Professional Documents
Culture Documents
Olga Četverikova
Olga Četverikova
com/2020/10/28/olga-cetverikova-digitalna-skola-kao-projekat-
stvaranja-kastinskog-drustva/ )
Прва група су „дигитални еванђелисти“ (на крају крајева, они себе тако зову), који
одговарају за стратешко усмеравање: измену свести, увођење дигитализације не само као
политичког и социјалног, него и идеолошког пројекта. У њих се сврставају и запослени у
представништву Стратешких иницијатива (АСИ), затим, Московска управна
школа и Фонд „Сколково“, Висока школа економије, као и структуре повезане са њима.
Ови људи су привржени особеном систему вредности: то што они раде веома подсећа на
делатност тоталитарних секти које врше психичко програмирање људи одређеним
језичким манипулацијама, усађујући људима у подсвест неке кључне ставове које они
прихватају без рационалног поимања.
Друга група „интересената“ су представници финансијског бизниса. Није случајно што је
управо банкама речено да стварају биометријски систем, јер, код њих је концентрисан
највећи број информација о нашим грађанима.
Трећа група су ИТ компаније. При томе руске ИТ компаније представљају, у суштини,
филијале транснационалних информационих корпорација и користе инострану технику.
Зато њихови представници наглашавају да раде на међународном тржишту.
На крају, четврту групу представља чиновништво, део државног апарата који ради за
интересе банака и ИТ бизниса. Најупечатљивији представник те групе је руководство
московске администрације, које отворено признаје да је главни наручилац и покретач
развоја информационих технологија – државни сектор, који ствара нови систем
управљања. Опет, не случајно, Москва је заузела прво место на листи ОУН по индексу
пружања електронских услуга.
У нашој земљи, веома моћни чиновнички апарат, фактички рашчишћава пут ИТ бизнису и
омогућава оно што је у другим земљама немогуће. Што „ефикасније“ ради бирократски
апарат, веће је поље делатности за приватни ИТ бизнис, који користи форму приватно-
државног партнерства и који може временом, истиснути државне структуре и почети да
доминира. Ово се већ уочава у неким сферама. Зато код нас реализују пројекте које није
могуће реализовати у западним државама.
ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: На пример, 2018. године код нас је разматран предлог Закона о
роботима који је припремила компанија Mail.ru Group, у коме је, први пут у свету, роботу
дат статус правног лица. Тај предлог закона су представили чак и у Думи. Под снажном
критиком – није прихваћен, међутим, од њега нису одустали.
Друга особеност процеса дигитализације у Русији је то што њени следбеници постојано
апелују на некакву глобалну, месијанску ролу наше земље: као, ми морамо представити
свету нешто ново, и наводно дигитална економија и вештачка интелигенција ће омогућити
да то учинимо. Можете прочитати материјале Форума стратешких иницијатива из 2016.
године, који је организовао АСИ. Тамо се налази презентација Националне технолошке
иницијативе, коју су почели да разрађују када су Русији уведене прве санкције. Тада се код
нас први пут разговарало о замени увоза, међутим, уместо програма реиндустријализације
који је предложио РАН (Руска академија наука, прим прев.), прихваћена је Национална
технолошка иницијатива коју је разрадио АСИ и руске компаније које се баве ризиком
пословања, а која је била усмерена на стварање непостојећих тржишта у циљу јачања
извозног потенцијала.
На форуму је јасно изнето ново схватање човека – као виртуелног бића. Управо је том
циљу подређена цела дигитална технологија. И управо у сфери образовања активно раде
све четири горе назначене групе, при томе, особито се труде банке и нови „евангелисти“.
Зато у образовној сфери видимо, на пример, присуство Сбербанке.
ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Овај пројекат заслужује највећу могућу пажњу. Он, узгред, има
неколико паралелних имена: Московска електронска школа, Руска електронска школа…
Постоји још и пројекат Савремена дигитална образовна средина, која унапређује обуку на
даљину, дистанциону обуку. Претпостављам да ће се ови називи и даље множити, да се
код људи не би појавило систематско разумевање онога што се дешава.
Ми смо некада имали програме, планове, постојао је Госплан, на крају. А шта је то
пројекат? То је нешто од чега се може одустати у сваком тренутку, али, заједно са тим – то
је нешто чиме се могу оправдати свакакви експерименти. То јест, пројекат је врло удобна
форма. Да ли сте обратили пажњу да се данас увек користе речи „пројекат“ и „стратегија“?
Стратегије су такође опште ствари, без конкретних планова.
Код нас су се још сачували државни стандарди, но многи од њих више нису обавезни и
веома се широко тумаче. Сада су, на пример, увели стандард за дигиталне уџбенике, али
нису увели СанПиНи (санитарне норме и правила – прим. прев.) и испоставило се да
уводе непроверене технологије.
Но, суштина је у следећем: „дигитална школа“ није толико образовни, колико
социјалнополитички пројекат, који представља механизам стварања новог, кастинског
друштва, заснованог на социјалдарвинистичком, еугеничком принципу одабира или
селекције. Дигиталне технологије су само део тог пројекта, а у стварности реч је о
трансформацији самог процеса и садржаја учења, који подразумева усмеравање деце ка
уским, специјализованим вештинама и њихово рано издвајање у одговарајуће каријерне
групе, из којих више неће моћи да изађу. Када нам говоре о учењу током целог живота,
говоре заправо о примитивном прихватању навика, вештина које се могу мењати у
зависности од потреба послодавца.
ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Да, уместо оцене знања ученика, уводи се систем оцене
личности у облику индивидуалне трајекторије учења. То се зове Персонализована
дигитална платформа индивидуалне обуке. Све што дете ради, његова постигнућа,
промашаји, недостаци, мора бити представљено у његовом „дигиталном профилу“, или
„дигиталном трагу“ како се то сад цинично зове. У одређеном електронском досијеу
уносиће се све информације о детету, како позитивне, тако и негативне. А даље, пошто се
спремају да укину јединствен државни испит и систем оцењивања од 1 до 5 и уведу
вишебодовни систем, кристалише се јасна слика: дете уводе у одређени калуп, одређујући
куда треба да иде и чиме да се бави, а промена задатог положаја неће бити могућа.
Ми смо имали универзалну совјетску школу, обавезну за све ученике, која је обезбеђивала
висок ниво образовања. И сада, користећи се нашом, совјетском тезом, да школе морају
бити једнаке, лобисти „дигитализације“ уводе једнообразну дигиталну школу, хтели ми то
или не. Чак и православним гимназијама намећу дигиталну концепцију. Лукавство се
састоји у томе, што „дигиталци“ не могу отворено да прогласе „кастински систем“, зато
новине уводе посредно, диференцирано, лицемерно их прикривајући бригом за чување и
развијање индивидуалности сваког детета.
Дефиниција „кастинско друштво“ не описује потпуно тачно ситуацију, пошто је сада реч о
два разреда људи: „изабрани“ који почињу да посматрају себе као категорију која
квалитативно припада другачијој социјалној категорији, а остале зову „људски ресурси“.
Непрестано слушамо о „људском капиталу“, о „људским ресурсима“, а за то време појмови
као што су „човек“, „личност“, „човеково достојанство“ ишчезавају. Тако да је главно
питање хоће ли људи успети, на крају, да се пробуде.
ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Обично питам људе: шта имате у виду кад кажете
„дигитализација“? Ништа конкретно не одговарају, некаква аморфност и празнина се
одмах појављују. Ситуација на неки начин подсећа на оно што се десило девојчици у
документарном филму, који су шездесетих година снимили психолози. Петоро деце добија
слатку кашу, а једној девојчици дају горку. Сва деца кажу да је каша слатка и када дође
ред на ту девојчицу, која је добила горку кашу, она каже да је каша слатка иако је горка.
Код нас није прихваћено да се критички размишља о дигитализацији, као да је нестала
тежња и способност да се стварност осмисли. Нама је потребно да дефинишемо термине и
појмове. Ако отворимо текст програма Дигитална економија Руске федерације у њему
можемо, на пример, прочитати да је таква економија фактор производње у којој су
смештени Big Data (Big Data се уопштено односи на скупове података који су тако велики
по обиму и тако сложени да традиционални софтверски производи за обраду података
нису у могућности да преузму, управљају и обрађују податке у разумном временском року.
Ови велики скупови података могу укључивати структурисане, неструктурисане и
делимично структурисане податке, од којих сваки могу да се прекопавају за увиде. Колико
података заправо представља „Биг дата“, отворено је за расправу, али обично може
бити више петбајта – и за највеће пројекте у опсегу ексабајта – прим. прев.). Да ли овде
неко нешто може да разуме? Како скупови података могу да помогну да дођемо на прво
место у станоградњи када је 80% машина увозно? Или у машиноградњи и другим кључним
сферама индустрије? Разуме се, нико се не противи новим технологијама, које реално
помажу да се развија производња, производња квалитетних производа за исхрану, на
пример. Но, ми видимо, да се дигитализација у Русији реализује пре свега у оним сферама
у којима се може успоставити контрола свести и понашања човека.