такве су везе дали свој глас и Меје и Педерсен и Трубеској, а не само Асколи, Делич, Мелер, Кини

и Шот. Сасвим супротно гледиште о хистерогености палаталног реда индоевропских гутурала

заступао је готово четрдесет година свог рада Хирт, почевши од прве своје расправе из 1899 г. па
све до овог рата (в. Indogerm. Gramm. I 232 и Арнцов рад у Rapports Бриселског конгреса лингвиста
1939, 103—133). Слично Мејеу и већини стручњака Хирт је заступао гледиште да је кентумска или
западна група архаичнија и да палатализација 8/14/2019 Milan Budimir - Grci i Pelasti
http://slidepdf.com/reader/full/milan-budimir-grci-i-pelasti 6/54 ''прајезичких'' велара, условљена
контактом са палаталним вокалима, значи у ствари асимилацију и према томе иновацију,
карактеристичну за источне припаднике индоевропске језичке заједнице. Међутим, и сам Хирт
морао је у више махова да констатује приличан број тешкоћа које се таквим схватањем не могу
уклонити, иако је и он сам и његови следбеници, као Карстин (в. Festschrift Hirt II 3000) и Георгијев
(Kuhns Zeitschr. 64, 104 и Vorgriech. Sprachwissenschaft pass.), стално наглашавао релативну позну
спирантизацију односно асибилацију палаталних гутурала, вршену потпуно независно у појединим
језицима сатемске групе. Истине ради мора се истакнути да се Карстин донекле удаљује од учења
свог учитеља и да палатални ред не сматра иновацијом него заједничким поседом
реконструисаног ''праиндоевропског'' језика, т.ј. он долази на крају крајева до старог закључка: у
''праиндоевропском'' односно ''општеиндоевропском'' морала су ипак постојати три реда
гутурала. Источни језици су, у разним временима и не увек у истим случајевима, спровели