Унервезитет у Приштину факултет техничких

наука Косовска Митровица

Модул: Инжињерство Заштите Животне Средине и
Заштите на раду

Семинарски рад
Предмет: Утицај зраченја на безбедност и здравље на
раду
Тема: Заштита радника у нуклеарним просторијама

Професор: Студент:
Др. Смиљана Марковић Филип Томић 263/21

Косовска Митровица 2023

 Садржај
Увод....................................................................................................
2 Теоријски део.................................................................................
2.1 Прописи и стандарди..................................................................
2.2 Опрема за заштиту од радиације ........................................
2.3 Заштитни зидови....................................................................
3. Мере заштите................................................................................
3.1 Безбедоносна култура.......................................................
3.2 примена мере за хитне евакуације..................................
3.3 Процена ризика.................................................................
Закључак...........................................................................................
Литература.......................................................................................
 УВОД

До свести савременог човека још увек не допире сазнање о

реалној опасности која нас окружује услед коришћења нуклеарне
енергије у војне сврхе. Ова опасност може да угрози не само
судбину малих народа, већ и опстанак човечанства.
У мирнодопској примени у свету, потенцијално најопаснији
извор зрачења су нуклеарни реактори (531електране, 325
истраживачка реактора, бројне нуклеарне подморнице, сателити
бродови), а многи су застареле технологије. У окружењу наше
земље налази се 16 блокова нуклеарних електрана, а само на
Дунаву 10. Не тако давно догодила се највећа нуклеарна катастрофа
у свету (26. 04.1986. Године) у Чернобилу. Као и раније ситуација је
била идентична-сигнал опасности и упозорења није дошао на
време, последице су биле катастрофалне, неких још довољно можда
нисмо свесни. Свет живи у страху од тероризма. Тај страх био је
изражен више пута до сада, када су на објекте од виталног значаја
изведени терористички напади у САД, Јапану, Русији, Шпанији,
Ираку и другим земљама. Напокон је схваћено да је нуклеарни
материјал заправо на измицају светске контроле, што постаје
застрашујућа помисао. У оквиру диверзантскотерористичких акција
могућа је злоупотреба мини атомских бомби, које се могу носити у
војничком ранцу и усмртити на десетине хиљаде људи у граду. Под
нуклеарним удесима подразумевамо све појаве изненадног и
неконтролисаног ослобађања и дејстава изотопа јонизујућег
зрачења уз остале пропратне појаве. Они се третирају као
(не)намерни и најчешће су последица људског фактора (незнање,
нехат, техничко-технолошки пропусти,непридржавање мера
заштите на раду, застарела технологија, диверзије, саботаже,
терористички акт). Под нуклеарним удесо у миру сматрају се и
оштећења (хаварије) на нуклеарнимкторима (нуклеарне електране,
истраживачки реактори, бродови, подморнице) и другим објектима.
 2 Теоријски део
2.1 Прописи и стандарди

Заштита радника у нуклеарним просторијама подлеже широком

спектру закона, прописа и стандарда како на националном, тако и
на међународном нивоу. Ево прегледа неких од најважнијих:
Национални прописи:
Закони о нуклеарној енергији: Свака земља има своје законе
који регулишу нуклеарну енергију, укључујући и мере заштите
радника. Ови закони успостављају регулаторна тела која су
задужена за контролу и спровођење прописа.
Прописи о радијационој сигурности: Ови прописи дефинишу
дозвољене нивое изложености радника јонизујућем зрачењу,
захтеве за дозиметрију (мерење дозе зрачења) и друге аспекте
радијационе сигурности.
Прописи о управљању нуклеарним материјалима: Ови прописи
се односе на руковање, транспорт, складиштење и одлагање
нуклеарних материјала како би се минимизирао ризик за раднике
и јавност.
Међународни стандарди и смернице:
Смернице Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА):
ИАЕА је специјализована агенција Уједињених нација која поставља
смернице и стандарде за употребу нуклеарне енергије. ИАЕА
објављује смернице о сигурности нуклеарних постројења,
руковању нуклеарним материјалима и заштити радника.
Конвенција Међународне организације рада (ИЛО): ИЛО
поставља стандарде за заштиту права радника широм света. ИЛО
Конвенција број 115 се посебно односи на заштиту радника од
јонизујућег зрачења.
Европске смернице: Европска унија има смернице и директиве
које се примењују на чланице ЕУ.
 Опрема за заштиту од радиације

Опрема за заштиту од радијације игра кључну улогу у смањењу

изложености радника јонизујућем зрачењу у нуклеарним
просторијама. Ево прегледа неких уобичајених заштитних опреме
која се користи:
 Заштитна одела: Специјална одела се користе како би се
радници заштитили од спољашњег зрачења. Та одела су
израђена од материјала који имају високу способност
апсорпције радијације, попут олова или оловних замјена.
Она прекривају читаво тело, укључујући и руке, ноге и
главу.
 Рукавице: Рукавице које се користе у нуклеарним
просторијама су направљене од материјала који су отпорни
на радијацију, али и на друге хемикалије и контаминанте.
Оне се користе за заштиту руку приликом руковања
нуклеарним материјалима или контаминираним
површинама.
 Наочаре: Специјалне наочаре са ојачаним стаклима се
користе како би се заштитили очи од излагања јонизујућем
зрачењу. Ова заштитна опрема спречава улазак зрачења у
очи и могућу штету која може да се јави.
 Респиратори: У ситуацијама када постоји ризик од удисања
контаминираног ваздуха или честица нуклеарних
материјала, радници користе респираторе. Ови уређаји
филтрирају ваздух и спречавају улазак потенцијално
опасних честица у дисајне путеве.
 Детектори радијације: Детектори радијације, као што су
дозиметри или геигер-милери, користе се како би се мерили
нивои радијације у окружењу.
Важно је нагласити да коришћење заштитне опреме мора бити
праћено правилном обуком о правилној употреби и одржавању
опреме.
 2.3. Заштитни зидови

Често се у пракси јављају случајеви када претходно изложени

видови смањивања излагања не могу да пруже оптималне ефекте
заштите. То се може појавити услед великог интензитета зрачења,
дужине трајања посла и немогућности његовог обављања са већих
растојања. У таквим случајевима користе се заштитни зидови.
Основна функција зида састоји се у смањивању интезитета зрачења
до граничног нивоа. Ефикасност зида зависи од низа фактора као
што су: врста зрачења, енергија, облик и димензија извора, врсте
материјала од ког је зид направљен и дебљине зида. Најèешæе се у
заштити од излагања X и ã(гама) зрачења користе заштитни зидови
од олова, бетона итд. Електромагнетско зрачење (X и гама)
интерагује са материјалом, при проласку кроз њега, те је крајњи
ефекат слабљење јачине снопа зрачења, а самим тим се смањује
јачина експозиционе дозе.
 3. Мере заштите
Мере заштите које се примењују за минимизирање ризика од
изложености радника јонизујућем зрачењу у нуклеарним
просторијама обухватају низ техничких и процедуралних приступа.
Ево неколико кључних мера заштите:
 Алара принцип: Основна филозофија у нуклеарној индустрији
је примена принципа "Ас Лоњ Ас Реасонаблy Ацхиевабле"
(АЛАРА) - што је ниже изводљиво. Овај принцип захтева да се
предузму све разумне мере како би се смањила изложеност
радника на најнижи могући ниво, узимајући у обзир техничку
изводљивост, економску оправданост и друге факторе.
 Контрола приступа: Нуклеарне просторије се често опремају
системима контроле приступа како би се осигурало да само
овлашћено особље има приступ тим просторијама. Ово може
укључивати идентификационе картице, шифре или
биометријске методе за препознавање особа.
 Временско ограничење излагања: Смањење времена
проведеног у просторијама с високим нивоима јонизујућег
зрачења може бити ефикасна мера за смањење укупне дозе
коју радници могу примити. Ово се постиже организацијом
посла, ротацијом радника или ограничавањем времена
проведеног у одређеним просторијама.
 Технолошке баријере: Употреба техничких баријера, попут
оловних или бетонских штитова, може смањити пролазак
јонизујућег зрачења у просторије у којима се радници налазе.
Ове баријере су дизајниране да апсорбују и смање ниво
радијације на сигурне нивое.
 Деконтаминација: Поступци деконтаминације се примењују
како би се уклонили контаминирани материјали с радника.
 Развијање безбедносне културе
Развијање безбедносне културе има кључну улогу у нуклеарним
просторијама како би се осигурала сигурност радника и
минимизирали ризици повезани са радом у таквом окружењу.
Безбедносна култура подразумева успостављање и одржавање
вредности, ставова, понашања и пракси које промовишу висок ниво
свести о сигурности. Ево неколико разлога зашто је важно
развијати безбедносну културу у нуклеарним просторијама:

 Превенција инцидената: Безбедносна култура ставља нагласак

на превенцију инцидената и несрећа. Кроз едукацију, обуку и
правилне процедуре, радници су обучени да препознају
потенцијалне ризике, да предузму одговарајуће мере опреза и
да пријаве неправилности или проблеме који могу довести до
сигурносних проблема.

 Свест о одговорности: Безбедносна култура подстиче свест о

одговорности сваког радника за сопствену безбедност, као и за
безбедност својих колега и радног окружења. Радници
схватају да њихове одлуке и поступци могу имати дугорочне
последице по њих и друге, те стога преузимају одговорност за
своје поступке и придржавају се сигурносних правила.

 Континуирано усавршавање: Безбедносна култура промовише

континуирано усавршавање и обуку радника. Радници су под
сталним наџором и обуком како би се оспособили за ефикасно
управљање ризицима и правилно реаговали у хитним
ситуацијама. Такође се подстиче размена знања и искустава
међу радницима како би се унапредиле сигурносне праксе.
Отворена комуникација: Безбедносна култура подразумева
отворену и транспарентну комуникацију између руководства,
наџорних органа и радника.
 ЗАКЉУЧАК

У условима употребе нуклеарног оружја, при нуклеарним

удесима и услед тероризма, последице би биле катастрофалне по
људе, биљни и животињски свет. Страдало би становништво у
великом броју, градови би били разорени или оштећени, а облак
радиолошке контаминације био би разнешен на широком
пространству. У постнуклеарном периоду дошло би до значајне
промене климе, која би утицала, да они који су преживели
нуклеарни рат или удес са тежим последицама, имају мале шансе
на преживљавање.
ЛИТЕРАТУРА

1. Miller, FM (1985) , „Chemistry, structure and dynamics“, Mc Graw –

Hill, New York.
2. Draganiæ I, Draganiæ Z, Adlof JP(1991) „Radijacije i radioaktivnost na
zemlji i u vasioni, Deèje novine, Gornji Milanovac
3. Bojanoviæ J, Èorbiæ M (1991) „Opšta hemija“, Deèje novine, Gornji
Milanovac
4. Saha GB (1979) „Fundamentals of nuclear pharmacy“, Springer –
Verlag, New York
5. Arnikar HJ (1992) „Osnovi nuklearne hemije“, Fakultet za fizièku
hemiju, Beograd
6. Parker RP, Smith PHS, Taylor DM (1978) „Basic science of nuclear
medicine“, Churchill Livingstone, Edinburgh
7. Draganiæ I (glavni urednik) (1981) „Radioaktivni izotopi i zraèenja“,
Knjiga I: „Opšti pojmovi“ (treæe izmenjeno i dopunjeno izdanje).
Institut za nuklearne nauke „Boris Kidriè“ Vinèa, Centar za
permanentno obrazovanje „Škola“, Beograd
8. Draganiæ I, (1996) „Kroz svet radijacija i radioaktivnosti“, Muzej
nauke i geotehnike, Geoinstitut, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva
9. Sampson CB (Editor) (1994) „Textbook of Radiopharmacy. Theory
and practice“, Gordon and Breach Science Publishers
10.Friedlander G, Kennedy JW, Macias ES, Miller JM (1981) „Nuclear
and Radiochemistry“ Third edition, John Wiley& Sons, New York
11.Milutinoviæ P, Bošnjakoviæ V, Kostiæ K (urednici), (1990) „osnovi
nuklearne medicine“, Medicinski fakultet, Beograd
12.Spinks JW, Woods RJ (1990) „An introduction to radiation chemistry“,
Third edition, John Wiley& Sons, New York
13.Markoviæ S, „Nabavka, transport, stokiranje, evidencija i propisivanje
uslova za rad sa jnonizacionim javljaèima požara“, Interna publikacija
14.Noz EM, Maguire QG (1985) „Radiation protection in radiologic and ,
Health sciences“, Second edition, Lea&Febiger, Philadelph