1) DRŽAVA LAGO I DRŽAVA GATABO

U ovom slučaju,presudila bih u korist države Gatabo. Zato što je država Lago zaključila ugovor o garanciji
prioritetne međusobne saradnje i samim tim se obavezala da će izvoziti ugalj u grad Vid. Bez obira što je
došlo do promene vlasti jer nova vlast nasleđuje prava i obaveze prethodne.

Prilikom zaključenja ugovora država Lago je trebala da ima u vidu koliku količinu uglja može da izveze a
da pritom ne našteti sebi i svojim državljanima. Isto tako je svojom nesavešnošću doprinela ekolnomskoj
propasti države Gatabo koja je morala da zatvori dve fabrike-fabriku automobila i fabriku brodova čime
je izgubila značajnu svotu novca.

2) SLUČAJ NINBERG

Ninberška suđenja ili ninberški procesi bili sus suđenja istaknutim članovima političke,vojne i ekonomske
elite nacističke Nemačke.Pod ovim se podrazumeva i suđenje nižim zvaničnicima,ukupno12 takvih
suđenja pred američkim vojnim tribunalom. Glavno suđenje trajalo je od 20. novembra 1945. do 01.
oktobra 1946. godine, a odvijalo se u Ninberškoj palati pravde.

Svaka od 4 velike sile imenovala je po jednog sudiju,njegovu zamenu i tužioce. Sastav je bio sledeći:Džefri
Lorens (Ujedinjeno Kraljevstvo,sudija i predsedavaući Veća), Norman Birket (zamena),Frensis Bidl
(sudija,SAD) i Džon Parker (zamena), Anri Donedje de Vabr (sudija,Francuska) i Rober Falko
(zamena),Jona Nikičenko (sudija,SSSR) i Aleksandar Volčkov (zamena).

Tužioci: Roman Rudenko (SSSR), Robert Džekson (SAD), Hartli Šokers (Velika Britanija) i Fransoa de
Menton i Ogist Šampetje de Rib (Francuska)

Pred međunarodnim vojnim tribunalom bilo je optuženo 24 lica i 6 organizacija. Optužnice su bile
različite,ali su svi bili optuženi za neko ili za sva od 4 sledeća krivična dela:

1) učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri za sprovođenje zločina protiv mira

2) planiranje,započinjanje i vođenje agresorskih ratova i drugih zločina protiv mira

3) ratni zločini

4) zločini protiv čovečnosti.

Francuske sudije su predlagale da se smrtne kazne izvšavaju streljanjem za osuđena vojna lica,ali su se
sovjetske sudije usprotivile. Oni su smatrali da su ova lica prekršila sva vojna etička pravila i da nisu
dostojna streljačkog voda tako da je utvrđeno da se smrtna kazna izvršava vešanjem. Oni koju su osuđeni
na kazne zatvora su kazne izdržavali u Berlinu.

Od organizacija su optužene: Rukovodstvo NSDAP (Reichsregierung), Schutzstaffel (SS),Sicherheitsdienst

(SD), Gestapo, Sturmabteilung (SA) i Vrhovna komanda Nemačke armije (OKW).

Međunarodni vojni tribunal zvanično je konstituisan 18.10.1945. u zgradi Vrhovnog suda u Berlinu.
Prvom sednicom je predsedavao sovjetski predstavnik Jona Nikičenko,a za predsednik suda je izabran
Džefri Lorens,britanski predstavnik.
Optužnice protiv lica i organizacija su podignute 19.10.1945. Suđenje je započeto mesec dana kasnije
20.10.1945. Pre početka suđenja optuženi su se nalazili u zatvoru u Luksemburgu. Svi optuženi su se
izjasnili da nisu krivi posle čega je usledilo izlaganje dokaza protiv optuženih lica kao grupe. Izlaganje
dokaza trajalo je do 18.12.1945. Posle izvođenja dokaza za grupu optuženih lica usledilo je izlaganje
dokaza protiv kriminalnih organizacija koje je trajalo do 08.01.1946. Zatim su usledili dokazi protiv svakog
optuženog pojedinačno.

U ovim postupcima smenjivali su se tužioci iz svih zemalja saveznica,pa su tako dokazi protiv optuženih
izlagani u fazama (američka,britanska, francuska i ruska).

Odbrana optuženih je započela svoje izlaganje 08.03.1946. Tokom izlagaja odbrane ispitani su i unakrsno
svi optuženi kao i drugi nacistički vojni zvaničnici. Izlaganje odbrane optuženih organizacija počelo je
30.07.1946. i završeno je posle mesec dana 30.08.,čime je završen celokupni postupak izvođenja
dokaza.Sudije su započele većanje o presudama02.09.1946. Presude su donete 01.10.1946. Optuženi su
uložili žalbe Savezničkom kontrolnom veću kao drugostepenoj instanci,koje je sve žalbe odbilo i potvrdilo
presude 13.10.1946.

3) SLUČAJ BARCELONA TRACTION

Preduzeće pod nazivom Barcelona Traction,Light and Power Company je osnovano u Kanadi 1911.
godine prema pozitivnim propisima te države,ali je imalo svoje organe i u drugim državama (Španija).

Imovina ove kompanije je posle Prvog svetskog rata bila u pretežnom vlasništvu belgijske kompanije
Sidro.

Posle revolucije u Španiji,nove vlasti nisu želele da dopuste transfer neophodnih deviza da bi pomeuta
kompanija mogla da posluje, pa su se predstavnici kompanije koji su bili belgijski državljani žalili španskoj
vladi. Na ovaj način nije pronađeno rešenje, pa je već 1948. godine došlo do bankrota ove kompanije i
njena imovina je prodata na javnoj aukciji. Sve je to učinjeno na osnovu odluke suda u Španiji.

Na taj način došlo je do povrede prava različitih državljana,pa je došlo do direktne diplomatske
intervencije od strane Kanade i Belgije,dok su SAD i Velika Britanija preduzele izvesne diplomatske
korake.

Velika Britanija je 1958. godine podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde protiv Španije,ali ju je
povukla 1961. godine

Belgija je 1962. godine podnela tužbu protiv Španije zbog štete koja je pričinjena prema velikom broju
belgijskih državljana i akcionara u preduzeću. Dalji zahtevi Belgije su se ticali povraćaja u pređašnje stanje
ili barem nadoknade štete od strane Španije. Belgija je u svojoj odbrani pokušala da napravi konekciju sa
slučajem Notebom,gde je prednost u pogledu diplomatske zaštite data prema pravilu efektiviteta.

Španija se upustila u raspravu pred Međunarodnim sudom pravde i uložila je 4 prigovora, od kojih su 2
odbijena.

Treći prigovor je od značaja zainstitut diplomatske zaštite,jer se odnosio na nepostojanje legitimacije za

njenu primenu od strane Belgije.
Međunarodni sud pravde je prihvatio treći prigovor Španije u drugoj presudi iz 1970.godine,tj. sa 15:1 je
odbio tužbeni zahtev Belgije.

Centralno pitanje je bilo: Da li Belgija može da se pozove na institut diplomatske zaštite i da se supsituiše
na mesto svojih državljana koji su oštećeni,budući da kompanija o kojoj se radi ima centralno sedište u
Kanadi?

Dajana Kostadinović 20/532

Termin vežbi: četvrtak 15:20