16:45 а 1 t .1 .11 .t.

11сочсю1вu11с. 1"ОЈ111ко 11 скупоцене, неодољ11ве песничке ст1ке.М11 смо у 011ој пр1ш1щ11

11окуша;111 да 11м oмcl)llMO родно место. 11 да 11м опишемо прщюду и значење.

( 199811999)

25

Save

hare this document

Access the ultimate library with Scribd.

Предмет овог рада јесте анашва моrnва тела у поез11ј11 Раст1(11 Пстров11hа .
Овај мот11в 11рераста у култ са појаво зб11рке ..Откровење". Ц11љ р: да јесте да кроз
11рсп1сд текстова у кој11ма се јааља овај toтttв у"3Же на његов з11ачај у nocзtrjlt Растка
Гlетров11hа.
Кор11ус 11есама на кој нма је заснован рад преузет је г11ав1111\1 дело yrtpaвo ю ове
зб11рке. Зб11рка ..Откровење'· представља срж авангардю1х стремљења с1111скс
књ11жев11ост11 20. века. ..најзначајн нј11 nесН11чк11 r1ројекат српске а1ш11гардс" (ТЕШ ИЋ
2009: 260) о чему говоре бурне реакц11је кр1m1ке' у трснуз·ку када ес 11оја1111:ш. "11гrо
свсдоч 11 о r1рсврап111чком духу самог дела које оштю расюЏ1а са ко11зср1игг11н1юм
с1·ощ1а11а•1ком праксо.\1" (ЧАБРИЋ 2012: 7). Њен прсвратt 111•1к11 дух уо•tn1н1мо у
01101111рању 11a1шacO-CllMOJJllCTll ЧKOj епос11 модерне, поред тоrа опо1111ра 11
ч)ад1щ11ј11 llptt 'ICIY yttopдo са 1·11ме тече 11 "процес оживљавања и ресемантиза1џ1јс
зn1-1остuвљс11нх 1lрсд ос·п1 11шд1щ11је: с11овс11ске м11толоп1је 11 оннх слојева народне
књ11жс1шос·11 кој11 су шраж:ша1111 11рщ11011ааш1 слој човековог б11ћа"."(ЧА БРИЋ 20 12:
20).
Јlоларнзоване ставове 11зазваоје 11 текст "Спомен 11к Путс1шма", обја11љс11
110чС1·ком 1922.док је крајем ttcтe гоДЈtне објав.ъена 11 сама зб111жа .,ОТ•'ЈЮ•Сњс".
О11ај текст може се тумач11тt1 као својеврсни оквир збирке с обз11ром на то да с:щржи
11стс мот11нс који се Ј3В.ъају у збирци 11 упућује нас на б1ггне карактер11m1ке nоез11јс
Рзстка ПсТЈЈОв11hа Збирка 11ас.1ово)1 y11yhyje на "Биб111ју·11 њен завршн1t текст
"От•'Р11вењс Јоваиово".Састоји се o;i 12 11ecata 11 једиог прозног текста ..Пробуђена
свест - Ју,1а" тако д; коистру1щ11Јом алуд11ра на llcyca Хр11ста 11 његовнх 12
апосто.1а.
Мопtв те.1а прсдстав.rьа један o;i центра.1н1Lх моп1ва ове зб11ркс "Расткова
ве1111ка 11ас11ја. а то знач11 и страст 11 мучею1шТ11О. 61ша је 111стер11ја телссиог.која
му ес открива.1а у иуном СЈају врховне песничке лепоте 11 коби преко
11ајсвакод11св1111ј11х ф111110.1ош1шх ма1111фестщија: дисања 11 корачања. с1ггост11
11 гл:џщ успављ11вшьа 11 буђеља Пред том слнко>1. голог ф11з11чког постојања он је
стајао као пред чудом КОЈС га у 11ст11 мах обес1юкојава 11 зад11вљује" ( МИШИЋ
1976: 229).

1 1lохвwшс кр1rr11кс ш1са1ш су Ис1щора Секулнћ. Мюtош Црњансю1, Раде Д ю1111 щ. Сr.1111сл.:щ В1111.1оср. док
С)111с111·111н11у кр1m1к)' ш1см11 С1ша Пандуров 1ћ, Мшшвој Пnв.т101шll, Љубом111)М1щ11ћ.
 0СЈа ,._
hubclub

Кликните на "Преузми"
Активирајте свој налог З. Прист.v пите свом садржаiv

11 1 о <
Access the ultimate library with Scribd.
- -.- - - -- - -- - -

Б11ће 11 тело

Текст "Спомен11к Путев1ша" ант'l!ц11т1ра мот11в телссноr кој11 ћс б11т11 јсдt111

од цс11тра.11111х мот11ва у зб11рц11 ..Откровење". Петров11ћ Хр11ста 11зјсд1ш•1ава са r1лодо
1 стаб.1а врт• у Еr111куру. •111ме Хр11ста доводи у везу са rрчюш ф111юзофом Е1111куро1
11 њсrов1ш матер11ј :и111З)IО)1. одЈ-1. учење)1 о задовољству ,,11·11". 1е 11ст11t1с
матср11јtu11111 ас11с1<1· llcyci'1
Xp11c·rn. 1ј. ч 11њен1щу да је Исус Хр11ст у те.•у овап.1оћс1111 Бог - матср11јал
11зо1нш11 501"' (ЧАБРИЋ 2012: 27).

"Mo1·11ari sto drenialш

Na bezb1·oj zalova
Mon1ari sto su
naroёita Vrsta putnika
Као di,•nu ''oeku iz mova
UzЬraiie Hrista sa kтsta
Tog divnog staЫa \'fta u Epikunr·
(PEТROVIC 19:99-100)

У тексту ..Пробуђена свест - Јуда·· кој11 је ма111rфест11оr кара'Тсра.

11алаз11мо смерн11це за ч11тање зб11рке. У no;uiacлoвy овог текста као "ото налазе ес

ст11хов11 ..кој11 y11yhyjy 11а то да се )lетафора у нас.1ову зб11рке - откровеик!

од11ос11 110 откр11б1.11"" тс.1а. тnко да овај текст юже)ю С)1атрат11.11ат1фес1110.11

me.1d" (СТЕФА ЮВ1IЋ 2014: 15).

Петров11h 11аrлаша11<1да Новн завет поч 11ње управо отс.1отворсњсм Божјег с1111а.

..Гlетров11l1 11ст'llче телесну д11менз11ју човека, ал11 11 Богочовека. коју јс хр11111hа11ска

догма вско1111щ1 за11е)1ар11вала. Он наr.1аша11<1да је !Нов11 завет (Бога 11 људ11)

скло11љс11 у11раво 11рко Хр11стовоr тепа. одн. отелотвореног Божјег с11на. Дакле. l-!01111

завет rro•111њc од тела 11 та тслсс11а д11мею11ја се не може занемар1rrн" (ЧАБРИЋ 2012:

33} Отуда у О·rкро11сњу мот 11Ј ·гела заузима значај но место.

Ad

50"49.990
127cm 39.990
58" 59.990
49.990
 У тексту ..Пробуђе11а свест -Јуда" 11ст11че з11ачај тела з1. дух 11 1111сао

ос11ор1. ва1уh11 могуhност бшю какве шели до тренутка док 111сао не 1шста11с уз

помоћ тс.1а. " Dosta је 111ојс telo ispastalo: опо ћосе da ude sloЬodno u svoj raj. Dosta јс

svojoin l 11dosc11 i тој duh ispastпo: jer dok nisa111 111islio 11z pripoп10c svojil1orgaiia i

Ьшi11а. kolc11a. prc111da s11111 11а izgl d 111islio pn1vil11ije, nisa111 111islio do stvari

spo1·ed11e i bez vaz110sti ; 1110zc sc ak 1·cci d11 11isa111 11ista 11i 111isl io.А sad је 111isao

spaso110s110 prelila n10je telo kao 111lak talas. Tclo ес 1шuti1i 111ој zi vot 1.dn1vlj11 i

discipli11i.а n1isao ga је bila nadrazila toliko"(PEТROVIC 1964: 143).Дuк;1с. 11ут ка

мш1љењу. стваралаштву, продуховљењу нерасющ11воје по11сза11 са тс11ом.

Растко Петюв11ћ у есеју о Петру Павал11ч11н 11ју нагла шава тело као

1tзражај1ю средство. "".сео celcati Petar Pa1,aliёini, i fizic ki cak, i fizioloki cak,

uccsti'UJC prcko svojih ruku u 1zradi1'anju Sl'ojih kipova"(l964: 26 1).

"Ову пра11;1еју бо;щарта lt те..1есне. концептуалне поезије. Растко ЈС

разрађивао и у со11ственој ст83ралачкој пракси"." (ТРНФУН ОВЈЈЋ 1989:128

Дс;џша11оставља заn11с о Раст•овом виђењу процеса стваралаштва са телом у

средшшу. •""а тврдо јс веровао да 11ес111" треба да п11ше стихове не за столоr. но

седећи неудоб110 на поду - можда и клсчеh11 -згрчен 11 шщвијен над харшјо 1.

по;(о'очен на руку у којој држ11 0110&')' да би тnко 11елю1 свој11м те.1ом. свнм

орrан 11ма. у•1ествовао у бс11сжсњу скстnзе" (ТРНФУНОВllЋ 1989:129).

Петров11h сматра да се у 1етн11чк11 чш1 зач11ње у духу, а.111 ес остнарујс

11утс1 тена. За њега је стваралаштво в11д те.1есне потребе, врста телесне фу11юџ 1јс.

"G1·adc11jc pcsaiщ1 је jc dнr1 od щijn11znijiћ tren11taka nюga zi vota: jedna od njegovil1

fш1kcija: ю јс kao kon1tati ili 1.:1Clrl11ati" (PETROVIC 1964: 148).

Download

Ad

50" 49.990
127cm
39.990
 У тексту ..Пробуђе11а свест -Јуда" 11ст11че з11ачај тела з1. дух 11 1111сао

ос11ор1. ва1уh11 могуhност бшю какве шели до тренутка док 111сао не 1шста11с уз

помоћ тс.1а. " Dosta је 111ојс telo ispastalo: опо ћосе da ude sloЬodno u svoj raj. Dosta јс

svojoin l 11dosc11 i тој duh ispastпo: jer dok nisa111 111islio 11z pripoп10c svojil1orgaiia i

Ьшi11а. kolc11a. prc111da s11111 11а izgl d 111islio pn1vil11ije, nisa111 111islio do stvari

spo1·ed11e i bez vaz110sti ; 1110zc sc ak 1·cci d11 11isa111 11ista 11i 111isl io.А sad је 111isao

spaso110s110 prelila n10je telo kao 111lak talas. Tclo ес 1шuti1i 111ој zi vot 1.dn1vlj11 i

discipli11i.а n1isao ga је bila nadrazila toliko"(PEТROVIC 1964: 143).Дuк;1с. 11ут ка

мш1љењу. стваралаштву, продуховљењу нерасющ11воје по11сза11 са тс11ом.

Растко Петюв11ћ у есеју о Петру Павал11ч11н 11ју нагла шава тело као

1tзражај1ю средство. "".сео celcati Petar Pa1,aliёini, i fizic ki cak, i fizioloki cak,

uccsti'UJC prcko svojih ruku u 1zradi1'anju Sl'ojih kipova"(l964: 26 1).

"Ову пра11;1еју бо;щарта lt те..1есне. концептуалне поезије. Растко ЈС

разрађивао и у со11ственој ст83ралачкој пракси"." (ТРНФУН ОВЈЈЋ 1989:128

Дс;џша11оставља заn11с о Раст•овом виђењу процеса стваралаштва са телом у

средшшу. •""а тврдо јс веровао да 11ес111" треба да п11ше стихове не за столоr. но

седећи неудоб110 на поду - можда и клсчеh11 -згрчен 11 шщвијен над харшјо 1.

по;(о'очен на руку у којој држ11 0110&')' да би тnко 11елю1 свој11м те.1ом. свнм

орrан 11ма. у•1ествовао у бс11сжсњу скстnзе" (ТРНФУНОВllЋ 1989:129).

Петров11h сматра да се у 1етн11чк11 чш1 зач11ње у духу, а.111 ес остнарујс

11утс1 тена. За њега је стваралаштво в11д те.1есне потребе, врста телесне фу11юџ 1јс.

"G1·adc11jc pcsaiщ1 је jc dнr1 od щijn11znijiћ tren11taka nюga zi vota: jedna od njegovil1

fш1kcija: ю јс kao kon1tati ili 1.:1Clrl11ati" (PETROVIC 1964: 148).

Download

Ad

50" 49.990
127cm
39.990
Access the ultimate library with Scribd.

Човек теж11 да задовољ11 ову своју потребу као шrо :щ. ово:ъnва 11 оста11е

тс.1ес11е 11отрсбе да једе. спава. корача. rовор11. 1\ути пр11 че"у Петров11ћ одређује

•1овс 11 као

..Човека-много" кој11 мора да задово.ъ11 своје нагоне. О то"е говор11 у тексту

.Лробус11а свест - Јуда··. 11ст11 мот11в прона.1аз11мо 11 )' nec)!ll ,.Пустоло в у кавезу·.

..Човек-м1101·0" ыора да утол11 глад (..Sitosti. sitosti. S\'t1da na hiljade!"). да са преда

11aro11y ссксуа.111ост11 (..p1·obudena 11а kosare skoёila n10ja zelja"). дестµукц11је

("Ubic11 11ckog gn11S11og sanjalict1'"). ствt1р;111аштва (,.S1il10vi, nosite me daleko od ove

ze111Jjc"').

llетров>1ћ 11>1с11ст11ра ве само >1а те.1ес11ој д11менз11ј11 •ювска већ 11 Исуса

Хрнста кort1 јс l>ог 011пш10т1ю у људско телу. Повлач 11 паралелу 11з"сl)у Бога 11

•1011ci.11 11cr11чyl111 ссксуат111 ч11>1 као тренутак у KO)le се човек пр11бл11жава Богу

будуl111 да 11 с11м с·1 вара ж11вот. О томе експл11ц11шо rовор11 у тексту ,,П1юбуђе11а

свест -Јуда··.

..Као da tvoj od11os s bogom postaje manje vaZзn i divan nko idc kroz n1t1drost

scksa i apetit njegov. а 11е preko srca samo tvog i misli. 1 ako је u \•eri neophodno

otkrovcnJe. zar nije i to jedno otkro,·enje! 1 kao da za Ьоgа 11ije najprirod11ije da,

ja1·Jjajuci sc pojcdi 11cu. ЈЗ\'1 11iu se preko s1le njego,·og rodenja i sile mogucnog

гodenja njego, og sina ..."(PEТROVIC 196-1.148).

lon1в тела налазимо 11 у пec)IJI ..Десет непр11кос11овс1111х сn1ова" у којој

се rовор11 о савезу 1ш1еђу Бога 11 .ъуд11 кој11 је настао )'ltpaвo 1щда јс Бог у телу

ова11. от110 Хрнста. ..Puna sala i Z\'ezda је noe ova ,·edra / Noe rukovanja!" Људи су

мсто1111)111Јс11 оз•ш1ени као сало. а Бог као звезде.

У вези са култом те.1есног на..1азн се 11 1от11в рођсњ"1 1-1а11ш1сt1 у

nроrрамско.)1 о внру "Пробуђена свест - Јуда". ..Tajanstvo rodenja је isto tako

vcliko. 111otda i vccc по 1ajor1s1vo s111rti. Kako sаш ја roden? L1s10 bas ј а а 11е ko dl'\

1gi; kako sc 111оја svcs1 о lienosii uvukla t1 ovo bas telo а 11е ll koje drugo, rode110 od 111ојс

111njkc; t1koliko 111ојс tclo nosi u sebi

S SC R IB
Trusted Ьу over 1million members

Try Scribd FREE for ЗО days to access

over 125 miШon tit[es without ads or
 11. Kontroling Konferencija
с Kontroling Kognosko
мое sinergije

dozJ\'IJaje i saznanje. о njemu. moje шајkе. i pustolo,oinu moga оса itd.? Uzлcm1rnva mc sve

10 koliko 1 oeeki,·ani odgo,or za posle mog poslednjeg daha··(PETROVIC 196-1: 147)

Мот11в роења. од11. прената.111ог жнвота н11је нов11на у српској поезиј11. 11алаз11\1О rn

11 код Диса са раЗ1111ком да је .•у Диса траума рођења уграђена у једну

1111рсксн1стафю11чку

·космогонију'. док је у Растка Петровића вјероват110 1111cr111pиca11n r1сихоаиа.111зом

11дјс.1ом Ота Ра11к11 11 11аг11аше110 прожета те.1есношћу ..." ( ДЕЛИЋ 2008: 277).

У 11оез11ји Растка Петровића мотив роlјења щ>еплнћс ес са мотивом см1л11. У

исс111 "Тајна роl1ења" 1111рсю1 субјекат се сећа пренатал ног ж11во1-а 11 ·1 рс11утк11

допаска ш1 свет. "Откр11l1е тајне роења представља , за Растка, нај веће песн11•1ко

отк1ювсњс..." (Мll Ш ИЋ 1976:230). "Тајна роlјења" 11спевана је 113 персnек111ве Хр11ста

као лирског субјекта кој11 се сећа ембр11оналног ж11вота 11 рођења непосредно пред

смрт. Дата јс сл 11ка утера.11ю1· нростора.

..О. сГ\·е111lо mi dotice iz inatere

5,·etlost. cuj. iz doma gde se ne 'таса

Plaшeni zrnk. ёuј! Кroz preЬele 5atore

Za sшcinog mladica

(kоше se ,;zija detinjstva паса!)

Сrven i zmk пюzаk da proЬode:

DuЬoka zv11ёna suma podset i na stado ш1adih jarica;"

(PEТROVIC 1964: 126)

Да је .11рсю1х субјекат Исус Хр11ст, потврђује хроното11 масЈ1111ю11с 111у1с у 1юl111

11рс Христовог распеhа. када је Исус био заробљен, а "прскање дамара" 11редстuвља

а11уз11ју 11а Хрнс·гово му[1ев,е.

б
 Anytime,anywhere,across your
Engl sh Doctionnry Beelingo.co
Оу
б«•ti,,.o.<<>1"
m

Зоран Мнш111\ навоДЈ1 да се песннк враћа то" ..пра11звору телесног ( ...) као

ко.1евц11 снова о бескрајностн. (...) Човеку је дато да тај сан одс11ева са"о јсдно\1. у

утробн мајке. ал11 1юста.1гнја за њ11м прат111\е га целог жнвота" ( 1976: 231 ). 31.

човека ·mJ nрсшпа.1нн свет 1юстаје с11мбол сигурност 11. окр1ъа. зашппе. а ж11вот

постаје ·mмшща као у Д11совој 11с·rо1шеној nесш. Човек б11ва затворен у тескобу

своје тс11сс11ост11. У 11ссм11 "Ово о једном 11ес1шку" жнвот је пр11казан као казна у

односу на прс1штал110 нрсмс у које жс.111 да ес в1жп1 л11рск11 субјекат.

,.Јег rodeп posle seda111 111eseci n11d1106e,

Pretllriv sve пesrece,zeli da se vrati

щајсi; 1, 11е izlazeci vise пikada, ћосе

Da izbegпe -bar veёno -toj gnus110j kazni, toj lшjci:·

(PEТROVIC 1964: 141)

Љ1рсю1 субјекат је неза.:tовољан ж11воюм, заправо occl\a мржњу 11pc\la

ж11воту. У 11ес>111 ..Пусю.1ов у ю1везу· хедон11С111чко с:1ављење те. есrшх за.:tово

ьстава прераста у мржњу пре•• жнвоту.

"Nema .-ise ljuba'i za co.-eёnost. ,·ес dahtanje

ViSe dгZiщ do tvog tkiYa ОО do zivota.

1 nistш1 sebe. ne iz ljubavi. vec iz Ьеsа:"

(PEТROVIC 1964: 112)

Мотив ембрнонмног жнвота нмаз1шо и у песм11 "Јсдшш са11" у којој

1111рск11 субјк:rг гледа на свет након рођења као на ко11шар, кој11 јс nот11у 11а

су11рот ност смбр11011а;11-ю1 ж 11воту.

,.Рн 11ijeda11 Zivota sал

7
 Anytime, anywhere, across your
Engl sh Beelingo.co
m
Doctionnry
Оу
Nije tako Cist

1 od svega ёedan. kao daје u trЬuhu neke 111atere."

(PEТROVIC 1964: 125)

Око ембриона ..круАш чудна мисао··која ће му пр1шасn1 са рођсњс\1. 11ако11

uпо 11а11уст11 море у које се ..не утапа н11једна вю11ја ствар11ост11··.коју ћс смбр11011

сnоз11ат11 тек ЋДа 11а11уст11 мајч11ну утробу. Ово су е.1еме п11 01111са npe11aтa.111or

nростор.1 11 време11а . ll11траутер11нск11 простор се доживљава као рај.а пад у ж11вот као

кошмар ·гако да ф11гур1.

маЈКС до611ја на значају у поез11јн Раст ;а

Петров11ћа.

Јако је значајн о вез11вање те.1а за r1ростор 11 време. "Одрсђс110 r1ростором

11 врсмс1101. тело 11ас везује за један свет 11 потврђује нас у њещ" (СТЕФА I IOBI IЋ

2014: 1 9). У 11есм 11 "Јед11н11 са11'' тело је одређено 11 омеђено 111юстором.

"Prol10di111 k1·oz onaj tnшri prosto1·gde S\•aki

list, U sa11ja11jll, poriёe da ima jedan svet

Кој i је van ovog: sloЬodaп, i bez mere;

1 opet kroz iste sale sna

Zakucani prestravljen na 111isic11a vrata ovoga zivota:

Ah.Jedan. dva! Al1.jedan. dva!"

(PEТROVIC 1964: 125)

Прс.1азак 11з пренаталног у еn11стенц11јално вре"с 11 простор јас110 ЈС

одређен у 11есм11 "Тајна рођења":

..Та izadoh iz diungle na111irisane

1 pokrih zenilju telo111 da је sacuva111 od isp1. renja.

1 njuskah је tako d11ge dane

360 DIN недељ1 .

Download
 11ICCC Kontroling
Konferencija

(PEТROVIC 1964: 126)

Поред мот11ва тела. рођења. ж11во111. још један важа11 моn1в кој11 ес јавља у 11осз11Ј

11 Растка Петров11hа јесте моnв cмpnt. одн. ClJ>axa o;i c"pn1. З:1,.1ово.ъавањс

тpettynшx човсков11х ф11311чк11х 11 ф11311олошк11х потреба заправо је могуh11ост дn ес

11обсд11 страх од смрт11. док је друrа могућност управо 1щеја повратка у

пре11а11111110 време ..У оба случаја тело 11ма главну улогу. У првом с.1учају тело

је средство кој11\1 ес 11ост11жс ц11љ (з:1довољсње). у другом је оно 11ре11ре•а ка

остварнвању 1111.1Ъ<1··(СТЕФА I ЮВ l lЋ 2014: 32).

Стапање мот11ва рођења са юn вом смрт11 11а.1аз11мо 11 у псс\111 ,.Прс111шчсња". У

ос1- ов11 ове 1-1есме валазн се поступак пре1- начења песн11 1ю1х слика карактср11ст11ч

а11 за 1 осз11ју Растка Петровнћа. "Слнка Хр11стове смрт1 1юступко> прс111щ•1сља

11рста11а ес у ст1ку његовог рођења'' (ЧАБРИЋ 20 12: 58). Спој рођења 11 смрт11

111шаз1шо у с·1·11ху: "St1·aSш1 jeda krik razb11di tvoj pad!" Преиначење до.1nз11 од

двоз11n•ш0С1'11 11мс111ща кр11к 11 1щд. llnд може 611ти 11Јенутак рођења, односно пада

духа у ж1111от 11з r1рссrз11стс1щ11јс. као

што код Д11са рођењем човек пада у ж11вот, а може да означава 11 смрт у 1111ду

морш1рс1ю1· 1щда у море. док 11мен11ца кр11к с јед не стране озна•шва кр11к 11ород11љс,

а с дру1 с крнк ум11руhе1 .

Рођење 11 с"рт с111пају се 11 у песм11 .,Фабр11•11ш днмњак у пејзажу 11

ка111163.1ац чекајуhн новорођеноr'. Песма об1tтује мот11в11с\lа апоюuшпсс (јахач ћс

заrаз11т11 у реку која се ювс llcтop11ja. д11мњак се повезује са тр)'6011. чује се зво11

cмpnt) док се 11стовре>1е110 дешава 11 стварање новог ж11в0111. К;ца ја.>tач. којн

долаз11 113 всч11осn1. уђе у ре•')' да се О•)'11а. доб11ја телесн11 обл11к. постаје војн11к.

а 11стовреме110 са 1ьсrов11\1 доласко" 113

9
 11ICCC Kontroling
Konferencija

..А kad \'Ojnik ude da se k-upa.U reci ро noei

- On i пјеgо''konj -

Draga. u koje cu ti пеmе doCi

Od ljubavi sam Ьоn?

Kad voJnak krepki u relш uja.Se.

Zakucace na prozoru tad neki smelo:

Odskrini da sanю protne ruku

Ра po111iluje dojku i grlo belo."

(PETROVIC 1964: 120, 12 1)

Упоредо са С)1рћу :шрског субјекта 11 агокашшсом дешава ес роl)сњс тако да

се 11011000 као 11 у l'lecм11 "Преиначења" слика смрти 111>ста ш у с1111ку рођења у

ст11хо1шщ1 "11ikad 11je110g poroda11ja docekati necu''.

Моп111 смрш означава нестанак те;1а, с11Јах од с"рт11 11зuз111ш у 1111рском

субјекту жељу зu 11овратко)1 у пренатално вре)rе. Жудњу за rювратком у r1рво611т1111,

11ско11сю1 свет 1r:uщз11мо у песми "Ово оједном песн11ку".

.Јег roden posle sedam meseci trudnoce,

Preturiv sve nesreee. zeli da se''rati

majci·· (PEТROVIC 196.Ј: 141)

На ;;pyroj страин. као могућност превазrmажења страха од смрт11 11а. аз11 се

остваривање телесн1L нагона. ..Тако понављање рад.1ы1 тела Uecm11, 11 то 11110...'О )t!

c11111: ст1ват11, вр.то .v1100X1 с11ават11: 1.·. орочап111 110 читаве сате 11тд.) ес у

Пстров11hсв11м

10

Enjoy miHions of ebooks,

S SC R I B - Download
••• ••••
 11ICCC Kontroling
с Kontroling Kognosko

с
мое
sinergije

§ SCRIBD s...
ст11хов11ма јавља као не 11 врста р11туала. (...) од11ос110, nес1шк верује да 1\е

ауrоматско 11011аwьање радњ11 тела створ11т11 11.1уз11ју о конт1111у1rrету 3:1дово:ъстава. тс

11 о всчност11 ж11вота" (СТЕФАНОВИЋ 2014: 51).

Њдвнјају се мот11в11 трбуха. фалуса, уста. Жснск11 трбух јс с11м6ол

11лод11ост11. р11ђаьа. З<lштнте, снгурностн, nрената:11юг nер11ода. Фа:ус јс такоl)с

сш1бол обш1wьања ж 11во·п1. Јiс1в11х1се у тексту ,.Спомен11к путев1н1з".

"Da. li1·ike

Na Hrist sad LI v1·tL1

Okr11gao i сп1od nialшgo,,ine

-M11ski niu z11ak dopire do kolena

- Sa oCinia Ьelini:toје Crnac na nu,

Koga је krs1ila zЬog istine

Ljuba,•i cela ''3.Siona."

(PEТROVIC 196-1: 102)

Моn1в )'ста. одн.чељусш налаз11мо у тексту .Лробуђе11а свест -Јуда" 1дс ЈС човек

одређен као "zver cije su cetiusti razjapljene prema Ьeskrajnosti" (PETROVIC 1964: ).

У песм11 "Пустолов у кавезу· тело је оз11аче110 као ..kao ogronшa plazma".

11аrур;џ111ст11чк11 је nр11казано тело човека кој11 у пес'"' "Св11 су •ш1щ11 nраз1111" у руц11

&-.з 11рст11ју држн свој мозак. тело у nоез11ј11 Растка Петров11ћа јс руж110. у .'IСЖсћс\t
1101южају 111111 мртво. То може да упућује на дезшrrеf1Ја ц11ју човека. одн.

дcз1111Tcf1Jntt11jy друштва. Радомнр Ко11ста11т111юв 11ћ одбацује овакву'tоrућност тврдсћ

11 да Растка Пстров11hа 11 одщ1кује кр11п1чю1 однос 11pe'ta ствар1юсп1 11друшmу. кој111\с

кnс1111јс 6111·11 11с11збсжа11 код 1Щi\(JC[Ull1C'ПI. "011 је l!teO zi vot, а 11е kiitikll i, cak,SlO је

S VCCi 111 odLl Cvljc11jc111 fciCO da SC

11

Access the ultimate libra with Scribd.

 11ICCC Kontroling
' Kontroling Kognosko
мое sinergije

prcda. s10 neposredлije. i slo po1punije 1omezi\'otu. bio је manje sposobзn za mз kak\11 kr11iku

S\CSI" (KONSTANТINOVJC 1983: 316).

12

Downloa

111 о <
 11ICCC Kontroling
с Konferencija
мое sinergije

Закључак

У збщщ11 "Откровење" мошв тела :1об11ја превласт 11 110стаје тсж11штс зб11ркс.

Сам 1rас.1ов зб11ркс С)'Гер11ше да се овај мошв тумач11 као с11но1111м за ослобоl)сња

човека. откр1111ања тела. мm·11в тела доб11ја д11менз11је култа кроз апотеозу ·1елу. еросу.

п11од11ост11, рађаљу. хсдо1шст11•1ком задовољавању нагона. потреба. Међут11м. с друге С'ГЈ>U

11с роl)сљс 11 заробљсност у тепу, оrран>rченост вре1еноЈ.1 11 простором 11е до11осс

чонску слободу. б.1юкс11ство. зашт11ту, које је 11мао у прастању. у 11реегз11стенц11ја111rом

11ростору 11 11рсмс11у. Отуда јс • овеков ж11вот обележен веч1пом тежњо 1 за

110вратком у 11рас-1Ј" 11,с. Често јс прс111111таљс мот11ва рођења са мош вом смрт11.

Рођење и С)rрт су 11овеза1111 управо мот11во\1 тела које •ювек доб11ја рођењем. а које

нестаје са смрћу. Т11ме се затмра круг. ..Чежња за 111гrраутерш1сю1м ж11вотом

шједнач11ће се са чежњо• за 11е611hем. а тајна рођења са тај11ом смрт "(М\ ЈШ11Ћ 1976:

232).

13

Downloa
 11ICCC Kontroling
с Konferencija
мое sinergije

Л итер:пура :
Цит11рf11и1:штература:

ДЕЛИЋ , Јов.ан. О поезији и поетици 91пске нодерие. - 1. нзд. Бсо1·ра;1.: Зовод за уџбс1111кс.
2008.
МИШИЋ. Зоран. Критика песпичког искус.пит. - 1.нзд. БсОЈ·ра.д: Ср11ска књ11жсв11а
задруга. 1976.
СfЕФАl·IОВИЂ. Мар11ја. Овај. и свет ваи овог: те.10 у поезији Р11t·тка /lcmpooulш . - 1 .
юд. Бео·рад: Алетера. 2014.
ТЕШИЋ. Гојко.Ср11с1<а юы1.>1е<'611а авангарда. - l .11зд. Београд:l l11стнтут зu
кш1жс1шост 11 уметност: Службени гласник. 2009.
ТРllФУНОВИЂ. Лазар. ..Уметн11чка кр1т1ка Растка Петровића " Кљ11.жсв110 д<'ш />астка
Петров11f10 књ. 10 (1989) стр. 119 - 137.
'IAБPllЋ. Соња. {РАЈ]ОТКРИВАЊ. 1ш1 О 11«1111ч1'ој з6щщ11 "Om•poв<'t"" "

/>аст1ш Пе111ров11f1а.- 1.113;1.Београ;.Службен11 гласник. 2012.

КО. STА:. TI 'OVIC. Radom ir. Biceij<>=ik: 11 isk11sh11p<>.<nika srpskl.' k11/t11re thvиl<'setag •eka.
6. - 1. izd.Beograd: Pros,·eta: Rad: :-lovi Sad: Matica srpska. 1983.

Јfзвори:

PETKOVIC. Rastko. Po<'=ija. - Beograd: Pros,·eta; Zagreb: Naprijcd; Sarajc1·0: Svjctlosl. 1 91>4.

Downloa

111 о <
 1 7:os а 1 t .1 .11 .t.

Н икола М. Грдинић •
Филозофски факултет у Ново:11Саду
Одсек за српску књижевноет*•

Поетика Растка Петровића

Теорија уметничког стварања Растка Петровића описује ес у релацији аутора према
11и1Ћњу нач и на наста нка уметн ичког дела, према стварности, и г1рема 11убли ци. У
стварању је настојао да повеже интуицију и спонтаност са интелектом и знањем.
Јављају се два типа односа према стварности: када је интерна ствар1юст извор
наставка дела, и када се екстерна стварност трансформ ише у дело по одреfЈеним
11равил има. Н ије их схватао као опреку, већ као два различита 11ута ка истом циљу
- стварању књижевног уметничког дела кој е даје измењену, ком плексну, и тиме
ист1mиту слику стварности.
Ефекат који је Растко Петровић желео да постигне својим делом јесте да читалац
юмен11 своју 11ерцепцију стварности, и да то утиче 1ia његов ж11вот. Тоје ангажована
књ11жев1юст која се од традиционалне разликује исказивањем а11гажованости кроз
поступак, а не садржај.
По типу поет1ка се одређује као праг атичка због усмереносn 1 на примаоца.

Кључ не речи: авангарда. поетика, Растко Петровић, интуиција, ращюналнос·

тра·1сформац11ја. експресија, спирггуализација, ангажованост

Растко Петровић је авангарду окарактерисао као неи ню1видуал истичку,

она ће остати будућим генерацијама" у облику анонимне и колекти вне
манифестације уметничког стила" (Петровић 1974: 25). Унутар таквог, општег
одређења аван гардизма као пој аве подређивања индивидуал ног израза
општи 1iачелима стварања, сопствену позицију издвојио је као унеколико
друга ч ију: "У току жи вота и полета наше књижевности, у времену од 1
920. до 1923. године писац је тежио да се индивидуално огради , да издвој и
своју физиономију , подвршћујући своје духовно стварање под какву особену
личну формулу". Јединство међу авангардистима на домаћој сцени видео
јеједино у настојању "да се оде што даље напред у искази вању још
11еистраженог"
(Петровиh 1974: 275-276). То, међутим, није била општа појава , издваја се
надреалистичка група која се одрекла "посебног индивидуалног стварала штва
ради заједничке концепuије"(Петровић 1974: 278).

*Grdinicn@,eu11et.rs

111 о <
 17:06 а 11 t .1 .1 .t.

••РuдЈС: 1шС1110 у окв1tру пројект: А.спеютt 11деитr.т1ета 11 1ьегово 06111k·ot:aљeу српстј

књи.ж сlЈиости бр. 1 78005. 1 lзворно јс нашtс.ан на тридесетак стра1111ца. сведенјс ш1.
3a,'1,3Tll окв11р.

Тако може о у времену "ко.1ектнвне маннфестац 9е уметннчког ст1111а"

разт1ковап1 подређенн индивндуаrшзам на начни надреат1ста, 11 подрсl)еш1
111 д11вндуа111вам на начни осталих авангарднста .У првом случају
н11днвнду:uшост се арт11кул11ше у оквирима једне концепцнје , у друго она
ес юграђује на самосвојнијн начин юван оквира једног концепта. Због тога
је поетика Растка Петровића теже одредљива. не стој11 чврсто у грашщама
једне
ор11јс1ттац11је. веh споља гледано спај а, кор11ст11, поставке неколико раз1111•н1п1х
тсорнја у1еп111чког стварања, нарочито немачког експресношпма 11
ко11структ11внст11чког рационализма француских кубиста. У есеј у о Љ1касу
1ian 11caoје:"Ексr1рес11онюам н кубизау1се ие 11скључуј у"(Пстров11ћ 1974: 7).
Док је 1·1мао потребу изнетн такву тврдњу, ј асноје да су кубнзам 11
скс11ресиошвам различ11т11.То што их не в1щи као опреку само показуј е
њег,ову позицију . То су два разли чита пута ка модерном умст1111•1ко.\1
юразу, а тежља ка 110вом, модерном, у његовом систему вредности бшrа ј с
11аж 111ја од
ч 11стоте ко1ще1щ11ј е којом се остварује. Ову црту можемо п осматрати као
з11ак веl1ег степена одступа ња од неинд11видуал ност11 од оне коју
1ЈаЈ1Зз11мо код
п нсаца кој1·1 чврсто стоје у граннцама једног п рограtа. Спај ање 11ос1'авк11
разл11ч11п1х модернистичких струјања илн њихово повезнваљс са нс•111м
11зва11 љнх. карактернсшка је 11 друга два кључна писца авангарде,
Црљзнског 11 Настзс11јев11ћа. Објашњење треба потраж11т11 у 11сторнјсю1м
услов1ща ,а могло б11 се r1ро1ш/111 у 11е11зд11ференц1раној соц1јал ној
страшф11кац11ј11 друштвз: посебном статусу 1111тел11rенц11је која неtа класно
обележје; треиутком у коме ес авангардна хтења код нас аршкул11шу (око
1920.г.), а тоје л11бсрат111ја фаза развоја ава11гарде у Европн: у 1џеолошк11м
фа1\тор11ма. Треба 11апо1с11ут11 да је ов1. караю·ер11стнка вредносно
неутрална. само нам омогућава да ту ачсћ11 је боље схвап1мо развој.

Од11оt·11ре.11а 11ащ111у 11аста11ка у.11ет1111чког дела. Петровнћ у својој

тсор11ј11 умепшчког стварања повезује занос 11 интуицију са интелектом 11
з11аљсм. Њ1је могуl1110 стварање искључиво на подлози знања и пр11менс
правила:" не сматрам да б11 фабр11кација уметн 11чк11х дела 611ла омогућена
једш 111м з 1аье1. св11х nрав11Ј1а по који ма се те поступне метаморфозе
вредносп1 ювршују до тренутка потr1уне синтезе"(Петров11ћ 1 974: 23). Већ
само noвcз11вaii>C.\I

Down[oa

PLAYHUBCLUB х
Играјте своје
OMIIЉеЈ Је 11гре

111 о <
17:06 а 11 t .1 .11 .t.

спонта11осш, 11нту11ц11је са научн11м знањем: "[умет1шк]Узсћс слсме1пс 11з

природе 11 снагом свога темперамента даће 1ш прв11 однос према коме l1e
се онда уреднщ св11 остал11 елементи захваљујућ11 његовој акумул11раf1Ој
моlш модерног научног ствараоца" (Летров11ћ 1974: 21).

На понешто другач1ф1 начин овај однос пр11каза11 је у прОЈl>ажком тексту

О111111111111одац 1111 ж11во111 11есн11ка (Летровиli
1974:459):

Исто као н свн др)'ГIЈ друuпвею 1тнповн, 11т1111 псс1111ка

б:ш1ра свој жнвот на једној рац11онюној ос11ов11. Труд за
обогађшшњс н труд око сачнњавања тога богатства нде по 11стом
закону код песннка као 11 код кога бнло тзв. 11рап11чноr човека
стом јсд 1111ом разл11ком urro је рациона.тза.11 овде11ршtе1ьен на
терен духовног. n не матернјалног богатства. Емоцноналнн ж11вотје
за пссннка јед но емоц11011ално обогађнвање. он га негује, •1ува.
разн 11јn. насr111тав.1. 11ма •111таву на.1•ду да га ве111тачк11
реа.711зује (курзнвн 11.Г.). уме да
га матернјал11зује. нде за новнм нскуствнмn 11а том пољу".

Рацноналном се даје значај основе кој а куlfп1в1ш1с смо1t11ју. ю11.1 ј е

юграl)ује. Ове две компоненте повезане су и рав!Ноправне, саю јс љ11хо11
редослед у процесу стварања приказан као изменљ11в.1 Двојност у fШ•11111у f
аспшка
умет1шчког дела преноси се на питање језичко-спшског 113раза.

П ftтаље юраза у авангарди ј е питање новог начшrа 11зража11аља у

опрец1·1 са 11>ащщ1юналн11м. Дотадашњи израз схвата се као 11строшс11,
111аблош1з11ран, па је задатак уметностн враћање изразу прецизности којом lic
она омогуl111п1 нову перцепцију стварности. У поступку грађења новог 11Зраза
Пстров1111 разлrtкује два пута. Један се остварује напором пажње (тј.
свесrюг) поmомоп1уте механ11ком несвесности , а друп1 "напротив, пажња
мора б11Т11 сасв11м одстрањена и цео свој духовн11 рад сложеном животу
11ссвсс11ост11" (Пе1ров1111 1974: 407). Мада оба нач1ша помиње напоредо као
равноправна, расправља
саю о ономе у коме је свесно у.:ру-,кено са спонта1юшћу.

Овакав пш "лечењајез11ка" састој11 се у 11Зрми Репертоара (употреба великог

с11ова његова је) ч11ја је сврха обнова значења реч11. Јез11ку треба врат1ггr1
првобитну тачност юражавања. На11ме. песниц11 су запажал11 да је у структур11
знака означrпељ непрецнзан, тј. да један означ11тељ )ЈОЖс ю1ат11 в11ше
ОЗf1аче1111х. читав спектар. Објашњено на Петровићевом прнмсру "коњ нде".
1
Овакво повсз11ва.њс. 1LЛЈ1 уравнотежење з. носа. смоцнјс. са 1111rс.1скто\1 може ес
11азиат11 КЈшс11цист11чю1м. атумачити на разл11ч11тс начиttс. Прво11 као r1oкy111;:ij
c111rrc·1c.Дру1Ћчнјс: као одrовор на 11роблсм свога врсЈ.1сна да ес догаf)ај11ма да см11сао. 3
смо1\иј11 111гrс11сn. Од11сх: 1шс·п111кu депа као споја прот11вност11. r1рсс1111кава ес tta
од11ос према С'1 1tар11ост11;01шјс 1 с:кс11рсс1јu субјекта 11111 тслсктуат-rатрансфор 1ац11ја
ствзр11ост1 r10 одрсс 111м 11pu1нu111\1t1,

Down[o
PLAYHUBCLUB

Играјте своје ом11ље11е 11гре

11 1 о <