Увод у историју

Многе науке проучавају људско друштво, то су пре свега социологија,

политикологија, филозофија, економија..
Историја је наука која се бави проучавањем прошлости људског
друштва.
Корјени многих промјена које се десе у савременом друштву иду понекад у
далеку прошлост.
Да би схватили свијет у којем живимо потребно је да се упознамо са
великим напорима које је човјек извео да би првенствено савладао природу
(привредна историја), затим са односима међу људима (друштвена
историја), настајањем и пропадањем већих и мањих заједница у које су се
људи удруживали (политичка историја), и са богатом ризницом
човјековог стваралаштва (културна историја).
Привредна историја прати развитак техничких средстава која су се
употребљавали у производњи, усавршава начина производње и система
размјене произведених добара (трговина).
Друштвена историја прати процес развоја човјека као социјалног
бића, његовог зближавања са другим људима, настанка друштвених
односа, почетака првих друштвених система. Односи межу људима су се
мјењали кроз прошлост, али те промјене настају после осјетног пораста
производних снага.
Најстарије друштво у коме су људи равноправно живјели назива се
ПРВОБИТНА ЗАЈЕДНИЦА.
Када је дошло до подјеле људи на класе, они који су радили и били
потчињени господарима налазили су се у положају робова. Друштво у
коме су владали такви односи назива се РОБОВЛАСНИЧКО
ДРУШТВО.
Друштво у коме су земљопоседници господарили и користили се радом
зависних људи назива се ФЕУДАЛНО ДРУШТВО.
Друштво у ком су сопственици средстава за производњу
искориштавали раднике и њихов рад зове се КАПИТАЛИСТИЧКО
ДРУШТВО.
Друштво у ком су радници господари фабрика, предузећа и установа у
којима раде назива се СОЦИЈАЛИСТИЧКО ДРУШТВО.
ПОЛИТИЧКА ИСТОРИЈА проучава разне облике државног уређења,
пријатељске и непријатељске односе међу појединим државама.
Свако друштво дизало је јавне и приватне зграде, стварало умјетничка и
књижевна дјела, све ово чини КУЛТУРНУ ИСТОРИЈУ.
Историјска наука ствара слику о прошлости на основу остатака људске
дјелатности, ти остаци се називају ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА.
Историјски извори се дјеле на:
Материјалне: умјетничка дјела, оруђа и оружја, накит, предмети
свакодневне употребе, новац...
Писани: хронике, мемоари, уговори, повеље...
Усмени (традиција): често непоуздани, приче са кољена на кољено..
Хронологија је наука која се бави смјештањем догађаја у времену.
Стари народи нису исто рачунали вријеме:
Грци- Прва олимпијада
Римљани- оснивање града Рима
Народи исламске вјероисповјести (Мухамеданци)- прелазак пророка
Мухамеда из Меке у Медину
Хришћани- рођење Исуса Христа (из овога имамо подјелу на стару и
нову еру).
Историја се дјели још на:
Доба првобитних заједница (Камено и метално доба)
Стари вјек (појава првог писма до пада града Рима)
Средњи вјек (од пада Рима до открића Америке)
Нови вјек (од открића Америке до Првог свјетског рата)
Савремено доба (од Првог свјетског рата до дана данас)
Науке које помажу историји током проучавања се називају и помоћне
историјске наке, а неке од њих су: археологија, историјска географија,
палеографија, нумизматика, архивистика...