После Сарајевског атентата, АУ је упутила Србији ултиматум. Аустроугарски
посланик је 23. јула 1914. године предао ноту ултиматума српској влади. У њему се од српске владе тражила забрана пропаганде против АУ и отпуштање чиновника који су у њој учествовали, као и распуштање разних организација. Захтевало се отварање истраге о Сарајевском атентату у Србији, коју би спровели аустријски полицијски органи. Један аустријски дипломата је забележио да када аустроугарска полиција уђе у србију, више из ње неће изаћи. Српска влада је одбила ултиматум, јер није могла да дозволи мешање страних сила у унутрашњу политику. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ 1914. ГОДИНЕ Повод за избијање Првог светског рата био је Сарајевски атентат и убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Пошто је Србија одбила ултиматум, Аустроугарска јој је 28. јула 1914. објавила рат. Врховну команду преузео је регент Александар и начелник генералштаба војвода Радомир Путник, а три српске армије предводили су Петар Бојовић, Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм. Први напад аустроугарске Балканске војске, под командом Оскара Поћорека, уследио је преко Дрине. Повод за избијање Првог светског рата био је Сарајевски атентат и убиство аустроуграског престолонаследника Франца Фердинанда. Пошто је Србија одбила ултиматум, Аустоугарска јој је 28. јула 1914. објавила рат. Врховну команду преузео је регент Александар и начелник генералштаба војвода Радомир Путник, а три српске армије предводили су Петар Бојовић, Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм. Први напад аустроугарске Балканске војске, под командом Оскара Поћорека, уследио је преко Дрине. Врховна команда је веровала да ће аустроугарска војска напасти са севера, преко Саве и Дунава, па је тако и распоредила снаге. Будући да су знали распоред српске војске, Аустроугари су напали тежим правцем преко реке Дрине. Главнина њихових снага прешла је Дрину, ушла у Мачву и наставила продор долином Јадра. Суочена са новом ситуацијом, српска команда је наредила Другој армији, под командом Степе Степановића, да брзим маршем пребаци војску у северозападну Србију ( Марш на Дрину) и да се прихвати битка. У току ноћи 15/16. августа, борбама код села Текериша, започела је Церска битка. За неколико дана непријатељ је био избачен преко Дрине, a Степа Степановић је за успех у овој бици добио чин војводе. Церска битка је била прва српка победа и прва победа Антанте, у Првом светском рату. Други аустроугарски напад почео је септембра 1914.године. Током јесени вођена је битка на Дрини. Највеће борбе водиле су се на Мачковом камену (планина Јагодња) и Црном врху (Гучево). Тај сукоб се претворио у рововски рат. У новембру 1914. почиње одбрамбена фаза Колубарске битке. Нови командант Прве армије генерал Живојин Мишић наредио је одступање војске на положаје код Горњег Милановца, да би војницима дао времена за предах и скратио линију фронта. У јутро, 3. децембра 1914. српска армија је кренула у противнапад. Непријатељски фронт је пробијен, а аустроугарска војска се почела повлачити преко Дрине. Средином децембра ослобођен је Београд, а Аустроугарска је поново напустила Србију. За одлично вођење битке генерал Мишић је унапређен у чин војводе. До октобра следеће године наступило је затишје.