12.

Izigravanje zakona (fraus legis)

Izigravanje zakona je definisano članom 5 ZMPP-a

Do izigravanja zakona dolazi kada se veštačkim stvaranjem ili menjanjem činjenice na kojoj se zasniva
tačka vezivanja neke kolizione norme postiže primena nekog drugog prava a ne onog koje bi bilo
merodavno da do promene nije došlo.

Subjekti pravnog odnosa preduzimaju atakve akcije obično radi toga da postignu primenu prava koje je
za njih povoljnije od onog prava koje bi bilo merodavno da do takvih akcija nije došlo.

Svrha izigravanja zakona jeste da se umesto prava koje bi bilo merodavno da nije došlo do manipulisanja
činjenicama koje predstavljaju tačku vezivanja ishodi primena dugog prava čije će norme dopustiti
postizanje efekta koji je različit ili nije dopušten po pravilima merodavnog prava. Menjanjem prebivališta,
boravišta, državljanstva, mesta nalaženja stvari postiže se fraus legis.

Elementi izigravanja zakona:

1) Veštačko stvaranje tačke vezivanja – menja se činjenica koja predstavlja TV na način koji je
dozvoljen (promena državljanstva ili domicila). To su pravno dozvoljene radnje preduzete radi postizanja
jednog posrednog cilja a to je primena materijalnog prava koje u redovnim okolnostima ne bi bilo
merodavno
2) Namera izigravanja – subjektivni element izigravanja zakona. Merodavnost određenog prava
treba da bude cilj a ne samo posledica menjanja TV
3) Izbegavanje primene domaćih imperativnih normi pred domaćim organom – vrši se
manipulacija u kolizionom domenu (menjaju se TV) ali su efekti u materijalnopravnom domenu. Izbegava
se primena imperativnih materijalnopravnih propisa, koji ne moraju činiti javni poredak. Do fraus legisa
dolazi samo ako se izbegava primena domaćih materijalnih propisa, ne i stranih

Sankcija izigravanja zakona podrazumeva da domaći sud neće primeniti strano pravo na koje upućuje KN
već domaće pravo koje bi bilo merodavno da do fraus legisa nije došlo.

Srpski sud ne može odbiti priznanje i izvršenje strane odluke sa pozivom na ustanovu izigravanja zakona,
jer član 5 govori samo o primeni stranog prava, a ne pominje ništa vezano za priznanje i izvršenje stranih
odluka. Domaći sud može upotrebiti ustanovu javnog poretka ukoliko smatra da strana odluka čije se
priznajanje traži nije u skladu sa javnim poretkom Srbije.

Postoje 2 tipa izigravanja zakona:

1) Pred domaćim organima se nameće primena stranog prava umesto domaćeg – sankcionisanje
fraus legis se sastoji u tome da se neće primeniti strano pravo već će se primeniti ono pravo koje bi bilo
merodavno da do izigravanja zakona (promene TV) nije došlo a to je domaće (srpsko) pravo
2) Pred inostranim organima se nameće primena stranog prava umesto srpskog – ovde se
sankcionisanje fraus legisa može postaviti jedino prilikom odlučivanja o priznanju strane odluke

U našem pravu sankcioniše se samo pokušaj izigravanja domaćih imperativnih normi pred domaćim
organima