove razlike jo{ uvek po-
stoje. [tavi{e, na gojenje se ne gleda kao na nedostatak samokontrole i pro-
`drljivost, nego vi{e kao na posedicu mirne i dobre naravi. »On uop{te ne
jede mnogo, ali sve {to pojede prosto se lepi za njega«. Na sli~an na~in mr-
{avo telo se smatra znakom }udljivosti i te{kog karaktera. «Moè da jede do
mile volje, a da se ne ugoji. Od nam}orluka sámu sebe pojede.«
Uop{te uzev, hrana i jelo na Balkanu vi|eni su u pozitivnom svetlu. Dr-
ànje dijete zbog kontrolisanja teìne uklju~uje smanjivanje uno{enja neke
vrste hrane zbog njene kalori~ne vrednosti, ali rezultat nije potpuni presta-
nak uzimanja te hrane. Tako|e, nema izjedna~avanja »civilizovanog tela« sa
asketizmom. »Civilizovano telo« nije li{eno zadovoljstva, i hrana se smatra
legitimnim izvorom uìvanja. Ukusna hrana je blagotvorna za telo i du{u, a
kajmak je, bez sumnje, blagotovoran i za jedno i za drugo.
Osim toga, poput ìtarica u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama, kajmak
je spadao u osnovnu hranu u biv{oj Jugoslaviji. Kao artikal bazi~ne ishrane,
kajmak vi{estruko asocira na detinjstvo i time postaje sastavni deo onoga
{to Burdije (Bourdieu) naziva »zavi~ajnim svetom«: »Verovatno je da u uku-
sima i hrani ~ovek nalazi najja~e i najneizbrisivije se}anje na proces u~enja
u detinjstvu; to je lekcija koja najduè odoleva udaljavanju i raspadu zavi-
~ajnog sveta i najsna`niji je izraz nostalgije za tim svetom. Svet zavi~aja je,
pre svega, svet majke, svet primordijalnih ukusa i bazi~ne hrane, arhetipskog
kulturnog dobra u kojem je pruànje zadovoljstva sastavni deo zadovoljstva
i selektivne sklonosti ka zadovoljstvu koja se dostiè kroz zadovoljstvo«.39
Tako se, uz ukus kajmaka, (biv{i) Jugosloveni se}aju svoje biv{e ze-
mlje. Za mnoge generacije, ovo su uspomene na relativni prosperitet i et-
ni~ku i nacionalnu toleranciju. [to je jo{ va`nije, to su uspomene na njihov
zajedni~ki »zavi~ajni svet«. U tom »zavi~ajnom svetu« kajmak je bio meta-
fora jednostavnog ìvota koji je u isto vreme bio bogat i u ukusima i u is-
kustvima. On je simbolizovao individualnu kreativnost i ume}e, dru{tvo in-
tenzivne komunikacije i mekih granica izme|u dru{tvenih klasa i etni~kih
grupa. Kajmak je imenica mu{kog roda koja simboli{e ènsku meko}u i bri-
gu za druge.
n Demokratija je do{la, a {ta se dogodilo sa kajmakom?
‘Jesti dobro’ bio je jedan od za{titnih znakova Jugoslavije. Relativno obilje

i raznovrstnost hrane, kao rezultat o~uvanja privatnog poseda na selu, i re-
lativno intenzivna ekonomska razmena sa spoljnim svetom, u~inili su jugo-
slovensku verziju socijalizma razli~itom od ve}ine drugih u Isto~noj Evropi.
To je jedan od razloga za{to je jugoslovenski socijalizam ~esto opisivan kao
»socijalizam sa ljudskim likom«. Moglo bi se stoga re}i da su zajedno sa so-
cijalizmom biv{i Jugosloveni izgubili svoju domovinu, privilegovano mesto
koje su imali u svetu socijalizma, i {to je jo{ zna~ajnije, izgubili su svoj hu-
mani lik (obraz).
Kada su biv{i Jugosloveni, kao i gra|ani drugih socijalisti~kih zemalja,
razmi{ljali o kapitalizmu, zami{ljali su politi~ke slobode, ali su mo`da jo{
vi{e od toga sanjali o ekonomskom prosperitetu, boljem standardu ìvota i
obilju svega {to socijalizam nije bio u stanju da ponudi. Na kraju krajeva,
kapitalizam se reklamirao kao pluralisti~ko dru{tvo koje nudi raznolikost i
obilje svega – po~ev od potro{a~kih dobara do politi~kih opcija.
Niko nije o~ekivao da }e promena politi~kog sistema doneti manje
umesto vi{e hrane. Me|utim, po{to se socijalizam uru{io, izme|u ostalog,
usled kolapsa ekonomskog sistema i proishode}ih politi~kih sukoba unutar
komunisti~kih partija,40 formalna politi~ka demokratija u Isto~noj Evropi
donela je i dijetalnu ishranu.
Za razliku od dijetalne ishrane u »razvijenom svetu«, ovde je ona na-
stupila iz nu`de, a ne po izboru, kao rezultat sveukupnog opadanja standar-
da mnogih. U ve}ini drugih biv{ih socijalisti~kih zemalja, opadanje ìvotnog
standarda prvenstveno je zna~ilo gubljenje socijalne sigurnosti i stabilnosti
kojima su podmirivane »osnovne potrebe» ve}ine. U biv{oj Jugoslaviji, me-

|utim, gubici su bili jo{ ve}i. Biv{i Jugosloveni izgubili su mnoge »privile-
gije« koje su ih izdvajale od ostalih u regionu i pribliàvale ih zapadnom na-
~inu ìvota.
Pored toga, sáma zemlja se raspala u èstokim politi~kim borbama, za
kojima je usledio desetogodi{nji rat. Sâm rat je doneo neverovatne patnje,
hiljade ljudi je ubijeno, jo{ ve}i broj je raseljen, i prouzrokovana je ogrom-
na materijalna {teta. Ovom »etni~kom ratu« je prethodio »medijski rat«, a
onda su nastavili da teku paralelno.41
Centralna tema u »ratu medija« bila je izgradnja etni~kog identiteta
vlastite grupe, dok su se istovremeno potencirale navodno nepomirljive raz-
like (kulturne, istorijske, politi~ke) izme|u (biv{ih) jugoslovenskih naroda.
Retori~ka razmena politi~kih i intelektualnih elita pojedinih republikama to-
kom ovog »medijskog rata«, bila je odre|ena diskursom orijentalizma.42 Sve
lokalne elite u~inile su napor da odvoje sopstvenu naciju i republiku, kako
od socijalizma tako i od Balkana, nagla{avaju}i istorijske i kulturne veze sa
Zapadom i njegovim demokratskim institucijama. Lokalne elite su preuzima-
le zapadne standarde i koristile zapadne predstave o regionu prilikom opisi-
vanja onog »drugog«, proizvode}i tako diskurs »reprudukuju}ih orijentaliza-
ma«.43
Glavni princip u preovla|uju}im zapadnim predstavama o Balkanu jeste
navodna iracionalnost njegovih stanovnika. Blisko povezana sa ovim je sli-
ka Balkana kao mra~nog mesta nasilja, a brutalni gra|anski ratovi koji su u
biv{oj Jugoslaviji besneli deset godina samo su izgleda potvr|ivali te pred-
stave.44 Jedna grupa (pogre{nih) predstava poroizvodi drugu – kao posledi-
ca, balkanski nacionalizmi se progla{avaju iracionalnim. Ovo, me|utim, nije
ni{ta drugo nego »retori~ki paravan kojim se zaklanja moderni karakter ovog
konflikta zasnovanog na spornim pojmovima dràve, nacije, nacionalnog
identiteta i suvereniteta«.45 Na izvestan na~in, nacionalizmi koji su doneli
rat biv{oj Jugoslaviji, mogli bi se opisati kao nastojanje lokalnih elita da do-
kaù sopstvenu racionalnost, kao i racionalnost svoje nacionalne grupacije,
suprtostavljaju}i se preovla|uju}eim predstavama o regionu koje su nastale
na Zapadu.
Dok su sve nacionalisti~ke samo-reprezentacije u biv{oj Jugoslaviji po-
istove}ivale sopstvenu naciju sa Zapadnom Evropom i demokratijom (ospo-
ravaju}i ove atribute ostalima), ranije zvani~ne, socijalisti~ke i popularne
samo-reprezentacije ~esto su se zasnivale na specifi~nom poloàju Jugosla-
vije u odnosu kako prema Istoku, tako i prema Zapadu. Jugoslavija nije sma-
trana ni Istokom ni Zapadom, a smatrana je i jednim i drugim u isto vreme.
Ovaj liminalni i neizdiferancirani status predstavljao je vaàn element, ako
ne i su{tinu jugoslovenskog identiteta. Nacionalisti~ka retorika, me|utim,
ne priznaje ni liminalnost, a jo{ manje priznaje bilo kakav zajedni~ki iden-

titet biv{ih jugoslovenskih nacija. Iz tog razloga, sve {to je ranije podràva-
lo ideju zajedni~kog jugoslovenskog identiteta, danas je podvedeno pod po-
jam balkanskog identiteta. Vrlo ~esto (posebno u severozapadnim delovima
biv{e zemlje), o ovim zajedni~kim karakteristikama se govorilo uz negativnu
konotaciju, kao o zaostav{tini jugoslovenskog iskustva koje je prljalo pravo
(zapadno) sopstvo nacije, i {to je, naravno, spre~avalo (re)integraciju te na-
cije u »civilizovani« svet. U jugoisto~nim delovima biv{e zemlje, balkansko
nasle|e, u politi~kom diskursu tako|e ima negativan predznak, a tuma~i se
»petstogodi{njim ìvotom pod Turcima«.
Ali balkansko nasle|e se u nekim situacijama vidi i u pozitivnom sve-
tlu. Takvo poimanje balkanskog identiteta bilo je jedna od reakcija na prva
iskustva i razo~aranja vezana za »realni kapitalizam« i formalnu demokrati-
ju. Balkanski identitet se javio kao komentar, ako ne i otpor, prema ideolo-
gijama i vrednostima koje su bile uvezene zajedno sa zapadnim tipom poli-
ti~kih institucija, i koje su izgledale kao da potkopavaju preovla|uju}e raz-
mevanje ìvota i na~ina ìvljenja. Balkanski identitet se tako|e javlja i kao
i izraz nostalgije za starim, kompleksnijim i manje izdiferenciranim pojdina~-
nim i kolektivnim identitetom.
»Ovo nije ìvot«, to je re~enica koja daje koncizan komentar ne samo
o sve gorim ìvotnim uslovima, nego i o ideologiji sekularnog asketizma, koji
je ranije opisan u ~lanku, a izgleda da se razvija i sve vi{e predstavlja pret-
nju lokalnim hedonisti~kim stavovima i samo-opaànjima. Samo-identifika-
cija sa Balkanom u ovom kontekstu ukazuje da (pravi) ìvot treba da bude
~ulan i hedonisti~ki, da se treba prepu{tati udovoljavanju ~ulnih zadovolj-
stava. [to je jo{ va`nije, zadovoljstvo se poima kao udovoljavanje, ulestvo-
vanje i isku{avanje, i sme{ta se u njih. Zadovoljstvo je neposredno i nije re-
zultat odricanja. Prema ovom Weltanchauung-u, stvari imaju neku svoju tvar
koja ~ini da su one to {to jesu. êsto se te tvari naturalizuju, i bez nje osta-
je samo prazna {koljka. Iz tog razloga, proizvodi kao {to su kafa bez kofeni-
na, dijetalna Koka-kola ili Koka-kola bez kofeina, slatki{i sa malo ili bez {e-
}era, bezalkoholno pivo – nisu ba{ prona{li svoje mesto na trì{tima biv{e
Jugoslavije.
Masti su su{tina kajmaka, a isto tako i pavlake. Verovanje da su masti
va`ne za odràvanje ìvota, nije u suprotnosti sa nau~nim saznanjima. Za-
jedno sa proteinima i ugljenim hidratima, masno}e su neophodne za repro-
dukciju }elija kod biljaka i ìvotinja. înjenica da masno}e igraju va`nu ulo-
gu u davanju ukusa hrani, samo dodatno potencira njihov prakti~ni i simbo-
li~ki zna~aj.
‘Bez masti’ se na (biv{em) srpsko-hrvatskom kaè – posno. Posno u me-
tafori~kom smislu ne zna~i zdravo. Upravo obrnuto. Izvan konteksta religio-
znog posta, ovo upu}uje na nedostatak su{tine, sokova i ukusa. Moè ~ak da
zna~i i neuspeh i manjkavost.
S obzirom da se radi o mle~noj masti, kajmak ima drugi vaàn atribut
– ~istotu, i predstavlja gotovo idealnu metaforu za to kakav (pravi) ose}aj
ìvot treba da izaziva i kakav ukus treba da ima. Jesti kajmak doìvljava se
kao materijalizacija hedonisti~ke etike.
Ukusi formirani u detinjstvu, prema Burdijeu, »opiru se udaljavanju od
zavi~ajnog sveta i njegovom nestanku i najupornije pothranjuju nostalgiju
za tim svetom».46 Kad tih ukusa i hrane nema, nostalgija jo{ ve}a – a us-
kra}enost poja~ava ùdnju. »Zavi~jni svet«, koji za biv{e Jugoslovene sim-
bolizuje kajmak, nije samo hedonisti~ki, ve} je i multietni~ki i multikultur-
ni. To je bio svet razmene u kome je svaki narod/republika davala svoj do-
prinos: Slovenija, na primer, davala je svoj doprinos najboljim aparatima
bele tehnike, a Srbija najboljim kajmakom.
Posle raspada Jugoslavije, a ~ak i tokom ratova, slovena~ki aparati bele
tehnike nastavili su da nalaze put do trì{ta {irom biv{e zemlje. Kajmak je,
me|utim, izgleda danas teè na}i izvan Srbije. Bar mi tako govore moji ame-
ri~ki prijatelji (kojima je jednostavnije nego meni da putuju po svim delovi-
ma biv{e zemlje). Vi{e nego jednom mi je re~eno kako se na{i prijatelji u Hr-
vatskoj àle da je postalo nemogu}e na}i kajmak otkad je oti{la ve}ina Srba.
Poslala sam elektronsku poruku jednoj ameri~koj prijateljici u Bosni, pitaju-
}i ja za kajmak, i evo {ta mi je odgovorila: »Mogu da na|em kajmak u Zeni-
ci i Sarajevu, ali je onu pravu vrstu, uì~ki, prili~no te{ko na}i. Ljudi iz Fe-
deracije mogu da ga na|u samo kad odu u Banjaluku,47 i zato im nedostaje!
Ponekad moè{ da na|e{ }evape sa kajmakom, ali ne uve« (kurziv R. D.).
Neutoljena èlja za kajmakom u bosanskoj Federaciji, i u dana{njoj Hr-
vatskoj, moè biti izraz nostalgije za (izgubljenim) »zavi~ajnim svetom« u
koji su bili uklju~eni i Srbi kojih sada nema. Nostalgija za kajmakom tako se
pretvara u nostalgiju za izgubljenom zajednicom i za Srbima kojih vi{e nema.
Najzad, to je nostalgija za izgubljenom zajednicom i jednim {irim politi~kim
okvirom. Ali jugonostalgija, u najmanju ruku, ima peòrativnu konotaciju {i-
rom biv{e zemlje. Zato se u popularnom diskursu sve ono {to danas kajmak
simbolizuje sme{ta u balkanskio nasle|e koje ovde, za razliku od politi~kog
diskursa, dobija pozitivno zna~enje .
»Mi Jugosloveni« se tako pretvorilo u »mi Balkanci«. Kao posledica
toga, odvijaju se dva paralelna procesa: s jedne strane, proces izgradnje na-
cija-dràva, putem ~ega se dezintegri{e multietni~ka zajednica. S druge stra-
ne, proces izgradnje regionalnog identiteta koji sada obuhvata i sve ve}i
broj etnonacionalnih grupa, dodu{e podeljenih u odvojene politi~ke entite-
te. Interesantno je da su dezintegrativni, nacionalisti~ki diskursi i politike
sada uokvireni retorikom koja insistira na poistove}ivanju svake nacije po-
naosob sa Zapadom, njegovim vrednostima i institucijama, dok je novi inte-

grativni balkanski identitet poistove}en sa regionom koji je mnogo godina
predstavljao simbol konflikata i fragmentacije, bar u o~ima zapadnih posma-
tra~a.
n Znati ìveti
[ta, me|utim, ~ini ovaj novi balkanski identitet? On nema zajedni~ki poli-
ti~ki okvir, a jo{ manje moè da se poziva na krvne veze. Religiozna i jezi~-
ka raznolikost obele`je je ovog regiona. Bilo to dobro ili ne, ovaj novi ko-
lektivni identitet se samoodre|uje uz pomo} koncepta kulture. Moglo bi se
re}i da se, u ovom nastojanju da se samodefini{u, stanovnici Balkana pona-
{aju poput antropologa. U nastojanju da rekonstrui{u svoj multietni~ki iden-
titet, oni tragaju za »op{tim, integrativnim principom«. Nalaze ga u koncep-
tu »kulture ìvljenja« za koji veruju da je svojstven najrazli~itijim zajednica-
ma i etni~kim grupama koje ìve na Balkanu.
‘Znati ìveti’ je ono {to ih ujedinjuje, a istovremeno ih odvaja od Za-
pada, gde uprkos demokratiji i ekonomskom prosperitetu, ìvot ima mnogo
vi{e ukus posne pavlake. Mada ìvi u materijalnom izobilju, Zapadu nedosta-
je bogatstvo ìvljenja. Znati ìveti zna~i umeti uspostaviti ravnoteù izme-
|u rada i dokolice, ako ne i dati prioritet ovom drugom.48 To tako|e zna~i
da je izgradnja me|uljudskih odnosa va`nija od materijalnog izobilja i da
privatna sfera predstavlja glavno mesto za subverziju javne sfere.
Ako poku{amo da ovakvo poimanje (ume}a) ìvljenja interpretiramo
nekom od postoje}ih antropolo{kih kategorija, balkanski identitet javlja kao
posledica delovanja dionizijskog principa, suprotstavljenog apolonijskom
principu Zapada. Ovim se, me|utim, samo naizgled reprodukuju stereotipi o
ure|enom i miroljubivom Zapadu, s jedne, i nasilni~kom i haoti~nom Balka-
nu, s druge strane.
Ovi stereotipi svakako odgovaraju interpretacijama Rut Benedikt koja
smatra da su dionizijska dru{tva nasilni~ka u svim aspektima ìvota, kako u
ekonomskoj sferi tako i u ritualima i ratu. Ako se, me|utim, okrenemo Ni~e-
ovoj definiciji dionizijske i apolonijske etike, postaje jasno da obe imaju po-
tencijala za nasilje – jedna u svojoj potrebi da probija granice, druga u po-
ku{aju da ih uspostavi i odrì. Estetike dionizijskog i apolonijskog nasilja
svakako se razlikuju, ali rasprava o tome prevazilazi svrhu mog teksta.
»Uàsno« i »zabranjeno«, prema Rut Benedikt, ~ine estetiku dionizij-
skog,49 a u balkanskoj samopercepciji, bahatost, neposlu{nost i subverziv-
nost imaju istaknuto mesto. Ovo se uklapa u Ni~eovu definiciju dionizijskog
kao ne~ega {to je pre svega »preterano«, {to se suprotstavlja apolonijskim
arbitrarno odre|enim »merilima«. Balkansko samo-opaànje slaè se na ko{

jedan na~in sa Ni~eovim razmevanjem dionizijskih sila kao onoga {to »gra-
di veze izme|u ljudi, a (tako|e) ih i povezuje sa prirodom«.50 Balkanski
identitet, iznad svega, karakteri{u hedonizam i otvorenost ka isku{avanju ì-
vota u celokupnom njegovom bogatstvu, svim ~ulima i bez obzira na rizike.
Sâm ìvot se u na~elu doìvljava kao rizi~na pojava, ali je to istovremeno i
rizik u koji se vredi upustiti. Ovo je verovatno klju~na ta~ka razlike izme|u
balkanskog i zapadnog, prete`no ameri~kog poimanja ìvota, s obzirom da
je ameri~ko poimanje u velikoj meri odre|eno idejom ìvljenja li{nog rizika.
Rezultat ove ideje jesu mnogobrojne mere bezbednosti kojima se reguli{u
svaodnevne aktivnosti, ali isto tako i norme zdrave ishrane i zdravog ìvota
U »balkanskom« poimanju sveta, me|utim, rizikovanje je integralni

deo ljudskog iskustva, naro~ito ako se ìvot èli iskusiti u njegovom punom
bogatstvu. Ovaj stav ilustruje izreka »Ni{ta ljudsko mi nije strano« . Ali i »Ni-
{ta ljudsko nije mi sveto«. Ili, kako kaè poeti~nija mada pomalo arhai~na
izreka, »[ta je to prema diki nebeskoj?«.51 U ovakvom doìvlaju sveta daje
se prioritet nekom vi{em (kosmi~kom) redu stvari, nasuprot pravilima koja
su stvorili ljudi. Ova, u osnovi fatalisti~ka filozofija, prema kojoj niko ne
moè ute}i od sopstvene sudbine, ne dolazi samo od dionizijskog morala.
Ona je pre rezultat bliske veze izme|u dionizijske i apolonijske etike u kul-
turnoj praksi.
Po{to se dionizijska etika na Balkanu, za razliku od Zapada, ne vezuje
uvek za primitivizam, niti se o njoj govori samo u negativnom kontekstu,
ona moè postojati uporedo sa apolonijskom etikom. Prema Ni~eu, kada su
u savezu, kao {to je slu~aj u anti~koj gr~koj drami, one proizvode tragediju,
time {to gledaoce suo~avaju sa krhko{}u i kona~no{}u ljudske egzistencije.
Efekat je, potencijalno, u svom pesimizmu istovremeno demorali{u}i i stimu-
lativan.52 Moglo bi se onda re}i da se fatalizam, kao dominantna ìvotna fi-
lozofija, javlja u onim dru{tvima u kojima svakodnevni ìvot (kulturnu prak-
su) karakteri{e istovremeno delovanje dionizijskog i apolonijskog principa.
Kad nema toga, nastaje iluzija egzistencijalne sigurnosti (u metafizi~kom
smislu), pa ~ak i egzistencijalni optimizam.
Ni~e je ovo, tj., istovremeno delovanje apolonijskog i dionizijskog
principa, uporedio sa detetom »koje proizvoljno i nasumi~no gradi razne ob-
like, a zatim ih uni{tava« (…).53 Udruèni, apolonijski i dionizijski princip
stoga se mogu posmatrati kao pokreta~ka snaga u procesu stalne izgradnje
i razgradnje, oblikovanja i preoblikovanja stvarnosti. Ovaj Ni~eov opis dete-
ta koje gradi i razgra|uje oblike u pesku, jeste jedna u nizu alegorija
(de)konstrutivisti~kog pogleda na svet.
Za razliku od kulturnih ideologija koje mogu biti prete`no apolonijske
ili dionizijske ({to je dobro ilustrovano tipologijom koju je razvila Rut Bene-
dikt), svakodnevni ìvot, odnosno, kulturna praksa, uvek se odvija u tenziji
koju stvaraju ova dva principa. Kao {to je ve} pomenuto, tenzija izme|u apo-
lonijskog asketizma i dionizijskog hedonizma, u Sjedinjenim Ameri~kim Dr-
àvama razre{ava sa njihovim vremenskim i prostornim razdvajanjem. îni se
da su na Balkanu ove sile povezanije, {to hedonizam ~ini sastavim delom
svakodnevnog ìvota. Dakle, on ovde nije ograni~en na povremno davanje
odu{ka telesnim zaovoljstvima, te je zdravo telo ono koje je sito i zadovolj-
no, a ne ono koje se li{ava i samokontroli{e.
I Ni~e i Rut Benedikt imaju tendenciju da apolonijsko »merilo« defi-
ni{u kao umerenost. Me|utim, nema razloga za to da bilo koja »mera«, koja
se shvata kao standard ili norma, mora sáma po sebi da bude umerena. Ume-
renost je, ponovo nagla{avamo, rezultat bliske veze izme|u apolonijskog i
dionizijskog – kada su prostorno i vremenski povezani, ova dva principa se
me|usobno uravnoteàvaju. Paradoksalno, me|utim, umerenost moè biti i
rezultat dionizijskog preterivanja, a ekstremi mogu izbiti iz apolonijske po-
trage za »merom« i redom. Kajmak i posna pavlaka mogu posluìti kao ilu-
stracija ovog paradoksa. Upravo ~injenica da je kajmak bogat mastima ogra-
ni~ava koli~inu u kojoj se moè konzumirati, ~ime se postiè umerenost. S
druge strane, u nastojanju da se na|e prava mera masno}a u ishrani, stvo-
rena je hrana bez masti koja telo li{ava supstance nophodne za odràvanje
ìvota, a pri tom je i bezukusna. Ali u okviru svojih kulturnih sistema, kaj-
mak i posna pavlaka stoje kao simboli omiljenih na~ina ìvota, od kojih je
jedan vi{e razdeljen i odvojen, dok je drugi vi{e izme{an i integrisan. Posna
pavlaka je simbol »civilizovanog tela« i bezbednog ìvljenja, dok je kajmak
simbol zadovoljnog tela i iskustveno bogatog ìvota. Pored toga, posna pa-
vlaka otelovljuje i »demokratije u kojoj se mnogo toga ne toleri{e« (kao {to
je neko to lepo rekao jednom prilikom na Nacionalnom Radio Programu). Ovo
`rtvovanje tolerancije zarad homogenizacije, bilo je jedno u nizu neprijatnih
iznena|enja koje je post-socijalisti~ka era donela stanovnicima biv{e Jugo-
slavije.
Tekst zavr{avam poduìm citatom koji lepo, mada podrugljivim tonom,
ilustruje kako se bezmasni i drugi, su{tine li{eni proizvodi, doìvljavaju van
dru{tvenog konteksta u kojem su nastali.
»(Belo pivo) je najgore od svih bledih stvari na ovom svetu, a oboà-

vaju ga nema~ki malogra|ani. Oni odlaze u pivnice pored {ume ili je-
zera i (…) uìvaju u lepoti svoje Nema~ke piju}i belo pivo, {to je naj-
blesavija stvar koju bi mogli da piju, jer nema nikakav ukus, a ne mo-
è{ od njega ni da se napije{. Ono je ba{ poput ìvota malogra|anina
u te~nom stanju – ali je odvratno u svojoj ni{tavnosti, tako da mu oni
koje nije sramota da im se ∞belo pivo≤ ne svi|a, dodaju sirup od mali-

na. Ali ima i onih koje se ne stide svoje izbledelosti i ne pada im na
pamet da ∞belo pivo≤ pokvare s malo ukusa, te oni poru~uju ‘ein Weises
mit ohne’ … ‘Mit ohne, mit ohne’ – opisuje li i{ta bolje malogra|ansku
du{u nego ova narud`ba koja kaè: ‘Dajte mi jedno sa bez’. Ovo je na-
prosto slatko, jedna od onih neobi~nih stvari koje nas podse}aju kakve
lepote Bog stvara kada se re{i da bude zlo~est«.54
[ta se de{ava sa kajmakom van njegovog »prirodnog« konteksta, ve}

smo videli. On postaje rizik za op{te zdravlje ~ak i pre nego {to pre|e gra-
nicu. Svesna hiperboli~kog karaktera ovog upore|ivanja, ipak verujem da je
ono ilustrativno za svrhu ove analize, a u nedostatku drugih kontakata iz-
me|u kajmaka i ameri~ke kulture.
Obe reakcije su, nema sumnje, negativne, jer odbacuju elemente koji
dolaze iz druge kulture. Ali su stilovi i na~ini odbacivanja razli~iti i izraà-
vaju razli~ite kulturne estetike: ameri~ku apolonijsku i balkansku dionizijsku.
Navedeni komentar o belom pivu je veseo,55 personalizovan, donekle drzak
i groteskan, dok istovremeno govori o nekim »univerzalnim istinama« (pivo
treba da je ukusno, i da opija). Carinski propisi koji ne dozvoljavaju kajma-
ku da pre|e granicu, s druge strane, bezli~ni su, ozbiljni, elegantni i univr-
zalno primenjivi, te se ne mogu ad hoc osporavati ili zaobi}i. Oni iza sebe
imaju formalni legalitet i autoritet »nau~ne istine«.
Napomene
1. Usled masovne, industrijske proizvodnje i transporta na velike daljine, vo}e

i povr}e koje se prodaje u ameri~kim samoposlugama obrano je pre zavr{etka
prirodnog procesa zrenja, stoga im ~esto nedostaju slast, so~nost i mirisi koji
nastaju u neprekinutom procesu prirodnog zrenja.
2. Komercijalno proizvedena pavlaka, u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama nema
vi{e od 18 – 20 % masno}e. Francuski ekvivalent, crème fraiche, me|utim, sa-
drì ~ak 40 % masno}a (Encyclopedia Britannica Online)
3. Ovde se pozivam na balkanski identitet iz dva razloga: prvi je vezan za moje
ose}anje konfuzije u pogledu nacionalnog identiteta od vremena raspada biv-
{e Jugoslavije; drugi, koji je va`niji – jer èlim da dokaèm da metafori~ka zna-
~enja kajmaka, kao simbola kulturnog i kolektivnog identiteta, prevazilaze gra-
nica biv{e Jugoslavije.
4. Koristim izraz ‘ameri~ki’ na politi~ki nekorektan na~in govore}i o Sjedinje-
nim Dràvama, ali to ~inim iz stilisti~kih razloga.
5. Koliko ja znam, kajmak nije poznat van granica biv{e Jugoslavije, sem u Tur-
skoj, gde postoji sli~an mle~ni proizvod, pod istim imenom ali u slatkoj vari-
janti. Isto tako, prema mojim saznanjima posna pavlaka moè se nabaviti je-
dino Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama i Engleskoj.
6. Friedrich Nietzsche, The Dionysiac Worldview, in: R. Geuss & R. Speirs (eds.),
The Birth of Tragedy and Other Writings, (Cambridge: Cambridge University
Press, 1990) s. 119; vidi i The Birth of Tragedy. Ibid.
7. Ruth Benedict, Patterns of Culture, (Boston and New York, Houghton Mefflin
Company. 1934), s. 54.
8. Nije mi namera da tvrdim da bilo Balkan bilo Zapad predstavljaju homoge-
ne celine. Vi{e sam nego svesna da i jedno i drugo u sebi sadrè mnogo razli-
~itih zajednica. Neki stepen sli~nosti izme|u dru{tava, me|utim, postoji, kao
rezultat duge istorije interakcije, da parafraziramo D`. Dejvisa u njegovom pri-
kazu antropologije Sredozemlja. Vidi, J. Davis, People of the Mediterranean: An
Essey in Comparative Social Antropology (London: Hanley and Boston: Routled-
ge and Kegan Paul, 1977).
9. Kajmak je turska re~ koja se u srpsko-hrvatkom tako|e koristi i da ozna~i
penu/krem koji se pojavljuje na turskoj kafi. Slovenska re~ za kajmak je sko-
rup, ali se vrlo retko upotrebljava u savremenom srpsko-hrvatskom, i/ili se ko-
risti samo u pojedinim regionima biv{e Jugoslavije.
10. Pojam »plutaju}eg ozna~itelja« upotrebljava se obi~no da bi se opisao efe-
kat procesa odvajanja proizvoda od njegove upotrebe i zna~enja u reklamnoj
industriji. Vidi, Williamson, J., Decoding Advertisments, (London: Boyars.
1978); Baudrillard, J. The Mirror of Production, (St. Louis: Telos, 1975).
11. Izraz je skovao Voren Belasko (Belasco), u Appetite for Change, (New York:
Pantheon, 1990), s. 48.
12. Za vi{e detalja u vezi sa razvojem »negativnog nutricionizma« u Sjedinje-
nim Dràvama, vidi, Harvey Levenstein, Paradox of Plenty: A Social History of
Eating in Modern America, (New York, Oxford: Oxford University Press. 1993),
s. 203-12.
13. Ibid., s. 204.
14. Ibid., s. 212.
15. Ibid., s. 207.
16. Ibid., s. 207.
17. Neki delovi medicinskog establi{menta stavili su primedbu da su dokazi
koje je prikupio Komitet za ishranu Senata bili nedovoljni da bi se mogli na-
zvati univerzalnim ciljevima u ishrani, tvrde}i ~ak da su neke od preporuka po-
tencijalno {tetne. Drugi su upozoravali da su dokazi o vezi izme|u zasi}enih
masno}a (njihovog unosa) i sr~anih oboljenja i raka, bili uglavnom sporadi~ni
i neubedljivi. Vidi, Levenstein, Ibid., s. 208.
18. Prema tom ~asopisu, 20% novih prehrambenih proizvoda, uvedenih po~et-
kom 1984. godine, imali su manje ne~ega, uglavnom manje kalorija. Prepared
Food, juli 1984, s. 12, citirano kod Levenstina, s. 320 (29) .
19. Izgleda da su poslovo|e u samoposlugama vi{e politi~ki korektni od pro-

se~nog potro{a~a, barem u mom susedstvu.
20. Opisuju}i kako je industrijska proizvodnja bejgela (vrsta peciva pomalo na-
lik |evreku) potpuno promenila originalni proizvod, Levenstin zaklju~uje:
»∞Novi proizvod≤ ni izgledom, ni dodirom, ni ukusom ne li~i na tradicionalni
bejgel koji treba da bude spolja hrskav, a iznutra ìlav, ali se i dalje zove (…)
bejgel». Ibid., s. 225.
21. O sekularnom asketizmu na Zapadu, vidi, C. Brown, K. Jasper, »Why
Weight, Why Women, Why Now?« u : Catarina Brown, Karin Jasper (eds.) Con-
suming Passions: Feminist Approcaches to Weight Preoccupation and Eating Di-
sorders, (Second Story Press. 1993 s. 16-36); M. Featherstone, »The Body in
Consumer Culture«, u: Mike Featherstone, Mike Heapworth, Bryan S. Turner
(eds.), The Body: Social Processes and Cultural Theory (London, Newbury Park,
New Delhi: Sage Publications, 1991) s. 170-197; Deborah Lupton, Food, the
Body and the Self (London: Thousand Oaks, New Delhi: Sage Publications,
1996); B. MacInnes, »Fat Opression«, u: Brown et al. (eds.), Ibid., s. 69-80;
B. S. Turner, »The Discourse of Diet«, u: Mike Featherstone et al. (Eds.), Ibid.,
s.157-170.
22. Polovinom osamdesetih godina pro{log veka, fizi~ka rekreacija se pojavila
»kao glavno oru`je napada na salo«. Levenstein, Ibid., s. 244.
23. M. Featherstone et al., Ibid., s. 182.
24. Vidi, Ibid., i Lupton, Ibid..
25. Featherstone, Ibid., s. 185.
26. Levenstein, Ibid., s. 204.
27. Vidi, Lupton, Ibid., s. 16.
28. Sidney W. Mintz, Tasting Food, Tasting Freedom, (Boston: Beacon Press,
1996), s. 10.
29. Georg Mose defini{e respektabilinost kao »ne samo pristojno i korektno po-
na{anje i moralnost, ve} i kao prihvatanje propisanog stava u odnosu na sek-
sualnost«. On tvrdi da su se ideje srednje klase o respektabilnosti koje su se
razvile pod uticajem protestantskog religioznog bu|enja u osamnaestom i ra-
nom devetnaestom veku u Nema~koj i Engleskoj, pro{irile po svim klasama sta-
novni{tva tokom ìvota samo jedne generacije. On dalje tvrdi da je »respekta-
bilnost bila na~in kontrolisanja strasti da bi se oblikovao ideal ljudske lepote,
prijateljstva i ljubavi koji navodno prevazilazi seksualnost«. Sve ovo, po Mo-
seu, i{lo je ruku pod ruku sa nacionalizmom kao dominantnom politi~kom ide-
ologijom. (Georg Mosse, Nationalism and Sexuality: Respectability and Normal
Sexuality in Modern Europe (New York: Howard Fertig, 1985), s. 1, 21.
30. Mnogi autori nagla{avaju rodne aspekte u vezi sa kontrolom teìne ukazu-
ju}i na razli~ite norme koji se postavljaju pred ène, odnosno, mu{karce. Pre
svega, ène su mnogo duè bile pod pritiskom da postignu odre|eni oblik tela;
da budu manje ili vi{e zaobljene ili manje ili vi{e vitke. Drugo, vitko telo, bez
sala, u suprotnosti je sa reproduktivnim funkcijama ènskog tela. Pored toga,

~ini mi se da je pritisak na mu{karce da odrè vitko telo, koji je poja~an od
osamdesetih godina pro{log veka (vidi Levenstein, Ibid., s. 242), pre svega
motivisan zdravstvenim rizicima visokog holesterola. Kad je re~ o ènskoj de-
bljini, ona je lo{a sáma po sebi, i ta~ka.
31. Lapton se koristi Fukoovim (Foucault) idejama iznetim u History of
Sexuality, Vol. 1, kada tvrdi da »splet metoda kojima se u potro{a~kim dru{tvi-
ma zabrana uno{enja ‘lo{e’ hrane sprovodi u ìvot« ima tendenciju potencira-
nja i vrednovanja podsticaja koje ta hrana donosi«, Ibid., s. 152.
32. Ibid., s. 155 (kurziv delova teksta R. D.).
33. Alan Wardem, Consumption, Food and Taste: Culinary Anatomies and
Commodity Culture (London, Thousand Oaks, New Delhi: Sage Publications,
1997), s. 94.
34. Kajmak obi~no, ali ne isklju~ivo, prave ène.
35. Vidi, Levenstein, Ibid.
36. O hrani kao »kulturnom kapitalu« i socijalnom klasifikatoru/ozna~itelju,
vidi, Pierre Bourdieu, Distinction: A Social Critique of the Judgement of Taste
(Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1984).
37. Leonid Heretz, »The Practice and Significance of Fasting in Russian Pea-
sant Culture at the Turn of the Century«, u : M. Glants, J. Toomre (eds.), Food
in Russian History and Culture (Bloomington and Indianapolis: Indiana
University Press, 1997), s. 70.
38. Catrina Brown & Karin Jasper, »Introduction: Why Weight, Why Women,
Why Now?«, u: Brown & Jasper (eds.) Ibid., s. 26.
39. Bourdieu, Ibid., 1984, s. 79.
40. Vidi, Katarina Verdery, What was Socialism and What Comes Next?. (Prince-
ton, New Jersey: Princeton University Press, 1996).
41. Vidi, Dubravka @arkov, From ‘Media War’ to ‘Ethnic War’: The Female Body
and the Production of Ethnicity in Former Yugoslavia (1986 – 1994); doktorska
disertacija odbranjena u Centru za ènske studije (Center of Women’s Studies),
University of Nijmegen, The Netherlands, 1999.
42. Vidi, Edward Said, Orientalism (NewYork: Vintage. 1979); Baki}-Hayden
&Hayden, »Orientalist Variations on the Theme ‘Balkans’ : Symbolic Geography
in Recent Yugoslav Cultural Politics», Slavic Review 51, no. 1 (prole}e 1993),
s. 1; Maria Todorova, Imanining the Balkans (New York: Oxford University Press,
1997).
43. Vidi, Milica Baki}-Hayden, »Nesting Orientalisms: The Case of Former
Yugoslavia«, Slavic Review 54, no. 4 (zima 1995), s. 917-931.
44. Za kritiku ovakvih predstava, vidi, Baki}-Hayden & Hayden, Ibid.; Baki}-
Hayden, Ibid., Todorova, Ibid.
45. Ibid., s. 929.
46. Bourdieu, Ibid., s. 79.

47. Banja Luka je glavni grad srpskog entiteta z Bosni i Hercegovini.
48. Jedan nema~ki kolega je to nedavno ovako izrazio upore|uju}i evropski i
ameri~ki na~in ìvota: »Mi /Evropljani/ radimo da bismo ìveli, a vi /Amerikan-
ci/ ìvite da biste radili«. Mojim balkanskim u{ima, moram priznati, ovo je do-
{lo kao iznena|enje, jer se na unutar-evropskom nivou upore|ivanja nacija
prema vredno}i, Nema~ka kotira vrlo visoko.
49. R. Benedict. Ibid., s. 181-82.
50. Friedrich Nietzsche »The Dionysiac Worldview« u: R. Geuss, R. Speirs, The
Birth of Tragedy and Other Writings (Cambridge Unviersity Press, 1990), s. 120.
51. Ova izreka se koristila da stavi u izgled kako dobre tako i lo{e stvari u ì-
votu. Ja ose}am dug prema svojoj prijateljici Radmili \or|evi} koja ~esto citi-
ra ove re~i svoje bake.
52. Raymond Geuss, »Introduction«, u: R. Geuss, R. Speirs, Ibid., 1999, s. xxv.
53. Ibid., s. xiv.
54. Stanislav Vinaver, srpski pisac sa po~etka dvadesetog veka, koga citira Re-
beka Vest (West), u Black Lamb and Grey Falkon (Penguin Books), 1969. s.
449). Zahvalna sam Robertu Hajdenu (Hayden) koji mi je skrenuo pa`nju na
ovaj citat.
55. Fascinantan primer dionizijske razigranosti i duha u ekstremnim ìvotnim
prilikama, dogodio se za vreme NATO bombardovanja Srbije, koje je u Beogra-
du do~ekano uli~nom protestima. Protest se pretvorio u mesto ra|anja zapa-
njuju}e koli~ine viceva na ra~un NATO intervencije. Moj omiljeni transparent je
onaj na kome je pisalo (na engleskom): »@ao nam je, nismo znali da je nevi-
dljiv«, koji se pojavio kada je sru{en »nevidljivi« avion bombarder. U to vrme
se ina~e pojavilo jo{ mnogo viceva koji su komentarisali me|unarodnu politi-
ku, lidere NATO, ali i vlastiti ìvot pod bombama. Podjednako, i iz istih razlo-
ga, fascinantan je bio i Vodi~ za preìvljavanje u Sarajevu, knjiìca koja je ob-
javljena u Sarajevu za vreme rata i dugotrajne opsade od strane snaga bosan-
skih Srba. Ova knjiìca predstavlja zbirku sasvim ozbiljnih i korisnih prakti~nih
saveta o tome kako da se, na primer, nabave namirnice i/ili da se izbegnu snaj-
peri, ali je ~itava knjiga napisana kao vic.

Izvor: Rada Drezgic: »Kajmak and Fat-Free Democracy«, (manuscript)
Milan Popovi}
Posthladnoratovski haos na Balkanu i

novi ideolo{ki poredak u svetu
P
n Uvod
Uprkos poznatom Marksovom (Marx)

politi~kom i ideolo{kom radikalizmu, nema sumnje da je utemeljitelj tako-
zvanog nau~nog socijalizma bio duhovno dete modernog doba, i naro~ito
modernih dru{tvenih nauka. Njegova analiti~ka paradigma je tipi~no njut-
novska, deterministi~ka, jednolinijska i progresivisti~ka. Ona se lako moè
rekonstruisati iz celine njegovih mnogobrojnih i rasutih radova, ali najek-
splicitnija i najartikulisanija objava ove paradigme nalazi se u Predgovoru
prvom izdanju Kapitala iz 1867.godine. Polaze}i od uobi~ajenih pozitivisti~-
kih premisa svog vremena, on dolazi do jedne jasno progresivisti~ke i raz-
vojno orijentisane perspektive. U takvoj perspektivi, zaklju~uje Marks u Pred-
govoru, Engleska, kao najrazvijenija zemlja onog vremena, samo je slika ne-
izbe`nog budu}eg razvoja za sve druge, manje razvijene zemlje sveta.1
Velike epistemolo{ke promene i potresi uvek i kona~no proisti~u iz
neke konkretne dru{tvene promene, a ne samo iz intelektualne sfere. Isto se
doga|a sa modernim dru{tvenim naukama i njihovom paradigmom. Velike
dru{tvene kataklizme na{eg vremena, Prvi svetski rat (1914–1918) i Drugi
svetski rat (1939–1945), radikalno su dovele u pitanje, pa ~ak i osporile ovu
paradigmu. Nedovr{eni posthladnoratovski haos na Balkanu (1991-?) samo
nas je podsetio na ovu veliku ontolo{ku i epistemolo{ku promenu koja jo{
traje. U najkonciznijoj formulaciji moglo bi se re}i da stara njutnovska fizi-
ka biva zamenjena novom postnjutnovskom naukom, determinizam probabi-
lizmom, izvesnost neizvesno{}u, jednolinijski hod vi{elinijskim, progresivi-
zam skepticizmom.2 Ironijskim parafraziranjem i izvrtanjem ~uvene Markso-
ve objave progresivizma moèmo re}i da je posthladnoratovski haos na Bal-
kanu samo slika mogu}eg budu}eg razvoja Engleske, SAD, i drugih zemalja u
svetu, u kojima su haoti~ne tendencije danas manje izraène. To je ovog tre-
nutka najdublji epistemolo{ki smisao i zna~aj posthladnoratovskog haosa na

Balkanu.
Ipak, jo{ o~evidniji od epistemolo{kog smisla i zna~aja jesu ideolo{ki
smisao i zna~aj posthladnoratovskog nereda na Balkanu. Ovde nailazimo na
jedan stimulativan paradoks. Sa jedne strane, bar u poslednja dva veka, u
modernom Evropskom i svetskom sistemu Balkan zauzima nedvosmisleno
(polu)perifernu poziciju. Sa druge strane, o~evidno je da je u poslednjih de-
set godina ovaj sasvim (polu)periferni region bio centralna ta~ka sukoba u
velikim i intenzivnim posthladnoratovskim ideolo{kim ratovima i mesto izra-
stanja novonastaju}ih posthladnoratovskih ideologija. Taj paradoks jedna je
od centralnih tema ovog kratkog rada. Ali, paradoks je samo prividan. Nai-
me, potrebno je da oznaku »(polu)periferija« shvatimo u njenom punom te-
orijskom zna~enju. (Polu)periferija je (polu)periferija sistema. Otuda ona si-
stemu sluì na veoma razli~ite na~ine. Jedan od njih je i ovde opisani ideo-
lo{ki na~in.
Svaka ozbiljna, to jest, neideolo{ka kritika ideologije ({to je, treba li
naglasiti, cilj ovog rada) mora se ideologiji suprotstaviti odgovaraju}om te-
orijom i, {to je jo{ va`nije, odgovaraju}om dru{tvenom i istorijskom stvar-
no{}u, a ne samo konkurentskom ideologijom ili ideologijama. Drugim re~i-
ma, ona treba da bude trodimenzionalna, a ne samo jednodimenzionalna.
Budu}i da su posthladnoratovske ideologije ve} odre|ene kao glavna i privi-
legovana tema ovog rada, a posthladnoratovski haos na Balkanu kao glavna
i privilegovana stvarnost, ostaje samo da pokaèmo, ili bar nazna~imo, {ta
bi bila glavna i privilegovana teorija na kojoj ovaj rad po~iva. Daleko od am-
bicije da name}e ili predlaè neku novu veliku teoriju, od one vrste koja je
u vreme izraène intelektualne fragmentacije na{eg doba, zapravo, neostva-
riva, ovaj rad je samo na~elno i provizorno zasnovan i inklinira jednoj alter-
nativnoj i postmodernoj sociolo{koj i dru{tvenoj teoriji. U pitanju je teorija
analize svestkog sistema koju je razvio ameri~ki sociolog Imanuel Valerstin
(Wallerstein).
n Tri ideolo{ke tendencije
Gornji podnaslov treba prihvatiti sa krajnjim oprezom i sasvim uslovno. Nije

nam ambicija da pobrojimo i sistematizujemo iscrpnu listu, odnosno, kata-
log svih dominantnih i alternativnih posthladnoratovskih ideologija. Svaki
takav poku{aj danas bi bio osu|en na neuspeh. Velika posthladnoratovska
globalna ideolo{ka mutacija jo{ traje. Stari hladnoratovski ideolo{ki obrazac
je u zna~ajnoj meri iscrpljen i promenjen, a nova posthladnoratovska ideo-
lo{ka struktura jo{ nije sasvim oformljena. Ono {to danas zaista moèmo
Milan Popovi}/Posthladnoratovski haos na Balkanu i novi ideolo{ki poredak u svetu n 520
opaziti, najve}im delom predstavlja samo prve i nedovr{ene konture novih

ideolo{kih formacija koje postepeno izrastaju iz izmaglice posthladnoratov-
ske geneze. Prema na{oj polaznoj hipotezi, ove konture su najve}im delom
oblikovane posthladnoratovskom politikom na Balkanu. To je konkretan, di-
nami~an i kompleksan okvir unutar kojeg moèmo govoriti samo o tri vlada-
ju}e ideolo{ke tendencije, a ne o kristalizovanim i stabilizovanim ideolo{kim
formacijama.
Prva od ovih ideologija, da upotrebimo proro~anske re~i Vladimira So-
lovjeva, velikog ruskog mislioca iz pro{log veka, jeste ideologija »zoolo{kog
patriotizma«.3 Dobro je poznato da je ova ideologija odgovorna za fatalno
»etni~ko ~i{}enje« i sve druge uàse i surovosti postjugoslovenskih ratova
koji su istinski {okirali takozvani civilizovani svet. U po~etku, krajem osam-
desetih godina, ova ideologija prvo je bila artikulisana i lansirana od strane
uticajnih intelektualaca, da bi je tek kasnije, po~etkom devedesetih, prihva-
tili i oportunisti~ki politi~ari, Slobodan Milo{evi}, Franjo Tudjman, i ostali.
Slu~aj Dobrice ]osi}a, jednog od najpoznatijih srpskih romanopisaca i prvog
predsednika SR Jugoslavije, sasvim je tipi~an. Na sámom vrhuncu mandata i
uticaja, u martu 1993., on je jasno i deterministi~ki racionalizovao, pa ~ak
i kanonizovao teku}e etni~ko ~i{}enje, tvrde}i da Srbi, Hrvati i Muslimani u
Bosni i Hercegovini »ne mogu i ne èle da ìve zajedno«.4 S obzirom na isto-
rijske korene i politi~ku praksu, nema dileme da ova ideologija predstavlja
sasvim osobenu vrstu novog perifernog posthladnoratovskog i postkomuni-
sti~kog fa{izma. Ipak, ono {to je }esto zbunjivalo ~ak i neke od najiskusni-
jih analiti~ara, jeste veoma sloèna me{avina sasvim razli~itih, ponekad i
o{tro suprotstavljenih ideolo{kih komponenti koje postoje i prepli}u se unu-
tar te jedinstvene ideolo{ke konfiguracije. [to je jo{ va`nije, ove komponen-
te bile su sasvim stvarne, a ne samo retori~ke. Tri od njih sasvim su o~evid-
ne i naro~ito zbunjuju}e: to su propadaju}i i delegitimizovani komunizam,
oìveli i agresivni fa{izam, i dolaze}i, ali jo{ uvek slaba{ni i nerazvijeni li-
beralizam. Sve tri komponente predstavljaju va`ne, ~ak nephodne sastojke
te nove i neobi~ne ideolo{ke formacije, ali glavna i dominantna sila u njoj
jeste jedna osobeno fa{isti~ka komponenta. Zato smo ovaj neobi~ni hibrid
kona~no obeleìli kao posebnu vrstu fa{izma, a ne kao me{avinu tri kompo-
nente.5
U dominantnim dru{tvenim naukama i ideologijama na{eg vremena,
uo~ava se sklonost da se »etni~ko ~i{}enje« i sli~ni uàsi tuma~e kao endem-
ski, ~ak i ve~ni atributi Balkana. Iskreno govore}i, moramo priznati da su ovi
fenomeni u poslednje vreme najvi{e eskalirali upravo u ovom regionu. Ipak,
najdublje poreklo i funkcije ovih fenomena i procesa ostaju globalni, a ne
regionalni ili lokalni. Zato su posthladnoratovske neofa{isti~ke ideologije i
mobilizacije na Balkanu, ro|ene (ili, preciznije, ponovo ro|ene) usred bes-
krajnog postjugoslovenskog pandemonijuma, predstavljale najva`niji agens

fermentacije za ~itav spektar drugih posthladnoratovskih ideologija koje su
se ra{irile svetom. Privilegovano mesto unutar ovog spektra zauzma ideolo-
gija »sukoba civilizacija«,6 druga velika globalna ideolo{ka tendencija na{eg
vremena. Veza izme|u posthladnoratovskog balkanskog neofa{izma, sa jed-
ne, i posthladnoratovskog zapadnog »sukoba civilizacija«, sa druge strane,
najdirektniji je i najo~evidniji primer te globalne posthladnoratovske ideo-
lo{ke veze. Naravno, izme|u ove dve tendencije postoji mno{tvo zna~ajnih
teorijskih (epistemolo{kih) i prakti~nih (politi~kih) razlika koje se ne smeju
zanemarivati ili potcenjivati.
Epistemolo{ki posmatrano, balkanske neofa{isti~ke ideologije na{eg
doba predstavljaju samo najnoviju verziju starog biolo{kog determinizma
»krvi i tla«, dok je zapadni »sukob civilizacija« primer znatno rafiniranije vr-
ste civilizacijskog ili kulturnog determinizma. Politi~ki gledano, odgovornost
lokalnih neofa{isti~kih ideologija za produàvanje rata i razaranja jeste di-
rektna i primarna, dok je odgovornost globalne ideologije »sukoba civiliza-
cija« za iste doga|aje samo indirektna i sekundarna. I pored ozbiljnih razli-
ka, izme|u njih postoje i neke veoma zna~ajne, ~ak i krucijalne sli~nosti.
Epistemolo{ki posmatrano, neofa{isti~ke i civilizacijske interpretacije pred-
stavljaju samo dve razli~ite vrste istog i jedinstvenog, analiti~ki jednostra-
nog, simplifikuju}eg i neizbalansiranog posthladnoratovskog etno-determi-
nizma. Politi~ki gledano, i neofa{isti~ke i civilizacijske ideologije na{eg vre-
mena prakti~no su prikrivale, opravdavale i podràvale aktuelni destruktivni
politi~ki proces na Balkanu i u ostalim delovima sveta koji postoji negde iza
scene. Drugim re~ima, Hantingtonov (Huntington) »sukob civilizacija« i Mi-
lo{evi}ev ili Tu|manov »zoolo{ki patriotizam«, pre su dve verzije istog (cen-
tralna ili zapadna i periferna ili balkanska), nego dve su{tinski razli~ite i al-
ternativne ideologije.
Ideolo{ka veza izme|u posthladnoratovskog balkanskog fa{izma i post-
hladnoratovskog zapadnog liberalizma, tre}e globalne ideolo{ke tendencije
na{eg vremena, koju je najeksplicitnije elaborirao ameri~ki filozof Frensis
Fukujama (Fukuyama), mo`da je manje o~evidna ali nije ni{ta manje prisut-
na i stvarna.7 Na sloèn i komplikovan, ali uo~ljiv na~in, Fukujamin takozva-
ni ~isti liberalizam neizbe`no reflektuje nesavladive kontradikcije poznog re-
alkapitalizma, istorijskog sistema koji je, zapravo, ovom ideologijom artiku-
lisan. To je sasvim o~igledno na primeru kontradikcije izme|u globalisti~kog
univerzalizma i nacionalisti~kog partikularizma. Izrazita nekonzistentnost je
najmanja zamerka koja se moè uputiti Fukujami u vezi sa ovim problemom.
Tako, na primer, kada poku{ava da legitimizuje pravo zapadnih sila da voj-
no interveni{u i za{tite naftna polja koja se nalaze u zemljama Tre}eg sve-
ta, on jasno i odlu~no zagovara globalisti~ki i univerzalisti~ki pogled. Sa
druge strane, kada poku{ava da legitimizuje rastu}u ekonomsku polarizaci-

ju, sve dublji jaz izme|u bogatih i siroma{nih zemalja, i naro~ito rigidne mo-
nopole bogatih zemalja unutar kapitalisti~ke svetske ekonomije, on iznena-
da menja poziciju i zagovara partikularisti~ke »dràve« i »kulture«. Ipak, kao
{to je ve} nazna~eno, najdublji koreni ove nekonzistentnosti su sistemske,
a ne individualne prirode. Naime, budu}i da je sistemski nesposoban da is-
puni sopstvena nerealna ideolo{ka obe}anja ekonomskog blagostanja i libe-
ralne demokratije za sve ljude i zemlje sveta, pozni realkapitalizam u svojoj
ranjivosti ~esto napu{ta proklamovani univerzalizam i pada u ovu ili onu vr-
stu kulturnog partikularizma, zatvorenosti i izolacionizma. U najgorim slu~a-
jevima, koji nisu retkost, sistemsko povla~enje i pad zavr{avaju u ovoj ili
onoj vrsti latentnog ili ~ak manifestnog kulturnog rasizma, to jest, fa{izma.
Naravno, opisana veza, pa ~ak i delimi~no preplitanje liberalizma (univerza-
lizma) i fa{izma (partkularizma), dve razli~ite ali sistemski povezane ideolo-
gije poznog realkapitalizma, ne predstavljaju sasvim novo otkri}e. Ista veza
ve} je uo~ena i opisana kod mnogih stru~njaka za dru{tvene nauke i socija-
lista dvadesetog veka, uklju~uju}i i Imanuela Valerstina kao jedan od novi-
jih primera.8 Posthladnoratovski nered na Balkanu samo je doprineo tome da
ova blasfemi~na veza bude temeljnije artikulisana i postane uo~ljivija nego
{to je to ranije bio slu~aj, na nekim drugim mestima.
n êtiri zajedni~ke karakteristike
Kao {to je ve} nazna~eno, tri vladaju}e ideolo{ke tendencije na{eg vremena,
posthladnoratovski periferni fa{izam, »sukob civilizacija«, i takozvani ~isti
liberalizam, mogu se odrediti kao tri razli~ite ali blisko povezane manifesta-
cije istog i jedinstvenog posthladnoratovskog »duha vremena«. Ve} smo
ukazali i na neke od elemenata koji su zajedni~ki ovim ideologijama, a koji
potvr|uju njihovu »duhovnu« bliskost. Ono {to sledi samo je njihova ekspli-
citnija i razvijenija artikulacija. U jednoj nepretencioznoj i provizornoj siste-
matizaciji oni bi se mogli opisati i saèti kao ~etiri zajedni~ke karakteristi-
ke tri vladaju}e posthladnoratovske ideolo{ke tendencije.
Prvi od ovih elemenata otkriva i rasvetljava najdublju zajedni~ku sup-
stancu i su{tinu tri vladaju}e ideolo{ke tendencije. To je novi posthladno-
ratovski socijalni darvinizam. Novi posthladnoratovski socijalni darvinizam
najlak{e se prepoznaje u re~ima i delima novog posthladnoratovskog peri-
fernog fa{izma, to jest, »zoolo{kog patriotizma«, ali se lako moè uo~iti i
u ideologiji »sukoba civilizacija«. Ne moè se otkriti u svim, me|usobno ve-
oma razli~itim tokovima moderne i postmoderne liberalne ideologije, ali
svakako se moè identifikovati kao skrivena supstanca u glavnom toku ta-
kozvanog ~istog liberalizma Frensisa Fukujame i njegovih brojnih i mo}nih

sledbenika. U real-ekonomskom i dru{tvenom kontekstu posthladnoratov-
skog sveta, ~ak i ~uveni liberalni kredo, prema kojem je svako kova~ svoje
sre}e, nu`no se menja i postaje samo smokvin list nove darvinisti~ke stra-
tifikacije bogatstva i mo}i na globalnom nivou. Najsaètiji prikaz ukupne
posthladnoratovske ideolo{ke transformacije nije trijumf liberalizma, kao
{to bismo na prvi pogled mogli pomisliti, ve} trijumf novog socijalnog darv-
inizma.
Drugi zajedni~ki element tri vladaju}e posthladnoratovske ideologije
bliè opisuje njihov zajedni~ki ideolo{ki mehanizam: to je jednostrana etni~-
ka predeterminisanost. Takva ideologija se obi~no zasniva na mehanizmu
neke vrste poluistine, to jest, na jednostranoj i iskrivljenoj slici stvarnosti,
a ne na mehanizmu potpune fabrikacije i laì. Tokom druge polovine dvade-
setog veka u opticaju su bile razli~ite vrste ekonomske ili politi~ke prede-
terminisanosti. Posle hladnog rata imamo razli~ite vrste etni~ke predeterm-
inisanosti, i to je najva`nija ideolo{ka promena koja se odigrala u periodu
posle hladnog rata. Jednostrana, neuravnoteèna i iskrivljena etni~ka prede-
terminisanost, najuo~ljivija je na primerima balkanskog perifernog fa{izma i
zapadnog centralnog »sukoba civilizacija«, ali prisutna je i u Fukujaminom
defanzivnom, zatvorenom i ksenofobi~nom liberalizmu.
Tre}i zajedni~ki element opisuje ono {to je ovde zapravo najva`nije, a
to je prakti~na socijalna funkcija svih ideologija. To je funkcija skrivanja,
maskiranja, iskrivljavanja, i na taj na~in, prakti~no, doprino{enja ukupnoj
produkciji i reprodukciji nove posthladnoratovske stvarnosti. To je poznata
funkcija ideologije kao mra~ne komore (camera obscura) stvarnosti. Takva
stvarnost je, u najmanju ruku, proizvod sloène igre istorijskih, ekonomskih,
socijalnih, politi~kih, kulturnih i internacionalnih faktora. Ako bi bilo koji od
ovih va`nih faktora trebalo izdvojiti, onda bi to mogao biti politi~ki faktor
ili, preciznije, demoni mo}i ili »dijaboli~ne mo}i«, kao {to je to formulisao
Maks Veber (Weber) pre mnogo vremena. Za razliku od ostalih faktora, koji
su po svojoj prirodi uglavnom pasivni, ovaj faktor je jedini koji je u svom
operisanju aktivan i aktiviraju}i. Ipak, upravo to je faktor koji sve tri vlada-
ju}e posthladnoratovske ideologije sistematski prikrivaju, maskiraju i krive.
U novom perifernom fa{izmu on je potpuno i u celosti skriven iza nadre|e-
ne mitologije prirode, biologije, »krvi i tla«. U novom-starom »sukobu civi-
lizacija« on je uglavnom potisnut u drugi plan, dok su kultura i civilizacija
istovremeno i proporcionlano prenagla{eni. Kona~no, u Fukujaminom tako-
zvanom ~istom liberalizmu apsorbovan je u previ{e apstraktni thymos, to
jest, borbu za priznanje. U ovom poslednjem slu~aju, ideologizacija, to jest,
skrivanje i iskrivljavanje stvarnosti mo}i internacionalnog kapitalizma, ko-
na~no je dovela svog gospodara, Frensisa Fukujamu, do neverovatne, nepod-
no{ljive i uvredljive grotesknosti u kojoj se najavljuje kraj imperijalizma i ra-

tovi vo|eni iz monotonije.
êtvrta zajedni~ka komponenta otkriva najdublji epistemolo{ki koren
iskrivljene, osnosno, la`ne socijalne svesti tri posthladnoratovske ideologi-
je. Taj truli koren leì u dràvi-naciji kao osnovnoj jedinici socijalne anali-
ze. Me|utim, usled aktuelnog eksponencijalnog ubrzavanja globalizacije u
svim relevantnim sferama savremenog dru{tvenog ìvota, osnovna jedinica
dru{tvenog delovanja i analize vi{e nije dràva-nacija, ve} to nepovratno po-
staje globalni, odnosno, svetski sistem. Zanemaruju}i ovu krucijalnu istorij-
sku promenu i zadràvaju}i dràvu-naciju kao osnovnu jedinicu analize, tri
vladaju}e posthladnoratovske ideologije nu`no se degeneri{u u razli~ite ver-
zije i oblike teorijskog krivljenja, odnosno, gre{ke. U svojoj biolo{koj verzi-
ji i formi etni~ke predeterminisanosti, ova teorijska degeneracija sasvim je
transparentna. Ali, duboko ukorenjena i modifikovana, ona postoji i u kul-
turnoj, odnosno, civilizacijskoj verziji i formi takozvanog ~istog liberalizma.
Zapravo, »civilizacija« Semjuela Hantingtona i »liberalna demokratija« Fren-
sisa Fukujame samo generalizuju dràvu-naciju, te se »civilizacija« odnosi na
grupu dràva-nacija, a »liberalna demokratija« samo na zapadne zemlje.
U kojoj meri ukupna slika stvarnosti moè biti uslovljena i odre|ena
prihvatanjem razli~itih jedinica analize najo~evidnije je na primeru dve raz-
li~ite interpretacije posthladnoratovskog haosa na Balkanu. U na~elu, tri
vladaju}e posthladnoratovske ideologije ovaj haos i sâm Balkan ne tretiraju
kao deo modernog sveta, ve} kao etni~ki ili kulturno endemski fenomen. Bu-
du}i da polaze od dràve-nacije kao osnovne jedinice analize one su jedno-
stavno primorane da haos protuma~e kao neizbe`nu posledicu i svojstvo date
nacije, kulture ili civilizacije. S druge strane, unutar analize svetskog siste-
ma, Balkan i aktuelni haos na Balkanu tretirani su kao veoma specifi~an, ali
u svakom slu~aju integralan deo modernog svetskog sistema. Kori{}enjem
svetskog sistema kao osnovne jedinice analize posthladnoratovski haos na
Balkanu tuma~i se kao mogu}i po~etak ili ~ak paradigma dolaze}eg postmo-
dernog sveta koji se ra|a. U naredna dva odeljka ova sasvim uop{tena inter-
pretacija, zasnovana na svestkom sistemu, a ne na dràvi-naciji kao osnov-
noj jedinici analize, bi}e konkretnije razvijena na regionalnom i internacio-
nalnom nivou kao dva glavna plana analize. U isto vreme, nastavi}emo, i da-
lje razviti, proces osvetljavanja mra~nih komora vladaju}ih posthladnoratov-
skih ideologija, ali sada vi{e kroz njihovo su~eljavanje sa odgovaraju}im dru-
{tvenim i politi~kim stvarnostima nego kroz posmatranje i analizu sámih ide-
ologija.
n Perverzna nacionalisti~ka me|uzavisnost
Zatvaranje u dràvu-naciju najdublji je uzrok i mehanizam razaranja i samora-

zaranja na Balkanu u periodu posle hladnog rata. Nacionalisti~ka zatvorenost,
ksenofobija i slepilo koji proisti~u iz ovog zatvaranja, potpuno izvr}u ~uveni
liberalni kredo Adama Smita (Smith). Vezuju}i se za nacionalne ciljeve i inte-
rese na jedan sasvim izolacionisti~ki, kratkovid i agresivan na~in, slepi nacio-
nalisti svih post-jugoslovenskih dràva kona~no su i te{ko o{tetili sopstvene
nacije. S obzirom na proisteklu katastrofu i pokazanu glupost, proro~anska ko-
vanica Vladimira Solovjeva, »zoolo{ki patriotizam«, moè biti uvredljiva samo
za ìvotinje. Kada neki od ovih patriota, poput, na primer, Vojislava Ko{tuni-
ce, novoizabranog predsednika SR Jugoslavije, danas poku{avaju da se odbra-
ne tvrde}i da su oni bili »normalni nacionalisti«, ili »patriote«, koji samo vole
svoju zemlju i narod, njihova potreba da se brane sasvim je razumljiva. Ipak,
njihov agument ne moèmo prihvatiti. Razlog za to je jednostavan i o~igle-
dan. Biti pravi patriota u vreme agresivnog, stupidnog i autodestruktivnog na-
cionalizma ne zna~i takmi~iti se sa tim i takvim nacionalizmom, kao {to su ~i-
nili Vojislav Ko{tunica i drugi samoprogla{eni i samopotvr|eni »normalni na-
cionalisti« i »patriote«. Upravo obrnuto, to zna~i boriti se protiv takvog obra-
sca sa pozicija jedne alternativne, antinacionalisti~ke platforme.
Doslovno zna~enje kovanice navodi nas na krivi put, jer »zoolo{ki pa-
triotizam« nema nikakve veze sa zoologijom, odnosno, prirodom. Naprotiv,
on je u celosti isfabrikovan od elemenata dru{tva i politike koji se nepresta-
no menjaju. Glavne komponente novog nacionalisti~kog poretka ve} su bile
ugra|ene u poslednju fazu starog komunisti~kog reìma znatno pre nego {to
je revolucijom iz 1989. godine objavljena promena. Stara komunisti~ka ide-
ologija, koja je uz tako mnogo buke sru{ena 1989., bila je samo ostavljena
zmijska koà. Promenljivi ali ve~ni demoni mo}i preìveli su i uzdigli se iz
ru{evina i pra{ine starog reìma. Novi hibrid, orijentisan na preìvljavanje,
nastao je kao kombinacija starog aparata mo}i i nove nacionalisti~ke ideo-
logije. Sa druge strane, za dugotrajni opstanak i odràvanje novoustanovlje-
nih agresivnih nacionalisti~kih reìma, klju~na je bila neka vrsta perverzne
me|uzavisnosti. Njihova me|uzavisnost nastavlja da prati produèni i modi-
fikovani hladnoratovski obrazac i posle hladnog rata. Ona je ostvarena pato-
lo{kim sistemom uzajamnog i istovremenog antagonizma i podr{ke. Jednom
re~ju, ovi reìmi su jedni u drugima prona{li neophodne neprijatelje. Nije
neobi~no to {to su velikohrvatski reìm Franje Tu|mana u Hrvatskoj i veliko-
srpski reìm Slobodana Milo{evi}a u Srbiji, dva reìma koji su u osnovi bli-
zanci, pali u istoj godini.
Strategija preusmeravanja dodatno rasvetljava opisanu me|uzavisnost
reìma. To je strategija stalnog i sistematskog preusmeravanja svih unutra-
{njih socijalnih i politi~kih pritisaka na spoljne dràve i teritorije. Takva

strategija mogla je funkcionisati dok je reìm imao na raspolaganju dovolj-
nu koli~inu spoljnih dràva i teritorija. Kada ostane bez takvih dràva i teri-
torija, reìm vi{e ne moè primenjivati istu strategiju, i iz tog klju~nog raz-
loga reìmi su po~eli da se ru{e. Putanja Milo{evi}evog uspona i pada u Sr-
biji najjasnije i najparadigmati~nije potvr|uje ovu fundamentalnu korelaci-
ju. Umesto da kao odgovoran politi~ki akter na miran i zakonit na~in za{ti-
ti legitimna prava Srba koji ìve van Srbije, njegov reìm je nastupio kao gi-
gantski politi~ki parazit koji je manipulisao rastu}im etni~kim tenzijama i
strahovanjima, i samo u jednoj deceniji izazvao ~etiri etni~ka rata. Za svo to
vreme Srbi izvan Srbije kori{}eni su na krajnje instrumentalan, makijaveli-
sti~ki i cini~an na~in, kao rezervoar etni~kog goriva za reìm, a ne za cilje-
ve njihovog politi~kog opstanka. Zato Srbija nije bila spremna i sposobna da
se suo~i sa sobom, a srpska opozicija i narod da se suprotstave diktatorskom
reìmu, sve dok nije izgubila sve spoljne teritorije. To je logika koja povezu-
je i obja{njava odnos izme|u izgubljenog rata na Kosovu u junu 1999. godi-
ne i »revolucije od dva sata« koja se odigrala u Beogradu u oktobru 2000.
»Revolucija od dva sata« bila je poput ~uda, ali ona nije bila samo ~udo. Za-
liha etni~kog goriva Velike Srbije i strategija preusmeravanja i beskrajnih na-
cionalisti~kih igara politi~ke elite jo{ nije bila iscrpljena. Kao poslednja
spoljna teritorija ostala je Crna Gora. S obzirom na zna~ajnu srpsku manjinu
u Crnoj Gori, velikosrspko nasle|e i aspiracije Srbije, kao i jo{ uvek kratko-
vidu i lo{u realpolitiku me|unarodne zajednice, moèmo samo da zamislimo
kako }e u doglednoj budu}nosti da izgleda poslednja epizoda ove perverzne
i agresivne nacionalisti~ke igre.
n Globalni odjek i zna~aj
U normalnim vremenima (polu)periferija svetskog sistema igra pasivnu i ma-

nje zna~ajnu ulogu. U burna vremena, me|utim, ova zona sistema moè pri-
vremeno imati ne{to aktivniju, ako ne i zna~ajniju ili centralnu ulogu. Upra-
vo to je ono {to se poslednjih deset do petnaest godina doga|alo na Balka-
nu. Ipak, suprotno onome {to brojni i mesijanski raspoloèni lokalni nacio-
nalisti misle, to je vi{e bila promena u na~inu na koji region igra svoju sta-
ru (polu)perifernu ulogu nego promena sáme uloge. Uostalom, danas izgle-
da da je Balkan ve} pro{ao kroz ovu aktivnu, ali prolaznu fazu i da se vratio
u staru i pasivnu kolote~inu. Naravno, to ne zna~i da privremena promena
nema {ire zna~enje u okvirima svetskog sistema. Naprotiv, ova promena po-
seduje ne osobito izraèn ali svakako neporeciv globalni odjek i zna~aj. U
poslednjem odeljku ovog rada bavimo se tim odjekom i zna~ajem i razmatra-
mo njihovu kako negativnu ili destruktivnu tako i pozitivnu ili konstruktiv-

nu stranu.
Negativna ili destruktivna strana tog odjeka i zna~aja dobro je pozna-
ta, ali nije jednako dobro shva}ena. âk i u nekim zvani~nim dokumentima
dominantne me|unarodne sile, to jest, Zapada, i njenog vojnog aparata, po-
tvr|uje se va`na uloga koju je Balkan odigrao u procesu njegove rane adap-
tacije i evolucije u posthladnoratovskoj eri. »Operacija koja je pod vo|stvom
NATO organizovana u Bosni i Hercegovini, »Zajedni~ki poduhvat«, prva je
kopnena operacija koju je NATO ikada izveo, prvi anga`man izvan sopstvene
teritorije i prva zajedni~ka akcija sa partnerima NATO iz Partnerstva za mir i
drugim zemljama koje nisu ~lanice NATO. Ona je pokazala da je Alijansa u
stanju da svoje snage i politiku prilagodi zahtevima posthladnoratovskog
sveta i odrì sistem kolektivne bezbednosti i odbrane za sve svoje ~lanice«.9
Ova izuzetno va`na uloga Balkana postala je jo{ o~evidnija za vreme NATO
bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. godine. Jednom re~ju, balkanska
(polu)periferija iskori{}ena je kao probni teren da bi se u novoj posthladno-
ratovskoj eri testirali rezultati transformacije i reforme izvedene na staroj
hladnoratovskoj vojnoj infrastrukturi centra.
Izuzetno sloèn i dinami~an odnos izme|u mnogih vode}ih politi~kih
aktera i sila, lokalnih, regionalnih i globalnih, koji nalazimo u sámoj osnovi
ovog te{kog i burnog procesa adaptacije, predmet je velike debate i konfuzi-
je. Naro~ita pa`nja i nesigurnost vezani su za pitanje stvarnog odnosa Slobo-
dana Milo{evi}a i Zapada u ovom procesu. Neobi~an obrazac ovog odnosa, sa
mno{tvom iznenadnih obrta, nekonzistentnosti i nejasno}a, koji je pro{ao
kroz nekoliko razgovetno uo~ljivih faza prijateljske saradnje i antagonisti~ke
konfrontacije, ima za rezultat dve tipi~ne {kole mi{ljenja: {kolu gre{ke i {ko-
lu zavere. Mada delimi~no uspevaju da rasvetle neke va`ne aspekte jednog
sloènog odnosa, obe {kole proma{uju njegovu su{tinu, a to je kvazi-biolo-
{ka ili kvazi-hemijska adaptacija, koja svakako uklju~uje, ali i nadilazi, odre-
|ene elemente i gre{ke i zavere. Ovde ponovo nailazimo na neophodne ne-
prijatelje kao nasle|e stare hladnoratovske ere i obrazac nove posthladnora-
tovske ere, ali ovog puta na globalnom nivou. Ono {to su agresivni naciona-
listi poput Slobodana Milo{evi}a i Franje Tu|mana bili jedan drugom na regi-
onalnom nivou, to su Slobodan Milosevic i ostali balkanski diktatori predsta-
vljali za Zapad na globalnom nivou. To je najdublja tajna neo~ekivane i
»sramne alijanse« izme|u zapadnih liberala i srpskih i drugih balkanskih fa-
{ista, koju je tako sna`no formulisao jedan lucidni slovena~ki analiti~ar.10
Pozitivna ili konstruktivna strana ovog odjeka i zna~aja manje je po-
znata i priznata, ali nije ni{ta manje zanimljiva i va`na. Naravno, postoji
mno{tvo dobrih razloga za dubok i ozbiljan skepticizam u pogledu ~ovekove
sposobnosti da ne{to nau~i iz istorije. Ipak, ne smemo dozvoliti da taj skep-
ticizam preraste u potpunu amneziju, odnosno, paralizu. Na{a minimalna

gra|anska i profesionalna du`nost jeste da bar poku{amo da iz iskustva ne-
{to nau~imo. Na taj na~in se uàsi postjugoslovenskih ratova mogu trans-
formisati u korisne lekcije za Evropu i svet. Sa poduè liste takvih lekcija
ovde }emo odabrati i izloìti samo dve, verovatno najva`nije.
Prva lekcija za Evropu i svet koja se moè izvu}i iz posthladnoratov-
skog balkanskog haosa jeste upozorenje na opasnosti koje nose stara geo-
politika i njene anahrone distinkcije izme|u internacionalno relevantnih i
internacionalno irelevantnih regiona i dràva. Zapravo, posthladnoratovsko
balkansko iskustvo jasno je pokazalo da u savremenom svetu nema regiona
ili dràve koji bi bili internacionalno irelevantni ili bezna~ajni na stari na-
~in. Ova klju~na internacionalna i geopoliti~ka promena direktno je proiste-
kla iz najve}e sistemske promene na{eg vremena, to jest, eksponencijalnog
rasta gustine, osetljivosti i ranjivosti modernog ekolo{kog, ekonomskog i
politi~kog svetskog sistema u drugoj polovini dvadesetog veka. Usled ovog
rasta, ~ak i Balkan, koji je u vreme hladnog rata bio region od sekundarne
va`nosti, za samo nekoliko godina trajanja posthladnorativske ere postao je
region od primarnog me|unarodnog zna~aja.11 [tavi{e, eksponencijalni rast
gustine, osetljivosti i ranjivosti modernog ekolo{kog, ekonomskog i politi~-
kog svetskog sistema, radikalno je doveo u pitanje sáme koncepte i stvar-
nost centra, periferije i polu-periferije sistema, a tako i sámo postojanje si-
stema kao celine. Posthladnoratovska balkanska kriza na dramati~an na~in
je pokazala koliko fatalno neadekvatno i opasno moè biti insistiranje na
bilo kakvom slepom konzervativizmu u ovoj oblasti. Nije neobi~no to {to je
globalizacija na~ina upravljanja, efikasnosti i odgovornosti postala neodlo`-
na potreba i glavni slogan na{eg doba.12
Druga lekcija saìma negativno posthladnoratovsko balkansko iskustvo
i ukazuje na mogu}e i poèljne op{te ideolo{ke kvalitete, sadràj i usmere-
nje globalizacije. Naime, posthladnoratovsko balkansko iskustvo ubedljivo je
diskreditovalo svaku vrstu ideolo{kog, intelektualnog i duhovnog dogmati-
zma ili fundamentalizma. I etni~ki i liberalni fundamentalizam pokazali su
se kao fasade koje kriju i podràvaju razli~ite vrste rigidnih i opasnih siste-
ma dominacije razvijenih na lokalnom i globalnom nivou. Danas je o~igled-
na potreba za eklekti~nijim i pragmati~nijim ideolo{kim i intelektualnim sin-
tezama koje }e zameniti zatvorene, isklju~ive i agresivne ideolo{ke svetove
»zoolo{kog patriotizma«, »sukoba civlizacija« i »fundamentalisti~kog libera-
lizma«. Zaista smo i definitivno stupili u doba i domen »tre}eg puta«13 »po-
sle liberalizma«14 ili »post-liberalizma«,15 doba i domen nove velike global-
ne konvergencije.
(Tekst je zavr{en decembra 2000.)

Napomene
1. Karl Marks, Kapital, Beograd: BIGZ, 1971, str. 17-18.

2. Ilya Prigogine & Isabelle Stengers, Order Out of Chaos: Man’s New Dialogue
with Nature, Colorado: Shambhala Publications; New York: Bantam, 1984.
3. Vladimir Solovjev, Rusko nacionalno pitanje, Podgorica: CID, 1995, str. 205.
4. Dobrica ]osi}, Borba, 12.mart 1993.
5. Milan Popovi}, »The Double Secret of Liberal Fascism«, Posle hladnog rata,
Bar: Kulturni centar, 1996, str. 164-167.
6. Samuel P. Huntington, »The Clash of Civilizations?«, Foreign Affairs, Volume
72, Number 3, 1993, str. 22-49; The Clash of Civilizations and the Remaking of
World Order, London: Touchstone, 1998.
7. Frensis Fukujama, Kraj istorije i poslednji ~ovek, prevod: B. Gligori} & S. Di-
vjak, Podgorica: CID, 1997.
8. Immanuel Wallerstein, Historical Capitalism, London: Verso, 1987, str. 73-
93.
9. ***, »NATO’s Role in Peacekeeping in the Former Yugoslavia«, NATO Fact
Sheet No. 4, Bilten ambasade SAD u Beogradu, Beograd, 19.mart, br. 165,
1997.
10. Toma` Mastnak, »Fascists, Liberals, and Anti-Nationalism«, Europe’s New
Nationalism, R. Capland & J. Faffer (eds.), Oxford: Oxford University Press,
1996, str. 69.
11. Popovi}, Ibid., str. 152-155.
12. Anthony Giddens, The Third Way and its Critics, Cambridge: Polity Press,
2000.
13. Giddens, Ibid.
14. Immanuel Wallerstein, After Liberalism, New York: The New Press, 1995.
15. Dòn Grej, Liberalizam, Podgorica: CID, 1999.
Prevod: \or|e Tomi}

Izvor: Milan Popovi}, »The Post-Cold War Balkan Chaos And New Ide-
ological Order« (manuscript)
(Objavljeno na engleskom u: Milan Popovic, Montenegrin Mirror, Nan-
sen Dialogue Center, Podgorica, 2002, pp. 177-193)
Miroslav Milovi}
Metafore mo}i
P
U spisu Filozofija prava Hegel (Hegel)
govori o priznanju ~oveka kao takvog.1 ôvek je priznat kao takav a ne na
temelju njegove partikularne nacionalne karakteristike. Ovo je postalo mo-
gu}e u okviru moderne, liberalne Evrope, koja pravi razliku pogotovo izme-
|u privatnih i javnih, crkvenih i dràvnih op{tih interesa.
Nacionalizam je, u ovom smislu, neka vrsta predmoderne svesti. Me|u-
tim, u isto~no-evropskim zemljama to je samo jedan deo odre|enja naciona-
lizma. Naime, u ovim zemljama nacionalizam je, tako|e, specifi~na posledi-
ca komunizma. Komunizam nije u~inio mogu}im razvoj civilnog dru{tva. To
je bila jasna politi~ka strategija komunizma. Svaki liberalni razvitak dru{tva
doveo bi u pitanje ekonomsku i politi~ku iracionalnost komunizma. Posle ko-
munizma, postoji samo prirodni etni~ki identitet kao okvir politi~kog progra-
ma. Posledice su, kako vidimo pogotovo u Jugoslaviji, katastrofi~ne.
Hegel pravi razliku izme|u porodice (kao sfere individualnosti), dru-
{tva i dràve (kao sfera op{tosti). Nacionalizam bi èleo da izvr{i transfer od
individualne, prirodne sfere ka dràvi bez posredovanja civilnog dru{tva.
Umesto civilnog dru{tva nacionalizam koristi ideju kulture. Racionalne usta-
nove dru{tva su, u istorijskom smislu, osnovica racionalne dru{tvene inte-
gracije. U Jugoslaviji, na primera, ova integracija je po~ivala na ideolo{koj
osnov,i kao ideja bratstva Srba, Hrvata i Muslimana.
Ideologija kao forma integracije jugoslovenskog dru{tva bila je u pro-
{losti glavna karakteristika istorije. Prevashodni politi~ki interes prve Jugo-
slavije, obrazovane nakon Prvog svetskog rata i predvo|ene srpskom dinasti-
jom, bilo je izjedna~avanje svih nacionalnih razlika. Nacionalno je pitanje
bilo re{eno na na~in da je kao pitanje bilo izbrisano. Stvorili smo Jugosla-
viju. Sada jo{ samo da stvorimo Jugoslovene. To je bila politi~ka ambicija
prve Jugoslavije.
Druga, komunisti~ka Jugoslavija, stvorena je 1943., u vreme Drugog
svetskog rata. înilo se da je komunizam re{io nacionalno pitanje, ali uz pri-
begavanje istovetnom nivelisanju razlika kakvo je bilo preduzeto za vreme
prve Jugoslavije. Ovoga puta razlike su trebale da budu zbrisane uz pomo}

ideje zbratimljenosti naroda. Ono bitno pri uspostavljanju li~nog i dru{tve-
nog identiteta bila je ~injenica da su ljudi pripadali komunisti~koj partiji a
ne nekoj naro~itoj nacionalnoj grupi. Komunizam je bio pouzdano jemstvo
internacionalizma. Jo{ i pre rata u Jugoslaviji, otpo~etog u tek navr{enoj de-
ceniji, bio je to jedini politi~ki projekt koji je branio ideju Jugoslavije. Nije
bilo drugih mogu}nosti za uspostavljanje dru{tvene integracije.
«U na{oj zemlji demokratija nije puka fraza ve} realnost», imao je obi-
~aj da kaè Tito, komunisti~ki lider druge Jugoslavije. Za njega je stvaranje
Bosne i Hercegovine bio pravi primer re{enog nacionalnog pitanja. «Svi smo
mi Bosanci», govorio je Tito. Nije te{ko prosuditi da li je to bila demokrati-
ja ili ne. Poslu{ajmo samo ono {to je Jugoslovenski narod rekao. «Nama ne
treba demokratija, mi imamo Tita» – eto {ta je narod rekao.
1991. godine, u Sloveniji, gde je rat buknuo, srpsko rukovodstvo, a na-
ro~ito njegov vo|a Milo{evi}, suo~ilo se sa alternativom – Jugoslavija ili ko-
munizam – i izabralo je komunizam. Me|utim, komunizam je u Isto~noj Evro-
pi ve} pretrpeo poraz. To je razlog zbog kojeg je strategija u Jugoslaviji ta-
ko|e bila promenjena. Umesto za komunizam, rat u Jugoslaviji nastavljen je
kao rat za nacionalizam. Srbija nije prihvatila druga~ije ideje o federalnom ili
konfederalnom ustrojstvu Jugoslavije, stoga {to sva ova re{enja nisu bila
smatrana odgovaraju}im politi~kim re{enjem za srpsku populaciju izvan Srbi-
je. Tada{nji slogan bio je: «Svi Srbi u jednoj dràvi». Iako je Jugoslavija ve}
bila jedna dràva za sve Srbe, pomenuta krilatica se pojavila kao nova poli-
ti~ka strategija. Umesto Jugoslavije Velika Srbija je bila artikulisana kao po-
liti~ki program. Naravno, nije jasno kako to Velika Srbija pruà ikakvu demo-
kratsku garanciju, ~ak i za Srbe. O~igledno je, naime, da jedna zemlja ne mora
da bude velika, u geografskom smislu, da bi bila demokratska. Milo{evi}, Ti-
tov odani sledbenik, iznenada je pri{ao srpskom nacionalizmu. Takav lak pre-
laz iz jedne politi~ke pozicije u drugu, sasvim razli~itu, razotkriva, tako|e,
politi~ku pozadinu rata u Jugoslaviji. Nije to bio rat za specifi~ne nacional-
ne interese, ve} gola strategija za o~uvanje politi~ke mo}i. Iza o~iglednog
nacionalnog interesa (u ime kojeg je razorena ~itava zemlja) nema ni~eg sem
specifi~ne strukture mo}i. Srbi bi trebali da se zapitaju u ~emu se sastoji Mi-
lo{evi}eva odbrana srpskih nacionalnih interesa. Srpsko stanovni{tvo moralo
je da napusti Hrvatsku, a sada napu{ta i Kosovo. Srbija kao vojna sila jeste
samo novi primer teze da u Evropi jo{ uvek postoje zaostale zemlje – vojne
sile, li{ene ideje o dràvi. Nekada je takav primer bila Nema~ka.
U tom smislu mogli bismo re}i da glavna perspektiva pri suo~avanju sa
problemom nacionalizma i razvoja ideje novog svetskog poretka jeste razvoj
civilnog dru{tva. Ni najbolja ideja ne moè nam pomo}i ukoliko nemamo
dru{tvene institucije koje garantuju ljudska prava. Ali, kako razviti takvo
Miroslav Milovi}/Metafore mo}i n 532
dru{tvo? Primera radi, u Jugoslaviji se vode mnoge diskusije o civilnom dru-

{tvu, ali, ne postoje gra|ani, da tako kaèmo, u smislu dru{tvenih subjeka-
ta jednog takvog dru{tva. Mi{ljenja sam da u tom smislu i dalje postoji nada,
i time }u se pozabaviti ne{to dalje u izlaganju.
U okviru Jugoslovenske tradicije postojao je nedostatak pretpostavki
za razvoj modernog individualizma. Nema protestantizma, kao mogu}nosti
jednog individualizma u religijskom okviru, i, nema liberalizma kao mogu}-
nosti individualizma u socijalnom okviru. Pravoslavna tradicija i komunizam
bili su samo dva razli~ita uslova za razvoj ideje kolektivizma. Srbi su, najpre,
morali da, uslovno re~eno, `rtvuju svoje ìvote, prvo za ideju komunizma, a
sada za ideju nacionalizma. Terorizam ideja je, u tom smislu, mogu}i kostur
za rekonstrukciju srpske istorije.
***
Ako je ve} re~ o zna~aju modernog individualizma onda ne smemo da ne po-

menemo neke druge pretpostavke. One nam mogu pomo}i da shvatimo mo-
gu}nost prevazilaènja nacionalizma. Ali, one nam, tako|e, mogu pomo}i da
razumemo zamisao Novog Svetskog Poretka, ne samo u smislu svetskog trì-
{ta, ve}, u smislu svetske zajednice. @eleo bih da kaèm ne{to o ovim pret-
postavkama. Nazvao bih to eti~kim pretpostavkama socijalnog i politi~kog
poretka. Rasprava o ovim pretpostavkama nije isklju~ivo akademska. Ona
nam pomaè da shvatimo ~itav problem legitimisanja jednog politi~kog po-
retka.
Po aristotelizmu, politika je sastavni deo prakti~ne filozofije. U ovom
slu~aju ljudska priroda moè biti realizovana isklju~ivo unutar politi~ke za-
jednice. U tom smislu, politika se gradi na temelju etike, ostvaruju}i je, a
sáma etika predstavlja doktrinu o pojedina~nim vrlinama. Moderna politi~ka
misao, koja po~inje sa Makijavelijem (Machiavelli) obeleàva deobu etike i
politike. Makijavelijevi razlozi za izjavu da je politika samostalna oblast,
istorijskog su karaktera. Me|utim, kod Hobsa (Hobbes), ovaj iskaz postaje
principijelna stvar. Pre svega, kod Hobsa, re~ je o socijalnoj filozofiji koja
ne postoji u aristotelovskom kontekstu diskusije. [to se ustrojstva politi~-
kog poretka ti~e, Hobs nastoji da artikuli{e izvornu, istorijski nedetermini-
sanu kompetenciju svake individue. Ustrojstvo politi~kog poretka temelji se
na instinktu samoodrànja kao bazi~nom obele`ju stanja prirode. Ovo uka-
zuje na primat samoodrànja nad dru{tveno{}u. Ruso (Rousseau) obnavlja
pitanje o legitimnim temeljima dru{tvenog poretka u moderno doba. Jer, ako
je ugovor, koji za svoje temelje ima ljudsku prirodu, legitimna baza moder-
ne dràve, svejedno ostaje otvoreno pitanje: {ta legitimi{e sâm ugovor? Pi-
tanje odnosa etike i politike se, na ovaj na~in, ne svodi samo na diskusiju o
prakti~noj filozofiji, ve} je pitanje legitimnog utemeljenja modernog dru{tva

uop{te. Rusoov nazor je da dru{tvena zajednica treba da ima ~vr{}u osnovu
nego {to je to opisano u modernom liberalizmu. Politi~ka zajednica mora da
bude garant ne samo ìvota i vlasni{tva, ve} i ljudske slobode. (Naravno da
je lako ustanoviti da jugoslovenska politi~ka zajednica, na primer, nije bila
garant ni ìvota i vlasni{tva, niti slobode.)
Vidimo da pitanje legitimizacije ne moè biti svedeno na neki partiku-
larni nivo. Ali koji bi nivo legitimizacije mogao biti dovoljno generalan da
bi opravdao ideju novog svetskog poretka. Habermas (Habermas) govori o
ideji komunikacije.2 Iako, kao ~lanovi razli~itih socijalnih i nacionalnih gru-
pa mi moèmo zauzimati razli~ite pozicije, po njegovom mi{ljenju, postoji
ne{to {to kao individue svi moramo pretpostaviti i {to ne moèmo izbe}i, a
to je ideja komunikacije.
@eleo bih da istaknem ovu ideju iako se ~ini da ona nema neposredne
relevantnosti za na{u diskusiju o Jugoslaviji. Me|utim, njen zna~aj moèmo
videti ~ak i ako se pozabavimo nekim konkretnim politi~kim re{enjima. Pri-
mera radi, embargo prema Jugoslaviji uspostavio je deficit u komunikaciji iz-
me|u sveta i demokratskih snaga u Jugoslaviji. Svet ne bi trebalo da reagu-
je isklju~ivo na etni~ki teror ve} bi, tako|e, trebalo da potraì neke mogu}e
partnere za budu}i dijalog. Na kraju krajeva, problemi u Jugoslaviji mogu da
se razre{e jedino kroz razvoj njenog sopstvenog demokratskog potencijala.
Me|utim, pitanje je da li komunikacija fakti~ki postoji u Jugoslaviji.
îni se da je danas na Kosovu teorija komunikacije isuvi{e daleko od realno-
sti, suvi{e hladna i indiferentna, kakva je bila i u Bosni. Realnost u Jugosla-
viji je, uslovno re~eno, surova realnost stvari, a ne interpretacija. Teorija ko-
munikacija je, u tom smislu, nova forma hipostaze ideje racionalnog. U He-
gelovom smislu partikularnost dru{tva bi trebala da bude prevazi|ena uni-
verzalno{}u duha, a u Habermasovom smislu partikularnost istorijskog kon-
teksta trebala bi da bude prevazi|ena univerzalno{}u diskursa. Glas naroda
Bosne, Kosova ... ima izvesnu kontekstualnu validnost, ali, ta validnost ne
iziskuje nikakav intersubjektivni konsenzus. Izgleda da smo izgubili senzibi-
litet u filozofiji. Svet je, na primer, izgubio dosta godina u organizovanju se-
minara, diskutovanju o tome {ta se zbiva u Bosni. Ima li smisla uveravati
sebe u stvarnost mu~enja u Au{vicu, Bosni ili na Kosovu, jedino posredova-
njem struktura diskursa. Ne postoje li fotografije koje su snimljene na tim
mestima? Filozofija bi trebala da inkorporira ovaj filozofski senzibilitet. U
ovome smislu, razvoj demokratije ne zavisi samo od mogu}nog racionalnog
utemeljenja. «Svet ìvota» bi, za neko vreme, trebao da bude univerzalizo-
van. Gre{ka u obema Jugoslavijama bila je u tome {to smo verovali u uspo-
stavljanje mogu}e univerzalne komunikacije razli~itih etni~kih zajednica, pri
~emu nije bilo te`nji ka sli~noj univerzalizaciji u okviru sámog «sveta ìvo-
ta». Kao {to sam ve} rekao, na tom planu imali smo svojevrsnu ideolo{ku in-
tegraciju.
Filozofija danas, u neku ruku, mora da bude nova senzibilnost za raz-
liku. Me|utim, {ta zna~i ova nova senzibilnost? Da li je mogu}e redukovati
filozofiju na bolje razumevanje realnosti ili, drugim re~ima, na novu «phro-
nesis». Nova senzibilnost bi ovde lako mogla da zavr{i u novom konzervati-
vizmu. U tom smislu zaloìo bih se za medijaciju teorije komunikacije i teo-
rija koje afirmi{u prioritet individualizma i razlike. Mno{tvenost racionalno-
sti, strastveni um u pluralu, o kome je raspravljao Spinoza, mogao bi da
otvori novu mogu}nost u filozofiji.
Postoji li napredak u istoriji? Pitanje nije novo. U svojim poznijim spi-
sima Kant (Kant) se trudi da odgovori na to pitanje postavljaju}i jedno sli~-
no pitanje, pitanje o napretku proizvedenom Francuskom Revolucijom.3 Od-
govor bi mogao biti prona|en u Nema~koj, u entuzijazmu koji je Francuska
Revolucija pobudila me|u Nemcima. Nema~ki posmatra~i mogu da prosu|u-
ju revoluciju bez ikakvog partikularnog interesa, i ovo je, za Kanta, neopho-
dan uslov za procenu napretka napravljenog revolucijom, kao i za izbegava-
nje me{anja ideja sa realno{}u. U~initi to preokrenulo bi realizovanje prak-
ti~nih ideja u puki terorizam. Zar komunizam i nije bio terorizam jedne od-
re|ene ideje nad realno{}u?
Entuzijazam Nemaca bio je dokaz univerzalnosti politi~kog projekta.
Ovaj entuzijazam samo sugeri{e da napredak postoji u svetu. Ali, u isti mah,
on pokazuje ograni~enja racionalnih argumenata. îni se da ostvarenje prak-
ti~nih ideja moè samo da pretenduje na univerzalnu ispravnost. I, {to je jo{
gore, sude}i po Liotaru, poslednji znaci entuzijazma i{~ezli su iz sveta na-
kon 1968. godine.
Pitam se da li u Beogradu jo{ ima entuzijazma. I, ukoliko entuzijazam
i dalje postoji, ko je u stanju da ga artikuli{e? Da li je to Beogradski Univer-
zitet, jer Univerzitet bi trebao da zastupa kriti~ko mi{ljenje? Jo{ uvek se se-
}am komunizma i monotonije na univerzitetu. I danas pamtim neke od «uni-
verzalnih marksista» koji su bili, u isti mah, profesori, politi~ki komesari, te-
ritorijalni branitelji i policijski dou{nici. Jo{ mi je u pam}enju entuzijazam
koji je probudila grupa «Praksis». Bilo je to svojevrsno o~ekivanje alternati-
ve tokom perioda u kojem je univerzitet bio podre|en komunisti~koj vlasti.
Vlasti i univerzitet za kratko su vreme eliminisali tu alternativu. Komunizam
naprosto nije priznavao alternative. Kada je 1991. rat po~eo, mnogi profe-
sori iz «Praksis» grupe osvedo~ili su se u svojoj pravoj militaristi~koj dimen-
ziji. îni se da je alternativa koju smo o~ekivali bila la`na, te da je i opozi-
cija grupe «Praksis» bila la`na.
Se}am se vremena kada je ovaj rat po~eo. Reagovala je svega nekolici-
na univerzitetskih profesora. Univerzitet je ostao nem. Tokom ~itavog rata
univerzitet je ostao nem. Neke nove univerzitetske demokrate pojavili su se

pred sam kraj rata, u trenutku kada je Srbija ve} bila potu~ena. îni se da je
ozbiljnim nau~nicima sa univerziteta trebalo vi{e vremena, kao i svojevrsna
nau~na distanca, da objektivno progovore o ratnim zlo~inima u njihovom
sopstvenom okruènju. Ne bi me zaprepastilo ako bi neka budu}a istraìva-
nja pokazala da su tokom rata univerzitetski profesori bili znatno zaokuplje-
niji kamatnim stopama u bankama koje su bile, na ovaj ili onaj na~in, nepo-
sredno vezane za rat.
Dugo sam ~ekao pre nego {to sam napustio univerzitet. Sve to vreme
i{~ekivao sam neke nove znake entuzijazma. I tada su me studenti pozvali
da im se pridruìm prilikom napada preduzetog od strane vlasti. Poku{ao sam
da im objasnim kako zami{ljem trenutni politi~ki projekt u Srbiji. Poku{ao
sam da artikuli{em ideju da je lako biti Srbin u Srbiji (iako to danas nije sa-
svim jasno), te da politi~ka alternativa treba da bude artikulisana sa pozici-
je «drugog», recimo, sa pozicije Muslimana. To je razlog zbog kojeg mislim
da Srbi i Albanci nisu neprijatelji, ve} imaju jednog zajedni~kog neprijatelja
– srpsku vladu. Poku{ao sam da pokaèm da u okviru ovog projekta neki novi
kontakti mogu da budu uspostavljeni sa opozicijom iz Zagreba i Sarajeva.
Nai{ao sam na ~udnovat muk. Istog trenutka odlu~io sam da napustim uni-
verzitet, Beograd i Jugoslaviju, zarad nekog nomadskog plana. Nekog plana
bez teritorije.
Pa`ljivi ~itatelj mogao bi, razume se, upitati i: za{to univerzitet sme-
ta vladi, kada je pod komunizmom i nacionalizmom bio tako poslu{an? Ili je
posredi samo moja pogre{na procena, emotivni odgovor bez objektivne vred-
nosti? Mislim da je odgovor jednostavan. Totalitarna srpska vlast èlela bi da
ugu{i svaki kriti~ki glas. I takav kriti~ki stav uvek je mogu}a opasnost. On
se danas suo~ava sa strategijom transformisanja ljudi u robove, kakvom se
~ini strategija srpske vlasti. Ova transformacija je bila mogu}na jer je Srbi-
ja, na kraju krajeva, ona vrsta zemlje gde se sve zbiva odlukom vlasti.
***
Poku{avao sam da ilustrujem specifi~no politi~ko }utanje tokom perioda ko-

munizma govore}i o posebnom slu~aju Beogradskog Univerziteta, ali, }uta-
nje je bilo, da tako kaèm, op{te. Tokom perioda komunizma Srbi su prihva-
tili promenu demografske strukture u regionu Kosova u prilog novodo{av{ih
Albanaca. Oni, sem toga, nisu rekli ni{ta protiv uni{tenja Hrvatske i Bosne.
Sada imamo posla sa posledicama ove }utnje.
U ovom kontekstu mogu}e je, tako|e, kritikovati politi~ke stavove al-
banskog stanovni{tva na Kosovu. Oni su imali nekoliko prilika da sadejstvu-
ju sa srpskom opozicijom i izmene uslove politi~kog ìvota u Jugoslaviji. Oni
nisu prihvatili u~e{}e u politi~kim izborima misle}i da ono podrazumeva pri-

hvatanje srpskih pravila politi~ke igre. Umesto potrage za demokratskim op-
cijama zajedno sa opozicijom u Srbiji oni su sledili sopstveni politi~ki pro-
jekt sa krajnjim ciljem stvaranja Velike Albanije. Dakle, Velika Albanija na-
spram Velike Srbije – ~ini se da je ovo bila alternativa za njih. U pro{losti
mislio sam da Albanci, u balkanskim okvirima, imaju najrazvijeniji projekt u
pogledu ideje dru{tvene integracije. Njihova integracija je, naime, posredo-
vana jezikom, kulturnim identitetom, a ne ~istim etni~kim identitetom. Me-
|utim, izgleda da ovaj projekt nije uspeo. Katoli~ka manjina albanskog sta-
novni{tva bila je prakti~no isklju~ena u ime politi~kih opredeljenja musli-
manske ve}ine.
Me|utim, poslednji konflikt na Kosovu nije samo posledica politi~ke
}utnje lokalnog stanovni{tva. On je, tako|e, znak novih struktura mo}i.
NATO intervencija predstavila je, uslovno re~eno, nove «gospodare sveta».
NATO je, s jedne strane, ubijao Albance da bi ih za{titio. Sa druge strane,
NATO je delovao protiv «etni~kog ~i{}enja» na Kosovu, vr{enog po Milo{evi-
}evom diktatu, ali ~ine}i Milo{evi}a jo{ sna`nijim. Agresija NATO bila je dar
Milo{evi}u i njegovim nastojanjima da zadrì svoju mo}. Kada je rat u Jugo-
slaviji otpo~eo Bodrijar je zastupao ideju da u globalnom svetu Evropljani i
Amerikanci pomaù Milo{evi}u u borbi protiv manjina, protiv razlika.5 U
ovom hegemonskom svetu razlike su opasne.
Koja je bila svrha ubijanja civila? Koja je bila svrha napada na kinesku
ambasadu? Koja je bila svrha optuìvanja Milo{evi}a za vlastite zlo~ine? Gde
je kraj ubijanju motivisanom «dobrim namerama»? Za{to u Jugoslaviji posto-
ji podr{ka pobunjenicima protiv dràve, a u Turskoj podr{ka dràvi protiv po-
bunjenika? U ~emu je koherentnost ove politike? Kako to da NATO moè da
napada bez prethodne dozvole Ujedinjenih Nacija?
Mnogo je pitanja koja navode na pomisao da interes SAD kao lidera
NATO nije bila samo za{tita Albanaca, ve} promovisanje sopstvenih vizija
sveta. îni se da je ovaj svet jo{ uvek ostvarenje puritanskih zamisli koje su
determinisale ameri~ku istoriju. Svet je ameri~ki projekt. Prakti~no svako
mesto na svetu jeste artikulacija ameri~kih nacionalnih interesa. Globaliza-
cija sveta nije ni{ta drugo do posledica ovog naro~itog kulturnog projekta
SAD. Da bi ovaj uzvi{eni projekt bio realizovan nije {teta uni{titi Indijance,
Crnce, druge kulture, Druge, ... Nema vi{e Apa~a, Tomahavka. Oni danas po-
stoje kao imena ameri~kog oru`ja. Oni su, danas, samo metafore. U budu}-
nosti }emo, mo`da, svi mi postojati kao nova ameri~ka metafora. Prvo je ne-
{to uni{teno, a, potom, ono {to je uni{teno dobija novi ìvot, novo zna~e-
nje. Nove strukture mo}i, novi gospodari sveta determini{u ove nove forme
ìvota i zna~enja. Tako, dana{nje ime «Apa~i» ne odnosi se na stvarne Apa-
~e, nego na novi poredak ozna~avanja.
Razume se, moramo da razdvojimo ove razli~ite nivoe diskusije. Biti

angaòvan na Kosovu protiv etni~kog ~i{}enja ne zna~i promovisati globali-
zaciju. Ali, ja imam sumnje jedino u pogledu slede}eg: da li je neko ko po-
ri~e razlike u op{tem smislu, na nivou globalizacije, u stanju da razlike
afirmi{e u pojedina~nom slu~aju.
Gde su kriti~ki stavovi prema ovome? îni se da su u SAD jedino ~lan-
ci Noama ômskog (Chomsky) upravljeni u ovom smeru.6 U Francuskoj je Re-
ìs Debre (Debrey) bio, uslovno re~eno, izloèn lin~u zbog svog mi{ljenja.
Kako to da se tako mnogo evropskih partija poistove}ivalo sa napadom
NATO? Kako to da jedino konsenzus NATO zemalja treba da bude smatran
objektivnim?7
Ovo je razlog zbog kojeg je veoma te{ko, ali i va`no – to je mo`da naj-
va`nija stvar – da se ponovo izvr{i preispitivanje prirode Prosvetiteljstva. [ta
je Prosvetiteljstvo, ponovo pita Fuko (Foucault), i razumeva ovo pitanje kao
svojevrsno uputstvo za akciju, ovde i sada, u lokalnim okvirima.8 Revoltira-
ni narod u Jugoslaviji, koji sada ne protestuje protiv Albanaca ve} protiv
sopstvene vlade moè, isto tako, biti smatran gra|anima, s obzirom na nji-
hovu odva`nost i spremnost da se sukobe sa autoritarnom vla{}u. Biti gra-
|anin jeste neka vrsta imaginacije, a ne samo vrsta ekonomske determina-
cije.
U tom smislu ja ispisujem ove redove: iz solidarnosti sa svim pojedin-
cima koji su toliko puta pokazali gra|ansku neposlu{nost u Jugoslaviji (u
spomen na sve one ljude koji su se, poput Miladina @ivoti}a, borili protiv ko-
munizma i nacionalizma), iz solidarnosti sa svima onima, usamljenim i hra-
brim pojedincima, koji se nikada nisu predali, koji su ponovo oìveli entuzi-
jazam. Ovo je, mo`da, predznak novog ìvota u Jugoslaviji. Podr{ka iz svih
krajeva sveta mo`da je obe}anje univerzalnosti slobode koju je Kant tek ne-
jasno anticipirao.
Napomene
1. Hegel, G. W. F., Rechtphilosophie, (Frankfurt, 1968.).

2. Habermas, J., «Umanita‘ e bestilita’ Una guerra ai confini tra dirito
e morale», 1999, online, hiperlink http://www.Caffe‘Europa.it
3. Kant, I., «Was ist Aufklarung», Berlinische Monatschrift, IV, 1784.,
S. 481-491.
4. Lyotard, J.-F., L‘enthousiasme, (Paris, 1986.).
5. Baudrillard, J., «Pas de pitie pour Sarajevo», Liberation, 7. I 1993.,
p. 8.
6. Chomsky, N., « The Current Bombing », 1999, online, hiperlink

http://www.inet.co.yu
7. Debray, R., «Carta de um viajante ao Presidente Chirac», Correio Bra-
ziliense, 19. maj 1999., p. 4. Debray, R., «Une machine de guerre», Le
Monde diplomatique, jun 1999., p. 8-9.
8. Foucault, M., «Qu‘est-ce que les Lumières? », Dits et Ècrits IV, 1984.,
p. 679-688.
Prevod: \or|e ôli}

Izvor: Miroslav Milovi}, «Metaphors of Power» (manuscript)
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
316.75(497:4)(082)
930.85(497)(082)
BALKAN kao metafora: izme|u globalizacije i fragmentacije /

∞priredili≤ Du{an I. Bjeli} i Obrad Savi}.
– Beograd: Beogradski krug 2003 (Beograd: îgoja {tampa). – 537 str.;
24 cm – (Biblioteka Collectanea: 3)
Tira` 1000. – Napomene uz svaki rad. – Str. 7–11: Stigmatizovanje

Balkana: predgovor srpskom izdanju / Obrad Savi}.
ISBN 86–82299–52–6
1) Bjeli}, Du{an I.
a) Balkansko pitawe – Interdisciplinarni pristup – Zbornici
b) Balkanske dràve – Kulturni identitet – Zbornici
c) Balkanske dràve – Zapadna civilizacija – Zbornici
COBISS.SR–ID 109129740

Balkan Kao Metafora Izmedu Globalizacije

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Balkan Kao Metafora Izmedu Globalizacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Collectanea 03

g Du{an I. Bjeli} i Obrad Savi} (ur.)

BALKAN KAO METAFORA:

Biblioteka Collectanea, Beogradski krug, Beograd, 2003

Lektura: Du{an \or|evi} Mileusni}

Oblikovanje: Borut Vild

[tampa: ^igoja [tampa, Beograd, 2003

Knjiga je {tampana uz pomo}:

Swedish Helsinki Committee For Human Rights, Beograd

Fond za otvoreno dru{tvo

∞7≤ Obrad Savi}, Predgovor srpskom izdanju

Zbornik Balkan kao metafora nastao je

stao u civilizacijsku uvredu! Mada je opstojao na marginama velike evropske

nog me{anje stranih sila (Rusija, Austrougarska, Francuska i Velika Britanija)

ska kriza razre{ava na globalnom planu. Nepredvidljivo cvetanje lokalnih `a-

je ~etrnaest autorskih tekstova (Vesna Goldstvorti, Tomislav Longinovi}, Mi-

U Beogradu, 21. septembar 2003.

Autori ~iji su radovi sakupljeni u ovoj knjizi, me|utim, izbegavaju ta-

Prevod: Vesna D`uverovi}

Izvor: Michael Herzfeld, “Foreword”, Balkan as Metaphor. Between Glo-

Uvod: Dizanje »mosta« u vazduh

I mi se tada nasmejasmo, ali iz dana{nje perspektive ta nam epizoda

no i napredno – ma koliko to bilo arbitrarno – asocira sa Zapadom u prvom

n Da li je Balkanizam ogranak Orijentalizma?

Impresionirani Saidovim delom, balkanski autori predstavljeni u ovoj knjizi

pravila koja su dovela do marginalizovanja govora manjina. Autori koji istra-

n Balkan kao diskurzivna geografija i metod neodre|enog prostora

U razmatranjima o Balkanizmu, Balkan postaje specifi~an zahvaljuju}i svom

ni jasno rastaviti, ni sastaviti«, {to u krajnjoj liniji dovodi do toga da se bal-

da, tako da studije u vezi s njima moraju da budu zasnovane na istorijskoj,

nih teoreti~ara i umetnika iz Slovenije, koji su tokom 1980ih dosta uspe{no

n Balkanizam kao kulturno pro~i{}avanje

osvetu usmere prema »strancu« kako bi se plemenska pravda zamenila zako-

[mit je tvrdio da je ovaj srednjovekovni koncept rata sekularizovan za vre-

n Vampiri uzvra}aju udarac

U uvodu za svoju knjigu Razgra|ivanje fa{isti~ke estetike,26 Kris Reveto (Ra-

a oba su se kroz istoriju pojavljivala u predstavi vampira, koju je britanski

Upravo to je uspeo da postigne srpski filozof Radomir Konstantinovi}

volimo«, a on odgovarao: »I ja volim vas«, to je zvu~alo kao odjek stiha srp-

analizira estetiku kao narativnu strategiju suspenzije u filmu Ulisov pogled

cima, uprkos njihove `elje za modernim ne-etni~kim identitetom, jeste da

Kao re`im proizvodnje znanja, Balkanizam se oslanja na figurativni jezik i

»lokalnog«, rascepa koji, budu}i da je postajao sve vi{e kontroverzan, sada

{ire se prema periferiji. Ova knjiga poma`e da se postigne potreban uvid u

U skladu sa Igltonovim upozorenjem, autori i urednici ove knjige ne

1. Fredric Jameson, »Conversation on the New World Order«, u: Robin Blac-

Prevod: Vesna D`uverovi}

Izvor: Du{an I. Bjeli}, »Introduction: Blowing Up the ‘Bridge’«, Balkan

n ^ije su to linije prekida? Ratovi i obja{njenja

»Bacite pogled na ovu mapu«, obratio se predsednik Klinton (Clinton) ame-

nih i verskih tektonskih blokova, manihejska slikovnost upotrebljena u ovom

Surovost balkanskih naroda ponekad je toliko primitivna da su je an-

Pi{u}i o linijama prekida i »drevnoj mr`nji«, britanski novinar Sajmon

I jo{ jednom se javlja pitanje koje se oduvek postavljalo, pitanje koje

Poku{avaju}i da doku~i »divlja~ke misterije ovog nesretnog poluostr-

n Romantizovanje »Balkanskih« ratova

Ameri~ka istori~arka Barbara Jelavi~ (Jelavich) napisala je, 1983. godine,

Nedavno objavljene knjige, poput Intimna istorija ubijanja D`oane Berk

Za sve pustolove Balkan je ve} dugo ono poslednje pre`ivelo par~ence

Sakijevi izmi{ljeni likovi se ~esto `ale kako »civilizovana monotonija

isto~noj Evropi dolazi do stalnog smanjivanja ove neizle~ivo uznemirene

Poput D`onatana Harkera, engleskog advokata i junaka u Stokerovom

^injenica da se ratovi biv{ih jugoslovenskih dr`ava ~esto – i uprkos prigo-

Ukoliko »balkanizacija« predstavlja odre|eni vid fragmentacije, gde su