Nejednakosti u zdravlju

Društvo i bolest

Društveni procesi dovode do razlika među

ljudima, članovima društva

Društvene razlike: slučajne (nestrukturirane) i

trajne (strukturirane) – nejednaka raspodela

dobara

Blagostanje?!

SZO (1998)

1.Zdravlje za 21 vek

2.Princip pravednosti

3.Prevencija bolesti

4.Promocija zdravlja

Bolest
Društvena sredina – socijalni uslovi života

igraju značajnu ulogu u očuvanju zdravlja ili

nastanku bolesti

Bolest je uvek i socijalni događaj

Socijalna nejednakost→zdravstvena

nejednakost

Primer

-Siromaštvo

-Neadekvatna ishrana

-Loši životni uslovi

-Loše obrazovanje

-Nedostupnost zdravstvene zaštite

-Loše životne navike, stil života→rizična

ponašanja

Zdravstveno rizično ponašanje

-Pušenje

Loša ishrana

Alkoholizam

Nedostatak rekreacije

Uslovljeno društvenom i ekonomskom situacijom

Češće kod grupa nižeg socijalnog statusa

Circulus vitiosus
Najvulnerabilnije društvene grupe

Najviše izložene uticaju štetnih faktora

Najmanje šanse za preživljavanje

Najlošiji kvalitet života

Vulnerabilnost: svaki uslov izloženosti

štetnom uticaju, riziku, stresu

Žene iz ruralnih područja

Nezaposleni mladi ljudi

Maloletne majke sa decom

Migranti

Dvostruki problem

Uporedo sa rastom socijalno ekonomskih

razlika u svetu, rastu i razlike u zdravstvenom

stanju stanovništva

Zbog ekonomske krize, došlo je do pogoršanja

stanja, jer su zemlje izložene višestrukom

teretu bolesti: nedovoljna i loša ishrana, loši

sanitarni uslovi (zarazne i parazitarne bolesti) i

loše životne navike (masovne nezarazne

bolesti)

Svetska banka

Poklanja posebnu pažnju povezanosti zdravlja

i socio ekonomskih uslova, posebno:

1. zdravlja i prihoda

2. zdravlja i obrazovanja

Zdravstveno vaspitanje

Aktivnost usmerena na unapređenje zdravlja,

prevenciju bolesti ili smanjivanje njihovih

posledica kod pojedinaca i grupa putem

organizovanih napora na menjanju verovanja,

znanja, stavova i ponašanja.

Downie, Fyfe, Tannahill, 1993

Veza prihoda i zdravlja

Povećanje društvenog proizvoda za 10% ima

efekat smanjenja smrtnosti odojčadi za

20-30%

Treba da znamo da

Ujedinjene nacije-Human Development Report (1999):

razlika između najbogatijeg i najsiromašnijeg stanovništva

sveta u BDP 74:1

3mld ljudi sveta žive sa manje od 2 dolara/dnevno; 2 mld

nema električnu energiju; 840 miliona je pothranjeno, 880

miliona živi bez ikakve ZZ

Bogatstvo 225 ljudi veće je od zajedničkog bogatstva 2,5

mld ljudi u svetu (47% svetske populacije)

Bogatstvo 15 najbogatijih ljudi na svetu veće je nego ukupni

društveni proizvod stanovništva Afrike južno od Sahare

Klasna dimenzija zdravlja

Nacionalne studije u VB: Crni izveštaj (1980),

Podela u zdravlju (1987)

↑Stepen zdravstvene nejednakosti

Viši društveno- ekonomski stalež (zdraviji,

višlji, jači, živi duže);

mortalitet odojčadi

Zakon “inverzne zaštite” –grupe najlošijeg

zdravlja žive u regionima sa najmanje resursa

Socijalna dimenzija

Hipertenzija

Kancer

Dijabetes

Karijes

Očne bolesti

Istraživanja

Bolji zdravstveni status imaju oni koji više

zarađuju, znaju više, i imaju više moći

Što je viši stepen obrazovanja i prihoda, veće

je interesovanje za poboljšanje zdravlja,

osetljivost na bolest, traženje pomoći,

prevencija

Sport, rekreacija (SAD, Nemačka)

Alkoholizam (Holandija)

Zdravstveno vaspitanje

Aktivan proces učenja i osposobljavanja

pojedinca/zajednice da se koriste znanjem o

psihičkom, fizičkom i socijalnom zdravlju sa

ciljem da izgradi pravilan odnos prema

zdravom načinu života.

Rasa i zdravlje

Veliki broj istraživanja čiji zaključci nisu

jednoznačni

Učestalost pojedinih bolesti je veća kod

pojedinaca poreklom iz afro-karipskih zemalja

i azijskog porekla

Rak jetre, tuberkuloza, dijabetes

Srpasta anemija –genetski razlozi, hipertenzija

Institucionalizivani rasizam još uvek je

primetan u pojedinim sredinama

TRZV školska 2021/22

Pozicija žena u društvu

Heder Grejem

Uticaj stresa na zdravlje

belih žena radničke klase u

odnosu na žene iz srednje

klase

Manji pristup mrežama za

podršku u kriznim

razdobljema (gubitak posla,

iseljenje, smrt deteta,

razvod);

Konzumacija cigareta kao

izlaz

Lesli Dojl

Rad u kući, nega dece i

drugih članova porodice,

profesionalne obaveze

povećavaju pritisak na žene

i stopu smrtnosti

Glavne determinante
zdravstvenog stanja žena su

kumulativni uticaji različitih

vrsta obaveza

TRZV školska 2021/22

Veza obrazovanja i zdravlja

Rusija: smrtnost od koronarne bolesti je dva

puta veća kod stanovništva sa najnižim

obrazovanjem u odnosu na stanovništvo sa

najvišim obrazovanjem

TRZV školska 2021/22

Uspostavljanje kontrole nad

sopstvenim zdravljem

TRZV školska 2021/22

HVALA NA PAŽNJI!