Religijski fanatizam-Danilo Cvetković IV1

Šta je fanatizam? erski fanatizam je duhovno slepilo višeg nivoa, jedna (od mnogih) vrsta ludila.
Fanatizam počinje zanesenošću nekom idejom ili verovanjem koje nema racionalno uporište niti
naučno, versko ili ideološko opravdanje. Svi fanatici (razlikuje ih samo tematika kojom su
„preokupirani“) su to postali iz istog razloga: nesposobnost razlikovanja bitnog od trivijalnog,
stvarnog od nestvarnog, simboličkog i metaforičkog od činjeničnog. Verski fanatizam je
neminovni ishod indoktrinacije i nedovoljnog kritičkog osvrta u ono što se veruje.
Manifestacije fanatizma možemo svrstati u dve osnovne grupe: 1) fanatizam kao izraz oštećenog
razuma i logike; 2) fanatizam u izmenjenom stanju svesti (opsednutost, govorenje
nerazumljivim jezicima, nekontrolisani izlivi emocija, istorija…).
Fanatizam bi bilo vrlo teško grupisati po stepenu potencijalne opasnosti po okruženje kako zbog
različitih i teško predvidivih lančanih posledica tako i zbog različitih učinaka na različite profile
ljudi. Ono što je izvesno je da povećanje broja fanatika umnožava opasnosti svake vrste. Ukoliko
na određenom području postoji dovoljan broj ili kritična masa ideoloških ili verskih fanatika, oni
će bez sumnje pokušati silom nametnuti svoj koncept ostalima.
Verski fanatik zanemaruje zdravu logiku i razum, poznate istine, zakonitosti i činjenice, a svoje
stavove gradi iz nerazumnih i neodrživih tvrdnji. Fanatik ono što je u Bibliji simbolika ili
metafora proglašava doslovnim, a tekstove koji izlažu činjenice izvrće. Kad prirodan uvid
postane oštećen on vremenom biva sve beskorisniji, tako da se u slučajevima verskog fanatizma i
ekstremizma poništava razlika između duha istine i ispravnosti i duha zablude i fanatizma. To je
oboljenje duhovnih sposobnosti kad ljudi umišljaju da vide stvari ili imaju saznanja koja nisu
realna ili koja ne postoje. Oni su zatrovani duhovnom i mentalnom iluzijom, slično kao što se
čovjek truje na telesnom planu opojnim napicima ili nezdravom hranom. Fanatik ima nadahnuće,
ali ne od Boga, i stoga je spreman po svaku cenu braniti svoje iluzije.
Fanatik takođe ima stalnu tendenciju da Bibliju prikaže kao skup fanatičnih ideja. Sektašu i
fanatiku se ne može pomoći da se razuveri razumnim stavovima i činjenicama, jer je razum već
žrtvovan na oltaru fanatizma. Ljudi često pribegavaju toleranciji u različitim verovanjima ili
nivoima razumijevanja vere i to je korektno. Svaka normalna osoba koja ima pogrešno verovanje
jer je indoktrinirana ili dezinformisana, lako će se korigovati kad sazna istinu. Međutim, to sa
fanaticima nije slučaj.
Fanatike odlikuje neuravnoteženo stanje uma. Sklonost ka fanatizmu ogleda se u tendenciji da se
hoda „po ivici“, na granici realnosti i imaginacije, želi da se uhvati nešto čudesno i novo. Fanatik
zanemaruje i prezire mudro i obazrivo kretanje, te izbegavanje pobuđivanja emocionalnih i
ekstremnih gledišta, kao što savetuje i upućuje Božja Reč.
Da bi prikrili svoje stvarno stanje i da bi se prikrile najapsurdnije zablude, fanatici se pozivaju na
bukvalno tumačenje i razumievanje Biblije. Ovo je praćeno neverovatnom upornošću u pokušaju
dokazivanja nečeg što je očigledno netačno. Fanatik je brz da porekne nadahnuće i Božje
vođstvo, ili u najmanju ruku da ga proglasi nepouzdanom tamo gdje mu ne odgovaraju iznesene
stvari. Fanatik se hvata za neke minorne detalje koje koristi kao „dokaze“, dok istovremeno
potpuno zanemaruje jasno izložene činjenice. Tako, na primjer, postoji sekta koja zagovara tzv.
lunarni šabat koji se navodno računa po lunarnom kalendaru umesto jednostavnim sedmičnim
ciklusom kakav je dat prilikom Stvaranja i potvrđen u Dekalogu. Drugi negativni primjer su
fanatici zagovornici ravne Zemlje. Obično se radi o osobama koje nemaju ni elementarnog
opšteg i naučnog znanja iz geografije i astronomije, ali će sa neverovatnom revnošću braniti
gledišta koja su, blago rečeno, na nivou idiotizma. Takođe će svoje „dokazivanje“ začiniti tezom
o opštoj zaveri i zabludi o stvarnom obliku Zemlje i ustrojstvu svemira.
Fanatizam ne dolazi slučajno i usko je povezan sa ličnim zanemarivanjem kultivisanja tela i uma,
kao i nepobeđenim sklonostima ka nemoralu i izopačenosti. Fanatični istupi zapravo
predstavljaju „izduvni ventil“ fanatiku. Na društvenom planu, u okviru određene paradigme,
verske ili ideološke grupe, glavni uzrok fanatizma je konstantno sistematsko ispiranje mozga.
Nerazumna i fanatična gledišta sekularnih i verskih vođa kroz istoriju su uzrokovala nebrojene
žrtve, nepotrebnu mržnju i razdore. Na zemlji se vodi rat oko lojalnosti ljudskih umova.
U ljudskoj prirodi postoji sklonost da se iz jedne krajnosti odlazi u sasvim suprotnu. Mnogi
postupaju fanatički. Neki ljudi izgaraju od revnosti koju pogrešno smatraju verom, ali samo
karakter predstavlja pravi dokaz da je neko zaista na Božijoj strani. Iskustvo je pokazalo da
Sotona one duše koje ne može da okuje hladnom ravnodušnošću, nastoji da gurne u neki oblik
fanatizma.
Zašto je fanatizam opasan i zašto mu nema mesta u Božijem delu? Sektaši i fanatici su sablazan
za normalne misleće ljude jer ih mogu trajno odbiti od bilo kakvog dodira sa religijom. Fanatik
sramoti Božije delo i izvrgava ga ruglu na taj način što sve religiozne ljude izlaže preziru.
Dovoljan je samo jedan fanatični istup da baci senku sumnje na nosioce Božijeg dela i sumnji u
ispravnost biblijske religije. Fanatizam postepeno podriva i izvrće biblijsku nauku, pridaje
biblijskim tekstovima značenje koje nemaju ili izopačenu funkciju. U osobe koje se uporno drže
svog fanatizma, uprkos tako jasnih dokaza da je to delo sila tame ili da je u oštroj suprotnosti sa
zdravim razumom i logikom, ne možemo imati poverenja. Njihovom sudu ne treba pridavati
nikakav značaj.
Kao po pravilu, duh fanatizma je vrlo uporan i tvrdoglav. U najvećem broju slučajeva, nikakav
dokaz ne može razuveriti fanatika da je u zabludi. Stoga su susreti i kontakti sa fanaticima vrlo
neprijatni, kako onima u Božijem delu tako i prosečno razumnoj osobi koja ne mora biti
religiozna. Ta neprijatnost se stvara kroz pokušaj napadanja na zdravi razum, dok se, s druge
strane, pametna i poštena osoba sama stidi umesto fanatika ili uopšte nerazumnog čovjeka. Kao
što kaže poslovica, „čega se pametan stidi, time se budala ponosi.“ Fanatizam spušta masivnu
kapiju odbojnosti prema konceptu iza kojeg naizgled stoji.