Конкретне технике Гешталт терапије

Вежба контакт;

Посметрај себе у огледалу и буди присутан са тим. Уђи дубоко у сопствени поглед и
освести начин дисања, шта тренутно осећаш, шта мислиш, шта очекујеш и шта
избегаваш.

Ово може да буде и вежба са партнером/ком.

Вежба-Особине које ме нервирају код других (Може да се ради и за

особине које волимо код других)

 Сети се особина (укључујући и физичке које те највише нервирају код других

људи). То су особине које једноставно не подносиш!

 Прођи их кроз имагинацију, реци наглас те особине. Запитај се која те особина

највише нервира од наведених?

 Како тачно тебе нервира та особина/Како се ти изнервираш кад се

неко тако понаша?Шта значи то? Која емоција се крије иза тога?
  Замисли како си реаговао последњи пут у контакту са особом која те је
изнервирала неком њеном особином. Шта му кажеш, како одреагујеш и која
емоција стоји иза тога?
 Користи семантички језик и вербализуј освешћену тврдњу. Нпр; „Ја када
контактирам са неким ко је арогантан, ја се љутим.“
 Замени улоге-Буди арогантност, сав се претвори у ту особину која те нервира и
замисли да на другој столици седиш ти.
 Какав тон користи при обраћању (контакрирању тебе) и каква емоција стоји иза
тога?

За особине које цениш код других можеш урадити следећи процес;

Запитај се „Шта би требало дакаже и уради особа са којом први пут улазиш у контакт
како би те уверила да је искрена?“  А како то? А то значи? (закључак нпр;
Искреност је када искажемо нешто а да притом не повређујемо друге)

Техника- Фокус на сада и овде (пример)

Вођена имагинација на тему рада

Како си сада са тим?

Да ли желиш да остане тако или желиш да то промениш?

Ето, већ си дошао на терапију....Шта још можеш да урадиш за себе без обзира на
ситуацију, друге и околности?

Техника-Језик одговорности
Много ме је изнервирао→Ја сам себе довео до тога да будем изнервиран његовим
поступком.

Боли ме глава→Ја сам себи заболео главу.

Техника телесно-психолошке интеграција

Тужан сам→ Где у телу осећаш ту тугу→Како се осећаш у вези с тим→Шта тај део тела
има да ти поручи
Техника освешћивања, прихватања и интеграције осећања

Приметио сам да говорите „то“ када причате о вашим осећањима→Волео бих да

пребаците то у „ја“ уместо „то“, па да видимо онда шта се дешава у вашем телу→И
онда када прихватиш то осећање шта још радиш с њим. На кога сте басни?

Техника празне столице

Ок, сада ћемо да позовемо ту особу

↓
Замислите јој лице, како хода и сада седа на ову столицу и кажите јој шта имате да јој
кажете
↓
Сада замислите да сте ви та особа и да ви седите на другој столици и да се обраћате
вама (као та особа). Кажите шта та особа има да вам поручи

Пример из праксе- Комбиновање техника и експеримената

Буди сада с тим искуством и реци ми како те то чини да се осећаш?

↓
Приметио сам да док причаш о томе правиш неке покрете руком, можеш ли ми рећи
нешто о томе?
↓

Како би стекао осећај о чему се ради ...понављај и претеруј са тим покретом....Ради их

често,
↓
Узми и ради тај покрет...И онда како те то чини да се осећаш, док то радиш?
↓
Клијент каже да није озбиљан→Клијент је експерт, анализира и етикетира
↓
Мхм...Јел би могао да ти мени објасниш (Помози ми да разумем/ Научи ме да будем ти)
Шта то значи бити блесав и не бити озбиљан?
↓
Клијент објашњава и покрива шаком лице и каже да не зна шта то значи
↓
Оно што би могло да ти помогне да освестиш (откријеш) шта ти то значи и чему ти
служи је да даш глас својој шаци. Да ли би пробао то (када шака крене ка твом лицу да
га покрије) шта ти шака каже?→Као да то жели да се сакрије
↓
Молим Вас реците са “ја“→„Ја покушавам да сакријем своје лице.“ →Како си сад с тим?
↓
Објашњава анксиозност родитеља и њихов лош однос с њима
↓

Осећам (чујем) да је велики део твоје прошлости недовршен...Једна од техника које би

овде момгле помомћи јесте да дозовеш твоје родитеље у собу и радиш мало на томе.
Позвао бих те да устанеш. Рашири руке (оно што је супротно од сакривања). Дозови
родитеље види их како улазе кроз врата. Сада када стоје испред тебе шта је оно што
би волео да им кажеш...Шта би волео да урадиш?
Техника– Тоталне супротности. Спајање и разрешавање поларитета

Које особине би волео да поседујеш код себе а сада мислиш да их немаш?

Да ли ти заиста треба та особина?

Шта би добио када би поседовао ту особину?

Замисли сада како би било да буде све супротно што се тиче тога и да поседујеш ту
особину. Шта би се онда десило код тебе? Шта би тиме још добио? Шта би онда било
кад би добио ту особину у твом односу са другима?

Техника недовршених реченица

Одабере се спорна тема нпр; Ја о својој тежини мислим (Па доврши реченицу)

Понови то што си рекао→У ком смислу?

Сада успостави контакт са самим собом у огледалу и кажи ту изјаву

Који је сад Марко; Онај који је рекао у огледалу да је размишљање о тежини глупост
или онај од пре? Који је сад тренутно у функцији?

Ајмо тог од пре за час овде замимсли га на овој столици. Успостави контакт са њим.

Шта би му рекао овај први Марко Шта сад радиш са вилицом?Шта се сада дешава код тебе?

Које су неке друге варијанте осим ове две крајности? Да ли можеш да прихватиш и
ову другу страну која није „победила“?

Ја сам свестан да сам.....(остани мало с тим) И Ја се______ осећам, као________ човек.

И онда закључак овог скоријег Марка није тачан, већ овај последњи закључак.

Досадашње технике су примењене на вежбама које раде на контекту. Постоји контакт

са самим собом, околином и другима. Особине су заправо пројекције које се у контакту
откривају. Обично се дешава да нисмо баш добро у контакту са особинама које нас
нервирају код других. Такође то може бити нека социјално непожељна особина са којом
немамо контакт па нас нервира код других, њу обично нисмо освестили.

За позитивне особине се дешава да кроз ту особину гледамо целу особу и онда

одједном се непријатно изненадимо. Једна позитивна особина, по нашим очекивањима,
потпуно повлачи сет других особина које особа вероватно не поседује. Мане нису мане
ако нису усмерене против других! Све што зависи од нас а ми на успемо то значи да
смо ми то дозволили. Увек је твоја одговорност за твоја постигнућа!

Најбољи начин комуникације је директан. Увек кад мислимо да неко нешто жели, треба
да имамо на уму да је то само наша мисао. Међутим, ако заиста желимо да сазнамо
шта та особа жели треба то и да је питамо и то директно.
Телесна свесност

Корисно је телесни процес посматрати као егзистенцијалну поруку коју шаљу отуђени
делова селфа. Пред терапеутом је задатак да помогне клијенту да разуме ове поруке
тела. (Кепнер)

Вежба-Тело која је твоја кућа

 Успостави контакт са својим телом

 Обухвати тело мислима од главе до пете

 Замисли да је тело простор у којем живиш и конструши простор (препусти то

машти)

 Опиши како си се осећао које си телесне сензације доживљавао

 Опиши просторију како изгледа, шта је у њој, какве су боје, која је температура, с
које стране допире светлост...

Вежба-Огледало

 Замислите себе испред огледала и замислите свој

израз лица.
 Сетите се израза лица ког нисте задовољни и поновите
га у огледалу.
 Сада иди испред огледала и направи тај израз лица.
 Шта ти он говори и како се док то радиш, примети шта
се дешава у телу и остани мало с тим.

Вежба-Недовршен посао

 Замисли да се враћаш кући са факултета или посла.

  Улазиш и видиш лепо упакован пакет на коме пише твоје име.

 Узимаш пакет и ...одмах отвори очи.

 Примети како си се осетио када ниси био у могућности да видиш твојом

маштом шта је у том пакету?

То су недовршени послови. Овај експеримент нам то говори. Све оно што се не доврши
па се осећа напетост и нелагодност. Они који прекидају некоме реч другима стварају
недовршене послове па им је тешко да комуницирају. Тако наш живот треба да буде
свестан и флуентан, све наше емомције и акције како би осетили ослобођеност од
нелагоде. Све нефункционалности потичу од тих недовршених послова. Најчешће и
највећи број људи има недовршене послове са родитељима.
Вежба- Дете и родитељ

 Замисли да си дете. Можеш променити старост и пол, чак и изглед. Питај

дете шта замера својим родитељима.
 Сада буди родитељ и замисли како изгледаш. Питај родитеља шта замера свом
детету.
 Примети блокове у мислима, тон којим говоре родитељ и дете, реченичне
конструкције.Остани мало с тим.
 Примети замерке и запитај се шта би било кад би она друга страна то
испоштовала. Како се осећа та друга страна када би јој се задовољили њени
захтеви.

Техника појачавања

Са чим год да радиш...Шта то значи?

А како то____?

Како те то чини да се осећаш/Шта у овом тренутку осећаш док мислиш и причаш о

томе? Само за тренутак затвори очи. Мисли само на то што сада осећаш, како и где то
осећаш у телу. Појачај то још јаче и још јаче, да је толикојако до те мере да те чини да
не можеш да говориш. Отвори очи и кажи шта се дешавало.
Вежба пројекција
 Шта вам иде на живце или вам смета код других или вас самих?
 Има ли противничке силе за то?
 Како се манифестује?
 Какав је њихов однос?
 Изразите га кроз дијалог, цртање, метафору (шта год да изражава тај однос
боље и лакше)
 Шта је позадина? Шта је централна фигура?
 Прихватите и једно и друго. Будите са њим приметите тело и шта се
дешава.Шта треба урадити на једној или обе стране?
Арт терапија добре идеје за рад:
https://intuitivecreativity.typepad.com/expressiveartinspirations/100-art-therapy-exercises.html

– Унутрашњи дијалог вежба "јачи пас" и "слабији пас"

– Прављење обилазака – идите свакој особи у групи и разговарајте са њом или са суб персонама у
оквиру селфа
–"Преузимам одговорност за" – може се додати у једну од изјава клијента
– Играње пројекције-Клијент се тражи да игра улогу особе са којом се не повезује
– Вежба пробе – да се вежба са терапеутом наглас или испред огледала
– Техника обртања – тражи од клијента да уради супротно од свог понашања
– Претеривање у вежбању- Преувеличавајте специфичне покрете које радите док говорите о нечему
непријатном
– Остати са осећањем-Тако да можете да пребродите страхове или обрадите незавршене послове
– Вођена фантазија – Клијент се подстиче да визуализује овде и сада искуства
– Празна столица – Када клијент разговара са празном столицом као да се ради о другој особи или
другом делу клијента користи се да помогне клијенту да дође у контакт са другим погледима или другим
аспектима себе

Гешталт приступ према раду са сновима

• Не тумачи и анализира снове
• Уместо тога намера је да се врате у живот и поново их проживе као да се дешавају сада
• Сан се одгаја у садашњости и сањар постаје део његовог или њеног сна
• Предложени формат – Прављење листе свих детаља из снова – Памћење сваке особе, догађај,
расположење у њему – Затим постати сваки од ових крајева трансформацијом себе, деловањем што је
могуће више и измишљањем дијалога

Мој идентитет вежба

• Запишите на папир особине са којима се поистовећујете са својим идентитетом-То може бити
карактерна особина, физичка, духовна. На пример: Мушкарац, 30 година, Србин, тражи истину, понекад
импулсиван... итд.
• Потребно вам је најмање 20 наведених особина- Запишите супротности шта мислите (како бисте
дефинисали) супротности сваке особине.
• Сада играјте ту улогу- Замислите да сте потпуно супротни од тога како описујете себе. У овом случају
жена, веома стара или веома млада, несрпкиња, она која лаже, веома прорачуната, смирена, никад
импулсивна
• Направите дијалог са супротним речима, урадите технике празне столице са наизменичним
позицијама, док не дођете до одређене реализације
• Завршите вежбу са интеграцијом или неком врстом "готове нагодбе"-Ако желите да кажете опосите да
се губите из свог живота или да се помирите са њим/њом

Гешталт терапија- Теорија и опис

техника
Аутор: Јелена Орландић, О.Л.И. психотерапеут
Гешталт терапија спада у терапије хуманистичког правца и мада неке основне концепте носи из
психоанализе, доста се од ње разликује. У психоанализи имплицитно се наглашава становиште
да је неуротичар особа која је некада имала проблем, и да је циљ психотерапије решење тог
проблема из прошлости. Са гешталтистичког становишта неуротичар није само особа која је
некада имала проблем, он је особа која наставља да има проблем, овде и сада, у садашњости.

Циљ терапије мора бити да му се пруже средства којима ће моћи да реши садашње проблеме,
као и све проблеме који сутра, или касније, могу да искрсну. То средство је ослонац у себи, а до
њега пацијент долази тако што ће се са собом и својим проблемима бавити уз помоћ свега чиме
располаже сада. Успе ли да у сваком тренутку постане истински свестан себе и својих радњи, у
вербалној, телесној или равни фантазије, успеће да увиди како сам себи ствара тешкоће. Сваки
проблем који реши олакшава решење следећег зато што свако решење ојачава његов
унутрашњи ослонац.

Гешталт терапија је доживљајна терапија, а не вербална или интерпретативна. Од пацијената не

тражимо да се сећају траума и проблема, већ да их изнова доживе овде и сада јер су они
нерешене ситуације. Пацијент мора да схвати да када би његови бивши проблеми заиста били
бивши, не би више ни били проблеми и сигурно га сада не би тиштао.

Како гешталт терапија изгледа у пракси?

Терапеут може постићи велики успех са само три питања пацијенту. Та питања су:

1. Шта сад радиш?

2. Шта осећаш?

3. Шта желиш?

Овим питањима могу се додати још два: Шта избегаваш и шта очекујеш?

Одговори на ова питања на здрав начин, доприносе унутрашњем ослонцу, тј. Пацијент може да
одовори на њих само онолико колико му то омогућава свесност. У исти мах, та питања му
омогућавају да постане свеснији. Вербални одговори пацијента на та питања можда и потичу из
његовог разума, али укупна његова реакција, ако му осећању нису потпуно умтрвљена,
проистиче из укупне његове особе и показатељ је укупне њихове личности. Осим спремних
одговора треба веома обратити пажњу на невербалне реакције на ова питања. Оне су најчешће
далеко значајније од вербалног одговора. Она је показатељ стварног ја пацијента и његовог
стила. Све што пацијент чини, очигледно или притајено, израз је његовог ја. Све је то на
површини, очигледно и има смисла. То је једина истинска грађа са којом терапеут треба да
ради. У гешталт терапији се дешава нешто што и у свим другим терапијама: пацијент се
прилагођава техници.
Потом може почети да манипулише терапеутом уз помоћ измишљених или неважних
доживљаја, просто зато да би му се допао, а да у исто време избегава суочавање са сопственим
тешкоћама. У терапији нагласак тада треба да пређе са доживљавања на фалсификовање
доживљаја.

Домаћи задаци

Од свих пацијената се тражи да раде домаће задатке и многи пацијенти на тај начин знатно
убрзају терапију. Но, многи пацијенти, не испуњавају задатке. Чим се приближе зони опасности
- а техника подизања свесности је и развијена ради тога - они налазе пут да је заобиђу.

Тај домаћи задатак је тако једноставан да је невероватно како га пацијенти успевају избећи.
Пацијент се, све док не изгради макар основу унутрашњег ослонца осећа сигурно са својом
неурозом, далеко сигурније него са неизвесношћу шта га чека после промене и напретка у
терапији. Сам задатак састоји се из поновног преласка целе сеансе у мислима, уз систематску
примену технике постизања свесности. До неког преживљавања сеансе у мислима свакако
долази. Неки ће упамтити најзанимљивије делове, неки ће реаговати на њу - задовољством,
озлојеђеношћу и сл. А неки ће је заборавити чим напусте ординацију.

Од пацијента се захтева да замисли целу сеансу, а затим му се поставља мноштво питања у

циљу расветљавања и поновне анализе сеансе. Утврђује се да ли код пацијента преовладавају
емоција, покрети, осети, визуелно представљање, вербализовања. Каже ли оно што осећа и
осећа ли оно што каже?

Емотивни набој на свакој гешталт сеанси је невероватно јак. Ако је емоција основна сила која
напаја енергијом сваки акцију, онда емоција постоји у свакој животној ситуацији.Проблем
модерног човека је што је довео себе у такво стање у коме је потпуно неосетљив за све
емотивне реакције осим оне најснажније. Тиме што више није способан за танана осећања,
постаје неспособан и за слободу опредељивања која би за исход имала одговарајућу акцију.

Психодрама - другачији начин представљања проблема

У терапији се у пуној мери користимо фантазирањем и свим стањима појачане свесности у вези
са стварношћу до којих оно доводи - било да је по среди вербализовано фантазирање, записано,
или оно које се изводи као психодрама. Психодраму можемо играти заједно са пацијентима или
од њих тражити да је играју сами. Ту игру зовемо "монотерапија". У монотерапији пацијент сам
ствара своју позорницу, глумце, реквизите, начин изражавања, режију. То му пружа могућност
да увиди шта је то што фантазира и да сагледа конфликте у себи. На овај начин се избегава
уплитање и поруке других, што у обичној психодрами представља готово правило.

Ако затражимо од пацијента да нешто себи визуелно представи, он ће нам можда рећи да како
су у његовој фантазији слике нејасне. Кад му кажемо да настави, он ће можда терати своје и
рећи да су те слике као у неком облаку или измаглици. Терапеут сматра да су измаглица и
облак пацијентова идеја о себи, (селф-концепт), структура карактера, систем скривања иза
речи. Изгледа да пацијент мора да направи димну завесу око својих слика, да их обавије
облаком. Пацијентово јадиковање и тврдња да би желео да буде способан за јасно визуелно
представљање не би смели да обману терапеута. Ако пацијент успе да остане довољно дуго са
својом маглом, она ће се разићи.

Пацијент може да буде сасвим испражњен. Он види црно. Ако он на пример, то црнило описује
као завесу, затражићемо од њега да је размакне. Иза завесе ће, врло често, открити оно што је
од себе крио. Можда је његово црнило готово ништа, слепило. И тада можемо добити макар
неку оријентацију ако му затражимо да глуми слепца.

Експериментални модел психотерапије

Прототип експеримента је замолити субјекта да измисли серију реченица које почињу са: "Сада
и Овде свестан сам да ..." Терапеут се константно враћа на оно чега је пацијент свестан и
охрабрује га питањима "где сте сада?", "Шта доживљавате сада?" Када пацијент почне да
избегава инструкције ово се преводи у свесност да жели да престане.

Експеримент је замишљен у градуираним серијама тако да сваки корак буде изазов за пацијента
али да не буде ван његових могућности. Пацијент у сваком експерименту може да тестира
понашања која би тешко могао тестирати у природном окружењу. У гешталт терапији терапеут
осмишља експеримент али дели контролу и опсервацију са пацијентом. Унутрашње понашање
перцепира искључиво пацијент. Као и у многим другим експериментима исход 1 одређује
услове наредног експеримента. Када је пацијент у стању да експериментише и доживљава
искуства без помоћи терапеута терапија је завршена.

Погледајмо сада како изгледају неки експерименти у гешталт терапији и чему они служе:

Комуникација у односу пацијента и терапеута мора укључивати директно слање и примање.

Терпаеут ће често питати "Коме ово говорите?" Другим речима, свака порука иде од одређене
особе ка одређеној особи. Свака генерална порука се преводи у специфични сусрет. Од сваке
особе се очекује да преузме одговорност за своје изјаве и упућивање тих изјава другима, као и
за актвно слушање осталих.

Оговарање

Често се износи посебно правило о забрани оговарања. Оговарање је причање о другој особи
када је она присутна уместо да јој се директно обратимо. Мада ово делује сасвим једноставно
употреба ове технике може имати драматичне ефекте .Када говоримо о особи која није
присутна гешталт терапеут настоји да подстакне особу која говори да замисли особу о којој
говори у директном дијалогу. Овим се постиже повећање свесности.

Питања

Мада су питања заправо тражење информација, у терапији је то ретко случај. Питања су често
прерушене изјаве или захтеви за подршку друге особе. У гешталт терапији од пацијената се
тражи да преведу питања у изјаве које почињу са "Ја". Ова процедура је продужетак односа
терапеута и пацијента. Овај однос се у гешталт терапији означава као Ја - Ти однос.

У овом односу комуникација се одвија директно, отворено и искрено. Пацијент се охрабрује да

буде асертиван и самоподржавајућ.
Семантика

Правило против постављања питања је један од маневара који имају за циљ да пацијент открије
како језик утиче на његово размишљање. Да би открио предности изражавања својих емоција
пацијент мора бити у стању да разликује осећања од разних когнитивних процеса.

На пример, реч зашто захтева од питаног да се оправда. Питани најчешће започиње своју
одбрану речју "зато". Све што следи иза тога је рационализација, разлог који је измишљен да
оправда себе.

У гешталт терапији речи као што су: зашто, зато, али, то и не могу сматрају се лошим. Када год
се употребе терапеут може скренути пажњу на то. Обраћање пажње на језик је још једна
експериментална техника којом пацијент открива нешто о себи.

Како то изгледа у пракси? Да би стекао ослонац у себи и потпуно учествовао у садашњости

таквој каква је, пацијент мора да разреши проблем који га прати из прошлости. Да би то учинио
своје мисли о прошлости мора да преобрази у радње садашњости, а њих треба да доживи као да
се дешавају сада, а не некада. Он тај проблем не може само да преприча, он мора да га поново
проживи.

Мењања у семантичком методу

Мењање "то" у "ја"

Безлични говор се најчешће чује код клијената који живе у свету у коме обилује безлични
деперсонализоване говор. Оваква врста говора представља још једну навику која их удаљава од
изражавања самих себе. Такође, ствара препреке за њихову свесност о себи. Ако се нека особа
више обраћа свету користећи безличан говор и заменицу "То", утолико ће та особа себе више
доживети као треће лице. Ово је један нежељени и погубан правац развоја за сваку особу. Рад
са безличним говором тада постаје средство са којим терапеут може помоћи клијенту да
усагласи "шта" - које се односи на говор, са оним "шта" које се односи на искуство.

Мењање "ви" у "ја"

Говор са употребом заменице "ви" уобичајен је међу клијентима у истој мери као и у друштву
уопште. Клијент може да употреби "ви" да вам саопшти како се он осећа. Он такође може
употребити "ви" да вам саопшти како он замишља да ћете ви реаговати у одређеној ситуацији,
што је у ствари, други начин да вам каже како се он осећа. Клијент можда није свестан како он
ублажава своје изражавање помоћу овог приступа или како уопштава ствари.

Мењање "ми" у "ја"

Клијент се идентификује и повезује са својим окружењем, групом, пријатељима. Осећај

припадности некој групи је важан за њихов међулични разговор јер су пријатељске групе
примаран карактер за формулисање веровања, ставова, осећања и очевидних радњи. Међутим,
извесни клијенти употребљавају термин "ми" на начине које маскирају њихово изражавање. Да
би им помогли да постану свесни оног што доживаљавају саветници им могу саветовати
промену "ми" у "ја".
Мењање "не могу" у "нећу"

"Не могу" се често чује међу клијентима. Понекад је њихова употреба те речи одговарајућа.
Клијент може имати извесна ограничења која одражавају стварне немогућности. Врло често,
међутим, клијент ће рећи "не могу" када осећање рестрикције спада у домен "могу-ако-
одаберем-тако". Клијент у ствари доживаљва безазлен положај због "не могу" и осећа се
неспособним. Он можда није свестан да се његов исказ "не могу" више изјашњава са "нећу".

Мењање "морати" у "изабрати"

Многи клијенти осећају да их обавезе и правила притискају са свих страна. Чак и ситуације у
којима сами праве избор, почињу да их осећају као да избор није прави. Тражећи од клијената
да замене "Ја морам" са "Ја бирам" може им помоћи да повећају своју свесност о слободи
избора и одговорности коју ће тиме преузети.

Игре гешталт терапије

Ове игре се користе у терапији било индивидулано или у групи са циљем откривања или
сензитизирања. Гешталт терапија подстиче свесност у играма тако да особа може одлучити коју
ће игру играти и ко ће му у тој игри бити пратилац и саучесник.

Прављење кругова

У току индивидуалног рада у групи често се појави тема која се тиче и осталих чланова групе.
Пацијент може бити забринут услед фантазија о томе шта други у групи мисле или осећају.
Терапеут може предложити пацијенту да направи круг тј. Да поприча са сваким чланом групе о
теми која је покренута.

Ја преузимам одговорност - игра

Гешталт терапија сматра да су сва осећања, понашања, сензације и размишљања акти особе.
Пацијенти често отуђе ове акте користећи "то" говор, пасивне конструкције и сл. Ова техника
подразумева да се од пацијента тражи да после сваке изјаве дода: "... и преузимам одговорност
за то."

Игре пројекције

Када пацијент замишља да друга особа има одређена осећања, тада се од пацијента тражи да
утврди да ли је у питању пројекција тако што сам пацијент експериментише са тим осећањем
које замишља да друга особа има. Често пацијент открије да заиста има то исто осећање које
замишља да види у другима. Друга игра је играње пројекције. Пацијент који карактерише другу
особу мора да одигра улогу особе коју је карактерисао.

Игра претеривања

Мали покрети и гестови могу замењивати и / или блокирати свесност о неком афективном
процесу. Гешталт терапеути посматрају телесне покрете и извештавају пацијенте о њима. Један
од експеримената је да терапеут затражи од пацијента да понови покрет и претерује у томе. Ово
може да подигне перцепцију о важним начинима блокирања свесности и често је начин да се
покрене напредак у терапији.
"Наравно" или "Очигледно је да ..." игра

Пацијенти често не користе или не верују својим осетима. Резултат тога је да

превиде очигледне ствари и траже помоћ у комуникацији. Ово се решава
тако што се од пацијента тражи да измишља реченице које почињу са
"Очигледно је да ..." Варијација је и да пацијент после сваке реченице може
додати "наравно".

"Да ли могу да останем са овим осећањем?"

При извештавању о свесности пацијенти често одлутају од својих

фрустрирајућих осећања. Гешталт терапеут често тражи од пацијента да остане
са тим осећањем али уз пуну свесност о томе. Изазивање овог психичког бола је
неопходно да би се прошло кроз оно што пацијент доживљава као безизлазан
положај или препреку.

Ово је био мали увид у гешталт терапију. У неке од техника, експеримената.

Мада се поједини чине јако једноставним, они служе сврси. Можда неки
експерименти изгледају као игра, али сваки од њих има своју намену. Сви
заједно они чине гешталт терапију успешном у решавању појединих проблема
појединаца, као и у постизању вишег нивоа самоостварења и складне
комуникације особе са самом собом али и са околином. Циљ је бити оно што
јеси. Један од начина да то постигнете је гешталт терапија.