Избор из Антологије народних умотворина Миливоја В.

Кнежевића

Кратке народне умотворине

НАРОДНА ПОРЕЂЕЊА
СА+БИЉЕМ СА ЖИВОТИЊАМА
в
► исок као бор.
►Завргао се главом као пас репом.
►Витак као јела. ►Бежи кô сова од сунца.
►Дркће као прут. ►Бијел+као+лабуд.
►Бјежи+од+људи+као+ дивље ►Загледао се као теле у шарена врата.
►Жути+се+као+
смиље. 7паче.
►Заруменио се кô ►Бира+као7медвед ►Засукô бркове као вилаш рогове.
јабука. гњиле+крушке.
►Здрав као дрен. ►Бос+као+пас. ►Затеже се као кобила у вршају.
►Испуцале му руке ►Ведра ноћ као рибље око.
као борова кора. ►Вири као миш из брашна у ►Згрчио се као јеж.
►Леже као снопље. мутваку.
►Нагиздала се као ►Врви војска као челе ►Здрав као јелен из горе.
ливада о из+улишта.
Петрову------дне. ►Вредан+као+пчела.
►Изгубљен као брав у туђем крду.
►Ођевен+као+цвијет ►Врти се као лептирица
. ►Окитио+се+као око+свеће.
►Изишао као мара (у пролеће) на сунце.
гора+листом. ►Вуче се као пребијена змија.
►Глади се као мачка. Иде као гуска у маглу.
►Оправио се као
липа+у+пролеће. ►Гледа као маче у тиче.
►Гледи ко змиче из траве. ►Какоће као кока на сједалу.
►Оста један као
пањ+у+лазину. ►Господски иде као патка по
дубоку+виру. ►Као да је голуб зрно по зрно бирао.
►Порастао-као
конопља. ►Грају као овце с попаса.
►Пун беседе као ►Гуче+као+голубица. ►Као да су га гује пиле.
шипак+зрна. ►Долетели као осе на мед.
►Пући+ће+као ►Живи кô риба у води. ►Кољу се као жути мрави.
неначет кестен (у ►Љут+као+рис.
ватри). ►Кротак+као+јагње. ►Крадљив као врана.
►Расте као врба. ►Спава као зец (на опрезу).
►Румен као ружа. ►Спава као јагње (мирно). ►Кука као (сиња) кукавица.
►Сâм као суво дрво
у+планини. ►Лаје као пас на звезде.
►Сув+као+вејка.
►Танка+као+ко- ►Љуља се као вук из гвожђа.
нопљика.
►Утањио се као стари ►Млати језиком као плиска репом.
дуб у лазини.
►Шупаљ као буква
►Мути као риба по плиткој води.
Мучи се као црв. Срчан као соко. РАЗНО
Навалили као гусеница на лист. Стоје кô ждралови. Благ као мелем.

Напали на трешње као чавке ка Трчи као овца на солило. Бистар као суза.
смреку.
Ћути као риба. Брз кô светлица (муња).
На страну реве као козји рог.
Ћути у добру као буба на Добар као добар дан у години.
Обилази као мачак око вруће дудову листу.
каше. Дочекао га као озебао сунце.
Умиљава се кô мачка.
Огуглао као во на јарам. Држи га као мало воде на длану.
Ушкиљио очима као
Окупили као ’рти зеца. лисица на кокош. Жесток као жеравица.
Пало му на памет као псу рамати. Хукће као јејина. Жут као воштаница.
Подмеће као кукавица јаје. Цепти као риба на Играју јој очи као на зејтину.
просуљи.
Понио се као да је добио бијеле Једе се као месец.
пчеле. Цичи као змија у процепу.
Као да му сто шиљака под кожу уђе.
Провукао се као пас кроз росу. Црн као гавран.
Лако као перо.
Ради као кртица. Шарен као детлић.
Лебди око њега као мати око детета.
Раширио се као жаба на води. Шепури се као ћуран.
Лети као муња.
Ретко као бела врана. Шири се као паун.
Лије киша као из кабла.
Сед као овца. Шиче као гусак.
Мек хлеб као душа.
Сиромах као црквени миш.
Меље као празна воденица.
Слабо као сврачији мозак.
Месечина као дан.
Слободан као птица (на грани).
Мирише као душа девојачка.

Млад као капља росе.

 ПОСЛОВИЦЕ
О СВЕТУ
— Свету се не може угодити.
— Нико не може целом свету колача намесити.
— Свиту нит’ надроби, нит’ насоли.
— Нико не може наткати махрама, да цијелом
свијету уста повеже.
— Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав.
— Тешко ономе по кому се свијет свијести.
— Ко за светом плаче, без очију остаје.
— Кол’ко људи, тол’ко ћуди.
— Где је чија кућа, ту и средина света.
— Свет је најбоља школа.
— Би и не би: то смо ми; бит’ и не бит’: то је свит.
— Ми старимо, свет се подмлађује.
— На млађима свет остаје.
О ЧОВЕКУ
— Чељаде на свијету, кап на листу.
— Од повоја без покоја.
— Дрво је дрво, кам је кам, а човек је и дрво и кам.
— Дрво без гране и човек без мане — не могу бити.
— Вино од лозе, млијеко од козе, човјек од човјека.
— Животиње су шарене споља, људи изнутра.
— Мучно човек увек једнак може бити.
— Колико је од земље до неба, толико је од
нечовека до човека.
— Море се прозријет’ море, а човечје срце не море.
— Није човјек што се мни, него што га други
оцијене.
— Што човек више живи, више и зна.
— Жив ће човек све учинити.
— По делу се човек познаје.
— Ко људе не слуша, ни човек није.
— Тешко је човека наћи, а лако познати.
— Мука је до човјека доћи, а од њега ти је лако.
— Добру човјеку све добро стоји.
— Смрти се не бој, но зла човјека!
 ПОСЛОВИЦЕ
О ЗЛУ
— Не тражи ђаво човека, него човек ђавола. — Ко за врагом пође, враг га и однесе.

— Не зови зла, јер и само доходи. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг.

— Зло лети, а добро пузи. — Боље је празна врећа, него враг у врећи.

— Зле очи никад добро не виде. — Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.

— Злу браву зла паша. — Кад се ђаво скута дохвати, откини скут.

— Од зле птице — зло и пиле. — Ђавоље просо ниче и девете године.

— Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — Ђаво ни оре ни копа, већ све о злу мисли и ради.

— Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Ко са врагом тикве сади, о главу му се лупају.

— Једно се зло из другог снује. — Врана врани очију не вади.

— Клин клин тера, а маљ оба. — Вук на вука ни у гори неће.

— Ниједно зло само не дође. — Зла шиваља дуг конац удева.

— Зло добродошло, ако си само дошло. — Злу добра не учини, да те злијем не плати.

— Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Ни горе без врлети, ни шенице без снијети.

— Где зло замркне, ту и осване. — Ко ветар сије, буру жање.

— Свак се свога зла боји. — Од лоше њиве — чанак сочива.

— Не позна се зло, него кад дође. — Зла работа гора плаћа.

— Што за злом дође, с врагом пође. — Ко се пса не одбрани, не умоли га.

— Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. — Змија, кад не може да уједе, репом ошине.

— Учини рђи добро, да ти чини зло. — Ко сваког слуша зло чини, а ко никог још горе.

— Ко злу прашта, добру шкоди.

 О ДОБРУ
— У овоме свету никаква добра нема које не би — Тешко је добро видети, а ласно га је познати.
помешано било са злим.
— Не би било добро, да је увек добро.
— У сваком житу има кукоља.
— Добро се не позна, док се не изгуби.
— И слатка и горка диња на једној врежи расте.
— Доброме хату сто мана ваља, а рђавоме једна не
— Колико је низбрдица, толико је узбрдица. ваља.

— Што је више брдо, то је дубља доља. — Онај ми је брат који ми је добру рад.

— Зло с добрим сусједује. — Добро се дрво на пола цепа.

— Добру коњу сто мана, а рђаву (само) једна. — Гдје није добријех, ту нема ни добра.

— Што је добро, на око и зло иде. — Чија боља тога и старија.

— Пре буде од добра зло, него од зла добро. — Ласно је добру уз добра бити.

— Ни злу теци, ни добру остави. — Добро на добро, рђа на старину.

— Три је добра тешко саставити. — За добрим се коњем бат чује.

— Мучно је саставит’ два добра заједно. — Добро се само хвали.

— Добру се надај а зло ти не гине. — Добро се брзо заборави.

— Удри добро да је боље; удри зло да је горе. — Пусти добро низ воду, а ти хајде уз воду, —
срешћеш га!
— У добру се не понеси, а у злу се не покуди.

— Злу се уклони, добру се поклони.

 О МУДРОСТИ
— Ум царује, а снага кладе ваља.
— Што снага (јакос’) не може, памет учини.
— У мудре главе, сто руку.
— Глава је старија од књиге.
— Залуд књига гдје памети нема.
— Онај добру памет имаде који својој памети
много не верује.
— Мудром јунак коња води.
— Добра памет готово господство.
— Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
— Зао ум, готов суд.
— Луда памет, готова погибија.
— Будалу ће и пас на ланцу ујести.
— Да будала зна да је будала, двије би памети
имао.
— Више ваља драм памети, него сто литара (ока)
снаге.
— Паметан полако иде а брзо дође.
— Не дај умље за безумље.
— Мука учи памети.
— Шупљу главу ветар носи.
— Паметан мисли што говори, а луд говори оно
што мисли.
— Више ум замисли него море понесе.
— Кад би се све памети изнеле на пазар, свак би се
своје машио.
— Људи се не мере пеђу но памећу.
— Памет је старија од књиге.
— Није памет у годинама, него у глави.
— Ко нема у глави, има у ногама.
— Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија.
— Боље слеп очима, него слеп памећу.
— Тешко томе ко за туђом памети иде.
— С киме се памет не роди, с њиме не умире.
— Нема већег зла од зле памети.
— Црна памет — готова погибија.
— Кад бог хоће кога да казни, најприје му узме
памет.
— Бољи је укор мудрога, него хвала лудога.
— Тешко луду и у рају.
— Што један луд замрси, сто мудријех не могу
размрсити.
— Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.
 ПИТАЛИЦЕ
☻Питали пса: ☻ Питала шћер оца:

— Зашто много лајеш? — Који оно људи прођоше сад испод нашега села?

— Другога заната не знам. — Шути, ћерце, нијесу оно људи но Турци.

☻Питали пса:

— Зашто свакога ријепом поздрављаш? ☻ Питали Турчина:

— Зато што немам капе. — Бојиш ли се свете Тројице?

☻ Питали зечеви свога харамбашу: — Ја се бојим и двојице, па и да нијесу свети.

— Хоћемо ли бјежати ђе људи нема?

— Ма зашто? ☻ Питали Марка:

— Зато што нас свак кори да смо страшљивци. — Који је јунак најбољи на свету?

— Шутите, будале, јутрос испред мене поскакаше — Онај који презире смрт а воли живот.
све жабе у воду!

☻ Питали сељани попа:

☻ Питала лисицу шћер:
— Зашто нам, попо, што не проповедаш?
— Има ли, мајко, ико на свијету од нас
паметнији? — Не смем криво од бога, ни право од кадије.
— Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими ☻Питали калуђера:
огрћу.
— Какво ти је најтеже бреме?
☻ Питали змију:
— Празна торбица.
— Зашто ти је свак душман?

— Зато што ни ја нијесам никому пријатељ.

 ЗАГОНЕТКЕ

ЗАГОНЕТКЕ СКРИВАЛИЦЕ

— Ам ти кажем, ам ти не кажем, — само ти се каже? (Ам)

— Били у соби Нико и Ништа, па Нико избаци Ништа; шта је остало? (Слово „и“)

— Грчић говори, ни Грк не зна шта Грчић збори? (Дете које „грче“)

— Зец је, а на двије ноге? (Човек с презименом Зец)

— Иде поп, за попом пас. Шта је поп псу? (Длака)

— Иде сељанка и носи котарицу, у којој је деветнаест јаја; испало једно: Колико је јаја у котарици
остало? (Ниједно; „испало је дно“ = данце)

— Ишла путем три друга: нико напред, нико натраг, нико у сриједи? (Три Нике, Николе)

— Ја се зовем куку и руз, без мене вам куку и леле? (Кукуруз)

— Јас ти кажем, јас ти показујем? (Јаз)

— Која сен може се руком ухватити и пуна их кола натоварити, па чак и пећ њима наложити? (Јасен)
— Ко је лијеп и сваком драг? Ако не погодио, љубио те црни враг? (Љубидраг)

— Који је чам низак као трава? (Јечам)

— Који се лед никад не смрзне? (Поглед)

— Највише дýга има и нико му није позајмио? (Буре)

— Нити кажем, нити показујем? (Нити)

— Сто и четири? (Четири ноге и сто)

— Ти га ја, ти га ти, — ти га не мож’ погодити? (Тигањ)

— Увече сатера чобанин у тор сто црних оваца, а кад изјутра све бијеле? (Све би јеле, тј. гладне су)
— Чиме почиње ноћ, тим се свршава дан; а чим свршава дан, тиме почиње ноћ? (Слово „н“)

— Шта је по сриједи у Београду? (Четвртак, тј. после среде)

— Шта је презиме? (Јесен, тј. пре зиме)

— Шта се налази између неба и земље? (Слово „и“)

— Шиче ко гуска, иде ко гуска, а гуска није? (Гусак, гусан)

— Што је при теби, а пȁс му је име? (Пâс, тј. појас)

ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ
— Бисер се моми / низ лишце рони; / знаш ли ми казат’ / — што мому боли? (Сузе)

— Град од три спрата: на првом су врата са тридесет и два бијела војника а међ њима црвен капетан;
на другом су два прозора, на трећем два огледала, над којима се вије равно поље, а над пољем
шумица? (Глава, уста, зуби, језик, нос, очи, чело и коса)

— Дању сам лажа, а ноћу истина? (Сан)

— Два локвања око пања? (Уши)

— Два низа бисера позобаше сав род из села? (Зуби)

— Два пута до неба сижу? (Очи)

— Две виле из пећине вире? (Очи)

— Двије греде пуне бијелих голубова? (Зуби)

— Жива земља мртвом господари? (Човек)

— Запјева сужањ кад на слободу изађе? (Новорођенче)

— Земља земљу копа? (Човек)

— Ја се попех на липу / и погледах низ липу, / али вуку владику / бјелоглаву за кику? (Човек вуче овна
за вуну)

— Ја довека натраг ходим и репове напред водим? (Мутавџија, длакар, струнар)

— Мала башчица ситним трњем ограђена? (Очи и трепавице)

— Мање од зрнца, брже од зеца? (Зеница у оку)

— Мојих је родитеља син, а није ми брат? (Ја)

— Највише зла чини, нико га не кара? (Језик)

— На челу ти сједи кад радиш? (Зној)

— Они прели, они ткали; они ваздан, јадни, голи? (Прсти на руци)

— Пролеће јато голубова златнијех кљунова, дрвених репова? (Жетелице са срповима)

— Пружих златну жицу преко белог света, па је савих у орахову љуску? (Очни вид)

— Сватко га треба, али само једанпут? (Гробар)

— Сабља без гвожђа, а јунак без кости? (Језик)

— Татино дијете, мајчино дијете, а ничији син? (Кћи)

— Ти га имаш, и ја се њим служим? (Име)

— У јутро иде четвороношке, у подне двоношке, а на вечер троношке? (Човек)

— Умива се, па ипак је увијек црн? (Арапин)

— У соби теше, а иверје ван пада? (Мисао и говор)

— Царски је град са седам врата: на двоја улази све лијепо, на двоја звучно, а на једна слатко. Четвора
врата су увијек затворена? (Глава, очи, уши, нос и уста)

— Што си год од кога чуо, ја сам ти казао? (Језик)

— Без коже уђе, с кожом изађе? (Хлеб у пећи)

— Бијесна куја лежи у ’растовом пању? (Ракија у храстовој бачви)

— Блесак, па блесак, / и у блеску огањ гори — / и у огњу човјек стоји? (Огледало)

— Вода га запали, ватра га не спали? (Живи креч)

— Вода иде кроз воду, а воду не дотиче? (Ракија)

— Води иде, воде не пије? (Звоно на живинчету)

— Гвозден кер, пртен реп? (Игла и конац)

— Где жујка пасе, трава не расте? (Пламен на огњишту)

— Где нам је вранац лане лежао, и данас му се место познаје? (Ватра и ватриште)

— Говори без уста и језика? (Перо којим се пише)

— Голо момче проз гору промаче и изнесе косу у зубима? (Звоно)

— Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи? (Чешаљ)

— Дању клања, ноћу броји звезде? (Ђерам)

— Два се брата побише, трећега живот родише? (Кремен и огњило)

— Два се ђеда кроз плотове за бијеле браде вуку? (Гребени за гребенање вуне)

— Две се владике вуку за кике? (Гребени)

— Двије козе, један врат, / и тај један прорезат? (Бисаге)

— Док се мати роди, / син по кући ходи? (Ватра и дим)

— Дрвена кучка у потоку лаје? (Пратљача за прање рубља)

— Дрвена мати, жељезна дјеца? (Дрљача и клинци на њој)

— Друге зове, себе не чује? (Звоно)

— Дугорепа хала море препливала, крила не сквасила? (Барка)

— Живо било и живо хранило, а сад живе носи? (Кожна обућа)

— Жута јарад у море скачу? (Колачићи)

— Збори без грла, чује без ува, живи без душе? (Гусле)

— Земљу рије, а жив није? (Раоник)

— Зијева, а језика не има? (Маказе)

— Зими госпођа, лети слушкиња? (Пећ)

— Зими путује, љети хладује? (Саонице)

— Злаћена прса, сребрне ресе? (Кандило)

— Зуби гвоздени, срце пртено, а тијело дрвено? (Тестера)

— Изнутра шупље, извана јамасто? (Напрстак)

— Има главу и једну ногу? (Клинац)

— Ја вас носим, а ви мене? (Обућа)

— Ја чувам благо, а људи мене чувају? (Кључ)

— Ја сам око без окца и заклопца; без мене је тама по свима собама? (Прозор)

— Јаше врабац мечку? (Катанац на ковчегу)

— Један језик све село превело? (Весло)

— Један прут све поље огради? (Кајиш на нози)

— Једно грло, а седам гласова? (Свирала)

— Једно на двоје иде? (Гаће)

— Коњ без главе, пут без траве? (Лађа)

— Корице има — нож није; листове има — дрво није? (Књига)

— Криво дрво земљу држи? (Обрамица с крчазима)

— Лани зец лежô и сад му се место познаје? (Ватриште — место где се ложи ватра)

— Мајка мршави, а дијете дебља? (Преслица и вретено)

— Мање од ораха, теже од товара? (Жишка, жар)

— Миш медведа свеза? (Кључ и ковчег)

— Мртви родише живога? (Огњило, кремен, варница и труд)

— Највише зна, најмање говори? (Књига)

— Насред куће змајево гнездо? (Огањ)

— Не једе а пије? (Сунђер)

— Ни у соби, ни на пољу? (Прозор)

— Обрнем га доле — пуно; обрнем га горе — празно? (Капа)

— Огањ гори, и у огњу човек стоји? (Огледало)

— Одовуд брег, одонуд брег, а у среди веје снег? (Наћве, сито и брашно)

— Орлови нокти, бумбара глава, сврачји реп? (Кантар)

— Пет баба једна за другом око јаме ходе? (Плетеће игле за чарапе)

— Посијах сјеме без рала, а пожњех без српа? (Писмо — кад се напише и прочита)

— Посијах црно сјеме по бијелој њиви? (Писање руком по хартији)

— Путем иду сто кобила: једна плоча спаде, — цео чопор стаде? (Жице пролазећи кроз брдило, кад се
на разбоју тка)

— Сав свијет заођела а себе не могла? (Шиваћа игла)

— Све има, а говора нема? (Слика)

— Све по кући изгоре, а кућа оста? (Лула на којој се пуши дуван)

— Све сам поље позобала, још се нисам назобала? (Коса за кошење траве)

— Свој дроб ије, своју крв пије? (Свећа — лојана или воштана)

— Сито цвили, гладно ћути? (Мех у ковачници)

— Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде? (Варница)

— Слама изгоре, појата не море? (Лула и дуван)

— Тијело ми дрвено, а срце ми камено? (Писаљка)

— Товар носи, а на глави иде? (Клинац у потковици)

— У кући се само гради? (Пукотине)

— У наше баке стаклене очице? (Наочаре)

— У нашега солдата дудук од злата, ко год му приступи, дудук му пољуби? (Крчаг с водом)

— У огњу гори, огња се не боји? (Котао)

— Цару на глави сједи, а никад не бесједи? (Круна)

— Цео дан иде, а никуд не одмиче? (Часовник)

— Црно бело брише? (Гума за брисање трага писаљке)

— Четир уха, два трбуха? (Јастук за спавање)

— Шкљоцну шкљоцкара,

Чу се до цара;

Цар се препаде,

у гору упаде,

За њим царица:

— „Не бој се, царе,

Земља се тресе,

Војске се купи —

Добро ће бити!“ (Разбој за ткање)