Fakultet za ekonomiju I inzenjerski menadzment u

Novom Sadu

TRENJE

Seminarski rad
iz predmeta
Osnove masinstva

Mentori:
 Sadrzaj

UVOD 2
2.7.1. Suvo trenje klizanjem
2.7.2. Reakcija pri postojanju sile trenja klizanjem
2.7.3 Trenje kotrljanjem
 UVOD

Pri proucavanju veza do sada se nije vodilo racuna o trenju, uvek se pretpostavljalo da
su dodirne povrsine dva tela idealno glatke. Medjutim, uvek kada se jedno telo krece, bilo po
cvrstoj podlozi ili kroz neku tecnost ili gas na njega izmedju ostalih sila deluje I sila trenja. Sila
trenja se javlja kod tela koja se relativno krecu jedno prema drugom dodirujuci se izvensim
delovima svoje povrsine. Sile trenja su uvek usmerene nasuprot smeru kretanja tela. Samo
trenje je vrlo komplikovana pojava I mada se moze reci da je trenje posledica delovanja
molekularnih sila na povrsini tela, detaljni mehanizam trenja jos nije sasvim poznat. Trenje
postoji I u slucajevima mirovanja tela I naziva se staticno trenje, za razliku od trenja u stanju
kretanja koje se naziva dinamicko. Trenje koje se javlja pri medjusobnom proklizavanju slojeva
tecnosti zove se viskoznim trenjem, dok se trenje medju cvrstim telima zove suvo trenje. Trenje
se jos deli na trenje klizanja, trenje kotrljanja I trenje obrtanja.
2.7.1 SUVO TRENJE KLIZANJEM
Za slucaj klizanja tela po nekoj podlozi eksperimentalno je utvrdjeno da je sila trenja Fu
proporcijalna normalnoj komponenti sile Fn , kojom telo pritiskije prodlogu.

gde je µ koeficijent proporcionalsnoti I naziva se koeficijent trenja. Eksperimentalno je

utvrdjeno da sila suvog trenja ne zavisi od dodirne povrsine tela, vec samo od sila kojom telo
deluje na podlogu.
Kada se telo na strmoj ravni tezina tela G moze da se razlozi na dve komponente – komponentu
F=G*sinα u pravcu strme ravni I normalnu komponentu Fn=G*cosα, te se moze napisati da je:
Ftr=µ*Fn=µ*G*cosα
Ako se podesi da ugao strme ravni tako da telo klizi niz strmu ravan stalnom brzinom V=const.
Onda su sile F=Ftr u ravnotezi, tj. G*sinα=µ*G*cosα ili µ= sinα/cosα=tgα
Izraz omogucava da se merenjem ugla nagiba strme ravni odredi koeficijent trenja.
Koeficijent trenja zavisi od vrste materijala I obradjenosti dodirnih povrsina kao I od brzine
kretanja tela. Ovaj koeficijent ima najvecu vrednost kada je uzajamna brzina tela V=0. Pri malim
brzinama tj. posle pokretanja tela velicina sile trenja klizanja je jednoznaco odrjedjena za svaku
btzinu pomeranja I njena vrednost opada u odnosu na vrednost u mirovanju.

2.7.2. Reakcija pri postojanju sile trenja klizanja

Kod idealnih veza, potpuno glatkih, otpor veza je normalan na povrsinu dodira. Medjutim otpor
realne, neidealne veze tj. hrapave povrsine, je kosa sila, posto ima dve komponente, normalnu I
jos komponentu u dodirnoj povrsini, tj. sila trenja.
Rezultujuci otpor veza Fr zaklapa sa svojom normalnom komponentom Fn neki ugao ɸ. Ovaj
ugao je najveci kada sila trenja dostigne granicnu vrednost tada je tgɸ=Ftr/Fn ili tgɸ=µ. Taj
najveci ugao odstupanja reakcije hrapave veze od normlane, naziva se ugao trenja. Moze se
zakljuciti da je α=ɸ izmereni ugao α, kod strme ravni, jedan je uglu trenja.

Akon a telo koje lezi na hrapavoj povrsini dejstvuje neka sila F pod uglom α prema normali
povrsine, a ugao α je takav da je komponenta sile u tangentnoj ravni povrsine F*sin α veca od
sile trenja Ftr=µ*Fn=µ*cos α, a telo ce se kretati po povrsini. Uslov za kretanje tela po povrsini
bice F*sinα>µ*F*cosα tj. tgα=tgɸ odnosno α>ɸ.
Vazi i obrnuti zakljucak: sve dok napadna linija sile F nalazi u unutrasnjjosti konusa ciji je ugao ɸ
telo se nece pomerati po povrsini. Taj konus se naziva konus trenja.

2.7.3 Trenje kotrljanjem

Pod otporom kotrljanja nekog tela podrazumeva se otpor koji nastaje kada se jedno telo kotrlja
po povrsini drugog tela.

Ako se kruzni cilindar stavi na horizontalnu podlogu I na njega deluje sila F za male vrednosti
intenziteta sile cilindra se nece kotrljati. Do kotrljanja bi ipak trebalo doci zbog prisutva aktivnog
sprega . No ogledi pokazuju da se pri kotrljanju po povrsini u kontktu deformisu. Zbog te
deformacije u tackama dodira dva tela pri kotrljanju javlja se otporni spreg, I upravan je na
ravan korljanja I u smeru suprotnom od smera kotrljanja. Ako se pretpostavi da se pri kotrljanju
deformisala podloga kontakt je ostvaren duz luka PQ u svakoj tački te površine pojavljuje se
normalna reakcija I sila trenja.