Rad 2 - Digitalna transformacija u logistici

1. UVOD

Od prošlosti do sadašnjosti, aktivnosti i ponašanja ljudi su se promenili sa društvenim,

ekonomskim, ekološkim i tehnološkim razvojem. Promene u okruženju, ekonomiji i tehnologiji
takođe su uticale na proizvodne i distributivne aktivnosti i naterale ih na inovacije. Kao rezultat
inovacionih napora u proizvodnji i distribuciji, počele su da se koriste autonomne
komunikacione tehnologije i alati (Maslarić et al., 2016). Sa digitalnim tehnologijama došlo je do
radikalnih promena u procesima, operacijama i svim poslovnim modelima. Ove promene su bile
efikasne u mnogim oblastima. Jedan od sektora koji doživljava digitalne promene je sektor
logistike (Vei et al., 2019).
Razvoj u mnogim različitim oblastima, uključujući proizvodnju, snabdevanje i logistiku,
doprineo je napretku robotike, zajedno sa idejom digitalizacije. Iako je koncept inteligencije
prihvaćen kao jedna od najvažnijih razlika između ljudi i mašina, danas se, zahvaljujući razvoju
robotike, razlika između ljudi i mašina postepeno smanjuje. Pored mnogih disciplina kao što su
psihologija, inženjerstvo i računarstvo, mnogi tehnološki faktori kao što su veštačka
inteligencija, mašinsko učenje i veliki podaci (big data) su doprineli nauci o robotici (Hacioglu,
2020). Razvoj robotike je uticao i na logističku industriju jer je potreba za industrijskim robotima
veoma velika. U logističkim aktivnostima, roboti treba da omoguće diferencijaciju proizvoda, da
razlikuju različite delove od beskonačnog broja mogućih kombinacija, da deluju opažanjem
okoline i da komuniciraju sa okruženjem (Mikušova et al., 2017). Pametna logistika je tema
diskusije zbog sve veće zastupljenosti robota u logističkoj industriji. Logističke operacije se
mogu učiniti efikasnijim uz pomoć interneta stvari, informacionih i komunikacionih tehnologija i
veštačke inteligencije, između ostalih aplikacija. Povećano proučavanje logistike i pojava novih
„pametnih“ logističkih aplikacija su rezultati ovih napretka (Feng i Ie, 2021).
Nedavna tehnološka dostignuća dovela su do velikih promena u logističkoj industriji, a
kao odgovor na to se pojavio termin Logistika 4.0. Paradigma logistike 4.0 u industriji 4.0 deli
mnoge karakteristike sa svojim sastavnim delovima. Ova ideja je nusproizvod evolucije logistike
u inteligentnu logistiku, što podrazumeva prelazak sa fokusa na hardver na softver. Autonomni
sistemi i njihovi podsistemi su ono što čini pametnu logistiku i neophodni su za njenu realizaciju.
Brže širenje informacija i koordinacija zainteresovanih strana su dve prednosti autonomnih
sistema. Stoga sistemi mogu automatski odabrati najbolju optimizaciju u krizi.
Iz tog razloga, Logistika 4.0., pametna logistika, i koncept Lights-Out logistike, srodni
koncept, predstavljaju revoluciju za tehnološko orijentisane logističke aplikacije (Timm i Lorig,
2015). Lights-Out logistika je novi koncept donet u literaturu sa tehnologijama o kojima je reč.
Ovaj koncept je u suštini izveden iz pristupa „fabrika ugašenih svetla“. Fabrika Lights-Out je
proizvodni objekat u kome se proizvodne aktivnosti odvijaju potpuno bez posade, bez potrebe za
radnom snagom, svetlom i prozorima, zahvaljujući robotskim tehnologijama, veštačkoj
inteligenciji i internet tehnologijama (Erdogan, 2019). Dakle, Lights-Out logistika se može
izraziti kao izvođenje logističkih zadataka bez prisustva čoveka.
 Danas je logistička industrija počela da automatizuje svoje aktivnosti korišćenjem raznih
poslovnih robota dok svoje aktivnosti obavlja ručno uz digitalizaciju. Sektor logistike je počeo
da sprovodi logističke aktivnosti sa minimalnom ili nultom ljudskom intervencijom u tehnologiji.
Ovi razvoji su otkrili koncept Lights-Out logistike. Međutim, kada se pogleda literatura, postoji
vrlo malo studija o ovom konceptu. Stoga je ovo istraživanje pokušalo da razjasni značenje
„Lights-Out logistike“ ispitivanjem njegove veze sa „Logistikom 4.0“ i „autonomnom
logistikom“.

2. DIGITALIZACIJA U LOGISTIČKOM SEKTORU

Logistika je bila važno pitanje od najranijih vremena istorije. Danas je logistika proces
koji se sprovodi da bi se zadovoljio visok nivo usluga za korisnike tako što brže odgovara na
konkurentne cene, kvalitet i zahteve tržišta. U ovom procesu, preduzeća bi trebalo da budu u
stanju da obezbede konkurentsku prednost u odnosu na svoje konkurente (Slats et al., 1995).
Logistika ima za cilj da zadovolji zahteve i želje kupaca kontrolisanjem toka usluga i
robe od tačke porekla do krajnjeg odredišta. Rukovanje, proizvodnja, pakovanje, transport,
upravljanje zalihama i skladištenje su deo logistike. Isporuka pravog proizvoda ili usluge po
pravoj ceni, u pravoj prodavnici, u tačnoj količini i pravom kupcu u pravo vreme je presudno za
uspeh logističke industrije (Soisal i Bloemhof-Ruvaard, 2017). Postoji direktna korelacija
između logistike i poslovnog uspeha u lancu snabdevanja (Kaiser et al., 2017). Digitalizacija je
ključna za uspeh logističke industrije.
Brzi razvoj tehnologije od antike do danas je uglavnom odgovoran za nastanak digitalnog
doba. Stvaranje dugotrajne vrednosti ubrzava se tehnološkim napretkom omogućenim
digitalizacijom. Pojava digitalnih tehnologija dovela je do dubokih promena u svakom aspektu
poslovanja. Sve u svemu, efekti ovih prilagođavanja su bili pozitivni. Logistička industrija
prolazi kroz digitalnu transformaciju (Vei et al., 2019). Dramatične promene u društvu i industriji
izazvane pojavom i proliferacijom digitalnih tehnologija dovele su do toga da se koncept
digitalne transformacije koristi i o njemu se raspravlja u akademskoj zajednici. U jeku Četvrte
industrijske revolucije, počela je digitalna transformacija u logistici i lancu snabdevanja, sa
senzorima, mrežama i potpunom automatizacijom u svim industrijama (Kern, 2021). Da bi
preduzeća osigurala kontinuitet, logističke aktivnosti moraju delovati na integrisan način sa
digitalizacijom. Kompanije su dale prioritet digitalizaciji i mnogo investirale u digitalizaciju
širom sveta, uključujući sektor logistike, kako bi iskoristile mnoge prednosti koje ona donosi
poslovanju uopšte. Optimizacija proizvodnih i transportnih usluga putem digitalizacije takođe je
podigla značaj proizvodnih i distributivnih tehnologija (Bardakc, 2020).
Promene u sektoru logistike podeljene su na različite periode, a u istorijskom procesu,
kao iu industriji, postoje četiri faze. Ove faze se kreću od logistike 1.0 do logistike 4.0. Ovom
promenom promenila se i tehnološka, društvena, demografska struktura i tržišni uslovi sektora
logistike (Radivojević i Milosavljević, 2019).
 3. Logistika 4.0

Što se tiče proizvodnih tehnologija, postoje četiri fundamentalne revolucije u ljudskoj

istoriji. U ovim revolucijama, parna lokomotiva je korišćena u transportu tereta i putnika,
pretvarajući snagu pare u kinetičku energiju. Snaga pare nije ograničena na ovo, već se takođe
koristi u proizvodnim procesima (Kaia i Ozcan, 2020). Druga revolucija je otkriće i upotreba
električne energije. Ovo otkriće je dobilo kvalitet koji menja ne samo proizvodne procese već i
čitav način života ljudi. Proizvodi proizvedeni masovnom proizvodnjom isporučeni su ljudima
na jeftiniji, brži i efikasniji način. Sedamdesetih godina prošlog veka, uvozno supstitucione
proizvodne politike podsticale su proizvodnju sa dodatom vrednošću, a razvijene su naučne
inovacije i tehnologije automatizacije (Gunai, 2002). Danas je u naše živote ušla „Industrija 4.0“,
koja može da komunicira jedni sa drugima putem mreža i koja se fokusira na proizvodnju
zasnovanu na kontinuiranom učenju sa tehnologijama veštačke inteligencije. Termin „Industrija
4.0“, prihvaćen kao početak faze transformacije pametnih fabrika od ideje do stvarnosti, prvi put
je objavila nemačka savezna vlada 2011. godine kao jednu od glavnih inicijativa strategije visoke
tehnologije (Hermann et al., 2015. ).
Logistika je takođe doživela stalnu promenu iz prošlosti u sadašnjost. Sektor logistike je
razvio i obnovio ovu promenu prateći sve promene napravljene u društvenim, industrijskim i
tehnološkim oblastima i držeći korak sa inovacijama. Logistika 4.0 se razvijala u skladu sa
tehnološkim razvojem kao rezultatom razvoja u 21. veku i nastavlja da se razvija (Radivojević i
Milosavljević, 2019).
Došlo je do četiri značajne promene u logistici od 1980-ih. Uvođenje mašina na vodeni i
parni pogon krajem 19. i početkom 20. veka označilo je početak prvog talasa tehnološkog
napretka u logistici, koji se često naziva „Logistika 1.0“. Prevoz velikih količina kontejnera i
tereta na velike udaljenosti se istorijski oslanjao na brodove i vozove na parni pogon, a ne na rad
ljudi ili životinja. Visoko korišćeni autoput zamenjen je železničkom i pomorskom, a nosivost je
značajno povećana. Druga inovacija, Logistika 2.0, pojavila se 1960-ih kao automatizacija
transportnog sistema, zahvaljujući električnoj energiji i masovnoj proizvodnji. Mašine koje
pokreću električni motori sada mogu da obavljaju najveći deo logističkog posla zahvaljujući
širokom usvajanju tehnologija kao što su automatizovani sistemi za skladištenje i preuzimanje i
mehanizmi za utovar i istovar. Upotreba kontejnerskih brodova u luci je povećana, a oslanjanje
na ručno upravljane mašine u skladištima ustupilo je mesto zapošljavanju električara. Treća
inovacija, Logistika 3.0, došla je do izražaja osamdesetih godina prošlog veka razvojem
računarskih i informacionih tehnologija i nazvana je sistematizacija upravljanja logistikom.
Sistemi logističkih informacionih tehnologija, kao što su upravljanje skladištem i upravljanje
transportom, uveliko su unapredili automatizaciju i efikasnost upravljanja logistikom, zalihama i
pošiljkama. Logistika 4.0, četvrta industrijska revolucija, i danas se razvija i širi, posebno u
oblastima koje se odnose na internet stvari i digitalizaciju logističkih procedura (Vang, 2016).
Logistika 4.0 se smatra jednim od efekata prelivanja industrije 4.0 (Oleskov-Szłapka et al.,
2019). Prvo pojavljivanje koncepta logistike 4.0 bilo je 2011. Ovaj koncept je koncept koji se
pojavio da podrži industriju 4.0. Danas su koncepti kao što su lanac snabdevanja, marketing,
distribucija, zalihe i upravljanje narudžbinama takođe u svojoj četvrtoj fazi logistike 4.0.
Koncept se razvija u vezi sa industrijskom revolucijom i tehnološkim razvojem (Radivojević i
Milosavljević, 2019). Logistika 4.0 je ideja koja nastoji da u potpunosti eliminiše potrebu za
ljudskim radom u sektoru logistike (Poli et al., 2018). Koncept Logistike 4.0 je koncept koji
razvija tehnologije i aplikacije za unapređenje logističkih faza. Logistics 4.0 integriše prethodno
odvojene logističke procese, kao što su skladištenje i otprema, kako bi se rešili problemi sa
efikasnijim protokom fizičkih i digitalnih podataka (Pavlak et al., 2020). Logistika 4.0 se može
pohvaliti drugim vitalnim funkcijama: rudarenje podataka, pomoćni sistemi za donošenje odluka,
umrežavanje i integracija, decentralizacija i kohezija, samoorganizacija i autonomija (Prinz et al.,
2016).
Prema Hofman i Rusch (2017), dve dimenzije objašnjavaju kako na logistiku utiče
Industrija 4.0. Prvi je fizički aspekt lanca snabdevanja, koji može uključivati autonomne
logističke podsisteme kao što su autonomni roboti za komisioniranje ili obrada narudžbi putem
pametnih ugovora u tehnologiji blockchain-a. Druga dimenzija je digitalni lanac snabdevanja,
koji uključuje Internet stvari (IoT) i druge tehnologije. Drugi model se naziva lanac vrednosti
digitalnih podataka, koji uključuje informacije prikupljene uz pomoć objektno potpomognutih
tehnologija.

Logistika 4.0 (Oleskov-Szłapka i Stachoviak, 2018; Tang

i Veelenturf, 2019.):

 Harmonizuje stvarni i virtuelni svet

 Poboljšava procese lanca snabdevanja
 Smanjuje troškove dizajna proizvoda
 Omogućava da proizvodi i usluge proizvedeni da zadovolje potrebe potrošača
brže dođu do potrošača
 Smanjuje rizik od grešaka u radu procesa
 Pruža naprednu tehnologiju za neograničenu analizu podataka
 Omogućava svim korisnicima sistema da samostalno donose odluke
 Čini lanac snabdevanja vidljivim i fleksibilnim
 Usluge isporuke koje vode dronovi ili roboti za dostavu ubrzavaju isporuku
 Obezbeđuje visoku pouzdanost u magacinskim procesima uz korišćenje robotskog
skladištenja
 Obezbeđuje povećanje efikasnosti u utovaru i transportu kontejnera pomoću
blockchain tehnologije
 Štedi rad jer autonomne mašine i roboti rade posao.
 4. AUTONOMNA LOGISTIKA

Danas, gde su automatizacija i tehnologije toliko važni, preduzeća moraju da budu u

stanju da dobro koriste automatizaciju i tehnologije kako bi postojala u konkurentskom
okruženju kako iznutra tako i spolja. Automatizacija i tehnološke inovacije doprinose
automatizaciji preduzeća usmeravajući ih na inovacije u načinu na koji kompanije posluju
(Hacioglu, 2020). Kompanije dobijaju mogućnost da daljinski kontrolišu mašine tako što
eliminišu složenost pomoću automatizacije. Zbog toga, uz pravilno planiranje, mašine mogu da
rade dugo vremena bez nadzora. Na ovaj način, kompanija može da nastavi svoje aktivnosti
minimiziranjem ili potpunom nultom radnom snagom (Noel et al., 2007).
Autonomna logistika obuhvata aktivnosti vezane za automatizaciju, plasman i
inventarizaciju svih fizičkih sredstava (Fink et al., 2017). U autonomnoj logistici, algoritmi koji
definišu ponašanje pri odlučivanju svakog objekta i autonomne metode upravljanja su suštinski
faktori koji obezbeđuju uspeh u nezavisnoj implementaciji kontrole u logističkim sistemima
(Vindt et al., 2010).
Prema Roseru (2016), upotreba robota u proizvodnim procesima retko se susrela usred
industrijske evolucije. Tokom ovog perioda, upotreba robota je bila više koncentrisana na
opasnim ili radno intenzivnim poslovima. Međutim, osamdesetih godina prošlog veka, američka
automobilska industrija, koja je ušla u transformaciju pod pritiscima političkog okruženja,
primenila je strategiju zasnovanu na potpunoj robotizaciji svojih proizvodnih procesa u odnosu
na japansku proizvodnu filozofiju zasnovanu na lean proizvodnji. Ovaj proces transformacije,
koji je vodio američki proizvođač automobila General Motors, bio je u vlasništvu glavnog
menadžera kompanije, Rogera Smitha. Smit je tako imao za cilj da minimizira ljudski faktor i
stekne konkurentsku prednost nad superiornom produktivnošću svojih japanskih konkurenata.
Definicija fabrike za gašenje svetla prvi put se susrela u ovom periodu. Međutim, i pored
ulaganja od 45 milijardi dolara, željena efikasnost nije mogla biti postignuta, pa je čak i General
Motor u to vreme bio ismejan govoreći da su roboti sami sebe farbali umesto automobila i
zatvarali vrata dizajnirana da se otvaraju zavarivanjem (Business Strategi Reviev, 2003; Null &
Caulfield, 2003). Kao što se može razumeti iz primera, tehnološka zrelost u proizvodnim
sistemima mora biti dovoljno napredna za remetilačku inovaciju kao što je fabrika za gašenje
svetla. Na tački do koje smo danas došli, sa razvojem tehnologija u proizvodnim sistemima,
mnogi sektori su visoko automatizovani, čak i ako nisu u potpunosti rasvetljene fabrike, a udeo
rada u faktorima proizvodnje se postepeno smanjivao. Roboti se široko koriste za povećanje
poslovne proizvodnje i napretka. Danas su roboti jedna od najkritičnijih aplikacija koje se koriste
u industriji. Proizvodnjom širokog spektra robota, mnoge poslove koje obavljaju ljudi počeli su
da obavljaju roboti. Kako je tehnologija napredovala, roboti su našli široku primenu u različitim
poljima kao što su poljoprivreda, automobilska industrija, upravljanje lancem snabdevanja i
logistika. Ekonomska produktivnost se povećala upotrebom robota i automatizacije. Ovi
pozitivni pomaci su takođe povećali konkurentnost preduzeća. Porast robotskih aplikacija je
suštinski ekonomski pokazatelj razvoja i napretka zemlje (Tiurina et al., 2019).
Upotreba robota u savremenim logističkim aplikacijama je ključni faktor u određivanju
uspeha ili neuspeha poslovanja danas (Vang i Du, 2016). Danas su roboti od suštinskog značaja
za zatvaranje jaza u radnoj snazi i povećanje efikasnosti, produktivnosti i kvaliteta proizvoda.
Razvoj logističke industrije zahteva mnogo robotske tehnologije. Ogromna većina logističke
industrije koristi veštačke puteve distribucije. Kako je rasla logistička industrija, tako su rasli i
troškovi rada i rasprostranjenost grešaka u fazi distribucije. Pored toga, kako je ekonomija
evoluirala, poslovi u logistici postaju sve važniji. Industrija logistike, shvatajući potrebu za
ulaganjem u tehnologiju kako bi održala svoj rast, počela je to da čini, prvenstveno primenom
računara i robotike (Vang i Du, 2016).
Robotski transportni sistemi su postali aplikacija koja se sve više koristi u logističkim
aktivnostima. Robotski sistemi za rukovanje imaju neke prednosti. Ove pogodnosti su (Azadeh et
al., 2019; Østergaard, 2018):

 Pošto imaju fleksibilnu strukturu u ispunjavanju promenljivih zahteva, oni su

povoljniji od drugih aplikacija.
 Imaju priliku da rade 24/7.
 Veoma su zgodni i vredni za transakcije e-trgovine.
 Oni olakšavaju integraciju podsistema i dovode ih u povoljniju poziciju.
 Razviti nova rešenja za operativne izazove.
 Roboti ispunjavaju zahteve za kvalitetnijim proizvodima uz niže troškove. Takođe
poboljšava kvalitet proizvoda i brzinu protoka proizvodne linije.
 Roboti smanjuju troškove i pomažu da se preispitaju aktivnosti kao što su
proizvodnja i logistika
 Oni spasavaju zaposlene od zadataka koji se ponavljaju i zamornih i opasnih
zadataka.

Roboti analiziraju pošiljke različitih veličina i pomažu u optimizaciji operacija kao što su
utovar i istovar. Danas, sa stvaranjem i razvojem tehnologija nove generacije, brže računarske
tehnologije i obimnija i tačnija analiza podataka omogućili su ubrzanje i razvoj u logistici.
Povećana upotreba i broj novih tehnologija u mnogim sektorima poboljšali su upotrebu robota i
mogućnosti primene (Mikušova et al., 2017).
Do nedavno, roboti su bili mašine bez mnogo mobilnosti i inteligencije. Ovi roboti samo
mogu jednostavno da ponove zadatak. Ova karakteristika robota je viđena kao dovoljna za
preduzeća u proizvodnim procesima, ali ove karakteristike robota nisu dovoljne za logističke
aktivnosti (Landi et al., 2018). Upotreba robota u logističkim aktivnostima postala je vitalna
potreba. Automatizacija koja je nastala upotrebom robota omogućila je preduzećima da postanu
fleksibilniji, smanje troškove i olakšaju mnoge logističke aktivnosti. Iako se većina logističkih
aktivnosti obavlja ručno, ova situacija je postala suprotna sa povećanjem tehnologije i
automatizacije danas (Mikušova et al., 2017).
 5. LIGHT-OUT LOGISTIKA

Logistika gašenja svetla je novi koncept u literaturi. Stoga, adekvatan protok informacija
o komponentama logistike za gašenje svetla još uvek nije dostupan u akademskim aplikacijama.
Uprkos tome, pojavila se buduća perspektiva po nekim pitanjima, kao što su autonomna isporuka
(Figliozzi i Jennings, 2020) i upravljanje skladištem, što su neke logističke komponente.
Predviđa se da će se tržište autonomnih skladišta udvostručiti do 2025. (Material Handling
Sistems, 2020).
Danas se neki važni novi koncepti i tehnološke inovacije delimično koriste u procesima
planiranja, transporta, obrade, skladištenja i distribucije (Lambert et al., 1998), koji spadaju u
procese logističkih aktivnosti. Ove inovacije su delovi koji će upotpuniti slagalicu u procesu
transformacije logistike bez osvetljenja. Veštačka inteligencija i tehnologija za prepoznavanje
radio frekvencija (RFID) su najvažniji novi koncepti i tehnologije koji se često koriste u
logističkom procesu poslednjih godina. Veštačka inteligencija je organizam zasnovan na softveru
koji kontinuirano uči i može da obavlja kognitivne funkcije specifične za ljude kao što su
percepcija, rasuđivanje, učenje i rešavanje problema (Iier, 2021). Veštačka inteligencija (AI) i
mašinsko učenje (ML) su dve oblasti koje su zabeležile značajan napredak poslednjih godina.
Veštačka inteligencija i mašinsko učenje su dva primera najsavremenijih tehnologija koje su nam
pomogle da pronađemo rešenja za dugogodišnje probleme u različitim industrijama. Ove
tehnologije imaju mnoge primene i već su koristile mnogim poljima, uključujući medicinsku,
automobilsku, finansijsku i logističku oblast. Kompanije svih veličina i sektora privrede moraju
da primene najsavremenije tehnološke strategije kako bi se takmičile na današnjem globalnom
tržištu (Haciolu, 2020).
RFID je tehnologija automatske identifikacije koja omogućava beskontaktni pristup
željenim podacima korišćenjem signala koje stvaraju radio frekvencije. RFID omogućava
preciznu i brzu identifikaciju objekata u različitim izazovnim okruženjima bez potrebe za
ručnom intervencijom (Sun, 2012). RFID je jedna od ključnih tehnologija u logistici, čija je
upotreba iz dana u dan sve češća. Mnoga rešenja, kao što su identifikacija proizvoda, praćenje
kretanja proizvoda i deljenje podataka u realnom vremenu, mogu se proizvesti korišćenjem
RFID-a u celom lancu snabdevanja. RFID se može koristiti na različite načine, ali za sve su
potrebne dve glavne komponente: antena i oznaka sa mikročipom. Serijski broj i druge
informacije specifične za dati objekat se čuvaju u tagu(oznaci u tesktu prepraviti).
S druge strane, antena omogućava da se informacije ugrađene u oznaku prenesu do
čitača, koji konvertuje informacije na RFID oznaci u format koji računari mogu da razumeju
(Casella et al., 2022). Kao komponenta Interneta stvari (IoT), RFID je jedna od vodećih
tehnologija koja će doprineti transparentnosti u logistici. Iot se odnosi na mrežu fizičkih objekata
povezanih na Internet koji mogu da komuniciraju automatski i brzo (Vu et al., 2022). Sa svojim
naglaskom na standardizovane i interoperabilne komunikacione protokole, IoT je sastavni deo
budućeg Interneta. U ovom okviru, stvarni svet i digitalni „objekti“ su obdareni jedinstvenim
identitetima, karakteristikama i ličnostima, sposobnim da se konfigurišu i međusobno
komuniciraju putem inteligentnih interfejsa i dele podatke u realnom vremenu. Može se smatrati
okvirom za mrežu (Sundmaeker et al., 2010). Internet stvari (IoT) je pokretačka snaga Industrije
4.0 jer će omogućiti sofisticiranu automatizaciju, prikupljanje podataka, analitiku i optimizaciju
radnih tokova i procesa. Isto tako, Internet stvari će pomoći proizvođačima da shvate informacije
u realnom vremenu iz lanca snabdevanja (Shrouf et al., 2014).
Aplikacije za digitalizaciju se koriste kako bi se u potpunosti automatizovali logističke
aktivnosti. Digitalizacija u logistici otkriva inteligentne logističke aplikacije, odnosno logistiku
bez osvetljenja (Vindt et al., 2010).
Pametna logistika je po definiciji i karakteristikama identična logistici bez osvetljenja.
Korišćenjem Interneta stvari (IoT) i drugih oblika inteligentne informacione tehnologije,
pametna logistika radi na tome da svi procesi budu potpuno autonomni i olakšava široku
integraciju i primenu lanca vrednosti logistike. U skladu sa sofisticiranošću osnovnih tehnologija
i preovlađujućim strategijama upravljanja logistikom, ideja pametne logistike može se podeliti na
četiri različite faze (Feng i Ie, 2021). U prvoj fazi pametne logistike, sva obavještajna
informacija vezana za logistiku je koncentrisana na jedan zadatak. U ovom trenutku, predviđanje
zasnovano na podacima u realnom vremenu, planiranje objekata zasnovano na inteligentnom
algoritmu i optimizacija transportnih ruta i objekata za skladištenje postali su norma. Druga faza
pametne logistike je u kojoj se spaja sva ta inteligencija logističkih operacija. Treća faza pametne
logistike planira da optimizuje celokupnu logističku proceduru sa stanovišta lanca snabdevanja.
Inteligentne tehnologije omogućavaju partnerima u lancu snabdevanja da efektivnije i efikasnije
rade zajedno. Realizacija logističke integracije unakrsnog lanca snabdevanja putem pametnih
tehnologija i novih oblika saradnje je četvrta i poslednja faza pametne logistike. Najkritičniji
zadatak upravljanja logistikom u ovom trenutku je optimizacija alokacije resursa između
paralelnih homogenih i heterogenih lanaca snabdevanja (Feng i Ie, 2021).
Kao rezultat pregleda koncepata i literature za objašnjenje logistike bez osvetljenja, vidi
se da je logistika isključenja svetla pametne logističke aktivnosti. Logistika bez osvetljenja može
se definisati kao logističke aktivnosti u kojima se sve logističke aktivnosti izvode automatski bez
potrebe za fizičkim naporima. Logistika bez osvetljenja se takođe može izraziti kao potpuna
automatizacija logističkog procesa i obezbeđivanje tehnologija koje neće zahtevati radnu snagu.

6. ODRŽIVA LOGISTIKA

Digitalizacija, automatizacija i robotska tehnologija će značajno doprineti održivim

logističkim aktivnostima. Poslednjih godina, pored ekonomskih efekata logistike, značajno
mesto imaju i njeni društveni i ekološki efekti. Kako su efekti logističkih aktivnosti na životnu
sredinu dobijali na značaju, logistika i ekološki faktori su dobijali na značaju za istraživače, a
pojavili su se i koncepti „zelena logistika, održiva logistika“ (Kaiser et al., 2017).
Logističke i transportne aktivnosti su centri globalne trgovine i suštinska tačka globalne
konkurencije. Logistika je, kao pojam, evoluirala. Održive logističke prakse zamenile su
konvencionalne. Razvijanje ekološki odgovornih načina transporta je kritično društveno pitanje.
Održivost u logistici obuhvata ekološke, ekonomske i društvene ciljeve. Napredne prakse
logistike i lanca snabdevanja značajno doprinose uspostavljanju održivog transportnog sistema
utičući na sve sektore, čineći ih efikasnijim, isplativijim, pouzdanijim, merljivijim i sposobnim
da obezbede konkurentsku prednost (Lu i De Bock, 2016).
Najvažniji cilj održivog logističkog sistema je da se minimiziraju uticaji na životnu
sredinu povećanjem profitabilnosti i obezbeđivanjem dugoročnih performansi. Pre kupovine
proizvoda ili usluga, potrošači moraju da imaju informacije o kvalitetu proizvoda, proizvodnji
zelenih proizvoda i ekološkim i društvenim odgovornostima preduzeća. Iz tog razloga,
neophodno je implementirati logistički sistem koji razmatra dugoročno poboljšanje održivosti
preduzeća. Održivi logistički sistem stvara sistem distribucije i upravljanja koji integriše
logistički sistem dok dugoročno poboljšava poslovne performanse, osiguravajući održivi razvoj
(Vichaisri i Sopadang, 2013).
Održiva logistika pomaže da se identifikuju održive logističke inicijative koje su efikasne
u strateškom donošenju odluka. Preduzeća nemaju mnogo informacija o problemima i
problemima sa kojima će se suočiti. Iz tog razloga, preduzeća mogu doneti ispravnu odluku
koristeći održive logističke prakse prilikom donošenja odluka ili razvoja strategija (Bjorklund i
Forslund, 2019).
Upozorenja koja su naučnici iznosili proteklih godina i koja se smatraju utopijskim danas
se doživljavaju sa svom svojom realnošću. Ova situacija je takođe izazvala pritisak na zemlje da
donesu ekološke odluke i dovela do radikalnih promena politike. Sa Pariskim sporazumom
potpisanim 2015. godine, najznačajniji odraz ove promene dogodio se u Evropskoj uniji, a Green
Deal je bio jedno od glavnih političkih obaveza na izborima 2019. godine. Za borbu protiv
klimatskih promena, Evropska unija (EU) je naložila drastično smanjenje emisije gasova
staklene bašte za najmanje 55 procenata do 2030. (Evropska komisija, 2019). Uskoro se očekuje
da će zemlje uvesti različite sankcije i prepreke međunarodnoj trgovini pod nazivom određivanje
cena ugljenika kako bi se investicije potrošile na čistije i održivije načine (Svetska banka, 2020).

7. ZAKLJUČAK

Najbitniji i najosnovniji faktor u logističkim procesima je digitalizacija. Da bi posao

opstao, mora biti integrisan sa digitalizacijom. Značajan doprinos digitalizacije poslovanju gura
preduzeća da više ulažu u ovu oblast. U svetu koji se globalizuje, najkritičniji faktor za opstanak
preduzeća i sticanje konkurentske prednosti je ulaganje u digitalizaciju i njeno sprovođenje
(Bardakcı, 2020). Aktivnosti digitalizacije pomažu da se obezbedi dugoročna konkurentska
prednost u logističkim aktivnostima pružanjem prednosti kao što su poboljšanje logističkih
performansi i smanjenje logističkih troškova (Voschank et al., 2021). Prema istraživanju
Dudukalova i dr. (2021), preduzeća koja ulažu i koriste nove tehnologije dobijaju konkurentsku
prednost zbog poboljšanja dostupnosti informacija, uštede troškova, kvaliteta proizvoda,
sposobnosti reagovanja i timskog rada. Upotreba tehnologije u logistici ima pozitivan efekat na
poslovne performanse, prema istraživanju Aslana i dr. (2018). Ovaj tehnološki napredak takođe
doprinosi pitanju poverenja u sektor logistike. Sve strane uključene u lanac snabdevanja mogu
lakše da prate proizvode uz pomoć alata za sledljivost i vidljivost. Tehnologije kao što je
blockchain će uskoro postaviti pitanje poverenja između aktera na čvršću osnovu, istovremeno
garantujući transparentnost u procesu nabavke. Predviđa se da će svi ovi razvoji povećati kvalitet
usluge i obezbediti konkurentsku prednost kompanijama u smislu zadovoljstva kupaca (Iıldız,
2020). Automatizacija, roboti i kompjuterske tehnologije bi trebalo da povećaju potrošnju i da je
učine fleksibilnijom. Ova situacija predstavlja značajan pritisak na logističku industriju jer su
automatizacija i roboti dva kritična faktora u povećanju profitabilnosti i smanjenju troškova
proizvodnje (Patricio i Mendes, 2020).
Na upravljanje lancem snabdevanja takođe značajno utiče Industrija 4.0, koja pomaže u
smanjenju troškova, povećanju produktivnosti, efikasnosti i fleksibilnosti i poboljšanju
prilagođavanja proizvoda u okviru Industrije 4.0. Kao rezultat toga, lanac snabdevanja brzo
usvaja digitalizaciju, automatizaciju i fleksibilne prakse upravljanja. Kada je u pitanju proizvodni
sistem u celini, Industrija 4.0 će uticati na sve, od infrastrukture i organizacione strukture do
proizvoda, usluga i poslovnih modela. Kompanije koje ne ulažu u pilot projekte i ne edukuju se o
ovim novim tehnologijama izgubiće svoju konkurentsku prednost i šansu da preuzmu vođstvo u
transformaciji koja trenutno obuhvata proizvodni sektor. Oblast logistike se kroz istoriju razvijala
i stalno prilagođavala potrebama stanovništva, aktuelnim tehnološkim trendovima i izazovima.
Koncept logistike 4.0 nameće zahteve kompanijama, kao što su značajna finansijska ulaganja,
rizici implementacije, strogi infrastrukturni zahtevi, novi nivoi obuke i kvalifikovano osoblje.
Ispunjavanje ovih zahteva i potencijalnih izazova biće moguće kroz posvećenost celokupne
kompanije promenama, poboljšanje tehnologije i procesa i razvoj svojih intelektualnih resursa za
podršku promenama.
Iz pregleda relevantne literature jasno je da je digitalizacija rezultirala tehnološkim
napretkom u različitim oblastima. Logistika je jedna industrija koja prolazi kroz tehnološke
promene. Kao rezultat porasta digitalizacije, sektor logistike je počeo da ručno automatizuje
svoje procese primenom širokog spektra poslovnih robota. Sektor logistike je počeo da sprovodi
logističke aktivnosti sa minimalnom ili nultom ljudskom intervencijom u tehnologiji. Ovi razvoji
su otkrili koncept logistike bez osvetljenja. Iz objašnjenja logistike bez osvetljenja datog u
pregledu koncepata i literature, može se zaključiti da je logistika isključenja svetla primer
pametne logistike. Light-out logistika se može definisati kao logističke aktivnosti u kojima se sve
logističke aktivnosti izvode automatski bez potrebe za fizičkim naporom. Lights-out logistika je
potpuna automatizacija logističkog procesa i obezbeđivanje tehnologija koje neće zahtevati
ljudske ruke. Koncept logistike bez osvetljenja će postati fenomen o kojem ćemo često čuti sa
tehnološkim napretkom koji ćemo iskusiti u hardverskom i softverskom sektoru u narednom
periodu. Iz tog razloga, postalo je kritičnije nego ikada da se olakša integracija kompanija u
procese i poboljša kvalitet tehnologije, komunikacije i ljudskih resursa. Države, s druge strane,
treba da pripreme neophodnu infrastrukturu, da podignu svest da bi sprovele neophodne
zakonske transformacije i da preduzmu mere socijalne politike uzimajući u obzir pozitivne i
negativne eksternalije koje se mogu iskusiti na tržištu rada.
Sa razvojem logistike bez osvetljenja, očekuje se da će mnogi faktori, kao što su
skraćivanje vremena obrade, energetska efikasnost i efikasnije planiranje resursa, doprineti
održivosti u sektoru logistike. Tehnološki napredak je nesumnjivo moguć opremanjem ljudskih
resursa naprednim kompetencijama. Može se predvideti da će ugašene logističke aplikacije
dovesti do zamene zaposlenih u sektoru logistike zaposlenima sa kvalifikovanijim digitalnim
kompetencijama.