КРИТЕРИЈУМ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ПО ТЕМАМА- ХЕМИЈА 8.

РАЗРЕД

НАСТАВНИК: Мирјана Миркаило

Оцена 2 Оцена 3 Оцена 4 Оцена 5

МЕТАЛИ, - проналази - описује како се - објашњава - реакције

ОКСИДИ елемент у ПСЕ, у једноставним појмове базни метала и
МЕТАЛА И наводи његова огледима оксида и оксида метала
ХИДРОКСИДИ физичка и хемијска испитују анхидрида база; са водом
својства или својства - описује да представља
препознаје метале супстанци оксиди метала једначинама,
на основу њихових (агрегатно који реагују с примењује
физичких и стање, мирис, водом граде знања да је
хемијских боја, магнетна хидроксиде, а валенца метала
својстава; - наводи својства, да оксиди Cu, иста у
заступљеност растворљивост); Fe, Al, Pb и Zn хидроксиду и у
метала у природи, - разликује нису одговарајућем
у елементарном својства растворљиви у анхидриду
виду и у хемијски води и у хидроксида; -
једињењима; - изразитих реакцији с хемијским
дефинише руде и метала од водом не граде једначинама
минерале, описује технички хидроксиде; - представља
негативан утицај важних метала; повезује хемијске
добијања метала - описује да се својства метала реакције
из руда наживотну легирање врши са њиховом метала са
средину; - описује ради добијања практичном киселинама у
и дефинише материјала са применом; - којима се
корозију и погоднијим решава издваја
поступке заштите својствима; - стехиометријске водоник; -
од корозије; - саставља задатке на пореди
дефинише легуре, формуле оксида основу задате реактивност
набраја врсте и хидроксида на хемијске метала 1. и 2.
легура, њихов, основу једначине; - групе ПСЕ и
састав, својства и валенце/назива саставља бакра, гвожђа,
примену; - на , даје хемијске и једначине алуминијума,
основу формуле тривијалне реакција олова и цинка
или назива називе оксидације; - (на основу
препознаје оксидима и препознаје реакције са
представнике хидроксидима; - промене водом); -
оксида метала и зна тип неорганских повезује
хидроксида у хемијске везе у једињења у реактивност
свакодневном једињењима окружењу метала са
животу; - набраја (оксиди, (гашење креча, структуром
примену метала; - хидроксиди); - корозија); - њихових атома,
дефинише оксиде именује оксиде дефинише положајем у
и хидроксиде; - и хидроксиде на појам Периодном
наводи улоге основу електролита, систему
метала у живом и формуле; - зна неелектролита, елемената и
неживом свету; - како се описује и заступљеношћу
наводи хидроксиди дефинише у природи; -
квалитативно и доказују помоћу процес решава
 квантитативно индикатора и електролитичке стехиметријске
значење хемијских промену боје дисицијације; - задатке; -
формула оксида и индикатора; - дефинише изводи
хидроксида; решава хидроксиде на стехиометријск
рачунске основу теорије а израчунавања
задатке електролитичке која обухватају
применом дисоц.; - решава реактант у
формула за задатке вишку; - пише
количину разблаживања једначине
супстанце; - раствора електролитичке
наводи познатом масом дисоцијације
примену оксида растварача; - хидроксида; -
и хидроксида и тумачи повезује
њихова квалитативно и базност
својства; квантитативно хидроксида са
значење присуством
хемијских хидроксидних
једначина; јона у раствору;
НЕМЕТАЛИ, - проналази - описује како се - објашњава - реакције
ОКСИДИ елемент у ПСЕ, у једноставним појмове базни, оксида
НЕМЕТАЛА И наводи његова огледима кисели и неметала са
КИСЕЛИНЕ физичка и хемијска испитују неутрални водом
својства или својства оксиди, представља
препознаје супстанци анхидриди једначинама,
неметале на (агрегатно киселина; - примењује
основу њихових стање, мирис, описује да знања да је
физичких и боја, магнетна оксиди валенца
хемијских својства, неметала који неметала иста у
својстава; - наводи растворљивост); реагују с водом анхидриду и у
заступљеност - саставља граде киселини; -
неметала у формуле оксида кисеоничне пореди
природи, у на основу киселине; - реактивност
елементарном валенце/назива пише једначине неметала; -
виду и у , даје хемијске и добијања повезује
једињењима; - тривијалне безкисеоничних реактивност
наводи примену називе киселина у неметала са
неметала; - оксидима, пише реакцији структуром
дефинише оксиде; формуле водоника и њихових атома
- наводи улоге киселина; - зна одговарајућег и положајем у
неметала у живом тип хемијске неметала; - Периодном
и неживом свету; - везе у повезује систему
дефинише појам једињењима својства елемената; -
алотропије и неметала неметала са решава
алотропских (оксиди, њиховом стехиметријске
модификација; - на киселине); - практичном задатке; -
основу формуле именује оксиде применом; - изводи
или назива и киселине на решава стехиометријск
препознаје основу стехиметријске а израчунавања
представнике формуле; - зна задатке на која обухватају
оксида неметала и како се основу задате реактант у
киселина у киселине хемијске вишку; - пише
 свакодневном доказују помоћу једначине; - једначине
животу; - наводи индикатора и саставља електролитичке
квалитативно и промену боје једначине дисоцијације
квантитативно индикатора; - реакција киселина; -
значење хемијских решава оксидације; - решава задатке
формула оксида и рачунске дефинише разблаживања
киселина; задатке појам раствора
применом електролита, непознатом
формула за неелектролита, масом
количину описује и растварача и
супстанце; - дефинише мешања два
наводи процес раствора; -
примену оксида електролитичке наводи својства
и киселина и дисицијације; - алотропских
њихова дефинише модификација
својства; - киселине на и повезује са
решава задатке основу теорије применом; -
из масеног електролитичке пише једначине
процентног дисоц.; - решава електролитичке
састава задатке дисоцијације
раствора разблаживања киселина; -
уврштавањем раствора повезује
података у познатом масом киселост
пропорцију или растварача; - киселина са
формулу; - наводи својства присуством Н +
наводи алотропских јона у раствору;
примере модификација; -
алотропских препознаје
модификација; - промене
довршава неорганских
задате хемијске једињења у
једначине окружењу
(дописивањем (чишћење
коефицијената каменца);
или
симбола/форму
ла које
недостају);
СОЛИ - дефинише појам - саставља - објашњава - објашњава да
соли; - наводи формуле соли појмове базни, соли могу
основна физичка на основу кисели и настати у
својства соли; - валенце/назива неутрални реакцијама
наводи , даје хемијске и оксиди, између неких
заступљеност соли тривијалне анхидриди метала и
у природи; - називе солима, киселина и киселина,
наводи примере пише формуле анхидриди база; киселог оксида
соли из киселина; - зна - описује да и базе, базног
свакодневног тип хемијске оксиди оксида и
живота и њихову везе у солима и неметала који киселине и
практичну кристалним реагују с водом саставља
примену; - наводи решеткама; - граде једначине
називе соли именује соли на кисеоничне наведених
киселина; - на основу киселине; - реакција; -
основу формуле формуле; - повезује уочава и
или назива решава својства соли са тумачи
препознаје рачунске њиховом међусобну
представнике задатке практичном повезаност
соли; применом применом; - оксида,
формула за решава киселина,
количину стехиметријске хидроксида и
супстанце; - задатке на соли; -
наводи основу већ објашњава
хемијска написане хемијска
својства соли; - хемијске својства соли
решава задатке једначине; - (реакције соли
из масеног наводи и са киселинама,
процентног описује начине базама,
састава добијања соли; - металима,
раствора пише једначине солима) и
уврштавањем добијања соли саставља
података у неутрализацијо једначине ових
пропорцију или м и дирекном реакција; -
формулу; - реакцијом објашњава и
разликује метала и представља
неутралне соли неметала; - једначинама
од киселих на дефинише реакције
основу назива појам добијање
или формуле; - електролита, хидроксида
довршава неелектролита и који се не могу
задате хемијске електролитичке добити у
једначине дисоцијације, реакцији
(дописивањем дефинише и њихових
коефицијената описује процес оксида са
или електролитичке водом или
симбола/форму дисицијације; - метала са
ла које дефинише соли водом; - изводи
недостају); на основу стехиометријск
теорије а израчунавања
електролитичке која обухватају
дисоцијације; - реактант у
тумачи реакцију вишку; - пише
неутрализације једначине
као реакцију електролитичке
између H+ и дисоцијације
OH– јона и уме соли; - решава
да то прикаже задатке
једначином; - разблаживања
решава задатке раствора
разблаживања непознатом
раствора масом
познатом масом растварача и
растварача; мешањем два
 раствора; -
повезује
киселост
киселина са
присуством
водоникових
јона у раствору;
ОРГАНСКА - зна да су - познаје тип - повезује - на основу
ЈЕДИЊЕЊА И угљеникови атоми везе у многобројност формуле или
ЊИХОВА у молекулима органским органских модела
ОПШТА органских једињењима; - једињења са молекула
СВОЈСТВА једињења објашњава да начином разликује класе
четворовалентни; - угљеникови повезивања органских
описује да се атоми у угљеникових једињења; -
угљеникови атоми молекулима атома (отворени својства
могу повезивати у органских и затворени органских
отворене и једињења могу низови) и типом једињења
затворене низове; - бити повезани и везе а између повезује са
зна да веза између са атомима атома угљеника; структуром,
атома угљеника других - наводи називе пореди својсва
може бити елемената и пише формуле органских и
једнострука, једноструком, функционих неорганских
двострука и двоструком или група и повезује једињења;
трострука; - наводи троструком са класама
да се органска везом; - наводи органских
једињења врсте једињења; -
представљају угљеникових препознаје
молекулским, атома и промене
структурним, идентификује их неорганских
рационалним у структурним једињења у
структурним и формулама; - окружењу
електронским описује (очвршћавање
формулама и уме једињења малтера,
да их разликује; - угљеника, стварање
уме да изузев оксида, пећинских
трансформише угљене украса,
структурну киселине и чишћење
формулу у њених соли као каменца...);
рационалну органска
структурну, једињења; -
електронску и дефинише
обрнуто; - наводи појам
својства органских функционалне
једињења; групе; - наводи
називе и пише
формуле
функционих
група;
УГЉОВОДОНИ - дефинише појам - дефинише - дефинише - повезује
ЦИ угљоводоника; - појам појам изомера и разлике у
наводи поделу хомологог низа појаву структури и
угљоводоника; - и уочава да се у структурне реактивности
набраја чланове низу сваки изомерије; - засићених и
хомологих низова; следећи члан уочава примере незасићених
- наводи основна од претходног изомере низа угљоводоника,
физичка и хемијска разликује за код алкана на објашњава да
својства исту атомску основу двострука веза
угљоводоника групу; - структурних у молекулима
(растворљивост, дефинише формула; - алкена и
агрегатно стање на појам уочава примере трострука веза
собној номенклатуре; - изомере низа и у молекулима
температури, познаје опште положаја код алкина
запаљивост, формуле класа алкена и алкина условљава
отровност); угљоводоника; - на основу њихова
- наводи практични на основу опште структурних хемијска
значај формуле пише формула; - пише својства; -
угљоводоника у молекулске формуле и повезује како
свакодневном формуле именује тип хемијске
животу ; - угљоводоника; - изомере; - везе одређује
разликује алкане, на основу објашњава својства
алкене и алкине на назива хемијске супстанци
основу назива; - представља реакције (темптопљења
описује својства угљоводонике угљоводоника и кључања, као
нафте и земног молекулским, (сагоревање, и
гаса; - наводи структурним и супституција, растворљивост
нафту и земни гас рационалним адиција, супстанци); -
као главне структурним полимеризација повезује
природне изворе формулама; - ); - повезује видове
угљоводоника; - разликује разлике практичне
наводи важније алкане, алкене физичких примене
деривате нафте; - и алкине на својстава угљоводоника
наводи примере основу угљоводоника у на основу
полимера; - молекулске и хомологом низу својстава која
наводи негативан структурне са молекулском имају; -
утицај нафте и формуле; - масом и саставља
нафтних деривата наводи структуром; - на једначине
на животну квалитативно и основу назива хемијских
средину; квантитативно представља реакција
значење изомере угљоводоника
хемијских угљоводоника (супституција,
формула молекулским, адиција,
угљоводоника; - структурним и полимеризациј
описује да су рационалним а); - решава
земни гас, структурним стехиометријск
деривати нафте, формулама; - е задатке; -
пластични повезује видове изводи
материјали, практичне стехиометријск
парафин за примене а израчунавања
свеће и многе угљоводоника која обухватају
друге супстанце на основу реактант у
у свакодневној својстава која вишку;ературе
употреби смеше имају; -
 угљоводоника саставља
или једињења једначине
која су хемијских
хемијским реакција
променама угљоводоника
добијена из (сагоревање); -
њих; - описује тумачи
процес настанка квалитативно и
и прераде квантитативно
нафте; - решава значење
рачунске хемијских
задатке једначина; -
применом решава
формула за стехиметријске
количину задатке на
супстанце; - основу задате
наводи својства хемијске
и примену једначине;
полимера; -
разликује
органске
супстанце са
аспекта чиста
супстанца и
смеша; -
довршава
задате хемијске
једначине
(дописивањем
коефицијената
или
симбола/форму
ла које
недостају);
ОРГАНСКА - познаје - дефинише - представља - повезује
ЈЕДИЊЕЊА СА функционалне појам једначинама практичну
КИСЕОНИКОМ групе класа функционалне хемијских примену
органских групе; - пише реакција алкохола,
једињења са формуле, процесе карбонилних
кисеоником; - називе алкохолног једињења,
наводи основна функционалних врења шећера карбоксилних
физичка и хемијска група алкохола, глукозе и киселина и
својства алкохола, карбонилних сирћетног естара са
карбоксилних једињења, врења; - уочава њиховим
киселина и естара; карбоксилних примере својствима; -
- дефинише киселина и изомера саставља
појмове алкохола и естара и алкохола и једначине
карбоксилних њихових киселина на реакција благе
киселина; - наводи једињења; - основу оксидације
поделу алкохола и познаје структурних примарних и
карбоксилних квалитативно и формула; - секундарних
киселина; - на квантитативно саставља алкохола,
основу назива значење једначине реакције са
препознаје хемијских хемијских металима,
припадност класи формула реакција реакција
органских најважнијих сагоревања; - хидратације и
једињења представника пореди својства дехидратације;
(алкохоли, класа органских органских - објашњава
карбонилна једињења; - киселина са хемијска
једињења, дефинише неорганским; - својства
карбоксилне појам упоређује карбоксилних
киселине); - вишемасних растворљивост киселина
наводи практични киселина, пише алкохола и (дисоцијација,
значај алкохола, формуле и киселина неутрализација
карбонилних називе; - различите , реакције са
једињења, описује како се поларности у металима,
карбоксилних етанол добија води и солима угљене
киселина и естара алкохолним неполарном киселине) и
у свакодневном врењем; - на растварачу; - представља их
животу; - наводи основу назива пише формуле и хемијским
штетно дејство представља називе изомера једначинама; -
етанола на људски алкохоле и представника објашњава
организам карбоксилне класа реакцију, пише
(алкохолизам) и да киселине кисеоничних једначину
је метанол молекулским, једиињења; - реакције
токсичан; - наводи структурним и тумачи естерификације
примену основних рационалним квалитативно и ; - именује
представника структурним квантитативно естре на основу
класа органских формулама; - значење хемијске
једињења са решава хемијских формуле и
кисеоником; рачунске једначина; - саставља
задатке тумачи разлог формуле на
применом зашто раствори основу назива
формула о алкохола не естра; - решава
количини проводе струју стехиметријске
супстанце; - (непостојање задатке; -
решава задатке јона); - решава изводи
из масеног стехиметријске стехиометријск
процентног задатке на а израчунавања
састава основу задате која обухватају
раствора хемијске реактант у
уврштавањем једначине; - вишку; -
података у решава задатке решава задатке
пропорцију или разблаживања разблаживања
формулу; - раствора раствора
довршава познатом масом непознатом
задате хемијске растварача; масом
једначине растварача и
(дописивањем мешањем два
коефицијената раствора;
или
симбола/форму
 ла које
недостају);
БИОЛОШКИ - зна да масти и - наводи улогу у - познаје основу - уочава и
ВАЖНА уља, угљени масти и уља, структуре описује да је
ОРГАНСКА хидрати и угљених молекула који реакција
ЈЕДИЊЕЊА протеини, хидрата, чине масти и хидрогенизациј
витамини витамина и уља, угљене а реакција
припадају групи протеина; - хидрате и адиције на
биолошки важних наводи протеине; - незасићене
органских заступљеност дефинише остатке масних
једињења; - биолошких моносахариде; - киселина; -
наводи физичка важних дефинише објашњава
својства (агрегатно једињења; - сапуне као основна
стање и дефинише алкалне соли хемијска
растворљивост) аминокиселине, виших масних својства масти
масти и уља, протеинске, киселина; - и уља
угљених хидрата, алфа-амино објашњава да се (сапонификациј
протеина; - наводи киселине; - зна биљна маст у и хидролизу),
примере и да се добија угљених
заступљеност есенцијалне хидрогенизациј хидрата и
масти и уља, аминокиселине ом уља; - протеина; -
угљених хидрата, морају уносити описује скроб и објашњава
протеина и храном; - целулозу као појам
витамина у разликује природне сапонификациј
животним витамине на полимере, е; - наводи
намирницама; - основу повезује производе
описује масти/уља растворљивости структуру са хидролизе
као чврсте/течне ; - дефинише својствима; - дисахарида и
природне сапуне; - наводи описује разлику полисахарида; -
прозводе поделу и између дефинише
претежно представнике једињења и денатурацију и
животињског/биљ угљених смеша на описује услове
ног порекла; - хидрата; - примеру под којима
наводи практичну разликује сахарозе и долази до
примену и својства моносахариде, инвертног денатурације
масти и уља, дисахариде и шећера; - пише протеина; -
угљених хидрата, полисахариде општу формулу објашњава да
протеина и према алфа амино- су различита
витамина; сложености и киселина; - својства и
наводи описује биолошка
примере протеине као функција
припадности природне скроба и
групама полимере, целулозе
угљених макромолекуле последица
хидрата; - изграђене од разлика у
решава остатака хемијској
рачунске молекула структури; -
задатке амино- пише једначину
применом киселина; - реакције
формула о описују принцип процеса
количини прања фотосинтезе; -
 супстанце; - сапунима; - повезује улоге
довршава наводи и заступљеност
задате хемијске последице биолошки
једначине недостака важних
(дописивањем витамина у органских
коефицијената организму; - једињења са
или решава задатке правилном
симбола/форму разблаживања исхраном и
ла које раствора описује
недостају); - познатом масом поремећаје
решава задатке растварача; исхране; -
из масеног решава задатке
процентног разблаживања
састава раствора
супстанци непознатом
уврштавањем масом
података у растварача и
пропорцију или мешањем
формулу; раствора;
ЗАШТИТА - тумачи значење - описује шта су - описује утицај - објашњава
ЖИВОТНЕ пиктограма на загађивачи загађујући значај
СРЕДИНЕ И реагенс боцама и (неорганске и супстанци на решавања
ЗЕЛЕНА комерцијалним органске животну проблема
ХЕМИЈА производима и супстанце) средину; - заштите
амбалажама; - ваздуха, воде и описује мере живитне
препознају ознаке земљишта; - зна заштите од средине; -
за рециклирање; - какав је значај загађења; - препознаје
зна какав је значај правилног дефинише принципе
безбедног складиштења загађиваче, зелене хемије;
поступања са супстанци у загађујуће
супстанцама; циљу очувања супстанце,
здравља и појам
животне рециклирања;
средине;

АКТИВНОСТ НА ЧАСУ

ПРОЦЕНАТ ЧАСОВА НА КОЈИМА ЈЕ УЧЕНИК БИО ПРИСУТАН И АКТИВНО УЧЕСТВОВАО У РАДУ

ОЦЕНА мање од 20 % НЕДОВОЉАН (1)

од 20 до 39 % ДОВОЉАН (2)

од 40 до 59 % ДОБАР (3)

од 60 до 79 % ВРЛОДОБАР (4)

од 80 до 100 % ОДЛИЧАН (5)

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИЧКИХ ПРОДУКАТА-РЕЗУЛТАТА РАДА

Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 2

Припремљен плакат или ППТ или други
продукт презентује уз читање без излагања
наученог Тачност презентованих
информација
Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 3
Припремљен плакат или ППТ или други
продукт презентује уз излагање наученог
садржаја из уџбеника Тачност презентованих
информација
Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 4
Припремљен плакат или ППТ или други
продукт Излагање наученог садржаја из
уџбеника и других извора Издвајање теза
Писање формула и једначина (ако их тема
садржи) Тачност презентованих информација
Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 5
Припремљен плакат или ППТ или други
продукт. Излагање наученог садржаја из
уџбеника и ван уџбеника Издвајање теза
Писање формула и једначина (ако их тема
садржи) Постављање питања одељењу
вазаних за тему излагања, током и након
излагања Тачност презентованих
информација

ОПШТИ ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА ЗНАЊА ПРИ УСМЕНОМ ОДГОВАРАЊУ

Ученик-ца претежно самостално или уз ОЦЕНА 2

помоћ наставника набраја, препознаје,
наводи, дефинише основне хемијске
појмове, изграђивачке честице, својства,
величине, процедуре, правила, примену
супстанци, представнике класа једињења,
примере или појаве, влада основном
хемијском симболиком.
Ученик-ца самостално или уз мању помоћ ОЦЕНА 3
наставника дефинише појмове или појаве,
разликује значење једних појмова од других,
врши једноставне експерименте, разликује
примере из свакодневног живота, описује
структуру, саставља хемијске формуле, врши
једноставнија израчунавања на основу
формула, правилно обележава ознаке и
јединице мере физичких величина, именује
једноставнија органска једињења, уређује
или пише једноставније једначине
Ученик-ца изводи експерименте и ОЦЕНА 4
идентификује резултате, табеларно и
графички приказује резултате, објашњава
структуру супстанци и честица, пише
различите врсте формула, објашњава
значење појмова, формулација и појава,
решава рачунске задатке из области
структуре супстанце, раствора,
стехиометријских израчунавања, саставља
сложеније формуле једињења, уређује и
саставља једначине, влада номенклатуром.
Ученик-ца идентификује поступке и ОЦЕНА 5
процедуре, објашњава и анализира процесе,
појаве, структуре, на основу изграђивачких
честица, узрочно-последично повезује
појмове, решава сложене рачунске задатке,
уређује и пише сложене једначине, влада
сложенијим примерима номенклатуре,
повезује градиво у оквиру дате теме,
предмета, природних наука и свакодневнег
живота.