UTVRĐIVANJE EKONOMSKIH KORISTI

DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI (ekonomske koristi koje se javljaju usled

povoljnijih uslova odvijanja saobraćaja nakon poboljšanja mreže vezane za očekivane
tokove po osnovu NORMALNOM i PREUSMERENOG saobraćaja) :
•Uštede u ekploatacionim troškovima
•Uštede vremena putnika
•Smanjenje broja saobraćajnih nezgoda
•Smanjenje ili povećanje troškova održavanja
•Uštede u eksternim troškovima

Vezani za ostvarivanje ciljeva projekta, koji su vezani za ispunjenje zahteva socijalnog

razvoja, očuvanje životne sredine, funkcionisanje sistema mreže

INDIREKTNE EKONOMSKE KORISTI koje se javljaju u aktivnostima van

saobraćaja, a inicirane su poboljšanjem u mreži. Veoma teško se kvantifikuju, već se
u okviru projekata procenjuju u svakom konkretnom slučaju posebno.
Direktne ekonomske koristi za NORMALNI SAOBRAĆAJ – Razlika između
troškova eksploatacije vozila na starom putu (mreža bez investicija) i troškova
na novom ili poboljšanom putu

Direktne ekonomske koristi za PREUSMERENI SAOBRAĆAJ – Razlika između

troškova eksploatacije vozila na drugim putnim pravcima i troškova tog istog
saobraćaja na novom ili poboljšanom putu.

Preumeravanje može biti sa drugog ili na drugi put ili na druge vidove
saobraćaja.

Preusmeravanje može da se radi za određenu kategoriju vozila (najčešće teretni

saobraćaj) ili za kompletan saobraćaj
 VREDNOST NOVCA

Investiranje je ulaganje novca u neki poslovni projekt, sa ciljem da se ostvari

profit ili očuva vrednost novca.

Razlika (višak) u nominalnoj vrednosti novca uloženog u banku na neki

period i sadašnje nominalne vrednosti novca zove se kamata.

•SK – složena kamata

•UI – uloženi iznos novca

i
• – kamatna stopa
•t - broj godina
Kamata se najčešće izražava u % za određeni vremenski period, najčešće na
godinu dana
Realna vrednost novca je određena njegovom kupovnom snagom.
Stabilnost novca postoji onda kada se ne menja njegova realna vrednost tj. kupovna snaga. Kod
novca dolazi do određenih poremećaja, a oni se odnose na stabilnost novca.
 Vremenska vrednost novca
• Jedan evro danas vredi više nego jedan evro
sutra, zato što danas može biti uložen u neki
posao (investiran) koji će do sutra doneti neki
prinos!!!!
Nije isto !!!

investirano 1evro
1 evro +
prinos

1 evro

danas sutra
 PRIMER: ULAGANJE U POSAO SA INTERESNOM STOPOM OD 4,5 %
PV  10000 $
i  4.5%
FV  PV * (1  i) n

FV  10000 * (1  0.045 )  10450 $

FV  10000 * (1  0.045 )(1  0.045 )  10000 * (1  0.045 ) 2  10920 .25 $
FV  10000 * (1  0.045 ) 3  11411 .66 $
Prost i slozen interesni racun

PV 100$
r 10%

Prost interesni racun Slozeni interesni racun

Pocetni Zavrsni Pocetni Zavrsni
God + Kamata = God + Kamata =
balans balans balans balans
1 100.00 10.00 110.00 1 100.00 10.00 110.00
2 110.00 10.00 120.00 2 110.00 11.00 121.00
3 120.00 10.00 130.00 3 121.00 12.10 133.10
4 130.00 10.00 140.00 4 133.10 13.31 146.41
5 140.00 10.00 150.00 5 146.41 14.64 161.05
6 150.00 10.00 160.00 6 161.05 16.11 177.16
7 160.00 10.00 170.00 7 177.16 17.72 194.87
8 170.00 10.00 180.00 8 194.87 19.49 214.36
9 180.00 10.00 190.00 9 214.36 21.44 235.79
10 190.00 10.00 200.00 10 235.79 23.58 259.37
Oportuna, odnosno oportunitetna cena kapitala OCK predstavlja vrednost
kapitala koja bi se ostvarila ukoliko bi kapital bio najpovoljnije uložen. Prema
preporukama Svetske banke oportuna cena kapitala kreće se između 6 i 15%, s tim
što je najmanja preporučena vrednost 8%.

Diskontovanje, obrnuti proces od proračuna kamate koji pokazuje koliko će se

sadašnja nominalna vrednost novca vredeti nakon nekog perioda

d – diskontna stopa
i – kamatna stopa
m – broj godina

Diskontna stopa predstavlja stopu kojom se vrši svođenje ekonomskih

troškova za realizaciju projekta T i svih ekonomskih troškova upotrebe mreže
Te koji se realizuju u okviru m godina, na isti vremenski presek .
Postupak diskontovanja
Svođenje na presek I-I

Uvek se uzima da je r≥OCK

Svođenje na presek III-III

Svođenje na presek II-II

 UKUPNI EKONOMSKI TROŠKOVI

T- Ekonomski troškovi realizacije projekta svedeni na prvu godinu puštanja

realaizovanog projekta u upotrebu

Za mrežu bez investicija Tg=0 din

m – broj godina za realizaciju projekta

Te- Ekonomski troškovi upotrebe puta ili putnog objekta u određnom periodu
realizacije projekta svedeni na prvu godinu puštanja realaizovanog projekta u
eksploataciju.

n-broj godina eksploatacije

 EKONOMSKE KORISTI KOJE SE OČEKUJU U EKSPLOATACIJI
REALIZOVANOG PROJEKTA

Željena funkcionalna poboljšanja postojeće mreže moraju se ponderisati i izraziti

u novcu

Razlika u troškovima upotrebe postojeće mreže (nulte mreže, mreže bez ivesticija) i
nove mreže (poboljšana mreža u funkciji ulaganja realizacije razmatranog projekta)

E – ekonomske koristi, izražene u vrednosno novčanom obliku

Teo – Ekonomski troškovi upotrebe postojeće putne mreže
Ten – Ekonomski troškovi upotrebe nove putne mreže, odnosno mreže sa
investicijama
 METODA ČISTE (NETO) SADAŠNJA VREDNOST

Čista sadašnja vrednost predstavlja vrednost između ukupnih ekonomskih koristi

koje se očekuju u planiranom periodu eksploatacije, diskontovanih na prvu godinu
eksploatacije i ukupnih ekonomskih troškova potrebnih za realizaciju projekta,
diskontovanih na prvu godinu eksploatacije

- Troškovi realizacije projekta (troškovi projektovanja, gradnje itd..)

- Ekonomske koristi

- Ekonomski troškovi upotrebe nultnog (postojećeg) stanja mreže

bez investicija u planskom periodu

- Ekonomski troškovi upotrebe nove mreže u planskom periodu

Diskontovanje se vrši stopom koja je jedanka oportunoj ceni kapitala (r=OCK)

- diskontna topa, kamatna stopa, OCK

- broj godina gradnje (realizacije) projekta
- broj godina eksploatacije realizovanog projekta

Ako je:

Onda je projekt ekonomski opravdan

 METODA INTERNE STOPE RENTABILNOSTI

Interna stopa rentabilnosti ISR predstavlja takvu vrednost diskontne stope pri kojoj
je veličina čiste sadašnje vrednosti jednaka nuli:

Rentabilnost definišemo kao diskontovanu stopu koja izjednačava investicije sa

čistom sadašnjom vrednosti

Rešvanjem jednačine po x dobija se interna stopa rentabilnosti

Projekat ima apsolutnu ekonomsku opravdanost ako je:

 MODEL KOEFICIJENTA KORISTI I TROŠKOVA

Projekt se može prihvatiti ako je:

 Cost – Benefit analysis
Sadašnja vrednost investicionih ulaganja, koja su izvršena
pre momenta za koji računamo sadašnju vrednost

K - Kapital
- Fator akumulacije

Sadašnja vrednost investicionih ulaganja koja su izvršena posle

momenta za koji računamo sadašnju vrednost

K - Kapital

- Fator akumulacije
 Primer:

Preduzeće raspolaže sa 6 evra i ima dve mogućnosti za njihovo

angažovanje.
Prvu, da 6 evra uloži u poslovnu banku po kamatnoj stopi od 10%

Drugu, da 6 evra investira u privrednu aktivnost i ostvari sledeće

prilive iz ekonomskog toka:
• 4 evra na kraju prve godine
• 2 evra na kraju druge godine
• 4 evra na kraju treće godine
• 10 evra na kraju četvrte godine
 faktor akumulacije  1  d 
n
Diskontni faktor
je jednak 1/ faktor
1 akumulacije.
diskontni faktor 
1  d n
Godina Neto priliv Faktor Diskontovani Kumulativni
akumulacije neto priliv diskontovani
neto priliv
0 -6 (ulaganje) 1,00 -6 -6
+

1 4 1,10 3,64 = -2,36

2 2 1,21 1,65 -0,71

3 4 1,33 3,01 2,29

4 10 1,46 6,83 9,12 (NSV)

• Neto sadašnja vrednost se dobije kada se
od računa kada se od dobijene vrednosti
sadašnju vrednost ulaganja

(15,12 – 6 = 9,12)