Binarne Relacije I Realcijske Funkcije: Ma120 - Linearna Algebra

MA120 - LINEARNA ALGEBRA
Binarne relacije i realcijske

funkcije
Lekcija 02
MA120 - LINEARNA ALGEBRA
Lekcija 02
BINARNE RELACIJE I REALCIJSKE FUNKCIJE
Binarne relacije i realcijske funkcije

Poglavlje 1: Dekartov proizvod skupova
Poglavlje 2: Binarna relacija
Poglavlje 3: Relacijske funkcije. Osobine
Poglavlje 4: Oblici zadavanja funkcija
Poglavlje 5: Složena funkcija. Inverzna funkcija
Poglavlje 6: Pokazna vežba
Poglavlje 7: Zadaci za samostalni rad
Zaključak za lekciju 02
Copyright © 2017 – UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava zadržana. Bez prethodne pismene dozvole
od strane Univerziteta METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje nekog
dela ili čitavih sadržaja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem, elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo
koji drugi način.
Copyright © 2017 BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved. No part of this publication may
be reproduced, stored in a retrieval system or transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical,
photocopying, recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade Metropolitan
University.
www.metropolitan.ac.rs
Uvod
UVOD
Relacije, funkcije, algebarske strukture.
Matematičke teorije se izgrađuju aksiomatskim pristupom.
Početkom 20. veka se kod vodećih matematičara tog vremena rodila ideja da se postave
osnove na kojima će se čitava matematika (ili njen veći deo) izgrađivati. Ovako ambiciozni
poduhvat je imao i zahtev da se to uradi sa što manje postavljenih aksioma, osnovnih
pojmova i definicija. Takav sistem izgrađivanja je uspostavljen i on se bazira na pojmovima iz
teorije skupova i matematičke logike.
Sledeći ovakav postupak, s obzirom da smo osnove iz teorije skupova i matematičke logike
postavili, mi ćemo krenuti dalje. Cilj nam je da definišemo dva veoma važna pojma u
matematici: relacija i funkcija. Za uvođenje pomenutih pojmova potrebno je, najpre, da
uvedemo pojam uređeni par i Dekartov proizvod skupova. U izlaganju koje sledi svi novi
pojmovi se, zaista, baziraju na pojmovima iz teorije skupova i matematičke logike.
UVODNI VIDEO KLIP

Ovaj video snimak treba da studentima olakša razumevanje sadržaja
lekcije.
Ova lekcija sadrži video materijal. Ukoliko želite da pogledate ovaj video morate da
otvorite LAMS lekciju.
3
Poglavlje 1
Dekartov proizvod skupova
DEFINICIJA UREĐENOG PARA I UREĐENE TROJKE.

PRIMERI.
Pojam uređenog para, uređene trojke itd. je neophodan za uvođenje
operacije Dekartov proizvod skupova.
Kao što smo videli, kada se formira neki skup, nije bitno kojim redosledom navodimo
elemente tog skupa. Interesuje nas samo da navedemo elemente koji njemu pripadaju. Zato
se za skupove kaže da nisu uređeni.
Primer.Skup koji čine dve devojčice {Nađa, Miona} je isti kao i skup {Miona, Nađa}.
Može nas interesovati koja od devojčica, iz prethodnog primera, je brža u trčanju na 100m ili
koja je od njih viša. U situacijama kada želimo da istaknemo da je bitan redosled kojim
navodimo elemente nekog skupa koristimo zagrade (, ) umesto uobičajenih skupovnih
zagrada {, }. O ovakvom uređenju elemenata nekog skupa ima smisla govoriti u slučaju kada
on ima najmanje dva elementa.
Primer.Posmatrajmo ponovo devojčice iz prethodnog primera. Ako je Nađa brža u trčanju na

100m od Mione, tada, tako uređeni skup, glasi (Nađa, Miona), gde ovako postavljen redosled
govori o brzini devojčica u opadajućem poretku. Odavde zaključujemo da uređeni skupovi
(Miona, Nađa) i (Nađa, Miona) ne mogu biti jednaki, dok je {Nađa, Miona} = {Miona, Nađa}.
Sada ćemo uvesti pojam uređeni par. Kada se ovaj pojam koristi u matematici, tada se
pretpostavlja da uređeni par (x, y) ima sledeće dve osobine:
1) za elemente x i y postoji skup jednoznačno određen tim elementima,
2) ako je (z, u) drugi uređeni par elemenata z i u, tada je (x, y) = (z, u) ako i samo ako
x = z ∧ y = u.
U uređenom paru (x, y) element x se naziva prva koordinata, dok se element y naziva druga
koordinata.
U radu sa skupovima poznato je da važi {x, x} = {x}. U radu sa uređenim parovima javiće
se uređeni par (x, x). Tada nije dozvoljeno pisati (x, x) = (x), jer se svaka koordinata u
uređenom paru posmatra odvojeno. Uređeni parovi (x, y) i (z, u) nisu jednaki, što zapisujemo
(x, y) ≠ (z, u), ako i samo ako je x ≠ z ∨ y ≠ u. Dakle, dva uređena para nisu jednaki ako i
samo se razlikuju bar po jednoj koordinati.
Pojam uređenog para se može proširiti na pojam uređena trojka i on se može definisati
korišćenjem uređene dvojke, na sledeći način
(x, y, z) = ((x, y), z).
4
Poglavlje 1 Dekartov proizvod skupova
Praktično, pretpostavlja se da uređena trojka (x, y, z) ima sledeće dve osobine:

1) za elemente x, y i z postoji skup jednoznačno određen tim elementima,
2) ako je (u, v, w) druga uređena trojka elemenata u, v i w, tada je (x, y, z) = (u, v, w) ako i
samo ako x = u ∧ y = v ∧ z = w.
Uređene trojke (x, y, z) i (u, v, w) nisu jednake, što zapisujemo (x, y, z) ≠ (u, v, w) ako i samo
ako x ≠ u ∨ y ≠ v ∨ z ≠ w. U uređenoj trojci (x, y, z) element x se naziva prva koordinata,
element y se naziva druga koordinata, a element z se naziva treća koordinata.
NAPOMENA U VEZI SA DEFINICIJOM UREĐENOG

PARA
Ovakva definicija uređenog para potiče od poljskog matematičara
Kuratovskog.
Strogo matematički govoreći, uređeni par (x, y) se definiše na sledeći način
(x, y) = {{x}, {x, y}}.
Na ovaj način, svakom uređenom paru (x, y) može se pridružiti tačno jedan skup oblika
{{x}, {x, y}}. Takođe, ako su dva uređena para različita, tada se njima mogu pridružiti
samo različiti odgovarajući skupovi. Tako, uređenom paru (y, x) pridružujemo skup
{{y}, {y, x}} za koji važi
(y, x) = {{y}, {y, x}} = {{y}, {x, y}} ≠ {{x}, {x, y}} = (x, y),
što razlikuje uređeni par (y, x) od uređenog para (x, y), za x ≠ y. Zbog svoje složenosti
ovu definiciju nećemo koristiti. Stoga, pojam uređenog para možemo shvatiti kao osnovni
pojam koristeći prethodno date osobine uređenog para.
Slično, pojmu uređenog para ili uređene trojke, može se definisati pojam i uređene
četvorke, petorke itd. U opštem slučaju, uređena n -torka, u oznaci
(a1 , a2 , … , an ), n = 2, 3, 4, … je skup
(a1 , a2 , … , an ) = {{a1 }, {a1 , a2 }, {a1 , a2 , a3 }, … , {a1 , a2 , … , an }},
pri čemu je a1 prva koordinata, a2 druga koordinata, … , an n -ta koordinata. Za uređenu

n -torku važi da je
(a1 , a2 , … , an ) = (b1 , b2 , … , bn ) ⇔ a1 = b1 ∧ a2 = b2 ∧ … ∧ an = bn .
5
Uređena n -torka (a1 , a2 , … , an ) se množi skalarom α, tako što se svaka njegova

koordinata pomnoži tim skalarom
α ⋅ (a1 , a2 , … , an ) = (α ⋅ a1 , α ⋅ a2 , … , α ⋅ an ).
DEKARTOV PROIZVOD DVA SKUPA

Naziv Dekartov proizvod skupova, potiče od čuvenog francuskog
matematičara i filozofa Renea Dekarta.
Pretpostavimo sada da su data dva skupa A i B i da hoćemo da formiramo uređene parove,

tako da elementi skupa A čine prvu koordinatu, a elementi skupa B drugu koordinatu. Skup
koji sadrži sve takve uređene parove se naziva Dekartov proizvod skupova A i B.
Def inicija.Dekartov proizvod skupova A i B, u oznaci A × B, je skup
A × B = {(x, y)|x ∈ A ∧ y ∈ B}.
Operacija “ × ” se naziva Dekartov proizvod. Ova operacija predstavlja još jednu operaciju
koju uvodimo u radu sa skupovima i ona, u opštem slučaju, nije komutativna, tj. važi
A × B ≠ B × A, za dva proizvoljna skupa A i B, pri čemu je A ≠ B. . Ona elementima
skupa A i skupa B dodeljuje uređene parove shodno prethodno datoj definiciji. Važi da je
Ø×B = A × Ø = Ø.
Napomena Naziv Dekartov proizvod skupova, potiče od čuvenog francuskog

matematičara i filozofa Renea Dekarta. On je u 17. veku osmislio način zapisivanja
tačaka u ravni, uvodeći pravougli koordinatni sistem. Ovakav koordinatni sistem se u
čast Dekarta naziva njegovim imenom. Ovaj sistem, kao i uređeni parovi koji se mogu
predstaviti u njemu, se odnose na rad sa realnim brojevima, odnosno uređenim parovima
čije kooridinate čine realni brojevi. Svaku od dve koordinatne ose tog sistema shvatamo
kao brojevnu pravu, na koju nanosimo prvu, odnosno drugu koordinatu iz uređenog para.
Odnos operacije ” × “ prema skupovnim operaciji ∩ iskazan je sledećim formulama:
A × (B ∩ C) = (A × B) ∩ (A × C),
(A ∩ B) × C = (A × C) ∩ (B × C),
koje važe za proizvoljne skupove A, B i C. Odnos operacije ” × “ prema skupovnim operaciji

∪ iskazan je sledećim formulama:
A × (B ∪ C) = (A × B) ∪ (A × C),
(A ∪ B) × C = (A × C) ∪ (B × C),
6
koje važe za proizvoljne skupove A, B i C. Poslednje četiri formule ukazuje da je operacija

” × “ distributivna prema skupovnim operacijama ∩ i ∪.
PRIMER 1
Dekartov proizvod dva skupa sa konačnim brojem elemenata.
U opštem slučaju, prilikom formiranja skupa A × B elementi skupa A i skupa B ne moraju

imati istorodne elemente. To ilustrujemo sledećim primerom.
Primer. Posmatrajmo sledeće skupove A = {1, 2, 3} i B = {x, y}. Formirajmo skupove

A × B i B × A.
Rešenje.Imamo da je
A × B = {(1, x), (1, y), (2, x), (2, y), (3, x), (3, y)}
B × A = {(x, 1), (y, 1), (x, 2), (y, 2), (x, 3), (y, 3)}.
Slika 1.1 Grafički prikaz rešenja A × B (slika levo) i B × A (slika desno) (Izvor autor).
U slučaju da su elementi skupova A i B koji učestvuju u Dekartovom proizvodu realni brojevi,

tada se uređeni parovi mogu predstavljati u Dekartovom pravouglom sistem u ravni.
Primer. Posmatrajmo sledeće skupove A = {−1, 3} i B = {−1, 0, 2}. Formirajmo skupove

A × B i B × A.
A × B = {(−1, −1), (−1, 0), (−1, 2), (3, −1), (3, 0), (3, 2)}
B × A = {(−1, −1), (−1, 3), (0, −1), (0, 3), (2, −1), (2, 3)}.
7
Slika 1.2 Grafički prikaz rešenja A × B (slika levo) i B × A (slika desno) (Izvor autor).
PRIMER 2
Dekartov proizvod dva beskonačna skupa.
Do sada smo davali primere kako se određuje Dekartov proizvod dva skupa koja su konačna
(imaju konačan broj elemenata). Sada dajemo primer Dekartovog prozvoda dva beskonačna
skupa. Taj skup ćemo grafički predstaviti.
Primer.Grafički predstaviti Dekartov proizvod skupova [−1, 1] × (−∞, −1] ∪ [1, +∞).
Rešenje. Dekartov proizvod skupova [−1, 1] i (−∞, −1] ∪ [1, +∞) predstavlja skup svih
tačaka iz ravni, tj. uređenih parova (x, y) kod kojih je x ∈ [−1, 1] i
y ∈ (−∞, −1] ∪ [1, +∞). Grafički prikaz ovog Dekartovog skupa je dat na narednoj slici.
Slika 1.3 Grafički prikaz skupa [−1, 1] × (−∞, −1] ∪ [1, +∞) (Izvor autor).
Napomena. Plave linije na Slici 4, kojeograničavaju traženi skup tačaka u ravni, su

predstavljene kao pune linije, jer se granične prave x = 1, x = −1, y = −1 i y = 1, po
uslovu zadatka, uključuju u traženi Dekartov proizvod datih skupova. U suprotnom, ove
prave bi bile predstavljene kao isprekidane linije.
8
DEKARTOV PROIZVOD SKUPA SA SAMIM SOBOM.

PRIMER
Dekartov proizvod A × A označavamo sa A2 .
Specijalno, Dekartov proizvod A × A, označavamo sa A2 i to je skup
A2 = A × A = {(x, y)|x ∈ A ∧ y ∈ A}.
Primer.Neka je A = {1, 2, 3, 4}. Odredimo A × A.
A × A = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (1, 4), (2, 1), (2, 2), (2, 3), (2, 4), (3, 1), (3, 2), (3, 3),
(3, 4), (4, 1), (4, 2), (4, 3), (4, 4)}.
DEKARTOV PROIZOVOD TRI I VIŠE SKUPOVA

Dekartov proizvod tri skupa, zbog binarnosti operacija ×, se formira
tako što se posmatra, najpre, Dekartov proizvod prva dva skupa, a
onda se on množi trećim skupom.
Ako pretpostavimo sada da su data tri skupa A, B i C i da želimo da formiramo uređene

trojke, tako što će elementi skupa A da čine prvu koordinatu, elementi skupa B da čine drugu
koordinatu i elementi skupa C da čine treću koordinatu u tako definisanoj uređenoj trojci.
Skup koji sadrži sve takve uređene trojke se naziva Dekartov proizvod skupova A, B i C.
Def inicija.Dekartov proizvod skupova A, B i C, u oznaci A × B × C, je skup
A × B × C = {(x, y, z)|x ∈ A ∧ y ∈ B ∧ z ∈ C}.
Napomena.Videli smo da je operacija ” x “ binarna operacija, tj. da se primenjuje na

dva skupa. Može se postaviti pitanje kako je ona proširena na proizvod tri skupa. Zapravo,
važi da je A × B × C = (A × B) × C. Dakle, prvo se formira Dekartov proizvod skupova
A × B, a nakon toga se određuje Dekartov proizvod skupa A × B i skupa C. Da su
elementi skupa A × B × C uređene trojke, možemo zaključiti na osnovu definicije uređene
trojke. Rekli smo da važi (x, y, z) = ((x, y), z).
Specijalno, Dekartov proizvod skupova A × A × A, označavamo sa A3 i to je skup
A3 = A × A × A = {(x, y, z)|x ∈ A ∧ y ∈ A ∧ z ∈ A}.
Pojam Dekartovog proizvoda može se generalizovati do proizvoda od n skupova,

n = 3, 4, 5, 6 … Tada za skupove A1 , A2 , … , An važi da je
A1 × A2 × … × An = {(a1 , a2 , … , an ) ∣ a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ … ∧ an ∈ An }.
9

Specijalno, za A = A1 = A2 = … = Anumesto oznake A × A × … × A korisitićemo oznaku
n
An i to je skup
An = {(a1 , a2 , … , an ) ∣ a1 ∈ A ∧ a2 ∈ A ∧ … ∧ an ∈ A}.
VIDEO KLIP
Snimak sa Youtube-a: Dekartov proizvod skupova.
10
Poglavlje 2
Binarna relacija
POJAM BINARNE RELACIJE. PRIMER

Često govorimo o relacijama ili vezama između odgovarajućih
elemenata. Ako se posmatra relacija uspostavljena između dva
elementa tada se ona naziva binarna relacija.
U svakodnevnom govoru relacija predstavlja određenu povezanost između objekata.
Primer. Rečenice: “Petar i Milan sede zajedno u klupi” ili “Nađa je Jelenina ćerka”, dovode
dve osobe u odgovarajuću vezu – relaciju.
U matematici govorimo o relacijama ili vezama između odgovarajućih elemenata koji

pripadaju određenim skupovima. Ako se posmatra relacija uspostavljena između dva
elementa tada se ona naziva binarna relacija. O njima ćemo govoriti u nastavku.
Binarna relacija se označava ρ (slovo ρ pripada starogrčkom alfabetu i čita se “ro”). Ako se
neka dva elementa a i b nalaze u relaciji ρ to zapisujemo aρb. Koristeći pojam uređenog para,
zapis aρb možemo pisati (a, b) ∈ ρ. Korišćenje uređenog para za zapisivanje da je njegova
prva koordinata u relaciji sa drugom koordinatom ima logičko opravdanje. Naime, može se
desiti da je element a u relaciji sa elementom b, ali da obrnuto ne važi. Zbog toga je bitan
poredak u kom posmatramo povezanost elemenata. Ako elementi a i b nisu u relaciji ρ, to se
označava sa (a, b) ∉ ρ.
Primer.Ako posmatramo relaciju ρ : “biti ćerka” tada možemo iz prethodnog primera reći
da je Nađa u relaciji sa Jelenom, tj. (Nađa, Jelena) ∈ ρ. Svakako, obrnuto nije tačno, pa
važi (Jelena, Nađa) ∉ ρ. S druge strane, može se desiti da relacija ρ bude tako zadata da
ako je element a u relaciji sa elementom b, tada bude i element b u relaciji sa elementom
a. Iz prethodnog primera uočimo relaciju ρ : “sedeti zajedno u klupi”. Tada imamo da je
(Petar, Milan) ∈ ρ, kao i (Milan, Petar) ∈ ρ.
Svaki skup ρ ⊂ A × B, gde su A i B dva neprazna skupa, naziva se binarna relacija u skupu
A × B. S druge strane, ako je ρ = A × B binarna relacija na skupu A × B (ili puna relacija).
Specijalno, ako je ρ ⊂ A × A tada se radi o binarnoj relaciji u skupu A, ili ako je ρ = A × A na
skupu A. Relacija ρ = Ø se naziva prazna relacija.
11
Poglavlje 2 Binarna relacija
PRIMERI
U binarne relacije spadaju “ < ”, “ > ”, “ ≥ ”, “ ≤ ” koje se definišu na
skupu realnih brojeva, dok se ralacija “ = ” definiše u skupu realnih
brojeva.
Sada ćemo navesti neke poznate binarne relacije.
U binarne relacije spadaju “ < ”, “ > ”, “ ≥ ”, “ ≤ ” koje se definišu na skupu realnih brojeva,
dok se ralacija “ = ” definiše u skupu realnih brojeva.
U radu sa skupovima, binarne relacije predstavljaju jednakost skupova “ = ”, biti pravi

podskup “ ⊂ ”, biti nepravi podskup “ ⊆ ”.
U geometriji sličnost i podudarnost u skupu određenih geometrijskih figura (na primer

trouglova) koje označavamo sa “ ∼ ”, odnosno sa “ ≅ ”, tim redom, predstavljaju binarne
relacije. Paralelnost koju označavamo sa “ || ” je binarna relacija u skupu pravih ili ravni.
Primer.Neka su dati skupovi A = {1, 2, 3} i B = {1, 6, 7}. Relacija " = " u skupu
A × B = {(1, 1), (1, 6), (1, 7), (2, 1), (2, 6), (2, 7), (3, 1), (3, 6), (3, 7)}
je skup ρ = (1, 1).

Primer. Deljivost prirodnog broja prirodnim brojem, koju označavamo sa “ | ” je binarna
relacija u skupu prirodnih brojeva. Za brojeve m, n ∈ N važi n|m ako i samo ako
(∃k ∈ N)m = k ⋅ n. U ovom slučaju kažemo “da broj n deli broj m ”. U slučaju da broj n ne
deli broj m, to označavamo sa n ∤ m .
Primer.Neka je dat skup A = {2, 3, 6, 9, 12}. Relacija, deljivost prirodnog broja prirodnim
brojem u skupu
A × A = {(2, 2), (2, 3), (2, 6), (2, 9), (2, 12), (3, 2), (3, 3), (3, 6), (3, 9), (3, 12), (6, 2),
(6, 3), (6, 6), (6, 9), (6, 12), (9, 2), (9, 3), (9, 6), (9, 9), (9, 12), (12, 2), (12, 3), (12, 6),
(12, 9), (12, 12)}
je skup
ρ = {(2, 2), (2, 6), (2, 12), (3, 3), (3, 6), (3, 9), (3, 12), (6, 6), (6, 12), (9, 9), (12, 12)},
jer važi 2|2, 2|6, 2|12, 3|3, 3|6, 3|9, 3|12, 6|6, 6|12, 9|9 i 12|12.
OSOBINE BINARNIH RELACIJA. PRIMER

Najvažnije osobine binarnih relacija su refleksivnosti, simetričnosti,
antisimetričnosti i tranzitivnosti.
12
Sada ćemo navesti neke od osobina binarnih relacija koje su od interesa, kako u matematici,
tako i drugim naukama.
Def inicija.Za binarnu relaciju ρ u skupu A kažemo da je:
1) refleksivna, jer važi (∀a ∈ A) aρa,

2) simetrična, jer važi (∀a, b ∈ A) aρb ⇒ bρa,
3) antisimetrična, jer važi (∀a, b ∈ A) aρb ∧ bρa ⇒ a = b,
4) tranzitivna, jer važi (∀a, b, c ∈ A) aρb ∧ bρc ⇒ aρc.
Primer. Iz prethodnog primera imamo da je za skup A = {2, 3, 6, 9, 12}, relacija deljivost

prirodnog broja prirodnim brojem, u oznaci “ | ”, u skupu A je skup
ρ = {(2, 2), (2, 6), (2, 12), (3, 3), (3, 6), (3, 9), (3, 12), (6, 6), (6, 12), (9, 9), (12, 12)}.
Ova relacija je refleksivna, jer važi 2|2, 3|3, 6|6, 9|9 i 12|12, tj. (∀a ∈ A)aρa.
Ova relacija nije simetrična, jer postoje brojevi 2, 6 ∈ A, takvi da ako 2|6, tada 6 ∤ 2. S druge
strane, ova relacija je antisimetrična jer ako važi a|b ∧ b|a, tada je a = b.
Ova relacija je trazitivna, jer važi
2|6 ∧ 6|12 ⇒ 2|12, 3|6 ∧ 6|12 ⇒ 3|12.
Svakako, trivijalno važi (∀a ∈ A)a|a ∧ a|a ⇒ a|a. Na primer, 2|2 ∧ 2|2 ⇒ 2|2. Takođe,
(∀a, b ∈ A)a|a ∧ a|b ⇒ a|b. Na primer, 2|2 ∧ 2|6 ⇒ 2|6. Ovde se ne može desiti situacija
b|a ∧ a|b ⇒ b|b osim u situaciji kada je a = b.
Napomena.Potrebno je obratiti pažnju na to kako se proverava osobina tranzitivnosti.

Naime, prema datoj definiciji, samo ako važi da je element a u relaciji ρ sa elementom b tj.
aρb i ako važi da je element b u relaciji ρ sa elementom c, tj. bρc, tada se provera da li
je element a u relaciji ρ sa elementom c, tj. aρc. Pored toga, napomenimo da se osobine
simetrilnosti i antisimetričnosti uzajamno isključuju. Relacija koja je simetrična ne može
biti antisimetrična i obrnuto.
RELACIJA EKVIVALENCIJE. PRIMER

Binarna relacija koja je tranzitivna, simetrična i tranzitivna naziva se
relacija ekvivalencije.
Def inicija.Binarna relacija ρ u skupu A koja je refleksivna, simetrična i tranzitivna naziva se

relacija ekvivalencije u skupu A .
Primer.Ako sa A označimo skup svih iskaza i ako za dva iskaza p i q kažemo da su u relaciji
ρ, ako imaju istu istinitosnu vrednost, tada je relacija ρ relacija ekvivalencije u skupu A .
Primer.Ako sa A označimo skup svih paralelnih pravih u ravni, a relaciju paralelnosti pravih
označimo sa " || ", tada je ova binarna relacija, relacija ekvivalencije, zato što je
13
refleksivna, jer važi (∀p ∈ A) p||p,
simetrična, jer važii (∀p1 , p2 ∈ A) p1 ||p2 ⇒ p2 ||p1 ,
tranzitivna, jer važi (∀p1 , p2 , p3 ∈ A) p1 ||p2 ∧ p2 ||p3 ⇒ p1 ||p3 .
Napomena.Neke od najvažnijih relacija ekvivalencije su jednakost (brojeva i skupova),

sličnost i podudarnost geometrijskih figura, paralenost pravih i ravni i dr. Često se relacija
ekvivalencije naziva RST relacija, po prvim slovima osobina koje ova ralacija ima.
KLASE EKVIVALENCIJE
Skup svih elemenata nekog skupa koji su u RST relaciju sa
posmatranim elementom tog istog skupa, naziva se klasa ekvivalencije
tog skupa koja odgovara posmatranom elementu.
Neka je ρ relacija ekvivalencije u skupu A i neka a ∈ A. Skup svih elemenata b ∈ A koji su u

relaciji ρ sa elementom a, u oznaci Ca tj.
Ca = {b|bρa},
se naziva klasa ekvivalencije skupa A, koja odgovara elementu a, u odnosu na relaciju

ρ. Važi da je Ca ⊆ A. Skup Ca nije prazan skup, jer mu svakako pripada element a zbog
refleksivnosti relacije ρ.
Stav. Neka je ρ relacija ekvivalencije u (ili na) skupu A. Ako za dva elementa a, b ∈ A važi
aρb , tada je Ca = Cb .
Dokaz. Uočimo neki element c ∈ A za koji važi cρa, tj. c ∈ Ca . Kako je relacija ρ tranzitivna,
tada je
cρa ∧ aρb ⇒ cρb,
odakle zaključujemo da c ∈ Cb . Kako je element c ∈ Ca proizvoljan, sledi da važi Ca ⊆ Cb . Na

isti način može se pokazati da važi Cb ⊆ Ca . Dakle, važi jednakost Ca = Cb .
Stav. Neka je ρ relacija ekvivalencije u (ili na) skupu A. Ako za dva elementa a, b ∈ A važi
ρ b , tada je Ca ∩ Cb = ∅.
a/
Neposredna posledica je naredni stav.
Stav. Unija svih klasa ekvivalencije skupa A, u odnosu na relaciju ρ, je sâm skup A.
Napomena.Skup Ca nije prazan skup jer mu pripada bar element a. Isto tako, ako Ca sadrži
više elemenata, može se smatrati da je Ca klasa ekvivalencije koja odgovara svakom od tih
elemenata.
14
Def inicija. Ako je skup A neprazan i ako su skupovi A1 , A2 , . . . , An ⊆ A, n ∈ N takvi da

je: Ai ∩ Aj = ∅, za i ≠ j (i, j = 1, 2, . . . , n, n ∈ N) i važi da je ∪n
k=1 Ak = A, tada kažemo
da podskupovi A1 , A2 , . . . , An čine jedno razbijanje skupa A. Razbijanje skupa se naziva i
particija skupa.
RELACIJA PORETKA
Binarna relacija koja je tranzitivna, antisimetrična i refleksivna naziva
se relacija poretka.
Def inicija.Binarna relacija ρ u skupu A koja je refleksivna, antisimetrična i tranzitivna naziva

se relacija poretka u skupu A.
Napomena.Neke od najvažnijih relacija poretka su “ < ”, “ > ”, “ ≥ ”, “ ≤ ” koje se definišu

na skupu realnih brojeva. U radu sa skupovima relacije poretka predstavljaju relacije biti pravi
podskup “ ⊂ ”, biti nepravi podskup “ ⊆ ”. Često se ova relacija naziva RAT relacija, prema
početnim osobinama koje ovakva relacija zadovoljava.
Često se relacija poretka označava sa ⪯. Relacija poretka se naziva i relacija delimičnog

(parcijalnog) uređenja.
Ako na nekom skupu A postoji relacija poretka ⪯, tada se kaže da je skup A uređen tom
relacijom i pišemo (A, ⪯. )
Ako za neka dva elementa x, y ∈ A važi da je x ⪯ y ili y ⪯ x , tada kažemo da su ti elementi

uporedivi. Ako su svi elementi skupa A međusobno uporedivi, onda se on naziva potpuno
uređen ili linearno uređen skup ili lanac. Ako nisu svi elementi skupa A međusobno uporedivi,
tada se on naziva delimično uređen skup, pri čemu može biti sastavljen od lanaca.
Def inicija. Binarna relacija ρ u skupu A koja je refleksivna i antisimetrična naziva se

relacija strogog poretka u skupu A .
Ova relacija se obeležava sa ≺. Ako je a ≺ b tada se kaže da je a ispred b ili da je b iza a. Ako
je a ≺ b i b ≺ c, tada se kaže da je b između a i c . Ako između dva elementa a i b ne postoji
nijedno c, tada se za a kaže da je prethodnik, a za b da je naslednik.
TABLIČNO ZADAVANJE BINARNE RELACIJE. PRIMER

Binarna relacija u (ili na) nekom skupu sa konačnom skupu može se
zadati ispisivanjem svih uređenih parova koje sadrži. Takva relacija
može biti zadata u obliku tablice.
Binarna relacija u (ili na) nekom skupu A sa konačni brojem može se predstaviti u obliku
tablice.
15
Primer. Za skup A = {2, 3, 6, 9, 12}, relacija deljivost prirodnog broja prirodnim brojem, u
oznaci “ | ” u skupu A, je skup
ρ = {(2, 2), (2, 6), (2, 12), (3, 3), (3, 6), (3, 9), (3, 12), (6, 6), (6, 12), (9, 9), (12, 12)}.
Ovu relaciju možemo predstaviti na sledeći način:
Slika 2.1 Tablično zadavanje date relacije (Izvor autor).
Prethodna tablica je formirana tako što se za dva elementa koji su u relaciji na odgovarajuće
mesto u tablici stavi ⊤, a ako nisu unosi se ⊥. Na primer, element 2 je u relaciji sa 6. Stoga, u
tablici u vrsti koja odgovara broju 2 i koloni koja odgovara broju 6 stoji ⊤. S druge strane,
element 3 nije u relaciji sa 2. Zato, u tablici u vrsti koja odgovara broju 3 i koloni koja
odgovara broju 2 stoji ⊥.
Napomena.Iz tabličnog predstavljanja binarne relacije mogu se uočiti i neke njene osobine:
1) Ako se na svakoj poziciji glavne dijagonale u ovoj tablici nalazi ⊤, tada je relacija
ρ refleksivna. Glavnu dijagonalu u tablici čine pozicije u kojoj je broj vrste jednak broju kolone.
To je u datom primeru pozicija uređenih parova (2, 2), (3, 3), (6, 6), (9, 9), (12, 12). Kako na
svakoj od ovih pozicija stoji ⊤, relacija iz datog primera je reflesivna.
2) Ako je tablica simetrična u odnosnu na glavnu dijagonalu, tada je relacija simetrična.

Simetričnost tablice u odnosu na glavnu dijagonalu se ogleda u tome što se za svaka dva
elementa a i b (a ≠ b) iz skupa u kome je definisana binarna relacija, na poziciji elementa
(a, b) i elementa (b, a) u tablici stoji isti simbol ⊤ ili ⊥. Relacija iz datog primera nije
simetrična, jer važi (3, 6) ∈ ρ, pa na odgovarajućoj poziciji stoji ⊤, a (6, 3) ∉ ρ pa na
odgovarajućoj poziciji stoji ⊥.
BINARNA RELACIJA I GRAF

Graf predstavlja model koji se koristi za grafičko predstavljanje
binarnih relacija definisanih u (ili) na skupovima sa konačnim brojem
elemenata.
16
Graf predstavlja model koji se koristi za grafičko predstavljanje binarnih relacija definisanih
u (ili na) skupovima sa konačnim brojem elemenata. Takav način predstavljanje odnosa
između određenih objekata ima primenu prilikom rešavanja mnogih problema u matematici,
informatici, saobraćaju, hemiji i drugim naukama. Grafovi se sastoje od čvorova i ivica koje
spajaju čvorove. Čvorovi u grafu predstavljaju elemente skupa u kome (ili na kome) je
definisana binarna relacija. Ivice su orijentisane linije koje spajaju one čvorove grafa koji su
u posmatranoj relaciji. Orijentacija ide od čvora u koji odgovara elementu koji se nalazi na
prvoj koordinati u uređenom paru, ka čvoru u koji odgovara elementu koji se nalazi na drugoj
koordinati u uređenom paru. Recimo i to da se ivica koja spaja čvor sa samim sobom naziva
petlja.
PRIMER
Predstavljanje binarne relacije grafom i osobine relacije koje se mogu
uočiti sa grafa.
Primer. Za skup A = {2, 3, 6, 9, 12}, relacija deljivost prirodnog broja prirodnim brojem, u
oznaci “ | ” u skupu A, je skup
ρ = {(2, 2), (2, 6), (2, 12), (3, 3), (3, 6), (3, 9), (3, 12), (6, 6), (6, 12), (9, 9), (12, 12)}.
Realaciji “ | ” odgovara graf predstavljen na sledećoj slici.
Slika 2.2 Graf koji odgovara datoj binarnoj relaciji (Izvor autor).
Vidimo da graf ima 5 čvorova, kojima odgovaraju elementima 2, 3, 6, 9 i 12. Dalje, kako je
(3, 6) ∈ ρ, na datom grafu postoji ivica koja spaja broj 3 sa brojem 6 i koja je orijetisana od
broja 3 ka broju 6. S druge strane, kako (6, 3) ∉ ρ nema ivice koja kreće iz čvora koji odgovara
broju 6 i završava se u broju 3. Na sličan način su unete i ostale ivice u grafu.
Napomena.Iz grafa binarne relacije mogu se uočiti i neke njene osobine:

1) Ako svaki čvor u grafu ima petlju, tada je binarna relacija refleksivna. U prethodnom
primeru na osnovu Slike 1 zaključujemo da je data binarna relacija refleksivna.
17
Slika 2.3 Petlja u grafu (Izvor autor).
2) Ako za svaki čvor koji je povezan ivicom sa nekim drugim čvorom, tj. u relaciji je sa njime,
postoji i ivica od tog drugog čvora ka prvom, tada je ta binarna relacija simetrična.
Binarna relacija iz prethodnog primera, na osnovu datog grafa, nije simetrična.
3) Korišćenjem grafa lako se može uočiti i tranzitivnost posmatrane relacije. Tada, posmatrani
graf mora da sadrži sledeću komponentu
Slika 2.4 Osobina simetričnosti relacije koja se može uočiti sa grafa (Izvor autor).
Slika 2.5 Osobina tranzitivnosti relacije koja se može uočiti sa grafa (Izvor autor).
GRAFIČKO PREDSTAVLJANJE BINARNE RELACIJE.

PRIMER
Binarne relacije u (ili na) nekom konačnom skupu može se predstaviti
tablično ili preko grafa. U slučaju da je takav skup beskonačan, tada se
binarna relacija može predstaviti i grafički.
Kao što smo već rekli, binarne relacije u (ili na) nekom konačnom skupu može se predstaviti
tablično, kao i preko grafa. U slučaju da pomenuti skup ima beskonačno mnogo elemenata,
tada se odgovarajuća binarna relacija može predstaviti i grafički. U nastavku navedimo jedan
primer kada binarne relacije ima geometrijsko značenje.
Grafički prikazati skup ρ = {(x, y) ∈ R2 |x2 + y 2 = 4}.
Rešenje.U ovom slučaju je u skupu realnih brojeva uslovom x2 + y 2 = 4 uvedena binarna

relacija između realnih brojeva x i y. Tako, skupu ρ pripadaju svi oni realni brojevi x i y koji
ispunjavaju dati uslov. Poznato je da se skupu ρ može dati i geometrijska interpretacija, tj. on
se može grafički predstaviti (videti sliku).
18
Slika 2.6 Grafički prikaz relacije x2 + y 2 = 4 koja je uvedena u skup R (Izvor autor).
VIDEO KLIP
Snimak sa Youtube-a: Binarne relacije.
19
Poglavlje 3
Relacijske funkcije. Osobine
POJAM FUNKCIJE. PRIMER

Pojam funkcije predstavlja jedan od najvažnijih pojmova u matematici i
nauci uopšte.
Funkcija predstavlja jedan od najvažnijih pojmova u matematici i nauci uopšte, koji nam
omogućava da procese i pojave iz realnog života među kojima postoji izvesna povezanost,
opišemo matematičkim jezikom i na taj način ih izučimo. Stoga, logički gledano, funkcija mora
biti relacija, jer njima iskazuje veza između procesa ili pojava. Ako se gleda uticaj jedne pojave
na neku drugu pojavu, funkcija će biti binarna relacija. Međutim, funkcijom se ustanovljava
još jedna bitna činjenica. Naime, ona uspostavlja zakonitost kako promena u jednoj pojavi ima
uticaj na drugu pojavu koja je sa njom u vezi.
Primer. Jedan od zakon u fizici je: Sva tela se na hladnoći skupljaju, a na toploti šire. Ovim
je iskazana jedna povezanost između promene spoljašnje temperature i menjanja fizičkih
karakteristike nekog tela. Preciznije rečeno, pod uticajem spoljašnje temperature, telo menja
svoju, na primer, gustinu. Što je viša temperatura, gustina tela je manja.
Napomena. Može se posmatrati i uticaj dve ili više pojava, na ponašanje određene
pojave. Takva povezanost se ne bazira na binarnim relacijama, tako da ovde nećemo o
tome govoriti. S druge strane, funkcionalnu zavisnost između određenih procesa treba
tražiti samo u slučajevima kada ima logičke opravdanosti za to. Na primer, nema smisla
tražiti povezanost između boje očiju kod ljudi, u zavisnosti od toga koliko su visoki.
Sada ćemo prethodno rečenom dati matematičku interpretaciju. Funkcije ćemo označavati sa
f, g, h, …
DEFINICIJA FUNKCIJE
Svaka funkcija je binarna relacija, dok obrnuto ne mora da važi.
Def inicija.Binarna relacija f ⊆ X × Y se naziva funkcija ili preslikavanje skupa X u skup

Y , ako se svaki element x ∈ X pojavljuje tačno jedanput kao prva kooridinata u uređenim
parovima skupa f.
Iz prethodne definicije se vidi da je svaka funkcija je binarna relacija. Međutim, obrnuto ne

mora da važi.
20
Poglavlje 3 Relacijske funkcije. Osobine
Primer. Binarna relacija f = {(2, 5), (3, 10), (6, 15), (9, 9), (12, 12)} jeste funkcija, dok
binarna relacija f = {(2, 2), (2, 6), (3, 12), (6, 6), (6, 12), (9, 9), (12, 12)} nije funkcija, jer
prva dva uređena para imaju broj 2 kao prvu kooridinatu.
Ako sa Df označimo skup svih prvih koordinata uređenih parova skupa f ⊆ X × Y , tada je
f funkcija skupa X u skup Y , ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) Df = X,
2) (x, y1 ) ∈ f ∧ (x, y2 ) ∈ f ⇒ y1 = y2 .
Skup Df = X se naziva domen ili oblast definisanosti funkcije f, a skup

Y kodomen funkcije f. Ako je (x, y) ∈ f pišemo y = f(x). Veličina x se naziva original ili
nezavisno promenljiva veličina, dok se y naziva slika elementa x ili zavisno promenljiva
veličina u odnosu na preslikavanje f. Preslikavanje f skupa X u skup Y se simbolički
označava sa f : X ↦ Y . Skup svih slika funkcije f : X ↦ Y se naziva skup vrednosti funkcije
f. Označavamo ga sa f(X) i to je skup
f(X) = {f(x)|x ∈ X}.
U opštem slučaju je f(X) ⊆ Y .
Napomena.Sve prethodno rečeno o funkcija i sve što ćemo o njima govoriti u nastavku
važi i u slučaju da je X = Y , tako da to nećemo posebno isticati. Takođe, u matematici se
ustalilo da se koriste termini nezavisno promenljiva i zavisno promenljiva, a ne nezavisno
ili zavisno promenljiva veličina. Shodno tome i mi ćemo ih tako nazivati.
Funkciju f može da shvati kao pravilo ili zakon po kome se svakom elementu iz skupa
X, pridružuje tačno jedan element iz skupa Y .
PRIMERI
Binarne relacije koje jesu i koje nisu funkcije.
Preslikavanje dato na sledećoj slici, prema prethodno rečenom jeste funkcija. Dozvoljeno da
dva različita originala imaju istu sliku, kao i da u skupu Y ostane neki element koji nije slika
nijednog elementa iz skupa X.
21
Slika 3.1 Primer binarne relacije koja jeste funkcija (Izvor autor).
Preslikavanje dato na sledećoj slici nije funkcija, jer ne sme jedan original da se preslikava u
dve različite slike.
Slika 3.2 Primer binarne relacije koja nije funkcija (Izvor autor).
Preslikavanje dato na sledećoj slici nije funkcija, jer ne sme u skupu X da ostane neki original
koji nema svoju sliku.
Slika 3.3 Primer binarne relacije koja nije funkcija (Izvor autor).
INJEKCIJA I SIRJEKCIJA
Injektivnost i sirjektivnost su dve veoma važne osobine funkcije, jer
one koje imaju ove osobine su pogodne za primene.
22
Def inicija.Funkcija f : X ↦ Y koja zadovoljava osobinu
(∀x1 , x2 ∈ X) x1 ≠ x2 ⇒ f(x1 ) ≠ f(x2 )
naziva se injekcija ili injektivno preslikavanje ili 1-1 preslikavanje.
Koristeći Zakon kotrapozicije, osobina injektivnosti funkcije f se može predstaviti u

ekvivalentnom obliku:
(∀x1 , x2 ∈ X)f(x1 ) = f(x2 ) ⇒ x1 = x2 .
Def inicija.Funkcija f : X ↦ Y koja zadovoljava osobinu
f(X) = Y ,
naziva se sirjekcija ili na preslikavanje.
Sirjekciju možemo interpretirati i na sledeći način
(∀y ∈ Y )(∃x ∈ X) y = f(x).
Ovaj način definisanja sirjekcije se koristi u zadacima za proveru da li je neka funkcija

sirjekcija.
BIJEKCIJA
Funkcija koja je injektivno i sirjektivno preslikavanje se naziva bijekcija.
Def inicija.Funkcija koja se injekcija i sirjekcija naziva se bijekcija.
Ako je neko preslikavanje bijekcija, tada svakom originalu iz skupa X, odgovara tačno jedna
slika iz skupa Y i skup X se preslikava na ceo skup Y .
Slika 3.4 Primer preslikavanja koje je bijekcija (Izvor autor).
Treba uočiti da ako postoji bijekcija između skupova X i Y sa konačnim brojem elemenata,
tada ta dva skupa imaju isti broj elemenata, što se vidi sa date slike.
Primer.Pokažimo da je svaka linearna funkcija bijekcija.
Rešenje. Linearna funkcija je oblika f(x) = a ⋅ x + b, za a ≠ 0. Primetimo da važi
23
f : R ↦ R. Da bi linearna funkcija bila bijekcija, mora biti injekcija i sirjekcija.
Pokažimo da je ona, najpre, injekcija. Koristeći zakon kotrapozicije, osobina injektivnosti

funkcije f se može predstaviti u ekvivalentnom obliku:
(∀x1 , x2 ∈ X) f(x1 ) = f(x2 ) ⇒ x1 = x2 .
U našem slučaju važi da za sve x1 , x2 ∈ R, ako je f(x1 ) = f(x2 ), tada je

a ⋅ x1 + b = a ⋅ x2 + b,odakle je a ⋅ x1 = a ⋅ x2 . Kako je a ≠ 0, tada je x1 = x2 .
Da bi linearna funkcija bila sirjekcija mora da važi da za svako y ∈ R, postoji x ∈ R takav da

je y = f(x), tj. y = a ⋅ x + b, za a ≠ 0. To je tačno, jer za svako y ∈ R iz y = a ⋅ x + b imamo
da je x = a ∈ R, za a ≠ 0. Dakle, svakom realnom broj y, možemo pridružiti realan broj
y–b
x = a ∈ R, za a ≠ 0, koji će biti njegov original, tako da važi y = a ⋅ x + b.

y–b
PRIMER
Injekcija i sirjekcija.
Na narednoj slici je predstavljena funkcija koja je injekcija, jer su različitim originalima

pridružene različite slike. S druge strane, ova funkcija nije sirjekcija, jer se skup X nije
preslikao na ceo skup Y (u skupu Y postoji vrednost, na slici predstavljena crvenom bojom,
koje nije slika nijednog elementa iz skupa X ).
Slika 3.5 Primer funkcija koja je injekcija, ali nije sirjekcija (Izvor autor).
Na narednoj slici je prestavljena funkcija koja je sirjekcija, ali nije injekcija.
24
Slika 3.6 Primer funkcije koja je sirjekcija, ali nije bijekcija (Izvor autor).
VIDEO KLIP
Snimak sa Youtube-a: injekcija, sirjekcija i bijekcija.
25
Poglavlje 4
Oblici zadavanja funkcija
ANALITIČKO ZADAVANJE FUNKCIJE

Ako domen funkcije ima beskonačno mnogo članova, tada se funkcija
obavezno zadaje u analitičkom obliku.
U slučaju da domen neke funkcije ima beskonačno mnogo članova, tada se ona obavezno
zadaje u analitičkom obliku, jer se jedino tada jasno može uvideti funkcionalna zavisnost
između nezavisno i zavisno promenljive veličine. Linearna funkcija zadata na način
y = a ⋅ x + b, za a ≠ 0, o kojoj si učio u osnovnoj školi, je predstavljena analitički.
Funkcije čiji je domen i kodomen skup realnih brojeva (ili neki njegov podskup), tj. funkcije
f : R ↦ R se nazivaju realne funkcije jedne realne promenljive i zapisuju u analitičkom
obliku y = f(x). Linearna funkcija spada u ove funkcije.
Napomena.Ponekad se funkcije zadaju u obliku, na primer f(3x + 5) = 4x– 5, što je,

takođe, analitički način predstavljanja funkcija. Međutim, podesnije je za rad sa funkcijama
da one, u tom slučaju, prebace u oblik y = f(x). Pokažimo kako se to radi na primeru
funkcije f(3x + 5) = 4x– 5. Najpre se uvede smena: 3x + 5 = t i odavde izrazi čemu
je jednako x. Tada je x = t–5 3
. Tada funkcija f(3x + 5) = 4x– 5 postaje
4t–35
f(t) = 4 ⋅ 3 – 5 = 3 . Uobičajeno je da je x predstavlja nezavisno promenljivu veličinu,
t–5
4x–35
pa zapisujemo f(x) = 3 . S druge strane, ako je na primer g(x) = −4x + 8, a treba
odrediti g(3x + 4), tada imamo da je g(3x + 4) = −4(3x + 4) + 8 = −12x– 8.
GRAFIČKO ZADAVANJE FUNKCIJE. PRIMER

Realne funkcije jedne realne promenljive se mogu zadavati grafički.
Grafički prikaz funkcije se naziva grafik.
Funkcije se mogu predstavljati i na grafički način. U dosadašnjem školovanju ste se susreli

sa time kako se statistički podaci mogu predstavljati na grafički način, gde spadaju i podaci
iz primera za tabelarno predstavljanje funkcije. Za nas će biti važno kako se realne funkcije
jedne realne promenljive mogu predstaviti grafički. To podrazumeva njeno predstavljanje u
Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu u ravni. Dakle, svakoj tački x0 iz domena
funkcije f : R ↦ R koja se nalazi na Ox -osi (koju zovemo apscisa ) određuje se odgovarajuća
tačka y0 = f(x0 ) na Oy -osi (koju nazivamo ordinata ). U preseku paralele sa osom Oy iz
tačke x0 na Ox -osi i paralele sa osom Ox iz tačke y0 na Oy -osi dobija se tačka M(x0 , y0 ).
26
Poglavlje 4 Oblici zadavanja funkcija
Primer. Neka je data funkcija f(x) = x2 − 3x– 4. Odrediti f(−1) i f(2) i skicirati grafik ove
funkcije.
Rešenje. Imamo da je f(−1) = (−1)2 − 3 ⋅ (−1)– 4 = 0, kao i

2
f(2) = 2 − 3 ⋅ 2– 4 = −6. Dakle, grafik funkcije, između ostalog, prolazi i kroz tačke M1(1, -3)
i M2(2, 0). Poznato je da grafik linearne funkcije predstavlja parabola Da bismo skicirali grafik
kvadratne funkcije potrebno je da znamo u kojim tаčkama seče Ox -osu (ako je uopšte i seče)
i da li je otvorena otvorom na gore ili na dole, što određuje znak koeficijenta a u kvadratnoj
funkciji y = ax2 + bx + c. U našem slučaju je a = 1 i važi da je
−−−−−−− −−
−b ± √b2 − 4ac 3 ± √25
x1/2 = = .
2a 2
Dakle, važi da je x1 = −1 ili x2 = 4.
Sada možemo skicirati grafik funkcije f(x) = x2 − 3x– 4. On je predstavljen na sledećoj slici.
Slika 4.1 Grafik funkcije f(x) = x2 − 3x– 4 (Izvor autor).
TABELARNO ZADAVANJE FUNKCIJE. PRIMER

Ako je domen funkcije skup sa konačnim brojem elemenata, tada se
ona najčešće zadaje tabelarno.
Funkcija f : X ↦ Y čiji je domen konačan skup, na primer, X = {1, 2, 3, 4}, a kodomen

Y = {2, 4, 7, 10}, se zadaje tako što se svakom original dodeli njegova slika. Na primer,
funkciju f možemo zadati 4 = f(1), 2 = f(2), 10 = f(3), 10 = f(4), Ovakvo zadavanje
funkcije se može dati i na dosta pregledniji, tabelaran način. U slučaju funkcije
f : X ↦ Y , tada imamo
1 2 3 4 1 2 3 4
f: ili češće f:( )
4 2 10 10 4 2 10 10
27
Poglavlje 4 Oblici zadavanja funkcija
Ako bi definisali sada neku

funkciju g:X↦Y na sledeći način
7 = g(1), 2 = g(2), 10 = g(3), 4 = g(4) tada bismo mogli da je zadamo na tabelaran način
1 2 3 4 1 2 3 4
g: ili češće g:( )
4 2 10 4 7 2 10 4
Prilikom ovakvog predstavljanja funkcija nije bitno da li je kodomen skup sa konačnim ili
beskonačnim brojem elemenata.
Primer. Ako u Negotinu u toku jedne godine, po mesecima, posmatramo prosečnu količinu
padavina (izraženu u mm), tada bismo mogli da formiramo sledeću tabelu
januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decem
44 51 56 62 67 64 41 39 40 49 63 54
Na ovaj način je zadata jedna zavisnost između odgovarajućeg meseca u godini i količine
padavine u njemu u jednom gradu.
28
Poglavlje 5
Složena funkcija. Inverzna funkcija
KOMPOZICIJA (SLAGANJE) FUNKCIJA

Operacija slaganja ili kompozicije dve funkcije nije komutativna
operacija u opštem slučaju. S druge strane, kompozicija tri funkcije je
asocijativna operacija.
Def inicija.Neka su dati neprazni skupovi X, Y1 , Y2 i Z, pri čemu je Y1 ⊆ Y2 i dve funkcije

f : X ↦ Y1 , g : Y2 ↦ Z. Funkcija h : X ↦ Z definisana na sledeći način:
(∀x ∈ X)h(x) = g(f(x))
zove se složena funkcija ili kompozicija funkcija f i g.
U standardnoj notaciji, kompozicija funkcija f i g se označava sa g ∘ f. Odavde, na osnovu

prethodne definicije, imamo:
(∀x ∈ X)h(x) = (g ∘ f)(x) = g(f(x)).
Uvedena operacija ∘ se naziva operacija slaganje funkcija.
Napomena.Važi da je kompozicija dve bijekcije, takođe, bijekcija.
PRIMER
Kompozicija realnih funkcija jedne realne promenjive.
Za funkcije f(x) = 3x + 4 i g(x) = −4x + 8 odredimo kompoziciju g ∘ f, f ∘ g i f ∘ f.
Rešenje.Uočimo da iz f : R ↦ R i g : R ↦ R, imamo da je g ∘ f : R ↦ R, f ∘ g : R ↦ R, kao

i f ∘ f : R ↦ R. Dakle, sve tri kompozicije funkcija mogu da se odrede. Tada imamo da je:
(∀x ∈ R)(g ∘ f)(x) = g(f(x)) = g(3x + 4) = −4(3x + 4) + 8 = −12x– 8,
(∀x ∈ R)(f ∘ g)(x) = f(g(x)) = f(−4x + 8) = 3(−4x + 8) + 4 = −12x + 28,
(∀x ∈ R)(f ∘ f)(x) = f(f(x)) = f(3x + 4) = 3(3x + 4) + 4 = 9x + 16.
29
Poglavlje 5 Složena funkcija. Inverzna funkcija
DEFINICIJA INVERZNE FUNKCIJE

Samo bijektivna preslikavanja mogu imati svoju inverznu funkciju, koja
su takođe bijekcije.
Def inicija.Preslikavanje ix : X → X, definisano sa
(∀x ∈ X) ix (x) = x,
naziva se indentično preslikavanje skupa X.
To je preslikavanje koje je bijekcija i koje svakom elementu skupa X dodeljuje taj isti element.
Pojam indentičnog preslikavanja omogućava definisanja pojma inverzno preslikavanje, datom
preslikavanju.
Def inicija.Neka je funkcija f : X → Y bijekcija. Tada za svaki element y ∈ Y , postoji tačno

jedan element x ∈ X, takav da je f(x) = y. Dakle, postoji funkcija f −1 : Y → X takva da je:
(∀y ∈ y)f −1 (y) = x ⇔ y = f(x).
Funkcija f −1 se naziva inverzna funkcija funkcije f. Za funkciju f i njoj inverznu funkciju važi
f −1 ∘ f = ix i f ∘ f −1 = iy .
Stav. Ako je funkcija f : X → Y bijekcija, tada je inverzna funkcija f −1 : Y → X, takođe

bijekcija.
Dokaz. Potrebno je dokazati da je preslikavanje f −1 injektivno i sirjektivno preslikavanje.

Važi, da je:
(∀y1 , y2 ∈ Y ) (f −1 (y1 ) = f −1 (y2 ) ⇒ f(f −1 (y1 )) = f(f −1 (y2 )) ⇒ y1 = y2 ) .
pa je funkcija f −1 injekcija.
S druge strane, kako je funkcija f na funkcija važi da je f(X) = Y , što je ekvivalentno sa

zahtevom da
(∀x ∈ X)(∃y ∈ Y ) y = f(x) ⇔ (∀x ∈ X)(∃y ∈ Y )f −1 (y) = f −1 (f(x))

⇔ (∀x ∈ X)(∃y ∈ Y )f −1 (y) = x.
Tada, na osnovu definicije sirjekcije, imamo da je preslikavanje f −1 sirjekcija.
30
Poglavlje 6
Pokazna vežba
ZADATAK 1 (8 MINUTA)
Grafički prikaz datog skupa - linearne funkcije.
Neka je data relacija ρ ⊂ R2 . na sledeći način ρ = {(x, y) ∈ R2 |x + 2y = 0}, odnosno

xρy ⇔ x + 2y = 0. Grafički predstaviti datu binarnu relaciju.
Rešenje. Uslovom x + 2y = 0 je zadata jedna relacija između realnih brojeva x i y. Ova

relacija je i funkcija, koju poznajemo pod nazivom linearna funkcija i zadata je u implicitnom
obliku. Njen eksplicitni oblik glasi y = − 2 . Grafik linearne funkcije je prava, tako da skup
x
ρ predstavlja skup svih tačaka koje pripadaju ovoj pravoj. Da bismo nacrtali datu pravu,
potrebno je da nađemo dve razne tačke koje joj pripadaju. Očigledno, ova prava prolazi kroz
koordinatni početak, a drugu tačku, različitu od nje, možemo odrediti zadajući za x proizvoljnu
vrednost (naravno za x ≠ 0 ). Na primer, ako uzmemo da je x = 2, tada je y = −1. Dakle,
ovoj pravoj pripada i tačka (2, −1).
1
Slika 6.1 Grafički prikaz prave x + 2y = 0, tj. y = − 2 x (Izvor autor).
31
Poglavlje 6 Pokazna vežba
Grafički prikaz tražene poluravni.
Grafički prikazati skup P = {(x, y) ∈ R2 |y ≤ 2x + 2}.
Rešenje.
Uslovom y ≤ 2x + 2 je zadata jedna relacija između realnih brojeva x i y. Ova relacija nije
funkcija jer skupu P pripadaju uređeni parovi npr. (1, 2) i (1, 3) . Da bismo grafički predstavili
datu relaciju, uočimo, najpre, pravu y = 2x + 2. Da bismo je nacrtali odredićemo njene
preseke sa Ox i Oy osom. To su tačke A(−1, 0) i B(0, 2) tim redom (videti sliku). Uočimo
sada tačku C(2, 2). Ona ne pripada ovoj pravoj, jer važi da je 2 ≠ 2 ⋅ 2 + 2. Proverimo da li
ova tačka pripada poluravni y ≤ 2x + 2. Kako je tačna nejednakost 2 ≤ 2 ⋅ 2 + 2, obojićemo
poluravan kojoj pripada tačka C, prava y = 2x + 2 je granična prava. Dakle, traženi skup P je
skup svih tačaka iz ove poluravni, pri čemu se i prava y = 2x + 2 uključuje, prema uslovu
zadatka. Zato je ona na grafiku nacrtana punom linijom.
Slika 6.2 Grafički prikaz poluravni y ≤ 2x + 2 (Izvor autor).
Grafički prikaz poluravni određen datom pravom.
Grafički prikazati skup P = {(x, y) ∈ R2 |2x + 3y − 6 < 0}.
Rešenje.
32
Sličnom prethodnom zadatku, da bismo grafički predstavili poluravan

2x + 3y − 6 > 0, uočimo, najpre, pravu 2x + 3y − 6 = 0. Njen eksplicitni oblik je
y= − 23 x + 2. Odredimo njene preseke sa Ox i Oy osom. To su tačke A(3, 0) i B(0, 2) tim
redom (videti sliku). U ovom slučaju pravu 2x + 3y − 6 = 0 crtamo isprekidanom linijom.
Uočimo sada tačku C(3, 3). Ona ne pripada ovoj pravoj, jer važi da je
2 ⋅ 3 + 3 ⋅ 3 − 6 ≠ 0. Proverimo da li ova tačka pripada poluravni
2x + 3y − 6 < 0. Nejednakost 2 ⋅ 3 + 3 ⋅ 3 − 6 < 0 nije tačna, pa ćemo obojiti poluravan kojoj
ne pripada tačka C, a granična prava je 2x + 3y − 6 = 0. Dakle, traženi skup P je skup
svih tačaka iz obojene poluravni na slici, pri čemu mu tačke sa prave 2x + 3y − 6 = 0 ne
pripadaju.
Slika 6.3 Grafički prikaz poluravni 2x + 3y − 6 < 0 (Izvor autor).
Deo ravni koji je ograničen parabolom.
Grafički prikazati skup P = {(x, y) ∈ R2 |y 2 ≤ x ∧ y ≥ 2 ∧ y ≤ − 2 } .

x x
Rešenje.
Krivom y 2 = x je zadata parabola (na slici predstavljena plavom bojom). Nejednakost
y 2 ≤ x označava unutrašnjost parabole. Kako se određuju poluravni y ≥ x2 i y ≤ − x2 smo
pokazali u ranijim zadacima. Deo ravni koji je obojen plavom bojom, kao i granična parabola
y 2 = x i granične prave y = x2 i y = − x2 pripadaju skupu P .
33
Slika 6.4 Grafički prikaz dela ravni koji se nalazi van parabole (Izvor autor).
PRIMER 5 (20 MINUTA)

Relacija deljenje po modulu je relacija ekvivalencije u skupu celih
brojeva.
Primer.Neka je u skupu celih brojeva Z definisana binarna relacija na sledeći način:
aρb ⇔ broj a– b je deljiv sa 3.
Dokazati da je ovako definisana relacija ρ relacija ekvivalencije i odrediti njene klase

ekvivalencije.
Dokaz. Datu relaciju možemo interpretirati na sledeći način:
aρb ⇔ (∃k ∈ Z)a– b = 3k.
Dokazaćemo da je ovako definisana relacija refleksivna, simetrična i tranzitivna.
Refleksivnost: Dokažimo da za svaki ceo broj a, važi da je aρa. Kako za svaki ceo broj a važi
da je a − a = 0, sledi da postoji k = 0 ∈ Z, tako da je a − a = 3 ⋅ 0, odakle je aρa.
Simetričnost: Za cele brojeve a и b, za koje je aρb, važi da je (∃ k ∈ Z) a − b = 3k. Kako

je b − a = 3(−k) и −k ∈ Z, kao suprotan broj broju k ∈ Z, imamo da je
(∃ (−k) ∈ Z) b − a = 3(−k), tj. da je bρa.
34
Tranzitivnost: Za cele brojeve a, b i c za koje je aρb i bρc, tj. (∃ k ∈ Z) a − b = 3k i

(∃ m ∈ Z) b − c = 3m, sledi da (∃ k + m ∈ Z) a − b + b − c = 3(m + k), odnosno
(∃ k + m ∈ Z) a − c = 3(m + k).Tada je aρc.
Odredimo sada klase ekvivalencije za relaciju ρ. Uočimo skupove:
C0 = {… , −6, −3, 0, 3, 6, 9, …},

C1 = {… , −5, −2, 1, 4, 7, 10, …},
C2 = {… , −4, −1, 2, 5, 8, 11, …}.
Ovi brojevni skupovi su formirani tako da njihovi članovi pri celobrojnom deljenju sa 3, daju
ostatak 0 ili 1 ili 2, tim redom.
Dakle, samo brojevi koja su deljivi sa 3 mogu biti u relaciji ρ, jer im je tada razlika deljiva sa
3. To su elementi skupa C0 .
Takođe, samo brojevi koji pri celobrojnom deljenju sa 3 daju ostatak 1 mogu biti u relaciji ρ, jer
im je tada razlika deljiva sa 3. To su elementi skupa C1 .
Na kraju, samo brojevi koji pri deljenju sa 3 daju ostatak 2, mogu biti u relaciji ρ, jer im je
tada razlika deljiva sa 3. To su elementi skupa C2 .
Ovako definisani skupovi C0 , C1 i C2 predstavljaju klase ekvivalencije relacije ρ. Očigledno,

važi da je
C0 ∩ C1 ∩ C2 = Ø,
a takođe je
Z = C0 ∪ C1 ∪ C2 .

Relacija ekvivalencije.
Dokazati da je relacija ρ ⊆ R2 definisana sa (x, y) ∈ ρ ⇔ (x − y) ⋅ (xy − 1) = 0 relacija

ekvivalencije na skupu realnih brojeva i opisati njene klase ekvivalencije.
Rešenje.
def
Refleksivnost: (∀x ∈ R)(x, x) ∈ ρ ⇔ (x − x) ⋅ (xx − 1) = 0 ⇔ 0 = 0
Simetričnost:
def
(∀x ∈ R)(x, y) ∈ ρ ⇔ (x − y) ⋅ (xy − 1) = 0 ⇔ −(y − x) ⋅ (xy − 1) = 0 ⇔ (y − x)
⋅ (xy − 1) = 0 ⇔ (x, y) ∈ ρ
Tranzitivnost: Neka su (x, y, z ∈ R) i (x, y) ∈ ρ ∧ (y, z) ∈ ρ . Ako je y = 0, tada je

(x − 0) ⋅ (−1) = 0 i (z − 0) ⋅ (−1) = 0 tj. važi da je x = 0 i z = 0, tj. (x, z) ∈ ρ. Dokažimo
35
tranzitivnost za slučaj da je y ≠ 0. Tada koristeći distributivni zakon, tranzitivnost relacije

jednakosti, kao i osobine da je a ⋅ b = 0 ⇔ a = 0 ∨ b = 0imamo da je:
def
(∀x, y, z ∈ R)(x, y) ∈ ρ ∧ (y, z) ∈ ρ ⇔ (x − y) ⋅ (xy − 1) = 0 ∧ (y − z) ⋅ (yz − 1) = 0
⇔ (x − y = 0 ∨ xy − 1 = 0) ∧ (y − z = 0 ∨ yz − 1 = 0) ⇔ (x = y ∨ xy = 1)
∧ (y = z ∨ yz = 1)
⇔ ((x = y ∨ xy = 1) ∧ (y = z)) ∨ ((x = y ∨ xy = 1) ∧ (yz = 1))
⇔ ((x = y ∧ y = z) ∨ (xy = 1 ∧ y = z)) ∨ ((x = y ∧ yz = 1) ∨ (xy = 1 ∧ yz = 1))
⇔ ((x = z) ∨ (xz = 1)) ∨ ((xz = 1) ∨ (x = z) ⇔ (x − z = 0 ∨ xz − 1 = 0)

⇔ (x − z) ⋅ (xz − 1) = 0 ⇔ (x, z) ∈ ρ
Na osnovu same definicije date relacije imamo da dva elementa iz skupa realnih brojeva
pripadaju istoj klasi ekvivalencije ako su jednaki ili ako im je proizvod jednak 1. .
Relacije poretka
Dokazati da je relacija biti podskup, relacija poretka na partitivnom skupu proizvoljnog skupa
S.
Rešenje: Za dva skupa A i B imamo da je: A,B∈P(S) ⇔ A⊆S,B⊆S, gde je P(S) partitivni skup
skupa S. Da bi relacija biti poredak bila recaija poretka mora da važi da je ona refleksivna,
antisimetrična i tranzitivna. Imamo da je
Refleksivnost: (∀A∈P(S)) A⊆A
Antisimetričnost: (∀A,B∈P(S)) A⊆B∧B⊆A⇔A=B
Tranzitivnost: (∀A,B,C∈P(S)) A⊆B∧B⊆C⇔A⊆C.

Binarna relacija biti deljiv je relacija poretka u skupu prirodnih brojeva.
Relacija inkluzija skupova je relacija poretka u pratitivnom skupu
nekog skupa.
Primer.Dokažimo da je binarna relacija
n|m ⇔ (∃k ∈ N)m = k ⋅ n,
relacija poretka u skupu prirodnih brojeva.
Rešenje.Dokazaćemo da je posmatrana relacija refleksivna, antisimetrična i tranzitivna.
36
Refleksivnost: Dokažimo da važi n|n, za svaki prirodan broj n. Naime, postoji k = 1 ∈ N, tako
da važi n = 1 ⋅ n, za svaki prirodan broj n, pа n|n.
Antisimetričnost: Za svaka dva prirodna broja n i m, iz n|m i m|n, tj. (∃ k ∈ N) m = k ⋅ n и

(∃ l ∈ N) n = l ⋅ msledi da je (∃ k ⋅ l ∈ N) m = k ⋅ l ⋅ m.Kako je m ≠ 0, jer je m prirodan broj,
tada je k ⋅ l = 1. Kako su k, l ∈ N, imamo da je k = l = 1 , pa dobijamo da je n = m.
Tranzitivnost: Za svaka tri prirodna broja n, m i p za koje važi da n|m i m|p, tj.
(∃ k ∈ N) m = k ⋅ n и (∃ l ∈ N) p = l ⋅ m, sledi da (∃ k, l ∈ N) p = l ⋅ k ⋅ n.Kako su k i l prirodni
brojevi, tada je i = l ⋅ k ∈ N, tj. važi (∃ i ∈ N) p = i ⋅ n. Odavde, dobijamo da je n|p.
Primer. Ako je X skup i PX njegov partitivni skup, relacija inkluzija skupova je relacija
poretka u partitivnom skupu PX . Dokazati.
Rešenje.Za relaciju " ⊆ " važi da je:
1) refleksivna, jer (∀A ∈ PX) A ⊆ A,
2) antisimetrična, jer (∀A, B ∈ PX) A ⊆ B ∧ B ⊆ A ⇒ A = B,
3) tranzitivna, jer (∀A, B, C ∈ PX) A ⊆ B ∧ B ⊆ C ⇒ A ⊆ C.
Proveravanje da li je data funkcija bijekcija u zavisnosti od domena i
kodomena na kome je definisana.
Ispitati da li je funkcija f(x)=x 2 bijekcija ako je:
f:ℝ→ℝ,
f:ℝ→[0,∞),
f:[0,∞)→ℝ,
f:[0,∞)→[0,∞).
Rešenje.
1) nije ni "1-1" (npr. f(1)=f(−1)) ni "na" (npr. za y=−1 ne postoji x tako da je) f(x)=y)
2) nije "1-1", ali jeste "na"
3) jeste "1-1", ali nije "na"
4) jeste i "1-1" i "na" dakle, bijekcija
37

Kompozicija funkcija sa domenom koji ima konačan broj elemenata.
Za funkcije
1 2 3 4 2 4 6 10
f:( ) i g:( )
4 2 6 6 7 2 10 4
Odrediti g ∘ f i f ∘ g.
Rešenje. Na osnovu definicije slaganja funkcija za g ∘ f imamo da je

X = {1, 2, 3, 4}, Y1 = {2, 4, 6}, Y2 = {2, 4, 6, 10}, Z = {2, 4, 7, 10}, f : X ↦ Y1 i
g : Y2 ↦ Z. Kako je Y1 ⊂ Y2 , možemo tražiti g ∘ f. Tada imamo da je:
(g ∘ f)(1) = g(f(1)) = g(4) = 2, (g ∘ f)(2) = g(f(2)) = g(2) = 7,

(g ∘ f)(3) = g(f(3)) = g(6) = 10, (g ∘ f)(4) = g(f(4)) = g(6) = 10.
Sada imamo da je:
1 2 3 4
g∘f :( )
2 7 10 10
U slučaju određivanja f ∘ g prvo deluje funkcija g, a nakon toga funkcija f. Tada, kako je
g : Y2 ↦ Z i f : X ↦ Y1 za određivanje f ∘ g moralo bi da važi Z ⊆ X, što nije tačno. Dakle,
kompoziciju funkcija f ∘ g nije moguće odrediti.
Napomena. Iz prethodnog zadatka treba uvideti da je bitno kojim redosledom se vrši

slaganje funkcija. Takođe, u situacijama kada je moguće odrediti g ∘ f i f ∘ g operacija
slaganje funkcija ne mora da bude komutativna, tj. važi f ∘ g ≠ g ∘ f.
ZADATAK 11 (10 POENA)

Određivanje kompozicije dve funkcije.
Date su funkcije f( x+1 ) = x2 i g(3x − 2) = 2x − 3 . Odrediti f(x) i g(x) . Naći (f ∘ g)(x) i

x
(g ∘ f)(x) .
Rešenje.
38
x
smena : =t smena : 3x − 2 = u
x+1
u+2
t(x + 1) = x x= 3
tx + t = x
tx − x = −t
x(t − 1) = −t
−t
x= t−1
x= t
1−t
t 2 2u − 5
f(t) = ( ) g(u) =
1−t 3
x 2 2x − 5
f(x) = ( ) g(x) =
1−x 3
2x−5 2 2x−5 2 2
)=( ) =( ) =( )
2x − 5 3 3 2x − 5
(f ∘ g)(x) = f(g(x)) = f(
3 1 − 2x−5 −2x+8 −2x + 8
3 3
2
) −5
2x2
2( 1−x
x −5
) )=
x 2 (1−x)2
(g ∘ f)(x) = g(f(x)) = g(( =
1−x 3 3
2x2 5(1−x)2 2x2 −5+10x−5x2
−
(1−x)2 (1−x) 2
(1−x)2 −3x2 + 10x − 5
= = = .
3 3 3(1 − x)2

Asocijativnost operacije kompozicije funkcija.
1
Neka je f(x) = x2 + x + 3, g(x) = sin x i h(x) = x. Odredimo ((h ◦ g) ◦ f)(x) i
(h ◦ (g ◦ f))(x).
Rešenje. Važi da je
((h ◦ g) ◦ f)(x) = (h ◦ g)(f(x)) = (h ◦ g)(x2 + x + 3) = h(g(x2 + x + 3))

1
= h( sin(x2 + x + 3)) = .
sin(x + x + 3)
2
S druge strane važi da je
1 1 1
(h ◦ (g ◦ f))(x) = h((g ◦ f)(x)) = = =
(g ◦ f)(x) g(f(x)) g(x + x + 3)
2
1
= .
sin(x2 + x + 3)
39

Određivanje inverzne funkcije date funkcije.
Odrediti inverznu funkciju za linearnu funkciju y = 3x − 6.
Rešenje.Kako smo pokazali na predavanjima da je svaka linearna funkcija bijekcija, tada

je takva i funkcija y = 3x − 6. To znači da postojati inverzna funkcija, funkcije
y = 3x − 6. Prilikom određivanja inverzne funkcije, potrebno je iz početne funkcije
jednoznačno izraziti x u funkciji od y. Tada imamo:
y+6 y+6
y = 3x − 6 ⇒ 3x = y + 6 ⇒ x = 3 . Dakle, funkcija x = 3 je inverzna funkcija, funkcije
y = 3x − 6. Kako je uobičajeno da sa x označavamo nezavisno promenljivu, a sa y zavisno
x+6
promenljivu, tada ćemo ovu inverznu funkciju zapisati y = 3 . Dakle, za funkciju
f(x) = 3x − 6, za koju važi f : R ↦ R, njena inverzna funkcija je f −1 (x) = x+6
3
, za koju
takođe važi f −1
: R ↦ R. Tada je
3x– 6 + 6
(∀x ∈ R)(f −1 ∘ f)(x) = f −1 (f(x)) = f −1 (3x − 6) = =x
3
i
x+6 3 ⋅ (x + 6)
(∀x ∈ R)(f ∘ f −1 )(x) = f(f −1 (x)) = f ( )= – 6 = x.
3 3
40
Poglavlje 7
Zadaci za samostalni rad
ZADACI ZA VEŽBU
Zadaci koji se ostavljaju studentima za samostalni rad.
Zadatak 1.Dokazati sledeće formule
1. (A ∪ B) × C = (A × C) ∪ (B × C),
2. (A ∩ B) × (C ∩ D) = (A × C) ∩ (B × C).
Zadatak 2.Neka je A = {x|x ∈ N ∧ x < 7}, ρ ⊆ A2 i ρ = {(x, y)| 2|(x − y)}. Odrediti klase
ekvivalencije relacije ρ.
Zadatak 3. Neka A = {a, b, c, d} i ρ ⊆ A2 data sa

ρ = {(a, a), (a, b), (a, c), (b, b), (c, c)}. Odrediti skup ρ1 sa najmanjim brojem uređenih parova
tako da ρ ∪ ρ1 bude relacija poretka u skupu A.
Vreme izrade:
Zadatak 1. 30 minuta
41
RELACIJE I FUNKCIJE
Binarne relacije: definicija, relacije ekvivalencije i relacije poretka,
definicija i osobine funkcije.
Pojmovi relacija i funkcija su suštinski matematički pojmovi. Ovi pojmovi kasnije dovode do
pojma grafa koji u računarskim naukama ima poseban značaj.
Literatura (nastavni materijal):
1. Dr Rale Nikolić, Elektronski materijali predavanja za učenje

2. P. M. Miličić, M. P. Ušćumlić, Elementi više matematike, Naučna knjiga, Beograd,
1984. godina.
3. Mališa Žižović, Matematika, ICIM, Kruševac, 1998. godina.
4. Dragoš M. Cvetković, Ivan B. Lacković, Milan J. Merkle, Zoran S. Radosavljević,
Slobodan K. Simić, Petar M. Vasić, Matematika 1 – Algebra, IX izdanje, Akademska
misao, Beograd, 2006. godina.
5. M.Petrović, Osnovi nastave matematike (Matematička logika, Skupovi, Algebarske
strukture, Realni brojevi), Prirodno-matematički fakultet, Kragujevac, Učiteljski
fakultet, Jagodina, 1998.
6. Miličić M.P., Uščumlić P. M. Zbirka zadataka iz više matematike, Nauka, Beograd,
1993. godina.
42
43

Binarne Relacije I Realcijske Funkcije: Ma120 - Linearna Algebra

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Binarne Relacije I Realcijske Funkcije: Ma120 - Linearna Algebra

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MA120 - LINEARNA ALGEBRA

Binarne relacije i realcijske

BINARNE RELACIJE I REALCIJSKE FUNKCIJE

Binarne relacije i realcijske funkcije

Matematičke teorije se izgrađuju aksiomatskim pristupom.

UVODNI VIDEO KLIP

Dekartov proizvod skupova

DEFINICIJA UREĐENOG PARA I UREĐENE TROJKE.

Primer.Posmatrajmo ponovo devojčice iz prethodnog primera. Ako je Nađa brža u trčanju na

(x, y, z) = ((x, y), z).

Praktično, pretpostavlja se da uređena trojka (x, y, z) ima sledeće dve osobine:

NAPOMENA U VEZI SA DEFINICIJOM UREĐENOG

Strogo matematički govoreći, uređeni par (x, y) se definiše na sledeći način

(x, y) = {{x}, {x, y}}.

(a1 , a2 , … , an ) = {{a1 }, {a1 , a2 }, {a1 , a2 , a3 }, … , {a1 , a2 , … , an }},

pri čemu je a1 prva koordinata, a2 druga koordinata, … , an n -ta koordinata. Za uređenu

Uređena n -torka (a1 , a2 , … , an ) se množi skalarom α, tako što se svaka njegova

DEKARTOV PROIZVOD DVA SKUPA

Pretpostavimo sada da su data dva skupa A i B i da hoćemo da formiramo uređene parove,

Def inicija.Dekartov proizvod skupova A i B, u oznaci A × B, je skup

A × B = {(x, y)|x ∈ A ∧ y ∈ B}.

Napomena Naziv Dekartov proizvod skupova, potiče od čuvenog francuskog

Odnos operacije ” × “ prema skupovnim operaciji ∩ iskazan je sledećim formulama:

koje važe za proizvoljne skupove A, B i C. Odnos operacije ” × “ prema skupovnim operaciji

koje važe za proizvoljne skupove A, B i C. Poslednje četiri formule ukazuje da je operacija

U opštem slučaju, prilikom formiranja skupa A × B elementi skupa A i skupa B ne moraju

Primer. Posmatrajmo sledeće skupove A = {1, 2, 3} i B = {x, y}. Formirajmo skupove

U slučaju da su elementi skupova A i B koji učestvuju u Dekartovom proizvodu realni brojevi,

Primer. Posmatrajmo sledeće skupove A = {−1, 3} i B = {−1, 0, 2}. Formirajmo skupove

Napomena. Plave linije na Slici 4, kojeograničavaju traženi skup tačaka u ravni, su

DEKARTOV PROIZVOD SKUPA SA SAMIM SOBOM.

Specijalno, Dekartov proizvod A × A, označavamo sa A2 i to je skup

A2 = A × A = {(x, y)|x ∈ A ∧ y ∈ A}.

Primer.Neka je A = {1, 2, 3, 4}. Odredimo A × A.

DEKARTOV PROIZOVOD TRI I VIŠE SKUPOVA

Ako pretpostavimo sada da su data tri skupa A, B i C i da želimo da formiramo uređene

Def inicija.Dekartov proizvod skupova A, B i C, u oznaci A × B × C, je skup

A × B × C = {(x, y, z)|x ∈ A ∧ y ∈ B ∧ z ∈ C}.

Napomena.Videli smo da je operacija ” x “ binarna operacija, tj. da se primenjuje na

Specijalno, Dekartov proizvod skupova A × A × A, označavamo sa A3 i to je skup

A3 = A × A × A = {(x, y, z)|x ∈ A ∧ y ∈ A ∧ z ∈ A}.

Pojam Dekartovog proizvoda može se generalizovati do proizvoda od n skupova,

POJAM BINARNE RELACIJE. PRIMER

U svakodnevnom govoru relacija predstavlja određenu povezanost između objekata.

U matematici govorimo o relacijama ili vezama između odgovarajućih elemenata koji

Sada ćemo navesti neke poznate binarne relacije.

U radu sa skupovima, binarne relacije predstavljaju jednakost skupova “ = ”, biti pravi

U geometriji sličnost i podudarnost u skupu određenih geometrijskih figura (na primer

je skup ρ = (1, 1).

OSOBINE BINARNIH RELACIJA. PRIMER

Def inicija.Za binarnu relaciju ρ u skupu A kažemo da je:

1) refleksivna, jer važi (∀a ∈ A) aρa,

Primer. Iz prethodnog primera imamo da je za skup A = {2, 3, 6, 9, 12}, relacija deljivost

2|6 ∧ 6|12 ⇒ 2|12, 3|6 ∧ 6|12 ⇒ 3|12.

Napomena.Potrebno je obratiti pažnju na to kako se proverava osobina tranzitivnosti.

RELACIJA EKVIVALENCIJE. PRIMER

Def inicija.Binarna relacija ρ u skupu A koja je refleksivna, simetrična i tranzitivna naziva se

refleksivna, jer važi (∀p ∈ A) p||p,

simetrična, jer važii (∀p1 , p2 ∈ A) p1 ||p2 ⇒ p2 ||p1 ,

tranzitivna, jer važi (∀p1 , p2 , p3 ∈ A) p1 ||p2 ∧ p2 ||p3 ⇒ p1 ||p3 .

Napomena.Neke od najvažnijih relacija ekvivalencije su jednakost (brojeva i skupova),

Neka je ρ relacija ekvivalencije u skupu A i neka a ∈ A. Skup svih elemenata b ∈ A koji su u

se naziva klasa ekvivalencije skupa A, koja odgovara elementu a, u odnosu na relaciju