Umetnost Meditacije Koja Se Živi

MJONG SONG
KOREJSKA UMETNOST MEDITACIJE KOJA SE ŽIVI
DR. DŽENEL KIM
PREVOD: SANA KNEŽEVIĆ
SADRŽAJ
9 Uvod
27 PRVI KLJUČ: Poznaj svoje pravo ja
49 DRUGI KLJUČ : Istiniti pravi metod
71 TREĆI KLJUČ: Prestani da se opijaš sopstvenim mislima
91 ČETVRTI KLJUČ: Kako će te pamtiti?
107 PETI KLJUČ: Teži povezanosti i časti
129 ŠESTI KLJUČ: Promeni svoju stvarnost na bolje
149 SEDMI KLJUČ: Dovoljna je jedna šibica da upali hiljadu
167 OSMI KLJUČ: Budi poput bambusa
187 Izrazi zahvalnosti
191 O autoru
Mom ocu:
Najveća mi je želja da zauvek budem kraj tebe jer s tobom ništa na ovom svetu nije nemoguće i tle se
nikada ne izmiče.
Tvoja nepokolebljiva ljubav, saosećanje i snaga vibriraju talasnim dužinama univerzuma i svaki život koji
dodirnu obogaćuju dubljim razumevanjem istine u ovom univerzumu, onoga što je važno. Samo tvoje
prisustvo uzemljuje one koji stoje pred tobom jer si ti suština onoga što znači biti čovek. Donosiš svetlost
svetu, dajući nadu i pravac. Nekada sam mislio da nikada neću upoznati biće koje ume tako da voli,
iskreniju dušu, neobičniji duh, ali ti si me naučio da je suština ovog duha u svakom od nas, i da je na
nama da ga negujemo i pustimo da iz nas sija.
Najveći poklon koji sam ikada dobila bilo je to što sam tvoja ćerka. Kroz to iskustvo i tvoj nepokolebljivi
primer šta znači biti zaista dobar čovek, shvatila sam šta jei dobra majka, žena, sestra, prijatelj. Pokazao
si mi put.
I umom i srcem sam spremna da podelim sa ovim svetom sve principe kojima si posvetioi svoj život, kao
što su oni podeljeni sa vama. Znam da bez ovih univerzalnih principa ovaj svet nikada neće upoznati
pravu humanost, nadu, zajedništvo, saosećanje i empatiju.
Tvoja ćerka i uvek verna učenica,
Dženel
UVOD
Većina oblika meditacije traži od nas da budemo mirni i tihi. Moramo da u našem užurbanom životu
odvojimo vreme i zaboravimo na spisak obaveza koji se stalno uvećava. Međutim, nije uvek lako
napraviti korak nazad.
Mjong Song™ meditacija koja se živi upravo je suprotnost tome. To je oblik meditacije koji je aktivan,
dinamičan i utkan u naš svakodnevni život. Reč je o obliku meditacije koji nam pomaže da o sami sebe,
a samim tim i svet, sagledamo jasnije.
Mjong Song je svakodnevna praksa koja koristi osam „ključeva“ kao alate za ispitivanje svake situacije
u kojoj možemo da se nađemo, kako bismo mogli da učinimo ispravne izbore i sve okolnosti stavimo u
perspektivu. Na taj način smo u mogućnosti da se dublje bavimo životom i otkrijemo svoje mesto i
svrhu u svetu.
Mjong Song nam pomaže da ostanemo prisutni, svesni, utemeljeni i povezani tako da možemo da
vodimo harmoničan i uravnotežen život, bez obzira na ono što se dešava oko nas.
Dobrobiti Mjong Song korejske umetnost meditacije koja se živi
Sve stvari u prirodi i našem okruženju su povezane. Neki tu povezanost nazivaju energijom, drugi
životnom snagom. Volim da to jednostavno nazvovem povezanošću. Kada počnemo da vežbamo Mjong
Song meditaciju koja se živi, postajemo svesniji ove povezanosti. Počinjemo da učimo više o sebi, svojim
odnosima i uticaju koji imamo na svet oko nas. Mjong Song nam nudi način da budemo svesni, smireni,
odlučni i harmonični. Uči nas kako da rešavamo konflikt, prođemo kroz stres, i ostvarimo bilo koji cilj tako
što stičemo perspektivu i stvaramo dobre navike u svakodnevnom životu.
Sve ono sa čim se borimo - na poslu, u braku, kao roditelji, u prijateljstvima, sa zdravljem, novcem i
porodicom - postaju manje teške. Počinjemo da stičemo bolji osećaj ravnoteže između našeg uma, tela i
duha, jer smo sposobni da jasnije sagledamo same sebe, kao i ljude i okolnosti koje nas okružuju,
zahvaljujući tome što pročišćavamo svoj um i sledimo ispravne izbore i postupke.
Naravno, ove promene ne dolaze preko noći, ali vežbanjem osam ključeva Mjong Song meditacije koja se
živi, možete početi da menjate način na koji živite svoj život.
OSAM KLJUČEVA MJONG SONG MEDITACIJE KOJA SE ŽIVI
Prvi ključ: Poznaj svoje pravo ja
Život nam pruža neograničene mogućnosti da naučimo šta je naše pravo ja. Kada otkrijemo ko smo zaista
bićemo na putu da postanemo najbolja verzija sebe samih.
Drugi ključ: Istiniti pravi metod
Ono što jeste istina odraz je našeg unutrašnjeg stanja. Prava odluka jeste ono što je najbolje za sve
uključene. Ispravan izbor je ravnoteža između onoga što je ispravno i onoga što je istinito.
Treći ključ: Prestani da se opijaš sopstvenim mislima
Na korejskom, Doe Chi znači „biti pijan od sopstvenih misli“. Koristimo ovu frazu da opišemo one koji
dozvoljavaju da njihove misli i uverenja ograniče njihov pogled. Da bismo vežbali Mjong Song, širimo
svoju perspektivu, a zatim preuzimamo odgovornost za svoje postupke i jasno sagledavamo sopstvene
okolnosti. Na ovaj način se osnažujemo i postajemo sposobni da promenimo svoju stvarnost.
Četvrti ključ: Kako će te pamtiti?
Svi ćemo za sobom ostaviti neku zaostavštinu. Koliko je ta zaostavština značajna zavisi samo od nas. Kada
počnemo da tražimo načine da zasadimo seme dobrote za buduće generacije, često primećujemo da
svuda oko nas za to postoje male, svakodnevne prilike.
Peti ključ: Teži povezanosti i časti
Živeti časno znači poštovati druge zbog uloge koju obavljaju za dobro svih. Ovo poštovanje je zasnovano
na dubokom uvažavanju i dubokoj ljubavi prema svim živim bićima.
Šesti ključ: Promeni svoju stvarnost na bolje
Svi imamo mogućnost da svoju stvarnost promenimo na bolje ili na gore. Kada dozvolimo da naš
unutrašnji svet odredi našu spoljašnju stvarnost, možemo da negujemo osećaj dubokog mira i snage koji
nas nosi u bilo kojoj situaciji.
Sedmi ključ: Potrebna je samo jedna šibica da se zapali hiljadu
Potrebna je samo jedna pozitivna akcija, jedna osoba ili jedna misao da zapali još hiljadu. Međutim, kao
što postoje noć i dan, glasno i tiho, muško i žensko, jin i jang, uvek postoji pozitivno i negativno, što znači
da baš kao što se ovaj princip odnosi na pozitivno, takođe može da znači i da jedna negativna radnja,
osoba ili misao mogu zapaliti još hiljadu istih takvih. Ako znamo kakav uticaj ima čak i jedna od naših
misli, onda možemo da budemo znatno svesniji činjenice da svako od nas ima moć i da ima izbor u svakoj
situaciji da učini svoj i život onih oko nas boljim ili ne. Nijedan trenutak nije nebitan.
Osmi ključ: Budi kao bambus
Postoje vremena kada treba biti čvrst, i postoje vremena kada treba biti fleksibilan. To je ravnoteža
života. Umesto da uvek budeš krut, budi kao bambus: jak, ali fleksibilan kako se ne bi slomio, sa znanjem,
iskustvom i mudrošću koji tiho prate Tao ritam - put univerzuma.
Zaostavština Mjong Song meditacije koja se živi

Istočnoazijski filozofi i praktičari podučavali su tokom vekova ispravne načine za poboljšanje zdravlja,
povećanje vitalnosti i uspostavljanje ravnoteže, sreće i harmonije. Uravnotežavajući um, telo i duh, i
povezujući se sa neograničenim rezervama prirodne energije oko sebe, otkrili su da mogu da se smeste
van stalnih negativnih uticaja u životu, kao što su stres i konflikt. U našem savremenom svetu, ova
mudrost može da se primeni za otklanjanje napetosti, nesloge, praznine i iscrpljenosti.
Kao ćerka oca Korejca i majke Amerikanke, rođena u Americi, od ranog detinjstva sam znala za moć koja
stoji iza vekovne medicine i principa Mjong Songa meditacije koja se živi zahvaljujući mojim precima koji
su je prenosili iz generacije u generaciju. Ja sam prva žena u svojoj lozi koja je čuvar riznice biljnih
formulaa i Mjong Song principa, a takođe sam i prva koja ih tako opsežno deli jer verujem da je to deo
mog poziva u ovom životu.
Tačka na kojoj se susreću svesnost i tao
Taoizma je u Koreju stigao iz Kine tokom perioda Tri kraljevstva (220–280. ne) i danas je značajan
element korejske misli. U kineskoj filozofiji, tao je apsolutni princip koji leži u osnovi univerzuma, koji u
sebi kombinuje principe jin i jang i označava način, ili kodeks ponašanja koji je u skladu sa prirodnim
poretkom.
Prema Američkom psihološkom udruženju (APA. org, 2012), svesnost je „svest, iz trenutka u trenutak, o
sopstvenom iskustvu bez prosuđivanja“, dok je Džon Kabat-Zin opisuje kao „svesnost koja proizilazi iz
namernog obraćanja pažnje , u sadašnjem trenutku i bez osude.”
Kada kombinujete svesnost sa prirodnim tao poretkom, to Mjong Song meditacija koja se živi.
Trojstvo meditacije, medicine i mrdanja
U svom životu i radu verujem da postoje tri aspekta koji nam, skupa, omogućavaju da razumemo sami
sebe i svoje mesto u univerzumu, svoju sudbinu.
Meditacija: Mjong Song je meditacija koja „živi“. Umesto da u svom užurbanom rasporedu odvajamo
vreme kako bismo sedeli mirno, tehnike meditacije i svesnosti možemo da unesemo u sve što radimo u
svom svakodnevnom životu. Učimo kako da steknemo perspektivu iz trenutka u trenutak s novim
osećanjem jasnoće i svesti. Često ćemo, ukoliko možemo da promenimo sopstvenu perspektivu, moći da
promenimo i svoj život.
Medicina i formulacije: Da bismo postali najbolja verzija sebe samih i da bismo obnovili svoju unutrašnju
ravnotežu, možemo se okrenuti lekovitim prednostima prirodne medicine. Kao neko ko je u svojoj lozi
deveta generacija lekara i herbologa, želim sve da ohrabrim da cene svoje zdravlje, da osluškujemo svoje
telo i da sebi obezbedimo podršku i ishranu koja nam je potrebna za optimalno zdravlje. Krajnji cilj jeste
da budemo svesni sopstvenog stanja kako bismo mogli da donosimo ispravne izbore za svoje zdravlje i
dobrobit.
Mrdanje: Time što ćemo u svoj svakodnevni život uključiti kretanje, možemo da pronađemo ravnotežu,
da uklonimo stagnaciju, dobijemo energiju i održimo optimalno zdravlje. Učimo da osetimo prirodnu
energiju koja postoji u nama i povezuje nas sa prirodom i svim živim bićima. Zahvaljujući dobrobiti
kretanja postajemo svesniji kako naše akcije utiču na naš um i telo, kao i na one oko nas, i učimo da se
krećemo u skladu sa ritmom univerzuma. Zapamtite, kada naša tela imaju pravilnu funkciju i tok,
možemo da ostvarimo harmoničan život.
Meditacija, medicina, mrdanje – za mene su trojstvo. Sva tri ova aspekta imaju isti koren: tao ili
univerzum. Zahvaljujući ovom trojstvu u svakodnevnom životu, moći ćete da steknete bolju perspektivu u
svakoj situaciji u kojoj se nađete, i tako možete da omeniti svoju stvarnost i svoj život na bolje.
Ova knjiga vas upoznaje sa prvim od tri „M” Mjong Song meditacije koja se živi.
Korišćenje energije prirode
Meditacija koja se živi oslanja se na ključeve iz prirodnog sveta i koristi energiju prirode kako bi njime
prožela telo, um i srce. U svakom poglavlju ove knjige podeliću priču koja odslikava drveće i planine, reke
i sunčevu svetlost. Ove priče su zasnovane na učenjima mog oca iz vremena kada je on bio mladi monah
u Koreji.
Kao sedmogodišnji dečak, moj otac je morao da napusti porodicu kako bi živeo u planini i učio od
majstora. Obučavanje dečaka u intelektualnim i filozofskim aktivnostima, borilačkim veštinama i
umetničkim i kulturnim praksama bila je duga korejska tradicija.
Prvi je izazov bilo da vas majstor primi za učenika. Ne znajući šta da radi, moj otac je proveo prvih
nekoliko dana čekajući ispred ulaza u majstorov Am Ja (pećinu ili prostor u kom se vežba i živi),
posmatrajući ga kako dolazi i odlazi. Majstor Borion je ignorisao svaku njegovu reč i ni najmanjim znakom
nije odavao da je uopšte tamo i video mog oca. Ali moj otac je bio odlučan da postane njegov učenik, pa
je napravio logor na majstorovom pragu. Hraneći se korenjem, bobičastim voćem i drugim što je mogao
da sakupi, čekao je da ga majstor prihvati - ili mu bar uputi neku reč ohrabrenja. Ništa se nije dešavalo.
Nekoliko meseci je moj otac posmatrao kako majstor Borion svakog dana ulazi i izlazi, a onda je počeo da
ga prati kada bi na kratko krenuo po vodu ili hranu. I dalje se ništa nije dešavalo.
Neki glas u umu mog oca pokušavao je da ga ubedi da je njegov plan uzaludan, ali je on odbio da ga
sluša. Verovao je da treba da bude učenik majstora Boriona i ništa ga nije moglo razuveriti.
Konačno, posle pet meseci, majstor je tiho pokazao mom ocu da treba da uđe.
Tako je započela veza koja je za mog oca bila od neprocenjive vrednosti.
Učitelj Borion je mom ocu otvorio vrata ka najvećem znanju koje je prenošeno kroz vekove i omogućio
mu da gaji „dobro seme“ harmonije i mira koje će ostaviti drugima. Vidite, tih prvih meseci majstor je
shvatio sve o mom ocu. Sve je čuo i sve je video. Ali tek nakon što je majstor saznao da moj otac može da
nauči i da upije ono što je potrebno da nauči i da će ostati na pravom putu, otvorio je vrata i pustio ga
unutra.
Školovanje mog oca u planinama trajalo je sedam godina. Kada je dostigao prosvetljenje sa četrnaest
godina, dobio je ime He Kvang. Može se prevesti kao „Sjajno sunce“, i to ime savršeno oličava suštinu
mog oca.
Ovo je jedna od nekoliko preostalih njegovih fotografija (ispod) iz tog vremena:
Moj otac je bio moj najveći mentor. Bio je čovek dubokog saosećanja,
empatija, mudrost i perspektiva. Izgubio sam oca kada sam imao trideset i tri godine, ali on nikada nije
prestao da predaje
ja. Lekcije koje me je naučio dok je fizički bio ovde doprle su do mene još dublje nego ikada dok je bio na
ovoj zemlji.
OVDE: FOTOGRAFIJA
Ovo je jedna od nekoliko preostalih fotografija mog oca iz tog vremena:
Moj otac je bio moj najveći mentor. Bio je čovek dubokog saosećanja, empatije, mudrost i perspektive.
Izgubila sam oca kada su mi bile trideset i tri godine, ali nikada nisam prestala da učim od njega. Lekcije
koje mi je preneo dok je fizički bio ovde doprle su do mene još dublje nego ikada dok je bio na ovom
svetu.
Kako da koristite ovu knjigu
Osam ključeva čine srce Mjong Songa, tako da svako poglavlje u ovoj knjizi predstavlja jedan od tih
ključeva. Svako poglavlje se takođe fokusira na priču o vremenu koje je moj otac proveo u planinama,
učeći od majstora Boriona. Pozivam vas da zamislite sebe na mestu mog oca: zamislite da ste vi sami
učenik, jer ćete tako od pasivnog slušaoca prerasti u aktivnog učesnika. Na ovaj način možete da
internalizujete ove principe i da ih apsorbovati ih u sopstvene obrasce razmišljanja i delovanja.
Tradicionalno je samo nekoliko odabranih pojedinaca bilo u mogućnosti da uči direktno od majstora.
Takva selektivnost se odnosila i na misterije umetnosti lečenja koje su bile moje nasleđe. Sada, dok
prelazimo u novu eru u kojoj se najviši ideali i prakse Istoka i Zapada spajaju u jednu veću celinu, verujem
da je došlo vreme da se ova učenja podele sa širom publikom. Moja namera, i najdublja želja mog srca,
jeste da isceljujući uticaj Mjong Songa meditacije koja se živi prenesem ljudima i porodicama svuda kako
bismo svi mogli da uživamo u većem blagostanju i boljoj povezanosti kao delu našeg svakodnevnog
života.
Pre nego što počnemo da istražujemo Osam ključeva Mjong Songa meditacije koja se živi, dozvolite mi da
podelim sa vama jednu od priča mog oca.
Moj otac je u to kasno popodne obrezivao voćke u svom voćnjaku, kada je stigao glasnik i predao mu
majstorovu poruku.
Za sve godine, koliko je učio od majstora Boriona, takvu je poruku dobio samo jednom. Zato je ovu
otvorio s blagom strepnjom. Pisalo je jednostavno: „Dođi brzo. Ostao mi je još samo jedan dan života.”
Mogu su oca ove reči ispunile neizrecivom panikom. Spustivši alat na zemlju, potrčao je iz sve snage
stazom koja je vodila do kolibe majstora Boriona. Kada je konačno stigao, bez daha i obliven znojem,
sunce je tek počelo da zalazi. Prigušen crveni sjaj obojio je vrata kolibe. Moj otac je pokucao i viknuo:
„Majstore, jeste li tu?“
„Uđi“, začuo se glas.
Sa krajnjim poštovanjem, moj otac je polako otvorio vrata i zavirio u tamu. Kad su mu se oči privikle na
slabu svetlost jedne jedine upaljene sveće, mogao je da razabere lik svog majstora koji je ležao na
krevetu. „Priđi bliže“, reče mu glas.
Paniku je sada zamenila tuga, moj otac je tiho prišao krevetu, naklonio se i uzdahnuo u znak poštovanja.
"Imam nešto da ti kažem pre no što se dan okonča", rekao je majstor Borion.
Moj otac se uspravio. „Spreman sam, Učitelju“, rekao je tiho.
Majstor Borion mu je pokazao da sedne, a zatim je uzeo njegovu ruku u svoju. „Dolazimo na ovaj svet bez
ičega. Živimo ovde neko vreme od pozajmljenih dobara. Onda odlazimo bez ičega.”
„Pozajmljena dobra?“ upitao je moj otac.
„Stvari ovog sveta mogu učiniti naš život udobnijim“, odgovorio je majstor Borion. „Ali sve te stvari
moramo da ostavimo za sobom kada odemo. Sve vidljive stvari su samo pozajmljene. Odakle si došao?“
„Iz voćnjaka, čim sam dobio na vašu poruku.“
„A pre toga?“
„Znate da je moja porodica oduvek živela ovde, još otkako sam rođen“, rekao je moj otac.
„A pre toga?“ bio je uporan majstor Borion.
Moj otac je ćutao, ali je u srcu znao šta njegov gospodar misli.
„Dozvoli mi da ti ispričam priču“, rekao je majstor Borion. „Jednom sam zatekao čoveka kako sedi sam
ispod razgranatog hrasta pored puta. „Odakle dolaziš i kuda ideš?“, pitao sam ga. „Ne znam“, odgovorio
je. „Zaboravio sam.“ I u stvari, ovaj čovek je izgubio svako sećanje na to ko jeste i šta je bio.”
„Šta se desilo s njim?“ pitao je moj otac, ali je i dalje razmišljao o rečima „Samo jedan života“.
„Čuvao sam ga mnogo godišnjih doba“, odgovorio je majstor Borion, „sve dok mu se malo-pomalo nije
vratila njegova svetlost i on se setio svog doma na dalekoj planini odakle je došao.“
„Da li se vratio kući?“ upitao je moj otac.
Majstor Borion se osmehnuo i malo čvršće stisnuo očevu ruku. „Kada se setiš odakle dolaziš, brzo ćeš
znati i put kojim ćeš da se vratiš. Ceo život je ’brisanje zaborava’. To je princip prosvetljenja.” Tada je moj
otac, shvativši da je njegov gospodar govorio o njemu, počeo da priča.
Gospodar Borion je podigao rukuda bi prizove tišinu. „Kada se rodiš, to je jutro. Svež si i nov dok dolaziš u
ovaj život. Život te izaziva da izabereš dobro ili loše. Prolaziš kroz dan svog života birajući ovaj ili onaj
način. Odakle potičeš brzo bledi iz tvog uma u ciklusima života - dolasci i odlasci, usponi i padovi, ulasci i
izlasci. A kada sunce počne da zalazi, osvrnućeš se na svoj dan na zemlji i videćeš kakvim je plodom
urodio. Da li za sobom ostavljaš plemenito i dobro seme, ili je to trulo voće koje nije nizašta drugo nego
da se vrati na zemlju i reciklira za drugi dan? Kakvo je tvoje sutra?“
Moj otac proguta pri pomisli da će uskoro spoznati kakav je život bez majstorovim prisustva. „Jesam li
spreman, Učitelju?“ upitao je.
„Kada sam bio veoma mlad, učio sam od svog majstora u ovim planinama“, prisećao se majstor Borion
dok je kroz prozor gledao u siluete mračnih vrhova na horizontu. „Još sam tamo.“
Šta mislite?" upitao je moj otac.
„Kada putuješ stazom Čong Do (svesnog)“, odgovorio je majstor Borion, „zauvek si prisutan. Tu je i moj
majstor, i njegov pre njega. Dobro seme živi u učeniku. Kada me više ne bude bilo, ljudi će me videti u
tebi. Ako ne vide tebe, neće videti ni mene. Prema tome, toliko je važno odnegovati dobro seme koje ćeš
ostaviti za sobom - sklad, ravnotežu, karakter, mir, saosećanje, sreću. To je princip istinskog uspeha u
životu. Uskoro ću zaspati.”
„Ali, Učitelju“, prigovorio je moj otac, „dan još nije završen“.
„Život je jedan dan“, odgovori majstor Borion. „Imamo vremena da kažemo: „Dobro jutro“, „Dobar dan“ i
„Laku noć“. Zar ljudi ne mogu ni jedan jedini dan da traže nevidljivi plod na Čong Do stazi? Zar ne mogu
da prođu test i budu spremni da za sobom ostave dobro seme za svoje porodice i generacije koje
dolaze?”
„Gospodaru, koji savet ćeš mi ostaviti sada, poslednji put?“ upitao je moj otac.
Gospodar Borion je čvršće stegao ruku mog oca. „Bez obzira ko su ljudi“, rekao je, „postoji vreme da se
rode, vreme da žive i vreme da umru. Sada je moje vreme da umrem. Učinio sam najbolje što sam
mogagao kako bih ostao na :ong Do putu.”
Dok je slušao, gutajući svaku reč, moj otac je osetio kako mu suze naviru na oči. Povetarac učini da
plamen skoro istrošene sveće zatreperi, kao da izbegava neočekivani napad.
„Čong Do (pažnja, pozitivnost) nalik je sveći“, nastavio je majstor Borion. „Spoljašnji napadi su stalni. To
su Pa Do (neoprezni i nesvesni put ili osoba).“
„A ako se sveća ugasi?“ upitao je moj otac.
Veliki majstor podiže obrve. „Ako se plamen prerano ugasi, onda, u mraku, propadaš. Ali tvoja sveća će
goreti dovoljno dugo. Čong Do uvek vodi naviše. I što se više uzdiže na planini, to je veća sila vetra koja
napada. Duboko u planini je tiše. To je trajno znanje.”
Moj otac je slušao u pobožnoj tišini.
„Čujem da me univerzum zove“, rekao je majstor Borion. „Vreme je da krenem… Spreman sam da se
povežem sa Bogom (univerzumom)“
Osećajući tugu mog oca, dodao je: „Biće vremena za tugu, ali ne sada. Ovo je vreme u kom treba da
koristiš znanje i mudrost kako bi pomogao drugima koji su u bolu i koji gledaju u tvoju svetlost. Njihov je
bol veći nego što možeš da zamisliš. Sve znanje koje posedujem, predao sam ti. Nema više. Koristi ga s
mudrošću. Ti si jarko sunce koje će mnogima pomoći. Kada gledaju u tebe, gledaju u mene i sve one koji
su prošli ovim putem. Ako ti ne uspeš, ja ne uspevam.”
„Učitelju, neću te izneveriti“, rekao je moj otac.
„Ne!“ reče majstor Borion odlučno. „Ne mene - sebe. Uspejte sami. Kada za sobom ostaviš dobro seme
sklada, mira i sreće, otvara se put kojim i drugi kreću tvojim stopama. Svi smo povezani. Kada priznanje
pređe na tebe, ono preko tebe stiže i do mene. Kada ti zaslužiš (ispunjavajući svoju svrhu), ja sam
nagrađen. To je beskonačan krug. To je princip života. To je Čong Do. Šta vidiš?“
„Dobro ste me naučili, Učitelju, ali još je mnogo toga što moram da naučim“, odgovorio je moj otac.
„Kako da …?“
Majstor Borion spusti svoje prste na usne svog učenika. „Radi kao što sam ja uradio, pa čak i bolje. Otišao
daleko koliko sam mogao. Ti ideš dalje. Idi dalje. Budi živa posuda mudrosti. Uzmi moj sjaj i budi još
sjajniji. Uzmi ovo znanje i idi još dalje. Kad stvari učiniš boljima, i meni je bolje. Zapamti, na Čong Do stazi
nikada nisi sam. Uvek ću biti tu.”
„Nikada te neću zaboraviti, Učitelju“, rekao je moj otac. „Ti si mi kao otac.“
Prošlo je nekoliko trenutaka u tišini. Poslednji sjaj zalaska sunca izbledeo je u tami.
Moj otac je tiho govorio: „Mrak je težak.“
„A svetlost“, odgovori majstor Borion, „svetlost te podiže iznad tame, do mesta na kom će se tvoj teret
činiti lakim kao pero. To je velika duhovna snaga.” Majstor Borion je stegao ruku mog oca, govoreći:
„Živećeš svoj život da bi mogao da se povežeš sa Bogom (univerzumom), svojim prvim roditeljem, i da ne
okrećeš glavu od stida. Znam te. Vidim te nevidljivim okom. Bez obzira na to šta sve može da utiče na tvoj
život, ti poznaješ Čong Do. Ti znaš pravi put. Ti si sam svoj čuvar. Uvek ćeš ostati na Čong Do putu. Pošto
su mnogi drugi pod uticajem Pa Doa (nepažnje ili negativnosti), ti ćeš im biti uzor na koji put treba da se
vrate. To je ono što možeš da učiniš za njih.”
„Zar ništa ne mogu da učinim za vas, Učitelju?“ upitao je moj otac.
„Uradi ovo za mene“, odgovorio je. „Uči druge da niko neće izbeći odgovornost. Svi moraju da se povežu
s Bogom. Okreni svoje lice uvek prema Bogu i putuj Čong Do stazom. Neka tvoja svetlost uvek sija za
druge. To je sve što tražim.”
Mala sveća zatreperi i ugasi se. Opuštajući stisak, majstor Borion je šapnuo: „Umoran sam. Sada ću da
spavam.”
U tom trenutku se dogodilo nešto divno. Nešto veliko se prenosilo sa učitelja na učenika. Da li je to bio
poziv da se put osvetli trajnom svetlošću mudrosti? Da li je njegov zadatak da bude onak koji donosi mir
u konfuzni svet? Da li je pred njim bio izazov da se uzdigne još više od ovog velikog mudraca? Da li je to
bio duh harmonije, zajedništva, mira i radosti? Da li je to bilo dobro seme časti, dobro ime lojalnosti i
iskrenih odnosa? Da li je to bila snaga da mnoge porodice nauči kako da dostignu svoj najveći potencijal?
U svetlu svih ovih stvari, u tom trenutku je iznikla oštrica novog rasta u mom ocu – nova posvećenost,
novo obećanje, novi savez da će naširoko podeliti znanje koje je stekao, da istinski zaradi mudrost koju je
negovao, dajući drugima. To je bila njegova potraga. To je bila njegova misija: da svetu predoči bolji put,
čistiji put, put koji vodi do najvišeg oblika ljudskosti.
Moj otac je poslednji put uhvatio ruku majstora Boriona. Zatim je nežno povukao ruku, pognuo glavu i
šapnuo sebi: „Imam samo jedan dan života. Tiho je napustio kolibu i krenuo stazom prema kući, a
majstor Borion je koračao njegovim stopama.
Moj otac je poslednji put uhvatio ruku svog učitelja Boriona. Zatim je nežno povukao ruku, pognuo glavu
i šapnuo sebi: „Imam samo jedan dan života. Tiho je napustio kolibu i krenuo stazom prema kući, a učitelj
Borion je koračao njegovim stopama.
PRVI KLJUČ: POZNAJ SVOJE PRAVO JA

U ovom životu je najvažnije da poznate svoje pravo ja - ili da to kažemo na drugi način: da budete svesni
samih sebe. Svi odgovori u ovom životu nalaze se u prirodi i univerzumu oko vas, što znači da se svi
odgovori mogu naći u vama samima, jer ste vi mikrokosmos celog univerzuma.
Da bismo bili povezani sa univerzumom i onima koji su oko nas, najpre moramo da budemo svesni i
prisutni u sebi. Tek tada možemo jasno da vidimo i same sebe i sve ono što je oko nas.
Veoma je važno zapamtiti da imate moć da birate bilo šta da radite. Kada naođu situacije neravnoteže
koje mogu da izazovu stres i da vas sasvim zaokupe - bilo da je reč o svađi sa voljenom osobom, ili
napetost na poslu ili u našoj zajednici - od suštinske je važnosti da odvojite trenutak i da se setite da
imate izbor da reagujete ili da odgovorite na situaciju u kojoj se nalazite.
Kada reagujete, ponašate se u skladu sa svojim osećanjima, što često dovodi do toga da okrivljujemo
druge ljude ili samu situaciju u kojoj ste se našli. To poteškoću izvodi van vas samih, i stvari uskoro mogu
postati haotične i sasvim van vaše kontrole. Ukoliko odvojite trenutak kako biste bili svesni samih sebe,
bićete u stanju ste da se prizemite i da i same sebe jasnije sagledate. Sagledavši same sebe jasnije, bićete
zauzvrat u mogućnosti da jasnije sagledate i situaciju oko sebe. Tada ste u stanju da se usaglasite s datom
situacijom i da na nju odgovorite, umesto da samo reagujete na osnovu emocija.
Ponekad se čini da ne možemo da kontrolišemo ili smirimo sopstveni um. Potrebna je svest da bismo
shvatili da se čak i borimo sa ovim, ali kada toga postanete svesni, u tom trenutku imate moć da smirite
svoj um i da budete prisutni u trenutku. Radeći ovo, dobićete toliko unutrašnje snage i moći. Tako
možemo da dostignemo mir u svakodnevnom životu bez obzira šta se dešava u našoj okolini.
Ovo je nešto što vam niko ne može oduzeti. To je moć poznavanja svog pravog ja.
„Zapamtite da imate moć da birate bilo šta da radite”
Jednog mirnog, lepog dana, moj otac i njegov učitelj, majstor Borion, šetali su pored kristalno čistog
jezera. Miris trešnjinog cveta ispunjavao je vazduh.
„Vidiš li vilin konjica tamo, pored lotosovog cveta?“ pitao je majstor Borion.
Moj otac je podigao pogled prema svom učitelju i rekao: „Sedi upravo nad sopstvenim odrazom na vodi.“
„Koje vam pitanje to postavlja?“ pitao je majstor Borion.
„Kako to mislite?“
„Pita: ’Koliko dugo samog sebe poznaješ?‘“, odgovorio je majstor Borion.
„Koliko dugo poznajem sebe? Pa, celog mog života!” rekao moj otac. „Kakvo je to pitanje?“
„Kako izgledaš?“ upita majstor Borion.
„Isto kao moj odraz na vodi. Može se videti moj lik, reflektuje se baš tamo“, rekao je moj otac pokazujući.
„Zatvori oči. Sada, kako izgledaš?“

Pomalo nevoljno, moj otac je zatvorio oči. „Vidim neke od svojih karakteristika u svom umu, ali ne baš
sasvim jasno.“
Sa Mjong Song (meditacijom koja se živi) naučićeš da sebe vidiš jasno -ne samo svoj fizički izgled, već i
onog sebe koji je nevidljiv.”
„Kako da vidim sebe koji se ne vidi?“
Majstor Borion se osmehnu. „Pravi put počinje kada se ponizno upitaš: „Ko sam ja?“ Najvažnije je da
naučiš da poznaš svoje pravo, čisto ja. To je prvi korak Mjong Songa. Većina ljudi, kada zatvore oči, ne
vide ništa. Nestali su, jer je njihova slika o samima sebi samo prolazna senka. Oni ne poznaju sebe i, što je
još gore, ni ne znaju da ne poznaju sebe.”
„Kako da sebe jasno poznam?“ upitao je moj otac.
„To je i izbor i način.“
"“bunjen sam ... Kako to mislite?“
„To je izbor jer imaš moć da postaneš onoliko velik koliko želiš. To je način jer iz dana u dan možeš da ideš
napred ispravnim putem ka poznavanju sopstvenog unutrašnjeg ja.”
„Ko na tom putu može da me vodi?“ upitao je moj otac.
„Vodićeš samog sebe koristeći ispravne principe. Sam si sebi vodič. Sam si svoj čuvar, bez obzira gde se
nalaziš.”
Svoj sopstveni čuvar?“
„Mjong Song je put koji vodi ka istinskom mentalnom, fizičkom i duhovnom skladu. On je istovremeno i
opasan i siguran. Za one koji sebe ne poznaju, to je put pun opasnosti, to je put opasnosti, jer ono što ne
vidimo može da naškodi nama, a „neznanje“ drugima. To je pogrešan put, put nepažnje. Ali za one koji
vide i znaju, Mjong Song pokazuje put koji je siguran, jer su oni sami sebi čuvari. Oni su svetlost za sebe i
a svetionik su drugima. Oni su na pravom putu -putu svesnosti - a to je put mudrosti.”
„Da li sam ja na takvom putu?“ upitao je moj otac.
„Pogledaj šta si uradio danas. Šta vidiš?“
„Vidim sebe kako šetam i učim.“
„Kada naučiš da poznaš svoje pravo ja, svoje čisto ja“, rekao je Majstor Borion, „videćeš sebe i bez
ogledala. Majstor Borion za trenutak zastade. Okrenuo se prema mom ocu i stavio ruke na njegova
ramena. „Pogledaj tu mrlju prljavštine na svom licu.“
Moj otac je iznenađeno trepnuo očima. „Kakve prljavštine?“
Majstor Borion je prstom obrisao mrlju prljavštine sa očevog obraza. „Nisi to mogao ni da vidiš ni da
osetiš, ali ćeš uskoro sa sigurnošću znati kada se tako nešto dogodi, jer ćeš to videti i osetiti samom
svojom unutrašnjošću. Sam si sebi čuvar. Ako si dubok i miran, možeš da se pročistiš i da budeš sasvim
svestan samoga sebe, i onog vidljivog i onog nevidljivog.”
„Dubok i miran?“
„Kao ovaj duboki ribnjak“, odgovori Majstor Borion. „Plitka voda može da bude bučna, i da mnogo
pljuska. Pogrešan i nemaran put je plitak i bučan. Ispravan i pažljiv put vodi te u duboke, mirne vode koje
se kreću lagano i u skladu s univerzumom - Tao. Dubina rađa moć. Što je voda dublja, to je moć jača.”
„Koliko ću brzo pronaći sebe?“ upitao je moj otac.
Majstor Borion se sagnu zagrabi šaku peska. „Koraci koje slediš na pravom putu su poput ovih zrnaca
peska. Kada se stegnu i kada od njih postanu cigle, postaju građevinski blokovi samospoznaje. Naučiću te
principima, ali da delaš moraš sam. Dovešću te na gozbu znanja, ali moraš da jedeš sam, sopstvenim
tempom. To je princip svakog učenja.”
„Da li je put težak?“
„Teško je izgraditi zgradu samospoznaje, da, ali nagrade su velike. Kada završiš zadatak, osećaćeš se
sigurno u svojoj zgradi, u svom hramu mudrosti. Osećaćeš se mirno bez obzira na oluje koje mogu da se
sruče na tebe. Tada ćeš, bez obzira gde se nalaziš, biti u skladu i imaćeš unutrašnji mir, jer je zgrada
mudrosti u tebi. I, ikoliko budeš pažljiv, zgrada će trajati zauvek.”
Moj otac je oborio glavu i duboko se zamislio. Zatim je, ponovo podigavši pogled ka svom učitelju, rekao:
„Koliko brzo mogu da budem kao ti? Da li je to uopšte moguće?“
Majstor Borion se osmehnuo ugledavši vilin konjica na površini vode u blizini. Koncentrični krugovi su se
širili na sunčevoj svetlosti. „To je zaista moguće“, reče Učitelj. „Sada ste spremni. Sutra počinjemo.”
TAO I DVA PUTA
Tao znači univerzalna istina, ili bi moglo da se kaže i univerzalna povezanost. Volim tu reč, povezanost. To
je kao da ste se uključili u energiju koja je u svemu: u vašem životu, u vašoj karijeri, u vašim odnosima,
kao i u prirodnom svetu oko vas. To može da bude jednostavno kao povezivanje sa prirodom: kao kada
vam srce uzleti dok gledate u okean ili hodate kroz šumu.
Kada ste povezani na ovaj način, nikada niste sami. Takođe vam pomaže da se ne budete preterano
emocionalno uključeni iz dana u dan, jer to može da bude veoma iscrpljujuće. Tao vas podiže, a ipak vas
povezuje u isto vreme.
Tao postoji od početka vremena i u izvesnoj meri je misteriozan i neobjašnjiv. To je za mene sidro, a i za
mnoge druge. Tao nam je dao jin i jang simbol, uskovitlani crno-beli krug. Jin, tamni kovitlac, povezuje se
sa noćima, ženstvenošću i tišinom; jang, svetlosni kovitlac, predstavlja svetlost, dnevnu svetlost,
muževnost i glasnoću. Zajedno, jin i jang oličavaju dvojnost svega u životu i predstavljaju je na lep način.
Tokom istorije, veliki učitelji istočne Azije poučavali su o dva puta koja možemo da sledimo. Prvi je put
svesnosti, ili ispravan i dobar put, koji se na korejskom zove Čong Do. Drugi je put nepažnje, ili slepi,
negativni ili pogrešni put, koji se na korejskom zove Pa Do.
Šta je, mogli bismo da se e zapitati, „dobro“? Većina etičara i filozofa uglavnom bi se složila da je koncept
dobra predstavljen ponašanjem koje bi trebalo da bude poželjnije kada nam se predoči izbor između
mogućih akcija. Taoistička etika se manje bavi time da se bude dobar, a više time da se postane dobra
osoba koja živi u skladu sa svim stvarima i ljudima, i čija su dela u skladu s tim. Ako taoista želi da živi
dobro, trebalo bi da sve svoje odluke donosi u Tao kontekstu, pokušavajući da vidi šta će najbolje
odgovarati i biti u ravnoteži sa prirodnim poretkom stvari. Reč je o tome da se bude i dela, a ne o
pokušaju.
Moj sin Džekson je trenutno opsednut time da bude „dobar“ dečak. Dok ovo pišem, njemu još nije ni
godine, ali uprkos tome već zna da dobrota mnogo znači njegovim roditeljima. Evo kako smo mu to
objasnili. Biti dobar dečak znači biti ljubazan, to znači biti pažljiv i to znači ponašati se u skladu s tim. To
znači da slušaš svoje roditelje i starije, da poštujete druge, da se umeš da se staviš u kožu drugih.
Nije mi namera da govorim o dobrom i lošem kao o sudu. Nije na meni ili na bilo kome od nas da
odlučujemo o ovim stvarima. Tao destiluje dobro kao ono što karakteriše ljubaznost i saosećanja koje
predstavljaju život u harmoniji sa drugima.
Prvi korak Mjong Songa, ili meditacije koja se živi, jeste da naučite da upoznate svoje pravo (čisto) ja u
svim aspektima: mentalnom, fizičkom, duhovnom, kao i u odnosima sa drugima. Kada postignete ovo
razumevanje sebe, što je stalna i beskrajna praksa, spremni ste da izaberete i sledite ispravan put.
Svesnost je jedan od najvažnijih principa Mjong Songa. Kada razvijemo dubok osećaj samospoznaje dok
sledimo ispravan put, lakše ćemo ostati na pravom putu.
Zašto je ovo toliko važno? Oni koji slede ispravan i svestan iznad svega vrednuju principe časti,
integriteta, lojalnosti i saosećanja, i žive svoj život u skladu sa tim. Neko ko sledi put svesnosti razmatra
posledice po druge koji su u nešto uključeni pre nego što u potpunosti donese bilo kakvu odluku. Kada
sledimo svesni put, izgrađujemo svoj karakter, samopouzdanje, samopoštovanje i snagu, što direktno
vodi ka životu koji ima svrhu i koji je srećan.
S druge strane, ukoliko odlučimo da idemo pogrešnim putem, obuzimaju nas egoizam i ljubomora, a
nedostaju nam osobine kao što su čast, disciplina i stabilnost. Ne poznajemo sebe i sopstveni potencijal;
što je još gore, često i ne znamo da ne poznajemo sami sebe - slepi smo za čistu istinu ili ne znamo za
čistu istinu i delujemo u stanju neznanja i disharmonije. Sopstveno samoljublje nas čini slepim za svetlost
dobrote i služenja drugima. „Opijaju“ nas sopstvene male misli, obaraju nas sopstveni sitni interesi i
nesigurnost.
Odabir sopstvenog puta
Najleše je što svako od nas zaista ima moć da odabere put kojim će da krene. Kako da biramo? Najpre
tako što ćemo naučiti da upoznamo svoje pravo (čisto) ja. Ovo nije samo izolovana, samoživa vežba. Ima
mnogo veze sa povezanošću, a samim tim i s odnosima. Poznavanje svog pravog ja jeste proces koji
počinje iznutra, ali je važno da se ne bavite predugo samim sobom. Umesto toga, proverite sami i vidite
gde ste. Na primer, možda vas veoma dugo obuzimaju misli ili osećanja od kojih biste mogli da se
odvojite tako što ćete da se „izmestite“, a zatim brzo nastavite dalje primenjujući ovu mudrost u svojim
odnosima i okolnostima sa kojima se suočavate.
Ovako sam odgajana, a tako i vaspitavam svoju decu, jer bilo koju odluku da donosimo, ona se ne tiče
samo za ovog trenutka. Kada odlučimo da krenemo ovim, ispravnim putem, staramo se da nastavimo sve
ono dobro što je bilo pre nas i vodimo računa o svemu što želimo da ostavimo unucima naših unuka. To
je talasna dužina povezanosti među ljudima, među prirodom, između vremena koje je bilo i vremena
koje dolazi. Ova vrsta „longitudinalne veze“ između generacija i kroz vreme jedno je od važnih načela
taoizma i otkrila sam da mi pruža i veliku radost i osećaj ukorenjenosti.
Nevidljivim okom stalno posmatrate sebe u svetlu svojih najvećih potencijala. Korejski izraz je In Gon, što
znači najviši oblik ljudskosti. Bez obzira na vaše okolnosti, bez obzira na to šta bi drugi mogli da kažu o
vama, bez obzira na to kako bi možda mogli da vas osuđuju ili pogrešno ocenjuju, vi ste ono pravo ja koje
vidite sopstvenim nevidljivim okom. Ti si planina, a ne prolazni pramen dima; stena, a ne suvi list koji se
spiralno spušta na vetru; okean, a ne umirući žar u noći. Ti si svoje istinito ja zauvek, koje se uvek kreće
naviše, ispravnim putem, ka jasnoj viziji apsolutne ljudskosti. To je princip istinskog (čistog) sopstva. Na
kraju, to je uvek tvoj izbor.
Ostati čvrst
Oni koji su krenuli slepim i nemarnim putem često biraju da pokleknu i, kada se to dogodi, žele da i drugi
pokleknu sa njima. U svojoj zavisti, ljubomori i nesigurnosti, oni nastoje da poremete put svesnog. Mogli
bi da kažu: „Planina će se urušiti. Stena će se srušiti. Okean je samo para.“ Za one koji su nesigurni,
ovakvo je verbalno oružje zastrašujuće. Ali za osobu koja je spoznala sebe samu ovo oružje uopšte i nije
oružje, jer je ta osoba usidrena u viziji onoga što zaista jeste.
Ono što mi ovo zaista govori jeste da bez obzira na to kako se neko ponaša prema meni, mogu mogu da
odaberem da odgovorim s ljubaznošću, saosećanjem i otvorenošću. Iznad svega, mogu da se stavim u
njihovu kožu. Kada sam imala oko devetnaest godina, tražila sam u restoranu sto za mog oca, majku i
mene. Hostesa je zauzela čudan stav i bila je razdražljiva i sasvim beskorisna.
Upravo kada sam htela da reagujem na to, otac me je uhvatio za ruku i pogledao u mene. Bila sam
prilično sigurna da znam šta bi hteo da kaže -na kraju krajeva, u svojoj devetnaestoj godini sam ionako
sve znala!
„Zašto se ona tako ponaša prema meni? Šta je njen problem?" „Malena“, rekao je moj otac (tako me je
nazivao i kad sam već bila odrasla žena!) „Kako znaš kroz šta je ona prošla? Najpre, kako znaš šta joj se
dogodilo jutros? A zatim, zašto uopšte dozvoljavaš da te to uznemirava?“
U tom trenutku, i u mnogim drugim od tada, morala sam da nastavim da biram pravi put, bez obzira na
to šta su drugi radili oko mene - a možda posebno ako su bili neprijateljski raspoloženi prema meni, jer
nikada nisam mogla da znam šta ih je navelo da izaberu taj put.
Jednostavno ne možemo da slušamo i upijamo sve ono što ljudi govore. Na kraju, imamo izbor da
odgovorimo na način koji uravnotežuje situaciju ili da reagujemo, što obično otvara prostor za napetost i
rasprave. Bilo da se reč o društvenim mrežama, ćaskanju u školskom dvorištu ili pored aparata za kafu,
uvek možemo da odvojimo samo jedan trenutak da zastanemo i razmislimo, i da ne uskačemo u voz
ogovaranja ili pokušaja da unizimo drugu osobu. Zamislite samo kakvu bi razliku napravilo kada bismo
živeli kao zajednica u kojoj se osećamo istinski povezani kao ljudska bića.
Ova ideja, naravno, nije ništa novo. Tokom istorije, karakterni ljudi su naučili kako da ostanu čvrsti čak i
kada su suočeni s ogovaranjem i glasinama. U Mjong Songu, svesna osoba odbija negativnost na tri
ključna načina:
1. Uzemljite se - i ostanite fokusirani na svoje pravo (čisto) ja. Pogledaj samog sebe svojim nevidljivim
okom.
2. Steknite perspektivu - i prikupite činjenice. Kada počne ogovaranje, vežbajte i ohrabrujte druge u
tome da načelno ne donose bilo kakav zaključak u nedostatku vidljivih, potvrđenih činjenica. Rasvetlite
situaciju pre nego što donesete bilo kakvu presudu ili postupite na osnovu informacija koje su dali drugi.
3. Preduzmite akciju - i nastavite da se krećete uvis na ispravnom putu, bez obzira na sve. Odbijte da
budete ometeni i, ako otkrijete da ipak jeste, priznajte to i vratite se na pravi put. Život nas stalno izaziva
da biramo dobro ili loše. Ovo ne možete da promenite, ali možete stalno da nastojite da birate dobar put.
Postoji viši put koji treba slediti: brakovi koji se moraju pročistiti kako ne bi došlo do negativnih
elemenata; deca kojoj treba dati smernice i pokazati im kako da žive u skladu s principima; zajednice
kojima je potrebno prosvetljeno vođstvo. Sve ovo zavisi od poznavanja istinskog sebe.
U pravom sopstvu postoji velika moć da odagna štetne sile koje se kovitlaju svuda oko nas i koje bi da
priguše svetlost samospoznaje i nadjačaju naše principe. Ove sile venu pred pažnjom kao vlati trave u
užarenoj peći.
Kako negovati vezu bez pukotina
Naučiti da upoznamo svoje pravo i čisto ja znači spoznati sebe u četiri aspekta: fizičkom, mentalnom,
duhovnom i u odnosu sa drugima. Da bi uspostavila istinsku ravnotežu i harmoniju, svesna osoba trenira
svoj um, telo i duh kako da crpi energiju iz neograničene rezervoara univerzuma. Oni usklađuju svoje
postupke sa prirodnim i večnim principima, tako da mogu da budu svesni i da očisti negativne uticaje pre
nego bi mogli da imaju destruktivni efekat.
Isto važi i za pažljiv način izgradnje odnosa. Dobri odnosi traju jer su ukorenjeni u principu međusobnog
razumevanja i poštovanja, kao i u zajedničkom cilju negovanja trajnog nasleđa za našu porodicu u celini i
za generacije koje dolaze. Čistoća odnosa je suštinski deo Mjong Songa. Baš kao što vodimo računa da
svoje telo ne izlažemo klicama i virusima, podjednako bi trebalo da se čuvamo i da ne dozvolimo da
štetni uticaji uđu u naše odnose. Ako postoji čak i mala pukotina u vezi, u nju mogu da se uvuku toksični
elementi.
Čisto prijateljstvo i čista ljubav karakterišu odnose između onih i među onima koji su svesni. Njihovi
odnosi ostaju otvoreni za nove ideje, kreativna rešenja i sugestije pune ljubavi, a postoji i posvećenost
nastojanju da „podignu“ jedni druge. Najveći su i najbolji oni odnosi u kojima svaka osoba radi kako bi
pomogla drugoj da postane znatno bolja. Istovremeno, ovi odnosi se odupiru antagonizmu, zavisti i
svakom uticaju koji proizvodi nepoštovanje, nedostatak povezanosti, ljubomoru ili uništavanje druge
osobe.
U braku, prijateljstvu i poslu, odnosi se često narušavaju jer ljudi postaju neusklađeni i harmonija bledi.
Ljudi koji nastoje da ojačaju vezu čistom snagom volje i herojskim naporom često ne uspevaju. Metalna
šipka savijana i ispravljana više puta iznova na istom mestu postaće lomljiva i na kraju će pući. Sasvim se
isto može desiti i u vezi.
Od trenutka kada smo moj suprug Kreg i ja stupili u vezu, razmišljali smo o ovome. Podelili smo vizuelnu
sliku temelja bez ikakvih pukotina. Otac me je uvek odgajao da vidim pojedince u našoj porodici kao dve
ruke potreble za aplauz. Ono na šta je mislio jeste da kada ste porodica, važno je da se zapitate: Šta
pokušavam da postignem? Šta je moja poenta kada pokušavam da se raspravljam? Šta zaista dobro
dolazi od toga što jedan član porodice „pobeđuje“ drugog? Vaša namera bi trebalo da bude da odete
korak dublje od temelja i uverite se da u njemu nema pukotina. Shvatite svrhu i nameru i odakle druga
osoba potiče, jer skoro uvek želite da završite na istom mestu. Za Krega i mene, to je veoma važno u
našoj vezi, jer ne samo što smo u braku, mi takođe radimo zajedno i imamo zajedničku decu. U svakoj
situaciji u kojoj se nalazite, možete uvek da razmišljate o sebi i svojim odnosima. Ovo je prava
demonstracija meditacije koja se živi, Mjong Song.
Zamislite ovu scenu: recimo da ste ušli u neuređenu sobu u svojoj kući. Posvuda su razbacane igračke,
tanjiri i šolje, prozori su umazani prljavštinom, a prlašinom je pokrivena svaka površina. Znaš da to moraš
da poočistiš. Sada razmislite: koliko ste se često zagledali u sebe na isti način?
Uverena sam da je jedna od stvari koje možete da uradite da biste bili sigurni da ćete ostati svesna osoba
u tome da shvatite da uvek postoji pročišćenje koje tek treba da se desi. Volim da o tome razmišljam kao
o duhovnom i emocionalnom obliku filozofije Mari Kondo o magiji sređivanja koja vam menja život. Pre
nekoliko godina napisala sam post na blogu „Vreme je da se počisti iznutra“, i izabrala sam da to
ilustrujem slikom velikih kolica punih smeća. Želela sam da ljudi vide i shvate da, baš kao što možemo da
sredimo svoj dom, isto tako možemo da sredimo stvari i iznutra. I, kao što svi znamo, ne pospremate
samo jednom; to je redovan posao. U idealnom slučaju, uvek bi trebalo da pazimo na nered i da ga
uklanjamo pre nego što se nakupi. Ako razmišljate o tome na taj način, meditacija koja se živi je poput
metode KonMari za sređivanje kuće, ali primenjena na vaše unutrašnje ja!
Ovo je posao koji je potrebno da uradimo kako bismo otkrili naše pravo ja. Neophodno je da svaki
pojedinac nauči šta je njegovo pravo ja i da neguje dobre odnose koji odražavaju vrednosti ravnoteže,
integriteta, lojalnosti, poverenja i posvećenosti. Trajne veze održavaju se takvom mudrošću i praksom.
Jedna stvar koju bi trebalo razumeti kada je reč o čistoj ljubavi jeste da ona nije zatvorena u samu sebe.
Kada smo u čistoj vezi, nikada nismo previše bliski, ali nikada ni previše udaljeni jedno od drugog. Stojimo
na pravom rastojanju. Ukoliko se previše zbližimo, veza može da postane krhka i da se prekine. Ako se
održava previše labavo, ili postane nepovezana, drugi uticaji mogu da se uglave između nas i da započnu
svoj posao razaranja. Ali ako je odnos fleksibilan, uravnotežen i ukorenjen zajedničkim ciljevima, tada će
se oboje ponašati u skladu sa svojim pravim ja i radiće na postizanju i održavanju harmonije, ravnoteže,
sreće i rasta, pretvarajući vezu u vezu koja traje zauvek.
Jače od istine
Možda mislite da nema ništa jače od veze zasnovane na istini. Želiela bih da preispitate način na koji
razmišljate o tome. Obećanje napisano u pesku, gnezdo sagrađeno u žbunu koji kotrlja vetar - sve je to
trajnije od odnosa izgrađenog na trenutnoj istini.
U svim vezama dolazi trenutak kada se ljudi otvaraju jedni prema drugima kako bi otkrili svoje najdublje
misli i osećanja. Ovo je „trenutak istine“. Kažu sebi: „Otkrili smo svoju dušu jedno drugom. Sada među
nama postoji trajno poverenje, jer jedno o drugom znamo ono što niko drugi ne zna.”
Ali ova trenutna istina nije čvrsta osnova za vezu. Takva istina može i da se promeni, jer dolazi iz misli.
Misli dolaze iz uma, a zar se um ne menja stalno? Kako veza može biti bezbedno usidrena za dok koji
pluta? Kada se ta istina kod jednog čoveka promeni, drugi često nije ni svestan prelaska na novu trenutnu
istinu. Otkrivanje nakon činjenice često je šok. To rezultira povredom i besom, a onda odnos erodira od
odnosa bliskosti i harmonične veze postaje problematičan i distanciran odnos.
Ne mora da bude tako. Odnos izgrađen na principima traje, jer se princip nikada ne menja. Princip je
večna istina, čvrsto sidro za vezu. Čvrsta osnova.
Ako naučite da sebe gledate nevidljivim okom, ispunjeni ste sigurnom nadom u budućnost i sigurni ste u
uspeh. Vi znate ko ste: vi niste dim ili suvi list ili žar koji gasne, već planina, stena, okean. Ova sigurnost
daje snagu vašim odnosima, vašem supružniku i vašoj deci. To čini da vaše veze traju zauvek.
Budite duboki kao okean
U priči koja je pomenuta ranije u ovom poglavlju, Majstor Borion objašnjava razliku između duboke i
mirne vode.
Pa Do, pogrešan i nemaran put, plitak je i bučan. Čong Do, ispravan i svestan put, vodi vas u duboku,
mirnu vodu koja se polako kreće u skladu s univerzumom. Dubina rađa moć. Što je voda dublja, to je moć
jača.
Više od svega, moja krajnja želja jeste da budem duboka kao okean, da osećam struju univerzuma, ali i da
me ne remeti svaki nalet vetra koji me udari. Živeti tako je iscrpljujuće. Sa tolikim haosom koji se dešava
u nama samima, život nam prolazi pod stalnim stresom i mi smo sve lošije -fizički, mentalno i duhovno.
Ne možemo da budemo dobri partneri, dobri ćerke, dobri sinovi, dobri prijatelji, dobri roditelji. TU
pitanju je domino efekat.
Postoji izreka:
Pazi na svoje misli, one postaju reči;

pazi na svoje reči, one postaju dela;
pazi na svoje postupke, oni postaju navike;
pazi na svoje navike, one postaju karakter;
pazi na svoj karakter jer on postaje tvoja sudbina.
Morate da budete svesni svojih misli i reči, a zatim morate da znate da te misli i te reči tačno odražavaju
kako ćete se ponašati u ovom životu. Sve će se uskladiti, i u dobru i zlu.
Evo još jednog načina razmišljanja o dubokoj vodi u poređenju sa plitkom. Svaka vrsta vode ima svoj zvuk
i pravo ja ima uho koje uviđa razliku. Isto tako, naše pravo ja sluša glasove onih koji su na putu svesnosti i
bira odnose ispravno i mudro. Postoje tri glavne vrste glasova na ovom svetu:
1. Glas svesnosti: reči, tonovi i jačina koji neguju harmoniju, ravnotežu, zajedništvo, poštovanje, svest i
dostojanstvo. Nameru saosećanje i negovanje dobrog semena za budućnost. Komunikacija je direktna,
jasna, dostojanstvena, skromna - kao duboka, mirna voda koja se nezaustavljivo kreće napred sa snagom
i svrhom.
2. Glas površnosti: reči, tonovi i jačina koji služe samo da ispune tišinu malim razgovorom i besciljnim
površnostima. Namera je da se potroši vreme i pridobije pažnja. Komunikacija je neuredna, kružna, plitka
– poput vrtloga koji na ivici potoka nikuda ne idu.
3. Glas neznanja: reči, tonovi i jačina zvuka koji govorniku teže da obezbede određenu ličnu korist ili
nekakvu prednost. Priroda takvog glasa je sebična. Namera je često manipulacija. Ton je kreštav, hvalisav
i arogantan. Jačina zvuka je glasna, poput mahnitog, blatnjavog pljuskanja u oluku posle iznenadne oluje:
brza, burna i zasenčena negativnošću.
Kada smo na pravom putu, imamo sposobnost da uočimo ove različite glasove i da odlučimo da se
uskladimo samo sa glasovima svesti, povezanosti i svesnosti.
Niko ne može da jede umesto vas
Svaki put kada čitate Tao, može vam značiti nešto drugačije. Malo je zagonetno, malo neuhvatljivo, i to
može da nam bude neprijatno. U zapadnom mentalitetu, želimo odgovore. Želimo pojedinosti. Želimo
rešenje, i želimo ga odmah. Pa ipak, život uglavnom ne funkcioniše baš tako. Obično morate da pređete
izvestan put. Niko drugi ne može da ti pruži odgovore - ili, kako bi mi moj otac rekao, „Niko ne može da
jede umesto tebe“.
Nadam se da ova knjiga ima malo tog kvaliteta: nudi principe koji su vam potrebni, ali vi sami morate da
jedete; morate to da učinite vi sami.
Ovako sam odgajana. Moj otac nikada nije prihvatao brza rešenja. Umesto toga, izazvao bi me da
razmislim o svom ponašanju.
Za mene je to ponekad bilo i frustrirajuće. „Tata, zašto me jednostavno ne kazniš kao što to rade svi drugi
roditelji?“ Ali ne, on bi tražio da sednem i odvojio bi vreme da mi objasni stvari, posadio bi seme u moj
um. On je bio i moj roditelj i moj učitelj, i uvek je nalazio vremena da mi rasvetli ove principe, a zatim mi
je pomagao da ih primenim na svoju stvarnost: ako kreneš ovim putem, postoji velika šansa da će se
desiti ovo. Bio je to vrlo logičan pristup. Ako ste inteligentno ljudsko biće, ne možete se raspravljati sa
tim.
Sada, sa svojom decom, kada rade nešto što nije mudro, pokušavam da nađem vremena da zastanem i
provedem ih kroz isto.
„Džeksone, ako nastaviš da se igraš sa dugmetom za prozor automobila, šta će se dogoditi?“
„Priklještiću prst.“
„I da li će ti to prijati?“
„Ne, mama.“
„Dobro. Dakle, da li želiš da nastaviš da se igraš sa prozorom?“
„Ne, mama.“
Kao dete, bila sam ona vrsta devojčice koja nije volela da diže prašinu. Ali ponekad bih upadala u nevolje
zbog nečega što bi moj otac nazvao „traženje pažnje“. Sa sedam godina nisam ni znala šta to znači. Moj
otac bi rekao: „Malena, prestani da tražiš pažnju.“ Čoveče, sasvim sam drugačije to doživela jednom kada
sam i sama postala roditelj. Sada to govorim svom najstarijem sinu. To su trenuci kada se dete ponaša na
iznenađujući način, ili ode u ćošak i duri se umesto da dođe do mame ili tate i otvoreno traži ono što želi.
Čak i odraslima može biti teško da budu iskreni i autentični! To je onaj glas površnosti koji sam ranije
opisala. Deci je često potrebna pomoć da bi prenela svoje misli, osećanja i želje, i važno je da im
pomognete da sve to dekodiraju, kao i osećaj da su izostavljeni ili zašto nešto može da ih ljuti. Možda im
nedostaje svest o tome da je to što rade signal da im je od roditelja potrebno nešto određeno, ili im
jednostavno nedostaju potrebne jezičke veštine da verbalizuju da im je potrebno saosećanje ili svesna
pažnja, ili jednostavno mir, hrana ili san! Ali ukoliko ovi obrasci nisu bili dekodirani za nas, na isti ćemo se
način ponašati i kao odrasla osoba - na primer, durićemo se kada zapravo želimo da razgovaramo.
Ćutaćemo kada nam je potreban zagrljaj. Biti u stanju da pojmite šta vam je stvarno potrebno i šta tražite
jeste veština koja vam daje vetar u leđa kada zaplovite u neizbežno nemirne vode života.
Ovo ne zvuči kao neka velika stvar, ali ovi principi donose osećaj samopouzdanja, sigurnosti i mira. Kada
počnete da poznajete sebe dovoljno dobro, ne morate da tražite pažnju na drugom mestu. Sve dok ste
na ovom svesnom putu saosećanja i ljubaznosti i ako imate dobre namere, možete da budete čvrsti u
načinu na koji živite svoj život.
Ovo je prvi korak
To što ćete naučiti da poznate svoje pravo ja jeste početak vašeg putovanja svesnom stazom koja stremi
uvis. Putovanje nije bez prepreka, jer život nikada ne prestaje da nas pred nas stavlja izazov da izaberemo
dobro ili loše.
Put nikada ne prestaje - ni za koga od nas. Znam da nisam tamo, i ne znam da li ću ikada biti. Uvek se
može još naučiti, ali ono što je lepo jeste to što ove misli i ova prakse na kraju postaju navika, tako da ne
moramo više toliko da razmišljamo o tome. Postaju deo našeg svakodnevnog života. I tako izgleda Mjong
Song.
Odabirom svesnog načina spoznaćete svoj veliki mentalni, fizički i duhovni kapacitet i vi ćete da rastete
kako biste ispunili ovaj neograničeni potencijal. Izgradićete čiste odnose koji će vam pomoći da gajite
dobro seme koje ćete ostaviti svojoj porodici i drugima za generacije koje dolaze: dobro seme sklada,
ravnoteže, mira, radosti, odanosti i trajnog zajedništva.
DRUGI KLJUČ DRUGI: ISTINITI PRAVI METOD
U mojim očima, jedan od krajnjih ciljeva u ovom životu jeste da dođem do određene vrste probuđenosti
ili prosvetljenja, kako bismo mogli jasnije da vidimo i da dobro upoznamo sebe. Ovo je za mene veoma
istočnoazijska perspektiva. Mnogi ljudi pronalaze probuđenost putem meditaciju i razmatranja Budinog
života - bez obzira da li su budisti ili ne. Takođe postoji razumevanje, posebno u istočnoazijskoj kulturi, da
se probuđenost može postići kaligrafijom ili pokretima Tai Či. Buđenje se može dostići i putem muzike.
Ako svoj um i svoje srce u potpunosti uložite u nešto, čak i u nešto tako jednostavno kao što je pravljenje
hrane, dolazi do prosvetljenja.
Prosvetljenje je prisutno u načinu na koji gledate na sve. I zauzimajući taj stav, uvek ste prisutni - ili se
možda uvek krećete ka tome da budete prisutni, jer je to stalna praksa.
Kada ovako gledate na život, svaki trenutak je dragocen.
U prvom ključu Mjong Songa ili meditacije koja se živi, videli smo važnost izbora puta. Ovaj izbor nije
nešto što se čini „jednom i zauvek“. Svakog dana smo suočeni sa novim nizom novih izbora. Šta da
radimo kada naše dete želi našu pomoć oko domaćeg zadatka? Kako da reagujete kada kolega napravi
ozbiljnu grešku na poslu? Kada vidimo stranca u nevolji, da li da mu priskočomo u pomoć ili da se
povučemo?
Moglo bi da se kaže da nam je, nakon što smo izabrali putanju, potreban metod za navigaciju - a to je
upravo ono što nam ovaj drugi ključ nudi.
Nakon što je priroda izlila nežnu kišu po zemlji, zora je donela toplinu na selo. Stope su najavile posetioca
koji je došao do k olibe majstora Boriona. Bio je to moj otac, koji je oprezno pokucao na vrata.
„Gospodaru, jesi li budan?“
„Ovamo“, doviknuo je glas iza stabla jabuke u susednom voćnjaku. Zaprepašćen, moj otac se okrenuo i
zaGgledao se u u izlazeće sunce u pravcu glasa.
„Jeste li to vi, Učitelju?“
„Da.“
„Žao mi je što sam malo zakasnio“, doviknuo je moj otac, „ali jastuk me je zarobio.
„Hteli ste da jutros ostanete u krevetu?“
„Ne! To jest, ja...“ promuca moj otac.
„Reci istinu!“
„Pa, bilo je primamljivo.“
„Zašto nisi sledio svoj osećaJ i ostao u krevetu?“ upita Majstor Borion.
„Zato što smo se dogovorili da se vidimo i da dobijem lekciju. Bilo je ispravno doći.”
„Tvoja lekcija je već počela“, odgovori majstor Borion. „Učino si pravu stvar što si došao. Ta tri prijatelja -
istinito, dobro i ispravno - oni su tvoji saputnici za ceo život. Idi u najdublju dolinu i tamo su. Idi na
najvišu planinu i tamo su. Pređi najšire more i već te čekaju. Kako se budeš nosio sa ova tri saputnika će
odrediti vaš životni put i koliko ćete mira uživati.”
„Možete li da objasnite malo više, majstore?“
Gospodar Borion se osmehnu. „Evo, hajde da uberemo malo voća. Šta misliš o ovim jabukama? Zar ne
izgledaju ukusno? Hajde. Odaberi jednu."
„Pa, izgledaju dobro, a ja sam žurio i nisam doručkovao.“
„Znači, zaista želiš jednu?“ upita majstor Borion.
„Pa, da, to je tačno, ali...“
„Šta ako ti kažem da mi je seljak dozvolio da uzmem voće sa ovog drveta?“ upitao je Majstor Borion,
posegnuvši da ubere jednu od najlepših jabuka.
„Onda bi bilo ispravno da...?“ - reče otac pomalo neodlučno.
Majstor Borion mu pruži jabuku. „Već počinješ da shvataš. Drži ovu jabuku dok ne stignemo do sela.
Tamo je neko koga želim da upoznaš.”
Dok su se njih dvojica spuštali niz put, pored njih je projurila žena na natovarenom biciklu. Točak bicikla
je prošao kroz u rupu punu kišnice i blato je poprskalo mog oca.
„Hej!” - viknuo je ljutito. „Vidi šta si mi uradila!“
Postiđena, žena je stala i vratila se do svoje žrtve. „Tako mi je žao“, rekla je, „nisam želela da zakasnim na
pijacu i da otvorim svoju tezgu.
„Šta prodaješ?“ upitao je Majstor Borion, dok je moj otac otresao blato sa rukava.
„Noću pletem korpe, a danju ih prodajem da prehranim porodicu.“
„U koje vreme moraš da ustaneš svako jutro?“
„Četiri sata.“
„Da li voliš da ustaješ tako rano?“ upitao je.
„Ne“, odgovorila je. „Ali moram da radim da bih brinula o svojoj porodici. To je za mene prava stvar.”
„Da li je u redu to što decu ostavljaš po ceo dan?“ blago ju je zadirkivao Master Borion.
„Iskreno, radije bih se sama brinula o njima“, odgovorila je žena, „i nije u redu što ih ostavljam. Ali
moram da radim da bih im dala hranu.”
„Ponašaš se ispravno“, uveravao ju je majstor Borion. „Tvoja deca će imati koristi od ove ispravne odluke.
I to će i tebi doneti mir. Siguran sam da si svoju decu ostavila u dobrim rukama. Želimo ti prijatan dan.”
Nakon što je žena otišla, majstor Borion je pogledao mog oca i upitao: „Da li uvek vodiš svoj život u
skladu sa onim što je istina?“
„Naravno“, odgovorio je moj otac, pomalo uvređen tim pitanjem.
„Kako si se osećao kada te je ta žena poprskala blatom?"
„Došlo mi je da je gurnem u jarak“, odgovori otac ljutito.
„To je bio tvoj iskren osećaj?“
„Da.“
„Onda, ako se uvek ponašaš u skladu sa onim što je istina, zašto to nisi uradio?“
„Pa“, promrmljao je moj otac, „valjda sam odlučio da to ne bi bilo ispravno.“
„Kontrolišući svoje postupke na ovaj način“, odgovorio je Majstor Borion, „učinio si ono što je bilo
ispravno. Ti si dobar domaćin za svoja tri saputnika - istinito, dobro i ispravno. Mjong Song put jeste da
uravnotežimo istinito sa dobrim i da dođemo do ispravnog.”
Utom su Majstor Borion i moj otac stigli do sela, i bučne i užurbane pijace.
„Prati me", reče Majstor Borion. Krenuli su niz mračnu uličicu do prljave kolibe u izolovanom uglu sela.
„Pogledaj kroz ovaj prozor i reci mi šta vidiš“, uputio ga je Majstor Borion.
Moj otac je zaklonio oči od jutarnjeg sunca i zavirio u tamu. U kolibi je video starca u dronjcima
sklupčanog u uglu.
„Beskućnik“, rekao je moj otac. „Kako se podnosi hladnoću i bedu ovog mesta?“
„Zdravo, prijatelju“, reče Majstor Borion strancu. "Kako se osećaš danas?"
„Izdržavam“, šapnuo je čovek. „Hvala vam što ste ponovo došli.”
Okrenuvši se mom ocu, majstor Borion je upitao: „Kako ste osećaš videvši da ovaj starac ovde pati sam?“
„Zaista bih voleo da ga izbavim iz njegove bede.“
„Zašto onda to ne uradiš? Možeš da nađeš način da se promeniš stvari za njega.”
„Vidim da to ne bi bilo u redu“, rekao je moj otac, „jer kako ga ijedna moja akcija može spasiti?“
„Onda ništa nećeš učiniti?“
Moj otac je oklevao na trenutak, ne znajući šta da radi. Onda se odjednom široko osmehnuo. „Daću mu
ovu jabuku. To je početak.”
„To je tačno“, rekao je majstor Borion. „Iako bi zaista želeo da ga spasiš, nije u tvojim rukama da to učiniš.
Dakle, u ovom trenutku je ispravno da se to ne činiš. Iako bi zaista želeo da sam pojedeš jabuku - i inače
bi to bilo sasvim ispravno - u ovom slučaju je ispravno da se pobrineš za ovog stranca. Sada bi mogaoda
uradiš ispravnu stvar.”
Ozaren radošču, moj otac je pružio ruku kroz prozor i beskućniku dao jabuku.
„Blagosloven bio tebi, mladiću“, rekao je. „I blagosloven tvoj učitelj, koji te je u mladosti naučio dobroti.
Dok su se majstor Borion i moj otac vraćali u selo, na ramenima su osetili toplotu sunčevih zraka.
„Kako se osećaš?“, upitao je majstor Borion.
„Radostan sam i u miru“, odgovorio je moj otac.
„Radost i mir su plodovi ravnoteže“, potvrdio je majstor Borion. „A ravnoteža se postiže ispravnim
životom. Kao te sunce oslobađa noćne senke, tako će te izbor ispravnog puta osloboditi senke sebičnosti,
neravnoteže i nedostatka časti. To je prava harmonija, put do uspešnog i smislenog života. Sada, hajde da
uberemo još jabuka."
„Kako da naučim više, Učitelju?“
„U sledećoj lekciji.“
Put istinitog-dobrog-ispravnog
Priča o majstoru Borionu i mom ocu koji istražuju šta je „istinito, dobro i ispravno“ jedna je od mnogih
sličnih priča koje su se vekovima prenosile sa generacije na generaciju i sa jednog učitelja na učenika, i
dalje, kroz trajnu usmenu tradiciju. Prilično je lepo razmišljati o činjenici da ovo nije samo jedan odnos
između učitelja i učenika. Umesto toga, to je deo dugog, veoma dugog lanca principa zasnovanih na
životu u harmoniji sa Taoom. Mnogo mi znači što znam da su određene ideje položile test vremena.
Put istinito-dobro-ispravno (ili istinit-dobar-ispravan metod) takođe je vekovimprenošen kako bi nam

pomogao da donesemo ispravne odluke u svakodnevnom životu. To je metod koji se može koristiti u
svakoj situaciji kako bi se stekla perspektiva, jasno sagledale okolnost i reagovalo na uravnotežen i
efikasan način. Neki bi to mogli da nazovu i „savest“.
Poznavši svoje pravo ja - kao što smo naučili u prvom ključu - znaćete svoja prava osećanja, šta je u datoj
situaciji istina za vas. Od te početne tačke možete da koristite put istinitog-dobrog-ispravnog kako biste
uvećali blagostanje za sebe, svoju porodicu i za druge, i da postignete veliku unutrašnju snagu, mir i
slobodu.
Ovaj metod se zasniva na formuli odnosa.
Put istinito-dobro-ispravno
SLIKA
ISTINITO + DOBRO = ISPRAVNO
Istinito se odnosi na vaše unutrašnje stanje u bilo kom trenutku- šta zaista osećate prema nečemu. Ovo
unutrašnje stanje može da bude radost, bes, strah, tuga ili ljubav. Kako se osećate u vezi sa nečim
(istinito) u velikoj meri određuje šta ćete izabrati da uradite u vezi sa tim. Na ovaj način, istina vodi do
jedne ili više mogućih radnji koje su odgovor na okolnosti o kojima je reč.
ISTINITO →PRAVAC DELOVANJA
Ali koje su, ukoliko ih ima, od ovih mogućih radnji one koje su ispravna stvar u datim okolnostima? Pod
ispravnim se podrazumeva ono za šta se čini da pruža najviše dobra za sve uključene. Često se zasniva na
onome što je opšte prihvaćeno kao ispravna radnja, ili u „crno-beloj” situacije.
Izbor akcije koja će učiniti najviše koristi za sve uključene naziva se ispravnim izborom. To znači da ste
uzeli u obzir ono što je istinito za vas, a takođe ste i odvojili trenutak da se stavite u položaj drugih ljudi
kako biste stekli perspektivu i jasnije sagledati situaciju iz svih uglova. Naš cilj je da uradimo ono što je
ispravno u svim aspektima svakodnevnog života: ličnom, profesionalnom, duhovnom; u zajednici, na
poslu, u braku, prijateljstvu i u porodičnim odnosima.
Istinito, kada je u ravnoteži sa dobrim, vodi ka ispravnom.
Na ovaj način, formula služi kao vodič koji će nam pomoći da se ispravno ponašamo u svakodnevnom
životu i da naše ponašanje bude zasnovano na principima ravnoteže i harmonije.
ISTINITO + DOBRO = ISPRAVNO
Pronađite uspone i padove

Lepota ovog simbola je u tome što oblici unutar njega imaju značenje. Jin I jang simbol predstavlja
konzistentnu i stalno promenljivu ravnotežu koju poznaju Tao ili univerzum, u kojoj je svako ljudsko biće
deo šireg plana. Uvek postoje različiti načini da se dođe do ispravne odluke: ona je dinamična, aktivna,
ona se stalno menja… i može da predstavlja izazov. Međutim, kako to postaje navika u našem
svakodnevnom životu, beskrajne su nagrade za nas same, za naše odnose i za svet oko nas.
Kada pogledam ovaj simbol, razmišljam i o tome da život neprestano teče, sa usponima i padovima - gde
god postoji gore, postoji i dole. U životu je ova činjenica neizbežna. Ipak, usred ovih uspona i padova,
možemo da pronađemo doslednost, možemo da se usidrimo i uključimo u tok. Sa našim sidrom,
možemo da nastojimo da nikada ne budemo previše gore ili previše dole. Kada stvari idu dobro, možemo
da budemo srećni i zahvalni, i da uživamo u tom trenutku. Istovremeno, znamo da ništa nikada ne ostaje
na vrhuncu. Ne mislim ovo na pesimističan, već na realističan način! I kada smo dole u dolini, možemo da
se setimo da je to samo jedan trenutak u vremenu i da ćemo opet biti gore.
Od vitalnog je značaja da uvek ostanete utemeljeni i dosledni. To je prava ravnoteža u životu.
Na putu istinitog-dobrog-ispravnog uravnotežavamo istinito i dobro i postižemo ispravno u

svakodnevnom životu, i to nam omogućava da na ovom putu stignemo do prekretnice naših dostignuća.
Kako svakodnevnom životu primeniti metod istinitog-dobrog-ispravnog?
Metod istinito-dobro-ispravno je izvanredan alat. Ako ga posmatramo svojim nevidljivim okom,

dosegnućemo jasnoću u vezi s tim kako nam pomaže da donesemo ispravne odluke, one koje se
zasnivaju, ali i prevazilaze, one donete na osnovu razmatranja istinitog ili dobrog.
Možete da ga primenite svuda, stalno, sa svojom decom, supružnikom, u prijateljstvima, na poslu ili sa
roditeljima.
Pretpostavimo da ste primetili da neko od vaše dece ima poteškoća da reši neki problem dok radi domaći
zadatak. Naravno, osećate duboko saosećanje prema svom detetu. Dakle, „istina“ u ovom slučaju jeste
saosećanje. Šta treba učiniti? Razmišljate o nekim mogućnostima:
1. Izgrdićete dete zato što ne može samo da reši zadatak;
2. Rešićete problem umesto svog deteta;
3. Uputićete dete da sutradan zatraži pomoć od svog učitelja;
4. Naučićete svoje dete principima koji stoje iza problema i pustićete ga da ih samo sledi.
Broj 2 je najbrže rešenje i često se čini da je u datom trenutku to najlakši put napred. Međutim, ovo je
verovatno jedan od najtežih izazova za roditelje: uzdržati se od toga da uvek rade stvari umesto svoje
dece. Jer ako to radimo, kako ćemo im pomoći da se razviju i postanu jaki i sposobni pojedinci? Trenutno
je reč o samo jednom problemu i jednom domaćem zadatku, ali u životu, kakav je balans?
U ovom trenutku mislim na svog oca i na to koliko mi je prostora dao da sama donosim odluke, ali me je
uvek posmatrao kako se ne bih okliznula s litice. To je tako tanka linija - pustiti nekoga da donosi
sopstvene odluke i ohrabrivati ga najbolje što možete.
U ovom slučaju, recimo da kod svog deteta želite da negujete samopoštovanje i nezavisno razmišljanje,
pa birate akciju broj 4, što se u ovom slučaju ispostavlja kao ispravan izbor. (Pod pretpostavkom da
zadatak nema veze sa fizikom na nivou srednje škole, jer to je van dometa vašeg razumevanja!) Možda
postoji okolnosti u kojima bi drugi izbori bili tačni, ali ne u ovom primeru.
Ovo pitanje se proteže dalje od vaše dece. Osećam to kada je reč o mojoj mami. Osećam to I kada je reč
o mojim bliskim prijateljima. Osećam to i sa svojim mužem. Postoje trenuci u kojima želim da se umešam
i zaštitim ih od poteškoća, ali to nije uvek najbolji način da se nešto uradi. I sigurna sam da oni osećaju
isto kada je o meni reč. Kako izražavate ljubav prema ljudima do kojih vam je najviše stalo?
Neposredno pre nego što je moj otac preminuo, nas troje dece - nismo više bili deca, naravno, ali u
izvesnom smislu smo to bili i tada - sedeli smo na ručku sa ocem. To smo radili prilično često, ali obično bi
sa mnom bio moj sin Vins, ili moja mama. Tog dana se dogodilo da smo bili samo nas troje i moj otac.
Dok smo sedeli zajedno, rekao je: „Znate, kao vaš otac, vidim svakog od vas. I kao ocu, najvažnije mi je da
vidim svakog od vas i da vam pomognem da postignete sve što želite da postignete, po vašoj meri.” Ovo
je bio zaista lep trenutak i mislim da ga nijedno od nas nikada neće zaboraviti. Ne samo što je to lepa
misao već je on i delao u skladu s njom. Ja sam drugačija od svoje sestre i od svog brata i oni su drugačiji
od mene, i on je zaista gledao svakog od nas ponaosob. Razmatrao je okolnosti koje su bile ispravne za
nas kao pojedince.
Moj otac je često govorio o sagledavanju okolnosti iz „bolje situacije“, pod čim je mislio na bolju
perspektivu. Na primer, pretpostavimo da hodate ulicom i da vidite čoveka koji iznenada izleće iz
prodavnice i obara drugog čoveka na zemlju. Vaš prvi utisak je da je takvo ponašanje nasilno i okrutno.
Vaša „trenutna istina“ jeste da je čovek koji je izleteo iz prodavnice agresor i da ga treba zaustaviti.
Snažno ste motivisani da pomognete čoveku koji je pao na zemlju. Na osnovu vašeg trenutnog nivoa
razumevanja, ova bi akcija bila ispravna.
Ali, sačekajte. Utom iz prodavnice istrčava i žena i pokazuje prema muškarcu koji je na zemlji i koji sada
pokušava da se oslobodi drugog čoveka koji ga drži na tlu. „Ukrao mi je tašnu“, vrišti žena. U tom
trenutku, primećujete da je oboreni muškarac sakrio žensku torbicu u nabore svoje jakne. To baca sasvim
novo svetlo na celokupnu situaciju i vi odmah priskačete u pomoć i pomažete da bude obuzdan.
Stekavši širu perspektivu u vezi sa situacijom, u mogućnosti ste da sve posmatrate u drugačijem
kontekstu i sa više detalja. Vaš um je značajno proširio svoj opseg razumevanja, tako da sada jasnije
uviđate ono što vam je ranije bilo nejasno. Istovremeno, sada sagledavate izdaleka (iz perspektive
nepromenljivog principa) ono što vam je ranije bilo previše blizu (vaša „trenutna istina“). Sada je veća
verovatnoća da ćete izabrati ispravan pravac delovanja.
Koristeći metod istinito-dobro-ispravno, možete da udaljene stvari vidite izbliza i da bliske stvari vidite iz
daljine. Počinjete da se uzdižete do nivoa mudrosti, gde će vaša dela početi da rađaju dobro seme
ravnoteže, harmonije, mira i radosti.
Uvek sam bila odgajana da razmišljam o razlici između znanja i mudrosti na veoma konfučijanski način.
Oba su podjednako važna u Mjong Song meditaciji koja se živi.
Znanje je nešto što možemo da steknemo čitajući učenja velikih mislilaca i što možemo da repliciramo, ali
mudrost je nešto što se stiče samo kroz iskustvo i vreme. Kada god izgovorim reč mudrost, to znači nešto
veoma specifično. Za mene je mudrost savršena reč da se opiše primena metode istinito-dobro-ispravno.
Na poslu, kada sam sa svojim timom u našim proizvodnim laboratorijama, koristim ovu metodu sve
vreme. Ponekad iz situacije izvlači osećanja. Nema ničega lošeg u osećanjima, ali donošenje brzih odluka
na osnovu emocija može biti netačna, čak i opasna. Delovanje na osnovu osećanja jeste reakcija pre nego
odgovor. Na primer, moglo bi da dođe do toga da zaposleni napravi manju grešku koja može skupo da
košta ceo posao. Možete da zamislite neke šefove kako reaguju ljutito, viču na zaposlenog i ukoravaju ga.
Ovo može da dovede do toga da neki zaposleni zadrhte u sebi, da postanu nesigurni u pogledu svoje
buduće pozicije u kompaniji i da uguše sopstvenu kreativnost. Ali ako se povučete i sagledatu celu sliku,
moguće je postići ispravnu akciju za celu situaciju. Istina je da je zaposleni napravio grešku. Da li je dobar
odgovor da ga ukorite? Ili postoji odgovor koji prevazilazi ono što je istinito i dobro i vodi do boljeg
ishoda – ispravnog ishoda? Iz te perspektive možemo da razmotrimo kako bismo mogli da sprečimo da
se ova greška desi u budućnosti: da li je potrebno da više pažnje posvetimo određenoj proceduri ili
dodatnom koraku u datom procesu i, vrlo moguće, da osnažimo naše zaposlene tako što ćemo im dati do
znanja da smo u svemu tome zajedno i da ćemo zajedno i smisliti rešenje da sprečimo da se to ponovi u
budućnosti.
Metodom istinito-dobro-ispravno možemo da vidimo bliske stvari sa distance i da dođemo do odluke

koja donosi najviše dobra za većinu ljudi.
Do Či - opijenost sopstvenim mislima
Kada nismo u stanju da donesemo ispravne odluke, prebrzo odlutamo sa puta koji vodi do uravnotežene
odluke. Odluke donosimo samo na osnovu istine ili samo onoga što je dobro, ne razmišljajući o tome šta
je ispravno. Ovaj Pa Do put (put nesvesnosti) zasniva se na sebičnosti, pohlepi, hvalisavosti i nemarnoj
upotrebi moći, i vodi do negativnosti i ćorsokaka.
Ukoliko zanemarimo način donošenja odluka zasnovanih na putu istinito-dobro-ispravno, nemamo

istinsku moć i istinsku slobodu. Ponosni ljudi se često zavaravaju time što veruju da imaju moć i kada je
nemaju. Arogancija nas vara da verujemo da imamo slobodu, a zapravo nemamo nikakvu slobodu. Oni
koji prate Pa Do put su na ostrvu sasvim sami. Oni su vladari. Oni poseduju sve na svom ostrvu. Ali šta to
znači? Zato što su sami, to ništa ne znači. Kad si sam, pričaš samo sa vetrom.
Kada idemo slepim i nemarnim putem, čujemo samo ono što želimo da čujemo. Tada „selektivno
slušamo“ ono što nam je u korist. Olakšavamo sopstvenu bol uživajući u bolu drugih, hteli mi to ili ne.
Uživamo u ogovaranju. Napredujemo u omalovažavanju drugih. Pretvaramo se da im pomažemo, a
zapravo pokušavamo da uvećamo sopstvenu vrednost. Umesto da donesemo ispravnu odluku,
razmišljamo i delujemo na osnovu svog ega i radi samopromocije. Težimo vrhu, ali nas naša strategija
vodi pravo na dno.
U današnje vreme posebno možemo da filtriramo ono što ne želimo da čujemo. Možemo da blokiramo
nekoga na Fejsbuku kada nas njihove ideje vređaju, možemo da dozvolimo algoritmu Gugla da bira izvore
vesti koji potvrđuju naša uverenja. U izvesnoj meri je krajnje ljudski, ali kada počne da utiče na to kako se
ponašamo prema drugima i na odluke koje donosimo u životu - čak i na to kako se ponašamo prema
samima sebi – moramo da podvučemo crtu. Biti trajno u mehuru sličnih mišljenja može se činiti kao
ugodnije, ali to znači da svom životu ne dozvoljavate da ima punu ravnotežu koja mu je potrebna i
možete početi da gubite empatiju za različite načine razmišljanja i postojanja. Uvek, negde u pozadini
našeg uma, možemo da izaberemo da se stavimo u tuđu kožu pre nego što donesemo odluku ili neki sud.
Na kraju krajeva, možemo da se opijamo sopstvenim mislima. U korejskom jeziku to se ogleda u terminu
Do Či. Pod njegovim uticajem patimo od suženih gledišta, kao u tunelu kada možemo da vidimo samo
uzak prostor direktno ispred naših očiju; samo stvari koje se tiču nas samih, nikada celu sliku. Kako
možete da dođete do ispravnih odluka za dobro svih uključenih kada vidite samo sebe, samog u svom
skučenom prostoru?
Razmislite o vazi. Kako ocenjujete njeno stanje? Ako vazu pogledate samo sa jedne strane i ne vidite
pukotine, mogli biste da zaključite da je vaza cela. Ali šta ako postoje pukotine na strani koja je skrivena?
Ako ne vidite potpunu sliku, ne možete doći do ispravnih odluka.
Tri nivoa svetlosti
Istinu opaža isti deo vašeg mozga koji prikuplja senzacije putem čula (vid, sluh, dodir, ukus, miris). Ovi
osećaji se kombinuju kako bi vam preneli prvi talas percepcije, koji se registruje u vašem umu i doprinosi
tome kako se „osećate“u vezi sa nekim svojim iskustvom u datom trenutku. Ono što osećate u datom
trenutku jeste ono što je istina za vas - „istina trenutka“.
Nastavljajući ovu paralelu sa čulima, želim da vam sugerišem da medtod istinsko - dobro -ispravno
funkcioniše na osnovu tri vrste svetlosti:
Prvi nivo -prigušeno svetlo (percepcija čula): Imamo utisak da je ovaj nivo svetlosti veoma svetao.
Verujemo da stvari vidimo jasno u svim njihovim bojama. Međutim, ovo je zabluda. Takvo svetlo je
veoma slabo. Ono osvetljava tek toliko da nam pruži trenutnu istinu, a trenutna istina, kao što smo videli,
veoma brzo može da se promeni.
Mnoge akcije tokom vekova bile su zasnovane na trenutnoj istini, što često dovodi do nerazumevanja,
zategnutih odnosa, neslaganja i besa. Ono što se u datom trenutku činilo kao dobro nije dovelo do veće
harmonije, već naprotiv.
Na primer, ako ste preskočili jedan ili dva obroka, osetićete glad, ali čim nešto pojedete, glad će biti
utoljena. Ono što je u jednom trenutku bilo sasvim istinito brzo se promenilo u drugom trenutku.
Dugi nivo - umereno svetlo (razumevanje umom): Proširujući svoju perspektivu i integrišući ono što
opažamo u širi opseg našeg iskustva tokom vremena, unosimo još više svetla u situaciju. Upravo je zato
veća verovatnoća da će naši postupci biti ispravni.
Međutim, čak ni ovo nije dovoljno. Zasnovane samo na našim percepcijama i razumevanju, naše ispravne
odluke možda neće doneti najviše dobra za većinu ljudi i prema tome nisu ispravne. Ono što nedostaje
jeste trajna povezanost sa nepromenljivim Tao principom i svetom oko nas.
Treći nivo – jarka svetlost (mudrost unutrašnjeg oka): Kada otvorimo unutrašnje oko (nevidljivo oko) i
sagledamo situaciju iz perspektive nepromenljivog principa, odluke donosimo na osnovu mudrosti. Takve
odluke su uvek ispravne, jer nas mudrost vodi da delamo u interesu stvaranja veće harmonije, mira,
radosti, vitalnosti i trajne snage za sve uključene.
Put istinitog - dobrog - ispravnog vodi nas ka sve višim i višim nivoima svetlosti i mudrosti. Kako budemo
napredovali duž svesnog puta i kako budemo sticali više iskustva i mudrosti, sasvim prirodno ćemo
donositi ispravne odluke koristeći ovaj viši oblik svetlosti.
Veoma je nalik tome da prolazite pored nekoga ko jede ukusnu crvenu jabuku. Automatski vam kreće
voda na usta. Vaš osećaj potiče iz vašeg iskustva jer ste i ranije jeli jabuke. Na isti način, kada naučite da
prirodno koristite mudrost, vrlo brzo ćete znati šta je u životu ispravno. To je operacija višeg svetla, koja
vodi do najvećih prednosti koje traju zauvek.
Mjong Song sve prožima
Kada prvi put počnete da razmišljate o korišćenju metode istinito - dobro - ispravno, prebiranje šta je
istinito, šta je dobro a šta the ispravno delovaće kao teret. Ali nakon nekog vremena shvatate da to radite
sasvim prirodno. To je stanje meditacije koja se živi.
Šta god da želite u životu i bez obzira na to koliko godina imate, možete da postignete svoje ciljeve - čak i
da ih nadmašite - koristeći se ovom metodom pri donošenju svojih odluka. Koristite ga u upravljanju svim
oblastima svog života, posebno u načinu na koji se odnosite prema svom braku, svojoj deci, roditeljima,
prijateljstvu, zdravlju (fizičkom i mentalnom), zaposlenju, ličnim postupcima i humanosti. Ništa nije
suviše veliko niti previše malo da biste imali koristi od puta istinito - dobro - ispravno.
Moj otac je zaista živeo svoj život na ovaj način. Sve je promišljao. Mogao je tako brzo da razmišlja i da se
kreće, i da bude oštar bez ikakvog očiglednog napora. Ali koliko god da je njegov um mogao da bude brz,
imao je u sebi i sporost. Vraćao se na koncept dubokog, poput dubine okeana naspram neravne površine.
Postoji jedna stvar kojoj me je otac posebno naučio i kojoj se često vraćam sa svojom decom. Uvek sam
istovremeno obavljala više zadataka, uvek je oko mene bilo milion stvari koje su se dešavale odjednom.
Posmatrao bi me i rekao: „Malena, koliko stvari radiš?“
Uradila bih mnogo šta, i on je to cenio kod mene, ali je ponekad umeo da mi kaže: „Prvo završi jednu
stvar.
Kada sam se osećala kao da žongliram milion lopti u vazduhu, to me je podsećalo da treba da fokusiram
svoj um. U redu je balansirati mnoge zadatke, razmatranja i prioritete - a neki od nas nemaju drugog
izbora osim da to čine - ali uverite se da možete da se posvetite jednoj stvari i da najpre završite taj jedan
zadatak.
Upravo sam danas otkrila da opet moram da se podsetim na to - završite jednu stvar i odredite prioritet,
umesto da je odložite za kasnije, inače će sve ove „stvari“ početi da se gomilaju! Prolazila sam kroz svoju
kuću u priličnoj žurbi kada sam primetila komadić nečega na tlu, plastični omot koji je neko ispustio.
Koliko često možemo da prođemo takve stvari i da pomislimo moraću to kasnije da pokupim. Ili to što
prljavu šolju ostavljamo na pultu da bismo je kasnije oprali. Odgojili su me tako da ako ima prljavog
posuđa, odmah ga perete I sklanjate. Ako ste negde krenuli i na putu vidite smeće, pokupite ga i bacite
odmah. Nemojte da čekate da to uradi neko drugi; ne ostavljajte za kasnije. To su male stvari, naravno, ali
život se sastoji od tako malih stvari.
Mjong Song vam pomaže da svesno vodite svoj život.
Zapamtite: osim ako ne budete čvrsto u rukama držali dizgine sopstvenog napretka prateći svoj
unutrašnji glas, neće biti usmerenja. Ukoliko ne koristite svoju glavu na ovaj način, kako možete da
osetite svoje srce? Bez srca nema nade. Bez nade nema života. Ne bi bilo ničega. Ipak, uz Mjong Song I
njegove dobrobiti - ravnotežu, harmoniju, snagu i mir - sve je moguće.
„Put istinitog – dobrog - ispravnog prenošen je vekovima kako bi nam pomogao da donosimo ispravne
odluke u svakodnevnom životu”
TREĆI KLJUČ: PRESTANI DA SE OPIJAŠ SOPSTVENIM MISLIMA
Kada se oslanjamo isključivo na svoje trenutne misli i uverenja, na život imamo veoma sužen pogled.
Naša perspektiva postaje ograničena i često nas motiviše isključivo naš lični interes. Kada smo previše
„zumirani“, možemo da vidimo samo uzak prostor ispred sebe, nikako celu sliku. Ne možemo da jasno
vidimo ni ljude ni odnose, i mi se ne ponašamo ni u svom najboljem interesu niti najboljem interesu onih
oko nas. To je kao vid pijanstva.
Kao što možda ne vidite jasno da li vas je alkohol opio, takođe možete da budete toliko „opijeni“
sopstvenim mislima da više ne možete jasno da vidite svoju okolinu. Što dublje ulazite u ovo stanje, sve
više uranjate u tu novu verziju stvarnosti. Kao što smo saznali u prošlom poglavlju, korejski izraz za ovo je
Do Či.
Da razmislimo drugačije, to je kao da nosimo naočare za sunce po ceo dan i noć i žalimo se da je sve
suviše mračno - a onda se uznemirimo i zahtevamo da neko upali svetlo.
Kada stavimo naočare za sunce, naša perspektiva je ograničena, i naša jasna vizija osobe ili situacije
takođe je ograničena.
Da bismo jasno videli život, oslobodili se stresa, imali više saosećanja za druge i dostigli sreću u našem
svakodnevnom postojanju, od najveće je važnosti da steknemo bolju perspektivu – da se malo udaljimo
od stvari koje gledamo. Skinite naočare za sunce i vidite svet onakvim kakav zaista jeste.
Jednog vetrovitog prolećnog popodneva, majstor Borion i moj otac krenuli su polako uz brdo.
„Potrebno je mnogo snage da se popneš uzbrdo nasuprot vetru“, primetio je moj otac.
„Zaista jeste”, složio se Majstor Borion. „Život je izazov za dobro ili za loše i birajući dobro bivaš osnažen.
U snazi ćeš naći slobodu i slobodu. Ako nema snage, nema ni nade ni slobode. Sa slobodom dolazi mir.”
„Šta pod tim mislite? “ upitao je moj otac.
„Vidiš li ono veliko drvo tamo? Šta čuješ? “
„Čujem kako vetar šušti u lišću, i čujem kako se grane taru i kako deblo krcka.”
„Čuješ li koren? ” upita majstor Borion.
„Ne, naravno da ne čujem. ”
„Koren reži kao tigar. ”
„Reži kao tigar? ” upitao je moj otac. „Ne čujem ništa. ”
„Slušaj. Koren urla pouku. Ako imaš uši, možeš da čuješ ono što je mirno. Ako imaš oči, možeš da vidiš
ono što je nevidljivo.”
„Pomozi mi da razumem, Učitelju.”
„Šuštanje lišća i cveća samo je privremeno. Oni obavljaju svoj deo posla, a onda ih nema - obična su
senka života. Grane se njišu i prepliću na vetru, savijajući se pri svakom njegovom naletu. Deblo se jedva
pomera, jer je jače od spoljnih pritisaka. Ali prava snaga je u korenu. Koren je otporan na spoljne pritiske.
Ovo je vidljiva/nevidljiva snaga.”
„Vidljivo/nevidljivo?“
„Vidljivo spoljašnjem oku jer drvo raste. I nevidljivu snagu korena možeš da vidiš svojim unutrašnjim
okom i da osetiš svojim srcem. Bez ove vidljive/nevidljive snage korena, drvo će umreti.”
„I bez granja i lišća i drvo će umreti“, odgovorio je moj otac.
Njegov učitelj se osmehnuo. „Godišnja doba dolaze i godišnja doba prolaze. S vremena na vreme
baštovan mudro orezuje grane. Jesenji vetrovi odnose lišće. Ali koren traje.”
„Razumem šta mislite, Učitelju, ali moje oči su zarobljene vidljivim pokretom prelepih cvetova i listova.
„I oni ti daju lekciju“, odgovori majstor Borion. „Previše lako zaboravljaju svoje nevidljive veze sa
korenom. Kovitlaju i vrte na sve načine na koje vetar diktira. Lepršaju i šestare u vazduhu. Govore glasom
Do Či. Putuju stazom Pa Do, stazom nepažnje. Njihova lepota je kratkog veka. Trajna lepota je u korenu,
jer koren ima vidljivu/nevidljivu snagu.
Koren govori glasom čovečanstva u njegovom korenskom centru. Takav je glas koji se čuje na svesnom
putu principa i mudrosti. Pogledaj ponovo drvo. Šta sada vidiš?"
„Sada vidim grane i deblo drveta. “
„Grane se njišu i vraćaju na svoje mesto“, odgovori majstor Borion. „Kada se zanjišu, opet i iznova odlaze
sa pravog pravog puta. Ali stablo je moćnije. Pomera se veoma blago kada vetar postane veoma jak."
„A koren je“, uzviknu moj otac, „najmoćniji od svih!“
„Da“, odgovorio je njegov učitelj. „Već vidiš vidljivu/nevidljivu snagu svesnosti. Sledi svesni put od cveta
do lista, do grana i debla, i on vas vodi do korena, izvora života drveta. To je Mjong Song koji se pokazuje
u svakodnevnim aktivnostima. Otkud to da ovaj koren ima toliku snagu?“
„Iz semena?“ upita bojažljivo moj otac.
„Da. Od pukog semena koje je bilo deo grozda listova. Seme do korena i do semena ponovo. To je krug
života. U stvari, to je kao tri kruga: rođen si bez ičega. Sve što poseduješ tokom svog života je samo
privremeno. I ne nosiš ništa sa sobom kada umreš osim svog duha. Ostavljate za sobom dobro nasleđe -
dobro seme.”
Utom su stigli do vrha brda i odozgo pogledali na dolinu.
„Šta si danas naučio?“ upitao je majstor Borion.
„Naučio sam da je osnovna snaga vidljiva/nevidljiva snaga Mjong Songa i života“, odgovorio je moj otac.
„Da“, klimnuo je njegov učitelj. „I ako slediš svesni put, uvek ćeš se vraćati izvoru, korenu. To je osnova
tvoje sopstvene snage, tvoj sopstveni koren. Ti si čovek. Ti si čvrst. Ti si postojan. Snažan si u svom
potencijalu! Bez ove moći nema života. A bez života nema snage i nade. Jer u životu, praktikuješ Mjong
Song principe da bi ojačao koren. Kada si jak u svom centru, živiš na ispravan način. A kada živiš na
ispravan način, postaješ jak u svom centru. To je balans. To je harmonija, koja vodi do uspeha u životu.
Kako se osećaš?"
„Osećam da sam u miru sa ovim saznanjem.“
„Dobro“, odgovori majstor Borion. „To je put mira. Vratimo se sada u dolinu. Imamo mnogo toga da
uradimo pre nego što sunce zađe.”
„Kada mogu da naučim više, učitelju “
„U sledećoj lekciji. “
Ravnoteža znanja i mudrosti
Kada pogledamo bukvalno značenje reči „pijan“, vidimo da je njome opisan neko ko je konzumirao toliko
alkohola da ne može jasno da govori ili da se ponaša razumno. Takođe bismo mogli da ih nazovemo
glupim ili nerazumnim.
Možete da pozajmite znanje od druge osobe, ali ne i mudrost. Mudrost je samo vaša i mora se zaslužiti.
Tokom vekova, principi Mjong Song meditacije koja se živi prenošeni su kako bi pomogli pojedincima da
steknu mudrost dok prate svesni put ka snazi, miru i sreći.
Konfučije je mnogo govorio o znanju i mudrosti, kao i o ideji da je oboje neophodno. Kao u jin I jang
simbol, neophodna je ravnoteža. U ovom životu je važno da vredno učite kako biste upili znanje iz knjiga i
od velikih učitelja. Međutim, do mudrosti se ne može stići na isti način.
Mudrost najčešće dolazi sa godinama - iako, iskreno, ne mislim da je starost jedini odlučujući faktor. Kada
dugo živite na ovoj zemlji, neizbežno ćete steći mudrost zahvaljujući iskustvu, ali neki ljudi mogu imati
više mudrosti u znatno mlađoj dobi. Iskustvo, kako se čini, nije jedini način da se stekne mudrost. Kao što
je Konfučije rekao: „Na tri načina možemo naučiti mudrost: prvo, razmišljanjem, što je najplemenitije;
drugo, imitacijom, što je najlakše; a treći je iskustvo, koje je najgorče.”
Dakle , kada nešto počinjemo da učimo, koristimo tehnike pamćenja, čuvanja znanja u našim umovima.
Otac mi je često govorio da prestanem da učim napamet.
„Upijaj to, malena, učini to svojim“, rekao bi mi.

„Šta tim mislite? Zar ne mogu sve da zapamtim? “ pitala bih ga, zbunjena, a možda čak i pomalo
frustrirana.
Trebalo mi je mnogo godina da zaista shvatim razliku koju je moj otac pravio između „učenja glavom“,
koje dominira našim akademskim sistemom, i mudrosti, koja zahteva apsorbovanje načina postojanja.
Čak i sada, ne mogu da kažem „tu sam“ i da sam u potpunosti shvatio mudrost - verujem da je to
beskrajan proces. U životu sam imala privilegiju da upoznam neke istinski prosvetljene ljude, i moj otac je
bio jedan od njih. Čini se da ove prosvetljene duše nikada ne veruju da su dostigle najvišu tačku:
nastavljaju da šire svoj um, upijajući sve više. U ovome se slažu Šekspir i Konfučije. Dramaturg je napisao:
„Budala misli da je mudra, ali mudar čovek zna da je budala“, dok je filozof rekao: „Prava mudrost je znati
ono što ne znaš“.
Mjong Songu je najbolje pristupiti na ovaj način: kao nečemu što se vremenom apsorbuje. To nije skup
tehnika koje treba zapamtiti, već način života koji treba učiniti svojim.
Na kraju ovog svesnog puta jeste ispunjenje istinske ljudskosti. Volim reč „ljudsko“. Otkad pamtim,
shvatam da kada si zaista čovek, krećeš iz svog srca. Uzemljen si. To je stanje koje nas spaja u jedno sa
svim ljudima koji su bili pre nas, i svima koji će slediti za nama u budućnosti. Za mene je to koncept koji
duboko povezuje.
Moguće je izgubiti ljudskost. Moglo bi se reći da podležemo lažnoj ili površnoj ljudskosti koja postoji
samo na površini. Otuda Do Či dolazi: biti slep za ono što je ispravno, brinući se malo ili nimalo za dobro
drugih, prateći izolovan i usamljen put do ništavila. Zvuči strašno, zar ne? Ali to vidimo oko sebe svakoga
dana. Sada bih želela da vam pokažem znake Do Či-a i da ponudim tri leka koji mogu lako, potpuno i
trajno da povrate našu ljudskost.
Šest Do Či neravnoteža
Mnogi od nas su zaglavljeni u današnjici – pri tome ne mislim u smislu da žive u ovom trenutku, već u
smislu jurenja za prolaznim hirovima i trendovima. Kad dođe sutra izgubljeni smo, jer nismo izgradili
svoje živote na principima. Nismo dotakli vidljivu/nevidljivu snagu korena. Ljuljamo se napred-nazad sa
svakim naletom vetra. Nemamo ni moći ni mira.
Emocije se stalno menjaju. Zamislite to ovako: možda ste vrući i dehidrirani i želite nešto da popijete. A
onda čim popijete čašu hladne vode, više niste žedni. Osećaj nestaje. Emocije mogu biti takve. Emocije su
oblaci koji prolaze nebom. Nema ničeg lošeg u doživljavanju svih emocija, tamnih oblačića i belih
pahuljastih, naravno, ali moramo priznati da ona dolaze i odlaze. Možda ste duboko zaljubljeni u nekoga,
a onda se, tri godine kasnije, probudite i otkrijete da ga jednostavno više ne volite. Ovo nije uvek slučaj,
ali možemo da primetimo da su emocije trenutna istina dok principi traju.
Pogledajte oko sebe naše današnje društvo. Na svim stranama možemo videti dokaze Do Či. Toliko ljudi
ne sledi principe, već slede svoje trenutne simpatije i antipatije. Sviđanja i nesviđanja se stalno menjaju,
za razliku od principa, koji se nikada ne menjaju. Do Či je veliki neprijatelj principa, protivnik onoga što je
ispravno. Baš kao što peščana oluja zamagljuje pogled na Sunce, Do Či zamagljuje viziju ispravnog.
Pre svega, Do Či je stanje neravnoteže - previše ili premalo nečega. Evo šest najčešćih znakova ove
neravnoteže. Dok ih čitate, zabeležite koji vam najviše odgovaraju ili vam se čine poznatim kao vaša ili
navika nekoga iz vaše okoline. Ako vodite dnevnik, možda biste hteli da zapišite jedan ili dva načina na
koja biste mogli da promenite svoje ponašanje u ovim slučajevima, kako bi vam pomogli da izađete iz Do
Či stanja i uspostavite ravnotežu.
1. Previše „istinitog“
Odlazite na večeru sa grupom prijatelja. Naručujete testeninu. Jedan prijatelj naručuje glavno jelo od
ribe. Drugi naručuje biftek. „Zašto zar niste naručili testeninu?“ pitaš svoje prijatelje. „Testenina je
najbolji izbor.“ Oni bi mogli da odgovore: „Zašto ti nisi naručio ribu (ili biftek)?“ Svako zna šta voli. Svi
otkrivaju istinito. Ali često se zaboravlja da tuđa istina može da se razlikuje od tuđe istine.
Vrlo često pojedinac primorava druge da prihvate njihovu verziju istine. Recimo da Margot insistira:
„Moraš to videti na moj način. Ali šta ako njen način nije u najboljem interesu svih uključenih? Njen način
može se Margot činiti kao dobar - iz ličnog interesa - ali to možda nije ispravno. „Morate to da vidite na
moj način” jeste glas Do Čnaču, a Do Či je neprijatelj ispravnog. „Morate to videti na moj način“ izazvalo
je beskrajan niz nasilja i ratova kroz istoriju. Osvrnite se oko sebe: svako otkriva svoju istinu, ali vrlo malo
njih otkriva šta je ispravno.
2. Previše „pravog“
Da li vidite ljude koji insistiraju na tome da je način na koji oni nešto rade dobar, iako možda ne služi
većem dobru svih uključenih? Da li ste videli roditelje kako nemilosrdno streme svom cilju, tako da
zanemaruju svoje porodice? Recimo da je Karl rekao: „Moram da dostignem vrh u svm poslovanju i da
zaradim bogatstvo. Radim to za svoju porodicu.” U stvarnosti, Karl možda skraćuje svoj život i uskraćuje
svojoj porodici pravo i trajno nasleđe. „Moram da se dokažem po svaku cenu“ - glas je Do Či-a. Da bismo
stvari posmatrali isključivo u dualnosti „ispravnog“ i „pogrešnog“, zanemarujemo ogroman prostor
između. Drevni jin i jang simbol pokazuje nam da u mraku uvek postoji svetlost; a u svetlosti uvek postoji
neka tama. Apsoluti su retko put do mudrih odluka. U takvom pijanstvu, kockamo se sa prilikama koje
pripadaju onima koji slede svesni put. Do Či je tvrdoglav i sebičan. Budući da je zaglavljen u tome šta je
istinito ili dobro, Do ČI nikada ne dolazi do onoga što je ispravno.
3. Previše neznanja
Šta ako ne razumemo princip puta istinito - dobro - ispravno? Više od toga, šta ako ne želimo da
razumemo? Najgore od svega, šta ako ni ne znamo da ne znamo? Šta ako smo zaglavljeni u pasivnom
stanju neznanja i samo prihvatimo tuđe mišljenje o tome šta je istinito I dobro - i tako nikada sami ne
dođemo do onoga što je ispravno? Šta ako se savijamo kao grane i lišće drveta pri svakom naletu vetra?
Lako je reći: „Rekli su mi šta da radim.” Ova vrsta pijanstva - Do Či - jeste lenja i bezvoljna, opire se
principu i istinskoj snazi. U današnjem svetu, sa svih strana smo pritisnuti tuđim mišljenjima – koja su
često izneta kao činjenice - i lakše je ostati pasivan nego tragati za onim što je ispravno.
4. Previše krivih
Vesli se vraća kući sa posla i ignoriše to što njegova žena traži da joj pomogne oko dece. „Ne razumeš
koliko je moj dan bio težak“, kaže on. „Moram da se opustim i gledam TV. Ja sam u pravu. Ti grešiš.” Svaki
put kada čujete reči: „Ne razumeš kako se osećam“, vrlo verovatno čujete glas Do Či. Možda znate izreku:
„Kada uperite jedan prst, tri prsta pokazuju nazad na vas. Do Či krivi druge da bi oslobodio sopstveni bol.
Kao rezultat toga, Do Či ostaje usamljen.
„Ti si kriv” jeste putokaz duž slepog i nemarnog puta. Taj put vodi ka lažnoj ljudskosti jer uništava
harmoniju i mir.
5. Previše neuspeha
„Toliko sam se celog života trudio da se promenim, ali to nikada nije uspelo. Uvek ostajem isti.” To je
jedan od mnogih glasova Do Či. Negira princip Mjong Song: možete da promenite sopstvenu stvarnost.
Ako imate poslovne probleme, vi ste ti koji kontrolišete kako ćete reagovati na njih i možete da ih
promenite. Ako imate problema u vezi, vi kontrolišete kako ćete reagovati na njih i možete ih promeniti.
Humanost se sama stvara. Možete da je postignete sledeći principe, dodirnuvši koren istinske moći, ako
ste na svesnom putu. Kada sledite principe, trenirate svoj um; izgrađujete hrabrost i shvatate moć koju
imate da promenite svoje okolnosti.
Dok ovo pišem, moj sin uči da igra golf, a ja otkrivam da je za dete to tako neverovatan sport. U golfu,
možete da budete u pobedničkom nizu, a onda učinite samo jedan loš udarac i igra je izgubljena. Njegove
lekcije golfa dale su nam priliku da pričamo o neuspehu i šta on zaista znači. Sviđa mi se savet Fila
Kenjona, trenera, koji kaže da je jedna od najvećih grešaka amaterskih igrača golfa verovanje da imate ili
dobar ili loš udarac. Kažem svom sinu da se ne možete zaglaviti u ideji neuspeha: umesto toga, možete da
verujete u sopstvenu sposobnost da promenite okolnosti. Ne ograničavajte se svojim trenutnim
uverenjima.
1. Previše ponosa na samog sebe
„Zašto me uvek kritikuješ? Gledaj svoja posla." To je Do Či glas. Do Či odbija kritike i sugestije. Govori:
„Nije me briga kako izgledam. nije me briga kako živim. Nije me briga za sutra.” Do Či ne može da u
drugim ljudima vidi želju da se nekome pomogne i da se nešto poboljša jer postaje imuna na duboku
ljubav i prijateljstvo. Do Či ima sopstveni interes, ali ne i samosvest. Do Či je slep za porodične i društvene
veze. Do Či ima uši zaptivene samoponosom. Do Či ima srce koje je ehgo okamenio.
Ovo ne znači da treba da slušamo svakog slučajnog prolaznika koji dobacuje kritike o tome kako se
oblačiš, hodaš ili voziš. Ljudi koji su mi najbliži, koji me vide i vole, možda nisu uvek ispravni, ali ću,
naravno, biti spremni9ji da čujem njihove savete. Možemo da budemo otvoreni da nešto čujemo, ali to
ne znači da svemu moramo slepo da posvetimo pažnju - to bi bio višak apsorpcije, a ne uravnoteženo
prihvatanje mudrosti o čemu smo ranije govorili. Otvarajući se za način na koji voljena osoba može da
vidi našu situaciju, daje nam priliku (iako ne nameće obavezu) da sagledamo sebe i svoje okolnosti iz
druge perspektive.
Tri leka ako ste opijeni sopstvenim mislima
1. Otvorite svoje unutrašnje oko
Vaše spoljašnje oko vidi lepršavo lišće i grane koje se njišu. Fokusira se na prolazne simpatije i nesviđanja.
Vaše unutrašnje oko vidi koren i fokusira se na principe. Dakle, iskoristite vidljivu/nevidljivu snagu.
Izaberite pravu ljudskost kao svoj cilj. Tražite dobre, plemenite, izdržljive; tada ćete otkriti da će vam
ispravno postati vidljivo svakog dana. Spoznaćete svoje pravo ja i sklopićete savez sa sudbinom dok
budete putovali svesnim putem.
Dok budete pratili svoje srce i put istinskog - dobrog -ispravnog, buka Do Či ustupiće mesto mirnoj tišini
duboke moći i trajne harmonije.
2. Negujte prave odnose
Najjači mač je napravljen od kaljenog čelika, koji je opet i iznova bio izložen intenzivnom pritisku i toploti,
sve dok nije postao gotovo neuništiv. Na isti način, istinska veza iznova i iznova zaokuplja vaš um dok ne
postane jaka i otporna. Istinski odnosi mogu se uspostaviti sa ljudima koji ističu negativan kvalitet koji će
vam pomoći da rastete; pomažu vam da steknete perspektivu - da se malo odmaknete. Budite zahvalni
na iskrenim kritikama onih kojima verujete. Smatrajte to činom odanosti i ljubavi, istinskog prijateljstva i
saosećanja.
Pretpostavimo da vam je vaš supružnik ili vaš najbolji prijatelj ukazao na neki nedostatak u vama. Možda
je to nešto jednostavno, kao što je sugestija da obučete drugačiju odeću za određeni događaj, ili vaša
navika da razgovarate telefonom u prepunom bioskopu. Možda je u pitanju nešto ozbiljnije, poput vašeg
prezirnog stava prema iskrenoj brizi vaših roditelja za vaše dobro. Shvatite odakle dolaze. Ono što oni
zaista govore jeste: „Zainteresovan sam za tebe. Zanima me tvoje dobro. Ja sam neko ko te voli; dakle,
govorim ti nešto za šta verujem da bi bilo u tvom najboljem interesu u datoj situaciji.”
Oni deluju u skladu s principom istinske veze. Potražite ovaj princip i donesite ispravnu odluku na osnovu
principa. Šta se dešava kada to uradite? Popravljate se! Učite od svojih najmilijih! Postajete svesniji i
zahvalni ste.
Pravi odnosi se zasnivaju na lojalnosti. Pošto je lojalnost princip, on se nikada ne menja. Sviđanja i
nesviđanja se mogu promeniti u trenutku, ali vaš supružnik ili najbolji prijatelj vsu vam odani. Ne možete
da kupite lojalnost; ona mora da se zaradi. U korejskom poslovnom svetu, menadžeri vam postepeno
dopuštaju da uvidite svoje greške. Vaš menadžer vam kaže devet stvari koje ste uradili kako treba, a zatim
jednu stvar koju ste uradili pogrešno. Istinske i duboke veze nikada ne koriste ovu metodu. Neko kome je
stalo do vas reći če vam devet stvari koje možete da poboljšate i jednu stvar koju ste uradili dobro, sa
namerom da vam uvek pomognu da postanete znatno bolji. Koncept može da se čini kao ekstreman, ali
kada izgradite istinsko poverenje u vezi, možete da pređete s druge strane nesigurnosti - šest Do Či
neravnoteža - i prihvatite zapažanja, koja možete da iskoristite kao snagu da vidite sebe i svoje stvarnost
jasnije.
To je pravi odnos. Kaže: „Zainteresovan sam da ti pomognem da kreneš napred duž svesnog puta. Ne
očekuj stalno velike gestove odobravanja od svog supružnika ili prijatelja. Ne traži kitnjaste komplimente
uvek, ali probaj da iskreno uživaš i ceniš ljubazne reči pune ljubavi kada budu bile izgovorene. Pravi
prijatelji pokazuju svoje odobravanje na suptilne i tihe načine. Diskretnim klimanjem glavom, tihim
pogledom. Naučite te signale. Do Či je bučan i bleštav. Istinski odnosi ne neguju Do Či, već duboku i tihu
snagu ljubavi i empatije. Supružnici tokom godina uče da izražavaju svoje odobravanje na nevidljive
načine koji dolaze ne samo rečima, već se izražavaju kao suptilni gestovi iz srca. Bračni partneri tokom
godina uče da izražavaju svoje odobravanje na nevidljive načine koji dolaze iz srca, a ne iz jezika. Sa
pravim vezama svuda oko vas, videćete da je vika i emisija Do Či će izbledeti. Na njegovom mestu biće
sigurnost u postojanu snagu korena.
1. Pomerite svoj Či
Kada vaše telo stagnira, to stagnira vaš či - vaša životna snaga. Kada vaš či stagnira, vaš um stagnira. Naš
um i telo su međusobno povezani, tako da stagnirajući či u telu na kraju duboko utiče na um. Vrlo često,
kada se osećamo napeto, uzrok za to može da bude či koji stagnira. Kada su naš um i telo pod stresom,
naš či postaje neuravnotežen i ne teče kako bi trebalo. Možete bukvalno da ga osetite ako proverite svoje
telo - bol, umor, stezanje, na primer. Najjednostavniji način da se ovo ponovo balansira jeste kretanje.
Uobičajene vežbe, kao što su brzo hodanje, trčanje, kros fit ili intervalni trening, pokreću našu krv i
pomažu da se razbije stagnacija. Kako mnogi od nas sede veći deo dana, bilo da je to na poslu, u kolima
ili na sofi gledajući filmove - zaboravljamo da su naša tela stvorena za kretanje. Moramo da se krećemo
redovno tokom dana da bismo stimulisali svoju energiju i mozak. To ne mora da bude „vežbanje“,
dovoljno je I samo kretanje. Zato razmislite kako možete da prekinete svoj dan redovnijim kretanjem. Čak
je i samo ustajanje i hodanje oko stola svakog sata korisno.
Osim toga, postoji razlog što se vežbe disanje, tradicionalna joga i određene tradicionalne borilačke
veštine, kao što su Tai Či i Ki (Či) Gong, prenose milenijumima. Ove prakse su izuzetno efikasni načini da
poboljšate cirkulaciju, ojačati sisteme organa, da se oslobodite napetosti i otvorite svoje meridijanske
sisteme, tako da či može slobodno da teče kroz telo.
Kada sam prvi put pitala oca kako da meditiram, rekao mi je da sednem ispravljenih leđa, opustim telo,
dišem kroz nos do vrha glave, niz kičmu, u stomak i da izdahnem na usta. I da se onda zapitam: ko sam
ja?
Zašto sam ovde? Koja je moja svrha? Za njega je meditacija bila tako jednostavna - i duboka – baš takva.
Često razmišljamo o pokretu i meditaciji kao o odvojenim praksama, ali jedna od metoda koja je preneta
u moju lozu jeste kombinovanje pokreta sa meditacijom. Odmah, ili ubrzo nakon vaše fizičke vežbe ili
kretanja, sedite I meditirajte. Pošto su neki dani prepuni sastanaka, dece ili drugog posla, možda imam
vremena samo za pet minuta kretanja i sedam minuta za meditaciju. Ali negovanje prakse uvođenjem
redovnog kretanja u svoj raspored pomaže otklanjanju stagnacije i izgradnji slobodnog protoka či kroz
svoje telo i um kako biste mogli da prihvatite dan sa više jasnoće i energije.
Jedna jednostavna Či Gong ili vežba „meditacije u pokretu“ koja se može raditi bilo gde i u bilo koje
vreme zove se razdvajanje neba i zemlje. Ova vežba može brzo da uspostavi ravnotežu telo i smiruje
um, pomaže u poboljšanju varenja i poboljšanju cirkulacije, a takođe deluje na srce i odmah
oslobađaju od stresa. Fizički, takođe pomaže da ojačate i produžite mišiće ruku, ramena, leđa i
stomaka.
1. Da biste uradili ovu vežbu, stanite sa nogama udobno razdvojenim, otprilike u širini ramena ili malo
šire. Ruke treba da budu opuštene pored tela, a dlanovi okrenuti prema nogama. Ovo je vaš osnovni
neutralni stav.
2. Zatim izdahnite iz stomaka dok jednu ruku pružate (dlana okrenutog ka nebu), a dok drugu spuštate
(dlana okrenutog prema zemlji). Neka vam obe ruke ostanu meko savijene.
3. Udahnite dok vraćate ruke na nivo grudi i izdahnite dok menjate ruke, jedna ide visoko, a druga nisko.
4. Završite pokret udahom dok dlanove približavate grudima, savijenih ruku kao da grlite bure (položaj
koji donosi energiju iz univerzuma u vaše srce i grudi).
5. Zatim izdahnite dok okrećete dlanove prema zemlji i spuštate ih, kao da gurate energiju iz ruku u
zemlju.
6. Ponavljajte vežbu 3 - 5 minuta.
„Kao što možda ne vidite jasno ako vas je opio alkohol, takođe možete da budete „opijeni“ sopstvenim
mislima tako da ne možete više jasno da vidite svoju okolinu. Da biste život videli jasnije ... malo se
udaljite.”
ČETVRTI KLJUČ: KAKO ĆE TE PAMTITI?
Često razmišljam o ovom pitanju.
Jednog dana, kada odem sa ovog sveta, možda se nećeš sećati mog lica, možda se nećeš sećati mog
imena, ali moja je iskrena želja da za sobom ostavim nešto što će napraviti razliku, što će ovaj svet učiniti
boljim i pozitivnijim.
Ova misao je ono što me pokreće u ovom životu; to je moja iskra, moglo bi se reći. Kao ljudska bića, svi
moramo da imamo iskru koja će nam pomoći u teškim vremenima ili vremenima kada se osećamo
zaglavljeni - nešto što će nas katapultirati iz tog lepljivog mesta. Za mene, to je koncept sadnje dobrog
semena koje će doneti plod (ili pozitivnost) budućim generacijama kroz naše namere i, na kraju, naša
dela.
U korejskoj kulturi, naši preci su nam veoma važni. Posmatramo rituale kojima ih se sećamo, pokazujući
da oni koji su otišli iz ovog života nikada nisu zaista otišli iz naših srca. Isto tako, razmišljamo o svojim
potomcima i onom duhovnom nasleđu koje im predajemo. Kao što naši preci utiču na naše živote, mi
ćemo nastaviti da služimo generacijama koje dolaze posle nas.
Zahvaljujući ovom razumevanju i načinu života dolazi do dubokog osećaja svrhe, bez obzira na vaše
specifične sisteme verovanja.
Ukoliko svako od nas bude svestan semena koje sadi na svom putu, zaista ćemo napraviti razliku za našu
decu i sve generacije koje dolaze.
Tako u nasleđe možemo da ostavimo dobrotu.
U podne su majstor Borion i moj otac sedeli na ravnoj steni blizu planinskog potoka koji teče. Daleko
ispod njih, ljudi su u dolini obrađivali svoja imanja i bašte u vrelini dana. Iznad njih, orao je iscrtavao
spiralu na nebu bez oblaka.
„Kako je mračno danas“, primetio je majstor Borion. „Zapaliću sveću i poslati prosvetljenje u svet.“ I uze
sveću iz svoje torbe i pažljivo je zapali, štiteći je od povetarca.
Iznenađen, moj otac je zaklonio oči od sunca i sa iščekivanjem pogledao prema svom učitelju.
„Gde je najmračnije mesto?“ upita majstor Borion. „Gde je sveća najpotrebnija?“
Moj otac je pogledao oko sebe. „Tamo, možda, u senci onog hrasta?“
Gospodar Borion nije rekao ništa.

„Ili tamo“, dodao je moj otac, „gde ta pećina vodi u planinu?“
„Gde je najbliže, najuže mesto?“ upita majstor Borion. „Tamo je ova sveća najpotrebnija.“
Moj otac je ostao bez reči.
„Tražiš mrak svuda oko sebe“, rekao je njegov učitelj, „ali zaboravljaš da pogledaš prema sebi. Pod
tobom, ispod tebe, između tebe i stene na kojoj sediš - to je najmračnije mesto. To je najbliže, najuže
mesto. Tamo je potrebna sveća.”
„Svetlost samospoznaje?" šapnu moj otac.
„Da“, odgovorio je majstor Borion. „Pogledaj dole sve one ljude u dolini. Rade da izdržavaju svoje
porodice i to je ispravno. Ali oni rade u slepilu. Oni ne vide tamu pod svojim nogama. A kada dođe vreme
da umru i pođu putem svakog tela, šta ostavljaju za sobom?“
„Njihove farme, njihove domove“, rekao je moj otac.
„I posle nekog vremena, ko ih pamti po ovim materijalnim stvarima? Kakvo je nasleđe koje ostavljaju
svojim porodicama?“
Na ovo moj otac nije znao šta da kaže.
„Jesi li gladan?" upitao je majstor Borion.
„O da!" odgovorio je moj otac, uzbuđeno.
„Šta vidiš ovde?“ upitao je njegov učitelj, izvlačeći nešto iz kutije koju je držao u svojoj torbi. „Jesi li
gladan ovoga?"
Moj otac je ustuknuo od užasa ugledavši natučenu i trulu jabuku.
„Trulo voće", reče majstor Borion.
„Trulo voće", ponovio je moj otac, povlačeći se. „Za šta?"
„Zaista, za šta", klimnu majstor Borion. „Toliko ljudi svojim porodicama u nasleđe ostavlja trulo voće.
Kada umru, za sobom ne ostavljaju dobro seme za sledeću generaciju. U svet dolaze bez ičega. Oni
skupljaju materijalna dobra za neko vreme. A onda odlaze - bez ičega. Oni vide svet oko sebe, ali same
sebe ne vide nikada. Brzo pronalaze greške svom komšiji, ali previđaju tamu u sebi. Oni nemaju zarade.”
„Nemaju zarade?" upitao je moj otac zbunjeno.
„ Za ljude postoje samo dve vrste bogatstva “, odgovorio je majstor Borion. „Vidljivo bogatstvo i nevidljivo
bogatstvo Vidljivo bogatstvo posedujemo samo za kratko vreme, ali nevidljivo bogatstvo traje zauvek.
Nevidljivo bogatstvo dolazi od toga što ste časni uzor. To je naša zarada, naše nasleđe. Nevidljivo
bogatstvo je naše dobro seme. Ovo dobro seme će pomoći drugima, koji će zauzvrat pomoći drugima.
Ova nevidljiva bogatstva množiće se i rasti. Ovo je princip uspeha u ljudskom životu. Ovo bogatstvo se
može postići kada ljudi prevaziđu tamu u sebi.”
„Ali kako se oni mogu promeniti?"

„Otvarajući svoje nevidljivo oko. U ovom životu mi imamo izbor. Sagledavanje svesnog puta zahteva da u
u veri i mudrosti gledamo nevidljivim okom. Ovaj put je postojao znatno pre našeg rođenja. Vidljivo oko
suviše lako prati materijalni put. Nevidljivo oko sledi princip, put istinitog – dobrog - ispravnog duž
svesnog puta.”
„Kako da budem siguran da se voće neće pokvariti?“ upitao je moj otac.
„Kretanje. “
„Kretanje?“
„Voda koja se kreće ne stagnira i ne kvari se. Voda koja se kreće stalno se osvežava. Pogledaj ovaj tok.
Ostaj svež i čist dok teče tokom svoje sudbine prema okeanu.”
„Ali, Učitelju“, prigovorio je moj otac. „Jednom ste rekli da voda koja se kreće govori bučnim glasom Do
Či, o sebičnosti.
„Cela ti priroda dajei lekciju koju tražiš“, odgovori majstor Borion. „Pogledaj pažljivo ovaj potok‚koji se
žubori. Peni se i talasa, ali duž kaskade je mnogo rukavaca. Svaki je dubok i miran. Ipak, voda u svakom
od njih se kreće.”
„Čini se da su rukavci mirni“, rekao je moj otac.
„Ali njihovi su pokreti I kretanje nevidljivi, kao kod osobe vešte u samospoznaji. Voda koja teče ne
stagnira. Tvoj život je kao ova duboka voda koja se kreće. Sebičnost je trula. Opijati se materijalnim
stvarima je trulo. Voda koja teče traje. Nasleđe živi zauvek. Šta vidiš gore?"
Moj otac je pogledao u nebo iznad njih. „Vidim orla kako kruži. “
„Tako je. Orao šestari lagano, graciozno, sigurno. Orao uči ljudskosti u svom korenskom centru. Između
oblaka i neba je carstvo ljudskosti. Potraži samog sebe na tom mestu. Gledaj nevidljivim okom. Ostavi za
sobom ravnotežu, harmoniju, mir, radost i snagu. Budi takva osoba. Kada takva osoba hoda stazom,
njeno se prisustvo tu oseća zauvek. To je njeno nasleđe. To je dobar plod sa dobrim semenom.”
Uz to je majstor Borion predao sveću mom ocu i rekao: „Tvoja je sudbina da pošalješ prosvetljenje u svet.
To je tvoja glad. To je tvoja misija. Jesi li zaista gladan?"
Moj otac se nije usudio da odgovori na ovo pitanje, pomislivši na trulu jabuku u torbi svog učitelja.
Majstor Borion se osmehnu. „Postoje dve gladi“, rekao je, „nevidljiva glad za trajnim nasleđem i vidljiva
glad za osnovnom hranom. Hajde, hajde da siđemo i naberemo sveže jabuke u dolini.”
Tada je moj otac odahnuo. Nasmešio se. Razumeo je. „Kako da budem sličniji tebi, veliki majstore?“
„U sledećoj lekciji ćeš naučiti“, odgovorio je majstor Borion.
Svetlost u tebi
Misao koja odjekuje duboko meni jeste da se svi odgovori u ovom životu mogu naći u nama samima i u
prirodnom svetu oko nas. To je pomisao koja bi u početku mogla da se čini kao pomalo neprijatna. „Sve
je u meni - šta to uopšte znači?“ Ali tu je i balans. Svi smo povezani, a mesto sa kog krećemo u
pronalaženje odgovora jeste u nama samima.
U Mjong Song meditaciji koja se živi, sve ukazuje na naše unutrašnje biće. Mi smo ti koji biramo šta
radimo u ovom životu: da li da odgovorimo ili reagujemo, da li ćemo da ustanemo ili ćemo ostati da
ćutke sedimo. Mnogi od nas misle da moramo da gledamo spolja da bismo pronašli odgovor - da
pronađemo Boga, da pronađemo veru - ali zaista, sve počinje iznutra. Vidim da se ovaj isti princip
primenjuje u svim religijama, u svim oblicima duhovnosti i vere.
Čovečnost voli svetlost. Ljudskost vidi svetlost u drugima i oseća se potaknutom da im pomogne kako bi
je pronašli. Ali I posle svega, niko vas ne može osvetliti osim vas samih. Možete imati neverovatne
mentore, možete da budete okruženi ljudima koje volite, možete imati neverovatna iskustva - sve sje to
veoma dobro. Na kraju, ipak, samo je na vama da u samima sebi zapalite sveću samospoznaje.
Kako se osećaš? Možete li da dodirnete sami sebe i da znate da postojite. Svojim spoljašnjim okom
možete videti svoje ruke, svoje telo i svoje vidljivo ja. Ali možete li videti ono nevidljivo ja? Možete li
otvoriti nevidljivo oko i videti srce, svoje pravo ja i koren svog bića? Jeste li svetlost ili tama? Ima li u vama
tame koju bi trebalo ispuniti prosvetljenjem? Ako možete da vidite svoje nevidljivo ja svojim nevidljivim
okom, tada ćete videti nasleđe koje ćete ostaviti za sobom kada odete iz ovog života.
Sveća je potrebna na najtamnijem mestu. To mesto nije napolju, već blizu vas, pa čak i u vama. Najbolje
je od svega to što kada jednom osvetlite sebe, možete osvetliti put i za ljude koje volite.
Vaše nasleđe
Moglo bi da nam bude veoma važno da imamo na umu da materijalne stvari nisu trajne. Dolazimo na
ovaj svet bez ičega, zatim neko vreme, privremeno, prikupljamo naše vidljive stvari, ali one neče izdržati.
Kada odemo, ostavljamo za sobom sva svoja materijalna dobra i sve fizičke „stvari“. Ono što pripada
ovom svetu, pripada zemlji - ne možemo da ponesemo sa sobom.
Dobro je posedovati materijalne stvari: kuća, automobili, udobne stolice i mekana ćebad mogu učiniti
udobnijim svakodnevni život za vas i vaše najmilije. Međutim, uvek zapamtite da, iako možete da
posedujete materijalne stvari, i materijalne stvari takođe mogu da poseduju vas - ako im dozvolite.
„Dolazimo na ovaj svet bez ičega, a onda na neko vreme privremeno prikupljamo svoje vidljive stvari,
ali one nisu trajne. Kada odemo, ostavljamo za sobom sva svoja materijalna i fizička „dobra“. Ona
pripadaju ovom svetu, pripadaju ovoj zemlji – i ne možemo da ih ponesemo sa sobom.”
Razmislite o pet ili deset stvari koje su vam najvažnije u životu.
Šta je ono što obogaćuje vaš život, šta je ono što najviše volite? Zapišite.
Pogledajte listu. Šta je na njoj i ko je na njoj? Ovo može biti duboka lekcija o važnosti „stvari“ kojima se
okružujemo.
Mnogi od nas nastoje da stvore nasleđe za svoju decu, ali često se u mislima bavimo isključivo
finansijama. Možemo da budemo pod ogromnim stresom ukoliko nismo u mogućnosti da obezbedimo
materijalnu bezbednost na način na koji bismo želeli. Ali postoji značajnije, trajnije nasleđe koje možemo
da obezbedimo našoj deci i porodicama, I ono je duhovne prirode.
Takvo nasleđe se gradi malim postupcima: dobrim ophođenjem prema drugima, ljubaznošću, brigom o
kolegama i komšijama. Ovi postupci možda se čine kao nešto malo, ali su poput semena. Kada se prvi put
posadi, seme je sićušno. Vremenom seme izrasta u mirisnu biljku ili prelepu lozu ili moćno drvo - zaista je
teško zamisliti da najviše drveće u prašumi još uvek izrasta iz malog semena. Postalo je nešto znatno više
nego kada je tek zasađeno. Dobro seme izdržava i širi nadu, otpornost i snagu na sledeću generaciju.
Kada sam bila mlada i kada mi je otac prvi put ispričao priču o trulom voću, bila sam šokirana. „Fuj! Zašto
mi pričaš o truloj jabuci?“ To je sigurno ostavilo utisak na mene! Otac mi je objasnio da trulo voće nije
sasvim loše: jabuka koja je pala sa drveta vraća se u zemlje i u njoj se razgrađuje kako bi obogatila tlo za
potpuniji razvoj života kasnije.
Mjong Song principi meditacije koja se živi prenosili su se vekovima kao veza za očuvanje porodice. Jedna
od životnih svrha je u tome da svojoj deci i našoj zajednici prenesemo dobar uzor koji nas upučuje kako
nam ovi principi omogućavaju da postignemo ravnotežu, harmoniju, snagu i mir.
Ako biste sutra umrli, kako bi vas pamtili? Da li bi rekli: „Ta osoba je bila odlična u svom poslu“? Ili:
„Nikada je nisam mnogo viđao - držala se po strani“? Ili bi rekli: „Ta osoba je bila ljubazna, dobar primer
svojoj deci i zajednicu, neko ko je pokazao saosećanje i pokazao kako se živi u ravnoteži i harmoniji“?
Vašoj porodici će ostati vidljive stvari koje ste okupili, ali to neće dovesti do trajnog nasleđa. Kratkoročno
mogu doneti lakoću i udobnost, što je važno dok živimo u ovoj stvarnosti, ali kada napustimo ovu
stvarnost, nestaju kao latice cveta. Međutim, dobra semena su trajne lekcije pozitivnosti, saosećanja,
empatije, hrabrosti, karaktera i doslednosti, i imaju potencijal da rastu i smisleno obezbede sledeću
generaciju.
Kao roditelj, ideju o duhovnom nasleđu shvatam veoma ozbiljno, i tako je dobro kada vidim da
seme pušta koren. Pre neki dan sam bila sa svojim sinovima u dvorištu i Džekson mi je rekao:
„Jedva čekam da jednog dana odem u laboratoriju sa tobom.”
„To je sjajno, Džeksone, ali zašto želiš da pođeš sa mnom?“
„Želim da pomognem tebi i tati u laboratoriji i da uradimo nešto dobro“, rekao je moj trogodišnjak
svečanim glasom.
Kako je divno bilo čuti ga kako to govori. Često našim dečacima govorimo: „Mama ovo radi zbog ovoga ili
ovo je razlog zašto se tata tako ponaša. Znaš kakva ti je baka, a ovo je radio i tvoj tata. Trudimo se da
činimo dobre stvari i da budemo ljubazni prema drugima, jer tako ostavljamo dobro seme za budućnost.”
Otvorite svoje unutrašnje oko. Šta vidite da je ono što dajete svojoj porodici? Koje lekcije za njih izvodite
na sceni života? Kakvo svetlo bacate na put kojim bi vaša porodica trebalo da ide? Možete im dati
materijalne poklone i udobnost kako biste dodali nešto raznolikosti i radosti životu, ali oni će na kraju
izbledeti. Međutim, duhovni darovi koji neguju samopoštovanje i saosećanje prema drugima - oni će
trajati.
Tok vode koja teče
Važno je imati na umu da je život ciklus koji neprestano teče i stalno se menja, a ukoliko se za nešto
previše čvrsto držimo, možemo prekinuti vezu. Kroz ovu vezu mi se „priključujemo“ na talasnu dužinu,
energiju, tok života čiji smo svi deo. To je Tao.
Tao je sav o toku: kretanje sa tokom i duboka svest o svemu što teče oko nas. Kada smo u toku, dobijamo
perspektivu i vidimo stvari jasno i na način koji nije moguć kada smo mirni i kada stagniramo. Dobro
fizičko zdravlje zavisi i od protoka. Osećamo da je naše telo u dobrom stanju kada naši organi, mišići,
zglobovi i cirkulacija funkcionišu kako treba. Ćelije se hrane i otpad se eliminiše; ništa ne ostaje statično.
Isto je i u drugim aspektima života: moramo da pratimo tok, da se krećemo u njegovom ritmu, da se
nikada ne zaglavimo na jednom mestu, inače smo kao ustajala voda koja se kvari i postaje toksična,
nesposobna da podrži život.
Evo još jedne misli o kretanju vode. Gde niče dobro seme? Blizu potoka dubokih voda. Gde je voda koja
žubori? U onim domovima u kojima se princip i srce kombinuju kako bismo se naučili zajedništvu, ljubavi,
velikodušnosti i radosti koju otkrivamo u tome što ostajemo odlučni na dobrom putu.
Princip i srce idu zajedno. Na svoju decu i članove porodice možete da gledate na dva načina: srcem i
principijelno. Kada ih gledate sa stanovišta principa, posmatrate ih kao da su drveće. Princip je postojan,
jak, duboko ukorenjen. Kada na članove svoje porodice gledate srcem, gledate na njih kao na lepe osobe
koje rastu i postaju istinski ljudi.
Postoji vreme za principe. Postoji vreme za srce. Gledati na decu sa stanovišta principa i srcem znači
ostaviti za sobom nasledstvo mudrosti i vere - dobro seme ravnoteže, harmonije, snage, mira i radosti.
Recimo da ste detetu dali jabuku. To je dar srca. Jabuka pruža trenutnu radost i dete je zadovoljno sat
vremena. Onda dete traži još, pa detetu dajete korpu jabuka. Ali to nije ni čin srca, ni principijelni čin.
Nije čak ni racionalno.
Princip je da treba da naučite dete kako da uzgaja stabla jabuke (ili, u našem modernom svetu, možda da
zaradi novac kako bi samo sebi kupilo jabuke). Dete će se može odupirati tome da nauči kako se uzgajaju
jabuke, ali princip ne ustupa pred izgovorima ili lakim rešenjem. Roditelj svojim nevidljivim okom
sagledava kako dete raste i kako bi moglo da celog života uživa u jabukama. Srce je oduševljeno ovim
pogledom, a princip je očuvan u ime deteta.
Još jedan primer dolazi iz mog sopstvenog doma ne tako davno. Vins se vratio iz škole i rekao mi da je
upao u nevolju zbog toga što je pričao na času. „Mama, žao mi je, ali evo kako se to dogodilo.“ Priča mi
svoju priču o tome zašto je pričao na času - za njega je to imalo savršenog smisla i smatrao je da nije fer
što je kažnjen. Moje srce je želelo da kaže: „O, Vinse, razumem. U redu je." Sve što želim jeste da ga
zagrlim i da mu kažem da bih volela da njegov učitelj može da sagleda celu situaciju. Ali koliko god da
želim da se pomerim iz svog srca u tom trenutku, ovde je reč o principu. Moram da naučim svog sina da,
bez obzira na njegovo rezonovanje, ne možeš da ometaš čas. Kao Vinsovom roditelju, dužnost mi je da ga
naučim ispravnoj stvari, ne oslanjajući se samo na to da me vodi srce.
Kada srce i princip rade zajedno - to je mudrost i to će nas dovesti do ispravne odluke.
Osam ključeva
Srce i princip koji rade zajedno su poput vere kojoj je pridodata mudrost. Vera je korišćenje vašeg
nevidljivog oka kako biste i sami sebe i svoje voljene videli u stanju istinske ljudskosti. Mudrost je
donošenje ispravnih izbora u duhu vere i nade. Vera i mudrost su duboka voda koja se kreće i nikada ne
stagnira.
Pogledajte oko sebe sve izazove i mogućnosti života. Svaka je za sebe i drugačija. Svaka ima svoja vrata. U
ovoj knjizi govorimo o osam ključeva unutar Mjong Songa meditacije koja se živi. Svaki od njih će vam
otvoriti vrata, a ako imate vere i mudrosti, možete otvoriti bilo koja vrata.
Svaki od Osam ključeva pomoćiće vam da ostvarite nasleđe koje možete da ostavite svojoj deci i
generacijama koje dolaze. To je dobro seme zbog kog nikada nećete biti zaboravljeni.
Kako možemo da razumemo i primenimo Osam ključeva? Moramo da pogledamo u same sebe - ali i u
univerzum svuda oko nas. Univerzum nam nudi mnogbrojne modele i ogledala i niz načina razumevanja.
Počnite od sebe, a zatim pogledajte okolo. Nastavite da se krećete, nastavite da proveravate sebe, a
zatim i univerzum. Ovo je vrsta kretanja, vrsta prakse, koja nikada ne prestaje i nikada ne stagnira, već
održava život u nama i svuda oko nas; ovo je meditacija koja se živi, Mjong Song.
PETI KLJUČ: TEŽI POVEZANOSTI I ČASTI
Mudrost vekova, otkrivena kroz različite filozofije i verske tradicije, pokazuje jednu fundamentalnu istinu:
sve su stvari povezane i snaga potiče iz korena.
Najviše dobro u životu jeste pratiti put povezanosti sa drugima, sa svojom okolinom i sa svojim
suštinskim bićem.
Čak i u našem modernom vremenu, o povezanosti se često govori kao o vrlini, cilju kome bi trebalo da
težimo. Ali više ne slušamo toliko o časti. Čini se kao da je čast zastareli koncept koji podseća na
srednjovekovne slike vitezova i duela, nadmetanja i devojke u nevolji. Ali u istočnoazijskoj mudrosti i
kulturi, čast je veoma živa i prisutna na način koji se ne vidi tako izrazito u zapadnoj kulturi. Pomislite na
Bušido, kodeks koji su morali da poštuju svi pripadnici japanske klase samuraja. Pomalo kao evropski
pojam viteštva, zahtevao je od ratnika da slede principe lojalnosti i dužnosti. Bušido je kasnije postao
osnova za učenje etike u Japanu, sa principima koji su i danas relevantni.
Na prvi pogled, možda se nećemo identifikovati sa ovim drevnim ratnicima. Ali razmislite šta „ratnik“
predstavlja u jogi. Ako vežbate jogu, biće vam poznata virabhadrasana ili ratnička poza. To je poza koja
pomaže izgradnju fokusa, snage i stabilnosti. To su kvaliteti kojima možemo da težimo - čak i ako sebe ne
vidimo kao modernog ratnika! Želim da vam pokažem koliko je i čast relevantna za naše današnje živote.
Ali najpre, šta je čast?
Časna ličnost je uzor povezanosti na putu dobrote. Čast je vođena ljubavlju i održava se poštovanjem.
Prava čast znači poštovanje svetlosti u drugima.
Čast znači živeti tako da prenosite dobro seme svojoj deci i nadolazećim generacijama. Čast čuva vezu sa
korenom, izvorom trajne snage i vitalnosti. Čast pobeđuje sile pohlepe, zavisti, sebičnosti, besa i
predrasuda. Čast proizvodi harmoniju, ravnotežu, mir i radost.
U životu uvek postoje okolnosti koje cnašu čast dovode u pitanje. Prijatelj nsa kritikuje iza leđa; vaš
supružnik se žali na količinu vremena koje posvećujete svom hobiju; imate poslovnu priliku koja vam
može doneti bogatstvo, ali na štetu drugih ljudi. Kako izgleda čast u ovom trenutku?
Čast je vođena ljubavlju i održava se poštovanjem
Sunce je upravo izlazilo kada su majstor Borion i moj otac krenuli nizbrdo prema selu. U daljini, ružičasti
sjaj jutra dodirivao je snežni vrh planine.
„Kako je lepo“, primetio je moj otac. „Planina ima toliko mnogo lica. Nekad je ružičasta, kao jutros, a
uveče crvena. Na mesečini je siva, a naspram zvezdanog neba je crna.”
„Mnogo je izraza, ali jedno lice“, odgovorio je majstor Borion.
„Kako to?“
„Planina je planina“, odgovorio je njegov učitelj. „Uvek je ista. Planina ima lice časti. Kakvo lice imaš?“
Moj otac je ćutke dodirnuo sopstveni obraz.
„Pogledaj me“, reče majstor Borion. „Šta vidiš?“
„Vidim lice mudrosti.“
„I?“
„Lice ljubaznosti.“
„I? “
„Lice mira.“
„I?“
„Lice snage.“
„Koliko lica vidiš? “
„Četiri,“ odgovorio je moj otac, pomalo zbunjen.
„Izbroji ponovoe“, insistirao je majstor Borion.
Tada je moj otac shvatio. „Učitelju, vidim jedno lice - lice časti.“
Gospodar Borion se osmehnu. „Veoma je važno imati jedno lice.“

Utom su njih dvojica ušli u selo. Mnogo ljudi je bilo užurbano na početku radnog dana. Majstor Borion
pokaza na klupu ispod hrasta nedaleko od pijace. Tu su seli da posmatraju ljude.
„Toliko lica“, reče majstor Borion. „Vidiš li njihova lica? “
„Da, vidim mnogo lica“, potvrdi moj otac.
„Mnogo vidljivih lica“, reče majstor Borion. „Ali u mnogim slučajevima njihova prava lica su nevidljiva -
skrivena su maskom.“
„Maske?" raspitivao se moj otac. „Ne vidim maske."
„Ključ su oči“, odgovorio je njegov učitelj. „Oči su prozori pravog lica. Vidiš li onu ženu tamo kako drži
svoje novorođeno dete? Šta vidiš u njenim očima?"
„Vidim mir."
„Da. Ona je putnik na putu svesnosti. Ona teži licu časti. Časno lice ima oči mira. Ona ima viziju da ostavi
dobro seme za svoje dete. Šta vidiš tamo?"
Moj otac je pogledao u pravcu jednog seljanina u finoj odeći, koji se ponosno šepurio trgom. „Vidim
jednog bogatog čoveka“, rekao je, „možda najbogatijeg u selu. Pogledajte, daje novčić prosjaku.”
„Vidiš masku“, reče majstor Borion. „Njegovo pravo lice nije vidljivo.”
„Čini se da je prilično siguran u sebe."
„On zavarava sebe samog", odgovorio je majstor Borion. „Misli da ima lice moći i bogatstva, ali to je
maska. On misli da može da nosi lice milosrđa, ali i to je maska, jer je svoje bogatstvo stekao tako što je
krao od drugih. Njegove oči su oči pohlepe. Pretvara se da nosi lice časti, ali u stvari nema nikakvo lice.
On putuje slepim i nemarnim putem. On za sobom ne ostavlja dobro seme.”
„Mogu li takvi ljudi da promene svoje maske tako da odgovaraju prilci?" upitao je moj otac.
„Beščašće ima mnogo lica, mnogo maski“, odgovorio je majstor Borion. „Ali nošenje maski uvek ima
posledice. Maske mogu da nanesu ogromnu štetu i pojedincu i drugima. Maska živi samo za sadašnjost,
ne ostavljajući dobro seme. Časno lice živi zauvek. Pronaći svoje jedno pravo lice, lice časti - to je najviši
oblik ljudskosti.”
Upravo tada su dva mladića prišla i sela na susednu klupu da razgovaraju. Jedan je nosio crvenu košulju,
drugi plavu.
„Slušaj pažljivo“, tiho je uputio mog oca majstor Borion.
„Drago mi je što te ponovo vidim“, rekao je čovek u crvenoj košulji svom saputniku. „Nedostajao si mi dok
si bio na putu. Uvek smo bili tako bliski prijatelji.”
Nakon što su njih dvojica razmenili tople reči koje obnavljaju prijateljstvo, čovek u plavom se oprostio od
svog prijatelja i otišao do obližnje prodavnice.
„Oni nose lice prijateljstva i časti“, primetio je moj otac.
„Sačekaj i videćeš“, reče majstor Borion.

Uskoro je mlada žena prišla i sela pored čoveka u crvenoj košulji.
„Vidim da se tvoj prijatelj vratio sa putovanja“, rekla je.
„Jeste.“
„Često sam se pitala o njemu“, nastavila je. „Uvek je tako srećan i veseo, ali mislim da je sve to gluma.
Niko od nas mu nikada nije zaista verovao.”
„Tačno tako“, složio se čovek u crvenom. „Uvek mu je sve bilo tako lako. Uvek je bio srećnik. Uvek sam
mislio da je tako dobar. Ali on je takav gnjavež!"
Moj otac je iznenađeno pogledao majstora Boriona.
„Šta vidiš?” upitao je tiho majstor Borion.
„Sada razumem“, odgovorio je moj otac. „Čovek u crvenom ima dva lica.”
„Samo dva?” upitao je njegov učitelj. „Gde su dva, ima ih i više. Evo zagonetke: šta ima hiljadu izraza, a
nema lice?”
„Nečast“, odgovorio je moj otac.
„Tako je”, reče majstor Borion. „U sramoti nema pravog lica, samo maske i samoobmane. Zapamti, biti
bez obraza znači biti bez časti. Bez časti nema prijatelja; uz čast, pravih prijatelja ima na pretek.”
Nekoliko trenutaka kasnije, mladić u crvenoj košulji je ustao, pozdravio se sa mladom ženom i nestao u
gomili. Posle nekoliko minuta vratio se mladić u plavoj košulji, noseći svežanj svežeg voća.
„Zdravo“, rekao je mladoj ženi. „Drago mi je što te opet vidim. Upravo sam razgovarao sa...”
„Da“, prekinula je. „Otišao je na sastanak, hvala nebesima“.
„Kako to misliš?” upitao je čovek u plavom.
„On je takva zmija!” uzviknula je. „Uopšte nije dobar.”
„Stani!” reče mladić. „On je moj prijatelj i neću da slušam kako govoriš loše o njemu.”
„Kakav ti je to samo prijatelj", odgovorila je. „Trebalo je da čuješ sve ono loše što je pričao o tebi iza tvojih
leđa.”
„Ako je stvarno tako“, odgovorio je mladić, „onda bih više voleo da sve to čujem direktno od njega. Kao
njegov prijatelj, dugujem mu toliko. On ostaje moj prijatelj sve dok se ne dokaže suprotno.” Na to je
mladić u plavom klimnuo glavom i brzo otišao.
„Šta sada vidiš?" upitao je majstor Borion.
„Vidim da čovek u plavom ima lice. On je častan čovek. Ostali imaju maske, ali nemaju lice. Lice je čast. I
ja želim lice časti."
„A ako imaš takvo lice“, upita majstor Borion, „kada ćeš ga pokazati?“
„Uvek ću pokazivati isto lice“, rekao je moj otac.

„Tako I treba“, odgovorio je njegov učitelj. „Pokazaćeš lice časti svojim prijateljima, svojoj porodici, svima.
To je lice koje ćeš preneti sledećoj generaciji, lice časti. Uradićeš to jer si planina i planina se ne menja. Ti
si duboka voda koja se kreće i koja ostaje sveža i čista. Ti si orao koji šestari visoko iznad oblaka. Ti si I
putnik koji je ispod njih na svesnom putu.”
„Učitelju, kako da budem kao ti?“
„Otvori nevidljivo oko“, reče majstor Borion. „Pogledaj kako se tvoje pravo ja razvija. Ispuni svoju sudbinu
menjajući svoju stvarnost.”
„Kako mogu da promenim svoju stvarnost?" upitao je moj otac zbunjeno.
„Sa sledećom lekcijom, videćeš“, odgovori majstor Borion, koji se već udaljavao od gomile.
Čast je povezanost
Sve stvari su povezane. Snaga dolazi iz korena, jer koren traje. Iz korena teče život pojedinca, porodice,
zajednice, nacije i sveta. Povezanost sa korenom jeste život. Biti odvojen od korena znači smrt. Vidimo da
je najviše dobro u životu slediti put povezanosti i preneti dobro seme na generacije koje dolaze.
Čast je centralni princip Mjong Song meditacije koja se živi. Osoba koja pokazuje povezanost na putu
svesnosti jeste osoba od časti. Kada razmišljam o časti, mislim na kvalitete kao što su integritet i karakter.
Evo načina na koji možete da razmislite o tome. Smisao časti jeste u tome da prenesete dobro seme
svojoj deci i budućim generacijama. To nas povezuje još šire, sa svom prirodom i svim ljudima koji su bili
pre nas i onima koji će tek doći. Snaga koja podupire čast jeste ljubav - ljubav prema vašoj porodici i vašoj
deci, vašoj zajednici i svim ljudima. Plodovi časti su harmonija, ravnoteža, mir i radost.
Suprotnost časti je nečast. Najveća je sramota u životu kada uskratite dobro seme svojoj porodici i
generacijama koje dolaze, bilo onim što radite ili nečinjenjem. Bilo kako bilo, rezultat je da su drugi
uskraćeni za harmoniju, ravnotežu, mir, radost i spoljašnju i unutrašnju snagu. Takvo poricanje prekida
vezu i donosi odvajanje od korena.
Neki duhovni učitelji govore da je mržnja.glavna motivaciona sila koja stoji iza sramote. Ali reč „mržnja”
je tako jaka, tako moćna, da ne volim ni da je koristim. Ne dozvoljavam čak ni svojim mladim sinovima da
je izgovaraju jer je u njoj toliko negativnog reči i retko kada način na koji je koristimo opravdava takav
intenzitet. Umesto mržnje, otac bi mi pričao o slepilu. Kako je moguće, pitao bi me, da pojedinci budu
slepi za sopstvenu porodicu, svoju decu i druge ljude? Za neke ljude, objasnio mi je, moglo bi da se kaže
da su slepi za svoju porodicu i druge jer žrtvuju blagostanje - svoje i dobrobit onih oko sebe - za
bogatstvo, moć i ponos. Žudnja za takvim materijalnim i privremenim stvarima priziva Do Či - opijenost
sopstvenim mislima i rečima.
Osim ovih, postoje i ljudi koji traže čast bez povezanosti, bez ljubavi. Umesto toga, oni traže čast u
vidljivim stvarima. Štaviše, oni traže čast u rušenju, a ne u izgradnji, rastavljanju, a ne povezivanju, služeći
samo sebi, a ne i drugima. Takvi ljudi nemaju obraza jer nemaju časti. Umesto toga, oni nose lažno lice,
masku. U stvari, imaju mnogo maski: jednu za svaku osobu koju sretnu, jednu za svaku priliku u životu.
Oni poriču svoju ljudskost. Takva lažna ljudskost ima hiljadu lica, a opet nemaju nikakvo lice.
U priči o planini, majstor Borion je učio mog oca šta znači imati lice. To je nešto što naše društvo danas
definitivno razume i vidimo to u frazama poput „biti dvoličan“. Vidimo da su političari dvolični kada nisu
postojani u svojim uverenjima, već svoj stav usklađuju prema onome što će im najviše koristiti u bilo
kojoj situaciji. Ovo se razlikuje fleksibilnosti, kada ste u principu utemeljeni i svesno idete u skladu sa
tokom. Kada ste dvolični, uopšte niste uzemljeni - niste povezani.
Nasuprot tome, ljudskost u svom najvišem obliku ima samo jedno lice i nema masku. Ima isto lice časti za
sve prilike, i za sve ljude i za sva vremena. Pronaći svoje pravo lice časti znači uspostaviti povezanost,
povezati se sa generacijama koje dolaze kroz dobro seme.
Takva povezanost, takva čast, proističe iz ljubavi.
Dve vrste slepila
Postoje dve vrste slepila: slepilo zasnovano na pohlepi i slepilo zasnovano na neznanju. Tražiti lakši put u
životu jeste put pohlepe. Taj oblik slepila kaže: „Ovi ljudi imaju ono što ja želim, pa ću to uzeti od njih. Da
im to oduzmem, moram da proglasim da ti ljudi nemaju nikakvu vrednost. Pošto nemaju nikakvu
vrednost, mogu da ih opljačkam.” Internet prevara i zlostavljanje starijih samo su dva ekstremna primera
ove vrste slepila, iako se ono očituje i na suptilnije načine, kao što je kada se zavdi komšijama na njihovim
velikim kućama i novimm automobilima ili obezvređivanje kolege zbog njegove rase. To je Do Či glas. To
govori maska, neko ko nema pravog sebe. To je samoobmana jer prikriva istinu. Istina je da kada se
ponašamo na ovaj način, sami sebe odsecamo od sopstvene potencijalne veličine.
Drugi oblik slepila zasnovan je na neznanju: nepoznavanju svog pravog ja, ili, još gore, u tome da ni ne
zna da ne zna. Ta je fraza poput brzalice ili zagonetke, ali jednostavno znači da ni ne znamo da radimo
nešto pogrešno. Uvek sam verovala da većina ljudi ne želi da čini loše stvari. Većina ljudi ide svojim
putem misleći da rade pravu stvar. Bez poznavanja našeg pravog ja, zaslepljeni smo neznanjem. Skrivajući
se iza maske neznanja, kažemo: „Ne poznajem samog sebe i nisam vredan poznavanja. Ono što ne znam,
ne mogu ni da volim. Zato moram da nosim masku neznanja – kako bih prikrio sramotu istine.”
Nedostatak samopouzdanja jeste simptom ove vrste slepila. Kada smo zaglavljeni u neznanju, ne
možemo da prenesemo ni jedno jedino dobro seme. Odvojili smo se od pravog korena. Nemamo časti pa
samim tim ni obraza. Možete da uvidite koliko je važno da upoznate svoje pravo ja i da pronađete lice
časti.
Pohlepa i neznanje nas čine slepima i, kada smo slepi, nismo u kontaktu. Nismo povezani. Gubimo
perspektivu i čak počinjemo da gubimo I same sebe.
Uzdignite druge
Kada ste na putu svesnog, pronalazite čast tako što uzdižete druge. Roditelj podiže dete. Učitelj uzdiže
učenika. Prijatelj uzdiže prijatelja. Kako uzdižete druge? Snagom poštovanja. Pravo poštovanje znači
poštovanje svetlost u drugima. Poštujete svetlost u drugima pomažući im da se povežu sa korenom snage
i svrhe. Poštovanje znači biti dobar uzor. Pravo poštovanje znači saditi seme harmonije, ravnoteže, mira i
radosti.
Nema poštovanja u tome da druge prisiljavamo da se promene ili u tome da za njih radimo nešto što bi
trebalo da nauče da rade sami za sebe. To bi ih lišilo mogućnosti da nauče put istinito-dobro-ispravno.
Umesto toga, poštovanje znači uzdizanje drugih - često jednostavno tako što ćete biti primer - da otvore
svoje nevidljivo oko i vide sebe u pravom svetlu, kao najviši oblik čovečnosti. Kada sami sebe vide u
ovom, pravom svetlu, žele da izaberu ispravno, jer im plodovi ovog puta postaju slatki i ukusni.
Čast znači poštovanje drugih u ulozi koju obavljaju za dobrobit svih. Razmislite o kući. Glavna potporna
greda podržava celu kuću. Kada se prozor ne uklapa bezbedno i kada u kuću ulaze vetar i kiša, glavna
greda ne napušta svoje mesto da bi postala prozor. Da se to desi, cela kuća bi se srušila. Slično tome,
vrata ne postaju zid, niti zid postaje plafon. Naprotiv, svi su povezani zajedno i svaki igra svoju suštinsku
ulogu. Isti princip važi i za porodicu, u kojoj roditelji podržavaju celinu, ali i dalje pokazuju poštovanje
prema svakom detetu tako što mu dozvoljavaju da se nauči časti igrajući ulogu koja odgovara njihovom
uzrastu i sposobnostima. Roditelji poštuju svetlost jedni u drugima i u svakom detetu i na taj način
neguju ravnotežu, deljenje, ljubav i međusobno poštovanje.
Ova slika je važna za mene. Kada zamišljam ovu kuću, vidim svog oca kao temelj, a sebe kao jedan od
stubova. Ali u mojoj predstavi, ova kuća raste i menja se. Vremenom ja postajem temelj, a moja deca
stubovi. Poštujemo svetlost jedni u drugima i ulogu koju svako u njoj ima. I ne postoji samo jedna kuća;
mnogo ih je, sve su međusobno povezane, kao ona lepa sela u Grčkoj u kojima se bele kuće uzdižu nad
morem u jednoj veličanstvenoj celini.
Nevidljiva šteta
Šta je to što nedostaje našem savremenom svetu? Verujem da je to fundamentalni osećaj povezanosti.
Porodica je pod opsadom sila razdvajanja, razbijanja, odvajanja od korena. Mnogi od nas rade više i imaju
manje vremena za porodicu. Tokom pandemije 2020-2021. godine svi smo se osećali izolovano od svojih
prijatelja i porodice, i mnogima je bilo teško da povrate osećaj intimnosti i povezanosti.
Čast raste s velikom mukom u kamenitom tlu materijalnog preterivanja. Poštovanje se bori da preživi u
atmosferi pohlepe i sebičnosti. Ali najveća šteta isključenja iz korena jeste nevidljiva, jer se dešava
iznutra. Biti odvojen od korena donosi unutrašnju sumnju i nesigurnost. Sumnja i nesigurnost pokrivaju
lice pravog ja i stvaraju glad za spoljnim maskama.
Savremeni svet je naseljen iskrivljenim maskama pohlepe, zavisti, sebičnosti, besa i predrasuda. Ove
maske gledaju na svet očima slepila i uništenja, ali slepilo i uništenje takođe deluju iznutra da bi ubili
dušu. Pohlepa proždire srce malo po malo, sve dok srce ne umre. Zavist ubija samopouzdanje i inicijativu
laskavom laži da ono što su drugi zaradili možete da zgrabite bez preterane muke. Sebičnost će ukrasti
tuđu čast, ali sebična osoba zaista krade samo od sebe poričući sopstvenu vrednost i potencijal. Ljutnja
uništava ravnotežu i harmoniju i narušava put istinitog-dobrog-ispravnog. Predrasude narušavaju ljubav
krađom vrednosti i poštovanja drugih.
Sve ove maske kriju pravog negativca: odvojenost od korena, ili nepovezanost. Kada izgubite vezu, gubite
iz vida pravog sebe. Kada izgubite vezu, nevidljivo ogledalo je zamagljeno sumnjom i neznanjem. Kada
izgubite vezu, ne ostavljate ništa osim trulog voća za dolazeću generaciju.
Ali ne mora da bude tako. Kada ste povezani sa generacijama pre vas, kada ste utemeljeni u sadašnjosti
trenutka, kada ste uronjeni u svrhu svog života, odjednom postajete svesni ove mreže veza. Od tog
trenutka, nikada se ne osećate izolovano, nikada se ne osećate sami.
Nevidljiva glad
U svakom od nas postoji fundamentalna glad za povezanošću. Osećamo se nepotpuno bez mosta do
dobrih prijatelja, partnera i supružnika. Ali u svetu kojim dominira duh slepila, kako možemo da mudro
izaberemo ove odnose? Kako da zadovoljimo nevidljivu glad za vezom, a da i dalje imamo sigurnost? U
zdravoj vezi, ljudi oko vas će vas uzdizati i vi ćete njih podizati. Dobar prijatelj će delovati u najvišem
obliku ljudskosti: sa poštovanjem, saosećanjem, dobrotom i ljubavlju. Ali ima i drugih koji ostavljaju po
strani svoju ljudskost i prepuštaju se brutnijim ili životinjskim tsklonostima. Ovi ljudi mogu da budu
moćni, pa čak i površno lepi, ali njihov nedostatak ljudskosti ogleda se u njihovom ponašanju. Ako se
previše približite tigru, on može da vas ugrize. Ne možete za to da krivite tigra, jer je bio vaš izbor to što
ste se našli u takvoj situaciji jer je u prirodi tigra da baš tako postupi. Ukoliko vašem životu postoji neko za
koga znate da može da reaguje impulsivno, važno je da to uvek imate na umu, jer postoji velika šansa da
bi mogao da se ponaša na način koji nije u skladu sa vašim putem. Umesto da dozvolite da to utiče na vas
ili da previše utiče na vas, odvojite trenutak da se setite svog puta i razmotrite njihov opšti karakter, a
zatim možete da odaberete kako biste želeli da postupite u pogledu odnosa koje imate sa njima.
Slično tome, imate mogućnost izbora kada je reč o ljudima sa kojima ćete se zbližiti. Put istinitog-dobrog-
ispravnog jeste moćan alat za odabir odnosa. Pogledajte u sebe i otvorite nevidljivo oko kako biste videli
svoje buduće prijatelje. Pravo prijateljstvo se zasniva na međusobnom srodstvu ukorenjenom u principu i
zajedničkoj viziji zajedničkog putovanja duž svesnog puta koji vodi do najvišeg oblika ljudskosti.
Takvo druženje jeste veza koju ne mogu da prekinu ni teškoće ni teški izazovi u životu. Pravo prijateljstvo
je više od plitke priče i reči; ona je duboko ukorenjena i iskazuje se u postupanju koje je lojalno, puno
poverenja, zajedništva, časti i međusobnog poštovanja. Pravo prijateljstvo zadovoljava nevidljivu glad u
nama. Pravo prijateljstvo je hrana. Ponekad slatko, ponekad kiselo - ali u kom se uvek odano uživa. Kada
je prijateljstvo zaslađeno životnim radostima, uživate u njemu. Kada je prijateljstvo pokvareno životnim
patnjama, ne odbacujete ga. Uzimate i slatko i gorko, jer pravo prijateljstvo je zajedništvo, šta god da se
desi. Uz pravo prijateljstvo, nikada niste sami. To je put do uspeha. To je moralni princip prijateljstva i
svakog odnosa u koji ulazimo po izboru.
Pravi odnosi potpunog poverenja
Nema pravog odnosa bez potpunog poverenja. Veza bez poverenja je zora bez sunca, vatra bez topline.
Kako je samo tužno kada ljudi osećaju da ne mogu da veruju jedni drugima. Uskraćivanjem poverenja,
oni su uvereni da se štite od zla. Ali nevidljiva glad za povezanošću nikada se ne može zadovoljiti
uskraćivanjem poverenja. Oni koji uskraćuju poverenje štete sebi iznutra. Hrane se sopstvenom sumnjom
u sebe; hrane se sopstvenom prazninom. I umiru od gladi, ne naučivši kako da veruju drugim ljudima.
Oni ne idu nigde i njihovi se napori završavaju neuspehom.
Bila sam u mnogim situacijama u kojima sam lako mogla da izgubim poverenje u ljude. Verovatno se to
dešavalo i vama. Ali ako postoji ijedna stvar na kojoj sam veoma zahvalna u ovom životu, to je što se
nisam zaglavila u nepoverenju i gorčini. To ne znači da ne posmatrate ljude pažljivo i da ne procenjujete
dobro da li je neko pouzdan ili ne. Ali meni je istinit-dobar-ispravan metod bio pouzdan vodič. I na kraju,
stvarno verujte da živeti bez poverenja znači izgubiti dodir sa svojom ljudskošću - pa čak i sa svojim
srcem.
Oni koji vreme provode učeći da hodaju kroz život s nepoverenjem, trebalo bi da umesto toga posvete
vreme učeći kako da ispravno veruju drugim ljudima. Većina nas poznaje nekoga kog je - ili smo to bili mi
sami – povredio neki odnos. Neki ljudi odluče da više neće imati poverenja u ljude, iako je to put koji vodi
u izolaciju.
Drugi, opet, nastavljaju da slepo i duboko poklanjaju poverenje, a to često dovodi do ciklusa izolacije koji
se ponavlja. A neki smatraju da ispravno poverenje u druge dovodi do povezanosti.
Kako to rade? Oni shvataju da se duboko poverenje stiče malo po malo, tokom vremena.
Doslednost je lepak koji povezuje poverenje u vezi. Nedoslednost ima moć da pogorša ili čak razbije tu
vezu, kojoj je možda trebalo mnogo godina da dostigne takvu snagu. Oni ne prekidaju svoju spremnost
da veruju, niti slepo poklanjaju duboko poverenje.
Čovek mora da koristi čisto „otvoreno“ (duhovno) oko da bi potpuno verovao drugima. Poverenje ne
prati reske Do Či glasove pohlepe i sebičnosti niti plitkuprevrtljivost površnih promena. Poverenje prati
duboki, tihi glas trajnog principa duž svesnog puta.
Kada koristite „otvoreno“ oko da biste ispravno ukazali poverenje, vaše poverenje u svoje rasuđivanje i
vaše poverenje u same sebe će rasti i sazrevati. Ako je kolega optužen da je počinio grešku koju ste, u
stvari, vi počinili, sledićete taj glas trajnog principa da biste izabrali svoj odgovor. Odabir ispravnog oblika
poverenja vodi do uspeha u životu. Takvo potpuno poverenje je put časti.
Put poverenja i vere

Za mene, vera u nešto veće i dublje od mene same jeste od vitalnog značaja. Ovo nije perspektiva koju
bih bilo koga prisiljavala, ali kada me ljudi pitaju kako se suočavam sa teškim okolnosti, moram da kažem
da ne bih mogla da preživim da nemam vere.
Sve religije i duhovni sistemi verovanja utemeljeni su i na poverenju i na veri. Ako je to ono što odzvanja
u vama, razmotrite ove principe puta Mjong Songa:
• Put poverenja i vere bio je tu znatno pre nego što ste ste rođeni i postojaće dugo nakon vaše smrti.
Odabir ovog puta je ključni izbor za uspeh u životu.
• Život bez poverenja i vere može da bude bogat vidljivim stvarima, ali siromašan nevidljivim (duhovnim)
stvarima.
• Život sa poverenjem i verom može da bude blagosloven s obe vrste bogatstva: dostatnošću vidljivih
stvari i obiljem nevidljivivih (duhovnih) stvari - ravnoteže, harmonije, čistih odnose, iskrenih
prijateljstava, mira i radosti.
• Zar ne učimo našu decu šta je gore baš kao I šta je dole, ili šta znači napolju, noću i danju? Pa zašto ih
tako retko učimo ispravnom načinu da veruju drugima, a ne samo kako da uvek budu spremni na
samoodbranu?
• Zidovi će se srušiti, mačevi će zarđati i vojske će otići daleko. Jedini siguran način da zauvek zaštitimo
svoju decu zauvek jeste da ih naučimo da sami sebi budu čuvari zahvaljujući čistom (ispravnom)
poverenju i ispravnoj perspektivi.
• Znati kako ispravno verovati znači naučiti gledati kroz čisto „otvoreno“ (duhovno) oko.
Dobri baštovan
Poznavanje svog pravog ja jeste stvar izbora. Kao baštovan, možete da očistite korov sumnje i
nesigurnosti pre nego što uguše rast nežnih biljaka. Možete da kultivišete zemlju časti. Možete da
kanališete vode poštovanja. Možete da hranite biljke verom i nadom, radujući se žetvi. Možete da
sačuvate vezu sa korenom. Možete da uzgajati dobro seme koje ćete preneti svojoj deci i budućim
generacijama. Možete jasno da vidite pravog sebe u svom nevidljivom ogledalu. Možete da odaberete
put svesnosti.
Ukoliko ste, na neko vreme, skrenuli sa glavnog puta, možete na njega da se vratite. Ako ste neko vreme
zalutali na pogrešan put, možete da popravite nevidljivu štetu i da se vratite zadatku kultivisanja dobrog
semena za buduće generacije. Ako ste neko vreme dozvolili da vas zaposednu materijalne stvari, umesto
da vi posedujete njih radi dobrobiti drugih, možete da promeniti svoju stvarnost. Možete da odbacite
maske i da utišate Do Či glas. Možete da zasijate svetlošću časti i da zasijate svetlošću ljudskosti u njenom
najvišem obliku.
Ali ovo nije nešto što treba odlagati za sutra. Kao što to zna dobar baštovan, sezona rasta je kratka. Žetva
je blizu. Kada sam bila dete, otac me je učio da je svaki protraćen dan znači dva izgubljena dana - jedan
ste potrošili na pogrešnom putu, drugi u sustizanju propuštenog na pravom putu. Međutim, na sreću,
put svesnosti se isplati hiljadu puta, jer se dobro seme širi bez kraja, iz sezone u sezonu, sve dok sudbina
ne dovede vas i buduće generacije na vrh planine, do najvišeg oblika čovečnosti.
„Znati kako ispravno verovati znači naučiti gledati kroz čisto „otvoreno“ (duhovno) oko.“
ŠESTI KLJUČ: PROMENI SVOJU STVARNOST NA BOLJE
Svi imamo mogućnost da promenimo svoju stvarnost na bolje ili na gore.
Kada dozvolimo spoljnim faktorima da utiču na naše unutrašnje ja, naša stvarnost je uvek emocionalno
turbulentna. Čini se da nas negativne situacije zarobljavaju i gubimo iz vida sebe i svoje ciljeve. Kada
umesto toga dozvolimo našem unutrašnjem svetu da odredi našu spoljašnju stvarnost, možemo da
negujemo osećaj dubokog mira i snage koji nas nosi u svakoj situaciji. Postajemo osnaženi. Možemo da
prihvatimo izazove i da se nosimo sa periodima napetosti i nelagodnosti sa novim osećajem lakoće,
znajući da su oni privremeni. U stanju smo da imamo jasnu viziju većih stvari na horizontu.
Otac mi je jednom ispričao priču o životu u planinama Koreje, dok je bio podučavan meditaciji. U prvih
nekoliko godina, ponekad bi počeo da ga obuzima nemir. Tada bi mu njegov učitelj rekao: „Kada živiš u
ovoj pećini, možda misliš da si zarobljen, ali zapamti da si u neko vreme bio u majčinoj utrobi i nisi se
osećao zarobljeno. To je zato što si imao unutrašnju mir, a na tebe nije uticala okolina. Isto može da važi
za bilo koju situaciju.”
Ponekad se možete naći u negativnoj situaciji ili periodu u svom životu i osećati se zatočenim svojom
trenutnom realnošću, što može dovesti do izolacije, tuge, besa i nepovezanosti.
Ali onoliko brzo koliko možete da okrenete prekidač i osvetlite mračnu sobu, takođe možete da
promenite svoju stvarnost.
Pa, kako da to učinite?
Sposobnost da promenite svoju stvarnost leži u vama. Ono što ljude često zbunjuje jeste to što gledaju ka
spolja kako bi saznali ko su, samo da bi naišli na lavirint zamršenih staza koje vode u bezbroj pravaca.
Časopisi, društveni mediji, mišljenja drugih ljudi - na kraju možemo naići na toliko zaobilaznih puteva od
kojih nas nijedan ne vodi dalje od mesta sa kog smo krenuli i ostavljaju nas obeshrabrenima i anksioznim.
Zbog toga su veliki mudraci oduvek učili da treba da gledamo unutra kako bismo otkrili pravi put.
Skloni smo da razmišljamo o promeni tokom vremena, u produženom procesu, ali svaki trenutak je nov i
postoji sam za sebe. Moramo da budemo prisutni u ovom trenutku i da se podsetimo: „Ja menjam svoju
stvarnost upravo sada, u ovom trenutku“, i da ionda krenemo napred.
Kada upoznate samoga sebe, postajete odgovorni. Kada postanete odgovorni, shvatite da ste vi sami
zaduženi za sopstvenu sudbinu, i za svoj život. Imate moć da odaberete šta ćete da radite od ovog
trenutka nadalje. I, dok vežbate proces promene vaše stvarnosti u jednom trenutku, naučite da se
oslobodite ideja, koncepata i paradigmi koje ne poboljšavaju vaš život i koje u vaš život unose
neravnotežu. U mogućnosti ste da ih pustite i zamenite onima koje vas vode dobrim i svesnim putem.
Ovaj put promene u početku nije lako slediti. Naići ćete na bezbroj izazova zbog kojih ćete poželeti da
skrenete s puta i da poželite udobniju situaciju, ali ako ne prihvatite ove izazove, nećete rasti. Svaka
prepreka na vašem putu predstavlja priliku da steknete više mudrosti i unutrašnjeg mira.
Kada jednom postignete unutrašnji mir, više nije važno gde se nalazite, jer vaše okruženje neće uticati na
vas. Osećaćete se sigurno i udobno bez obzira na situaciju. Sa unutrašnjim mirom imate sposobnost i
svest da promenite sopstvenu stvarnost na bolje i, zauzvrat, pozitivno utičete na stvarnost onih oko vas.
Za mog oca je saznanje da može da promeni svoju stvarnost uključivalo veoma doslovan i specifičan
izazov: penjanje planinskom stazom prepunom preprekama.
U dolini je vladala tišina koju je prekidalo samo povremeno gugutanje žalosne golubice. Majstor Borion i
moj otac su ćutke išli stazom koja je vodila kroz šumarak.
Najzad je progovorio majstor Borion. „Telo i um su van ravnoteže."
Zaprepašćen, moj otac je odgovorio: „Tačno je da imam mučninu u stomaku, ali kako ste znali? hodam
normalno. Govorim normalno.”
„Znam zahvaljujući mudrosti“, rekao je učitelj. „Mudrost vidi skrivene stvari u očima, na licu."
„Ne želim da budem bolestan“, odgovorio je moj otac.

„Pogledajte ono malo drvo”, reče majstor Borion. „Šta vidiš"
„Mnogo lišća“, rekao je moj otac.
„Mnogo lišća, da. Ali pažljivo pogledaj boje. Nekoliko listova je drugačije nijanse – prilično su smeđi. Ovi
listovi su bolesni, samo što nisu otpali. Ostali listovi su zdravi. Život nije mnogo drugačiji od toga. Neki
ostaju povezani, neki ne.”
„Da budem iskren“, odgovorio je moj otac, „nisam se osećao dobro otkako smo juče jeli onu supu. Zaista,
osećam se veoma bolesno. Kako mogu da se izlečim?”
„Promeni svoju stvarnost“, odgovorio je majstor Borion.
„Moja stvarnost?”
„Ova bolest je tvoja realnost. Možeš da promeniš svoju stvarnost. To je uvek izbor.”
„Kako da to uradim?”
Utom je majstor Borion posegnuo u nabore svoje haljine i izvadio malu grančicu zelene boje. „Trebalo bi
da sakupiš ovu biljku i da je upotrebiš“, rekao je. „Tako ćeš osvojiti znanje i početi da stičeš mudrost.”
„Gde da nađem ovu biljku?” upitao je moj otac.
Njegov učitelj se okrenuo i pogledao u daljinu prema belom vrhu na horizontu. „Tamo gore, na vrhu
planine.”
„Mislite da bi trebalo da odem gore i pronađem je?“
„Želiš li da ponovo budeš dobro?“ upitao je majstor Borion.
„Da.”
„Onda nauči da promeniš svoju stvarnost.”
„Ali, Učitelju, između ovog mesta i planine teče razbesnela reka.”
„Da“, mirno je rekao majstor Borion.
„I, Učitelju, vrh je okružen opasnim liticama.“
„Da”, reče majstor Borion sasvim opušteno.
„A, Učitelju, ne znam kako da se popnem na te litice.“
„Da“, i dalje mirno odgovori majstor Borion.
„A, Učitelju, na planini žive opasne životinje.
„Da", reče majstor Borion. „Uzmi ovu biljku i nađi istu takvu. Život nas izaziva da biramo dobro ili loše. I ti
imaš izbor. Kada naučiš da promeniš svoju stvarnost na bolje, imaćeš priliku da zadobiješ mudrost.”
Moj otac je teško progutao i osetio bol u stomaku.
„Idem“, rekao je i poklonio se u znak poštovanja.

Sutradan, pred veče, majstor Borion je čuo kucanje na vratima svoje kolibe. Bio je to moj otac, pognut od
iscrpljenosti i bolesti, pocepane odeće, izgrebanih ruku i šakama u modricama. Ali on je sijao od
zadovoljstva dok je iz svoje košulje izvlačio zeleni busen. „Našao sam je, Učitelju“, rekao je, „travku.
Majstor Borion je uzeo biljku koju je doneo u levu ruku, a onu koju je imao ranije u desnu. Približavao ih je
dok se nisu dodirnule. „Tako je“, rekao je. „Sasvim su iste. Sada idi i promeni svoju stvarnost.”
Zbunjen, moj otac je upitao: „Ali kako da koristim ovu biljku? Da li da je samo pojedem?"
„Skuvaj čaj“, rekao je njegov učitelj.
„Ali ne znam kako.”
„To je tvoja stvarnost”, odgovori majstor Borion. „Promeni svoju…-“
„Stvarnost“, prekinuo ga je moj otac.
Gospodar Borion se osmehnu i okrenu od njega. Dok je zatvarao vrata, rekao je: „Prvo uči, pa zaradi. Da
bi promenio svoju stvarnost, počni iz početka. Zapamti, ti nisi smeđi list na drvetu. Ostani povezan.”
Zbunjen, moj otac je otišao stazom do svog skloništa, gde je prvo petljao na jedan način , a onda na
drugi. Konačno je uspeo da zgnječi bilje i spustio ga je u ključalu vodu da se skuva. Zatim je sipao šolju
čaja i polako je otpio.
Ubrzo je mogao da oseti kako mu se telom šire talasi topline i moći. Nedugo potom je osetio potpuno
olakšanje. Potrčao jei nazad u kolibu i još jednom je pokucao na vrata.
Pojavio se majstor Borion. „Da?"
„Hvala, majstore. Umnogome mi je laknulo.”
„Nemoj da mi zahvaljuješ“, reče majstor Borion. „Zahvali samom sebi. Sada znaš kako da u ovakvoj
situaciji promenite svoju stvarnost.”
„Kako je došlo do toga da se razbolim?" upitao je moj otac. „Mlad sam i zdrav - nikada do sada nisam bio
bolestan. Zašto vama nije pozlilo od supe?"
„Celog svog života si gradio Ve Gong, spoljašnju snagu“, rekao je majstor Borion. „Nikad Ne Gong,
unutrašnju snagu."
„Nisam znao za unutrašnju snagu, Učitelju."
„Vrlo malo njih zna za unutrašnju snagu“, ozbiljno je odgovorio njegov učitelj. „To je ključ velike
unutrašnje ravnoteže i moći. Sa njim može da se prevaziđe fizičku bolest. Kada to naučiš, moći ćeš da
pomogneš mnogim drugim ljudima da budu jači. To je tvoja zarada.”
Moj otac je ućutao na ove reči.
„Sa ovom unutrašnjom snagom, ti i planina ste zaista jedno“, nastavio je majstor Borion.
Moj otac je ponovo pogledao ka vrhu sa kojeg se upravo vratio.

„Prvo uči, pa zaradi“, rekao je njegov učitelj. „Zahvaljujući biljci trenutno možeš da stekneš olakšanje.
Putujući, možeš da zauvek stekneš tajnu života.”
„Dobro je“, rekao je moj otac, ali njegove oči su govorile nešto drugo.
„Imaš li neko pitanje“, primetio je majstor Borion.
„Da“, odgovorio je moj otac skupljajući hrabrost. „Bio sam bolestan. Bio sam bespomoćan. Zašto mi nisi
više pomogao oko penjanja i oko spremanja čaja?”
Gospodar Borion je prebacio ruku preko ramena mog oca. „Kada mladi orao prvi put poleti, on leti sam.
Roditelji su u blizini, ni preblizu ni predaleko. Bio sam iza tebe celim putem. Znanje možeš da dobiješ od
drugih, ali mudrost moraš da stekneš sam. Mudrost je veća od znanja. Znanje može da se podeli;
mudrost povezuje. Neću uvek biti sa tobom. Dakle, sada je vreme da počneš da stičeš mudrost.”
Moj otac je pobožno pognuo glavu. „Učitelju, ova unutrašnja snaga je duboka.”
„Tajne unutrašnje snage su krila mudrosti“, rekao je majstor Borion. „Sa unutrašnjom snagom ubrzava se
putovanje ka najvišem obliku čovečnosti.
„Zašto me ranije nistei naučili unutrašnjoj snazi?“ upitao je moj otac.
„Još nisi bio spreman“, odgovorio je njegov učitelj. „Ali sada je vreme da te naučim putevima koji će te
povezati, koji će te učiniti jednim sa planinom. Naučićeš da radiš sa prirodom - sa vetrom, vatrom i
vodom - izvorom velike unutrašnje snage. Kada naučiš kako da se povežeš na ovaj način, možeš da
koristiš unutrašnju snagu da pomogneš u lečenju mnogih drugih ljudi i da im pomogneš da steknu
unutrašnju snagu. Prvo naučiš, pa onda zaradiš. Zarađuješi pomažući drugima I u tome je ključ sreće.”
„I ja ću moći da pomognem drugima da se oporave od bolesti, Učitelju?“
„Da”, potvrdi majstor Borion. „Kada naučiš unutrašnju snagu, počećeš da zarađujete dobro seme koje ćeš
preneti svojoj deci i mnogim drugima ljudima, uključujući naredne generacije. Dobro seme je ravnoteža,
harmonija, mir, radost i velika spoljašnja i unutrašnja snaga.”
„Kada počinjemo?” upitao je moj otac.
„Sa sledećom lekcijom.”
Izbor u svakom trenutku
Tokom mnogih generacija, Mjong Song mudrost je poučavala da nas život uvek izaziva da biramo dobro ili
loše. U svakom trenutku imamo izbor. Hoću li sada da popijem ovaj čaj? Da li da sada obučem džemper?
Hoću li sada ustati da se protegnem? Dobro ili loše je u svakom od nas. Možemo da izaberemo da
sledimo jedan ili drugi put. Ukoliko sledimo slepi put, krećemo se u pravcu neravnoteže, sebičnosti,
plitkosti karaktera, izolacije i korupcije. Ako sledimo put svesnosti, krećemo se u pravcu harmonije,
ravnoteže, saosećanja, zajedništva i integriteta.
U zapadnoj kulturi, kada govorimo o dobrom i lošem, to se čini kao veoma binaran pojam. Filozofija sa
kojom sam odgajana i koja leži u srcu Mjong Song meditacije koja se živi, vidi je malo drugačije. Najbolji
način da to opišem jeste vizuelni prikaz koji je neko nedavno podelio sa mnom.
Verovatno ste upoznati sa simbolom jin i jang (pogledajte stranu 58). U kineskoj filozofiji, Tao je apsolutni
princip koji leži u osnovi univerzuma, kombinujući u sebi principe jin i jang i označava način ili kodeks
ponašanja koji je u skladu sa prirodnim poretkom. U ovom simbolu, tamni krug i tamni kovitlac su jin, koji
je povezan sa ženstvenošću, tišinom, kontrakcijom i noćnim vremenom. Svetlosni krug i svetlosni kovitlac
su jang, koji je povezan sa sjajem, muževnošću, ekspanzijom i danom. Oni su uvek zajedno, jedan u
drugom, uvek se transformišu i kreću zajedno, uvek rade na ravnoteži. Loše je u dobrom, dobro je u
lošem. Zajedno, to je život.
Kretanje je neophodno: za život, za promenu. U sebi možemo pronaći ravnotežu putem pravilne ishrane,
suplemenata u ishrani našeg tela, meditirajući i smirujući svoj um i telo, ali i ako se krećemo. Bilo koja
vrsta pokreta je dobra, bilo da je u pitanju dizanje tegova ili pilates, borilačke veštine, joga ili trčanje. Sve
ove prakse nam pomažu da postanemo svesni sopstvenog stanja i da pronađemo osećaj ravnoteže i
harmonije tako što uklanjamo stagnaciju i promovišemo pravilan tok vitalne energije (ili či).
tekst na slici:
Here is “bad” – Ovde je „loše”
Here is “bad”that is in “good” – Ovde je „loše”koje je u „dobrom”
Here is “good” that is in “bad” – Ovde je „dobro”koje je u „lošem”
Here is “life” – Ovde je život
Mnogi ljudi ne vide jasno da im život nudi ovaj veliki izbor dobrog ili lošeg. Umesto toga, oni sebe vide
kao žrtve svog okruženja i okolnosti. Opterećeni su mislima kao što su:
Da sam rođen u drugom gradu, bilo bi mi bolje. Sva moja nesreća seže od samog mog rođenja pa sve do
danas.
Život bi mi bio lakši kada mi ljudi ne bi stalno stajali na putu.
Zaista nemam usmerenje u životu.

Oni smatraju da ih definiše njihova stvarnost, umesto da uvide da imaju moć da definišu sopstvenu
stvarnost.
Stvarnost je rast
Realnost je ono što vidimo i verujemo u vezi sa našim okruženjem i nama samima. Mnogi ljudi vide
stvarnost kao nešto fiksirano, i nešto što ih sputava. Za njih je stvarnost zatvor. Oni svaki dan zure u četiri
zida svoje stvarnosti i osećaju se zarobljeno u njoj. Vide rešetke na vratima i prozorima, i ne vide ništa
sem ograničenja za svoj napredak, kao ni mogućnost da pobegnu.
Ali postoji i drugi način da se gleda na stvarnost. Na svoju stvarnost možete da gledate kao na nešto što
možete da promenite. Na svakom koraku možete da vidite pravu priliku. Na realnost možete da ne
gledate kao na zatvor, već kao okruženje koje je dinamično, izazovno i puno izbora. Stvarnost možete da
vidite i kao preduslov rasta i poboljšanja. Donošenjem ispravnih izbora u ovoj vrsti dinamične stvarnosti,
krećemo se ka ljudskosti u njenom suštinskom, smislu korenskog centra, najvišem obliku ljudskosti.
To je ono na šta pomislim kada se setim očeve priče o zatvoru i materici. Ne verujem da je dete u
majčinoj utrobi izolovano ili samo. Naprotiv, ovo je tačka najviše, najdublje veze u našim životima. Svojoj
majci, svetu oko tebe - u materici si deo neprestane niti povezanosti.
S druge strane, ako se osećamo zatvoreno u našoj stvarnost i ako joj dozvolimo da nas kontroliše, mi ne
rastemo duhovno, već ostajemo na osnovnom nivou postojanja, bez nade u bolju budućnost i bez
mudrosti kako bismo je stvorili. Gubimo iz vida svoje pravo ja i moramo da se skrivamo iza maske
nesigurnosti, zavisti i krivice. Pošto smo izgubili iz vida sopstveni potencijal, svoju nesigurnost pokrivamo
tako što za svoje nesreće i nedostatke okrivljujemo druge ljude ili okolnosti ili oboje. Hvalimo se svojom
ličnom snagom dok rušimo druge. Provodimo vreme u ogovaranju i optužbama. Svoju energiju trošimo
na izmišljanje izgovora, umesto da tu istu energiju koristimo kako bismo promenili svoju stvarnost na
bolje. Problem je: mnogi od nas ne znaju kako da promene svoju stvarnost.
Kako da promenite svoju stvarnost
Postoje tri koraka za promenu vaše stvarnosti:
1. Otvorite svoje nevidljivo oko i uvidite svoje pravo ja koje ima potencijal neograničenog napretka.
Jednim pogledom tvog nevidljivog oka, zatvorski zidovi se raspadaju i stege nestaju. Izgovori nestaju kao
suvo lišće u vatri, kao prašina na vetru, kao pena na okeanskim talasima. Vidite sebe i izbor za dobro i za
loše, i birate dobar, svesni put.
2. Sledite put istinitog - dobrog - ispravnog. Odabirom da se poboljšate i steknete veću perspektivu - bez
obzira na vaše okolnosti - podižete se na ispravan način kako biste služite drugima. Kontinuiranim
kretanjem (učenjem i zasluživanjem) stičete razumevanje i mudrost. Krećete napred kao duboke vode
velike reke koja teče u okean. Počinjete da uzgajate nevidljivo seme koje ćete preneti svojoj porodici i
zajednici kao nasleđe ljubavi i povezanosti.
3. Sledite prirodu kao izvor velike energije. Povežite se sa ovim prirodnim protokom energije putem
kretanja i svesnosti. Promena vaše stvarnosti zahteva ne samo spoljašnju snagu već i veliku unutrašnju
snagu. Principi Mjong Song meditacije koja se živi vekovima se prenose kao sredstvo za povezivanje sa
prirodnom energijom – vitalnom snagom u životu a to je či, Tao, univerzum. Upravo ta veza promoviše
zdravlje i izliva izvanredne isceliteljske uticaje na učesnika.
Ova tri koraka su oruđa sudbine. Koristeći ih, ubrzavate svoj napredak na pravom putu i uzlećete na
krilima mudrosti. Putem mudrosti zarađujete svoj put na životnom putu. Zarađivati na svoj način znači
služiti drugima kao što služite sebi. Unoseći prirodnu energiju u svoj um i telo, dobijate ogromnu moć da
činite dobro. Dajući svoje pravo ja, pronalazite svoje pravo ja.
Promenite svoju perspektivu, promenite svoj život
TEKST NA SLICI:
Accountability Odgovornost
Blind/Careless Slep/Nemaran
Conectedness Povezanost
Blaming Okrivljavanje
Gaining perspective Sticanje perspektive
Excuse Izgovor
Learning Učenje
Envy Zavist
Faith Vera
Superficiality Površnost
Trust Poverenje
Distrust Nepoverenje
Good Path Dobar put
Bad Path Loš put
YOU TI
Promenom sopstvene perspektive, možete da promenite svoj život. Promenite svoju perspektivu tako što
ćete biti svesni onoga što vidite u nevidljivom ogledalu - jasne perspektive vaših izbora u životu.
Postavite se u krug na ilustraciji (iznad). Ovo je vaša sadašnja pozicija, vaša „stvarnost”.
Život nas izaziva da biramo dobro ili loše. Prateći slepi put nemarnosti, krećete se ka zatvorenosti i
slabosti, na kraju postajete manje čovek. Prateći put svesnosti, krećete se ka oslobođenju i vitalnosti,
konačnom dostizanju najvišeg oblika ljudskosti i postizanju harmonije i sreće.
Na osnovu vaših izbora se povezujete sa nizom parova suprotnosti. Ili besciljno lutate, ili se krećete
odlučno koristeći se putem istinito – dobro - ispravno. Ili živite život zasnovan na izgovorima, ili naučite
da poboljšate svoj život na bolje. Ili živite svoj život okrivljujući druge ljude ili okolnosti za svoje nesreće,
ili zarađujete dobrotu isceljujući druge i pomažući im. To je vaš izbor.
Slično tome, možete da budete opterećeni neosnovanim pesimizmom zato što sumnjate u same sebe ili
možete radosno da se uzdignete sa aktivnim osećanjem svog potencijala u nastajanju. To je vaš izbor.
Možete da trošite vreme hraneći se lažnim optimizmom zasnovanom na željama ili vas mogu voditi nada
i vera koje se temelje na određenim vizijama vaše budućnosti. Opet, to je vaš izbor. Možete da pustite da
vas I dalje opija Do Či (isključen iz izvora velike prirodne energije) ili, ostajući na putu svesnosti, da se
povežete sa neograničenom energijom prirode i univerzuma.
U svim ovim slučajevima možete da iskoristite svoju slobodu izbora kako biste promenili sopstvenu
stvarnost na bolje. Život nije zatvor. Život pred nas tabvlja izazov da odaberemo ili dobro ili loše, dajući
nam priliku da steknemo ravnotežu, harmoniju, mir, radost i veliku spoljašnju i unutrašnju snagu. Život je
vreme za negovanje dobrog semena koje će biti preneto budućim generacijama kao nasleđe koje vredi
večno pamtiti.
Svakodnevni izbori
Svakog se dana suočavamo sa toliko izbora. Mi biramo ida sledimo tok. Stvari uvek teku, uvek se
uravnotežavaju. Život sam po sebi nikada ne stagnira.
Proces možda nije uvek jednostavan – nemam nameru da vam kažem da je život jednostavan ili lak sve
vreme - ali trenutak odluke je jednostavan kao okretanje prekidača.
To govorim samoj sebi, i to stalno ponavljam i svojim sinovima. „Imate dve mogućnosti. Šta želite da
izaberete?” Ponekad, kada stvari učinite jednostavnim tako što ćete da ih svedete na crno-belo, poput
simbola jin i jang, to pomaže da se stvari vide malo jasnije.
Čak iako mu je samo sedam godina, ideja o izboru snažno rezonuje u mom starijem sinu Vinsu. Često
vodimo razgovore koji zvuče otprilike ovako:
„Kako bi želeo da provedemo ovo popodne? Možeš da nastaviš da se opireš tome da završiš svoje
domaće zadatke, popodne možemo da provedemo raspravljajući se u vezi sa tim, iako sam celog dana
jedva čekala ovaj trenutak kako bih videla tvoje lepo lice. A mogao bi da odabereš ono što i obično činiš,
a to je da samo završiš domaći zadatak kako bismo posle mogli da radimo nešto zabavno?“
Vidim da se njegovo lice transformiše dok razmišlja. Vidim kako mu kroz glavu prolazi: u pravu si. Ovo je
trenutno u mojim rukama.
Takva misao je osnažujuća, čak i oslobađajuća, bilo da vam je sedam, sedamnaest ili sedamdeset godina!
Evo nekih pitanja sa kojima se svi suočavamo u svakodnevnom životu, uokvirenih crno-belim terminima.
Zašto biste pokušavali da krivite druge kada možete preuzeti odgovornost za to kako se vaša stvarnost
odvija?
Zašto biste se „zatvarali“ u situaciji kada imate moć da se oslobodite, promenite svoju perspektivu i
promenite svoju stvarnost? I, zauzvrat, stvarnost vaše porodice i onih oko vas na koje vaši izbori utiču?
Zašto bi vas mučile nesigurnost i sumnja u sebe same kada možete da napravite izbor da biste stekli
perspektivu, donosili ispravne odluke i bili zahvalni za pozitivne stvari u svom životu?
Zašto biste podlegli neosnovanom pesimizmu, s jedne strane, ili plitkom optimizmu, s druge strane, kada
možete da idete napred sa nadom koja se temelji na prosvetljenoj viziji sopstvene budućnosti?
Zašto biste tolerisali nezdravo stanje kada možete da živite zdravi i dobro raspoložen?
Zašto biste stagnirali kada možete da se stalno krećete (zarađujete i učite)?
Zašto biste u nasleđe ostavljali „trulo voće“ kada možete da za sobom ostavite dobro seme harmonije,
ravnoteže, integriteta, saosećanja, sreće i unutrašnje snage?
Ukratko, zašto biste postali išta manje od svog najvećeg potencijala? Imate izbor.
Pa, kako to da radimo u svakodnevnom životu?
Potrebno je samo nekoliko trenutaka i to se može uraditi bilo gde.
Kada se nađete u neuravnoteženoj ili stresnoj situaciji, udahnite. Što se mene tiče, volim da se fokusiram
na tačku tačno između obrva. Vaše oči mogu biti ili otvorene ili zatvorene.
Postanite svesni sebe i fizički osetite kako se uzemljujete. Tada možete da napravite izbor da li želite da
odgovorite ili da reagujete. Odvojivši ovaj trenutak za sebe i postavši svesni i odgovorni, moći ćete da
donesete jasnu odluku. Kada postanete jasni u sebi, onda ste u stanju da uskladite situaciju ili osobu pred
vama vas.
Sa ovim, šestim ključem Mjong Song meditacije koja se živi, nadam se da počinjete da uviđate kako se
svih osam ključeva nadovezuju jedan na drugi. To je pomalo kao kada naučite jednu joga pozu, zatim
drugu i pustite ih da teku zajedno: tok je veći od zbira njihovih delova.
Ukoliko vam se čini da je ideja izbora zastrašujuća, ohrabrila bih vas da je vidite kao osnažujuću i
oslobađajuću ideju. Više niste ograničeni okolnostima ili onim što drugi ljudi misle ili govore o vama,
događajima iz vaše prošlosti ili očekivanja koja imate od svoje budućnosti. Ovaj život je u vašim rukama,
iako vam se možda ne čini uvek da je tako. Svi prolazimo kroz okolnosti koje mogu da budu teške,
ponekad čak i strašne. Ali time što poznajemo naše pravog ja, time što donosimo ispravne svakodnevne
odluke, i zahvaljujući jasnom sagledavanju naših okolnosti, i time što u nasleđe ostavljamo dobrotu i
živimo časno - možemo da promenimo svoju stvarnost na bolje.
„Život je vreme u kom gajimo dobro seme koje ćemo generaciji koja dolazi ostaviti kao nasleđe zauvek
vredno pamćenja.”
SEDMI KLJUČ: DOVOLJNA JE JEDNA ŠIBICA DA UPALI HILJADE
Moj otac je bio moj najveći mentor. On je bio moje sve. Bio je čovek dubokog saosećanja, empatije,
mudrosti i perspektive. Iznad svega, naučio me je da je najvažnije u životu biti dobar čovek - i onda će se
sve odvijati kako treba.
On je svakako bio strog: odgajana sam sa snažnim osećanjem tradicije, dužnosti i poštovanja prema
starijima i prema svom rodu. Uprkos tome, uvek mi je dozvoljavao da pronađem svoj put. Neposredno
pre nego što sam odlučila da studiram istočnu medicinu i podelim formule naše loze sa svetom, moj otac
mi je postavio jedno jednostavno pitanje.
„Da li želiš da budeš posebna i da postigneš nešto u ovom životu? Da učiniš ovaj svet boljim?"
Naravno, odgovorila sam: „Da“.
„Onda se nikada nemoj plašiti da budeš drugačija; a kada svi drugi spavaju, ti nastavi da se krećeš.”
Nikada nisam stala.
Izgubila sam oca kada sam imala trideset i tri godine. Ipak, nikada nije prestao da me uči. Lekcije koje me
je naučio dok je fizički još bio prisutan prodrle su u mene još dublje nego ikada dok je bio na ovom svetu.
Sada moram da stojim na svojim nogama, da se krećem kroz iskustva i prepreke, da budem veoma
usklađena i povezana sa sobom i sa univerzumom. Budući da sam ovakva, u stanju sam da čujem očev
glas u svom umu, i on me vodi na mom putu.
Teška magla je prekrila krajolik kada je moj otac otvorio svoje pospane oči i pre zore polako ustao iz
kreveta. Prebrzo se približavalo vreme za njegovu lekciju sa majstorom Borionom. Telo ga je još bolelo od
dugotrajnog intenzivnog treninga prethodne večeri. Zaista se osećao kao da bi mogao da ostane u
krevetu. Ali on se prisetio reči svog učitelja na rastanku: „Pobeda svesnog puta nad nepažljivim putem
jeste pobeda uma nad materijom. Tako je moj otac izleteo kroz vrata i požurio stazom kroz maglu.
Dok je stigao do kolibe majstora Boriona, prvi zraci zore već su počeli da obasjavaju nebo.
Možda će to ipak biti dobar dan, pomisli moj otac dok je kucao na vrata.
Nekoliko trenutaka kasnije pojavio se majstor Borion. „Dobro jutro, Učitelju“, rekao je moj otac,
naklonivši se s poštovanjem.
Majstor Borion nije progovorio ni reč, vsamo se osvrnuo oko sebe kao da na svom pragu nije video
nikoga.
„Dobro jutro“, ponovio je moj otac, uz svoj najsrdačniji osmenh.
„Čujem glas“, reče majstor Borion, sagnuvši se da uzme šaku zemlje, „i vidim otiske stopala na stazi, ali
ovde nema ničega osim ove gline.“
„Evo me“, prigovorio je moj otac, pokazujući na sebe.
„Telo ovde, možda”, rekao je njegov učitelj. „Ali um nije.”
Moj otac je spustio glavu. „Bio sam bolaesten i premoren od jučerašnjeg treninga. Spavanje nije bilo lako
jer mi je bilo tako neprijatno.”
„Da li si želeo da dođeš jutros?” upitao je majstor Borion.
„Da naravno.”
Ali majstor Borion se namrštio i podigao prst.
„Pa, jastuk jeste delovao vrlo primamljivo“, priznao je moj otac, „ali sam zaista srećan što sam sada
ovde.“
„Osećanja se stalno menjaju“, odgovorio je njegov učitelj. „Bol u telu, telo koje se odmorilo; telo koje je
premoreno, telo sveže; telo gladno, telo puno: mnogo je različitih osećaja. Ako gledaš kako se osećaš u
bilo kom trenutku, nedostajaće ti fokusi i usmerenje - kao da hodaš kroz šumu u gustoj magli. Ali kad
kreneš istinitim - dobrim - ispravnim putem, pratiš princip, a princip se nikada ne menja. Kako se sada
osećaš?”
„Spreman sam da naučim više“, izjavio je moj otac.
Gospodar Borion se osmehnu. „Sada se tvoja istina menja. Ranije nisi želeo da vežbaš svoju lekciju. Sada
želiš.”
„Da, Učitelju“, odgovorio je moj otac, prateći majstora Boriona u kolibu. „Sada počinjem da shvatam.”
Majstor Borion je stavio šaku gline u ruke mog oca, koje je on prihvatio i počeo da nežno stiska. „Pobediti
u životu znači pobediti sebe. Pobediti sebe znači pobediti svoj um i telo. Oblikovaćeš se kao ova glina.
Naučićeš da donosiš ispravne odluke bez obzira šta osećaš u nekom trenutku. To će ti dati snagu i mir.
Vidiš li ovaj ćup?”
Moj otac se zagledao u prelepi zemljani ćup na malom postolju u blizini.
„Ovaj su ćup mudri učitelji prenosili iz generacije u generaciju“, rekao je majstor Borion. „Jednog dana,
uskoro, biće tvoj. Napravile su ga vešte ruke koristeći samo pravu mešavinu vode i gline, samo
odgovarajuću toplotu peći, i samo pravi vazduh kojim je hlađen. Za šta se koristi ovaj ćup?”
„U njemu se drže žitarice i voće”, odgovorio je moj otac.

„Da“, reče majstor Borion. „I ti ćeš biti ovakva posuda, živa posuda za nošenje dobrog semena
saosećanja i mudrosti za buduće generacije. Ali još je mnogo toga što bi trebalo da naučiš pre nego što se
uzrasteš u mudrosti. Što je najvažnije, moraš da naučiš da je istina obmana.”
Šokiran ovim rečima, moj otac je pitao šta time njegov učitelj misli.
„Ako slediš samo istinu koju osećaš u ovom trenutku“, odgovorio je majstor Borion, „nalaziš se na silaznoj
putanji. Istina, uz osećanja a bez Ispravnog jeste pogrešan put. To je Gan Sa način: beskrajne promene,
beskrajni tok. Reci mi, zar to nije obmana?”
„Jeste“, složio se moj otac.
„Ali ako postupaš na osnovu istinitog i dobrog, i ako slediši ono što je ispravno, na dobrom si putu.
Površna Gan Sa istina zasnovana je na stalnim promenama. Večna istina je zasnovana na
nepromenljivom principu. To je mudrost.”
„Razumem“, rekao je moj otac. „Moja me istina sada tera da želim da vežbam, jer je ispravna. To je
dobar način svesnosti.”
„Tako je”, potvrdi majstor Borion. „Um nad materijom. Tvoj duh i um uče da kontrolišu tvoje telo I tvoje
postupke. Ako izađeš i pokušaš da se sa tigrovima suočiš sa lenjošću i nedostatkom samokontrole, nećeš
preživeti. Ne zaboravi zašto si ovde. Život nikada ne prestaje da nas izaziva da biramo bolje ili gore, dobro
ili loše. Zato treba da treniraš svoj um i telo. Idi i vežbaj sada, a posle dođi da me vidiš u Am Ja.”
Sledećih nekoliko sati moj otac je posvetio teškim vežbama i napornim pokretima koje je zahtevao njegov
trening. Um iznad materije, nastavio je da razmišlja. Živa posuda mudrosti, ponavljao je samom sebi
opet i iznova. „Ostavi dobro seme za sobom“, šapnuo je. Osećao je ritam svojih pokreta, osećao je
harmoniju i mir. Kada je završio, usta su mu bila ispucala i suva, a odeća mu je bila natopljena znojem.
Zatim je otišao u Am Ja kako mu je učitelj rekao.
Isceđen i žedan, moj otac se poklonio majstoru Borionu. Njegove su oči tada na stolu ugledale neke
stvari: činiju vode, jelo od pečenog planinskog povrća i porciju pirinča.
Majstor Borion je pokretom pozvao mog oca da sedne za sto. „Da li je zaista istina da si žedan?“ upitao
ga je.
„Da“, odgovorio je moj otac.
„Onda pij”, reče majstor Borion. Moj otac je to željno učinio.
„Da li si još uvek žedan?“ upitao je njegov učitelj.
„Ne više.”
„Dakle, tvoje pravo osećanje se promenilo?“
„Jeste“, potvrdio je moj otac.
"Da li je istina da si gladan?" upitao je majstor Borion.
Otac ponovo spusti pogled na hranu, a njen primamljiv miris mu je golicao nozdrve.
Majstor Borion se osmehnu. „Onda jedi”, rekao je. Moj otac je brzo savladao svoju stidljivost i jeo je sve
dok nije nestao I poslednji zalogaj.
„Da li si sada gladan?”
„Nisam, Učitelju.”
„Nisi više gladan”, primeti majstor Borion. „Dakle, tvoja istina se ponovo promenila. Kako se sada
osećaš?” Moj otac se naklonio u odgovoru i ćutke čekao.
„U našem svakodnevnom životu“, nastavio je majstor Borion, „osećanja se stalno menjaju. Dakle, naša
istina se stalno menja. Kako se to zove?"
„Gan Sa“, odgovorio je moj otac.
„Tako je“, reče majstor Borion. „Istina iz Gan Sa se uvek menja. Ova istina je kao suvo lišće u jesen –
spiralno se spušta i okolo, nošeno na sve strane promenljivim vetrovima. Mnogo puta je ova površna
istina bez tačne. Ako postupate po takvoj istini, misleći da je ispravno, kada nije tačna, na nemarnom ste
putu. Vaši postupci ne donose najviše dobra većini ljudi. Da li razumeš?“
„Da“, rekao je moj otac, „razumem da je Ispravno zasnovano na principu, a princip se nikada ne menja.“
Majstor Borion je obgrlio rukom svog učenika. „Hajde da prošetamo do doline. Možda bi danas mogao
da uvećaš svoju mudrost.”
Živa posuda mudrosti, pomisli moj otac u sebi i osmehnu se. Uskoro su došli do mesta gde se staza
račvala u tri nove staze, koje su sve vodile u dolinu. „Kojim putem da krenemo?” upitao je majstor Borion.
„Bilo bi mi drago da vi izaberete“, odgovorio je moj otac.
„Juče smo krenuli ovom stazom desno“, rekao je majstor Borion. „Danas bismo mogli ovomidemo za
onim sa leve strane. Šta sada vidiš?”
Razmislivši na trenutak, moj otac je odgovorio: „Učitelju, počinjem da vidim stvari jasnije. Gan Sa uvek
traži promenu, raznolikost, nešto drugačije. To često nije dobro.”
Majstor Borion je odgovorio: „Da, Gan Sa je opasna zavisnost. Gan Sa je toliko iscrpljen samim sobom da
blokira pogled na Ispravno. Gan Sa je materija iznad uma. Mudrost je um iznad materije. Mudrost je
svesni put ravnoteže, saosećanja, mira i radosti. Pogledaj tamo dole u dolinu. Šta vidiš?"
Moj otac je video da se magla još nadvija nad dolinom i ćutao je.
„Ovde gore u planini“, nastavio je majstor Borion, „naši izbori su malobrojni. Tamo dole, u dolini, izbora
ima mnogo. To je carstvo Gan Sa, carstvo konfuzije i protoka. Zato vam je potrebna vežba - mentalno i
fizička. Vežbom pobeđuješ. Kada imaš svetlost i veru, ništa te ne lomi. Sa svetlošću i verom donosiš
ispravne odluke. Postaješ svetlost u svom pravom ja. Ako si svetlost, nema tame, nema straha. Ništa te
ne može uništiti. Kako se osećaš?”
Moj otac je odgovorio: „Znatno sam jači, Učitelju”.
„Kada slediš put svesnosti“, rekao je majstor Borion, „tvoja svetlost pomaže drugima. Na njima je da to
prihvate i nauče iz toga. Kada uče, i oni postaju svetlost. Tvoje deljenje jeste tvoja zarada, tvoje dobro
seme. Ono što svetliš drugima jeste prava zarada. Kada si svetlost, drugi ti dolaze. Ti si živa posuda
mudrosti, živa posuda svetlosti. Da li razumeš?
„Da”, rekao je moj otac, osećajući toplinu u svom srcu.
Učitelj Borion je završio lekciju ovim rečima: „Svetlost će zastrašiti noć. Svetlost nikada neće zastrašiti one
koji žele da deluju ispravno, jer je to način da se pomogne drugima. Čovek mora da sledi svetlost kako bi
postao svetlost. Svetlost raspršuje maglu Gan Sa. Sada idite odavde sami i vežbajte da postanete
svetlost.”
„Da, Učitelju“, rekao je moj otac, naklonivši se. „Zaista se radujem sledećoj lekciji... ali šta je ključ za
osvajanje uma nad materijom?“
„Jedan od načina da dobiješ bitku uma nad materijom I da stekneš trajnu unutrašnju snagu jeste Mjong
Song“, odgovorio je majstor Borion. „Sutra ću početi da te učim kako da otvoriš unutrašnje oko i
pronađeš put do uspeha.#
Postanite živa posuda mudrosti
U jednoj dalekoj azijskoj zemlji živeo je jednom kralj koji je pio posebne eliksire koji su ga dugo održavali
zdravim, lepim i mladim. Samo je kraljevski dvor- i jedino kraljevski dvor - mogao da raspolaže tim Bibong
formulama (što na korejskom jeziku znači i „tajne formule“). Formule su njegovi iskusni formulatori čuvali
pod ključem, I one su se s kolena na koleno genracijama prenosile u lozi herbologa tokom mnogo vekova.
Jednog dana, carstvo je ukinuto i kralj je predao svoj presto.
Zvuči kao prva stranica romana, zar ne? A da ja čitam tu knjigu, želela bih da okrenem stranicu i saznam…
Šta se desilo sa tim fantastičnim eliksirima i formulatorima koji su ih pravili?
Ali ja čak i ne moram da okrenem sledeću stranicu. Ostatak priče znam jer je priča istinita. Kraljevska loza
te azijske zemlje koja je učestvovala u tim tajnim formulama – zapravo je stvarno postojala. I loza
herbologa koji su ih pravili i držali pod ključem - takođe su i oni postojali. Kako ja to znam? Znam jer sam
ja poslednji živi potomak te loze, kome je povereno da čuva te formule.
Bila sam dobro odnegovana za ovu ozbiljnu odgovornost, i baš kao i moji preci, nisam je shvatala olako.
Studirala sam tradicionalnu istočnjačku medicinu, doktorirala sam i istakla se u biljnoj medicini, a moj
mentor je bio moj otac koji me je naučio tajnoj, drevnoj nauci o Bibong biljnim formulama.
Ali za razliku od mojih predaka, koji su bili posvećeni tome da ove formule i nauku na kojoj su se zasnivale
drže pod ključem, meni je na pameti bilo nešto drugačije.
Nešto što je delovalo nečuveno, čak nemoguće. Želela sam da ih podelim sa svetom.
Ali ko sam bila ja da promenim milenijumsku tradiciju utopljenu u nepromenljivu kulturu? Ne samo što
sam bila prva žena kojoj je povereno tako dragoceno nasleđe već sam bila i prva Amerikanka azijskog
porekla koja je dobila ovu kraljevsku čast. Možete samo da zamislite kako bi moja moderna „ženska“
namera da podelim ovu istoriju neprocenjivog znanja odrazila u mojoj kulturi.
Nemoguće.
Kada sam ocu rekla sta nameravam, on me je ohrabrio, baš u onom razgovoru koji sam pomenula na
početku ovog poglavlja.
„Dženel, ako želiš da budeš posebna i da postigneš nemoguće, nikada se ne smeš plašiti da budeš
drugačija. Ali zapamti ovo“, rekao je, „potrebna je samo jedna šibica da zapali hiljadu“.
Odrastala sam sa razumevanjem da će, ako potpuno uložite svoj um i srce u nešto, to procvetati. Bilo da
se bavite kaligrafijom, plesom ili pevanjem, postići ćete sve što želite.
Duboko u srcu i duši osećala sam da imam ograničeno vreme sa svojim ocem i da nijedan minut ne sme
da bude izgubljen, tako da sam uvek osećala potrebu da se trkam sa vremenom. Odlučila sam se i
posvetila sam se tome da od njega učim svakog budnog trenutka koji sam imala. Da bih mogla da budem
čuvar tajnih formula morala sam mnogo da žrtvujem i morala sam brzo da odrastem.
Uvek sam sledila svoje srce čak i kada je moj um pokušavao da ubedi moje srce da bi trebalo da odvojim
malo vremena da se opustim, izađem sa prijateljima, odmorim - ali znala sam da to nije ono što će mi
pomoći da ostvarim svoju želju da naučim sve što sam mogla.
A onda se dogodilo: moja najgora noćna mora. Jedne večeri nakon prelepog dana, baš kao prekidač, moj
otac je preminuo bez ikakvog razloga. Bila sam sa njim u trenutku kada je preminuo. Bio je zdrav kao i svi,
čak i kao neko mojih godina. Bilo je jasno da je završio svoju misiju u ovom životu i da je došlo vreme da
se vrati na nebo. Ovo je bio jedan od najlucidnijih trenutaka kada sam znala da su sve žrtve bile vredne
truda. Podsećam se na to svaki put kada pogledam svoja dva mlada dečaka.
Kada sam umorna jer mogu da spavam samo tri sata, jer rokovi za projekte lete, a moja deca žude za
mojom pažnjom, razmišljam o svim prilikama koje su mi u životu bile pružene. Gledam svoje dečake i
znam da svaka od tih žrtvi vodi životu sa smislom i svrhom koji će se proširiti na njih. Ovo je moć majke,
žene: snaga i fleksibilnost. Ove tajne imaju skromnu moć, koja je od najjače vrste. To je moć koja seže
duboko.
Pre nego što je moj otac preminuo, naučio me je ključnim lekcijama koje će mi pomoći da budem „šibica
koja pali hiljadu“.
Najvažnija lekcija je bila ova: podesi svoj um i svoju nameru i uroni u Tao.
Kako da pratim Tao? Šta je Tao?
Tao je jednostavno univerzum. U životu su, u to verujem, svi odgovori u meni i oko mene i ako uronim u
Tao, imam potpunu veru u univerzum i pogledam u sebe, onda ću uvek pronaći odgovor. Odgovori i
osećanja će proizaći duboko iz mene, iz moje intuicije koja sledi Tao - univerzum. To je univerzum
ispunjen svešću koja će mi pomoći I voditi me na mom autentičnom, ispravnom putu.
Principi univerzuma nikada se ne menjaju. Nikada se ne zasnivaju na mišljenju. Ovi principi koji se nikada
ne menjaju jesu ono što nazivamo mudrošću.
Pa kako da ovo primenim na svoju stvarnost?
Opisaću vam scenu za koju sam sigurna da će vam biti poznata. Svi smo je iskusili:
Spremna sam da uđem u salu za sastanke punu umova koji već imaju svoj dnevni red. Moja misija je da
te „utegnute“ umove pridobijem za novu,širu ideju. Ne samo što ću biti jedina žena u prostoriji biću
jedina žena azijsko-američkog porekla koja je prisutna. Ja sam i mlađa od njih - i sitnija! Mnoge od mojih
ideja mogu im biti nepoznate, čak i neprijatne, a već znam da bi to moglo da rezultira otporom.
Oni koji su u mojoj lozi došli pre mene i koji su bili čuvari ovih tajnih formula bili su muškarci. Sasvim su
pouzdano bili Azijati i zrelih godina. Ali kada sam ja postala čuvar ovih tajni, bila sam žena, Amerikanka
azijskog porekla, i bila sam mlada. Međutim, ništa od svega toga mi nije stajalo na putu. Kada zakoračim
u salu za sastanke punu „moćnih ljudi“, moram da se prisetim da ne bi trebalo da ja NJIH opterećujem.
To ne znači da zanemarujem ove stvari, ni ove ljude. Uvek slušam, ali ne dozvoljavam uvek da ono što
čujem utiče na mene - posebno ako se oseća kao otpor prema Tao, mom putu. Nadjačam ih, ali ne kao
kruta, tvrda daska, koja je nesavitljiva, već kao bambus - jak ali fleksibilan da se ne bi slomio… znanjem,
iskustvom i mudrošću koja se tiho kreće u Tao ritmu, ritmu univerzuma.
Dakle, pre nego što uđem na važan sastanak ili pre nego što treba da govorim pred hiljadama, uranjam u
univerzum - u Tao - i čujem svoje pretke. Ne ušima, nego srcem; ne svojim fizičkim očima nego svojim
nevidljivim okom.
Uronim u Tao i nikada nisam sama.
Počinjem da osećam kako svest univerzuma ulazi u moje srce, jača moju rešenost, sprema me da
„pokrenem svoje nemoguće“. Fokusiram se na umove u sali za sastanke, zamišljajući ih kako žude da se
prošire onoliko koliko ja želim. Zamišljam uspeh.
Volim da sebi postavljam pitanja, i to stalno radim. Za mene je to praksa koja je svima dostupna kako
bismo mogli da se svakodnevno pročistimo. Da biste izmerili svoju sposobnost učenja i prenošenja
mudrosti, možete sebi postaviti pitanja poput ovih:
Koliko ste vi onaj ko popravlja razlike, ko je mirotvorac?
U kojoj meri vam se ljudi obraćaju za savet?
U kojoj meri učite na svojim greškama i iz svojih iskustava?
U kojoj meri ono što radite svakoga dana pozitivno utiče na vašu porodicu i vašu zajednicu?
Kolika je vaša usredsređenost na „nevidljivo“ (negovanje dobrog semena za buduće generacije), a ne

samo na „vidljivo“ (opipljive stvari koje neće dugo trajati)?
Koliko vam je važno da budete „u pravu“ sve vreme, da po svaku cenu „iznesete svoju poentu“?
Koliko često izlivate iz svoje šolje pre nego što se napuni (dajte savet pre nego što ste naučili mudrost kroz
iskustvo i trud)?
U kojoj meri pridajete veću vrednost znanju nego mudrosti (učenju činjenica pre nego obrascima koji
dovode do toga da se učini najviše dobra za većinu ljudi)?
Uvek je vaš izbor da li ćete u ovom svetu donositi ispravne i pažljive ili nemarne ili sebične odluke.
Postoje ljudik koji nikada nisu zadovoljni. Uvek traže nešto novo, bilo da su u pitanju veze ili posao ili
dom. Nema ničega lošeg u tome što imate nove stvari u svom životu, ali postoji opasnost kada niste
staloženi i neutemeljeni, kada stalno tražite nove stvari.
Još jedna ključna lekcija koju mi je otac preneo bila je da negujem zahvalnost. Postala je moja iskra, iskra
koja pali moju šibicu. Kao i za sve, I za mene je postojalo vreme kada mi se činilo da je svet težak. U tim
trenucima sposobnost da proširim svoju perspektivu u zahvalnost može da me izvuče iz svakog trenutka
koji je težak ili stresan. Shvatam da sam zahvalna za svoj život. Zahvalna sam na svojoj porodici. Zahvalna
sam što sam ipak imala vremena sa svojim ocem, iako je bilo zgusnuto više nego što sam želela ili
očekivala. Sa nepokolebljivom sigurnošću verujem da mi deljenje, obrazovanje i podučavanje nisu nužno
pružili mogućnosti koje imam u životu. Radije, to je duboki osećaj zahvalnosti što mi je poverena ova
„nemoguća” potraga.
Za mene je ovo suština onoga što znači biti posuda mudrosti. Razumevanje da je svako od nas povezan sa
ljudima koji su sada oko nas, onima koji su bili pre nas i onima koji će slediti za nama. Znate da je moja
loza za mene važna, ali nju ne čini samo moja porodica. Prelepo je to što se nasleđe Bibong formula
prenosilo kroz generacije u mojoj porodici, bilo je vremena kada to nije bilo tako.
Učitelj mog oca, majstor Borion, nije bio otac mog oca. Dobro seme koje ostavljamo za sobom, mudrost
koja je došla pre nas i koja se seli od nas - to nije samo za naše porodice, već i za svet.
Upravo smo prošli kroz vreme u istoriji kada smo svi lako mogli da se osećamo potpuno izolovano. Tokom
pandemije, mnogi od nas bili su na mračnim mestima, boreći se sa smrću i tugom i samoćom. Ali imajući
uvid u ideju da ste povezani sa univerzumom oko sebe, ljudima koji su došli pre vas i onima koji će doći
posle, donelo mi je mir. Ne morate da imate lozu. Ne morate da imate formule. Ne morate čak ni da
imate posebnu filozofiju. Dovoljno je da znate da ste večno povezani, i da nikada niste istinski sami.
Ispunjavam nasleđe svoje loze. Da bih započela svoj nemoguć zadatak i da bih zapalila svoju šibicu,
MORAM da radim veoma naporno dok drugi spavaju, i da se nikada ne plašim da budem drugačia.
Crvenih očiju letim širom sveta da nadgledam, da govorim i da obrazujem. Ostajem budna do kasno i
učim. istražujem i razvijam nove proizvode sve vreme. A kad sam kod kuće, ušuškam svoje dečake u
krevet i pričam im priče o lečenju ovim vekovnim formulama, a njima se oči širom rašire i sa
nestrpljenjem slušaju. I baš kao što je meni rekao moj mentor - moj otac - i ja njima govorim: „I vi možete
da započnete svoje nemoguće. Dovoljna je samo jedna šibica da se upali hiljadu.”
Jedna šibica da zapali hiljadu
Obično su moji razgovori ili razmišljanja o ovom principu ispunjena pozitivnošću zasnovanom na
shvatanju da je potrebna samo jedna pozitivna akcija, jedna osoba ili jedna misao da zapali još hiljadu.
Međutim, u tome je I nešto više od toga.
Na kraju krajeva, kao što postoje noć i dan, glasno i tiho, muško i žensko, jin i jang, uvek postoji i
pozitivno i negativno. To znači da kao što se ovaj princip odnosi na pozitivno, tako može da se odnosi na
negativno, što znači da jedna negativna radnja, osoba ili misao mogu takođe da zapale još hiljadu.
Dakle, ako znamo kakav uticaj ima čak i samo jedna od naših misli, onda možemo da budemo znatno
svjesniji činjenice da svako od nas ima moć i u bilo kojoj situaciji može da odabere da svoj i život onih
oko nas učini boljim ili ne. Nijedan trenutak nije nebitan. Imate moć da zapalite sledeću šibicu, uvek
postoji mogućnost izbora, a svaki će imati efekat talasanja sa drugačijim ishodom. Koju šibicu ćete da
zapalite?
„Jedna pozitivna akcija, jedna osoba ili jedna misao da podstaknu hiljade.”
OSMI KLJUČ: BUDI POPUT BAMBUSA
Jedan od principa Mjong Song meditacije koja se živi koji najviše volim da primenjujem u svakodnevnom
životu jeste biti poput bambusa.
Tako je često u životu lako osetiti da je biti jak isto što i biti čvrst i krut, ali bismo morali da zapamtimo da,
baš kao i čvrsta daska, ukoliko smo previše kruti, previše nefleksibilni – ako nas dovoljno puta udare u
određenu tačku – možemo da se slomimo.
Bambus je, s druge strane, duboko ukorenjen i fleksibilan. Čak i pod naletom oluje, kada snažan vetar
može da ga savije sve do zemlje, čim oluja prođe, bambus se ispravlja.
Naravno, postoji vreme kada treba biti čvrst, ali postoji i vreme kada treba biti fleksibilan. U tome je
balans života.
Zato, umesto da uvek budete kao daska koja je tvrda, čvrsta I kruta, budite kao bambus: snažni, ali
fleksibilni kako se ne biste slomili, a puni znanja, iskustva i mudrosti koja se tiho kreće u Tao ritmu – ritmu
univerzuma.
Veoma je važno da budemo fluidni čak iu teškim situacijama jer zahvaljujući toj fluidnosti možemo da se
krećemo u skladu s prirodom iako smo duboko ukorenjeni. Ovo nam zauzvrat dozvoljava da živimo sa
većim stepenom svesti, povezanosti i perspektive, što će nam na kraju pomoći da stvorimo dobre navike i
doneće nam više sreće i mira u svakodnevnom životu.
Jedan od glavnih principa Mjong Songa jeste ravnoteža. Kada koristim reč „ravnoteža“, možda mislite na
ravnotežu između posla i života. Želim da napravite još jedan korak I da me razumete na dubljem nivou
kako biste shvatili da ravnoteža počinje od vas samih i od toga kako posmatrate celu situaciju - a time i
kako na nju reagujete. Upravo zahvaljujući ovoj unutrašnjoj ravnoteži možemo da uravnotežimo i sve
spoljašnje elemente u našem životu. Ono što se dešava u nama samima uvek je osnovni uzrok naše sreće
ili našeg očaja, našeg zdravlja ili naše patnje.
Čovek ravnoteže na svakodnevne izazove života odgovara na ispravan način I tako povećava harmoniju,
mir, blagostanje, radost i snagu - ne samo za samog sebe već i za ljude oko sebe. Unutrašnjim okom,
osoba ravnoteže jasno vidi „nevidljivu nit“ koja povezuje sve ljude na osnovu posledica njihovih
postupaka. Oni deluju smireno, i sve vreme sve drže pod kontrolom, prateći nepromenljive principe na
njihovom svesnom putu. S druge strane, oni koji preterano ili nedovoljno reaguju na životne izazove to
čine iz nerazumevanja, straha ili besa. Izgubili su kontrolu nad svojim životom i to je dovelo do sebičnosti,
zavisti, nasilnog ponašanja i izolacije. Čovek ravnoteže ostavlja u nasleđe dobro seme svojoj porodici i
generaciji koja dolazi.
Samo ako naučimo da pobedimo sebe i otvorimo unutrašnje oko, možemo da se nadamo da ćemo
postići ravnotežu, smirenost i kontrolu nad našim životnim pravcem.
Postoji vreme kada treba biti čvrst, ali postoji i vreme kada treba biti fleksibilan. U tome je balans
života.
U vazduhu se tog jutra osećao osećalo nešto drugačije dok je moj otac šetao šumom prema Am Ja
majstora Boriona. Prilično dugo nije uspevao da ustanovi o čemu je reč. A onda mu je sinulo: tišina. Nije
se čuo cvrkut ptica. Nije bilo zujanja insekata. Nije duvao vetar. Nije bilo ičega sem tišine. Bio je to jeziv
osećaj. Bilo mu je nelagodno I bio je nesigurno. Šta se dešavalo? Šta nije razumeo?
Zatim je iza sebe začuo prasak, praćen škripom i glasnim šištanjem. Moj otac se okrenuo baš na vreme
da vidi kako ogromno staro mrtvo stabloo pada na zemlju u oblaku prašine uz silnu buku, ni deset stopa
od njega. Šokiran, uznemireno je požurio dalje dok nije stigao do Am Ja.
Kao i obično, moj otac se naklonio i pozdravio majstora Boriona kada je otvorio vrata. Ali njegov učitelj
ništa nije rekao.
„Dobro jutro“, ponovio je moj otac. Tišina.
Moj otac je nastavio sa jutarnjim poslovima, boreći se protiv nelagodnog osećanja. Da li je to bilo nešto
što je uradio ili nije uradio? Celo jutro je pazio da sve uradi kako treba i da ne pogreši. S vremena na
vreme moj otac je mogao da oseti pogled majstora Boriona na sebi, ali kada bi se okrenuo da vidi, njegov
učitelj je uvek gledao u drugom pravcu.
Kada je kucnuo čas za njihovu jutarnju šetnju, krenuli su prema najvišem planinskom uzvišenju. Nisu
progovorili ni jednu jedinu reč. A onda se, na jednom proširenju na stazi, bez ikakvog prethodnog
upozorenja, majstor Borion postrance zaleteo na mog oca uz glasan urlik, kao da ga napada. Moj otac je
bio toliko iznenađen da je skočio u stranu, izgubio ravnotežu i nezgodno pao na zemlju udarivši se.
Gospodar Borion ga nije ni dotakao i a on se našao u blatu, sasvim dezorijentisan.
Majstor Borion je gledao podignutih obrva kako se moj otac stidljivo diže na noge i briše prašinu sa svoje
odeće.
„Šta vidiš?" upitao je majstor Borion I bile su to njegove prve reči tog dana.
„Nisam očekivao vaš napad“, rekao je moj otac. „ Pretpostavljam da sam preterano reagovao."
„Preterano reagovanje kada je kada nemaš kontrolu može da znači smrt“, zloslutno je odgovorio majstor
Borion. „Princip je ravnoteža, smirenost, kontrola - šta god da se desi.
„Nisam očekivao da biste vi mogli da uradite tako nešto“, nesigurno je odgovorio moj otac.
„Neću uvek biti s tobom", rekao je majstor Borion. „Dok sam još uvek s tobom, nauči da budeš sam sebi
čuvar. Budi u kontroli. Posmatraj i gledaj unutrašnjim okom. Tako neće biti iznenađenja.”
„Uvek budi spreman“, dodao je moj otac, pomalo ponosan na sebe zbog te ideje.
„Da, to je tačno“, potvrdi majstor Borion. „Upoznaj svoje pravo ja - svoje snage I svoje slabosti. Reaguj
ispravno u svim okolnostima – ni preterano, ni premalo.
Taman toliko da donese najviše dobra većini ljudi i da povređenih bude što je moguće manje. Moj napad
si mogao da izbegneš lako i okretno, ne gubeći kontrolu. To je sigurnost. To znači biti svoj sopstveni čuvar.
Zašto nisi imao kontrolu?"
Na ovo pitanje moj otac nije mogao da smisli nikakav odgovor.
„Da li si se plašio?” upita majstor Borion.
„Ne.”
„Jesi li bio ljut?”
„Ne.”
„Da li si nešto pogrešno razumeo?”
„Pogrešno razumeo - šta?” pitao je moj otac.
„Da li si bio iznenađen?” odgovori majstor Borion.
„Da.”
„To je nesporazum“, odgovorio je majstor Borion. „Verovao si da neće biti pretnje, nikakvog iznenađenja i
u tome si se prevario. Pogrešno si razumeo situaciju. Kada postoji razumevanje, nema iznenađenja - šta
god da se desi. Nadogradi svoje snage; savladaj svoje slabosti - to je kontrola, to je samodisciplina. Tamo
gde postoje kontrola i samodisciplina, tu su i smirenost i ravnoteža. To je princip.”
„Kako da uvek imam kontrolu?“ pitao je moj otac.
„Otvori unutrašnje oko“, odgovorio je majstor Borion. „Vidi nevidljivu nit.“
„Nevidljivu nit?” upitao je moj otac zbunjeno.
„Sve su stvari povezane“, odgovorio je njegov učitelj. „Vidi to ona stabla jasike. Koliko ih vidiš?”
Moj otac je pogledao okolo u prostrani šumarak. „Mnogo, možda stotine“, odgovorio je.
„Jedno”, rekao je majstor Borion.
„Jedno?” bio je zaprepašćen moj otac.
„Koren je jedan. Sve ih međusobno povezuje - nevidljiva nit života. Unutrašnjim okom vidiš stvari od
početka do kraja. Vidiš rezultate svojih postupaka pre nego što uopšte nešto počneš. Na taj način uvek
postoji ispravna akcija - nema preterane reakcije. Imaš kontrolu zahvaljujući nevidljivoj niti. Kada
kontrolišeš putem nevidljive niti, nema straha, nema ljutnje, nema nesporazuma, samo smirenosti.”
Išli su u tišini nekoliko minuta. Moj otac je krajičkom oka pažljivo posmatrao majstora Boriona. Najzad je
postavio pitanje koje ga je grizlo. „Učitelju“, rekao je, „zar niste preterano reagovali ranije, kada ste
skočili na mene?“
„Jesam“, priznao je njegov učitelj. „Sada znaš jednu od mojih tajni - preterujem sa svrhom dok imam
kontrolu. Šta vidiš?”
„Vidim da sam naučio važnu lekciju o tome da sam ja sam svoj čuvar i da ne treba da reagujem
preterano bez kontrole. Hvala, Učitelju“, rekao je moj otac, naklonivši se. Majstor Borion je samo klimnuo
glavom.
„Ali, učitelju“, nastavio je moj otac, „zašto jutros niste razgovarali sa mnom?“
„Počinješ da shvatš”, odgovorio je majstor Borion. „Kakav je bio rezultat?”
„Svakako sam bio na oprezu“, rekao je moj otac. „I nisam želeo da napravim neku grešku.”
Njegov učitelj se osmehnuo. „Da li si ikada prolazio kroz šumu kada sve utihne?“ upitao.
Moj otac je teško progutao. „Da“, rekao je.
„Ko zna?” primeti majstor Borion. „Možda te je šuma posmatrala. Ili su možda životinje i insekti videli
nešto što ti nisi video. Gledaj i uči. Ostani u kontroli. To je put smirenosti.”
„A i ja bih sam ponekad trebalo da ćutim?“ pitao je moj otac.
Majstor Borion je pogledao direktno u oči. „Mnogo puta u životu kada naiđeš na protivnika“, rekao je,
„svojim ćutanjem i neaktivnošćut mogao bi da prikriješ svoje namere i da izbaciš neprijatelja iz
ravnoteže. To je u vašu korist. Uviđaš li to?”
„Da“, potvrdio je moj otac. „Ali kako da znam kada treba preterano reagovati, a kada nedovoljno?
„Za to je“, rekao je njegov učitelj, „potrebno nekoliko godina kako bi se naučilo. Dole, u dolini, ima mnogo
ljudi koji su izgubili kontrolu nad svojim životom. Svakog dana preteruju iz ljutnje ili straha ili zbog
nesporazuma. Iz toga proizilazi mnogo štete. Možeš da ih naučiš šta je bolji način.”
„I da li ponekad reaguju nedovoljno?“ moj otac je želeo da zna.
„Da, i to“, odgovorio je majstor Borion. „Mnogi nedovoljno reaguju tako što ćute kada bi trebalo da
govore, ili tako što se zatvaraju u sebe kada bi trebalo da se povežu, ili tako što nešto čuvaju kada bi
trebalo da to podele. Nauči ih boljem načinu. Nauči ih načinu ravnoteže. Tako mogu da prenesu dobro
seme harmonije, radosti, zajedništva i mira u svojim porodicama.”
Zaustavili su se da se odmore nekoliko minuta pored širokog planinskog potoka. „Ravnoteža je duboka”,
rekao je majstor Borion. „Duboka voda je mirna dok se polako kreće prema moru. Ali plitka voda u
mahnitom prolećnom proticanju je bučna i preterano reaguje. Slično tome, zatvoreni bazen postaje
ustajao i beživotan. To je nedovoljno reagovanje tamo gde nema kontrole. Ostani uravnotežen. Budi u
kontroli. Ostani pribran.”
U daljini je jastreb beskrajno šestario na vazdušnoj struji. Negde je u senci zacvilela veverica I topli
podnevni povetarac šuštao je kroz lišće jasika – ili jasike. I moj otac je bio miran.
Odgovori na životne izazove
Čovek koji je u ravnoteži pravilno reaguje na životne izazove, ne reaguje ni preterano ni nedovoljno, već
čini ono što donosi najviše koristi svima i nanosi najmanje štete. Osoba koja preterano ili nedovoljno
reaguje iz straha, besa ili nerazumevanja izgubila je kontrolu i ne može da vidi „nevidljivu nit“ koja
povezuje sve ljude i događaje u neprekidan lanac reakcija na akciju. Samo praćenjem nepromenljivog
principa i koristeći unutrašnje oko možemo da postignemo trajni mir, harmoniju, smirenost i uspeh.
Ovako bi moglo da izgleda preterano reagovanje:
• Otac se vraća kući nakon napornog radnog dana i, ulazeći u kuću zatiče svog sina tinejdžera kako sedi
ispred televizora. Oddmah počinje da viče na sina: „Zašto nisi izneo đubre? Zašto nisi nahranio psa? Šta
nije u redu sa tobom? Ti si jednostavno lenj!” Usto otac izleće iz sobe - baš kada je njegov sin pokušavao
da mu kaže da je već obavio sve svoje poslove.
• Žena koja uživa u jutarnjim šetnjama sluša na vestima da je neku ženu udario auto dok je planinarila.
Zbog straha da bi I ona mogla da bude povređena, žena sasvim prestaje da planinari I nikada više ne
odlazi na planinarenje.
• Majka i njena ćerka čiste kuću. Dok je brisala prašinu, ćerka je slučajno oborila skupocenu lampu I ona
se razbila. Majka joj je odmah odbrusila: „Tako si nespretna! Nikada nećeš odrasti!" Ošamarila je ćerku I
ona plačući odlazi iz sobe.
Ovako može izgledati nedovoljno reagovanje:
• Čovek ignoriše smernice za održavanje svog automobila i otkriva da on na kraju sasvim prestaje da radi,
pa je porodica ostavljena bez prevoznog sredstva.
• Mlada osoba traži od roditelja da joj pomognu oko neke ozbiljne stvari. „To je tvoj problem“, kaže
roditelj. „Sam se pobrini za to.”
• Malo dete se zadržalo nakon fudbalskog treninga, a njegov roditelj nije stigao posle pola sata. I
poslednja odrasla osoba napušta teren misleći da su detetovi roditelji verovatno na putu i da će doći.
Oni koji, zbog gubitka kontrole, preterano ili nedovoljno reaguju na životne izazove, ne mogu da vide
„nevidljivu nit“ koja povezuje događaje, ljude i posledice akcija. Samo unutrašnje oko, u stanju mirne
kontrole, može da jasno vidi mrežu uzroka i posledica koja oblikuje kontekst našeg života, i sada kao i u
budućnosti. Kada bismo u sadašnjem trenutku - pre nego što reagujemo - mogli da vidimo dalekosežni
uticaj naših planiranih dela u budućnosti, zar ne bismo bili veoma oprezni u vezi sa tim da li postupamo
ispravno? Kada bismo mogli da unapred vidimo kako naše reči i dela mogu da učine da pomognu ili da
nam naškode, da pomognu ili naškode našim najmilijima, da pomognu ili naškode našim zajednicama,
zar ne bismo sve pažljivo odmerili u ravnoteži trajnih vrednosti i uradili ono što bi donelo najviše
harmonije, mira i radosti za sve zainteresovane?
Ljudi ravnoteže
Tokom vekova, Mjong Song je podučavao princip ravnoteže kao ključ uspeha i blagostanja. Ravnoteža je
primarni kvalitet onih koji su „pobedili sebe“, koji su naučili da sami sebe čuvaju na putu svesnosti. Oni sa
ravnotežom uma i tela sagledavaju situacije i odnose unutrašnjim okom i vide kako su sve stvari
povezane. Pre nego što deluju, oni jasno vide posledice tih radnji kao lanac međusobno povezanih
događaja. Ljudi ravnoteže mogu da donesu ispravne odluke koje će dovesti do najvišeg stepena koristi za
većinu ljudi i koje će naneti najmanju moguću štetu zainteresovanima.
Oni imaju kontrolu i stoga ne reaguju ni preterano ni nedovoljno. Oni su mirni jer slede prirodni princip.
Prirodni princip vodi ka miru i harmoniji.
Nasuprot njima, neki od nas su slepi za posledice svojih postupaka. Kontrolišu nas strah, bes ili pogrešno
viđenje okolnosti (nerazumevanje). Skloni smo da ili preterano ili nedovoljno reagoujemo na događaje i
ljude oko nas. Često našim delovanjem (ili nedostatkom akcije) nanosimo štetu sami sebi, kao i onima
oko nas (porodici, prijateljima i zajed nica). Ovo opasno stanje prečesto truje odnose u porodicama,
preduzećima, pa čak i nacijama.
Evo primera principa ravnoteže.
Tinejdžer je pozajmio porodični automobil i nekako se umešao u manju saobraćajnu neygodu. Zabrinut,
poziva roditelje telefonom, I javlja se njegov otac. „Tata“, počinje tinejdžer, „imao sam nezgodu s autom.
Očev odgovor će konačno otkriva da li on vidi nevidljivu nit ili ne. To može da bude ili:
Miran, zabrinut glas koji kaže: „Jesi li dobro? Da li je neko povređen? Ne brini za auto. Šta mogu da
učinim da pomognem?"
Ili:
Uzbuđen, ljutiti glas galami: „Šta sam ti rekao! Kakvu si to idiotsku stvar sada uradio? Zar ništa ne umeš
da uradiš kako treba?"
U prvom primeru postavljaju se temelji za pažljivo, sistematično, kontrolisano rešavanje problema i

jačanje odnosa. Ta će poruka će odjekivati godinama:
„Ti si mi važan - ne auto, čak ni okolnosti. O vidljivim stvarima možemo da se pobrinemoi kasnije.
Trenutno su važne nevidljive stvari: ti itvoje blagostanje.”
Ova poruka će biti trajno svedočanstvo očeve ljubavi prema svom detetu. Ove će se reči, kao nevidljiva
nit, zauvek odzvanjati u budućnost.
U drugom primeru je otac koji preterano reaguje sasvim van kontrole. Njegov bes ga zaslepljuje za
užasnu stvarnost onoga što govori. Reči koje je upravo izgovorio verovatno nikada neće prestati da
odzvanjaju u umu njegovog sina. Uvek će odjekivati kao dokaz onoga u šta mlada osoba sigurno mora da
sumnja: otac više vrednuje vidljive stvari, a manje ono što je zaista važno: nevidljive vrednosti harmonije,
mira, radosti i vitalnosti onih koje voli. Pošto nema ravnotežu, otac ne može da vidi trajnu nit bola koja se
bez kraja proteže u budućnost.
Evo još jednog svakodnevnog primera. Par odlazi na večeru u lokalni restoran. Dok su čekali u redu,
stranac je slučajno naleteo na ženu. Sada je pred njenim partnerom izbor. Može da se okrene protiv
stranca i da se suoči s njim zbog njegove nepažnje ili može da jednostavno pređe preko ovog incidenta i
opet se fokusira na veče koje će provesti sa svojom ženom. Šta ukoliko je njegova žena uznemirena
incidentom, i insistira da on nešto uradi tim povodom? Da li će on napasti stranca i pokrenuti niz
događaja koji bi zaista mogli da pokvare njihov večernji izlazak? Ili će preispitati situaciju, odmeriti opcije
i odlučuti da je opcija koja donosi najviše koristi za njega i njegovu ženu, i najmanje štete za sve
zainteresovane ona u kojoj će događaj prepoznati kao nezgodu, posle koje će samo nastaviti s večernjim
opuštanjem?
Možda će ovaj čovek,koji situaciju drži pod kontrolom I koji se pridržava principa ravnoteže, odmah doći
do zaključka da bi kažnjavanje prestupnika bila preterana reakcija, koja bi upropastila večernji izlazak. On
će svojoj partnerki signalizirati da agresivna alternativa nije toga vredna toga da im pokvari veče koju su
planirali da provedu u miru, harmoniji i opuštanju.
Ovaj proces dodeljivanja „vrednosti“ ishodima različitih opcija jeste veština uravnotežene osobe. Ono što
nudi najveću vrednost za sve zainteresovane, što rezultira najmanjom štetom, jeste ispravna reakcija.
Najčešće i preterano i nedovoljno reagovanje potiču iz ista tri osnovna uzroka: nerazumevanje (pogrešno
tumačenje ljudi ili okolnosti), bes (maskiranje duboke nesigurnosti i neravnoteža) i strah (skrivanje
nesigurnosti, sebičnosti, nespremnosti). Kada ljudi ne čine ništa ili čine nedovoljno zbog nerazumevanja,
besa ili straha, oni i sebe i druge izlažu riziku. Često završavaju tako što sasvim gube kontroli. Odriču se
mira i harmonije i umesto toga reaguju na podsticaj nekontrolisanih emocija.
Dijagram ispod nudi vizuelnu interpretaciju međusobne povezanosti nedovoljne reakcije, preterane
reakcije i ravnoteže.
Tabela preteranog/nedovoljnog reagovanja
SLIKA:
Misunderstanding Nerazumevanje
Anger Bes
Fear Strah
Inner circle of balance, control, calmness Unutrašnji krug ravnoteže, kontrole, smirenosti
Invisible thread Nevidljiva nit
Outer circle of inbalance, loss of contro Spoljni krug neravnoteže, gubitak kontrole
Ključne lokacije
A. Nedovoljno kontrolisano reagovanje
B. Kontrolisano nedovoljno reagovanje
C. Kontrolisano preterano reagovanje
D. Nekontrolisano preterano reagovanje

Unutrašnji krug karte (dizajn jin i jang) jeste oblast ravnoteže, kontrole i harmonične interakcije aktivnih i
receptivnih principa života. Uravnotežena osoba se u ovom krugu oseća kao kod kuće. Spoljni krug
predstavlja ekstremni stepen jin i jang dizajna, u kom preovladavaju strah, bes i nerazumevanje. Kada
živimo u ovom carstvu, izgubili smo kontrolu nad svojim životima. Ili reagujemo nedovoljno ili reagujemo
preterano na životne izazove, i tako postajemo vezani za emocije i promenljive pritiske trenutka.
Kroz ove koncentrične krugove prolazi „nevidljiva nit“ koja povezuje sve ljude i događaje. Osoba
ravnoteže može jasno da vidi ovu nit i unapred zna kakve će posledice proizaći iz različitih izbora u životu.
Delujući smireno, ona može da donese ispravne izbore koji će dovesti do povećane harmonije, mira,
radosti i zajedništva za sve zainteresovane.
Kada funkcionišemo u spoljašnjem krugu, s druge strane, ne možemo da vidimo unutrašnjim okom, pa
nismo svesni nevidljive niti posledica koja povezuje akcije i njene posledice. U ovom stanju mi reagujemo
nedovoljno (tačka A) ili preterano (tačka D) i pokrećemo lanac događaja koji mogu naneti veliku štetu
nama samima kao i onima oko nas.
Šta možemo da uradimo kada vidimo da neko do koga nam je stalo funkcioniše u spoljašnjem krugu, slep
za posledice? Kao roditelj, mentor ili prijatelj, možemo da koristimo kontrolisano nedovoljno reagovanje
(tačka B) ili kontrolisano preterano reagovanje (tačka C) kako bismo ih iznenadili ili šokirali da steknu
svest o boljem načinu. Gotovo i neshvatajući, naš prijatelj, član porodice ili kolega može da bude poveden
korak po korak nazad do svesnog puta na kom nevidljiva nit ponovo postaje vidljiva. Jednom kada nauče
da otvore svoje unutrašnje oko, tiranija ljutnje, straha i nerazumevanja se rastače, i mogu da počnu da se
pojavljuju mir, harmonija, radost i zajedništvo.
Smirenost
Smirenost je suprotnost nekontrolisanom, preteranom i nedovoljnom reagovanju. U unutrašnjem krugu

gornjeg dijagrama preovladava smirenost. Postoje dve vrste smirenosti: stabilna i nepomična (u samom
centru dijagrama) i granična (na rubovima kontrolisanog prostora).
Postojana i nepomična smirenost je kao koren i deblo velikog drveta. Koren i deblo su nepomični i na njih
ne utiču elementi koji besne svuda unaokolo. Grane i lišće reaguju na snagu vetrova i oluja, ali koren i
donji deo stabla su postojani. Sličan karakter ima i osoba smirenosti. Ona ostaje u ravnoteži i kontroli bez
obzira na to u kakvim je okolnostima. Čvrsta osnova je izgrađena na principu korena, koji se nikada ne
menja. Ovi ljudi su naučili da balansiraju aktivni i prijemčivi modus (jin i jang) tako da donose ispravne
odluke na svesnom putu, što dovodi do najvišeg oblika ljudskosti.
Granična smirenost je i dalje kontrolisana smirenost, ali ova se osoba u sebi snažno trudi da zadrži
ravnotežu kada se suoči s neumoljivim izazovima svakodnevnog života. Ona je spolja mirna, ali njeno
unutrašnje jezgro još uvek nije bez napetosti. Takvi ljudi moraju da budu na oprezu da ne izgube kontrolu
nad svojim životiom i da budu izvučeni izvan jin i jang kruga ravnoteže u spoljašnji prsten gde
preovlađuju nerazumevanje, strah i bes. Samo najveći fokus na principu korena i samo poklanjanje
najveće pažnje nevidljivoj niti može da granično mirnoj osobi obezbedi mesto u centru ravnoteže.
U ovom životu možemo da biramo između dobrih i loših odluka. Svako od nas može odlučiti da prihvati
jedno ili drugo. Put smirenosti je način Mjong Song meditacije koja se živi. Tako biramo harmoniju,
ravnotežu, mir i radost. Na vama je da izaberete.
Reč o savršenstvu
Može li iko ikada u ovom životu da postigne potpunu ravnotežu, potpunu smirenost, potpunu
harmoniju? Ne; ta mogućnost je pred nama, u sferi budućeg postojanja. Ali u ovom životu, u bilo kojoj
situaciji, možemo da naučimo da se ponašamo tako da činimo najviše dobra (i najmanje štete) za većinu
ljudi. Za svakog od nas, odgovarajuća reakcija u pravo vreme jeste tačan odgovor. Možemo da naučimo
da usmeravamo i kanališemo stvari tako da zajedno rade kako bi naš dan bio što bolji - za nas same, za
naše porodice, za naše radno mesto, za našu zajednicu i za generacije koje dolaze.
Tipična osoba koja preterano reaguje ili to uopšte ne čini obično kaže: „Niko nije savršen. Osoba
ravnoteže kaže: „Učinićemo da stvari budu najbolje što mogu da budu u ovom trenutku. Osoba ravnoteže
vidi da svaki izazov može imati uticaja na one koji su uključeni; dakle, ispravan način delovanja jeste
učiniti najviše dobra za većinu ljudi. To je nevidljiva nit koja nas sve drži na okupu. To je princip ravnoteže.
Nadam se da ćete u ovoj knjizi pronaći neka izvanredna rešenja za mnoge od najtežih životnih izazova.
Sva ova rešenja nas vraćaju na nekoliko trajnih principa Mjong Song meditacije koja se živi; principe koji
su postojali vekovima.
Ključ ovih osnovnih principa jeste u tome da se život posmatra kao deo večnog kruga. Ujutro dolazimo
novi u ovaj svet spremni da prihvatimo životne izazove. Tokom dana nastojimo da položimo testove
života donoseći ispravne i mudre odluke. Uveče žanjemo i merimo nasleđe koje ostavljamo za sobom
kada odemo u noć, u dobrom semenu koje će doneti plod budućim generacijama.
Ključ osnovnih principa je u tome da se život posmatra kao deo večnog kruga
IZRAZI ZAHVALNOSTI
Mojim roditeljima: za vas gajim najveću ljubav i zahvalnost. Vi ste razlog.
Za moju braću i sestre: prošli smo kroz toliko toga zajedno. Ne bih mogla da živim bez vas.
Mojim ujacima i široj porodici: tako sam zahvalna što sam na ovom putu zajedno sa vama.
Ketlin Gonzales, Seli Kolings, Bilu Gledstonu, Anji, Lori i celom timu koji je bio uz mene na ovom
putovanju: pomogli ste da se otvori put da ova knjiga postane stvarnost. Ne bih mogla više da vas cenim.
Mom mužu i dečacima: volim te do beskraja i još dalje.
Momci moji - želja mi je da vam prenesem ove principe, da vam budu vodič u životu, i da nastavite da ih
prenosite, ostavljajući za sobom dobro seme koje donosi dobre plodove za buduće generacije.
Jednog dana možda se niko neće sećati mog lica, jednog dana možda niko neće pamtiti moje ime, ali je
moja krajnja želja da za sobom ostavim nešto pozitivno za dobrobit svih budućih generacija. Zahvalna
sam svima koji mi se pridruže na ovom putu.
O AUTORU
Dr Dženel Kim je proučavala istočnjačku filozofiju od svog ranog detinjstva. Njeno pisanje se fokusira na
principima koji su vekovima prenošeni u njenuj lozi.
Ovi principi služe kao vodič za život koji ima smisao, a na kraju i sigurnost i sreću. Kao ćerka majke
Amerikanka i oca Korejca, njen jedinstveni položaj omogućio joj je da integriše principe Istoka i Zapada.
Nekada predavani isključivo vladajućoj klasi društva, dr Kim je učinila svojom misijom to da ove koncepte
predstavi što većem broju ljudi, kako bi od njih svi imali koristi. Zahvaljujući ovoj misiji širom sveta drži
predavanja o ovim principima. Takođe, ona o njima govori i na svojoj veb stranici www.jenellekim.com.
Osim svog autorskog rada, dr Kim je doktor akupunkture i kineske medicine. Ona i njen suprug su
osnivači JBK Vellness Labs, nagrađivanog formulatora i proizvođača luksuznih prirodnih biljnih proizvoda
za zdravlje i lepotu, koji se temelje na bogatoj medicinskoj istoriji njene loze. JBK Vellness Labs proizvodi
preparate za brojne multinacionalne brendove. Zahvaljujući ovoj kompaniji, dr Kim je u mogućnosti da
unese prednosti drevne medicinske mudrosti u formule koje promovišu i održavaju zdravlje uma i tela.
Dr Kim živi u San Dijegu sa suprugom i njihova dva sina. Redovno putuje po SAD i inostranstvu, i drži
predavanja o istočnjačkoj medicini, velnesu i filozofiji.

Umetnost Meditacije Koja Se Živi

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Umetnost Meditacije Koja Se Živi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MJONG SONG

KOREJSKA UMETNOST MEDITACIJE KOJA SE ŽIVI

DR. DŽENEL KIM

PREVOD: SANA KNEŽEVIĆ

27 PRVI KLJUČ: Poznaj svoje pravo ja

49 DRUGI KLJUČ : Istiniti pravi metod

71 TREĆI KLJUČ: Prestani da se opijaš sopstvenim mislima

91 ČETVRTI KLJUČ: Kako će te pamtiti?

107 PETI KLJUČ: Teži povezanosti i časti

129 ŠESTI KLJUČ: Promeni svoju stvarnost na bolje

149 SEDMI KLJUČ: Dovoljna je jedna šibica da upali hiljadu

167 OSMI KLJUČ: Budi poput bambusa

187 Izrazi zahvalnosti

Tvoja ćerka i uvek verna učenica,

Dobrobiti Mjong Song korejske umetnost meditacije koja se živi

Prvi ključ: Poznaj svoje pravo ja

Drugi ključ: Istiniti pravi metod

Treći ključ: Prestani da se opijaš sopstvenim mislima

Četvrti ključ: Kako će te pamtiti?

Peti ključ: Teži povezanosti i časti

Šesti ključ: Promeni svoju stvarnost na bolje

Sedmi ključ: Potrebna je samo jedna šibica da se zapali hiljadu

Osmi ključ: Budi kao bambus

Zaostavština Mjong Song meditacije koja se živi

Tačka na kojoj se susreću svesnost i tao

Trojstvo meditacije, medicine i mrdanja

Korišćenje energije prirode

Tako je započela veza koja je za mog oca bila od neprocenjive vrednosti.

Ovo je jedna od nekoliko preostalih njegovih fotografija (ispod) iz tog vremena:

Ovo je jedna od nekoliko preostalih fotografija mog oca iz tog vremena:

Kako da koristite ovu knjigu

„Uđi“, začuo se glas.

„Pozajmljena dobra?“ upitao je moj otac.

„Iz voćnjaka, čim sam dobio na vašu poruku.“

„A pre toga?“ bio je uporan majstor Borion.

„Da li se vratio kući?“ upitao je moj otac.

Šta mislite?" upitao je moj otac.

„Ali, Učitelju“, prigovorio je moj otac, „dan još nije završen“.

„A ako se sveća ugasi?“ upitao je moj otac.

Moj otac je slušao u pobožnoj tišini.

„Učitelju, neću te izneveriti“, rekao je moj otac.

Moj otac je tiho govorio: „Mrak je težak.“

„Zar ništa ne mogu da učinim za vas, Učitelju?“ upitao je moj otac.

PRVI KLJUČ: POZNAJ SVOJE PRAVO JA

„Zapamtite da imate moć da birate bilo šta da radite”

„Koje vam pitanje to postavlja?“ pitao je majstor Borion.

„Pita: ’Koliko dugo samog sebe poznaješ?‘“, odgovorio je majstor Borion.

„Kako izgledaš?“ upita majstor Borion.

„Zatvori oči. Sada, kako izgledaš?“

„Kako da vidim sebe koji se ne vidi?“

„Kako da sebe jasno poznam?“ upitao je moj otac.

„To je i izbor i način.“

"“bunjen sam ... Kako to mislite?“

„Ko na tom putu može da me vodi?“ upitao je moj otac.

Svoj sopstveni čuvar?“

„Da li sam ja na takvom putu?“ upitao je moj otac.

„Pogledaj šta si uradio danas. Šta vidiš?“

„Vidim sebe kako šetam i učim.“

Moj otac je iznenađeno trepnuo očima. „Kakve prljavštine?“

„Koliko ću brzo pronaći sebe?“ upitao je moj otac.

„Da li je put težak?“

TAO I DVA PUTA

Odabir sopstvenog puta

Kako negovati vezu bez pukotina