Књига Фонетске особине говора источне Шумадије предстаатъа

изме нен и знатно допуњен текст докторске дисертације Говори

Смедеревског Подунавља, одбрањене на Филозофском факултету
у Новом Саду 29. јуна 2004.
Рукопис тезе проширен је грађом из неколико села (10)
подунавске (Дубона — Ду, Велика Крсна — ВК, Ковачевац —
Кч), космајске (Влашка — Вл, Рајковац — Ра, Село Младеновац
— СМ, Међулужје — Мл) и јасеничке области (Границе — Гн,
Јагњило — Ј и Рабровац — Рб) како би се испитивани гово ри
повезали са онима у космајској зони централне Шумадије.
Шумадија је пространа облает која се пртеже између Саве, Дунава, Колубаре, Љига, Дичине,
Западне и Велике Мораве. Предмет ове студије биће фонетске карактеристике говора
(северо)источног дела Шумадије, која обухвата Смедеревско Подунавље, северни део Јасенице
и источни део Космаја. Границе ове области на северу, истоку и југу иду речним долинама
Дунава, Велике Мораве, Кубршнице и Великог Луга, а на западу смо се задржали на прав ду
Сеоне, Мало Орашје, Дубона, Влашка, Рајковац и Међулужје, Јагњило и Рабровац јужно од
Великог Луга. У Српском етнографском зборнику 1925. године објављенаје обимнаетнолошка
студија Боривоја М. Дробњаковића Смедеревско Подунавље и Јасеница. На основу ље можемо
сазнати, између осталог, нешто више и о привреди и саобраћају (202-210), насељима (2 1 1-232)
и о становништву (237-276) Захваљујући густим непрегледним шумама, становништво се за
време кнеза Милоша првенствено бавило сточарством — гајењем свиња. Интересантно је да су
сточари из других области догонили своју стоку на жирење. Тако је записа но (Дрбоњаковић
1925:205) да су сточари из пожаревачке околине боравили у Влашком Долу, тада једном од
азањских заселака. Ако година није била родна, тада су сточари са својим стадима око Мале
Госпојине одлазили на Рудник, Хомољске планине и Кучај и тамо остајали све до Светог Николе
или чак до Божипа (Дробњаковић 1925:206). У време настанка ове студије, сточарство као
значајну привредну грану сменила је земљорадња, а оно се тада још добро држало у
поморавским селима, а нарочито у Годоминском пољу. Вишак произвола и потреба за њиховом
разме ном довела је до организованна вашара и пијаца у многим местима. Једном седмично,
обично четвртком, суботом или недељом, мештани најближих села окушьалили су се у местима
која су тих дана имала пијацу или вашар. Преко ове територи^е, ща нема великих природних
препрека, била ]е од давнина разви)ена значаща мрежа стратепфких и локалних путева
(Дробн>аковип 1925:207-8). У римско време северном територирм, тачни)е паралелно с
Дунавом од Гроцке до Кулича, ишао ^е Цариградски или Царски друм. У средн>ем веку била су
пак два веома значаща пута. Први ]е наведени Цариградски, щи са да мен>а трасу и од Гроцке
иде на Суву чесму — Коларе — Лун^евац — Бачинац — Ащучку воду — Влашки До — Паланку
па на ]уг. Ова) друм )е имао сво) велики знача) и у време кнеза Милоша. Друга значаща
саобрапа)ница везивала )е Смедерево с унутрашнюшпу Деспотовине, а потом преко
Придворице у Крагу)евачко) ^сеници и Крушевца излазила на Приштину. Ово )е био
Смедеревски друм. Вео ма ^е разви)ена и мрежа локалних путева, а и железнички саобрапа^
Комуникаци- ^а се тако!)е обавл>ала и речним токовима, Дунавом а ран^е и Моравом. Све горе
речено сигурно )е утицало на приближаван>е и мешаное различитих )езика (влашког-српског),
ди)алеката и говора. На овој територији насеља су се могла поделити у три групе: села, засеоци
и варошще. Засеоци су настајали када су поједине породице напуштале пренасел>ена села и на
удаљеним имањима градиле куће (колибе) и економске зграде. Варошице су у суштини биле
већа села крај друма у којима је била школа, црква, суд, кафана, дупани, а и пијаце. Недељом и
пијачним данима то су била сатајалишта житеља околних села и заселака, што је доприносило
мешању различитих говора и дијалеката. За наша истраживања најбитније је поглавље које се
односи на порекло становништваи последние миграција(Дробњаковић 1925:237-272; 1930: 19-
42). Боривоје Дробњаковић верује да је након пада Смедерева (1459. год.) до шло до
дисконтинуитета између тадашњег и доцнијег становништва, а и ранијих и каснијих насеља
(Дробњаковић 1925:238). Међутим, вероватноје дасе део ста новништва повукао у велике и
густе шуме ове области. Ауторје 1923. и 1924. године у 43 села ове области сакупио податке о
1.400 породица (родова) или 14.760 кућа.1 Иако наводи цифру од 55 (4,1%) породица или 658
(4,4%) кућа староседелаца, аутор нас упозорава да је тај број ипак мањи, будући да многи нису
знали ни период ни облает из које су досељени, а сматрали су себе домороцима. Приближне су
цифре за становнике непознатог порекла: 68 (4,3%) породица или 691 (4,6%) купа. Што се тиче
метанастазичких кретања, битно је истаћи да су се она на овом терену дешавала у различитим
периодима и то најчешће из политичких, економских, а често и морално етичких разлога. На
овом терену су се стицале (а преко њега и пролазиле) све миграционе струје. У сусрету
староседелаца, старијих и новијих придошлица долазило је до интензивнијег укрштања које је
пак довело до претапања појединих група, али и до сливања свих њих у један препознатљив
тип. На тај тип највише су утицале две најстарије миграционе струје — косовско-метохијска и
динарска. Доселили су се у две етапе: најпре за време сеоба с Косова (одавде је највећи број 89
породица с 3.298 купа), Метохије и призренских крајева (укупно: 1 42 породице с 4.477 купа), а
по том, у току прве половине XIX века, из осталих крајева: Топлице (највећи број 25 породица с
214 купа), Ресаве (17 породица са 190 купа), Расине, Левча, Темнића, и крушевачке околине

Иначе ова струја, по речима аутора (Дробњаковић 1925:265), населила је углавном јужни део
овог простора до реке Коњске на северу и јужни део Велике Мораве. Ова струја је нарочито
доминант на у следећим селима: Азањи, Великом Орашју, Вранову, Глибовцу, Голобоку,
Добродолу, Друговцу, Крњеву, Кусатку, Лозовику, Лугавчини, Осипаоници, Сараорцима,
Селевцу, Суводолу и Трновчу.2 У космајској зони забележена су 43 рода и 6 1 0 купа ове струје.
Од села обухваћених овим испитивањем онаје бројнија у Влашкој, где је било 4 рода и 73 ку пе,
у Међулужју 2 рода и 20 купа и у Рајковцу 1 род и 1 6 купа. У Селу Младеновцу нема
досељеника ове струје.

Динарска струја по бројности, јачини и времену доласка одмах је иза

косовско-метохијске. У свим етапним сеобама многе породице су остајале у разним
местима где су боравили: у Водњу, Врбовцу, Вучаку и вероватно се утапале у постојеће ста нке.
Међутим, каснијим досељавањем настају нова насеља (Бадљевица, Брестовик и Водањ), која
постају језичке оазе, у прилично нивслисаном, али и непријатељски расположеном простору.
На првом месту из економских разлога, а делимично и због различитог говора,3 домаће
становништво прогонило је придошлице све док кнез Милош није Уредбом од 1 .12. 1820.
године наредио кнезовима и кметовима да се досељеници не истерују и чак да им се не убира
порез. Тада долази највећи број из матице: Сјенице и Пештера (29 породица с 1.174 купе), Црне
Горе и Херцеговине с Босном. Друга етапа се одиграла у првој половини XIX ве ка, када се
представници ове струје попово померају, али сада из Шумадије (129 породица с 879 купа), из
Драгачева (18 породица с 200 купа) и из Старог Влаха. Тимочко-браничевска струја по броју и
снази заузима трепе место с 226 (16,2%) породица и 1.640 (1 1,2%) кућа. Најраније а и највише
становника дошло је из Крајине и Тимока (87 породица са 710 купа), а потом из источнијих
крајева (31 породица с 374 купе). Млађи досељемици долазе из Млаве, Звижда и Хомоља и
околине Парапина и Пожаревца (највише, 84 породице с 361 кућом). Највише се налазе у
моравским селима, али и попегде у унутрашњости. До пред крај XIX ве ка у неким селима
(Лозовику и Радинцу) сачували су своју ношњу и неке обичаје. У једном статистичком извештају
из 1850. године (Дробњаковип 1925:270) наводе се места у којима се говори влашки: у
Смедереву (50 купа с 252 душе), Куличу (54 породице с 273 купе), Радинцу (25 породица са 1 88
купа), Липама (50 породи ца с 293 купе). Ако се то упореди с бројем становника из 1 864.
године, испада да је у Куличу целокупно становништво говорило влашки, у Радинцу једна
трепина, а у Липама једна четвртина. Аутор наводи разлоге који су у то време утицали на
очување њихове индивидуалности. Један од њих јесте и време досељавања. Будући да спадају
у најкасније досељенике, није било довољно времена за потпадан>е под утицај других. Други
разлог је у томе што су долазили у компактним масама и остајали да тако живе у појединим
селима или њиховим деловима. Трепи разлог је у сталним контактима са својом матицом која
им је ту преко Мораве.

Шопско-торлачка струја Највећи број је дошао из бугарског Шоплука (46 породица са 1 45 кућа),
али и из наших шопских крајева, нарочито из околине Пирота, Беле Паланке, из Заглавка и
осталих торлачких села.

Инверсна струја најмлађа је и чине је досељеници чије се знање о пореклу своди на чињеницу
да су дошли из „преко", тј. из области преко Дунава и Саве.

На крају (Дробњаковић 1925:272) овог прегледа о метанастазичким кретањима аутор закључује

да су косовско-метохијска и динарска струја пресудно утицале наформирањеетничкогтипаове
области. Оне су, найме, каонајстарије и најбројније миграционе струје, асимиловале
малобројне староседеоце али и претопиле нове таласе досељеника. Овај процес није у
потпуности захватио томочко-браничевску струју.