VAŽNOST ŽVAKANJA HRANE

V e ć i n a l j u d i ž va k a n j u h r a n e ne p o s v e ć u j e d o v o l j n o pa ž n j e ,
z a b o r a v l j a j u ć i p r i t o m d a o no b i t n o ut i č e n a na š e z dr a v l j e .
N a č i n na k o j i ž v a č e m o u t i č e na p r o b a v u , z ub e , č a k i na
o b l i k l i c a , d o k p o s l e d n j a i s t r a ž i v a n j a t o g p o dr u č j a  
p o k a z u j u d a ž va k a n j e m o ž e u t i c a t i i na n a š m o z a k .

Problem moderne prehrane današnjice je u tome što su obroci, zahvaljujući

prerađenoj hrani, sve mekaniji, što od nas ne zahteva dugo žvakanje. S druge pak
strane, sirovo povrće i voće, kao i meso, zahtevaju više žvakanja. Ukoliko ovu vrstu
hrane zubima dovoljno ne usitnimo, veći komadi mogu proći kroz probavni sistem, a
da nisu u potpunosti apsorbirani.

Zato je važno deci jaslenog uzrasta ne miksate hranu, već da je usitnjavaju

vilicom. Deca koja imaju zube, hranu mogu žvakati. Proces žvakanja  vrlo je važan
za koštani razvoj vilice, zdravlje desni i zuba. Izbirljivost djece je najmanje izražena u
dobi do dve godine života. Iz tog razloga, taj period pogodan je za upoznavanje novih
ukusa i prihvaćanje raznolike hrane s manje otpora.

Povezanost žvakanja i govora

Kako bismo pravilno govorili, izgovarajući pravilno sve glasove, važno je da mišići
jezika, usana i lica mogu  podržavati pokrete koji su neophodni za izgovor glasova,
odnosno, neophodna nam je razvijena oralna praksija. Ona je uslov za pravilnu
artikulaciju (izgovor) glasova i predstavlja sposobnost voljnog pokretanja dijelova
govornog aparata (usana, obraza, vilice, jezika, mekog i tvrdog nepca). Na taj način
se govorni organi postavljaju u adekvatan položaj neophodan za pravilan izgovor
glasova. Sazrevanje oralne praksije prati fiziološki razvoj djeteta.
Beba već od 4 do 6 mjeseci ima bolju kontrolu vilice i usana, kao i mogućnost veće
pokretljivosti jezika te je taj period optimalno vreme za početak uvođenja čvrste
hrane. Čvrsta ishrana, koja se uvodi rano, kod beba je veoma važna, ne samo zbog
hranljivih vrednosti namirnica, već zbog činjenice kako je žvakanje takve hrane u
ovom periodu presudno za kasniji razvoj celovitog govornog aparata - ono podstiče
razvoj mišića svih govornih organa. Kod uvođenja čvrste hrane važno je znati da
njeno žvakanje zahteva različite oralne motoričke veštine koje su od velikog značaja
za razvoj govora. Na primer, žvakanje pomaže u razvoju upotrebe jezika, što je
odlična vežba za izgovor glasova T, D, K, G.

Sve ove motoričke sposobnosti izvode isti mišići koji su potrebni za razvoj govora.
Tokom odrastanja, bebine motoričke sposobnosti postaju sve razvijenije i steču
motoričku kontrolu. Ovo je proces koji traje, nije uslovljen vežbanjem, već samim
fiziološkim sazrevanjem govornog aparata

Pored redovnih obroka razvoj oralne praksije kod starije djece možete stimulisati i drugim
namirnicama, kao što su kora hleba, suvo voće, kifle, sir.