Professional Documents
Culture Documents
Брахман и атман
Брахман и атман
Према упанишадама (древни ведски текстови који садрже основне филозофске и етичке
поставке вере): Индивидуална свест, названа атма, идентична је универзалној свести,
брахману, прапочетном апсолутном Једном.
Треба само спознати да је свако индивидуално биће део апсолута. Та спознаја потом
треба да доведе до стапања атмана и брахмана, до превазилажења раздвојености
индивидуа од њеног вечног извора.
Брахман је средњег рода, без атрибута, без облика, свеприсутан а неспознатљив. Он је
трансцедентни битак који прожима, оживљава и носи свет.
Брахман је (три модуса битка које ће имати и Вишну и Шива у монотеистичкој теологији):
- Биће (сат)
- Свест (цит)
- Поседовање блаженства (испуњење свих жеља јер саджи све) (ананда)
Апсолутно Једно је егзистирало и пре стварања и морало је већ ту бити присутно а „Бог
Створитељ“ је само једна фаза у процесу саморазвијања Апсолута који обухвата све и
изван кога не постоји чак ни Ништа
Свет је постао вољом Апсолута јер је једно хтело постати мноштво. Права мистерија је
први рефлекс који раздваја субјекат и објекат. Из сједињења не настаје једно већ него
оплодња, репродукција и мноштво. Код шиваиста мушко-женски поларитет има кључну
улогу.
Мислиоци монистичке веданте, науке о свеопштем јединству тврде да је цели свет привид
(маја). Уместо да спознаје брахман човек види смо мноштво ствари и грчевито се држи за
њих. Пут фатаморгане маја опсењује човека и он јури за неухватљивом стварношћу. Али
само је брахман непролазан, само се у њему налази вечити ослонац, само је у њему
последња реалност.
За Вишнуисте само је Брахман односно Вишну вечан. Вишну се игра преко маја а његова
игра је светско догађање и наша реалност. Свет што га ствара Вишнуова маја садржи
богове, духове, животиње, биљке и све ствари. У њему бог Брахма наступа као
створитељ а Шива као разоритељ света, док сам Вишну брине за одржање света.
У тој игри настаје сва светска стварност, физичка и психичка, из разних комбинација
трију квалитета маја. Индивидуални дух човека уплиће се у ту игру, учествује у
догађајима. Тек кад спозна да учествује у једној представи и да га све патње и радости
овог света не додирују тек тада се може ослободити илузије. Тек тада се може ујединити
са Богом који је до тада као сведок посматрао све са стране недирнут тим догађајима.
Бог коме се Вишну и Шива обраћају није ни судија јер је суд непотребан имајући у виду
закон карме којим човек сам себи бира ниво следећег утелотворења.