19.

Хашке конференције
Хашке конференције из 1899. и 1907. године представљају покушаје ограничавања
наоружања држава и кодификације ратног права. Према броју и географској
распоређености делегација, Хашке конференције су универзалне, и представљају претечу
Лиге народа и УН.
На Првој Хашкој конференцији усвојено је осам докумената:

1. Закљућни акт;
2. Конвенција о рјешавању међународних спорова мирним путем;
3. Конвенција о прилагођавању на поморски рат;
4. Начела Женевске конвенције о побољшању судбине рањеника у рату на копну;
5. Конвенција о законима и обичајима сувоземног рата;
6. Декларација о забрани бацања пројектила и експлозива из балона или сличних
средстава;
7. Декларација о забрани употребе муниције чији је једини циљ ширење загушљивих
или отровних гасова;
8. Декларација о забрани употребе распрскавајуће муниције.

Другој Хашкој конференцији, из 1907. године, присуствовао је још већи број делегација,
које су усвојиле тринаест конвенција:

а) Конвенција о отварању непријатељстава;

б) Конвенција о законима и обичајима сувоземног рата, која је замјенила конвенцију
усвојену 1809. године;
в) Конвенција о правима и дужностима неутралних држава и лица у сувоземном рату;
г)Конвенција о положају непријатељских трговачких бродова;
д) Конвенција о претварању трговачких бродова у ратне;
ђ) Конвенција о постављању аутоматских, додирних подморских мина;
е) Конвенција о бомбардовању с мора за вријеме рата;
ж) Конвенција о прилагођавању на поморски рат начела Женевске конвенције из
1864.године, којом је замјењена Конвенција из 1899.године;
з) Конвенција о извјесним ограничењима вршења права узапћења у поморском рату;
и) Конвенција о оснивању Међународног суда за запљену;
ј) Конвенција о правима и дужностима неутралних сила у случају поморског рата;
к) Декларација о забрани бацања зрна и експлозива из балона.

У односу на Прву Хашку конференцију, Друга се сматра неуспјехом, упркос успјеху у

ограничавању силе у наплати дугова, у дефинисању улоге неутралних држава и у
утврђивању обавезе објаве рата.