основним погледима учењу Марове школе. То учење налазимо већ у V веку ст. е.

, додуше у врло
примитивном облику, код анонимног писца ''О Атинској држави''. Трубецкој долази до закључка
да се за ''првобитни индоевропски'' морају претпоставити најмање два реда гутурала, али да
готово сви историски познати индоевропски дијалекти имају само један ред гутурала, и да је
појава другог реда гутурала секундарног карактера. За Трубецког је важна околност, са гледишта
лингвистичке географије, што кавкаски језици показују два реда гутурала, при чему је супротност
између веларних и палаталних гутурала условљена природом суседних вокала. Ипак Трубецкој
заједно са Куриловићем који је у првом реду на основу хетског материјала обновио и употпунио
де Сосирово и Мелерово учење о индоевропским ларингалима, налази да су у сасвим
''најстаријем'' стадију индоевропског језика постојали ларингали, и да се стога најпримитивнији
инд