Свет је одраз менталних стања

Какав си ти, такав је и твој свет. Све у универзуму је решено у вашем унутрашњем искуству.
Мало је важно шта је без, јер је све то одраз вашег сопственог стања свести.

Све је важно шта сте унутра, јер ће све споља бити пресликано и обојено у складу са тим.

Све што позитивно знате садржано је у вашем сопственом искуству; све што ћете икада знати
мора проћи кроз капију искуства и тако постати део вас самих.

Ваше сопствене мисли, жеље и тежње чине ваш свет, а за вас је све што постоји у универзуму
лепоте, радости и блаженства, или ружноће, туге и бола, садржано у вама самима.

Својим сопственим мислима стварате или кварите свој живот, свој свет, свој универзум. Како
будете градили изнутра снагом мисли, тако ће се ваш спољашњи живот и околности
обликовати у складу с тим.

Шта год да сакријете у најдубљим одајама свог срца, пре или касније ће се, по неизбежном
закону реакције, обликовати у вашем спољашњем животу.

Душа која је нечиста, прљава и себична, гравитира са непогрешивом прецизношћу ка несрећи

и катастрофи; душа која је чиста, несебична и племенита гравитира са једнаком прецизношћу
ка срећи и благостању.

Свака душа привлачи своје, и ништа јој не може доћи што јој не припада. Схватити ово значи
признати универзалност Божанског закона.

Догађаји сваког људског живота, који чине и уништавају, привучени су квалитетом и снагом
његовог унутрашњег мисаоног живота. Свака душа је сложена комбинација сакупљених
искустава и мисли, а тело је само импровизовано средство за њено испољавање.

Шта су, дакле, ваше мисли, то је ваше право ја; а свет око себе, и жив и нежив, носи аспект
којим га облаче ваше мисли.

„Све што јесмо резултат је онога што смо мислили. Заснован је на нашим мислима; састоји се
од наших мисли.“ Овако је рекао Буда, и стога следи да ако је човек срећан, то је зато што
пребива у срећним мислима; ако је јадан, јер борави у малодушним и исцрпљујућим мислима.

Било да је неко плашљив или неустрашив, глуп или мудар, узнемирен или спокојан, у тој души
лежи узрок њеног сопственог стања или стања, а никада изван. И сада ми се чини да чујем хор
гласова како узвикују: „Али да ли заиста желите да кажете да спољашње околности не утичу на
наше умове?“ Не кажем то, али кажем ово, и знам да је то непогрешива истина, да околности
могу утицати на вас само у оној мери у којој им ви то дозвољавате.

На вас утичу околности јер немате исправно разумевање природе, употребе и моћи мисли.

Ви верујете (и на овој малој речи веровање висе све наше туге и радости) да спољашње ствари
имају моћ да учине или покваре ваш живот; на тај начин се покораваш тим спољашњим
стварима, признајеш да си њихов роб, а они твој безусловни господар; на тај начин им дајете
моћ коју они сами по себи не поседују, и подлежете, у стварности, не пуким околностима, већ
тами или радости, страху или нади, снази или слабости, које је ваша мисаона сфера бацила око
њих.