Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – PTC i NTC termistori, tranzistor kao senzor temperature

VIII VEŽBA

8. SNIMANJE KARAKTERISTIKA TERMISTORA SA POZITIVNIM

TEMPERATURSKIM KOEFICIJENTOM (PTC) I NEGATIVNIM
TEMPERATURSKIM KOEFICIJENTOM (NTC) ; TERMOMETAR SA
TRANZISTOROM ( PN SPOJEM) KAO SENZOROM TEMPERATURE

PTC termistor – otpornik čija otpornost eksponencijalno raste sa porastom temperature u

određenom ospegu iznad Kirijeve temperature. Osnovni materijal za proizvodnju PTC termistora je
barijum titanat (BaTi03). Kirijeva temperatura se podešava dopiranjem, u zavisnosti od primene
termistora. PTC termistori se koriste kao prekidački elementi za zaštitu motora od samozagrevanja,
indikatore nivoa, itd. Kao termometri se koriste samo za uske temperatune opsege, kada ih odlikuje
odlična osetljivost, i kotiste se u digitalnim toplomerima, za merenje telesne temperature.
NTC Termistor – Poluprovodnički otporni pretvarač čija otpornost ekponencijalno opada sa
porastom temperature. Karakteriše ih velika osetljivost. Mogu biti minijaturnih dimenzija što
omogućava merenje veoma brzih temperaturnih promena.
Napon direktno polarisanog PN spoja linearno opada sa porastom temperature. Temperaturni opseg
termometara na bazi PN spoja je uzak i kreće se od oko -50 °C pa do oko 150 °C. Ipak zbog niske
cene često se koriste. Da bi se obezbedila lineranost neophono je korišćenje stujnog ogledala kojim
se poništava uticaj nereproduktivnosti karakteristika traznistora u procesu njihove proizvodnje.

8.1. ZADATAK VEŽBE

a) Snimiti karakteristiku otpornost - temperatura, RPTC (T ) i RNTC (T ) , PTC i NTC termistora i

odrediti konstantu B [1/K] za oba termistora.
b) Podesiti izlaznu karakteristiku (nulu i osetljivost) tranzistorskog termometra tako da se temperatura
u opsegu 0 C  80 C očitava na skali digitalnog milivoltmetra. Osetljivost merenja treba da iznosi
10 mV/ C .
c) Na više ustaljenih temperatura izmedu 0 C i 80 C izmeriti greške tranzistorskog termometra
poredeći ga sa preciznim živinim termometrom.
d) Za vreme izvođenja eksperimenta meriti napon baza-emitor senzorskog tranzistora i odrediti srednju
osetljivost napona U be u [mV/ C] .

8.2. TEORIJSKI OSNOVI

Termistori sa pozitivnim temperaturskim koefieijentom ( PTC ) predstavljaju poluprovodničke senzore

temperature koji se izrađuju od feroelektričnih materijala. U ograničenom temperaturskom opsegu
počev od jedne određene temperature, PTC termistori naglo povećavaju otpornost. Tipičan oblik
RPTC (T ) karakteristike prikazan je na sl. 8.1. Pri nižim temperaturama PTC termistori imaju
otpornost od samo stotinak oma. U ovoj oblasti temperaturski koeficijent otpornosti ima malu
negativnu vrednost. Počev od tzv. Kirijeve temperature započinje brzi porast otpornosti od oko 50
%/ºC. To predstavlja više od 100 puta veću osetjivost od metalnih otpornih termometara i oko 10 puta
veću od NTC termistora. Pri visokim temperaturarna otpornost dostiže oko tri reda veličine veću
vrednost nego ispod Kirijeve temperature. Radi upoređenja na sl. 8.1 je isprekidanom linijom prikazana
i tipična karakteristika NTC termistora. Porast otpornosti PTC termistora iznad Kirijeve tačke je
toliko brz da se oni uglavnom koriste za diskretnu (on/off) signalizaciju premašenja neke temperature.
PTC termistori se ne primenjuju u merenjima temperature, osim u uskom temperaturnom opsegu (npr.
merenju temperature ljudskog tela).
Osnovni materiji za proizvodnju PTC termistora je barijum titanat (BaTiO3 ) . On se koristi
takođe i za izradu piezoelektričnih pretvarača. U čistom stanju barijum titanat je izolator koji kao

strana 1 od 7
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – PTC i NTC termistori, tranzistor kao senzor temperature

feroelektrik ima veoma veliku relativnu dielektričnu konstantu ( r >100) . PTC termistori se
proizvode postupkom sinterovanja, što znači da oni imaju strukturu keramike. Pre sinterovanja
sprašenom barijum titanatu se dodaju određene primese koje materijalu daju osobine poluprovodnika.
Sinterovanje se obavlja pri temperaturi od oko 1400 C . Sinterovani materijal sastoji se od mnoštva
monokristalnih zrna dimenzija oko 5  104 cm , koja su međusobno razdvojena graničnim slojevima
debljine 105 cm . Barijum titanat, iznad Kirijeve temperature TC , menja tip kristalne rešetke i gubi
feroelektrične i piezoelektrične osobine. Opadanje dielektrične konstante iznad Kirijeve tačke prikazuje
Kiri - Vajsov zakon:
Const
 (T )  (8.1)
T  TC

Kirijeva temperatura TC , na RPTC (T ) karakteristici sl. 8.1, odgovara otpornosti koja je dva puta
veća od minimalne otpornosti, tj. RPTC (T )  2 Rmin . Iznad Kirijeve temperature porast otpornosti
prikazuje se izrazom:
R (T )  APTC e BPTC (T TC ) , (T  TC ) , (T > TC) (8.2)

gde konstante APTC i BPTC karakterišu dati termistor. U literatmi se takođe koristi i izraz:

R (T )  APTC  CPTC e BPTCT , (T  TC ) (8.3)

Slika 8.1: Otporno temperaturske karakteristike PTC i NTC termistora.

Počev od tačke M na sl. 8.1, porast otpornosti je sporiji, a u tački P otpornost dostiže svoju
maksimalnu vrednost, koja je preko tri reda veličine veća od Rmin . Pri daljem povišenju tempetature
otpornost počinje da se smanjuje što je tipična pojava kod poluprovodnika.
Kirijeva temperatura čistog barijum titanata iznosi 118 C . Dopiranjem se može ostvariti i
sniženje i povišenje Kirijeve temperature. Na taj način se proizvode PTC termistori sa različitim
temperaturama reagovanja koje odgovaraju pojedinim namenama. Kirijeva temperatura komercijalnih
PTC termistora kreće se od 30 C do 170 C . Smatra se da je otpornost PTC termistora prvenstveno
određena otpornošću slojeva koji okružuju monokristalna zrna, a ne otpornošću zrna. Iznad Kirijeve
temperature smanjuje se dielektrična konstanta i raste potencijalna barijera na granici zrna, što rezultuje
naglim porastom otpornosti termistora.
Otpornost termistora se smanje sa porastom napona što se naziv varistorski efekt. Zato pri
merenjima treba navesti koliki je bio radni napon termistora. Pri naizmeničnoj struji PTC termistor se
prikazuje ekvivalentnom šemom paralelne veze otpornika i kondenzatora. Impedansa termistora i
temperaturska osetljivost se smanjuju sa porastom frekvencije.
NTC termistori predstavljaju otporne pretvarače za merenje temperature, koji se u električnom
pogledu svrstavaju u poluprovodnike. Oni se dobijaju sinterovanjem smeše oksida metala sa dodatkom
dopirajućih primesa. Ime su dobili skraćenjem engleskog termina "Negative Temperature Coefficient

strana 2 od 7
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – PTC i NTC termistori, tranzistor kao senzor temperature

THERMally sensitive resISTOR". Pri zanemarljivo maloj sopstvenoj disipariji zavisnost otpornosti od
temperature data je izrazom
BNTC
RNTC  T   ANTC e T (8.4)

gde je T [K] apsolutna temperatura, a ANTC i BNTC konstante koje zavise od tipa termistora. Izraz
(8.4) može se napisati i u obliku
1 1 
BNTC   
RNTC (T )  RNTC (T1 )e  T T1 
(8.5)

gde je RNTC (T1 ) otpornost termistora na temperaturi T1 . Ako se na dve temperature T1 i T2 izmere
otpornosti RNTC (T1 ) i RNTC (T2 ) , iz (8.5) za konstantu BNTC izračunava se

ln RNTC (T2 ) / RNTC (T1 )

BNTC  (8.6)
1 1

T2 T1

Termistor kao temperaturski senzor se karakteriše velikom osetljivošću, koja je oko deset puta
veća od osetljivosti platinskog otpornog termometra. Međutim, otpornost NTC termistora je veoma
nelinearna, što se vidi na tipičnoj karakteristici, sl 8.1.
NTC termistori mogu imati minijaturne dimenzije, manje od milimetra, što ih čini pogodnim za
merenje brzih temperaturskih promena. Zbog svoje velike osetljivosti termistori su pogodni za merenje
u užim temperaturskim intervalima, kao na primer u medicini, biologiji, meteorologiji, klimatizaciji itd.

Poluprovodničke komponente na bazi PN spoja, kao što su silicijumske diode i tranzistori koriste se sa
uspehom kao senzori temperature. Napon direktno polarisanog PN spoja diode i tranzistora, u širokom
opsegu temperature, menja se priblizno linearno sa osetljivošću od oko 2.2 mV/ C . Međutim,
termometri na bazi PN spoja ipak se ne mogu konkurisati termometrima kao što su termoparovi ili
platinski termometri, iz više razloga. Maksimalna temperatura PN spoja je relativno niska i kreće se
oko 150 C . Napon PN spoja i njegova temperaturska zavisnost su nereproduktivne veličina, tj.
menjaju se od jedne do druge serije proizvedenih komponenti.
Međutim termometri na bazi PN spoja imaju i svoje dobre strane. Pre svega tranzistori i diode su
jeftine komponente i raspoloživi su u svakoj laboratoriji. Tačnost koja je red a veličine 0.5 C , a
takođe i merni opseg zadovoljavaju u mnogim praktičnim merenjima. Osim toga, oblik i dimenzije
manjih tranzistora i dioda su pogodni za konstrukciju temperaturskih senzora uobičajenog oblika i
brzine odziva. Već duže vremena postoje komercijalni tranzistorski termometri u formi jedne
integrisane komponente koja sadrži i senzor i pojačavač u istom kućištu.

8.3. PRIMERI PRAKTIČNE PRIMENE PTC TERMISTORA

Na slici 8.2.a prikazana jc blok šema uređaja za zaštitu statorskih namota trofaznog električnog motora
od pregrevanja pomoću PTC termistora. Pri izradi, u namote se ugrađuju PTC termistori čija Kirijeva
temperatura odgovara maksimalno dozvoljenoj temperaturi namota. Kod pregrevanja (usled kratkog
spoja ili blokiranja rotora), temperatura namota raste iznad Kirijeve, pa se otpornost PTC termistora
naglo povećava. Time se aktivira zaštitna sklopka (rele) i isključuje napon napajanja.
Na sl. 8.2 b, c i d ilustrovane su neke od primena PTC termistora u samozagrejanom režimu, tj. u
nelinearnom opsegu U  I karakteristika. Sl. 8.2 b prikazuje U  I karakteristike u mirnom vazduhu i
vodi. Disipaciona konstanta termistora u vodi je veća, pa je nelinearni deo karakteristike viši nego u
vazduhu. U vazduhu radna tačka je A , a u vodi B . Prelaskom iz vazduha u vodu dobija se skokovita
promena struje i napona, što predstavlja signal da je, na primer, nivo presao kritičnu granicu. U
pokretnom fluidu strujni maksimum U  I karakteristike se povećava sa porastom brzine. Pri
različitim brzinama vazduha može se snimiti familija U  I krivih, i na bazi njih projektovati uređaj za
merenje brzine vazduha pomoću samozagrejanih PTC termistora .
Na sl. 8.2 c prikazano je merenje nivoa pomoću niza samozagrejanih PTC termistora
postavljenih duž rezervoara. U vazduhu svi termistori su veoma zagrejani i ukupna struja koju pokazuje
instrument je mala. Kada neki od termistora dospe u tečnost, njegova temperatura opada, što

strana 3 od 7
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – PTC i NTC termistori, tranzistor kao senzor temperature

prouzrokuje skokovito povećanje struje u glavnom kolu. Na taj način je pokazivanje ampermetra
srazmerno nivou tečnosti.

Slika 8.2: a) Primena PTC termistora za zaštitu trofaznog motora, b) U  I karakteristike u vazduhu
i vodi c) merenje nivoa lečnosti pomoću niza samozagnjanih termistora, d) termistor kao ograničavac
struje potrošača.
Termistor se koristi i kao osigurač u kolima potrošača male snage. Termistor je spojen redno sa
potrošačem, sl. 8.2 d. Pri struji većoj od maksimalno dozvoljene, otpornost termistora naglo raste,
struja u kolu opada, što zaštićuje potrošač. Pri tome ne dolazi do oštećenja termistora.

8.4. ŠEME VEZA I UPUTSTVO ZA RAD

a) Otpornost termistora meri se pomoću digitalnog ommetra. PTC termistor ima Kirijevu termperaturu
od oko 80 ºC, a nalazi se u posudi sa vodom zajedno sa NTC termistorom. Voda se zagreva elek-
tričnim grejačem. Merenje započinje od sobne temperature. Zagrevanje se vrši do oko 90 C . Dobijeni
rezultati prikazuju se na dijagramu sa polulogaritamskom razmerom, log R  f (T ) . Konstanta BNTC
jednaka je recipročnoj vrednosti koeficijnta pravca prave log RNTC  f NTC (T ) . Konstanta BPTC PTC
termistora predstavlja nagib prave linije kojom se najbolje aproksimira strmi deo karakteristike
log RPTC  f PTC (T ) .

8.4.1. SENZORI NA BAZI PROMENE NAPONA BAZA-EMITOR

Pri analizi rada tranzistora dolazi se do sledećeg izraza za struju kolektora:

qVG  qUbe 

r
I c  T e kT  e Kt  1 (8.7)
 
 
gde je  konstanta zavisna od geometrijskih parametara, r konstanta određena temperaturskom
zavisnošću pokretljivosti manjinskih nosilaca elektriciteta u bazi, q elementarno naelektrisanje. VG
potencijal zabranjene zone, k Boltzmannova konstama, T apsolutna temperatura i U be napon baza-
emitor. Pošto je pri direktnoj polarizaciji baze qU be / kT  1 q, izraz (8.7) se prikazuje u
aproksimativnom obliku:

kT T r
U be  VG  ln (8.8)
q Ic

strana 4 od 7
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – PTC i NTC termistori, tranzistor kao senzor temperature

Formula (8.8) pokazuje da napon U be predstavlja temperaturski zavisnu veličinu, koja se pri porastu
temperature smanjuje. Pri rasponima temperature manjim od oko 100 C , i pri stalnoj struji kolektora,
logaritamski član u izrazu (8.8) je približno konstantan. Napon baza-emitor tada predstavlja linearnu
funkciju temperature, što omogućava primenu tranzistora kao temperaturskog senzora.

Slika 8.3: Operacioni pojačavač satlranzistorskim senzorom temperatre u režimu sa konstantnom

strujom kolektora.
Kolo pomoću koga se ostvaruje konstantna struja tranzistorskog pretvarača prikazano je na slici
8.3. Tranzistor je priključen u kolo povratne sprege operacionog pojačavača. Ulazna otpornost
pojačavača može se smatrati veoma velikom. Pošto je ulaz bez inverzije "+" uzemljen, to je i napon na
ulazu sa inverzijom "-" takođe nula (tzv. vituelna masa). Struja otpornika RC je konstantna i iznosi:

E
IC  (8.9)
RC

Samim tim i struja kolektora tranzistora je konstantna. Pošto je baza uzemljena, napon baza-kolektor je
blizak nuli, što eliminiše površinske struje na spoju. Izlazni napon operacionog pojačavača je
temperaturski osetljiv parametar tranzistora U be .

8.4.2. LINEARIZOVANI TRANZISTORSKI TERMOMETRI

Ako dva tranzistora sa identičnim parametrima VG , r i  imaju različite kolektorske struje I C1 i IC 2 ,

iz (8.8) se za razliku napona baza emitor dobija:
kT I c1
U be  U be1  U be 2  ln (8.10)
q I c2
Treba uočiti da je izraz (8.10) u potpunosti linearan po temperaluri, za razliku od približno linearnog
izraza (8.8).
Jedan od principa konstrukcije linearnog tranzistorskog termometra u formi integrisanog kola
prikazan je na sl. 8.4 a. Strujno ogledalo koje čine tranzistori Q3 i Q4 , deli struju IT na dve jednake
struje IC1  IC 2  IT / 2 . Q2 se sastoji od nekoliko identičnih tranzistora (obično 8) koji imaju jednake
parametre sa tranzistorom Q1 . Svaki od 8 tranzistora ima kolektorsku struju ICi  IC1 / 8 . Napon
U (T ) na emitorskom otporniku Re iznosi:

kT I c1 k ln 8
U (T )  U be1  U be 2  ln  T (8.11)
q I c2 q

Tranzistorski termometar na sl. 8.4 a daje naponski signal U i koji je linearno srazmeran
temperaturi, ali se isto kolo češće primenjuje kao senzor koji daje strujni signal proporcionalan
temperaturi. Pošto je napon UT linearno srazmeran sa temperaturom, to je i slučaj sa strujom
IC1  UT / Re . Ukupna struja IT kojom se napaja kolo iznosi:

2k ln 8 358  10 6
I T  2 I c1   T (8.12)
qRe Re

Ako se podesi da je Re  358  , dobija se IT  A  T gde je A  106 [A/K] . Drugim rečima kolo na
sl. 8.4 a predslavlja strujni generator čija je struja potrošnje izražena u mikroamperima brojno jednaka
apsolutnoj temperaturi u K . Ovo kolo se kao komponenta sa dvožičnom vezom koristi za merenja
temperature na većim rastojanjima, jer struja praktično ne zavisi od otpornosti veza i napona izvora za

strana 5 od 7
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – PTC i NTC termistori, tranzistor kao senzor temperature

napajanje, sl. 8.4 b. Izvor za napajanje spojen je sa rednim otpornikom R na kome se dobija izlazni
napon. Ako je, npr. R  1000  , izlazni napon u milivoltima je brojno jednak temperaturi u
Kelvinima.

Slika 8.4: a) Uz objašnjenje principa rada lineamog tranzistorskog termometra, b) kolo sa sl. a)
primenjeno za daljinsko merenje temperature kao komponenta sa dvožičnom vezom.
8.4.2.1. ŠEMA TERMOMETRA I UPUTSTVO ZA RAD

Šema ispitivanog termometra prikazana je na sl. 8.5. Kao pretvarač se koristi silicijumski tranzistor,
koji je izolovan epoksidnom smolom i smešten zajedno sa živinim termometrom u termostatiranu
posudu. Operacionim pojacavačem P1 određen je radni režim senzorskog tranzistora, a na njegovom
izlazu dobija se napon U be . Zener-dioda i otpornik R1 obezbeđuju konstantan napon na otporniku Rc
a time i konstantnu kolektorsku struju tranzistora. Operacioni pojačavačem P2 postiže se potrebno
pojačanje napona U be . Otpornici R2 , R3 , i potenciometar R4 služe za podešavanje nule izlaznog
napona kada je pretvarač na tački topljenja leda. Naponsko pojačanje pojačavača P2 je veće nego što je
potrebno da se ostvari tražena osetljivost od 10 mV/ C . Smanjenje osetljivosti na potrebnu vrednost
postiže se pomoću potenciometra R5 , sa čijeg se klizača izlazni napon vodi na ulaz digitalnog
voltmetra.

Slika 8.5: Šema eksperimentalnog tranzistorskog termometra.

Pre početka merenja, pretvarač i živin termometar koji se koristi za kalibraciju, stavljaju se u
termostatsku posudu sa smešom leda i vode. U toj posudi postaju sve dok živin termometar ne pokaže
nulu, i dok se ne dobije konstantan izlazni napon na digitalnom voltmetru. Tada se pomoću

strana 6 od 7
Fizičko tehnička merenja – Laboratorijski vežba – PTC i NTC termistori, tranzistor kao senzor temperature

potenciometra R4 "Podešavanje nule", postiže nulto pokazivanje voltmetra. Epruveta sa pretvaračem

se zatim stavlja u termički izolovanu posudu sa vodom na temperaturi u opsegu (80-90) C , i uz stalno
mešanje sačeka se dok se ne uspostavi kvazi-stacionarno stanje pri kome se opaža samo manje
smanjivanje temperature termometra usled hlađenja vode u posudi. U tom trenutku se pomoću
potenciometra R5 podešava izlazni napon, tako da njegova vrednost u jedinicama 10 mV bude jednaka
sa temperaturom u C . Na primer, pri ustaljenoj temperaturi 81.5 C izlazni napon treba da iznosi
815 mV .
Opisanim postupkom izvršena je kalibracija termometra u dve tačke. Tačnost tranzistorskog
termometra potrebno je proveriti na više ustaljenih temperatura unutar opsega kalibracije. Jedna od tih
temperatura može da bude sobna. Pri tome je potrebno izmeriti znak i veličinu greške.
Na ustaljenim temperaturama, pored izlaznog napona termometra potrebno je meriti takode napon
U be . Promena napona U be (t )  U be (t )  U be (0 C) ΔUbe(t) = Ube(t) – Ub (0 °C) nanosi se na
dijagram prikazan na slici 8.6, i kroz dobijene tačke povlači optimalna prava. Iz nagiba ove prave
određuje se temperaturska osetljivost napona baza emitor izražena u mV/ C .

Slika 8.6: Promena napona baza-emitor u zavisnosti od temperature.

strana 7 od 7