V4-Upotreba - Sistemi Za Zadrzavanje - Srpski

Verzija: 04
Stanje: 08/2017
Preporuke za primenu
Sistemi za zadržavanje vozila

Sadržaj
1. Opšte. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Zaštitni uređaji na spoljnoj ivici kolovoza (odeljak 3.3 RPS-a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1 Područje delovanja i maksimalna bočna pozicija vozila. . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Dužine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2.1 Objašnjenje uz poglavlje 3.3.1.4 dužine, stav 1(a) RPS-a . . . . . . . . . . . 5
2.2.2 Objašnjenje uz poglavlje 3.3.1.4 dužine, stav 1(b) RPS-a . . . . . . . . . . . 6
2.2.3 Objašnjenje uz poglavlje 3.3.1.4 dužine, stav 1(c) RPS-a . . . . . . . . . . . 7
2.2.4 Objašnjenje uz poglavlje 3.3.1.4 dužine, stav 1(d) RPS-a . . . . . . . . . . . 8
2.2.5 Objašnjenje uz poglavlje 3.3.1.4 dužine, stav 1(f) RPS-a. . . . . . . . . . . . 8
2.3 Brzine u rampama kod petlji puteva sa dve tačke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
3. Zaštitni uređaji u srednjim i bočnim trakama razdvajanja ( poglavlje 3.4 RPS-a). . . . . . 9
4. Zaštitni uređaji na mostovima i potpornim zidovima ( poglavlja 3.5 i 3.6 RPS-a). . . . . 11
4.1 Konstruktivne upite u gradnji mostova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4.1.1 Delovanja iz udara na zaštitni uređaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4.1.2 Udar na stub mosta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4.1.3 Izolacione fuge i spojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
5. Zaštitni uređaji u i ispred tunela ( poglavlja 3.7 RPS-a). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
6. Prelazne konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
7.Početne i završne konstrukcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
8. Dodatni uređaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
8.1 Pomoćni elementi za prelažrnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
9. Konstruktivne specifičnosti trase puta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
10.Podaci vredni znanja i česta pitanja o sistemima za zadržavanje vozila. . . . . . . . . . . . 24
Prilog A Objašnjenje za maksimalnu bočnu poziciju odn. prodiranje vozila VI

Prilog B1 Modifikacije gelendera ( rukohvata)
Prilog B2 Objašnjenje i pomoć pri dimenzionisanju za proveru
sposobnosti savojne nosivosti
Prilog B3 Zaštitni uređaji ispred oslonaca i stubova mostova
Skup primera preporuka za primenu sistema za zadržavanje vozila

- Deo 1: Zaštitni uređaji u vezi sa objektima
Uvodna napomena
Smernice za pasivnu zaštitu pored puteva sistemima za zadržavanje vozila (RPS 2009) – u
daljem tekstu skraćeno RPS – regulišu primenu sistema za zadržavanje vozila. Ove pre-
poruke za primenu sistema za zadržavanje vozila izradio je Radni odbor „Zaštitni uređaji“ na
nivou saveza pokrajina. One treba da pomognu upravama putogradnje pri primeni RPS (npr.
pri planiranju i raspisivanju tendera za radove uzimajući u obzir bezbednost saobraćaja kao i
stručna i naučna gledišta) i za regulative ZTV FRS 2013 (= Dodatni tehnički uslovi ugovora i
smernice za sisteme za zadržavanje vozila) kao i ZTV-ING 8-4 (dodatni tehnički uslovi ugov-
ora i smernice za inženjersku gradnju). Preporuke za primenu sadrže uputstva za planiranje
i izbor sistema za zadržavanje vozila kao i pregled čestih pitanja i odgovora (FAQs), o ko-
jima je diskutovano u Radnom odboru „Zaštitni uređaji“. Predviđeno je da se ove preporuke
za primenu po potrebi odn. pri postojanju daljih iskustava u praksi u vezi sa primenom RPS
dopunjuju aktuelnim podacima. „Preporuke za primenu sistema za zadržavanje vozila“ se
mogu videti na internet-sajtu Saveznog zavoda za puteve (www.bast.de).
Aktuelne preporuke za primenu sadrže sada i obimna uputstva za primenu zaštitnih uređaja
na građevinskim objektima „Pitanja u vezi sa sistemima za zadržavanje vozila na mo-
stovima“. Nadležni odbori saveznih pokrajina u oblastima saobraćajne tehnike (sistemi za
zadržavanje vozila) i mostogradnje su se složili sa preporukama.
1 Opšti podaci
(1) Performanse potrebne za slučaj primene sistema za zadržavanje vozila su
regulisane u RPS. Ove regulative treba poštovati. Slično područjima primene nave-
denim u RPS (ivica kolovozne trake, srednja traka, građevinski objekti) u Preporukama za
primenu se daju dodatna uputstva. Preporuke za primenu sadrže npr. predloge za rešenje
za slučajeve, u kojima sada nema na raspolaganju ispitanih sistema prema RPS.
(2) Treba imati u vidu da bi sisteme za zadržavanje vozila u pogledu ugradnje i post-
avljanja trebalo primeniti tako kako su bili pri ispitivanju (npr. kao pri ispitivanju betonskih
zaštitnih zidova, koji nisu punjeni na zadnjoj strani, i u praksi bi trebalo primeniti takve bet-
onske zaštitne zidove koji nemaju punjenje zemljom na zadnjoj strani).
(3) Pošto se ispitivanja po DIN EN 1317 izvode pod definisanim okvirnim uslovima
(postavljanje u podlogu, vrsta tla, situacija ugradnje itd.), koji ne mogu pokriti mnoštvo
mogućnosti ugradnje sistema za zadržavanje vozila u praksi, može se desiti da ne postoji
pozitivno ispitan sistem. U takvim slučajevima se mogu koristiti ispitani sistemi, koji su
slični sa stvarnim uslovima ugradnje.
(4) Odstupanja od regulativa RPS (poglavlje 3.1, stav (5)) trebalo bi da se na pogodan
način dokumentuju (protokol, opis konstrukcije, napomena u aktima itd.).
(5) Broj zaštitnih uređaja različitih vrsta na jednoj deonici puta trebalo bi da bude što
manji jer se tako mogu izbeći prelazne konstrukcije a troškovi popravki i održavanja kao i
skladištenja rezervnih delova ograničiti na neophodnu meru.
(6) Pri primeni patentiranih sistema za zadržavanje vozila treba imati u vidu da u
slučaju popravke za kratko vreme moraju stajati na raspolaganju novi delovi sistema za
zadržavanje vozila. Ovo se npr. može uzeti u obzir kod opisa performansi.
Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 3

2 Zaštitni uređaji na spoljnjoj ivici kolovozne trake (poglavlje 3.3 RPS)
(1) Pre svega na ivici kolovozne trake u obrazloženim izuzetnim slučajevima na osnovu
lokalnih uslova i suženog mesta može doći do situacija, u kojima se ne mogu ispoštovati
zahtevi RPS za opseg delovanja ili minimalne dužine. U ovim slučajevima treba ispitati sve
varijante i predvideti rešenja, koja se baziraju na načelima RPS i sa kojima se u datim us-
lovima postiže najbolji mogući nivo zaštite.
2.1 Opseg delovanja i maksimalna bočna pozicija vozila

(1) Ako za osiguranje nekog mesta opasnosti na ivici kolovozne trake nema nikakvog
zaštitnog uređaja traženog stepena zadržavanja sa dovoljno niskom klasom opsega de-
lovanja, trebalo bi
- izabrati zaštitne uređaje sa višim stepenom zadržavanja i potrebnom klasom opsega
delovanja prema RPS, ili
- izabrati zaštitne uređaje sa višim stepenom zadržavanja i sa sledećom višom klasom
opsega delovanja, ili
- izabrati zaštitne uređaje odgovarajućeg stepena zadržavanja sa sledećom višom kla-
som opsega delovanja (ukoliko se kod mesta opasnosti ne radi o prepreci ugroženoj
obrušavanjem), ili
- razmotriti ograničenje brzine u saglasnosti sa nadležnim organom za drumski
saobraćaj, tako da nisu potrebni zaštitni uređaji prema slikama 2 do 4 ili slici 7 RPS
ili zaštitni uređaji nižeg stepena zadržavanja, ili
- zaštitne uređaje postaviti bliže referentnoj liniji po RPS. Regularno rastojanje od 0,50
m prema RPS se može smanjiti do na 0,25 m (prema RAA i RAL). Ali ovo je vezano
sa lošom stranom da na mestima rada ima manje mesta i da određeno vođenje
saobraćaja eventualno nije moguće.
(2) Kod tunelskih portala, potpornih konstrukcija mostova, građevinskih objekata
ugroženih obrušavanjem, ili drugih visokih masivnih prepreka pored kolovozne trake, pri
planiranju zaštitnih uređaja sa stepenom zadržavanja H1 i više, je preporučljivo da se
pored opsega delovanja zaštitnog uređaja uzme u obzir i maksimalna bočna pozicija vozila
odn. prodiranje vozila VI (Objašnjenje vidi u prilogu A) do visine od 4 m.
2.2. Dužine
(1) Ako npr. zbog priključnih privrednih puteva ili biciklističkih staza nije moguće
ispoštovati zahtevane minimalne dužine prema RPS, u zavisnosti od lokalnih prilika bi tre-
balo
- pri neodržavanju dužine L2 prema RPS tako izabrati konstrukciju sa skraćenom
dužinom shodno uslovima, da je rizik za naklizavanje i zaobilaženje neznatan
- pri neodržavanju dužine L1 prema RPS izabrati zaštitni uređaj sa što manjom ispit-
anom dužinom
- pri neodržavanju dužine L1 prema RPS izabrati zaštitni uređaj sa sledećim većim ste-
penom zadržavanja i minimalne dužine skratiti prema lokalnim uslovima, ili
Strana 4 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

- u zavisnosti od lokalne situacije pri neodržavanju dužina L1 ili L2 prema RPS proveriti
da li je npr. svrsishodna primena amortizera udara.
(2) Pri tom treba imati u vidu da se konstrukcije izaberu tako da priključene početne i
završne konstrukcije mogu primiti uzdužne sile zaštitnog uređaja.
(3) Ako iz drugih razloga ne postoje zaštiti uređaji, ispred stuba za hitne pozive (pre-
preka) se može montirati jednostruka zaštitna ograda sa rastojanjem između stubova 2,0
m (ESP 2,0) i konstruktivnom dužinom od 40 m sa obostrano priključenim kosnikom 12 m
(slika E1).Rastojanje između prednje ivice stuba za hitne pozive i prednje ivice ESP 2,0 bi
trebalo da iznosi najmanje 1,3 m (klasa opsega delovanja W4). Ovo rešenje sa ESP kod
stubova za hitne pozive uzima u obzir da stubovi za hitne pozive treba da budu dostupni a
da se dužine prema RPS kod stubova za hitne pozive na osnovu lokalnih uslova često ne
mogu ispoštovati. Ali, dodatno bi trebalo ispitati da li je moguća primena stubova za hitne
pozive, koji se mogu zaobići/odseći (potreban dokaz po DIN EN 12767) ili se stubovi za
hitne pozive mogu postaviti izvan kritičnih rastojanja.
Slika E1: Zaštitni uređaji ispred jednog stuba za hitne telefonske pozive kod puteva sa dve
trake
2.2.1 Objašnjenje za poglavlje 3.3.1.4 Dužine, stav 1 (a) RPS

(1) Konstruktivna dužina zaštitnih uređaja, utvrđena pri ispitivanjima na udar po DIN EN
1317, označava se kao ispitana dužina L1. Zaštitni uređaji mogu da deluju samo kako je
predviđeno, ako su konstruisani bar sa ispitanom dužinom L1. Na slikama 8 i 9 RPS prika-
zuje se da ukupna dužina zaštitnog uređaja treba da bude veličine bar kao dužina L1.
(2) Prema RPS je predviđeno da se instaliraju zaštitni uređaji bar u njihovoj ispitanoj
dužini. Pošto je kod povezivanja prelaznih elemenata tehničkim uslovima isporuke i ispi-
tivanja za prelazne konstrukcije za povezivanje sa zaštitnim uređajima (TLP ÜK 017)
definisano da se priključeni zaštitni uređaji ne razlikuju u bitnoj meri, BASt je sa Radnim
odborom Saveznih pokrajina za zaštitne uređaje dogovorio moguća skraćenja dužine kod
umetnutih zaštitnih uređaja.
(3) Za umetnute zaštitne uređaje, koji su na obe strane priključeni sa prelaznim el-
ementom, mogu se, u zavisnosti od stepena zadržavanja kod prelaznih elemenata, pri-
meniti smanjene dužine iz tabele E1. Ove dužine se podrazumevaju plus dužina svakog
prelaznog elementa.

Tabela E1: Minimalna dužina umetnutih zaštitnih uređaja L1 red. kod prelaznih elemenata
prema TLP ÜK.
Stepen zadržavanja Minimalna dužina

Umetnutog zaštitnog uređaja
N2 12 m
H1 16 m
H2 20 m
(H3) 24 m
H4b 28 m
2.2.2 Objašnjenje za poglavlje 3.3.1.4 Dužine, stav 1 (b) RPS
(1) Da bi se sprečilo da vozila dospeju do mesta opasnosti, ispred mesta opasnosti su
potrebne dužine L2. Pre smanjenja stepena zadržavanja posle 0,5 L2 trebalo bi proveriti
dodatne troškove za potrebnu prelaznu konstrukciju.
(2) Na putevima sa jednom trakom treba ispoštovati dužine L2 prema obema stranama.
(3) Razlikuju se dužine kao zaštita od zaobilaženja i dužine kao zaštita od naklizavanja.
(4) Dužine protiv naklizavanja treba uzeti u obzir kada rastojanje između prednje ivice
zaštitnog uređaja i prednje ivice jednog mesta opasnosti iznosi ≤1,50 m (vidi sliku E2).
Osnov za ovaj zahtev je da su saobraćajne nezgode pokazale da vozilo, koje na početku
udari na kosnik zaštitnog uređaja naklizavanjem, još može dostići mesto opasnosti. Nak-
lizavanje po pravilu treba uzeti u obzir samo kod kosnika.
Slika E2: Rastojanje zaštitnog uređaja od mesta opasnosti kod kriterijuma (Naklizavanje)
(5) Dužine protiv zaobilaženja treba uzeti u obzir tamo gde vozilo stvarno može da se
kreće duž zaštitne ograde sve dok ne dostigne mesto opasnosti. Dužinu za zaobilaženje
treba utvrditi samo ako proklizavanje nije merodavno.
(6) Ako se na ivici kolovoza u okviru jedne deonice zaštitnog uređaja na jednom
delu ugradi zaštitni uređaj sa višim stepenom zadržavanja (npr. zbog tačkastog mesta
opasnosti sa višim stepenom ugrožavanja), ne može se izostaviti provera ugroženosti
zaobilaženjem. Pri udaru jednog teškog vozila u području zaštitnog uređaja sa nižim ste-
penom zadržavanja, postoji opasnost od otkazivanja zaštitnog uređaja sa posledicom
da se na mesto opasnosti može dospeti sa višim stepenom ugroženosti. Zato i u ovom
slučaju dužine potrebne protiv zaobilaženja mogu otpasti samo ako se na osnovu primera
navedenih u sledećem poglavlju 2.2.3 može isključiti zaobilaženje.

2.2.3 Objašnjenje za poglavlje 3.3.1.4 Dužine, stav 1 (c) RPS
(1) Da bi se primena pojednostavila, za zaštitne uređaje je utvrđena jedinstvena dužina
od 40 m, ako se zaobilaženje može isključiti i ako nije merodavan kriterijum naklizavanja.
(2) Zaobilaženje je isključeno uvek kada na osnovu lokalnih okolnosti vozila, koja od-
laze bočno sa kolovozne trake, pri zaštitnom uređaju sa skraćenom dužinom na 40 m, ne
mogu dospeti do mesta opasnosti. Slike E3a do E5 prikazuju primere za situacije, u kojima
se pri zaobilaženju ne dostiže mesto opasnosti.
(3) Za mesto opasnosti „opadajuća kosina“ kriterijum naklizavanje po pravil u takođe
nije relevantan, jer vozilo, koje klizi duž zaštitne ograde, pri dospeću na mesto opasnosti
(visina kosine > 3 m), ne udara na prepreku, već se visina kosine i dalje povećava. Ali ovo
važi samo za mesto opasnosti „opadajuća kosina“, a ne za urušavanje na mostovima i pot-
pornim zidovima. Ako se ivica mosta ili potpornog zida nalazi u okviru rastojanja od 1,5 m
do prednje ivice zaštitnog uređaja, onda na osnovu početka gelendera ne treba uzimati u
obzir kriterijum naklizavanje.
Slika E3a: Opadajuća kosina (H>3 m i nagib strmiji od 1:3) - skica
Slika E3b: Opadajuća kosina – fotografija (Foto: Heike Becker)
Slika E4a: Mesto opasnosti u krivini – skica Slika E4b: Mesto opasnosti u krivini

Slika E5: Mesto opasnosti u strmoj opadajućoj kosini (važi samo ako za kosinu nije potre-
ban zaštitni uređaj) (foto:Heike Becker)
2.2.4 Objašnjenje za poglavlje 3.3.1.4 Dužine, stav 1 (d) RPS

(1) U vezi sa savijanjem a zatim uključivanjem zaštitnog uređaja u postojeće kosine
useka može se odustati od potrebne ispitane AEK. Naročito ako bi primena ispitane AEK
zbog prethodne nužne zamene drugim zaštitnim uređajima (npr. EDSP sa kosnikom 12
m) zahtevala veliki trošak, ovu mogućnost bi trebalo iskoristiti. Pri tom treba obratiti pažnju
na to da podlogu u području savijanja treba učvrstiti tako da ima dovoljnu nosivost. Da bi
se obezbedila funkcija zaštitnog uređaja u području udubljenja, treba imati u vidu da se u
ovom području poštuju maksimalna i minimalna ugradbena visina zaštitnog uređaja iznad
terena (vidi uputstvo za ugradnju odn. ZTV FRS 2013). Kraj zaštitnog uređaja treba dovolj-
no ankerisati u području kosine.
2.2.5 Objašnje za poglavlje 3.3.1.4 Dužine, stav 1 (f) i stav 2 RPS

(1) Tačka udara ispitnih vozila pri ispitivanju udara na zaštitne ograde po DIN EN 1317
je otprilike na 1/3 ispitne dužine L1. Ne mogu se uvek realizovati ispitane dužine utvrđene
prema stavu 1 (a) do (d) RPS. Naročito se kod puteva sa jednom trakom na osnovu okolne
situacije (npr. priključivanje drugih puteva) dužine moraju smanjiti. U ovim slučajevima
treba primeniti tačku 3.1 stav (5), rečenica 2 RPS: „Ako na osnovu lokalne situacije siste-
mi za zadržavanje vozila ne mogu odgovarati rešenjima ovih smernica, treba predvideti
rešenja, koja se naslanjaju na principe ovih smernica i u datim uslovima mogu postići na-
jbolji mogući nivo zaštite“. Za ovaj slučaj moguće su dve alternative:
a) Skraćenje dužina na još prihvatljivu minimalnu meru (stav 1 (f): Za puteve sa jed-
nom i dve kolovozne trake radi uprošćenja primene, nezavisno od izabranog zaštitnog
uređaja, uvek treba navesti jedinstvene donje granice za dužine zaštitnih uređaja (20 m
odn. 30 m). Pri utvrđivanju ovih minimalnih dimenzija je uzeto u obzir da je tačka udara
ispitnih vozila pri ispitivanju udara po DIN EN 1317 na 1/3 ispitne dužine L1 i da su tipiučne
vrednosti za to 20 m i 30 m. Sa minimalnim dimenzijama treba da bude jasno da još manja
dužina dovodi u pitanje delovanje zaštitnog uređaja.
b) Primena amortizera udara (stav 2) ili pojedinačne zaštite od prepreka: Primena am-
ortizera udara ili pojedinačne zaštite od prepreka dolaze u obzir ako se time može sprečiti
da vozila dospeju na mesto opasnosti.

2.3 Brzine u rampama kod petlji puteva sa dve kolovozne trake
(1)Ako nisu propisana nikakva ograničenja brzine, u rampama petlji autoputa sa različitim
nivoima saobraćajnica (planfrei) i u rampama priključnih mesta mogu se pri primeni slika
2-4 i slike 7 RPS uzeti u obzir stvarno vožene brzine (V85). Stvarno vožene brzine u ram-
pama iznose 20 km/h iznad brzina u rampama prema tabeli 21 Smernice za uređenja au-
toputeva (RAA 2008) (vidi tabelu E2).
Tabela E2: Brzine na rampama u zavisnosti od elemenata skice rampe (Izvor: Smernice
za uređenja autoputeva, RAA 2008 (FGSV br. 202), tab. 21)
Brzina na rampi V [km/h] 30 40 50 60 70 80
Radius temena rampe Min R [m] 30 50 80 125 180 250
Min. poluprečnik kupe Min HK [m] 1000 1500 2000 2800 3000 3500
Min. poluprečnik udubljenja (Wanne) Min HW [m] 500 750 2000 1400 2000 2600
Vidljivost pri zaustavljanju Sh [m] 30 40 55 75 100 115
Granične vrednosti uzdužnog nagiba Max. s (%) uspon +6,0
Min. s (%) pad -7,0
Min. poprečni nagib van područja Minq [%] 2,5
preplitanja
Max. poprečni nagib Max q [%] 6,0
Min. nagib uz rampu Min ∆ [%] 0,1 x a
a(m): rastojanje od ose obrtanja do ivice kolovoza
Max. kosi nagib Max p [%] 9,0
3 Zaštitni uređaji u srednjim ili bočnim razdvojnim trakama (poglavlje 3.4 RPS)
(1) RPS za zaštitne uređaje u srednjoj traci dvosmernih puteva radi izbegavanja pro-
bijanja i s tim vezanim ugrožavanjem trećih lica (na suprotnom smeru) zahtevaju na celoj
dužini stepen zadržavanja H2.
(2) Česta promena između različitih zaštitnih uređaja treba da se izbegava i u srednjoj
traci. Prednost treba na celoj dužini dati zaštitnim uređajima sa malo prelaznih konstruk-
cija. Izbor zaštitnih uređaja u srednjoj traci treba da se izvrši sa gledišta bezbednosti
(3) Pri dovoljno širokoj srednjoj traci bez prepreka sa malim poprečnim nagibom tre-
balo bi prednost da imaju dva jednostrana zaštitna uzređaja, koja funkcionišu odvojeno
jedan od drugog, koji uvek pojedinačno zadovoljavaju traženi stepen zadržavanja (npr.
najmanje H2) i pri tom pokazuju veoma malu jačinu udara. Drugi zaštitni uređaj pri udaru
težih vozila može doprineti da se spreči probijanje na kolovoz suprotnog smera (rezerva
bezbednosti). U srednjoj traci sa brojnim preprekama ili velikim poprečnim nagibom tre-
balo bi da se izaberu sistemi sa traženim stepenom zadržavanja (npr. min. H2), koji se na
osnovu svoje konstrukcije mogu postaviti celom dužinom (npr. primena jednog sistema sa
odgovarajućim malim opsegom delovanja ili međusobno kompatibilnih sistema ispitanih za
različite situacije ugradnje).
(4) Ako za primenu u srednjoj traci nema na raspolaganju zaštitnog uređaja traženog
stepena zadržavanja sa dovoljno malom klasom opsega delovanja, mogu se primeniti
tačke navedene u poglavlju 2.1, stav (1).

(5) Kod tunelskih portala, potpornika (oslonaca) mostova, stubova ili drugih visokih ma-
sivnih prepreka pored kolovoza pri planiranju zaštitnih uređaja je preporučljivo da se pored
opsega delovanja zaštitnog uređaja uzme u obzir i maksimalna bočna pozicija vozila, odn.
prodiranje vozila VI (Objašnjenje vidi u prilogu A) do visine od 4 m.
(6) Za izbor stepena zadržavanja u srednjoj traci je neophodno znati da li je jedan stub
određen prema udaru ili ne, jer su prema RPS u oba slučaja potrebni stepeni zadržavanja
H2 odn. H4b (za zaštitu trećih). Time u srednjoj traci za stub ugrožen urušavanjem nisu
potrebni veći stepeni zadržavanja od onog za koji je određen stub (vidi i prilog B3). U prim-
erima 3 do 5 priloga „Zbirka primera“ pored opsega delovanja se uzima u obzir i prodiranje
vozila kod različitih stubova.
(7) Stubovi u srednjoj traci izrađeni po DIN EN 1991-2, DIN EN 1992-2 i prilogu 3 uz
ARS 22/2012 važe – ili na osnovu dimenzija poprečnog preseka ili određivanju prema
udaru – kao neugroženi urušavanjem (vidi o ovome i 4.1.2 (1)).
(8) Pri izboru pogodnih zaštitnih uređaja pored toga bi, u zavisnosti od lokalne situacije,
trebalo uzeti u obzir i sledeće aspekte:
 Pregledost pri zaustavljanju

Gde iz planerskih razloga treba poštovani zahteve za preglednost pri zaustavljanju, zaštitni
uređaji se mogu postaviti izvan sredine, upotrebiti niski zaštitni uređaji ili se uzeti u razma-
tranje ograničenje brzine u saglasnosti sa nadležnim organom za drumski saobraćaj
 Uređaji za odvodnjavanje
Pri planiranju treba međusobno usaglasiti zaštitni uređaj i izabrane / postojeće uređaje za
odvodnjavanje.
 Održavanje od strane nadležne službe i popravka
U srednjoj traci autoputeva i puteva sličnih njima trebalo bi, radi povećanja bezbednosti
saobraćaja i izbegavanja ugrožavanja saobraćaja prilikom manjih popravki, postavl-
jati zaštitne uređaje lakih za održavanje, kojima nisu potrebne popravke, ako gustina
saobraćaja premašuje vrednost od 1.500 vozila na sat po preostaloj traci u slučaju radova
(prema RSA). Ovde se eventualno može uzeti u obzir istovremeno korišćenje bočne razd-
vojne trake.
Sistemi sa posađenim biljkama zahtevaju radove u turnusima (košenje, odnošenje zem-
lje, negovanje drveća). Kod kompletno zatvorenih sistema (npr. betonski zaštitni zidovi ili
čelični zaštitni zidovi izrađeni slično betonskim zaštitnim zidovima) postoji povećana potre-
ba za čišćenjem pošto se ispred takvih sistema može skupiti više prljavštine.
 Sadnja biljaka
Sadnja biljaka sa gledišta bezbednosti saobraćaja nije potrebna. Ali kod sistema korita
je moguće uklapanje u pejsaž sadnjom biljaka. Ali sadnja biljaka u sistemu korita može
dovesti do toga da bude ograničena preglednost pri zaustavljanju. Osim toga sadnja bilja-
ka doprinosi povećanoj potrebi negovanja i s tim povezanim ugrožavanjem saobraćaja. U
jednom koritu, nepopunjenom sa zadnje strane, pre se mogu uhvatiti parčići, koji otpadnu
pri udaru, nego u jednom koritu napunjenom sa zadnje strane (dobitak u bezbednosti)

Ukoliko se sadnja biljaka u sistemima korita želi iz estetskih razloga, u sisteme korita treba
posaditi nisko žbunje, koje sporo raste i po mogućnosti nema trnja, sa malom potrebom
za negovanjem. Karakteristike punjenja pozadi ne sme u velikoj meri uticati na brži rast
biljaka. Sistemi korita sa biljkama povećavaju potrebu za održavanjem od strane nadležnih
službi.
 Mogućnost prelaza za životinje
Pri izboru zaštitnog uređaja trebalo bi eventualno ispitati da li treba uzeti u obzir
mogućnost prelaza naročito za male životinje. Zaštitni uređaji, koji su dole otvoreni, imaju
prednost što je moguć prelaz. Naknadna ugradnja pomoćnih rešenja za prelaz za manje
životinje u zaštitnom uređaju, uopšteno gledajući, nije moguće.
 U prelazima srednje trake treba upotrebiti iste zaštitne uređaje kao na
graničnoj deonici da bi se izbegle prelazne konstrukcije. Alternativno se mogu primen-
iti mobilni zaštitni uređaji odgovarajućeg stepena zadržavanja, koji omogućuju brzu
demontažu. Ove tada, sa prelaznim konstrukcijama, koje odgovaraju Tehničkim kriteriju-
mima za primenu sistema za zadržavanje vozila u Nemačkoj, treba priključiti na zaštitne
uređaje na deonici puta. Zaštitni uređaji sa stubovima u cevnim čaurama smeju se koristiti
samo ako oni u ovoj izvedbi ispunjavaju zahteve DIN EN 1317 i Tehničkih kriterijuma za
primenu sistema za zadržavanje vozila u Nemačkoj.
(9) Ako se u srednjoj traci u postojećem stanju (H1) pojave nova mesta opasnosti, njih
treba osigurati jednim zaštitnim uređajem prema RPS (H2 ili H4b). Pošto se naklizavanje
i zaobilaženje mogu isključiti na osnovu neprekidnog zaštitnog uređaja, novi zaštitni
uređaj za osiguranje mesta opasnosti treba postaviti sa početkom najmanje 40 m (po-
glavlje 3.3.1.4 (c) RPS) pre mesta opasnosti i mora se dosezati najmanje 30 m preko
mesta opasnosti (poglavlje 3.3.1.4 (f) RPS). Ispitanu dužinu novog zaštitnog uređaja treba
ispoštovati.
4 Zaštitni uređaji na mostovima i potpornim zidovima (poglavlje 3.5 i 3.6 RPS)

(1) Zaštitni uređaj1 instaliran na mostu, prema poglavlju 3.5.1.3 RPS mora se sa
odgovarajućim stepenom zadržavanja postaviti i izvan krajeva mosta. To znači da mora
stajati na raspolaganju zaštitni uređaj, koji je kako za deonicu puta (npr. pobijen u tlo) tako
i za građevinski objekat (npr. pričvršćen vijcima), ispitan sa pozitivnim rezultatom po DIN
EN 1317 u pogledu traženog stepena zadržavanja.
(2) Pošto zaštitni uređaji na građevinskim objektima radi postizanja njihovog zaštitnog
delovanja moraju biti postavljeni i izvan krajeva građevinskog objekta (npr. promenom od
vijcima pričvršćenih na sisteme pobijene u tlo, ili eventualno u pojedinačnim slučajevima
nastavljanjem sistema građevinskog objekta na jednom trakastom fundamentu), treba
ranije (npr. u fazi predplaniranja i planiranja nacrta) obezbediti usaglašenost između
planera mostova i deonica puta. Za to vreme se takođe mora proveriti da li se mogu re-
alizovati dužine zaštitnih uređaja pre početka i posle kraja građevinskog objekta i da li se
priključivanja direktno ispred i iza kraja građevinskog objekta mogu postaviti izvan dužina
ispred početka. Ako ovo nije moguće, važi RPS poglavlje 3.1, stav 5 (vidi i poglavlje 2.2 i
skup primera).
1
Važi samo za trajno primenjene zaštitne uređaje (vidi područje važenja RPS) bez pomoćnih mostova.

(3) Kod mostova sa unutrašnjom širinom manjom od 10 m, kod potpornih zidova
dužine manje od 25 m i kod propusta važi poglavlje 3.3.1.2 RPS. Za visine pada ≤ 2 m
važi poglavlje 3.3 RPS. U oba slučaja ne treba primenjivati tabelu 5. Gelendere mosta, na
osnovu početka gelendera, po pravilu uvek treba svrstati u stepen ugroženosti 3. Ako je
početak gelendera izveden prema slici E6 (modifikovani orijentacioni crtež Gel 19, list 2),
gelender se može svrstati u stepen ugroženosti 4, ovim se eventualno može izostaviti FRS
ili je potreban manji stepen zadržavanja (vidi RPS, slika 7).
Žičano
uže
Stub
Podeljen
rukohvat
Slika E6: Izvedba gelendera sa zaobljenim početkom (vidi i prilog B, sliku B1)
(4) Ako je zaštitni uređaj pri ispitivanju udara ispitan u kombinaciji sa nekim gelender-
om i gelender pri ispitivanju udara bio uključen u proces skretanja odnosno zaustavljanja,
onda gelender predstavlja sastavni deo zaštitnog uređaja, koji se ne može izostaviti u
slučaju primene. Gelender tada treba instalirati i pri primeni zaštitnog uređaja u srednjoj i
bočnim razdvojnim trakama.
(5) Prema ZTV-ING 8-4 na spoljnjoj ivici građevinskih objekata u zavisnosti od rasto-
janja i visina zaštitnog uređaja i gelendera je potrebna zaštita od prelaženja.
Zaštita od prelaženja služi za zaštitu radnog personala i učesnika u saobraćaju, koji u
slučaju kvara ili udesa pokušavaju da se sklone na sigurno iza zaštitnog uređaja. Cilj je da
se spreči padanje lica sa građevine. Sistemi uz sudelovanje gelendera više ne ispunjavaju
ovaj zahtev, odn. ne postoje odgovarajuće modifikacije, tako da se ne mogu istovremeno
ispuniti svi zahtevi, odn. oni su međusobno kontradiktorni. Zahtev za odgovarajuće sis-
teme je već podnet proizvođačima. Do izrade pogodnih sistema i modifikacija može se
raditi na sledeći način:
Minimalna potrebna visina gelendera u zavisnosti od visine obrušavanja proizilazi prema
ZTV-ING 8-4, iz tabele 8.4.1. Osim toga treba proveriti da li je na gelenderu eventualno
potrebna dodatna zaštita od prelaženja.
- Gelenderi, uključujući zaštitu od prelaženja, visina do 1,30 m mogu se raditi prema
RIZ Gel 3 ili Gel 4. Sudelujuća visina užeta se time prilagođava potrebnoj visini
prelaženja.
- Kod gelendera, uključujući zaštitu od prelaženja, sa visinama > 1,30 m do max. 2,00

m to se može realizovati prema slikama B2 ili B3 Priloga B. Visina žičanog užeta u
rukohvatu gelendera se orijentiše prema visini ugrađenoj pri ispitivanju na udar po
DIN EN 1317-2 za određeni zaštitni uređaj (po pravilu 1,0 m). U zavisnosti od visine
zavare se jedan ili dva međuštitnika. Maksimalni unutrašnji razmak između horizon-
talnih profila iznosi 500 mm.
Za proračun potrebne visine može se kao širina b uzeti rastojanje između zadnje ivice
zaštitnog uređaja i prednje ivice zaštite od prelaženja. Gelender, uključujući zaštitu od
prelaženja, ne bi trebalo da prekorači ukupnu visinu od 2,00 m iznad kape.
(6) Prema RPS se za zaštitne uređaje na mostovima merenjem pri ispitivanju na udar
mora dokazati koje se sile za vreme udara uvode u građevinski objekat. Ove sile se mora-
ju uzeti u obzir pri izboru pogodnog zaštitnog uređaja.
(7) Pri primeni zaštitnih uređaja na mostovima i zaštitnim zidovima treba uzeti u obzir
sile koje treba da primi građevinski objekat (vidi poglavlje 3.5.1 RPS). Tako kod nacrta i pri
dimenzionisanju građevinskih objekata, u zavisnosti od potrebnog odn. planiranog stepena
zadržavanja, zahteve po DIN EN 1991-2 treba da utvrdi poručilac. Njih uz zahtevani ste-
pen zadržavanja treba dodatno navesti i pri raspisivanju tendera za zaštitne uređaje. Siste-
mi za zadržavanje vozila se, na osnovu sila izmerenih pri ispitivanju udarom, svrstavaju u
klasu zavisnu od horizontalne sile (A do D) i uzima se u obzir faktor za vertikalnu silu po
DIN EN 1991-2, koja je navedena u Tehničkoj preglednoj listi za sisteme za zadržavanje
vozila u Nemačkoj.
(8) Dimenzionisanje građevinskog objekta i elementa na koji treba da se postavi
zaštitni uređaj vrši se za neobične situacije premeravanja „Udar na sistem za zadržavanje
vozila“ u dva dela. Za slučaj opterećenja udarom na sisteme za zadržavanje vozila važi
generalno DIN EN 1991-2, 4.7.3.3:
- Dokaz o građevinskom objektu (presek konzole) se vrši na osnovu DIN EN 1991-2,
4.7.3.3 (1) zavisno od sistema prema klasi horizontalne sile navedenoj u tehničkoj
preglednoj listi, faktoru f za usklađivanje delujuće vertikalne sile i eventualno tačke
delovanja horizontalne sile, koja odstupa od DIN EN-1991-2. U slučaju nove gradnje
bi pri ovome trebalo uzeti najmanje klasu C horizontalne sile. Ovo važi takođe ako
se pri novoj gradnji planiraju zaista samo sistemi sa horizontalnom silom klase A ili
B.
Drugačije od toga se pri obnavljanju ili naknadnom proračunu zaštitnih uređaja
na postojećim građevinskim objektima može primeniti alternativni podatak o
teretu prema „1. dopuni Smernice za naknadni proračun mostova na putevima u
postojećem stanju“.
- Lokalni dokaz kape i priključne armature kape se izvodi uz primenu 1,25-strukog
lokalnog karakterističnog otpora zaštitnog uređaja po DIN EN 1991-2, 4.7.3.3 (2).
Odgovarajuće podatke sadrži Tehnička pregledna lista za sisteme za zadržavanje
vozila u Nemačkoj.
Regularne izvedbe kapa sa zaštitnim uređajima prikazane u RIZ-ING (poglavlje 1 do
poglavlja 4) zadovoljavaju u pogledu geometrije, čvrstoće građevinskih materijala,
kao i armature za kapu i priključak kape, zahteve iz ovih delovanja.

(9) Kod postojećih građevinskih objekata može se izvršiti provera nosivosti konzola
mostova od armiranog betona prema Šemi postupka slika E7. pri savijanju.
Na osnovu dijagrama E1 i E2 mogu se odrediti merodavne veličine preseka dimeny-
ionisanja (Bemessungsschnitt) na mestu stezanja. Tamo prikazane veličine preseka
su FE-proračunom određene uz pretpostavku linearno-elastičnog ponašanja materijala
i uzimajući u obzir noseću funkciju kape i simsa. One važe za prikazane standardne
slučajeve sa širinama kape od 1,50 m do 2,05 m uključujući zaštitne uređaje sa sopst-
venom težinom do 800 kg/m i alternativno opterećenje za udar na sisteme za zadržavanje
vozila ,koje odstupa od DIN EN 1991-2, prema “1. dopuni Smernice za naknadni proračun
mostova na putevimna u postojećem stanju”. Pored pretpostavki navedenih u dijagramima
E1 i E2, važe i granični uslovi opisani u prilogu B2.
Ako ne uspe dokazivanje nosivosti pri savijanju sa dijagramima E1 odn. E2, može se ipak
dokazati dovoljna nosivost pri savijanju diferencirajućim postupkom prikazanim u prilogu
B2. Prilog B2 sadrži opširniji opis graničnih uslova, dijagram mera B7 sačinjen na osnovu
rasporeda (čeličnih) zaštitnih uređaja sa sopstvenom težinom od 100 kg/m, kao i druge
dijagrame za odvojeno utvrđivanje veličina preseka dimenzionisanja na osnovu sopstvene
težine i udara plus dva konkretna primera dimenzionisanja. Time se može uraditi merenje
savijanja prijagođeno svakom slučaju primene. Pri odstupanju od navedenih graničnih us-
lova potrebno je tačnije razmatranje pojedinačnih slučajeva.
Linearno elastični
proračun
Standardni slučaj sa širinom kape 1,5 do 2,05 m?

Da Ne
Promatranje pojedinog
Dijagram E1 ili E2 Dodatak B2 slučaja
Dokaz sposobnosti nošenja savijanja ispunjava?
Da Ne Da
Kraj Kraj
Pojačanje Nelinearni
proračun
Dokaz sposobnosti nošenja savijanja ispunjava?
Posebno
Ne Da ispitivanje u
slučaju udara
Slika E7: Šema odvijanja provere nosivosti pri savijanju kod postojećih mostova za
neobične kombinacije opterećenja “Udar na zaštitni uređaj”

Dužina konzole Lk u [m]
Dijagram E1: Savijena armatura na preseku konzole za kape širine 1,50 do 2.05 i visine
ivice konzole od h0 = 20 cm (neobični LFK “Udar na zaštitni uređaj”
Dužina konzole Lk u [m]
Dijagram E2: Savijena armatura na preseku konzole za kape širine 1,50 do 2.05 m i visine
ivice konzole od h0 = 25 cm (neobični LFK “Udar na zaštitni uređaj”

(10) Ako dokazivanje dostatnog dimenzionisanja na osnovu ovog linearnoelastičnog
proračuna ne vodi ka cilju, u izuzetnim slučajevima se računski potrebna savijena armatu-
ra može odrediti pomoću nelinearnih metoda proračuna. Iskorišćavanjem mogućeg širenja
betonskog čelika do 25 %0 dopušta se lokalno naprsnuće u poprečnim presecima betona
opterećenim savijanjem, što za posledicu ima opadanje krutosti i konačno premeštanje
sile rezanja u susedna, manje opterećena područja. Konsekventno u slučaju teškog udara
na sistem za zadržavanje vozila štete na građevinskom objektu su verovatne i ne mogu
se isključiti. Posle udara teškim vozilom za ovaj slučaj zato obavezno treba uraditi hitno
specijalno ispitivanje pogođenog mesta građevinskog objekta i u zavisnosti od rezultata
preduzeti odgovarajuće mere kompenzacije. To mogu npr. biti ograničenja težine, eventu-
alno sa istovremenim ograničenjem brzine kao i zatvaranjem pojedinih kolovoznih traka.
Ako bezbednost stajanja i/ili saobraćaja nije više moguća, mora se naložiti hitno zatvaranje
mosta.
(11)Dalja uputstva o statičkim dokazima i eventualno potrebnim merama pojačanja sadrže
sveska B 108 “Sistemi za zadržavanje vozila na mostovima”, izveštaji BASt-a. Posebno se
ukazuje na poglavlja:
5. Ispitivanja u vezi sa ankerovanjem kapa mostova
6. Ispitivanja u vezi sa dimenzionisanjem konzola po DIN-FB
11. Mogućnosti jačanja konzole.
Potrebni dokazi se mogu izvesti prema smernici za naknadni proračun.
(12) Pri primeni zaštitnih uređaja na mostovima treba imati u vidu rastojanje od ivičnjaka
do prednje ivice zaštitnog uređaja od 0,50 m kao i nužni pešački put od 0,75 m između
zadnje ivice zaštitnog uređaja i gelendera. Po potrebi treba da bude moguće 4+0-usmera-
vanje saobraćaja u području radova. Ako nema sistema na raspolaganju (npr. u Tehničkoj
preglednoj listi), koji ispunjavaju ove granične uslove, treba na osnovu lokalne situacije od-
vagati koja odstupanja od gore navedenih vrednosti su moguća. To treba uzeti u obzir već
pri nacrtu i pri raspisivanju tendera.
(13) Ako za primenu na mostovima nema na raspolaganju zaštitnih uređaja sa traženim
stepenom zadržavanja i pogodnim područjem delovanja, može se postupiti prema slici E8.
(14) U postojećem stanju se često ne mogu ispoštovati područje delovanja ili potrebna
širina kape za zaštitne uređaje. Za orijentaciju i pomoć korisnicima u zbirci primera su pri-
kazani predlozi rešenja za ovo.
(15)Kod mostova iznad dvosmernih puteva i zaštitnih zidova pored puta sa dozvoljenom
brzinom Vzul ≤ 50 km/h, dovoljni su ivičnjaci visine najmanje 0,15 do max. 0,20 m i gelen-
deri sa užetom prema RIZ-ING, ukoliko ne postoji povećana verovatnoća sletanja. Kod
mostova i zaštitnih zidova na seoskim i šumskim putevima dovoljni su po pravilu takođe
ivičnjaci visine 0,20 m i gelenderi sa užetom prema RiZ-ING. Za mostove na seoskim i
šumskim putevima dodatno treba imati u vidu regulative smernica za izgradnju seoskih
puteva 1999 (RLW 99) kao i opšte cirkularno pismo Putogradnja (Strassenbau Nr.
28/2003) “Principi za izgradnju seoskih puteva pri građevinskim merama za gradnju na
saveznim magistralnim poutevima”.

1
Određivanje stepena
zadržavanja prema
Tabeli 5 u RPS
2 Izbor jednog ispitanog sistema za

posebne situacije ugradnje (npr. ivica
Utvrđivanje klase područja kape, sudelovanje gelendera, zidovi za
delovanja zaštitu od buke)
(tač. 3.5.1.2 RPS 2009)
3 Vrednosti iz klasa područja delovanja

zameniti max. bočnom pozicijom
Provera područja delovanja sistema
4 Procena jačine udara Procena daljih okvirnih uslova

(npr. vođenje gradilišta)
Postupak analogan tački 2.1, Provera uvođenja opterećenja u
stav 1 preporuka za upotrebu građevinski objekat
Posebna rešenja
Slika E8: Tok izbora odgovarajućih zaštitnih uređaja za mostove (zasenčeni elementi pred-
stavljaju radne korake a beli elementi su dodatna uputstva)
(16) Za područje opisano u poglavlju 3.5.1.3 (1) RPS sa mogućom opasnošću od padanja
na slici 19 slučaj a namerno nisu navedeni konkretni podaci o dužini za L0.
Dužinu ovog područja sa mogućom opasnošću od pada treba odrediti za svaki pojedinačni
slučaj na osnovu lokalnih prilika (npr. visina rampe odn. kosina nasipa, položaj priključnog
puta na most u useku.
(17) Na ukrštanjima autoputeva potrebni stepen zadržavanja zavisi od svakog poseb-
nog mesta opasnosti. Na ivici glavne kolovozne trake, koja prolazi na gradilištu, potrebni
su zaštitni uređaji stepena zadržavanja H4b ukoliko pored nje nema razdelne kolovozne
trake, koja je od glavne kolovozne trake odvojena zaštitnim uređajima. Na ivici mostova
spojnih rampi sa dve ili više kolovozne trake, koje se preko usmerenih kolovoza ili spojnih
rampi vode sa dve ili više kolovoznih traka, mogu biti potrebni zaštitni uređaji sa stepenom
zadržavanja H4b. Primer za potrebne stepene zadržavanja je prikazan na slici E9.
(18) Na spoljnim kapama mostova sa zaštitnim zidovima (npr. Elt-zaštita2 ili zvučna izolaci-
ja) njih treba klasifikovati kao mesto opasnosti. Opseg delovanja zaštitnog uređaja ne sme
da bude veći od rastojanja do ovih mesta opasnosti. Zaštitni uređaji sa istovremenim sude-
lovanjem gelendera za ovo po pravilu nisu pogodni. Pri dimenzionisanju širine kape treba
uzeti u obzir opseg delovanja izabranog zaštitnog uređaja. Dodatno se preporučuje da se
uzme u obzir prodiranje vozila.
2
Zaštita od dodira na mostovima preko kontaktne mreže (Oberleitungsanlagen) (vidi RiZ-ING)

Isečak varijante 1:zajednička nadgradnja Isečak varijante 2: odvojena nadgradnja
Slika E9: Primer za potrebne stepene zadržavanja u jednom ukrštanju autoputeva,

varijante pokazuju samo potrebne stepene zadržavanja u području nadvožnjaka

(19) Pri razdvajanju pešačkih i biciklističkih staza i kolovoznih traka na građevinama zaštit-
ni uređaj ne bi trebalo da ima oštrih ivica, koje mogu predstavljati opasnost za bicikliste
i pešake (pogodni su npr. betonski zaštitni zidovi, Super Rail Eco BW). Pri postavljanju
dodatnih uređaja, kao što su npr. limovi za zaštitu od klizanja na zadnjoj strani, treba imati
u vidu tačku 2.7 RPS. Pošto se ugroženost pri primeni dosadašnjih nasadnih gelendera
(dodatni uređaj) ne može isključiti, oni se smeju ponovo instalirati samo ako je pozitivno
ispitan kombinovani sistem po DIN EN 1317.
4.1 Konstruktivna uputstva u mostogradnji
4.1.1 Dejstva iz udara na zaštitnim uređajima
(1) Dimenzionisanje građevinskog objekta je za udar regulisano kako za novograd-
nju tako i za postojeće stanje preko standarda (DIN EN 1991-2) alternativnim modelom
opterećenja (smernica za naknadni proračun). Za lokalno dimenzionisanje prema stan-
dardu postoje za sisteme u Tehničkoj preglednoj listi 1,25-struki lokalni karakteristični
otpori, koji u istoj meri važe za novogradnju i postojeće stanje. Tehnička pregledna lista
sadrži takođe sve dodatne podatke potrebne za dimenzionisanje (npr. klasa horizontalnog
opterećenja, faktori usklađivanja i povećanja itd.). U 1. dopuni smernice za naknadni
proračun (2015) regulisan je model opterećenja za naknadne proračune. Pozadine (ra-
zlozi) su bliže opisane u BASt-izveštaju o istraživanju B 108, sistem za zadržavanje vozila
na mostovima.
4.1.2 Udar na stub mosta
(1) Prema ARS br. 22/2012, (prilog 3) stubove mostova uvek treba dimenzionisati za
određeni udar. Dokazivanje se vrši ili računski ili preko dimenzija. i posebne mere u formi
zaštitnih uređaja ili betonskog postolja su potrebne pri dopuštenim brzinma od više od 50
km/h. Nužnost zaštitnih uređaja i zahtevi za njih regulišu propisi RPS. Kod oslonaca i stu-
bova u i pored puteva unutar i izvan zatvorenih mesta sa dopuštenom brzinom Vzul ≤ 50
km/h, koji su dimenzionisani ili na udar ili prema normativnim konstruktivnim zahtevima,
nisu potrebne posebne mere. Odgovarajuća šema ispitivanja je priložena kao Prilog B,
slika B6.
(2) Zadavanje minimalnog rastojanja od 1,0 m od prednje ivice zaštitnog uređaja do
stuba se briše pri daljem pisanju ARS 22/2012. Prema RPS 2009 i preporukama za pri-
menu treba uzeti u obzir opseg delovanja i prodiranje vozila odn. maksimalna bočna
pozicija vozila. Preporučuje se uzimanje u obzir prodiranja vozila.
4.1.3 Izolacione fugne i spojevi
(1) Kod zaštitnih uređaja i gelendera na mostovima na putevima, koji se nastavljaju
izvan građevinskog objekta i ispod kojih prolazi elektrificirana pruga, mora se sprečiti
provlačenje loših rasutuh struja preko proširenih, provodnih elemenata. Zahtevi nemačke
železnice sadrže smernicu 804 – Železnički mostovi (i ostali inženjerski građevinski ob-
jekti) planiranje, izgradnja i održavanje, modul 804.9030 – orijentacioni crteži za masivne
(železničke) mostove, poglavlje 2 uzemljenje železnice – mere zaštite kao i smernicu 997
– Kontaktni vodovi, modul 997.0204 – Uzemljenje železnice3 planiranje.
3
Referentni izvor: DB Kommunikationstechnik (komunikaciona tehnika)GmbH, Meddien- und Kommunikationsdienste,
Kriegstrasse 136, 76133 Karlsruhe, www.db.de;
Kundebservice Telefon 0721 938 5965, fax 0721 938 5509
dzd-bestellservice@deutschebahn.com

(2) U zavisnosti od položaja pruge i kontaktnih vodova za most iza kraja građevinskog
objekta, u deonici zaštitnog uređaja treba predvideti jedan izolacioni spoj, a u gelenderu
jedno izolaciono polje, sastavljeno od dve izolacione fugne na rastojanju od min. 2,50 m.
Bliže o tome reguliše smernica Nemačke železnice 997.0204.
(3) Izrada izolaconih spojeva na zaštitnim uređajima treba da se izvrši prema zahtevi-
ma u 804.9030 i odgovarajućem orijentacionom crtežu M – SBR 34 „Uzemljenje železnice
– izolacioni spoj i zaštitna ograda sa odstojnikom“. Za zahteve u vezi sa železnicom i
tehnikom uzemljenja rešenja proizvođača treba podneti nemačkoj železnici DB Netz AG4
na ispitivanje i ocenu. Izolacioni spoj ne sme predstavljati ugrožavanje za učesnike u
saobraćaju i ne sme ugrožavati funkciju zaštitnog uređaja. Ovo proizvođač zaštitne ograde
treba da dokaže kao modifikaciju. Dok se ona ne podnese, dovoljan je jedan ispitan
računski dokaz prenošenja vučnih sila u uzdužnim elementima. Za svaki uzdužni elemenat
izolacionog spoja treba odrediti maksimalnu uzdužnu silu, koju prenose priključeni uzdužni
elementi. Pri određivanju maksimalnih uzdužnih sila treba uzeti u obzir veze u spojevima
elemenata. Modifikacije od 01.01.2019 obavezno treba zahtevati od proizvođača.
(4) Izradu izolacionih fugna na gelenderima treba izvršiti prema zahtevima u 804.9030 i
odgovarajućem orijentacionom crtežu M-SBR 33 „Izolaciona fugna na gelenderu“.
(5) Preporučuje se da se raspored i izrada potrebnih izolacionih spojeva i izolacionih
fugni uključi u ukupni koncept uzemljenja i da se usaglasi sa elektro-stručnjacima za kon-
taktne mreže nemačke železnice (DB).
5 Zaštitni uređaji u i pred tunelima (poglavlje 3.7 RPS)
(1) Kod niša u tunelima, potrebnih zbog tehnike bezbednosti, dužine manje od 4 m,
prema poglavlju 3.7.1 RPS nisu potrebni zaštitni uređaji. Pošto izlazi u slučaju opasnosti,
prilazni putevi i nadvožnjaci, da bi putevi za spasavanje bili slobodni, ne smeju imati
zaštitne uređaje, ovo važi i za niše, potrebne za tehniku bezbednosti, koje imaju dužinu
veću od 4 m.
(2) Čeoni zidovi niša za zaustavljanje po nuždi i pri manjim kvarovima u tunelima mogu
se (odstupajući od minimalnog rastezanja prema RPS od 1:12) izvesti prema RABT u
odnosu od ≤ 1:3, a da nisu potrebni sistemi za zadržavanje vozila. Ako ovo zakošenje nije
moguće, čeone zidove treba obezbediti pogodnim sistemima za zadržavanje vozila (npr.
amortizer udara) prema RPS.
(3) Područja tunelskih portala treba uraditi tako da se mogu primeniti regularna rešenja
po RPS. Zato sisteme za zadržavanje vozila treba u ranoj fazi pri planiranju uzeti u obzir i
takođe uključiti u koncepte bezbednosti angažovanih službi. U području prelazne konstruk-
cije na portalu treba ispoštovati širinu pešačkih puteva prema RABT.
(4) U područjima prilaza i izlaza iz tunela treba imati u vidu da mora biti za kratko
vreme moguća demontaža zaštitnog uređaja radi pristupa angažovanim vozilima (npr. iz-
borom transportabilnog zaštitnog uređaja ili pogodnih specijalnih rešenja).
(5) Kao dopunu slici 21 RPS navodimo da kod postojećih tunela zaokretanje može da
se izvrši samim zaštitnim uređajem a ne u okviru izrade portala.
4
Ispitivanje / ocena: DB Netz AG
Oberleitungstechnik und –management I.NPF 23(O), g. Uwe Resch;
Mainzer Landstrasse 181, 60327 Frankfurt am Main
tel. +49 69 265-45237

6 Prelazne konstrukcije
(1) Ispitivanja prelaznih konstrukcija po DIN EN 1317 važe u povezanosti sa zaštitnim
uređajima uključenim u ispitivanje.
(2) Treba da se koriste prelazne konstrukcije, koje su pozitivno ispitane povezane sa
priključenim zaštitnim uređajima i odgovaraju Tehničkim uslovima isporuke i ispitivanja-
za prelazne konstrukcije za povezivanje zaštitnih uređaja (TLP ÜK). Prelazni elementi su
prema tome jedna specijalna forma prelazne konstrukcije. Pri planiranju zaštitnih uređaja
trebalo bi takođe uzeti u obzir i potrebne prelazne konstrukcije.
7 Početne i završne konstrukcije
(1) Do sada je poznato samo malo početnih i završnih konstrukcija pozitivno ispitanih
po DIN EN 1317. Ukoliko za zaštitne uređaje nema na raspolaganju ispitanmih početnih
i završnih konstrukcuja, treba proveriti da li je moguć i ekonomski isplativ prelaz na drugi
zaštitni uređaj, za koji postoji ispitana početna i završna konstrukcija. Pri planiranju i raspi-
sivanju tendera za zaštitne uređaje treba uzeti u obzir potrebnu početnu i završnu kon-
strukciju.
8 Dodatni uređaji
8.1 Pomoćni elementi za prelaženje
(1) Pri ispitivanju udarom ugrađeni su pomoćni elementi za prelaženje na čelični
sistem u području udara i proba je protekla pozitivno. Pomoćni elementi za prelaženje su
u većini uputstava za ugradnju navedeni kao dodatni uređaji za sisteme. Ako pomoćni
element za prelaženje nije ispitan zajedno sa sistemom pri ispitivanju na udar po DIN EN
1317, delovi (odn. stepenice) bi trebalo da budu tako pričvršćeni da se ne mogu lako odvo-
jiti pri udaru i ne smeju biti teži od 2 kg.
9. Konstruktivne specifičnosti trase puta
(1) Ako zbog prepreka zaštitni uređaji pobijeni u tlo ne mogu da se postave bez
prekida, trebalo bi izabrati pozitivno ispitane zaštitne uređaje sa podnožnim pločama
pričvršćenim vijcima na fundament, koji se instaliraju na armiranu gredu fundamenta
osiguranu od mržnjenja. Doklegod se ispitivanje sistema sa vijčanim vezama ne vrši sa
gredom fundamenta, već npr. na kapi mosta, ponuđač zaštitnog uređaja treba da podnese
na uvid statički dokaz na bazi rezultata ispitivanja (npr. merenje sile).
(2) Na kratkim fundamentima (npr. kod propusta) može se primeniti EDSP 1,33 BW i
bez gelendera kao specijalna konstrukcija, ako ispred i iza postoji jedna EDSP i time se
mogu izbeći prelazne konstrukcije a potreban je samo stepen zadržavanja N2.
(3) U DIN EN 1317-1 (izdanje 1998) navedene su vrednosti za teoretske prosečne sile,
koje u slučaju udara deluju na zaštitni uređaj. One mogu služiti za to da se izvrše procene
za prenošenje sile/usklađivanje sile. Pošto je ovo poglavlje izbrisano iz aktuelnog izdanja
DIN EN 1317, ove sile i proračuni su za informaciju navedeni u sledećem pregledu.

Kinetička energija udara i teoretska prosečna sila po DIN EN 1317-1, izdanje 1998:
B.1 Prosečna sila na osnovu kinematike
U prvoj fazi udara na zaštitni uređaj komponenta brzine težišta vozila pod pravim
uglom prema zaštitnom uređaju trebalo bi da za njenu početnu vrednost
(1)
opadne na nulu. Ako su Sn i αn pomeranja odn. prosečno ubrzanje težišta vozila

pod pravim uglom prema zaštitnom uređaju, u prvoj fazi je
(2)
a prosečna sila, koja deluje na masu M vozila za vreme ove faze iznosi:
(3)
B.2 Prosečna sila na osnovu izravnanja energije
Isti rezultat se može postići jednostavnim izravnanjem energije. Ustvari bi bočna

kinetička energija vozila za vreme prve faze udara
(4)
trebalo da se izjednači sa radom Wn = bočne sile, koja deluje na težište vozi-
la; iz toga proizilazi:
(5)

Pri tom je:
B.3 Prosečna sila kao funkcija pomeranja zaštitnog uređaja

S pozivom na sliku B.1 put Sn, koji pređe težište mase iznosi otprilike
(6)
pri čemu je Sb max. dinamička deformacija strane okrenute prema saobraćaju (Sb bi tre-
balo da bude zbir ugiba zaštitnog uređaja i jednog dela deformacije vozila).
Kombinacijom prethodnih jednačina najzad se može izraziti prosečna sila kako sledi:
(7)
Sila F navodi red veličina uzajamnog delovanja između vozila i zaštitnog uređaja za
vreme udara; ona je korisna za prvu ocenu ukupne sile, koja deluje na zaštitni uređaj i
težine za udarajuće vozilo.
Slika 1: Premeštanje težišta
(iz DIN EN 1317 – 1, izdanje 1998)

F je prosečna sila vezana za bočno pomeranje, tj.:
(8)
Teoretski i praktični dokazi pokazuju da je značajna max. vrednost sile F(s), koju treba
posmatrati kao meru za maksimalno delovanje na ankere zaštitnog uređaja, 2,5 puta
viša od F.
B.4 Primeri
Tabela B.1 navodi kinetičke energije izračunate prema jednačini (4), koje pripadaju
utvrđenim klasama delovanja (Leistungsklassen), kao i prosečne sile izračunate prema
jednačini (7) za neke vrednosti primera za pomeranja zaštitnih uređaja.

Tabela B.1: Stepeni zadržavanja
Stepen Kinetička Ugib na strani okrenutoj saobraćaju (m)
zadržavanja Energija 0,1 0,4 0,8 1,2 1,6 2,0
(kJ)
Prosečna sila F (kN)
T1 6,2 16,8 9,3 5,8 4,2 3,3 2,7
T2 21,5 36,5 24,2 16,7 12,4 10,3 8,6
T3 36,6 46,7 33,8 24,7 19,4 16,0 13,6
N1 43,3 59,2 42,0 30,3 23,7 19,4 16,5
N2 81,9 112,0 79,4 57,2 44,7 36,7 31,1
H1 126,6 93,6 76,6 61,7 51,6 44,4 38,9
H2 287,5 133,0 116,8 100,4 88,1 78,5 70,8
H3 462,1 266,4 227,1 189,8 163,0 142,9 127,1
H4a 572,0 311,3 267,6 225,4 194,7 171,4 153,1
H4b 724,6 269,1 242,1 213,6 191,1 172,8 157,8
10 Podaci vredni znanja i česta pitanja u vezi sa sistemima za zadržavanje vozila

Na sednicama Radnog odbora saveznih pokrajina za zaštitne uređaje diskutuje se o aktu-
elnim pitanjima i donose se praktični predlozi za rešenja. Česta pitanja i odgovori Radnog
odbora saveznih pokrajina za zaštitne uređaje su navedena u sledećoj tabeli:
BR. TEMA PITANJE i ODGOVOR
Pitanje: Da li se sistemi za građevinske objekte, čija ispitana
dužina prekoračuje dužinu objekta, moraju nastaviti do ispitane
dužine posle građevinskog objekta kod sistema na trakastim
fundamenima odn. kao „varijanta građevinskog objekta“ beton-
skog zaštitnog zida, ili se ugradbena dužina može skratiti na
dužinu građevinskog objekta?
Odgovor: U ovom slučaju dužina može biti manja od mini-
malne ispitane dužine sistema za građevinski objekat ako se
1 Građevinski na kraju kape uradi nastavak sistemom za put istog stepena
objekat zadržavanja, koji se jednim prelaznim elementom može direkt-
no priključiti za sistem na građevinskom objektu. Način funk-
cionisanja sistema za građevinski objekat se tada uspostavlja
dužinom priključenog sistema za put (Obrnuto skraćivanje kod
sistema za put nije dopušteno!). Minimalna ispitana dužina
priključenog sistema za put pri tom treba da se ispoštuje na
obe strane.

Pitanje: Pri zameni zaštitnih uređaja na srednjoj traci H2-
sistemima u području građevinskih objekata se često mora
priključiti na postojeće sisteme DDSP odn. EDSP BW. U
mnogim od ovih slučajeva istovremena zamena zaštitnih
uređaja na građevinskom objektu nije moguća ili je moguća
samo uz građevinske mere na građevinskom objektu.
Za priključak H2-sistema za puteve na postojeće sisteme

DDSP odn. EDSP BW sada je potreban međusistem EDSP
2.0 sa minimalnom ispitanom dužinom od 60 m na svakoj
unutrašnjoj strani kolovoza.
Može li se ugradbena dužina umetnutog EDSP 2.0 za ove
prelaze smanjiti na 16 m i tako konstruktivna dužina H2-siste-
Građ. objekat ma za puteve produžiti?
2 Priključak na Odgovor: Po mogućnosti bi trebalo da se i zaštitni uređaji
postojeći na građevini zameni na H2. Ali sistemi sa poboljšanom
sposobnošću zadržavanja imaju za posledicu opterećenja
građevinskog objekta,,koja delimično jasno premašuju u
prošlosti uobičajena opterećenja za slučaj opterećenja uda-
rom vozila. Time proizilaze povećani zahtevi za konstruktivno
oblikovanje kapa, priključaka kapa i oslonaca. U okviru jednog
projekta istraživanja kod BASt razvijeni su i opisani praktični
postupci za skiciranje, planiranje, proračun i dimenzionisanje
pogodnih konstrukcija oslonaca kapa uopšteno a posebno za
naknadno opremanje i prilagođavanje postojećih građevinskih
objekata. Rezultati su objavljeni u BASt-izveštaju B 108: Siste-
mi za zadržavanje vozila na mostovima (Winfried Neumann,
Tim Rauert, RUHRBERG Ingenieurgemeionschaft, Hagen, 102
strane, godina izdanja: 2014)
Pitanje: Zaštitni uređaji u srednjoj traci se testiraju pri
zajedničkom delovanju za utvrđenu širinu. Pošto širine srednje
trake u postojećem stanju variraju, ne mogu se uvek ugraditi
sistemi sa ispitanom širinom sistema.
- Da li postavljanje sistema odstupajuće širine predstavlja
modifikaciju koju treba ispitati / oceniti?
3 Koritasti sistemi
promenljive širine - Mogu li se ubuduće za takve sisteme navesti variabilne
širine sistema?
Odgovor: Odstupajuća širina predstavlja modifikaciju i zato je
mora ispitati i oceniti neka služba za sertifikaciju.
Prve modifikacije sistema su već ispitane i delom su dokumen-
tovane u podacima zaštitnih uređaja.

Pitanje: Tehnička pregledna lista sistema za zadržavanje vozi-
la i list podataka amortizera udara ne sadrže za to podatke, koji
zaštitni uređaji smeju biti priključeni na amortizer udara i kako
ovaj priključak mora da se izvede. Ima li daljih informacija ili
zahteva za povezivanje amortizera i zaštitnih uređaja?
Odgovor: Veza amortizera udara sa jednom zaštitnom ogra-
dom nije prelazna konstrukcija. DIN EN 1317 ne daje nikakve
izjave o tome, prema tome prigušivači udara se posmatraju i
4 Amortizeri udara
ispituju nezavisno od zaštitnog uređaja.
Prema RPS 2009, tačka 2.5 amortizere udara treba sa
zaštitnim uređajem povezati onako kako odgovara za funkciju,
tako da karakteristike funkcije ne utiču negativno jedna na
drugu. Karakteristike funkcije tako spojenih sistema proizvođač
amortizera udara treba da dokaže, polazeći od amortizera
udara.
Kod tendera za amortizere udara zato u vezi sa povezivanjem
sa narednim zaštitnim uređajem treba zahtevati da oni
1. budu izvedeni sa prilagođenom silom i kako odgovara
funkciji (dokaz o ispitivanju od inženjera za ispitivanje) i
2. da amortizer udara predstavlja dovoljno ankerisanje za
zaštitni uređaj,.
Osim toga treba imati u vidu „Opšta pravila izvođenja” po ZTV-
FRS 13, tačka 10.2.2.
Pitanje: Prema kojoj regulativi treba ugraditi zaštitni uređaj ako
su u Priručniku za ugradnju i ZTV FRS sadržani različiti poda-
Suprotno od ci?
Priručnika za ug-
5 radnju ZTV FRS Odgovor: Prema ZTV FRS poglavlje 3, stav 5 u slučaju
različitih podataka izmedju regulative ZTV FRS i određenog
uputstva za ugradnju u pogledu bezbednosti saobraćaja važi
uvek viši zahtev.
Pitanje: Koji stepen ugroženosti se stavlja za veću vodu sa
unutrašnjim brodskim saobraćajem?
Odgovor: Ocena neke situacije sa posebnim ugrožavan-
jem trećih lica ispod nekog mosta trebalo bi da uzme u
obzir i verovatnoću ulaska. Ako se npr. ispod mosta nala-
zi neko područje, u kojem stalno borave lica, jasno je veća
6 Stepeni verovatnoća da se pri survavanju kamiona sretne i neko lice
ugroženosti nego kod situacija u kojima se tamo nalaze lica samo povre-
meno. Vode se normalno ne ubrajaju u područja sa posebnim
ugrožavanjem trećih lica, pošto se verovatnoća da će kami-
on pri padu pogoditi neki brod, pre klasifikuje kao neznatna.
Doklegod na licu mesta postoje razlozi za drugačiju procenu
verovatnoće, trebalo bi ih dokumentovati i prema tome izabrati
drugu postavku i viši stepen zadržavanja.

Pitanje: EDSP 1.33 Bw je ispitana pod sadejstvom sa ge-
lenderom od štitnika prema RIZ GEL 3. Ali često su potrebni
gelenderi od punih šipki. Do danas nema modifikacije za to.
EDSP 1.33 Šta treba raditi?
Odgovor: Za stepen zadržavanja H1 se ne očekuje da se kod
7 BW sa gelende- EDSP 1,33 BW vozila i sistem ponašaju drugačije zbog gelen-
rom dera od pune šipke ili gelendera sa žičanom rešetkom umesto
gelendera od štitnika. Gelenderi od punih šipki prema RIZ GEL
4 ili gelenderi ispunjeni žičanom rešetkom prema RIZ GEL 6
sa užetom u rukohvatu mogu se primeniti u vezi sa EDSP 1,33
BW (stepen zadržavanja H1).
Pitanje: Nema ispitanog rešenja za primenu zaštitnih uređaja
na čeličnim mostovima. Mogu li se sistemi ispitani na betons-
kim mostovima primeniti i na čeličnim mostovima?
Odgovor: Ne postoje ispitivanja na čeličnim mostovima. Zbog
veoma malog broja čeličnih mostova do danas još nema stan-
dardnog rešenja za primenu na čeličnim mostovima.U prin-
Zaštitni uređaji cipu se zaštitni uređaji navedeni u Tehničkoj preglednoj listi
na čeličnim mo- mogu primeniti i na čeličnim mostovima. Pod pretpostavkom
8 stovima da se mehanizam otkazivanja zaštitnog uređaja iz probe na
udar može proizvesti i na čeličnom mostu, fiksiranje zaštitnog
uređaja, koji će se primeniti, mora se prilagoditi , u saglasnosti
sa proizvođačem zaštitnog uređaja. Preporučuje se da se za
ovo traži tehnička ekspertiza (npr. jedne laboratorije za ispiti-
vanje ili nekog inženjerskog biroa za sisteme za zadržavanje
vozila).
Pitanje: Zaštitni uređaji za primenu na građevinskim objektima
po pravilu se ispituju sa veznim ankerima. Da li se ovi zaštitni
uređaji mogu primeniti sa ankerima kao gotovim delovima?
Odgovor: Fiksiranje svih sistema za građevinske objekte, koji
su aktualno sadržani u Tehničkoj preglednoj listi, se naknadno
9 Zaštitni uređaji buši. U principu put za primenu prethodno urađenih konstruk-
na mostu cija ankera je ili preko ispitivanja na udar ili modifikacije od
strane jedne službe za sertifikaciju.
Pitanje: Mora li se uvek uzeti u obzir širina klase opsega de-
lovanja?
Odgovor: Po pravilu da. Maksimalna bočna pozicija sistema
izmerena pri probi udarom može za razliku x biti manja od
granice klase opsega delovanja, u koju je sistem svrstan. U
10 Klasa opsega de- izuzetnim slučajevima, pri skučenom prostoru, npr. na uskim
lovanja postojećim mostovima ili bankinama, rastojanje između prednje
ivice zaštitnog uređaja i prednje ivice mesta opasnosti može
biti smanjeno na pri probi na udar izmerenoj maksimalnoj
bočnoj poziciji / pomeranje izabranog zaštitnog uređaja (nor-
malizovan opseg delovanja).

Pitanje: Koji stepen opasnosti se mora postaviti za gabione?
Odgovor: Klasifikovanje gabiona zavisi od pitanja, na ko-
jem rastojanju od ivice kolovoza se nalazi gabion i kolika je
verovatnoća da putničko vozilo još pri velikoj brzini stigne do
gabiona. Pri većim brzinama, kao na magistralnim putevima,
11 Stepeni i pri malom rastojanju gabiona od ivice kolovoza to je stepen
ugroženosti ugrožavanja 3: što znači prepreke sa posebnim ugrožavanjem
putnika u vozilu (nije prepreka koja se može deformisati ).
Pri manji brzinama vožnje i pri većem rastojanju gabiona od
ivice kolovoza npr. iza udubljenja (korita) može se svrstati i u
stepen ugrožavanja 4.

Prilog A uz Preporuke za primenu: Objašnjenje maksimalne bočne pozicije vozila
odn. prodiranja vozila VI
(A1) Prodiranje vozila VI (slika A1) se određuje po DIN EN 1317-2 (stanje 2011) i za sis-
teme, koji su već ispitani i sertifikovani po DIN EN 1317-2 (stanje 2011), je navedeno u
izveštajima o ispitivanju i sertifikatima kao i tehničkim podacima uz Tehničku preglednu
listu. Prodiranje vozila se slično opsegu delovanja svrstava po stepenima (tabela A1).
(A2) Kod zaštitnih uređaja, koji su ispitani i sertifikovani prema starijim izdanjima stan-
darda, nije određeno prodiranje vozila VIN, u ovim slučajevima je merodavna maksimalna
bočna pozicija vozila. Ova vrednost je takođe navedena u izveštaju o ispitivanju i tehničkim
podacima za zaštitne uređaje (maksimalna bočna pozicija vozila).
(A3) Ukoliko se zahteva maksimalna bočna pozicija vozila, to bi trebalo uraditi preko
sledećeg teksta:
H1: Zahteva se sistem sa maksimalnom bočnom pozicijom vozila u probi
navoza (Anfahrversuch) TB 42 od do x m.
H2: Zahteva se sistem sa maksimalnom bočnom pozicijom vozila u probi
navoza TB 51 od do x m.
H4b: Zahteva se sistem sa maksimalnom bočnom pozicijom vozila u probi
navoza TB 81 od do x m.
Pri tom je vrednost x, koja proizilazi iz planiranja, rastojanje od prednje ivice zaštitnog
uređaja do prednje ivice prepreke, do koje teško vozilo ne treba da dospe.
4,0 m 4,0 m
D D
W VI
VI W
Slika A1: Savijanje D, opseg delovanja W i prodiranje vozila VI u probi udara levo: Vozilo
se naginje preko zaštitnog uređaja VI > W; desno: Vozilo se ne naginje preko zaštitnog
uređaja W > VI (svetla linija = pre probe, tamna linija = za vreme probe pri maksimalnom
otklonu (skretanju)).

Tabela A1: Stepeni standardizovanog prodiranja vozila po DIN EN 1317-2 (stanje 2011)
Klase standardizovanih stepena prodi- Stepeni standardizovanog prodiranja

ranja vozila vozila (m)
VI 1 VIN ≤ 0,6
VI 2 VIN ≤ 0,8
Vi 3 VIN ≤1,0
VI 4 VIN ≤1,3
Vi 5 VIN ≤1,7
VI 6 VIN ≤2,1
VI 7 VIN ≤2,5
VI 8 VIN ≤3,5
VI 9 VIN > 3,5

Prilog B uz Preporuke za primenu:
1. Modifikacije gelendera:
Vertikalni presek M 1:10 Žičano uže
Stub
Podeljen
rukohvat
Izgled gelendera
M 1:50
Profil rukohvata bez prekida (bez spoja) izvesti van preko prvog polja
Gelender od punih šipki (Gel 4)
Slika B1: Izvedba gelendera sa zaobljenim početkom

Pogledi
1:50
Presek A-A
1:10
Slika B2: Gelender sa zaštitom od prelaženja preko njega kao obezbeđenje od pada sa
profilom provođenja sajle (Delovanje FRS sa gelenderom)

Pogledi
1:50
Presek A-A
1:10
Slika B3: Gelender sa zaštitom od prelaženja od okrugle cevi do h=1,6 m kao

obezbeđenje od padanja (delovanje FRS sa gelenderom)

2. Objašnjenja i pomoć pri dimenzionisanju za proveru nosivosti pri savijanju
konzola mosta od armiranog betona pri primeni zaštitnih uređaja na postojećim mo-
stovima
2.1 Granični uslovi uključ. skicu konzole (standardni slučajevi) i veličine preseka
Postupak opisan u daljem tekstu treba da posluži za to da se proveri nosivost pri savijanju
postojećih konzola mostova od armiranog betona, ako se na ivicu kolovoza postavljaju
zaštitni uređaji po DIN EN 1317 na kapi. Udar na zaštitni uređaj je neuobičajeno delovanje.
Slika B4: Standardni slučajevi na RiZ Kap 1 sa širinama kape 1,50 m i 2,05 m

Posmatraju se izvedbe standardne ivice sa kapom širine 2,05 m, prema RiZ Kap 1 i uz to
izvedba ivice sa kapom širine 1,50 m i dužinama konzole od 0,60 do 3,60 m (vidi sliku B4).
Za visinu poprečnog preseka h0 špica konzole uzima se 20 i 25 cm a visina h1 u preseku
konzole preko odnosa debljina h1/h0 = 1; 1,5; 2 i 3 varira.
Visina kape na zaštiti za učesnike u saobraćaju odn. mesta radova (Schrammbord) se na
osnovu postojećeg zaptivanja i tolerancija gradnje pretpostavi 15,5 cm. Za visinu kape
iznad vrha konzole time proizilazi vrednost od 18 odn. 17 cm za širine kape od 2,05 odn.
1,50 m. Pored obloge kolovoza debljine 8 cm dodatno se uzima u obzir 0,50 kN/m2 za višu
ugradnju i izravnanje. Uzima se u obzir gelender sa sopstvenom težinom od 0,1 kN/m.
- Beton C25/30 gx = 1,3 a = 0,85

- Betonski čelik B500A ili B500B gs = 1,0
(ranije BSt 500S (A) ili BSt 500S (B)
- Položaj armature za savijanje 5 cm od gornje ivice
do ose armature
Za udar na sistem za zadržavanje vozila primenjuje se teret prema „1. dopuni smernice
za naknadni proračun mostova na putevima u postojećem stanju“ (vidi sl. B5). Pri ovakvoj
primeni se vertikalna osna opterećenja, koja rezultiraju iz naginjuće dvostruke ose,
koncentrišu na spoljne točkove i pozicioniraju na vrhu konzole. Zbog toga se podređuje i
pomeranje zaštitnog uređaja (SE) prema vani a opterećenje sopstvenom težinom zaštitnog
uređaja se takođe prema modelu plasira na vrhu konzole.
Slika B5: Alternativna primena tereta za udar na sisteme za zaustavljanje vozila prema „1.
dopuni smernice za naknadni proračun mostova na putevima u postojećem stanju“.
Ah,d= αFRS . 75 kN i
Av,d = αFRS . 120 kN sa αFRS iz tehničke pregledne liste
ovde: αFRS = 1,0

Osnov za momente prikazane u dijagramima B1 do B4 iz sopstvene težine zaštitnog
uređaja je linijsko opterećenje od 10 kN/m. To npr. odgovara jednom teškom betonskom
zaštitnom zidu sa sopstvenom težinom od 1 t/m. Zaštitni uređaji sa drugim sopstvenim
težinama, npr. od čelika, time se jednostavno mogu skalirati..
Dijagrami B1 do B4 prikazuju karakteristične momente na mestu stezanja iz sopstvene
težine za prethodno opisane varijante. Karakteristične veličine preseka mq i nq utvrđene
pomoću prikazanog opterećenja na slici B5 i jednog linearnoelastičnog proračuna FE, pri-
kazane su u dijagramima B5 i B6. One se baziraju na rezultatima izveštaja o istraživanju
„Sistemi za zadržavanje vozila na mostovima“, sveska B 108 BASt. Pri tom treba imati u
vidu da za određivanje momenta dimenzionisanja u preseku dodatno treba uzeti u obzir
momenat pomeranja iz normalne sile. Ručica poluge proizilazi iz horizontalne kompo-
nente, koja „napada“ gornju ivicu kape preko vrha konzole (normalna sila nq iz dijagrama
B6, npr. vidi sliku B4 gore: ručica poluge do položaja čelika = 18 + 5 = 23 cm).
Koeficijent sigurnosti za delovanja u neuobičajenoj kombinaciji opterećenja iznosi kako
za sopstvenu težinu tako i za teret udara γ = 1,0. Druga prateća delovanja, kao npr. udeo
TS- ili UDL- delovanja se ne uzimaju u obzir. (UDL = ravnomerno raspoređena površinska
opterećenja, TS = tandem sistem).
2.2 Dimenzionisanje
Dimenzionisanje za savijanje uzdužnom silom vrši se ω-postupkom uzimajući u obzir
očvršćavanje betonskog čelika posle prekoračenja granice rastezanja (fyk = 500 N/mm2) do
računske čvrstoće na izvlačenje od ftk,cal = 525 N/mm2 (rastući gornji stub sa granicom iste-
zanja εud = 25 %o).
U dijagramima B7, E1 i E2 se prikazuje potrebna armatura za savijanje za često ob-
likovanje ivica na postojećim mostovima u zavisnosti od raznih odnosa h1/h0 i za dužine
konzola od 0,60 do 3,60 m.
Dijagram B7 prikazuje potrebnu armaturu za izvedbe ivica kapa širine 1,50 m do 2,05 m
i čelične zaštitne ograde sopstvene težine od 100 kg/m. U dijagramima E1 i E2 se prika-
zujuje potrebna armatura konzole za ivice kapa širine 1,5 do 2,05 m pri primeni betonskih
zaštitnih zidova sopstvene težine do 800 kg/m. Dijagrami dimenzionisanja su urađeni za
izvedbu ivice kape širine 2,05 m, pošto su kod širine kape 1,50 m samo neznatno manje
vrednosti (0,6 do 2%).
Za čvrstoće drugačije od ovde navedenih pretpostavki (C 25/30 i B500A/B) nisu pogodni
dijagrami dimenzionisanja B7, E1 i E2. Tada se dimenzionisanje mora izvršiti uzimajući u
obzir postojeći kvalitet betona i betonskog čelika (Vidi Smernicu za naknadni proračun, po-
glavlje 11 Karakteristične vrednosti materijala).

Dijagram B1: Momenti savijanja iz sopstvene težine na preseku za h0=20 cm, b=2,05m


Dijagram B5: Momenti savijanja na preseku iz alternativno postavljenog tereta sa αFRS =
1,0 (FE-linearno)
Dijagram B6: Momenti savijanja na preseku iz alternativno postavljenog tereta sa αFRS =

1,0 (FE-linearno)

2.3 Primeri dimenzionisanja:
Ako su ispoštovani granični uslovi za dijagram B7 ili B8, potrebna armatura se može očitati
i direktno iz dijagrama.

Dijagram B7: Potrebna armatura za savijanje na preseku konzole za 2,05 m široke kape
i zaštitne uređaje od čelika sa do 100 kg/m sopstvene težine (C25/30; B500A ili B500B sa
rastućom gornjom granom, εud=0,025)

Dijagram B8: Potrebna armatura za savijanje na preseku konzole za 2,05 m široke kape
i betonske zaštitne zidove sa do 800 kg/m sopstvene težine (C25/30; B500A ili B500B sa
rastućom gornjom granom, εud=0,025)

3. Zaštitni uređaji ispred oslonaca i stubova mostova
Oslonci i stubovi mostova preko puteva (bez portala)

Izvod iz DIN EN 1992-2/NA 2013-04, NA.6.110.2(NA.107)
Konstruktivni zahtevi u - Kod masivnih oslonaca i ploča od armiranog

betona sa dužinom / u smeru vožnje od
DIN EN 1992-2/NA 2013-04, najmenje 1,6 m i širinom b poprečno u
NA.6.110.2 (NA.107) ispoštovani? odnosu na smer vožnje od b = 1,6-0,2 / ≥ 0,9
m,
- Kod punih okruglih odn. ovalnih oslonaca od
Ne Da Najmanje / ≥1,60 m + x
b ≥ 1,60 m - x≥ 1,20 m
Dimenzionisanje na udar - kod šupljih stuibova od armiranog betona sa
minimalnom debljinom zida od 0,60 m.
Građevinska prorada po
DIN EN 1992-2/NA-2013-04,
Prilog NA-VW
Ne • U i pored puteva sa V≤50 km/h, ili Da

• pored opštinskih i glavnih privrednih puteva
Potrebno je dodatno osiguranje Nije potrebno dodatno osiguranje

posebnim merama posebnim merama
KRAJ
Postavljanje jednog betonskog Postavljanje zaštitnog uređaja prema

postolja prema ARS 22/2012 Zahtevima RPS
Visina ≥ 0,8 m,
Dužina ≥ 2 m
paralelno
Sa smerom gretanja & Srednja traka(linija Bočna razdv. traka Spoljna ivica kolovoza
I pravougaono prema RPS 3.4.1.1.(1) RPS 3.4.1.1(2) RPS 3.3.1.2 sl. 7
tome
≥0,5 m preko zadnje
ivice konstr. dela
Izvod iz priloga 3,
ARS 22/2012
eAw: povećana
verovatnoća sletanja
>3000: DTV(SV)>3000 vozila/24h
GS 1: Stepen ugrožavanja 1, posebno ugrožav. trećih
(max. mogući stepen ugrožavanja)
GS 3: Stepen ugrož. 3, posebno ugrožavanje putnika
Slika B6: Šema planiranja zaštitnih uređaja ispred oslonaca i stubova mostova

Skup primera za Preporuke za primenu
sistema za zadržavanje vozila
Stanje: 08/2017
Deo 1: Zaštitni uređaji u vezi sa građevinskim objektima
1 Zaštitni uređaji na postojećim građevinskim objektima sa skučenim uslovima
U postojećem stanju se često ne mogu ispoštovati opseg delovanja ili potrebna širina
kape za zaštitne uređaje. Često su moguća samo rešenja prilagođena lokalnim uslovi-
ma, koja ne mogu u potpunosti odgovarati svakom pojedinačnom slučaju. Pri tom se u
pojedinačnim slučajevima mora proceniti koja ograničenja se mogu tolerisati ili koja odstu-
panja su prihvatljiva. Geometrijska rešenja bi mogla biti:
- nove šire kape – sa proširenjima prema vani i/ili prema kolovoznoj traci
- rukohvati montirani na spoljnoj strani simsa
- smanjenje rastojanja prednje ivice zaštitnog uređaja od reperne linije do na 0,25 m
- suženje kolovoza smanjenjem širine ivične trake ili širine kolovozne trake

Primer 1: Skučeni prostor na jednom postojećem građevinskom objektu
– Smanjenje rastojanja prednje ivice zaštitnog uređaja
Opis lokacije:
Jedan most na saveznom autoputu (BAB) je izveden kao lučni most. Širina kape iznosi
1,5 m. 10 cm iza kape nalaze se noseći elementi lučnog mosta. Sama kapa je u odnosu
na regularnu ivicu kolovoza pomerena za 25 cm unazad, tako da repernu liniju treba
postaviti ne na ivici ivičnjaka, već 25 cm ispred nje. Pošto noseća konstrukcija mosta nije
dimenzionisana prema udaru, postoji stepen ugrožavanja 1, pa je time potreban zaštitni
uređaj stepena zadržavanja A4b.
Izabrano rešenje:
Na tržištu nije bilo raspoloživog zaštitnog uređaja, koji bi se mogao primeniti na uskoj kapi
sa regularnim rastojanjem od 50 cm. Pošto je kapa bila pomerena u odnosu na repernu
liniju, zaštitni uređaj se mogao postaviti direktno na ivičnjak, a ipak još obezbediti mini-
malno rastojanje od 0,25 m od reperne linije. Na osnovu rastojanja ivica mogao se naći
zaštitni uređaj H4b, čiji stvarni opseg delovanja (maksimalna bočna pozicija sistema)
doseže tačno do prednje ivice luka. Ali, moralo se rizikovati da se gelender nalazi unutar
područja delovanja.

Primer 2: Skučeni prostor na postojećem građevinskom objektu
- Izmena reperne linije
Opis lokacije:
U toku temeljne popravke jednog čeličnog mosta na saveznom autoputu instaliraju se
sistemi za zadržavanje vozila od čelika, stepena zadržavanja H2 na postojeće ivične
kape (širine 1,75 m). Na spoljnim ivicama kapa se uz to nalaze paneli za zaštitu od
buke.
Izabrano rešenje:
U cilju poštovanja potrebnog područja delovanja (W4) vrši se postavljanje prednje ivice štitnika
sistema za zadržavanje vozila direktno na ivičnjak.
Sistem H2/W2, koji poštuje rastojanje od 50 cm između ivičnjaka i
prednje ivice FRS se zbog prevelikog unosa tereta ne može postaviti
u postojeći građevinski objekat. Zato se, uzimajući u obzir postojeću
bočnu traku, reperna linija pomera u smeru susedne kolovozne trake.
Ova situacija, u smislu RPS na osnovu skučenog prostora, predstavlja
izuzetni slučaj i mogla je biti izabrana samo jer postoji jedna dovoljno
široka bočna traka, tako da, uprkos ograničenju u odnosu na regular-
ni poprečni presek, na raspolaganju stoji dovoljno mesta. Eventualno
treba uzeti u obzir ograničenja za usmeravanje saobraćaja dok traju
radovi.

2 Zaštitni uređaji ispred stubova u srednjoj traci
U daljem tekstu su predstavljeni primeri za utvrdjivanje potrebne minimalne širine za razne slučajeve
(stubovi sa i bez udarnog betonskog postolja) uzimnajući u obzir opseg delovanja i prodiranje vozila.
U svim prikazanim slučajevima se za malu srednju traku mogu predvideti sledeće mere:
- Proširenje srednje trake u području stuba
- Proširenje srednje trake u području stuba zaokretanjem kolovozne trake
- Smanjenje minimalnog rastojanja zaštitnog uređaja od saobraćajnog prostora od 0,50 m do
na 0,25 m
- Suženje kolovozne trake smanjenjem širine ivične trake ili širine kolovozne trake radi
proširenja srednje trake.

Primer 3: Zaštitni uređaji kod stubova u srednjoj traci bez udarnog
betonskog postolja
Minimalna širina srednje trake = b stuba + (2 x 0,5 + 2 x W/VI)
Za širinu stuba od 1,00 m za W- i VI-klase 1 – 4 proizilaze sledeće minimalne širine za srednju

traku:
Klasa W i Min. širina srednje trake(m)

VI
W1/VI1 3,20
W2/VI2 3,60
W3/VI3 4,00
W4/VI4 4,60

Primer 4: Zaštitni uređaji kod stubova odn. nosača mosta za saobraćajne znake
(VZB) sa udarnim betonskim postoljem u srednjoj traci
Za stubove mostova za saobraćajne znake sa betonskim postoljem prema RIZ VZB 4 za

određivanje dopuštenog opsega delovanja merodavno je rastojanje zaštitnog uređaja do
betonskog postolja. Pri utvrđivanju prodiranja vozila može se postaviti jedan dodatak od
o,50 m (rastojanje betonsko postolje – nosač)
Minimalna širina srednje trake = b betonsko postolje (2 x 0,50 + 2 x W)
Pri širini nosača od 0,30 m proizilazi širina postolja od 1,30 m. Iz toga rezultiraju za
W-klase 1 – 4 a VI-klase 3 – 5 minimalnih širina za srednju traku:
Klasa W Klasa VI Min.širina srednje trake

(m)
W1 VI3 3,50
W2 VI4 3,90
W3 VI4 4,30
W4 VI5 4,90

Primer 5: Zaštitni uređaji kod stubova i nosača saobraćajnog znaka RIZ VZB 5
Uslov za primenu VZB 5 je da je zaštitni uređaj ispitan u ovakvom poretku npr. Super
Rail VZB. Alternativno se i zaštitni uređaji sa dinamičkim ugibom = 0 mogu postaviti di-
rektno ispred betonskog postolja.
U ovakvoj postavci zaštitnog uređaja za određivanje minimalne širine srednje trake
nije merodavna klasa opsega delovanja već prodiranje vozila i konstruktivna širina
zaštitnog uređaja.
Za zaštitne uređaje sa konstruktivnom širinom od 0,5 m i klasom VI 1-3 dovoljna bi bila
širina srednje trake od 3,3 m. Kod drugih konstruktivnih širina zaštitnih uređaja ili viših
klasa prodiranja vozila potrebne širine srednje trake se mogu izračunati uzimajući u
obzir gore navedeni prikaz.
Primer: Udarno betonsko postolje jednog portala sa Super-Rail VZB:
Minimalna širina srednje trake = 6 x 0,50 + širina nosača = 3,00 m + širina nosača
Klasa prodiranja vozila = VI 3
Pri širini nosača znaka od 0,30 m proizilazi širina postolja od 1,30 m. Za sistem Super
Rail VZB to dovodi do minimalne širine srednje trake od 3,30 m.

3 Zaštitni uređaji pri priključenju staza i puteva sa ukrštajućim stazama za pešake i
bicikle – nepoštovanje traženih dužina
Primer 6: Priključivanje (puteva) – Rešenje sa amortizerom udara i građevinskim
prilagođavanjem
Opis lokacije:
U toku novogradnje mosta jedan državni put se vodi preko autoputa. Paralelno sa
državnim putem prolazi staza za bicikle. Ispred mosta nema privrednih puteva, koje
treba premestiti.
Izabrano rešenje:
Na strani do staze za bicikle je zaštitni uređaj H2 ispred građevinskog objekta op-
remljen amortizerom udara. Zaštitni uređaj je na amortizer udara priključen uz
prilagođavanje sile (kraftschlüssig). Da bi na raspolaganju bilo potrebno mesto, pri
izgradnji mosta je zid krila zaokrenut nazad.
Loša strana:
Amortizer udara ne može sprečiti zaobilaženje (Hinterfahren). Zato bi trebalo ispitati
dodatne mere, npr. postavljanje zaštitnog uređaja ispred privrednog puta.

Primer 7: Prilazni putevi – Rešenje u gradu sa zaštitnim zidom (Brüstungsmauer)
Opis lokacije:
Jedan državni put vodi kroz jedan veći grad i prevodi se preko jednog autoputa. Para-
lelno sa putem ide biciklistička i pešačka staza. Neposredno iza mosta su prilazni i
izlazni putevi.
Na mostu bi prema RPS bio potreban jedan zaštitni uređaj stepena zadržavanja H2.
Konformno rešenje prema RPS ovde sa danas postojećim zaštitnim uređajima nije
moguće.
Rešenje 1 (prvenstveno rešenje):

Smanjenje brzine na 50 km/h, tako da prema poglavlju 4 stav 15 Preporuka za primenu
u ovom slučaju nije potreban zaštitni uređaj.
Rešenje 2:
Na krajevima obe kape u produžetku mostnog simsa su postavljeni betonski parapeti
visine 1,0 m i sa gelenderom. Parapeti su izvedeni kao glatki zid i tako se ne mogu kla-
sifikovati kao prepreka u smislu RPS (tačka 3.7.1, stav 1).
Dodatno je napravljen ivičnjak visine 15 cm.
Parapet je takođe izabran za zaštitnu konstrukciju na potpornom zidu Südwest duž uz-
vozne rampe.
Loša strana: U području prilaza se sada nalaze masivne prepreke, koje se međutim
moraju rizikovati na osnovu višeg stepena zaštite trećih (autoput ispod toga)

Primer 8: Prilazni putevi – rešenje pri posebnom ugrožavanju trećih
Opis lokacije:
Prevođenje međuopštinskog puta preko jednog autoputa.
Vdozv. = 70 km/h
Izabrano rešenje:
Na osnovu posebnog ugrožavanja trećih (autoput ispod mosta) u prilazne puteve je
uključen sistem H2 sa radiusima. Prilazni putevi se nalaze tik ispred građevinskog ob-
jekta tako da se ne može isključiti zaobilaženje pri udaru pod tupim uglom na zaštitni
uređaj u području prilaza. Preporučena minimalna razdaljina prema RPS od 20 m is-
pred mesta opasnosti se na osnovu lokalne situacije nije mogla ispoštovati. Zato je iza
odn. ispred prilaza postavljen H2-sistem tako da je postojala najmanje polovina dužine
protiv zaobilaženja sa H2-sistemom (Odn. ispitane dužine H2-sistema).
Na krajevima su izvedene specijalne konstrukcije za ankerovanje (potapanja) prema
podacima proizvođača zaštitnog uređaja.

Primer 9: Rešenje bez ugrožavanja trećih (zaštita putnika)
Opis lokacije:
Jedan kružni put sa stazom za bicikle pored prevodi se preko jednog potoka. Staza za
bicikle u nastavku građevine prolazi neposredno pored kolovoza. Zato zaštitni uređaj
ne može da se vodi dalje. Na spoljnoj ivici pored staze za bicikle nema mesta da se
postavi sistem za građevinski objekat između gelendera i staze za bicikle.
Izabrano rešenje:
Zaštitni uređaj je, polazeći s desna, vođen iza staze za bicikle do građevinskog objekta
i tamo na kratko oboren da bi se postavio što je moguće bliže građevinskom objektu i
da bi se istovremeno obezbedilo ankerovanje zaštitnog uređaja H11. Kratko obaranje
se nalazi van saobraćajnog prostora, tako da nije moguć frontalni udar. Dolazeći sa
leve strane zaštitni uređaj je vođen između staze za bicikle i puta preko građevinskog
objekta i opremljen je ispitanom, ne oborenom početnom i završnom konstrukcijom..
Primer za neoborenu početnu i završnu konstrukciju:
Preklapanjem prednje i zadnje konstrukcije smanjuje se opasnost od zaobilaženja.

Kod prednjeg zaštitnog uređaja izabrana je jedna neoborena početna i završna kon-
strukcija, da ne bi bilo moguće naklizavanje na zaštitni uređaj u neposrednom području
građevinskog objekta.

V4-Upotreba - Sistemi Za Zadrzavanje - Srpski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

V4-Upotreba - Sistemi Za Zadrzavanje - Srpski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Verzija: 04

Sistemi za zadržavanje vozila

Prilog A Objašnjenje za maksimalnu bočnu poziciju odn. prodiranje vozila VI

Skup primera preporuka za primenu sistema za zadržavanje vozila

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 3

2.1 Opseg delovanja i maksimalna bočna pozicija vozila

Strana 4 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

2.2.1 Objašnjenje za poglavlje 3.3.1.4 Dužine, stav 1 (a) RPS

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 5

Stepen zadržavanja Minimalna dužina

Strana 6 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Slika E3a: Opadajuća kosina (H>3 m i nagib strmiji od 1:3) - skica

Slika E3b: Opadajuća kosina – fotografija (Foto: Heike Becker)

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 7

2.2.4 Objašnjenje za poglavlje 3.3.1.4 Dužine, stav 1 (d) RPS

2.2.5 Objašnje za poglavlje 3.3.1.4 Dužine, stav 1 (f) i stav 2 RPS

Strana 8 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 9

 Pregledost pri zaustavljanju

Strana 10 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

4 Zaštitni uređaji na mostovima i potpornim zidovima (poglavlje 3.5 i 3.6 RPS)

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 11

Strana 12 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 13

Standardni slučaj sa širinom kape 1,5 do 2,05 m?

Dokaz sposobnosti nošenja savijanja ispunjava?

Dokaz sposobnosti nošenja savijanja ispunjava?

Strana 14 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Dužina konzole Lk u [m]

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 15

Strana 16 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

2 Izbor jednog ispitanog sistema za

(tač. 3.5.1.2 RPS 2009)

3 Vrednosti iz klasa područja delovanja

4 Procena jačine udara Procena daljih okvirnih uslova

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 17

Slika E9: Primer za potrebne stepene zadržavanja u jednom ukrštanju autoputeva,

Strana 18 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 19

Strana 20 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 21

B.1 Prosečna sila na osnovu kinematike

opadne na nulu. Ako su Sn i αn pomeranja odn. prosečno ubrzanje težišta vozila

B.2 Prosečna sila na osnovu izravnanja energije

Isti rezultat se može postići jednostavnim izravnanjem energije. Ustvari bi bočna

Strana 22 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

B.3 Prosečna sila kao funkcija pomeranja zaštitnog uređaja

Slika 1: Premeštanje težišta

(iz DIN EN 1317 – 1, izdanje 1998)

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 23

10 Podaci vredni znanja i česta pitanja u vezi sa sistemima za zadržavanje vozila

Strana 24 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Za priključak H2-sistema za puteve na postojeće sisteme

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 25

Strana 26 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 27

Strana 28 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 29

Klase standardizovanih stepena prodi- Stepeni standardizovanog prodiranja

Strana 30 Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04

Vertikalni presek M 1:10 Žičano uže

Slika B1: Izvedba gelendera sa zaobljenim početkom

Preporuke za primenu, stanje 08/2017, ver. 04 Strana 31