UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
Kako igračke podstiču usvajanje pismenosti?

Mentor: Student:
Prof. dr Đurđa Grijak Demir Ledinic

Tutin, 2023. God

SADRŽAJ

UVOD..............................................................................................................................................3

1.RAZVIJANJE MOTORIČKE SPOSOBNOSTI UZ POMOĆ IGRAČAKA..............................4

2. IGRAČKE....................................................................................................................................5

2.1.Raspevana gusenica...............................................................................................................5

2.2.Pametna kocka.......................................................................................................................6

2.3. Magnetna gusenica................................................................................................................7

ZAKLJUČAK..................................................................................................................................8

LITERATURA................................................................................................................................9

2
UVOD

Može se reći da igra ima posebne, čarobne moći, jer upravo dok traje – deca počinju da koriste
svoju maštu, šire vidike, pa čak i razvijaju kritičko razmišljanje. Nije nimalo neobično da dete
izmišlja fantastične svetove, junake sa super moćima i da tumači različite simbole. Svaki od ovih
koraka pomaže da se razvija njegova emocionalna i socijalna inteligencija.

Dakle, igračka nije samo predmet koji ćete kupiti u prodavnici. Za dete, pametno odabrana
igračka predstavlja prozor u novi univerzum. Bilo da je reč o automobilčiću, bageru, plišanoj
lutki ili glini, možemo da govorimo o jedinstvenim iskustvima koja transformišu dete i njegov
pogled na svet. Idealno je kada mališani imaju mogućnost da kombinuju različite igre – bojenje,
crtanje, igranje sa testom, vožnju automobila, presvlačenje lutkica.

Što se više igraju, deca stvaraju više prilika da donose odluke i usavršavaju ove sposobnosti već
u ranom uzrastu. Zapravo, jednom pokrenuta njihova se mašta više ne zaustavlja. Zbog svega
toga, deca povezuju igračke sa pažnjom, srećom i ljubavlju. Kada dete pokloni ljubav omiljenoj
lutki, govorimo o zdravom i pozitivnom povezivanju i stvaranju slatkih uspomena iz detinjstva.

3
1.RAZVIJANJE MOTORIČKE SPOSOBNOSTI UZ POMOĆ IGRAČAKA

Dakle, ako razvoj pokreta prstiju odgovara starosti, onda je razvoj govora unutar normalnog
raspona; ako zaostaje razvoj pokreta prstiju, kasni se i razvoj govora, iako opće motoričke
sposobnosti mogu biti normalne, pa čak i veće od normalnih. Govor se poboljšava pod uticajem
kinetičkih impulsa iz ruku, tačnije, iz prstiju. Obično dete s visokim stepenom razvoja finih
motoričkih sposobnosti sposobno je logično zaključivati, ima dovoljno razvijeno pamćenje,
pažnju i koherentan govor.

Nivo razvoja govora i finiһ motoričkiһ veština ruku direktno zavise jedni od drugiһ, što je
odavno utvrđeno. Ako se motoričke sposobnosti razvijaju normalno, odnosno dete obavlja
određene radnje u određenim fazama rasta, onda se govor normalno razvija. Ako su fine
motoričke sposobnosti slabo razvijene, onda postoje kašnjenja u savladavanju govora. Dete može
da izvodi male pokrete predmetima u starijem predškolskom uzrastu. Do 6-7 godina, sazrevanje
odgovarajućiһ zona moždane kore, razvoj maliһ mišića šake, u osnovi je završeno. Ovo doba je
osetljiv period za razvoj ruku

Svrsisһodan rad na razvoju fine motorike pomoći će da se poremećaj govora ispravi za kraće
vreme, ubrza sazrevanje oblasti mozga koje su odgovorne za govor i pomoći će bržem
ispravljanju govorniһ nedostataka. Dete sa visokim nivoom razvoja fine motorike ima dobro
razvijeno pamćenje, pažnju i logičko razmišljanje, što je posebno važno prilikom polaska u
školu.

Predškolac sa niskim motoričkim razvojem se brzo umara, teško mu je da izvrši zadatke vezane
za pisanje, na primer, zaokruži figuru. Njegova pažnja se brzo raspršuje, pojavljuje se osećaj
anksioznosti. Gubitak motivacije za učenje. Sve ovo može dovesti do zaostajanja u učenju, do
nevoljnosti da poһađa školu.

4
2. IGRAČKE

Igračke privlače decu da se bave fizičkom aktivnošću, vežbanjem njihovih finih i grubih
motoričkih veština. Daćemo jasan primer - Bez obzira da li boje ili oblače lutku, deca koriste
čulo dodira i vida (fina motorika) dok recimo autići igračke pojačavaju fizionomiju (bruto
motoričke sposobnosti) i jačaju ruke i noge. Igračke im takodje pomažu i u otkrivanju
koordinacije pokreta, kao i pojačane fizičke aktivnosti, čime nesvesno usvajaju zdrav stil
života.Daćemo još jedan primer uloge igračke u razvoju deteta, ovoga puta iz najmladjeg
životnog doba, gde igračke motivišu bebe da koriste noge i šake kako bi otkrile oblike, boje i
zvukove. Kada bebe nauče da sede i puze, igračke ih podstiču da budu u pokretu. Ako je njihova
omiljena igračka nedostižna, beba će pokušati da je zgrabi svojim mišićima.

2.1.Raspevana gusenica

Kada se postavit drveno dugme u predviđenu rupu, svaka rupa proizvodi ton. Povezivanje glave i
repa gusenice može se uraditi na 10 različitih načina, a svaki od njih će stvoriti drugačiju
melodiju. Dete na ovaj način shvata da se muzika sastoji iz manjih elemenata - nota - koje je
potrebno poređati na određeni način da bi se dobila melodija. Raspevana gusenica se sastoji od 1
postolja, 4 drvene polu lopte sa magnetom i 1 uputstva za ređanje. Za funkcionisanje igračke su
potrebne 2 AAA baterije koje nisu u uključene u pakovanje.

5
Savršena igračka za:

 razvoj detetovih čula

 razumevanje uzroka i posledica
 razvoj koncentracije
 otkrivanje osnova muzike

2.2.Pametna kocka

U ovoj slagalici svaki komad sadrži silikonski broj na jednoj strani i odgovarajuće tačke na
drugoj. Mališani će uživati u istraživanju tekstura i glatkih kontura dok proučavaju svaki blok i
imenuju njegove oblike i brojeve. Počnite klizanjem bloka 1 ispod kocke, zatim bloka 2 i na
kraju bloka 3. Svi se oni kombinuju da bi napravili savršenu kocku!

Čak i bebe mogu početi da istražuju logiku kroz ovu kocku, sklapajući različite delove i
uklapajući geometrijske oblike. Svaki oblik mora biti postavljen u pravom smeru da bi se
uklopio. Stimuliše prostorno razumevanje, rešavanje problema i motoričke sposobnosti.

 Razvijaju razumevanje uzročno-posledičnih veza

 Razvijaju sposobnost asocijacija

 Razvijaju motoričke sposobnosti

6
  Razvijaju krupnu motoriku

 Poboljšavaju koordinaciju očiju i ruku

2.3. Magnetna gusenica

Unapređuje motoričke sposobnosti deteta, omogućava mu da istražuje raznobojne oblike, boje i

različite šablone. Kroz ovu igru vežba se strpljenje. Uz nju se kreativnost izražava lakše,
postupnije, prirodnije. Njome se podiže nivo samopouzdanja, podstiče inicijativa deteta, dok jača
fokus i koncentraciju. Sticanje ovih osobina i sposobnosti jeste od suštinske važnosti za pravilan
razvoj svakog deteta.

 Prepoznavanje oblika

 Razvijaju finu motoriku

 Jačaju fokus i koncentraciju

 Vežbaju koordinaciju oko-ruka

 Vežbaju strpljenje

7
ZAKLJUČAK

Igračke privlače decu da se bave fizičkom aktivnošću, vežbanjem njihovih finih i grubih
motoričkih veština. Daćemo jasan primer - Bez obzira da li boje ili oblače lutku, deca koriste
čulo dodira i vida (fina motorika) dok recimo autići igračke pojačavaju fizionomiju (bruto
motoričke sposobnosti) i jačaju ruke i noge.

Igračke im takodje pomažu i u otkrivanju koordinacije pokreta, kao i pojačane fizičke aktivnosti,
čime nesvesno usvajaju zdrav stil života.Daćemo još jedan primer uloge igračke u razvoju deteta,
ovoga puta iz najmladjeg životnog doba, gde igračke motivišu bebe da koriste noge i šake kako
bi otkrile oblike, boje i zvukove. Kada bebe nauče da sede i puze, igračke ih podstiču da budu u
pokretu. Ako je njihova omiljena igračka nedostižna, beba će pokušati da je zgrabi svojim
mišićima.

8
LITERATURA

1. Kamenov, E., Predškolska pedagogija, Zavod za udžbenike, Beograd, 1990

2. Emina Kopas-Vukašinović, Uloga igre u razvoju dece predškolskog i mlađeg školskog

uzrasta, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, Broj 1, Jun 2006, Institut za
pedagoška istraživanja Beograd

3. Milijević, S. ,Brojalice u funkciji razvoja govora i govornog izražavanja. Naša škola,

časopis za teoriju i praksu vaspitanja i obrazovanja, 2005

4. Smiljanić, V. i Toličić, I. Dečija psihologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 1983