Д0БРН1Ц к««нк

ГРЕШВНК
роман

БЕОГРАДСКИ ИЗДАВАЧКО-ГРАФИЧКИ ЗАВОД

1985.
 1

Из мрака сручише помије на Ивана Катића,

вичући:
Троцкистички гаде! Шпијунчино! Издајицо!
Чију истину ти браниш?
Под светлошћу уличне сијалице, Иван Катић
престрашен зури у таму дворишта студентске
мензе: не распознаје им лица, а неодољиво, јаче
од свега у себи, жели да их види.
Она двојица што су јга прекјуче пратила од
„Лондона" до Славије газећи му пете, псовала
мајку буржујску и троцкистичку — „Сатрећемо
те, шпијунчино!" — имала су лепа и чедна де-
чачка 'дица, што га је толико постидело да је
скинуо наочаре и тгако се пред шима и светом
склонио у сумаглицу своје рожњаче. А ономе што
му је пре десетак дана пред Академијом забрун-
дао — „Бандо, фашистичка!" — због тамних нао-
чара и великих бркова није видео |ни очи ни
нзраз лица, али га је тај цеким распуклим гласом
налио страхом да неколико дана није излазио
из куће.
Нешто меко пљусну га по наочарима, смаче
их и разли му се лицем. Он подиже и рашири
Руке:

7
 То је недостојно вас, младићи!
Против кога недостојно, провокатору! Не
глуми Исуса, Јудо! Није те срамота да газиш
земљу! Лажове!
Не вичите, не псујте! Прићиге да људски
разговарамо.
Грохотан смех. Звиждуди.
Некима мећу вама, ја сам до јуче био про-
фесор.
Ово ти је људски одговор, троцкисто!
Тај га из близине погоди у чело нечим ме-
ким. Лицем му се слива смрад и грохот смеха.
Обриса рукавом ту киселу лепљивост и не саже
се да потражи наочаре: нису му више потребне.
Погружено и тетурајући се поће усковитланим
сенкама и светлостима уз Бирчанинову ка кући,
праћен церекањем и повицима:
Жали се Жиду и Троцком! Жали се Даладјеу
и Чемберлену! За колико су те купили, издајицо!
Застаје и окреће се, жели да види то женско
лице које пита за цену његове издаје. Можда је
то она иста која му је пре десетак дана у ано-
нимном писму написала: „Издао си и мајчине
кости у Албанији". У гомили која из таме урла
на њега не види ту која га најболније погодила,
па покуша да пожури кући, али се спотаче о
ивичњак плочника и паде од вике и смеха. Не би
одмах ни устао да не зачу бат цокула и повике:
Жандари! Видите ли сад ко брани шпијун-
чину? Бежимо ка Славији, другови!
Жандарм му поможе да устане:
Јесу ли вас повредили господине? Зашто вас
гоне ови мангупи?

8
 Хвала, могу сам. Нису ме повредили, сам сам
пао. Молим вас, све је у реду, не треба ми помоћ.
Спотакао сам се и пао, а дечацима смешно, знате.
Не зна где да се склони: притрчава му Ми-
лена: .
Шта су ти урадили ови безумници? Је ли ти
то крв иза ува?
Није ми ништа, Милена, не вичи, молим те|
Пусти ме, пусти, сам Ну! — одмахује рукама док
се она не повуче у сенку. Само Растко, само
деца да га сада ис пиде.
Некако погоди своју капију, која га звоња-
вом прибра да чује зауставл.ање аутомобила за
собом: шта ћс ако је ујак Пајдан са говором за
банкет? Како сада да му нише о аутомобилизму
и будућности? Прнпп се уз баштенски зид у таму
туја и осстн да се сав тресе: они дубоко верују
да је надајпнк, зато га тако и мрзе.
Таштин л.убавник Бошко Марковић у шаре-
ној одећн н са црвеним шлемом на глави, протрча
ка осветљеној веранди. Аакну му што није Нај-
дан Тошић и збуни га та чудна одећа, па протрља
очи: можда су га ипак повредили? Од размаза
са лица — ' смрад. Са спрата куће разлежу се
одушевљени гласови његове деце и вриска таште
Катарине: то је због Бошка Марковића, који је
дошао у костиму аутомобилисте-тркача. Треба
искористити њихову заокупљеност тркачем и нео-
пажено се увући у кућу.
Згрчен под мокрином и смрадом, ушуња се
у своју собу на спрату и окрену кључ. У мраку,
брзо се свуче, баци одећу уз врата, чаршавом
са кревета обриса лице и го, само у гаћама, седе
на кревет: више никуд из ове собе! Осветљена

9
уличном сијалицом кроз прозор, мати га са пор-
трета гледа зграиуто као онда кад се крајем
августа 1914. врагио из Париза д а ' добровољно
ступи у српску војску и рат. Затвори прозор и
навуче завесу; упалн стону ламиу.
Одоздо, из нриземља, где борави Вукашин
са Миленом и њеним сином Владимиром, грми
најавни сигнал Радио-Лондона, а из таштине собе
узвици:
Ви сте ирава жуна! Цео Београд ће вам се
смејати! Ви ћете бити жалосно смешни на том
првенству Европе, господине Марковићу! Ако сте
намерни да возите у тој жутој блузи, ја ка трке
нећу доћи!
Тихо куцање на врата и Вукашинов шанат:
Иване, отвори.
Шта сада хоће, он који се није попео на
спрат откад се Катарина овамо доселила? Ни
када се са робије вратио, није хтео да се успне
на спрат, него је читаво поподне преседео у својој
трпезарији, чекајући да он сиће и поздрави га.
Како овакав да му отвори?
Куцање и шапат:
Сине, почео је други светски рат.
Ако је, оче! — викну.
Јутрос су Немци прешли иољску границу.
Варшава је бомбардована и сравњена — шапуће
Вукашин.
Свеједно ми је! — виче.
Сићи код мене да разговарамо.
Немамо о чему, оче!
Опет те напали они твоји, је ли? Е, мој Ива-
ие! Ко с ћаволом тикве сади . . . Чекам те у трпе-
зарији.

10
 Од одеће смрди као у кафанском нужнику,
а прожима га студ иако је у соби запара. За-
тиснуо би постељином и прозор и врата да више
не чује људски глас; задавио би жену, ташту и
тог аутомобилисту што се препиру око плаве и
жуте боје, а не може да се макне: тресу му се
колена и дрхте му руке и од мајчиног погледа
са портрета. Зашто није скапао још у њеној
утроби? Зашто га ииједна болест није однела,
толики куршуми н картечи на Сувобору пе уби-
ше га; ни у Наћмећерском лагеру, кад се побу-
нио. Зашто ннје екочио кроз прозор Главњаче
који је бцо отпорен у оном кобном сванућу, за-
што за време бојкота на робији пије себе уморио
штријком глаћу, зашто се није обесио на тераси
првв ноћн по попратку са робије и Верином од-
биЈвн.у ди му до1.н‘ у постељу? Шта је то у њему
што и оиако понижено и попљувано хоће још
ДВ трвЈе у оиој јазбини од књига. И зар може
некакиом испонешћу да разјасни себе било коме,
а погогону Богдану Драговићу, члану Централног
комнтета Комунистичке партије, који је клевет-
ничким чланчићем нахушкао ону студентеку ру-
љу да га вечерас полије сплачинама и заспе
трулим парадајзима?
Огрће се креветским чаршавом, седа за сто,
припаљује цигарету. Испуши је па поче да чита:
Богдане Драговићу,
Када сам у Пролетеру прочитао твој чланак
о мојој „подлој издаји наше свете истине", твој
закључак да сам „типичан ситнобуржоаски инди-
видуалист и декадент, који је дијалектиком сво-
јих неразрешивих унутрашњих противуречности
постао троцкистички гад, клеветник прве земље

11
социјализма и онда, сасвим природно и логично,
сарадник београдске полиције и агент француске
обавештајне службе", мени су, ваљда од тог
ударца маљем у потиљак, спале наочари. V
измаглици нсвида која се згушљавала, гушило ме
осећање ништавила.
Не знам колико је времена прошло док сам
напипао лупу, не наочаре, и стао поново да чи-
там „Маска је пала!", дуго немоћан да се одвојим
од текста и потписа Б. Д., којим си иступио из
илегалства и конспирације. Ниси хтео псеудони-
мом да се потпишеш, како нико не би остао у
недоумици да сам ја, Иван Катић, издајник Пар-
тије и агент београдске и француске полиције, јер
то тврди главом и брадом Богдан Драговић, члан
Централног комитета, његов стари друг, најбољи
пријатељ, зет, човек са заједничке трпезе. И
доиста, твоја тврдња постала је истина за све
београдске и југословенске комунисте и симпати
зере партије, који су ми објавили бојкот. Стари
другови, кућни пријатељи, комунисти, окрећу
главе кад ме сретну, а ови млади, најреволуцио-
нарнији — пљују ме. Бојкотује ме и мој сестрић,
Твој син Владимир, скојевац; бојкотује ме и мој
братанац Душан, Адамов син, који се одмах по
појави Пролетера у Београду одселио из наше
куће да га ја не )бих компромитовао.
И тако ће се „раскринкавањем", клеветањем
и пљувањем издајника И. К., троцкисте и агента,
бољшевизовати и калити млади комунисти и за-
страшивати опортунисти и сапутници да не скре-
ну са партијске линије и не мисле својом главом.
А ја ћу скончати по већ познатој шеми: пони-
жењима и насиљима можете и мене приморати

12
да изјавим: Јесам подлац и шпијун, као што су
иајавЈвивали стари и велики бољшевици на мо-
сковским процесима; могу и да се побуним про-
тив лажи и понижења, може ме нагон самоод-
бране и освете дрсобразити у борца против вас.
V оба случаја ви Нете се осећати моралним и по-
литичким иобсдницнма. Потврдићу ваш закон:
данас се мора бити с нама или против нас. Било
како да постуним, кад-тад бићу стрељан „у име
монолитног јсдпнства и срећне будућности чове-
чвиства".
Не желим да те ганем овом изјавом: једино
што у о»ом евету нисам очекивао, то је да ме ти
прошнсмш иодлацем, издајником и шпијуном. За
ТО јв морио да постоји велики разлог и у мени
Н у Теби, Богдане. И то не само онај циљ који
оиралдама сва средства; ради се о још нечем
другом и дубљем. Самим овим закључком не
Могу да '1‘е оправдам и несрећан сам због тога:
тим увићањем не могу ни себе себи да објасним,
јер бнће, заиста, да сам се ја некаквом дијалек-
гнком упутрашњих и спољних супротности довео
у положај који те је приморао да ме жртвујеш
сном „вишем циљу". Ја данас одиста више не
зиам шта сам људима. Најнеизвесније је у мени:
шта сам другима?
На зиду наше куће јутрос је освануо велики
патпис: „Троцкистичка јазбина!" Тај нагпис на
пашој кући теби ће бити доказ да живимо у
револуционарном времену и да у Београду и тво-
јом заслугом „незадрживо нарастају револуцио-
иарне снаге", како ти кажеш у твом директивном
ланису „Маска је пала!" Заблуда је то, и то кобна
заблуда, пријатељу. Не, не живимо ми у рево-

13
луционарном времену, јер данас нико разуман
нема разлога за наду, без које нема револуције.
Ово је само зло време. V Европи умире елобода
и дух, у Русији истина и нада света. Наступило
је време страха и мржње. Све је у питању, све
је поставл>ено наглавце. Неправда је правда. Лаж
је истина. Црно је црвено. Ко у то сумња, про-
гања ;се. Свима је непријатељ онај који мисли,
а највише људима који желе да промене свет.
Никоме данас није добро, па је много људи стра-
сно запело да мења свет. И чине то Најлакшим
средствима: лажима и убијањем.
Престаје да чита: дотле је то био почетак
писма Богдану Драговићу. Онда му је мисао
скренула у нешто што личи на исповест греш-
ног сапутника. Овај ће почетак морати да измени.
Али чему та разјашњавања са собом, та раско-
павања прошлости и правдања некоме? Шта уоп-
ште значи његов случај према оном злочину,
тежем од свих човекових за које зна? Наставља
да чита:
Можда је коб овог времена баш у немо-
гућности да се разликују добри од злих и ви-
новници од жртава. Јер зло сада не носе само
зли; зло носе и добри и храбри. Можда иајвећа
зла носе они који се боре за људску срећу.
Можда су од ових још гори они који то знају,
па их из страха или из најплеменитијих побуда
помажу. Мећу таквима видим себе и хоћу да са-
гледам своју кривицу у самом њеном корену. Та
ми је побуда изнад налога савести. Зато и запо-
чињем да говорим нешто у шта одувек сумњам
да је мишљење вишег реда. То говорење о себи
увек је говорење у своју корист, чак и кад се

14
исказује она „страшна" и „тајна" истина; то
говорење о себи је неизбежио усмерено против
некога, а ја то не желим у овим данима. У
разлогу и смислу свих исповедања су страх од
будућег и жеља за спасењем, а ја поуздано знам
да се не могу спасти. Такоће, у свим тим личним
исказима садржано је и пуко моралисање и
намера поучавања потомака. Ја, мећутим, пемам
ни жишку наде да моје искуство и моја судбина
могу иког да поуче и било каквом општем добру
да послуже. Таштину и себељубље, као побуде
да говорим о себи, не могу да поричем; остаје
ми мука самосавлаћивања са неизвесним исхо-
дом. Не успем ли, нећу се због тога презирати
више но што презирем свако друго лицемерје.
Па чему и коме онда ова исповест? Зашто се
уопште бавим потрагом за истином о себи? Да
порекнем своју кривицу и докажем невиност пред
онима који данас пресућују равнодушни према
истини и правди, нећу успети. Али ја не приста-
јем на њихов закон. Зар се није и Јов, тај тврди
верник кога ниједна Господња неправда није сло-
мила, својом вером побунио против неправди?
И он је завапио да се гвозденом писаљком и
оловком у камен уреже његова истина за вечни
спомен, верујући да ће искупљење доћи макар
над његовим прахом. Тај јововски, праисконски
нагон за правдом, нагон који полази из оног
људског језгра што га зовемо срцем и што је
можда суштаственије но мисао одвојило човека
од осталог звериња, осећам и ја у себи, али без
вере у искупљење, у правду која ће доћи од бу-
дућности. Без Бога сам. А шта ћу кад у будућно-
сти коју сада видим, не видим правду? И не знам

15
шта је данас лакомисленије од вере у будућност,
поготову „разумну", „правичну", „срећну". Страх
ме је највише оних који данас верују у будућ-
ност. Јер, своју веру потврћују лажима и не-
правдом. А како ћу без неке вере чак и са собом
да говорим о себи? Може ли само то сазнаЉс
немоћи и бесмисла бити разлог говорења о себи
и чиме се онда може порећи „изворни грех" мој
и свих оних које ви, бољшевици, охоло називате
„сапутницима*<?'Ч
Престаде да чита и потону у тугу. По зако-
нима у које верују комунисти и револуционари
борећи се за циљ који тражи главу и све у њој,
који тражи веру без сумњи, објективно он јесте
издајник: њихова истина није више и његова
истина, или није цела, свеједно што ни истина
њихових непријатеља није његова истина, и ако
је нешто од њихове истине — истина, она је само
по томе и његова. Како онда да разувери кому-
нисте да његова издаја није издаја? Или бар није
само то. Бесмислени су такви напори. Одгурну
од себе хрпу исгшсане хартије. Највероватније
не би је ни исписао да се није ово догодило:
Кад је ујутру сишао у башту да испружи
ноге и проветри главу, Милена га загрлила са
сузама у очима:
„О, хвала Богу! Хвала Богу, Иване. Тата је
срећан".
„Од чега је срећан?"
„Сви смо срећни. И Вера и Владимир, сви
смо се силно обрадовали кад смо после толико
година из твоје собе ноћас чули писаћу машину.
А кад је малопре Владимир по обичају звижду-

16
кио своје песмице, Вукашин га изгрдио: „Ово
ш|је улица! Иван ради!“
Није имао срца да каже сестри: Иван не
ради. Иван нема шта да ради и нема за кога да
ради. Помиловао је по њеној већ проседој коси и
слагао: „Покушавам нешто. Видећемо, сестрице“ .
А био је сигуран да не може да ради нешто
V чији смисао сумња изнад својих могућности
за самообману, неопходну сваком послу на хар-
тији. Али кад је увече, после скоро две и по го-
дине од повратка са робије, његова разочарана
и осветољубива жена први пут у спаваћици ушла
у њсгову собу и узбудљиво се завукла у пос гељу
шапћући му да се свуче и угаси лампу, он је
неколико минута стајао сасвим збуњен. Шта се
то догодило? Није му, ваљда, дошла у постељу
дозвана прошлс ноћи лупом његове писаће ма-
шиие? Од иовратка са робије, ои је много пута
узалудно молио и прсклињао да му доће, десс-
тине ноћи преседео уз њен крсвет пушећи, че-
кајући да га позове. Остала је равнодушна и
неумољива. А он је волео све жешће, трпећн
њену равнодушност, задовол.ан што може да је
гледа, што обедују заједно, што бар о деци
разговарају, углавном само о деци. Срећан да их
има! Надао се да ће му једног дана ипак опро-
стити обману и вратити му се. Није му, ваљда,
опростила робију и разочарање у њега само због
оних двадесетак реченица које је чупао из себе
читаве прошле ноћи, а чији садржај она и не
слути? Зар му она због започињања некакве ис-
повести, нечег што личи на рад, после толико
година поново постаје жена? Шта она то сада
воли у њему? Некаквог писца? Осећање пониже-
Грешник
'I
17
 ности брзо је сменило осећањр кривиде. Јесте,
обмануо је. С разлогом се разочарала, закључио
је пре ио што јс угасио лампу и свлачећи се
увићао да је, обузет политичким идејама и иле-
галпим пословима, љу много заиоставио. Није
ни разумео промене које су се последњих година
догодиле у њој; није осећао да је губи. Од ње,
довољна му је била њена лепота и присуство.
Ниједна њена мана ту лепоту није могла да
угрози; ниједно њено нерасположење није му
сметало. Тако до његове робије. А по повратку
са робије, она му није пружила могућност ни
да јој се диви, што је увек желела. Одлучно, чак
и презриво, одбијала је сва његова настојања да
настави прекинуто и воли је онако како је волео.
А поред Вере, без обзира на њено поиашање,
другу жену није ни покушао да заволи. Није
могао. Како се без љубави до жене може доћи
једино лажима или новцем, неколико пута је
прибегао куповању жене, јер је за тај циљ, по
његовом уверењу, новац много часније средство
од лажи. Припио се уз њу и узбућен и ошамућен
њеним голим телом, започео је своју исповест,
жељан искрености, поверења, потпуног преда-
вања. Али, она га је великодушним и страсним
загрљајем онемогућила да говори.
А кад је око поноћи устала да поће у своју
собу и пољубила га, рекавши: „Иване, уморан си
сада и немој, молим те, ноћас да радиш", он је
могао истовремено и да се насмеје и да јаукне
на тај брижни савет жене која је његову ноћа-
шњу срећу сасвим располутила једним својим
покретом за време грљења. Удишући мирис њене
коже и новог парфема (од почетка њихове л>у-

18
бамн ди м.егонс робије употребљавала је један
мг 1м мнрфем којн су обоје волели), лежао је
аа1ледам у м.у лему и раскалашну док се грли са
И,ему меиолмагнм, радосмија, много радоснија но
си м.мм, И ммслмо је само на оно њено блудно,
црцм муг м.ему учин.еио што је у све ћелије
H. ГИН10Г момпжемог гела к)Н1 дамарима разносила,
паралишућм га. Сетио сс: мекад му је она шапу-
тала да |е смлмо улбућује м.егова стидљивост.
Веропво јој, па |е настојао да остане такав. Да
ома чмнн то што )е м.ему учммила, требало је да
цеког ноли и жели шппе мо што је њега икад
•олелм 11 желелн. Та ј, од другог мушкарца жељен
И ивучем мокрег, сада нећ навика у којој ужива
тбораМЈМЈућм се, без које не може ни са њим,
мрввн Јв, дакле, разлог н.еног непосећивања мужа
роОијаша! .'1а дае н по године апсе и робије, ње-
гова о$оЖпшша жсна, она иста Вера, студентки-
ња на (Ч>1>бош1 која се због нечега занела њим
иа |е уочи иерениковог доласка из Београда по-
Оег 1л у н.егон стан и у њему остала, та жена у
чију нсрпост до робије никад није посумњао, на
робији није га ниједанпут посетила. Од ње је
примио само неколико празних писама у којима
I. ) мзнештавала о деци и тромбос}>лебиту своје
мајке. О себи ни речи. Веровао је: ћерка славног
1|)п- ког генерала, није поднела срамоту што је
удага за човека којн је требало да постане бар
мрофесор универзитета, а он постао комунист и
отеран на робију због антидржавне делатности.
Али сад је несумњиво шта се с њом збило. Ко ли
је гај што је утешио? Ко ли су ти? Ко Је онај
мрлн? С којим моћима је освојио? Како се то
мрвн пут догодило? За време његовог робијања,

19
нз Милениних и њених причања, знао је да су
их, сем Боре Пуба, посеНивали само неки стари
пријател.и. Није смсо ни у једног да сумња, а
сумњао је у све и не са мањом жесгином но што
је на робији сумњао. Присећао се свих лепих и
симпатичних мушкараца које је познавао и сре-
тао на београдским улицама; има много таквих
с којима бн Вера могла да се Јгрли. Приближава
се рат, Београд постаје куплерај!
Попушио је пола паклице цигарета пре но
што се из ужарене постеље подигао, Норажен и
очајан, са намером да јој се освети. Огрнуо је
ћебе и стао да лупа по писаћој машини, с насла-
дом тукући слова која бу га разрогачено гледала
и видела му немоћ. Пред зору је исцепао папир
испуњен бесмислицама, као и увек згрожен сво-
јом љубомором, уплашен тим падом. Ја, Ивап
Катић, љубоморни мужјак! До робије го није
био. Био је убећен да то никад не може постати.
Мећутим, постао је у самици. У самици се разбо-
лео љубомором. Зашто — то разумеју само роби-
јаши, самичари. Човек пе зна себе, па је у ста-
њу и да се зачуди другима. При том, љубав ра-
зуме једино несрећан у љубави. А несрећан у
љубави, једини и зна шта је љубомора, уверавао
се. Таква радмишљања нису му доносила сми-
рење.
Идуће ноћи наставио је да треска по ма-
шини, да у кући нико нема миран сан, освет-
нички равнодушан на хистеричне протесте та-
ште, те старе „богомољке", која има љубавника
млаћег од Вере. А куд би ћерка но за мајком!
Пишући о себи, понекад и несувисло, тражио
је мећу свим познатим мушкарцима љубавника

20
гноје жене, оног зликовца и блудника који је
шжелео од ње да му учини оно што се њој то-
лико допало да више не може да се грли без
тога. Тако је сву ноћ патио, много више због
гноје љубоморе ио због клевете у Пролетеру и
партијског бојкота, гадио се нискости те патње
п тевдио се што је освануо са досетком:
,,Мали злочини чине се из користољубља и
павике; велики злочини дела су вере и убећења.
Само велики идеалисти чине велике злочинс бсз
кајања: идсали их ослобаћају гриже савести".
Али, догаћало му се и да осване са исписаном
страном без иједне разумљиве речи. Куцајући
на машини сваке ноћи, успевао је код својих
пајближих да поврати наду да пије можда сасвим
пзгубљен, да ће аа крају ипак нешто напнсати и
гтворити. Са том надом, као да се враћала и
Верина л>убав, јер му је долазила у постељу
скоро свако друго вече и у сваком загрл>ају, само
све раскалашиије, чшшла му оно своје љубавно
умеће научено од неког огрезлог у блуду. Није
се усућивао да је пита од кога, иако је то жарко
и болно желео. Стидео се своје жеље; стидео
се њеног стида; страх га било да је не увреди.
И још се више плашио да тога блудника не
открије мећу својим пријатељима. Замучило га
перешиво питање: сазнати или не сазнати љубав-
пика своје вољене жене? Идеолошка разилаже-
ња с Богданом Драговићем и пријатељима, разо-
чарања у Стаљина и његову власт, у тим ноћи-
ма више му нису била највећа мука. Судбина
брачне постеље заклонила му судбину Европе и
човечанства. Више, огорченије, мрзи незнаног
л.убавника своје жене од свих нациста, фашиста,

21
од свих тирана на овом свету. Ничим, па ни паг-
њом због партијског бојкота, ни пониженошћу и
стидом од пљувања партијаца и скојеваца на јав-
ним местима, није успевао да смири бол и бес
своје мушке утробе. А он је некад жарко веровао
и у настајање „новог човек&“ !
Неколико ноћи куцајући на машшш бесми-
слице и нишга, чекајући Веру да му доће у по-
стељу, доживљавао је и неку пријатност, једну
чудну, узбудљиву сласт љубавног понижења. Оду-
век је и без Достојевског знао да сви такозвани
пороци доносе вагрену насладу души. И сада се
уверавао да људе у пороке може заиста да води
и страст за поиижењем; нека муша жудња за
болом који доноси једино понижење и „прожив-
љени пад". О свему томе није се усућивао да
нроговори са њом, као што се није усудио да
свом незнаном сунарнику супротстави своју ма-
шту, те је све са Вером настављао исто, свестан
те обичности своје велике љубави којој је и мало
много, којој је и све мало, па је једноставно,
као животиња, н свестан тога, увек хитао у сам
врх радости, без страха од краја, не осећајући
потребу ни за једним умећем, ни за једном речју
којом се исказује неисказивост гела.
Својим ноћним куцањем на машини изазвао
је још један неочекиван и велики догаћај: успео
је да орасположи свог одавно унесрећеиог и ућу-
талог оца. Иако због Катарине, која се доселила
код Вере чим је био ухапшен, неће ни сада да
се успне у синовљеву собу, тај неостварени ре-
форматор Србије и животом обманути моралист,
некад сав усредсрећен на његову научничку и
професорску каријеру, видео је у њему чак и

22
наследника филозофа Бранс Пегронијевића, а он
јсдва стигао до професора гимназије и три објав-
Ј|.сне прокомунистичке брошуре, дакле, после
петнаест година тај Вукашин Катић је можда
први пут постао задовољан сином. На његово пи-
тање шта то пише, рекао му је да се бави одно-
сом Кантове према Сократовој етици, усрећио га
том обманом. Па га отац сваког дана кад изаће
па терасу позове да заједно попију кафу, запит-
кујући га опрезно како му рад напредује. Лаже
га скрушено и забринуго, а после за себе смишља
оправдања и презире се.
Данас, пред полазак у ту кобну шетњу, огац
га Јса дирљивом бојажЈБивошћу уиитао: ,,Шта ми-
слиш, Иване, кад ћеш моћи да завршиш књигу?"
Одговорио му без колебања: „До краја го-
дине".
Да се није обрадовао и показао ту своју ра-
дост, разговор о књизи био би завршен. Али се
Вукашин толико обрадовао да није могао да га
остави у тако угодној обмани.
„Зашто, оче, никад не п о м и с јш ш и на то да
књиге пишу частохлепЈВИви Јвуди? Ташти брб-
јви в ц и . Онај најмудрији није нагхисао књигу. (Ни-
је написао ни реченицу. А можда је био и не-
писмен. Тај најмудрији човек, ноштено се трудио
ла зна колико не зна. И све своје знање Нре-
иусгио је памћењу и разумевагву својих прија-
и
1СЛ>Ц.
„Тако се могло у Сократово време. А шта
ћсмо, синко, кад ми живимо у времену у коме
мам баш деца и пријатељи — ■ постају највећи
пенрнјатељи?"

23
 „Да, то је истина. Али нас у таквом времену
и књиге убијају. Поготово, ако су истине у њима.
Можда и ја пишем такву књигу.“
Отац га свог обујмио и оклопио забринутим
иогледом. Запитао га:
„Шта ми саветујеш?"
„А је л’ тако мораш, Иване?"
Није му одговорио. Vстао је и изашао на
улицу. А шта је и могао да му одговори? Све
што је до сада написао о себи, само је његов
привид, нешто што по неким чињеницама личи
на њега и његове доживљаје. Мутљаг у души и
мозгу. Бесмислено. Све у глави и души бесми-
слено је иод пљувачком и помијама па лпцу и
грудима. Коју истину може да види понижепи
човек, коме сме да се исповеда попљувани човек?
И чему мука?
Загледа се у мајчино лице са великог нор-
трета на зиду, изнад кревета. Откад зна за себе
ту је она, над његовом постељом. Бди. Још на
самом почетку иоимања реалности која га окру-
жује, за свагда је поверовао да јс мати иа слици
жива, али 'рамо ћути иако све види н чује. Као
цете гасио је светло да га не види кад чини не-
ваљалства; као младић штрецнуо би се кад би
га угледала голог. Као ожењен није могао на
еветлости да се грли са Вером. Младо мајчино
лице све му је млаће: она сада њему може бити и
ћерка. Први пут то помисли и осети оне ледене
жмарце у костима с којима је она заспала у
снегу на Проклетијама. Ако јој у последњим
тренуцима свести није било хладно, ако је истина
да је смрт од хладноће опојно топла и наступа
као неодољиви сан, шта ли су онда биле по-

24
г«рд||.с мпсЈш његове мајке? Да ли је мислила на
Ндчи ИЈш на ту Косарину бебу у наручју? Мучи
т то откад је сазнао да је нестала у снежној
Мр Ншш хшваду девет сготина нетнаесте.
< мс је му се Стаљин. Са прве стране Политике
Коју јс пре неколико дана због вести о потписи-
пнн.у немачко-совјетског пакта о ненападању, за
нг тборав и опомену прикачио на библиотеци по-
рсд писаћег стола, измећу Рибентроповог и Моло-
10ИЈ1.СВОГ осмеха, ликујс Стал.ин. Не разуме чему
«-с тако смеје Стаљин. Ништа више нс разуме,
нс ниди, не чује. Угаси лампу да ни њега нико
нс ниди.

Милена се и због стпда скрила у плетсној

паслоњачи у тами ссннце: враћајући се кући,
чула је њихове Повикс на Ивана и дотрчала до
пудентске мензе, али кад је угледала разбеспелу
рул>у која га ошсолила, од страха да је неко не
п|)спозна, нијс се усудила да му 'приће и узме га
V заштиту, све док није пао. Није сс усудила зато
што је још увск жсна Богдана Драговића. Чува
ауторитег члана Дентралног комитста. Л нијс
први пут била, и против свог убећења, на мужев-
л-евој страни, против брата. Више неће. Лодижс
главу да погледа у прозор Ивапове собе, па 'спу-
сти чело па мермерну плочу стола: он је сада
сам, онако мокар, прљав и очајан, а не може к
њему док не преломи у себи.
Шта да урадн? Скоро двадесег и пет година,
впше од пола свог живота она воли тог Богдана,
жртвујући му све.

25
 Мије она на балу, корзоу, морској плажи
срела неког лепог и Загонетног младића па се
заљубила као у роману. Него је у брлогу, на поду
ваљевске ратне болниде, угледала тешког рање-
ника и тифусара како бунца, а она, болничарка
иа сго таквих рањеника и тифусара, сгала да се
бори за његов живот као роћена сестра, јер је
био Иваног друг. Целе ваљевске зиме борила се
за његов живот, најпре, па за свој заједно с
њим, мешајући своја тифусарска бунцања, пре-
ливајући једно у друго вреле маглуштине оне
агоније, препознавајући се у јауцима и роптавом
дисању. Можда је у дугом бављењу уз њега, док
л$у је мењала облоге и брпсала знојаво чело, бо-
лесна ваш с њега прешла на њу, ујела је и обо-
рила је уз њега, да се заједно боре за свест и
светлост и заволе на самој лгећи живота и смрти.
Љубав им се оказала у нади у живот. Као сам
живот. Волећи се том надом у живот, заволели
су се целим новим животима . . .
Па се под куршумима растала с њим на
обали {Мораве и испратила га у безнаће српске
војске у повлачењу и чекала га три преровске го-
дине, молећи се богу, сунцу, ветру, звездама и
биљкама да јој се жив врати. Колико је ноћи
клечала пред стаблима старих дединих јабука . . .
Нека буде и богаљ. Нек се врати и слел, нека
се само врати. Њен је. Није она уседелички једва
сачекала вереника-ратника да свије породицу и
изроди децу, живи спокојни брачни и граћански
живот, слави деци роћендане, чека празнике и
летује у Дубровнику а зимује у Ници, страху-
јући само од дечјих болесги и мужевљевих за-
љубљивања. Из рата је она дочекала ратника

26
који мнр не признаје за мир, да је још у уни-
формп наставио да ратује за револуцију. Удала
п' та сгудента који неће завршити факулгет, со-
цијалисту који ће постати тајни функционер за-
Г>ран,ене странке, од чега се не живи а иде на
робију. И није хтео да живи у кући Вукашина
Катнћа, безбрижно и богато, него је одвео у Ва-
Ј|.ево, у сиротињску чатрљу своје мајке ткаље, да
ео мучи у немаштшш и беди. Јер његова иоли-
тичка уверења, забога, нису му допуштала да
са женом буржујком живи господски, под бур-
жујским кровом и од њеног наслећа. Није га се
тицао њен отац што остаје сам и унесрећен. Све
је било како је он хгео. Са његовом иолуслепом
и оглувелом мајком, о којој се старала као да
јој је ћерка, чекала га да се врати из честих и
дугих одлазака по некаквнм тајним нословима,
за које није смела ни да га пита. Још од дрвог
дана њиховог брачног жнвота све му је било
прече и хитније од ње. Сваки политички састанак
био му је важнији од састанка с њом. Па су га
,'хапсили још кад је била у седмом Јмесецу са
Владимиром. Није му то ннкад иребацила. Из ге
прве поратне апсе, дочекала га с бебом у наручју,
да после два дана оде некуда и месецима се не
врати. И од здравља и жнвога детета, пречи му
били партијски послови! Крила је своју патњу,
смела је само пред свекрвом да уздахне и Цри-
дружи се њеним уздасима. За улицу, зачућене
комшије и ујака Најдана који јс посећивао и
својим аутомобилом доносио поклоне и намир-
иице, одлазећи очајан, она је увек имала осмех
вајсрећније жене. Л>убав им је била искидана
п.еговим неизвесним путовањима и сталним до-

27
ласцима непозиатих ,људи, (увређених животом,
љутих на Бога подједнако као на среске начел-
нике и жандарме. Соба им је дању и ноћу била
пуна тих намргођених и простих људи који су
пушили крџу, извикивали крупне речи, будећи
Владимира. Безброј пута су им заузимали посте-
љу, остављајући им и вашке, док су њих двоје
спавали на земљаном поду. На такав живот никад
му није приговорила, нити се гадила те беде и
мрљавштине. Зар се мало хвалио пред друговима
како је праву буржујку преваспитао у проле-
терку. Није је он преваспитао и убедио у свој
комунизам, као Ивана што је убедио, већ је она
из љубави, једино из љубави, пристала на тај
пасји живот. На вечно чекање и страх, на вечну
неизвесност. На вест да је ухапшен, осућен,
убијен.
Звоно на малој капији огласи нечији дола-
зак. Види под сијалицом: кројачица и њена по-
моћница доносе нове костиме Вери и Катарини
за сутрашње аутомобилске трке. Њих две ће су-
тра са ујаком Најданом, председником Београд-
ског ауто-клуба, бити у ложи поред краљевог
изасланика и књегнње Олге. Тоалете из лондон-
ских модних журнала,,шешири а 1а госпођа Сим-
псон, дурбини украшени слоновачом. Осмеси сви-
ма — докази среће и господства. Јадан мој
брат!
Боже, какви су то дани и ноћи били! Са Вла-
димиром у колевци и шлогираном свекрвом,
вазда уз корито перући њену постељину и дечје
пелене, вадећи воду из бунара, зајмећи дрва из
комшилука док се он не врати. Док ујак Најдан
не стигне и не купи јој истругана и нацепкана

28
дрна. На срећу, отац је није посећивао, слао но-
нац само кад потражи, тако је она хтела, и писао
јој нежна писма као да је туберкулозна болес-
пица у санаторијуму. Можда још нежнија но
кад је била ратна болничарка. Била му захвална
што не види у каквој беди и муци живи, што
оиа не види његово сажаљење. Једино је Ивану
у једном писму признала да јој у Ваљеву у миру,
пије много лакше но у Ваљеву у рату. Можда
теже од свега биле су јој осветне пакости врш-
љакиња и мајчиних пријатељица из господског
Београда. Тек кад је 'сахрапила свекрву, могла
је и морала да се пресели у Београд код оца.
А кад су по његовом повратку са прве робије
почеле њој јте сасвим несхватљиве фракцијске
борбе у партији, онда су им данашњи највећи
пријатељи сутрадан постајали највећи неприја-
тељи. И њени, не само његови, јер је све са њим
делила, јпа и непријатеље. У свему се с њим по-
истовећивала, примала на себе и мржљу против
њега, и мрзела оно што је он мрзео, а шго иначе
никад не би мрзела. И волела је опа оно што је
он волео, што ни луда не би волела. Да му мало
слакша живот, да не буде сам, и иначе осамљен
све више. Непријатељи су се множили, са свих
страна се оглашавали, опкол>авали је, па се она
слободна осећала као да је на робији. . . Почела
су спорења и са Иваном. С временом све жешћа
п дубља, а она је и тада остајала на његовој
страни.
Са спрата, из Катаринине собе, чује њену
грдњу кројачице што јој је десни рукав костима
скоро читав сантиметар краћи од левог, а кро-
јпчица је узалудно убећује да су оба ‘р укава исте

29
дужине, али је њено десно раме више од левог.
Катарина бесни на ту увреду њеног савршено
складног тела. И ,то !сада слуша Иван!
Шта је она имала од таквог Богдана Араго-
вића? Кад је после прве робије емигрирао у Беч,
више од годину дана оставио је без гласа о себи.
Колико је ноћи исплакала страхујући да је уби-
јен. Па се једне кишне зоре пред вратима суда-
рила с њим прерушеним, док је бојажљиво зво-
нио и на толику њену патњу имао одговор без
разјашњења: захтеви партијске коиспирације ни-
су му дозвољавали да јој се јави. Захтеви 1кон-
спирације?! А постоје ли захтеви њене љубави,
њиховог детета, н>ене душе? Није узвикнула, али
је тада први пут истински увредио. Неповерењем
увредио. Никада због ње није прекршио тај њи-
хов закои конспирације. Никад јо ј није рекао
одакле долази и куда иде. Како је Тај човек
страховито понижавао!
Једва да су две године саставили заједно као
муж и жена, иосвећени једно другом, а он је
опет морао у илегалство и бекство. А и те две
године прожете су стрепњама и неким светским
бригама и морама. Све комунистичке поразе по
Европи, он је преживљавао као породичне и ли-
чне несреће. Горе ји теже! Па су и у постељи, и
у играма са дететом, били суморни и потиштени.
Узалудан је био њеп труд да га утеши љубављу
и породичном топлином. Никаквим узбуђењима
и нежношћу није могла да му уклони бриге 3601
сукоба Стаљина и Троцког и рћавих вести из Не-
мачке. Никаквим загрљајима! Тада се и јавила
њена прва велика сумња у дубину његове љубави
и снагу припадања неком свом. Њој. Човеку коме

30
 је снст извор и среће и несреће шта значи љубав
јрднс жене? Може ли он бити добар човек, може
пн бпти отац, муж, љубавник?
Шта је, у ствари, била та њихова љубав?
Свагда: нешто је било — само било и можда
Сиће. Само понекад сада. А кад су заједно, то
онег није било цело сада, радост и спокојство
V ДУШИ. јер је гризао страх: можда је последње.
Кад се растану, кад оде некуда, или јкад се она
ираћа кући од њега, онда је боли све: и то што
је било, радосно и добро, и то јшто је кратко
било, а што можда више неће бити никада. Ако
му се надала и тада је њена нада била {ровашена
сумњом. Туговала је кад је најсрећнија била, јер
ннје веровала да јој се та срећа може лоиовити.
Па они дани и ноћи после његових хапшења и
бекства од полиције. . . Боже, како је као куја
к° ј° ј РУ пород стрпали у џак и однели да баце,
тумарала по кући и башти, од постеље до капије,
н.ушила одела и веш, удисала његов нестанак,
седала на његову столицу да додирује нешто што
је он додиривао, узимала његове књиге, ствари,
одела, недељама спавала иа његовом јастуку и
н.еговој постељини, и спаваћицу из последње
заједничке ноћи носила је недељама, пила воду
нз његоре чаше, ослањала се на зид на који се
ои ослцњао . . . Ноћ је чекала да се зарони у
1«»ега, он јој био ноћ-љубавник и илегалац. Ноћу
је бнла слободна да му шапће све, да му чини
све, да га замишља и привића како јој је уз-
будл.иво и лепо. Чим се пробуди, била је с њим.
Индела га поред себе и кад није био. У бућењу,
вно њсгово увек строго лице и војничка навика
ДМ устајс чим се пробуди, па њена љутња што

31
не лешкаре и не чаврљају голишави. . . А знао
је да од свих загрљаја највише воли неочеки-
ване. Много мало га имала, стално га желела и
више но он њу. Никад се ником није пожалила
на живот, чак ни Ивану. Добри, несрећни мој
брат . . . Тешио је тврдњом да су вечне само оне
љубави, које се не догаћају. О, утехо!
Нападајући онако ружно н прљаво Ивана,
како је могуће да није мислио на њу? Како није
помишљао да издајом Ивана издаје њу? Зар је
заборавио како су је крвнички тукли у Главњачи
кад су је ухапсили пред кућом на повратку из
Славковице, под Сувобором, где се крио по до-
ласку из Беча, кад су јој пронашли његово писмо
Другу Јаком и мучили је да прокаже место ње-
говог скривања и право име тога Ј,,Друга Јаког".
Боже, како су је осветнички тукли! И ргто је
ћерка републиканца, и што је жена озлоглашеног
комунистичког функционера. Моглн су је испећи,
ие би га одала. Јесте потом била најсрећнија у
својој љубави што се он жртвовао за њу. Јесте.
Тада је био онај Богдан кога је она заволела.
Чим је сазнао да је ухапшена дошао је у Бео-
град, омогућио полицији да га ухапси, а њу осло-
боди уз помоћ Боре Пуба. Никад неће заборавити
и радост и бол тог изласка из затвора. Осећала
је и знала да се он због ње предао полицији, све-
једно што јој је то рекао успут, и то годину дана
доцније, са завегом да то ни Ивану не каже. Да!
То је био онај њен, прави Богдан Драговић!
И онда после свега, његово последње безочно
писмо: Пресели се из Вукашинове куће, узми дво-
собни стан под кирију, запосли се како знаш,
живи сиротињски како пристоји нама. Нама!? И

32
још треба на крају опет оца да остави самог, да
мапевери старог оца! Због његовог партијског
угледа.
У колико је удовичких бесаница горела мећу
лидовима ове куће и баште, колико је сванућа
дочекала зурећи у таваницу смождена умором
од жудње за његовим загрљајем, а за рве то вре-
ме тај комунистички воћа, због њихове партијске
конспирације, није се усудио ни једно право љу-
бавно писмо да јој напише. А она одолевала сва-
којаким и љубавним искушењима, била близу,
сасвим близу преваре, најближе онда са Петром
у Венецији и на лаћи до Пиреја, али се то није
догодило. Никад више, никад! Чак и оног дивног
младића Ненада је уклонила из себе, да би могла
јака и чиста да му се унесе у очи кад се сретну,
ако се некад сретну.
Па оне ноћи после његовог последњег хап-
ш ењ а. . . Иван је скривао од ње шта се са
Богданом збива у полицији. То је сазнала од
Друга Јаког, који јој је с неком ликујућом ра-
дошћу препричао партијски летак у коме је
говорено о „зверском мучењу Богдаиа Драговића
у београдској Главњачи" и његовом „херојском
држању пред класним непријател>ем", додајући:
„Партија се поноси с њим. Буди поносна што си
му другарица и буди достојна њега" шаптао је
тај лисац, а она никако није могла да схвати
како може бити поносна што јој неког свог,
њега кога воли, зверски муче у полицији.
А кад је Богдан осућен и отеран иа робију у
Митровицу, тај исти „Друг Јаки" о чијој се
храбрости и врлинама данас шире легенде мећу
комунистима, стао да је уверава да је брачна
\ Грпиник
33
верност најобичнија малограћанска предрасуда
и буржујско лицемерје. Али му је бар узвра-
тила како је заслужио!
Па они даии понижења и патњи, кад се са
порцијама хране и Владимиром вукла око Глав-
њаче, у нади да ће је оц можда угледати из
неке ћелије или кад га воде на саслушање. Онда
четири године путовања робијашу у Митровицу.
Она струјна чежња за вићењем. Она жудња за
додиром и загрљајем од које бриди тело, она
туга и очај у повратку, осећање неке обмануто-
сти и стида као да се нечасно подала. Па увече
дуг, тучан плач над заспалим Владимиром, после
измишљених и веселих згода о оцу, у које он
није веровао, али се правио да верује. Стотине
таквих ноћи, па оне лажи Владимиру о оцу
ловцу на вукове, оне бајке о пустоловинама тате
морепловца, капетана велике лаће око Африке,
Азије, који никако да уплови у сплитску луку ...
А по изласку са друге робије, ни месец дана
нису живели заједно. Није стигла ни да смири
жудњу за његовим загрљајем, а он усрећен нечи-
јом одлуком, опст илсгално прелази границу.
Пред одлазак у Москву, састају се у Бечу: он
срећан што одлази у земљу социјализма и у
својој срећи равнодушан према њеном очајању
и плачу на том растанку, стрепећи да је послед-
њи. Јер није могла да му поверује да ће рево-
луција за њихова живота победити и овде код
нас и најзад их саставити, макар за старачке
нежности, уморе и болести. А из Москве, по
непознатима, стизали су ретки поздрави и по-
руке које не кажу ништа: „Здраво је и добро".
И они састанци у Паризу и Бриселу, кад је

34
Ооранио у Европи, увек су изневеравали њена
ивдања. Последњих година сваки сусрет доносио
јој је мање радости од претходног. Мењао се
прсма њој. Све мање се занимао за њен живот
ГЈсз њега. Није имао стрпљења да слуша о ње-
ш 1м туговањима и чежњама за њим. Чак се не-
како и срдио на њена женска јадања. И о Вла-
днмиру су све мање разговарали. Ни брига за
његово школовање и будућност није их уједи-
њавала у оним језама њихових бесаница у јеф-
гшшм хотелима, које памти и по смраду на
екорели зној и карбол. Задовољавао се кратким
нитањима о сину, интересујући се највише да
ли је постао скојевац. А какве је тек муке имала
но повратку кући, приморана да сину измишља
очеве неизречене поруке! Па приче о срећном
животу совјетске омладине! Још док је био дете,
није јој успевало да га задовољи својим кази-
иањима о оцу. Све што му исприча, било му је
мало. Није му био ни тата, ни отац, ни Богдан:
као за све у кући, и за Владимира био је Он.
Да, Он!
Али зашто јој онда њихов последњи сусрет
у Паризу и онај растанак у сумору и ћутању,
није био опомена да се променио, да је у оној
муци са собом и својима у партији способан на
сне, па и да онако подмукло и свирепо нападне
Ивана? Прегорео је он све своје да остане веран
партији. Била је слепа. Када се у Паризу по сву
поћ сваћао с Иваном због московских сућења,
бно је очајан, јесте, али и спреман на све. У по-
следњим сусретима личио јој је на човека који
је учинио неко велико зло, па га мучи савест.
Можда се још тада спремао да нападне Ивана.
Г
35
Пријатеља из рата, рођака који му брине за
сина више но за свог, друга и сарадника који му
је сваку директиву извршио, жртвовао живот
тој његовој партији. И само зато што више није
могао да пише неистине о Русији, прогласио га
троцкистом и нахушкао руљу да га линчује. Да
га пљују и као бесног пса јуре студенти по ули-
цама. Зар је таквог човека она волела двадесет
и пет година? Како ни толиком својом љубављу
и загледаношћу у њега, преживљавањем сваког
његовог покрета и сваке речи, памћењем свега
што је чинила и видела с њим, знајући сваку
пору на његовој кожи, како није предосетила
ни наслутила да воли човека спремног на сва
средства, на најцрњу лаж, на злочин кад то
користи његовој партији? И сина је родила с
њим! Па он ће и свог сина, једино што она још
има од њега и живота, да јој отме и жртвује
својим идејама! И Владимира је окренуо против
роћеног ујака, кога је до јуче обожавао, оца му
замењивао. Како се то догодило, како се све то
могло догодити?
Можда је он одувек био пригворан и подао,
још од ваљевске болнице, још док му је као
тифусару-реконвалесценту расла опала коса, још
од оног болесног пролећа кад данима нису могли
да поверују да у прозору њихове собе стварно
цвега дуња и из ње — њима иада у живот. Или
је такав постао тамо у Москви, у емиграцији,
приморан неким и нечим? Па он је последњи
пут у Паризу за све време док су били заједно,
чак и на улици шапутао и опомињао је да не
говори гласно. Није га, ваљда, страх за живот,
страх од Сибира натерао да обешчасти и насрне

36
на Ивана? Чега се то уплашио, он који је сто-
гину пута и у рату и у миру доказао да му
сопствени живот није најпрече на свету? Било
како било, то је крај. Не могу даље. Не могу,
шапуће и подиже главу са мокре мермерне пло-
че. А са спрата:
Ама, госпоћа Нато, немојте ви мене учити
шта је елеганција! Овај набор на левој страни,
не можете пеглањем да поправите. То је грешка
у кроју! Па видите ли, забога, како Вери дивно
стоји? Хоћу тачно у пола девет да ми донесете
поправљен костим! Тачно! — виче Катарина на
кројачицу.
У Ивановој соби утрну светло. Сам је јадник.
Жена му с мајком проба хаљине за сутрашње
аутомобилске трке и банкет у част победника.
А ја? Браним у себи његовог убицу. Колебам се
измећу брата и мужа. Измећу истине и лажи.
Моје животне обмане. Маска је пала. Јесте, мас-
ка је пала, Богдане Драговићу!
Улази у Иванову собу и пали светло. Лежећи
на кревету у гаћама, Иван се хигро покрн чар-
шавом и рече јој да угаси светло.
Желим да те гледам док ти говорим.
Не, не! Говори у мраку.
Она угаси светло и седе на нвицу кревета уз
његове ноге, желећи да му узме руку, да му
спусти длан на чело, али се не усуди на ту неж-
ност:
Одлучила сам, Иване, да више ни један дан
пе будем његова жена. Сутра ћу му преко пар-
тијског курира послати писмо у Париз да сам
преко суда повела бракоразводну парницу. А то
ћу већ у понедељак учинити. Владимиру ћу

37
вечерас рећи да се разводим са његовим оцем.
Иван ћути. Жртвује ли се она њему? И док
је још одано волео Богдана, истовремено је и
сажаљевао сестру која вене у својој чежњи и
чекању. О томе је неколико пута започињао са
Миленом, али га она, поруменевши, пресецала:
„Доста је мени, Иване, што га чекам." Шта ће
бити од ње без тог њеног чекања? Није више
млада.
Зашто ћутиш?
Доцкан, Милена!
Знам. Али то је једино што могу да учиним.
Због мене не треба и не смеш ништа да
мењаш у свом животу. То је твој једини живот.
И носи га, сестро, до краја. Ако сада покушаш
да се ишчупаш из њега, бићеш још несрећнија.
Како могу да будем жена човеку који је
тебе онако бесрамно и крвнички напао? Који
је нахушкао оне безумнике да те линчују!
Милена, ја нисам човек због кога треба
преламати живот.
Мени јеси. Уосталом, наш последњи саста-
нак у Паризу, као што знаш, бацио ме у оча-
јање. Он није личио на себе, видео си га, а ја . . .
Нисам се усудила да ти испричам шта ми се
догодило на повратку.
Немој ни сада да ми причаш.
Она га ухвати за руку, дрхтећи:
Не могу више да живим овако. Не могу!
Колеба се да му покаже Богданово последње
писмо које је скрила од свих у кући.
Владимира ћеш изгубити. Он ће за оцем.
Владимира да изгубим?!
Да, изгубићеш га. ,

38
 Милена с кревета устаде и седе у фотељу,
шакама притисну лице, сећајући се како је Вла-
димир пробудио да јој преприча чланак ,,Маска
је пала" из Пролетера и онда оштро запитао:
„На чијој си ти страни, мама?" „Како можеш
да ме питаш? Зар и ти ниси на Ивановој страни,
сине?" „Ближи ти је брат од мужа?" „Ближа
ми сада истина и правда". „Од мог оца?" „Ако
је то стварно написао твој отац, он је учинио
страшну неправду. Он је одвратно слагао".
„Јесте, он је написао „Маска је пала". Саопштила
нам виша веза. А ти си сада против њега? Буди
сасвим искрена, молим те. Не васпитавај ме
ноћас". „А на чијој си страни ти, сине?" „На
страни нартије." „Зар ти је партија изнад исти-
не, изпад иоштења, изнад мене, Владимире!"
„Истипа је на странп иартнје, мама. И ја се не
колебам измсћу њс н ујака." „О, Боже, шта се
то д огаћ а?... Ако, дете моје, истина није на
сграни н атс партпје, ако си ти само на очевој
сграни? Нскс њсгонс заблуде . .. или нечег у шта
нп он не иерује, сине? Слутиш ли ти каква онда
песрећа настаје у нашој кући?" „Баш ме брига
за нашу кућу. Твоје дубоко и топло буржујско
гиездо." „Шта то говориш, Владимире? Знаш ли
ги шта ће се догодити, ако тако мислиш?" „До-
годићс се оно што се мора догодити. Ја сам на
њсговој страни, зато што је Иван оклеветао
Сонјегски Савез и напао партију. Отворено стао
на страну најцрње антикомунистичке реакције."
„А шта ћемо, Владимире, ако је Иван истину
ннписао? Ако правду брани? Ако се у Москви
еудп поштеним људима, ако Стаљин убија не-
цинс, у шта Иван верује? Ти знаш да он никад

39
није слагао. Ја најбол>е знам колнко се он мучио
да ли да напише први чланак о Жидовом „По-
вратку из Совјегског Савеза". „Жид је буржуј-
ски декадент и трули индивидуалист. Целом
свету је јасна лаж и.егове ,истине'. Сем Ивану
Катићу. И теби, као што видим", изашао је из
собе и оставио је до млекаџијкиног доласка да
буљи у таваницу.
Члан је његове партије, Милена.
Какве партије! Ја сам му мајка! Он ми је
све што ми је остало од живота.
Не смеш сина да супротстављаш оцу. Ту
преровску традицију, то проклетство нас Катића,
ти и ја морамо прекинути.
Отац?! А чија сам ја жртва?
Он ће се тебс одрсћи. Као што се и мсне
одрекао.
Мој Владимнр да се одрекпе мсие? Шта
бунцаш, Иване?
Нашу истину, сестро.

ИСПОВЕСТ СА П УТН И К А
(Потрага за пореклом)

Стари мудрац ме опошиње да је човек

непознаница и себи; своја највећа неизвесносг.
И ако себе поштује и другима жели добро,
човек се мора сазнати: проживети себе. Свети
Августин започиње своје „Исповести": „Велики
си, Господе ... " и изјавом да је он, човек, ,,си-

40
ћушни делић" који носи своју смртносг. Поста-
ти свестан своје сићушности и својих грехова
— то је предуслов и комунистичке вере. Иако
сам безбожник, „сапутник" сам и спреман на
покајање које бољшевици називају самокрити-
ком. Није ми то тешко, јер ћу до гроба веро-
вати да су истинољубље и праведност темељ
човеков. Али, они су најпре свест о свом, соп-
ственом злу. И та се свест мора да искаже.
Покушаћу.
А важније од свега: ја више не могу да
живим од наде; могу, по Аристотелу, само као
старац, да живим од сећања. Пишући изговарам
гласно сваку реч, а осећај бесмисла прожима ми
кичмену мождину.
Чему, заиста, чему тај напор мећу људима
који могу да учипе оно што је онај човек учинио
свом детету?
Дуго, дуго сам се гледао са мајком на њеном
девојачком портрету и нисам успео да се уве-
рим да ме она родила. А то осећање ми је сада
неопходно. Треба ми да сам син, треба ми мати;
најпреча ми је љубав која одолева свим исти-
нама.
Да почнем по животном реду и само о нај-
крупнијим чворовима.
Детињство и живот до одласка на студије
у Париз, васпитање у кући и моја схватања сте-
чена читањем и посматрањем родитеља и око-
лине, чине ми се безначајним за оно што ћу
постати после рата и оно што сам сада. Да тра-
жим себе у дечаку, размекшаном љубављу и
сажаљевањем свих око себе, зато што сам крат-
ковид и неспретан у играма, да истражујем де-

41
 чачке озледе и снове, књиге које сам читао,
своја разочарања њиховом несагласношћу са
сгварношћу и људима око мене, да се растужу-
јем сећањима на мајку која је имала дар и моћ
да ме воли баш онако како желим, да брине
само кад треба, испољава нежност кад ми то не
смета, да мој карактер и поступања тумачим
Едип-комплексом, да потиснуту, свесно сведену
и ограничену љубав мог оца, ту мушку љубав
измећу оца и сина која се скрива ирационалним
противништвом, објашњавам Вукашиновим пре-
ровским озледама, кривицама и жртвама сеља-
кове еманципације која представља ону трагичну
страну скоројевићевства, да једном јаком љубав-
љу према сестри и обожавањем њене лепоте,
оправдавам своје љубавне неуспехе све до сусрета
са Вером Недељковић, да говорим о мојим фило-
зофским погледима после два семестра на Сор-
бони, да исказујем политичка и морална схва-
тања до добровољног одласка у рат крајем авгу-
ста 1914. и тако даље, — нећу рећи иишта суш-
тинско што би стварно представљало неко бит-
није разрешење моје „неразрешиве унутарње
противречности". Али и иначе, ја не волим мла-
дост. То је најнапбрније и најтеже људско доба.
'Т о је, најпре, доба спорог и тешког сазнавања
света и болног прилагоћавања његовим окрутним
законима. То је доба несигурности и неизвесно-
сти у свему што је живот. То је доба кад тело
мучи жудњама и досадама, као у старости косто-
бољат^Дбба стреггљи и страха и од животиња и
од л>уди, јаког и непознатог; страха и од оца и
учитеља, и девојке и грубог, злог друга. То је
доба непрестане провере и надлгетања: у спази,
42
храбрости, всштинама, у знању и лагању, у до-
броти и чињењу зла и неваљалставаг-Тада букте
таштине. Детињство, то јс доба ташшие и досаде.
А мучи неко ирационално неспркојство... Нека
болна, мека, сетна, метафизика. И једно исто
питан,е: чему живот? Детињство и младост испу-
њени су поразима и патњама, несхватљивим од-
раслима. Штб веКини људи то није тако, то је
само зато- што им је памће!{,е слабо или што
им је нада била јача од других осећаја. А ту
наду младбсти, у зрелом и позном добу и кад
смо разочарани или резигнирани, надомести јед-
на некорисна и благородна лаж о свом „злат-
ном добу“ , или један немоћни изговор својом
„несрећном младошћу". Говорећи и пишући о
свом животу, људи највише лажу о својој мла-
дбсти. Баш зато што је она у људском животу
најгежа за разумевање. Праву и уверљиву исти-
ну о младосги, нисам до сада прочитао.
Кад.пбнекад размишљам о тој свбјој мла-
дости, себе се овако сећам. Од игара, више сам
волео књиге, али сам брзо схватио да су бајке
само књиге, да се књиге и стварност само у поли-
цама додирују. Од туча сам се страховито бојао:
како ћу понижен да живим? V школи сам био
одличан ћак, али сам узалудно чинио све да не
будем најбољи: уочио сам тежину и опасност
таквог разликовања од својих вршњака. На сре-
ћу, пакост мојих другова због успеха у школи,
била је надокнаћивана мојим неспретностима за
игре, изгледом и кратковидошћу, па су ми без
пеће злобе препуштали првенство у учењу и зна-
1 1 >у, Љубав сам имао само једну, и она ми није

бпла узвраћена. Због тога, колико се сећам, ни-

43
сам много патио, јер је ^ том добу значајније
да волимо но да смо вољегш. Скоро сам сигуран
да' од учеља и сазнавања нисам имао већих
амбиција. И врло ми је сметала очева амбиција,
свеједно што је скривена, да постанем велики
научник као Јован Цвијић и будем велики инте-
лектуалац као Брана Петронијевић. Отац је очи-
гледно желео да у мени постигне оно што он
није успео. Схватајући то, ја сам неколико пута
пред свима у кући изјављивао да ћу научно
изучити коцку и постати најбољи коцкар на
Балкану. „Зашто баш коцкар?" питала би мама,
отац се није усућивао. „Да могу, кад ми се про-
хте, да прокоцкам наслеће". „Зар не можеш, сине,
да стекнеш неко богатство?" „Не. Знам да сво-
јим трошењем и захтевима, не умем да потро-
шим то што имам. Једино коцком могу да га
изгубим и упропастим све". Родитељи би се згле-
дали и прекидали тај разговор. И тада, као и
увек, отац би ћутањем одбранио свој угрожени
ауторитет. А ја заиста нисам желео да одлу-
чујем о својој будућностн и бирам циљ док не
завршим студије на Сорбони, пошто сам још
од основне школе знао где ћу студирати. Ме-
ћутим, имао сам многе ситне жеље. Желео
сам да тучем зле и неправедне људе и моје лаж-
љиве вршњаке, а за то нисам имао смелости.
Желео сам да грлим моју професорку српског
језика и некс млаће мамине пријатељице, и те
сам жеље оставл.ао испод јоргана. Нећу слагати
ако кажем: страх од жена био ми јс најмучнији
страх. Желео сам да разговарам са одраслима и
очевим угледним и уваженим пријатељима и да
им кажем кад говоре глупости и лажу, а на то

44
ннсам имао право. Оца сам већ од седмог раз-
реда ценио што је уместо нежности и присности
«а мном, ставио свој ауторитет и неко мушко
одстојање, чиме се спасавао својих грешака и
1 убл>ења угледа у мојим очима. Мој отац није
пи помишљао да другује и пријатељује са сином,
што је тих година у мојој генерацији постајао
мдеал модерног односа у породици и доказ еман-
ципације од балканске патријархалности. Са мај-
ком нисам имао такве проблеме. Њена нежност
није била одмеравана никаквом педагогијом и
бригом за ауторитет; она ни једном речју и пи-
једним поступком није губила у мени; свим што
је чинила и говорила, само је остављала.
Да будем учтив, а неснисходљив, мислим да
ми је било најтеже у младости. Колико сам у
томе успевао, заслуга је моје мајке, која је имала
дар да с лакоћом и једноставношћу одреди ту
меру и границу. Отац се према људима односио
с поштовањем и на одстојању, али некако теш-
ко и туробно. Мени, дечаку и младићу, такво
понашање није могло бити узор који бих подра-
жавао. А и иначе, ја сам се чувао да било у
чему очигледно подражавам оца. Он је то при-
мао с миром, чак и равнодушношћу, која би
понекад у мени изазвала и сумњу у његову љу-
бав. Отац никад преда мном и гласно није изра-
зио жељу да га било у чему следим и личим
на њега. Сада га схватам: тај човек је дубоко
испатио свој неспоразум и разлаз са оцем, и из
те патње умео да извуче најделикатнија искуства
за односе са својим сином. Размишљајући данас
о свему што се збивало измећу мог оца и мене,
уверен сам да је љубав измећу оца и сина, нај-

45
сложенија човекова љ у б ав; у н,ој су, поред емо-
тивне садржине, уткани и посебни биолошки,
социјални и духовни садржаји, који не постоје
ни у једној другој љубави.
У свом жестоком опирању да не личим ни
на кога познатог из своје околине, ја сам се све-
сно отуђивао од другова, чак и оних који су
ме волели и ценили, уверен да је то одрицање
цена оригиналности. Тако сам калио своју вољу
и наслађивао се и мучио се својим самођама.
О мени се међу вршњацима и по Београду гово-
рило као чудаку, чија се интелигенција и знање
силно преувеличавало. Због своје таштине, ја
сам то подржавао. Наравно, такав углед плаћао
сам самоћом и досадом. А досада ми је била
вероватно најдужа мука. Нарочито у прелазу
између дечаштва и младићства, сећам се, ужасно
ме давила досада. И не само у мом случају,
досада је свакако она непризната, али стварна
мука~младости.
Са таквим детињством и младићством, одра-
стао у богатој кући и интелектуалној средини,
са изгледом и могућностима које ми је пружала
породица и отац, очигледно да нисам морао по-
стати комунист, ни „сапутник" Комунистичке
партије. Имао сам пред собом, верујем, логич-
нију, природнију животну путању: часну гра-
ђанску каријеру. Кривице и грехове због којих
ће ми пасти попљувана глава, не видим у де-
тињству и младићству до рата. Малограђански
декадент, троцкистички гад и шпијуи нисам
постао због породичног и класнот порекла. Мој
прародитељски грех не постојиЈ

46
 Тај И. К. комс је „дијалектиком иеразре-
шивих унутрашњих противречности" спала маска
„напредног", „револуционарног", „хуманистичког
лицемерја", како је написао и потписао Богдан
Драговић, тај И. К. саздан је у првом светском
рату: на бојиштима Сувобора и у Наћмећерском
лагеру за српске ратне заробљенике; дакле, у
збивањима у којима су се испољила неизрецива
зла нашег времена. Свест која ме чини овим
што јесам, свест која ми је неким случајно-
етнма у које спада и пријатељство са Богданом
Драговићем, одредила судбину, — настала је у
рату.

Златни врт

У скопским „ПлАвим касарнама", уз Богда-

1нжо подстицање, омрзао сам државу која има
појску, касарне и поднареднике. На сувобор-
ском бојишту ми се стужила отацбина за коју
мора толико да се страда и гине, колико се
гинуло и страдало. На иајвећем дунавском ос-
трву, названом „Златни врт“ , у близини Брати-
славе, у мочвари код села Наћмећера, у аустро-
-угарском лагеру за ратне заробљенике, омрзао
сам свет коме ратови чине историју, доносе
пекакве победе и славу, творе морал и уметност.
V мочвару Златног врта, са својим ренесансним
п барокним градовима и универзитетима, кате-
дралама и библиотекама, хуманизмом и просве-
титељством, филозофским системима и уметно-
шћу, потонула ми је Европа, у којој постоје
лагсри за људе, чија је једина кривица што су
роћени као Срби и што су морали да бране

47
 своју јадну слободу. На логорским жицама, сва
се исцепала и распала моја илузионистичка вера
у човека и наивна представа о људском про-
гресу, о култури и науци које оплемењују људе
и друштвене заједнице. Ту су ми се згадили не
само наши победиоци и мучитељи, него и многи
моји сународници који су неисказиво патили.
На своју срећу, мећу сапатницима, упознао сам
и неке људе који не представљају ни народ ни
човечанство, а који свом народу и човечанству
обезбећују достојанство постојања и разлог за
најтежу веру: веру у неког човека, у понешто
у човеку;^веру у Мшућност да човек може бити
и племенит, и да може волети више но што мрзи.
А у дугим, смагљеним, мокрим и мразним ноћи-
ма, испуњеним бунцањима предсмртника око
мене и крицима мочварских птичурина, ја нисам
успео да поверујем у Бога, иако сам се за ту
веру свесрдно мучио. Паскал је у праву: вера је
моћ срца, а те моћи није било у мени. Завидео
‘сам верницима. Гледао сам робове у њиховим
скрушеним молитвама и они су ми, мећу нама,
највише личили на људе, они су, више од дру-
гих, били обузети духом.
Залећем се у уопштавања, јер то ми је лак-
ше и јасније. А чиним то и зато што о мом
робовању у Наћмећеру, никад ни са ким нисам
озбиљно разговарао. Чак ни Богдана није зани-
мала моја патња у ропству. Тумачио сам то
његовом ратничком надмоћношћу над заробље-
ничким страдањем. Они који су преживели Алба-
нију и пробили Солунски фронт, презирали су
нас заробљенике: били смо им кукавице и сум-
њиве патриоте. Јер жив се Србин не предаје —

48
тако су нам утувљавали у главу. И ја сам целу
ту несрећу свог пада у ропство због поломљених
наочара и кратковидости, доживљавао као своју
кривицу, па сам хиљаде лагерских часова провео
у кајању и грижењу себе што у оном забрану
опкољен, нисам јурнуо на бајонете и био убијен.
Стотине наћмећерских ноћи сам утрошио на
спремање самоубиства, а нисам то учинио, не
из жеље за животом, него због неке савести и
одговорности према мојим сапатницима. Само-
убиство је у лагеру било забрањено Србима.
А ако га неко изврши, двојица су то учинила,
над његовим сународницима у бараци, изврша-
ване су одмазде: туче до смрти. Са тим осећањем
кривице што сам заробљен и што сам жив, у
дубини душе осећао сам да ми Богдан чини не-
правду што не испољава самилост према мом
страдању, што ми не омогући исповест: зашто
сам пристајао да будем и фон Бенедиктов раз-
редни старешина у лагерској „школи", и „коњ",
и купач Иштванове љубавнице, зашто сам истр-
нео толика понижења у Златном врту? Заиста,
зашто ме ниједан пријатељ никада није упитао,
какав сам смисао нашао својој патњи, или, шта
је мој кукавичлук смислио као разлог да издржи
све то? Још у скопским касарнама, а поготову на
сувоборском бојишту, убедио сам себе да ми
живот не буде изван смисла који му дајем; уве-
рио сам себе да смрт није пад у ништавило ако
је свесно изабраца. Вал»аност тог избора врло
рано сам схватио, можда још од шестог разреда
гимназије, читајући римске стоике, па сам свој
ннтимни и духовни живот усмеравао ка моћи
овладавања својим животом и својом смрћу.

49
С том свешћу сам, полуслеп, добровољно отишао
у рат. Мећутим, у мочвари Златног врта, ја сам
се мучио за други смисао и друго достојанство
своје патње.
Желим да ми се поверује да ми глад, зима,
физички напори нису били најтежи, иако сам,
наравно, морао још на Сувобору да презрем
оне брбљарије о надмоћности духа над телом
којом се хвале они који то ничим нису доказали.
Сви ратници добро знају, да се ни једном идејом
не може да утоли глад, да ниједна љубав не,
може да утрне бол ране и раскрвављеног жуља,
да се ни са једном вером у срећну будућност не
адожемо да успавамо на мразу и ветру. Па ипак,
и са тим искуством, мени је од свих „нормалних"
ратиичких и заробљеничких патњи, био тежи
систем убијања душе у поретку аустро-угарских
лагера за српске и, вероватно, руске ратне за-
робљенике. То је систем понижавања и поништа-
вања човека, претварање човека у животињу са
лагерским бројем и дужношћу да својим сапат-
ницима чини зла. А то планско деградирање
човека, вршено је у име победничке германске
расе, католичке, европско-мисионарске, антисло-
венске и антисрпске идеологије, оличене у духу
и програму Аустро-угарске монархије. Поменућу
неке репрезентативне методе убијања душе, ко-
јима се, несумњиво, потврћује и напредовање
варварства у још већа варварства.
Командант лагера, пуковник Валмер, са ли-
цем на коме не може да се препозна ниједно
осећање, тихим гласом кад се виче и способно-
шћу за осмех кад му се човек не нада, јако
самосвестан и упоран Герман, одлучио је да

50
просвети нас „балканске варваре". Средства су
му била: дисциплина, гимнастика, хигијена и
,,школа" за немачки и мађарски језик са преда-
»а1Бима „О културној мисији Германа'на Истоку
и Балкану". А све се то морало да спроводи по
н,еговом неизмењивом плану и под свим околно-
стима, исказано у статистичким формуларима и
процентима. Иако смо у свим годишњим добима,
сваког дана сем недеље, изгладнели и полугладни,
осам до десет сати копали канале за исушивање
мочваре, а није било дана да по неколицина
заробљеника не сконча у блату, ми, костури и
авети, морали смо сваког јутра, чим устанемо,
тачно пола сата да радимо гимнастику. Кости су
нам шкрипале, рушили смо се својим покретима,
Јсорбач је непрестано пљуштао по гуравим леђи-
ма „српске стоке" која нема никаквог смисла
за одсечни, командни ритам тела. Може ли да
се замисли нешто апсурдније од логорашке гим-
настике на међави која је обарала најслабије
од изгладнелих? И да их нису стражари корба-
чима и ритањем усправљали, њих би за неколико
минута завејала међава. Валмерови хигијенски
ирописи односили су се не само на наша тела,
него и иа наш алат, бетонске стазе, лагерску
жицу и све металне предмете у лагеру. После
рада морали смо да изгланцамо ашове и лопате
да се сјакте као пушке и бајонети у касарнама;
вагонети у којима смо превозили лешеве од
„болнице" до гробља, рибани су сваког дана и
били чистији од кухињских казана; рибали смо
п гланцали и шине за те вагонете, постављене
између „болнице" и гробља; и кад је киша, сва-
кодпевно је топлом водом рибана и бетонска
4* 51
стаза која је повезивала команду са заробље-
ничким баракама. Кажњавани смо и да од рће
чистимо бодљикаву жицу око лагера. Пуковник
Валмер је очигледно уживао у сјају гвожћа и
свих метала. Купање је било обавезно сваке не-
деље, па смо из својих барака и по најљућем
мразу, снегу и леденом ветру, трчали голи у
„купатила", плашећи се мећусобно својим изгле-
дима. И тако деморалисани, распарени врућом
водом, ледили смо се на мразу до бараке и у
њој. Окупане и слећене лешеве купили су „чис-
ти", а још живи, и одвозили у гробље уз бесну
тучу и псовке стражара и наредника Иштвана.
Јер најтежи прекршај дисциплине и одступање
од Валмеровог поретка, било је умирање ван
„болнице", места које је он одредио за умирање.
Па кад неко умре на копању канала, у „школи",
у кругу где се обавља гимнастика, у бараци или
„купатилу", Валмер је грдио и кажњавао своје
потчињсне стражаре, који су се онда светили
Србима што су то учинили на месту недозвоље-
ном за цркавање: газили су лешеве, цокулама
разбијали главе и дивљачки тукли нас, још живе,
што смо допустили да нам друг умре на забра-
њеном месту.
У Валмеровом поретку мени је најчудовиш-
нија била „школа" за Србе. Његов план школо-
вања Срба био је прецизан и неизмењив: на
шестомесечним курсевима морао је тачан број
уписаних Срба да свлада немачки и маћарски
језик предвићен његовим програмом и да схвати
основне идеје „културне мисије Германа на Бал-
кану и Истоку", што су предавали професори-
-шкартови аустроугарске војске, под надзором

52
капетана фон Бенедикта, Мађара, Валмеровог
номоћника. Тај фон Бенедикт толико је презирао
сиоје робове-ђаке, да нас није ни гледао док је
предавао; чинио је то окренувши нам леђа или
гледајући кроз прозор и кад би прозвани из
дневника одговарао на постављено питање или
писао на табли просте и сложене реченице на
мемачком или мађарском, он је често стајао
окренутих леђа, а „разредне старешине" су му
г аопштавале да ли је „ученик" правилно написао
задату реченицу. Тако окренутих леђа фон Бене-
дикт је изрицао и казне: два дана без следовања,
или клечање на празним револверским чаурама,
које се завршавало падањем на под раскрвавље-
пих колена и шибањем док се не врати у своју
клупу. Шибање и остале физичке казне, фон
Бенедикт није извршавао да не би дошао у додир
са „варварским сојем"; то су чинили стражари.
Због таквог става он није ни примећивао да ли
у клупама седе мртви или живи, они које је
пазивао „српским идиотима". Та околност је
бнла повољна за наше професоре, у ствари, рат-
ие забушанте и нас, њихове помоћнике који смо
нешто знали немачки. У циљу испуњења Валме-
ровог плана, ја сам у мојој учионици често
нисао задатке за мртве и потписивао их, не ризи-
кујући много због тих фалсификата: фон Бене-
дикт и Валмер, контролисали су само број све-
зака. За време љутих мразева оне страховите
зиме 1917. године, слеђени „ђаци" седели су у
задњим клупама по више дана. Ту ћу зиму до
епог краја да памтим по јатима, облацима врана,
гаврана и чавки који су због дубоког снега и
мраза остали без хране, па су са читавог Вели-

53
ког житног острва попадали у наш лагер, осећа-
јући смрт, чекајући наше лешеве. Ујутру би се
црнели кровови наших барака, стазе, лагерске
жице; гладне и премрзле птице падале су на
наше главе и рамена док би постројени стајали
у ставу мирно за време прозивки, и пуниле нам
вагонете кад би лешеве одвозили у гробље. И сво
звериње из мочваре, насртало је те зиме на ла-
гер. Од сутона, чула се рика барских јелена и
ревање срндаћа око жице, док су лисице и
зечеви по сву ноћ везли по снегу око барака,
а у свануће праштале су пушке стражара: уби-
јали су гладну и полусмрзнуту дивљач по лагеру
и око жице.
Са својим скромним знањем немачког језика
био сам један од преводилаца и тобожњи раз-
редни старешина у Валмеровој назови школи.
Објективно говорећи, ја сам сараћивао са коман-
дом лагера у „просвећивању" својих сународника
све до догаћаја који следи. На часу немачког
јсзика умре, ваљда од капи, неки Врањанац, док
се мучио да папише па табли на немачком: „Ја
сам срећан што живим у Златном врту". Наш
га је професор, наредник Копецки, мислећи да
је симулант, ошинуо мртвог корбачем по лицу
и наредио ми да „тог идиота" однесем на гробље.
Узео сам га за ноге и повукао напоље. Али, кад
сам вукући га ходником чуо тупо ударање ње-
гове главе о степенице, ужаснут тим звуком
мртве лобање, испустио сам му ноге. Зверао сам
око себе: да ли је још неко чуо ударање мртве
лобање о камен? Посматрала ме гомила врана
са барака, стражари и наредник Иштван. Више
нисам могао мртваца да вучем за ноге и слушам

54
трескање његове главе, а гадило ми се да га
узмем у наручје или натоварим на леђа, па сам
оставио леш на степеништу и вратио се у „учио-
ницу". После неколико тренутака наредник Ишт-
ван је рапортирао фон Бенедикту о мом поступ-
ку. Фон Бенедикт ме великодушно ставио под
Иштванову надлежност и овај ме потерао напоље
шибајући ме корбачем по глави и леђима, псу-
јући ми „сто хиљада вагона српских мајки и
богова" и тако ме спровео у шталу у којој су
уместо коња били дисциплински најтеже каж-
њени заробљеници које је он користио за вучу,
орање, сејање и косидбу на имању своје љубав-
нице Ержике, која је живела на крају села
Нађмеђер, уз баре и трстике. Била је то једна
плава женетина, тешка, ваљда, сто тридесет кила,
са очицама које су подсмешљиво жмиркале из
сала.
И тако сам ја скоро годину дана буквално
живео коњски живот. Кад смо орали, запрегу су
чинила деветорица, а један је држао плуг и
гонио нас; дрљачу је вукло шест „коња", коса-
чицу такође шест, а пуна кола ђубрета или репе
и свих десет. О скапавању у бразди или каљузи,
од напора, о мећусобном шибању, које је наре-
ђивао и надзиравао наредник Иштван, и сваког
забушанта у тучи као коња немилосрдно шибао,
да му покаже како се то ради са „српским сви-
њама", псујући „хиљаду хиљада вагона српских
мајки, сестара, кћери, богова" — не могу поје-
диности да причам.
Од свих „коња" био сам, чини ми се, нај-
нише понижен: понижен сам симпатијом Иштва-
пове љубавнице Ержике, која је приметила моје

55
„господске руке" и „барунску кожу“ , што је изне-
надило код једног Србина. И она ме, кад год
нисам под Иштвановим оком, издвајала из вуче
и приморавала да будем гонич својих другова.
Ја сам у празно замахивао бичем, пуцао с њим
и плашио вране, па су онн били задовољни што
сам им ја гонич и молили ме да се не опирем
привилегији којом ме даривала Ержика. А ја
сам, још само по некој инерцији мождане масе,
у читавом том безумљу, непрестанце мислио о
свом ништавилу, чудећи се зашто живим. Патња
ничим и никад није одвојена од питања њеног
смисла. О томе ћу касније. Ержикина слабост
према мојим „господским рукама" и „барунској
кожи", била је толико јака да ме је она уз
Иштванову сагласност узела за свог купача. И ја
сам јој месецима у његовом присуству прао лећа,
табане, па ноге до колена, а на крају и колена.
Пред крај радног дана, она би ме позивала у
кућу где је Иштван без чизама, копорана и опа-
сача, разгаћен, пио бело вино и јео увек коба-
сице. Грејао сам воду у казану, преносио у одају
до кухиње и сипао у највеће корито које сам
видео у свом животу. Онда бих изашао напоље
док се она уз вриску и кикот, претурање столица
и ствари по кухињи, ваљда се рвала са Иштва-
ном, не свуче гола и не седне у корито. Тада ме
Иштван позове и викне: „На посао, мршава срп-
ска свињо!" Под његовим строгим надзором да
јој не додирнем сису, сапунао сам и дуго трљао
Ержикине валове сала, док је она гргољила:
„Притисни Србине! Јаче, јаче, мали!" а он ми
претио: „Видим све, заклаћу те!" Ержика је осо-
бито уживала да јој дуго перем ножне прсте.

56
шапћући ми нешто на маћарском, а Иштван је
брисао рукавом своје напарено лице и псовао
ми „сто хиљада вагона курвинских мајки бож-
јих" и тврдио да он није ружније прсте видео ни
на једном јарцу. При сваком купању ми је пове-
ћавала површину свог тела, а кад ми је наредила
да јој перем и изнад колена, ја сам се исправио
и одречно завртео главом, гледајући у Иштвана:
„А ти се буниш, мршава српска свињо! ?" продрао
се и распалио ме корбачем. И ја сам јој од тада
прао и колена и изнад њих, по неколико пута
по њеној жељи сапунао јој потколене жиле. Кад
јој се вода охлади и Иштван почне да свлачи
чакшире, излазио сам напоље и из друге фиоке
кухињског ормара узимао пола хлеба и комадину
сланине које ми је она кришом од Иштвана
остављала, шапћући ми нешто љубавно кад
Иштван није близу. Од тог дахтања најзад сам
разумео да ме она храни да порастем и будем
јачи од Иштвана. Ержикину награду делио сам
са својим друговима, понекад јео најмањи део
и стрепео да не добијам у тежини. Она је била
незадовољна мојим напредовањем, па ми је уз
сланину остављала и грудву маслаца, шапћући
ми, колико сам разумео, да ће Иштван ускоро
бити најурен на фронт. Од својих сам, наравно,
крио да купам Ержику; причао сам да јој рибам
кухињу и носим воду. А по сву ноћ сам раз-
мишљао како да скончам, а да се то не схвати
као самоубиство, па да Валмерови стражари пре-
млате све Србе из моје бараке. Тих се дана
беше обесио један стари Црногорац, па су од
крваве и дивљачке туче после неки дан умрла
још тројица заробљеника. Валмер је на јутарњем

57
рапорту тихим гласом поновио с в о ј закон к о ји
смо ми, кој' и нешто знамо немачки, превели
овако: „Запамтите за свагда: самоубиство је чин
части. На ту част немају право балкански вар-
вари, који су убили и надвојвоткињу Софију!"
Због тога и нисам могао да будем равнодушан
према последицама таквог избављења.
Други, значајнији разлог што се нисам обе-
сио или утопио у мочвари, био је бол за мај-
ком. Још осмог јула 1916. примио сам преко
женевског Црвеног крста карту од оца у којој
ме извештавао да је „Олга нестала у мећави на
Проклетијама". Моја туга за мајком била је
толико снажна да у мени и око мене није било
ничег што би могло да је прекине. Био сам обу-
зет том тугом — љубављу, као искушеник Богом.
Баш као коњ, са штрангом преко груди, особито
под Иштвановим шибама, ја сам најдубље патио
за мајком. V тој патњи сам је и кривио и клео
због свог постојања. Али ме та патња чинила и
моћним. У својој тузи, загледаном у небеса, по-
некад ми се чинило да видим светлост и иза те
Кумове сламе, коју сам само неколико пута видео
са телескопа Париске опсерваторије и запамтио
је. Било је тренутака кад сам чуо и ветар иза
Венере, једине звезде коју сам назирао. Много
часова остајао сам иза и изнад свега земаљског.
Из тамних висина, струјала Ј'е и капала у моју
душу нека свемирска туга, испуњавајући ме ван-
Ј'езичним, ванпојмовним осећањем. Да сам тада
умео да изумем речи за то осећање, да сам имао
времена и услове да ћутим док у том просветље-
њу тмине мог бића не исклиЈ'ају, не роде се, не
обликују се речи, не настане језик те садржине,

58
јл бих сишао дубље од знаног и даље од иска-
ишог и схватио нешто значајно. Човеку још није
уснело да изговори нешто о себи, природи, васи-
<ши, што није макар и незнатна истина.

Најдан Тошић хита уз степенице на Иванов

снрат, замишљајући Катаринин израз кад угледа
брош са брилијантима. Оно ташто и осмехнуто
задовољство ,које има од даривања, особито од
расцветавања и разгоревања женских очију кад
им се дарује накит, неизвесно му је као и све
што му је неизвесно са том настраном, а неодо-
љивом Катарином. Чује галаму у њеној соби,
Бошка Марковића чује, стаје у холу: прхну му
нада. Чак ни овај тренутак он не може да не
подели са тим њеним лепим клипаном! Шлоги-
раће га та жена, коб, коју воли од 1916, од првог
сусрета у Атини, на тргу Омонија, од првог ње-
ног дугог омамљујућег погледа, запањен Српки-
њом, крупнооком плавушом, са тешком ражаном
косом ц високим бедрима. Шта је све учинио за
њу кад је остала удовица, а он, на срећу, већ
био удовац! Човек се ни у роману није часније
н упорније бд њега борио за љубав једне жене.
Богатство, углед, неограничену слободу, да, и
слободу! — све јој положио пред ноге. Једино на
двобој није ишао. И то би учинио да му супар-
ник није младић, може скоро унук да му буде.
А она га оном искреношћу од које се излућује,
уценила: „Ви сте, господине Најдане, искусан љу-
бавник и будите мало стрпљиви. Љубав се дока-

59
зује праштањем и чекањем. 'Дечко ће ко лептир
сагорети своја крилца на мом жару, па ће као
бубица да одмили својој сућеници. Нас двоје у
будућности имамо само — једно друго". Тако
сможден први пут, ништа слично ни од против-
ника у послу, ни од жене која га неће није до-
живео, пристао је на све. Л>убавника јој запослио
у својој фирми, вечитог студента технике, једну
преиспољну ленштину која једино уме и сме да
јури на моторима, омогућио му у овом пешачком
Београду да се бавн аутомобилизмом, до сада му
два тркачка аутомобила купио, финансирао му
учешћа на тркама, шта га само кошта освојено
првенство Југославије у Загребу! А тада га Ката-
рина први пут помиловала по врату: „Тај дечко
је право чудо од талента. Помозите му да буде
првак Балкана. Зашто се мрштите, господине Нај-
дане? Нисте великодушни према младићу. Знајте,
то ме одбија од вас". Шта му је друго остало
него да ради на организацији трка за првенство
Балкана и уз исусовске муке, парама и свакоја-
ким корупцијама, помогнс да постане вицешам-
пион Балкана. Да га одвоји од ње, намештао му
певачице и глумицс, богате удаваче и своје лепе
чиновнице којима чак ни папа не би одолео — и
ништа! А Катарина га једне вечери позвала и
одмах понудила да седне на канабе до ње, узела
му руку и спустила на своја крила, мазећи му
надланицу прстима, лако, као млада мачка: „Бал-
кан није никаква афирмација за аутомобилисту.
Као што знате, драги мој, без успеха у Еврогш,
нема правог успеха. Стручњаци тврде да је Бошко
геније за аутомобиле. Ви и ја смо дужни да му
омогућимо да узлети мећу светске асове. И то

60
му је доста од нас“ . „А шта ћемо, драга моја,
ако он не узлети мећу светске асове?" „Ја сам
\ бећена да то само од вас зависи. Од ваше вели-
кодушности, Најдане. Купите му машину с којом
ће иобедити. Колебате се?“ Пустила је руку и
додала: „Запамтите, господине Најдане, ја могу
само једном да се разочарам". И опет је покорно
следио њену жељу, јер тај перверзни клипан воли
жену — јмајку, двадесет и три године старију од
себе. Ни сада, везану за кревет и са ногама отек-
лим од тромбофлебитиса, не оставља је ни једно
пече саму. Перверзно, морбидно! Само је болесна
љубав трајна љубав, стара је то истина. Не може
вечерас да га види. Чује га како као шнајдерица
брбља с јњом о костиму и подсукњама, а сања
да буде првак Европе. Избацићу га напоље! И
мом стрпљењу је крај!
Крупним корацима полази ка Катарининим
вратима, али уплашен њеним немилосрдним пре-
зирима кад год не свлада своју „недостојну, пр-
љаву љубомору", тако она назива његову истин-
ску патњу, он нагло скрену у Иванову собу и
бану у њену таму:
Иване! Па ту сн и ти, Милена. Зашто седите
у мраку, децо?
Пријатније нам је тако, ујаче — каже Ми-
лена, устаје да му препусти једину фотељу у
соби и упали лампу. Иван се покри чаршавом и
оста лежећи у кревету.
Нешто тд се опет догодило?
Не, ујаче. Све је у реду. Дај ми говор.
Да читаш професорски и накити. Ја сутра
вече не говорим шупљоглавим аутомобилистима

61
ски рат према овоме који је данас почео, биће
позоришна представа. Идила, пасторала! Ви мо-
рате размишљати о свом спасавању.
Од чега ми још можемо да се спасемо?
Од злих духова, Милена. Од твог Богдана и
његових другова бољшевика. Све ће вас, децо,
они побити. Видите ли, како се смеје та сотона?
Иван се секну од стола и Најдановог говора
на свечаном банкету:
Ми смо се, ујаче, још пре десетак година до-
говорили да о политици и комунизму не расправ-
љамо.
Јесмо, ссстрићу. Али је дошао час да још
једном о томе поразговарамо. Ви сте пред амби-
сом! Ја не могу да останем равнодушан пред
вашом несрећом. Ви сте моја деца, све што сам
за педесет година урадио и створио, остаје вама
и вашој децн.
Мени не треба ништа. И не чувај за мене.
Чуј, Иване. Да ти нешто кажем, ја, прави
кагшталисг и буржуј, кога зет Богдан намерава
да експроприше, то јест, опљачка и скине му
главу. Слушај, мораш ме сада чути, Иване. Ја
живим за вас . . . Ако сте ви несрећни, ако вама
не треба моје богатство, онда је без икаквог сми-
сла мој труд и мука да створим себи и вама
сигурност и моћ над злима и будалама, каквих је
пун овај свег. Нисам ја радио да бих имао го-
милу пара. Нисам ја постао богат да бих 'рио
мецена уметницима и аутомобилистима. Не пада
ми на памет ни да изигравам Илију Коларца па
да отечеству остављам палате и фондове. V овом
исквареном свету, да би могао да постојиш као
свој човек, да ти име и презиме нешто еначе,

64
мораш имати или паре, или власт. 'Ја сматрам да
је много часније имати паре по власт.
У та твоја схватања, да будем искрен, ујаче,
ја не верујем рд хиљаду девет стотина четр-
маесте.
А поверовао си у најгоре јидеје откад је света
и века? У политику си и ти поверовао, као и
чној отац. И посветио 'си се најпрљавијем људ-
I ком послу.
Не бих волео, ујаче, да нас двојица разгова-
рамо о прљавим пословима. Ти добро знаш шта
ја мислим о твојим пословима. И [гако ћу ми-
слити док сам жив, без обзира на све околности
и остало.
Слушај, сестрићу. Ниједан мој лиферантски
посао, ниједна моја берзанска шпекулација, да,
да, ии један мој крвави капиталистички иосао,
како ви комунисти брбљате, нијс толико крвав и
прљав, колико су то крвави и прљави ти Комин-
тернини послови, којима се посветио Богдан Дра-
] овић, и ти за њим.
0 тој ствари имам друкчије мишљење, ујаче.
И ни о једном прљавом и крвавом послу нас
двојица се нећемо сагласити. Немој ме вући за
1 сзик. Ти добро знаш колико је тућег зноја и
муке у твом богатству. И то оне најгоре прљав-
штине. Најгоре!
Много мање но у вашем комунизму! Поли-
тика је прљава и кад је демократска, а колико
је тек прљава та ваша тајна комунистичка поли-
тика?! Зар то још не видиш, забога! А чујем да
те неки твој друг пљунуо у Москви. Цео Београд
о томе прича.
Г |К ‘ 1Ш1ИК
65
 Да завршимо хај разговор, ујаче. Одмах!
Зашто си робијао? Због кога си се одрекао
бриљантне каријере? Колико си добра могао да
учиниш овој земљи са својом сјајном главом коју
си жртвовао белосветским пробисветима, а они
је саДа јоШ и јавно пљују! Памет и знање си
потрошио на летке, чланчиће у пишљивим леви-
чарским часописима, на неке брошуре о Русији!
Марксизму! Бавоље семе сејао си у неписмене,
празне главе!
Иван устаде од ртола:
Ујаче, ако одмах не заћутиш, ја ћу изаћи
напоље.
Заћутаћу, сестрићу. На моју несрећу, заћу-
таћу. Али кад проћу трке, ми ћемо наставити
овај разговор до његовог свршетка.
Најдан Тошић расрћен изаће и без куцања
упаде у Катаринину собу.
Улазите као тркач, господине Тошићу.
Добро вече, госпоћо. Улазим као човек са
хиљаду послова ове ноћи, са жељом да обраду-
јем друге, са надом. . . Са надом да ће неко
разумети бар моју журбу — изговори сажаљева-
јући себе и са несавладаном јеткошћу према Бо-
шку Марковићу који га и не погледа, забављен
гледањем неких илустрација са Растком, трина-
естогодишњим Ивановим сином. И први пут не
пољуби Катаринину пружену руку, него се само
овлаш рукова, љуг на себе због тога. Помисли
да је ту његову погрешку уочио и Бошко Марко-
вић, па му се строго обрати:
Вама је, драги господине Марковићу, време
за спавање. Ви ноћас морате спавати девег сати.
Ако сутра не стигнете иза фон Браухича и Ми-

66
.чгра, а пре Нуволарија и Аанга, онда, удрите у
Г»нидеру! Ја сам до сада уложио у трке скоро
дпа милиона, не рачунајући пехар и сто других
стнари.
Не подносим тај ваш газдашки, тај деспотски
1 (>и, господине Тошићу. Не подносим никакве
грубости. То сте морали схватитн још пре пет-
паест година.
Схватио сам, госпоћо Катарина. Све сам схва-
тио, на жалост.
А кад већ тако неукусно говорите о вашим
милионима, онда сте уместо поршеа, могли
нашем представнику да купите БМВ. Па затим,
гоеподине Тошићу, Бошкова блуза требало је да
буде загасито плава, а не овако жута, као кајгана.
Надала сам се да смо се ви и ја о бојама одавно
еиоразумели.
Најдан Тошић се жустро окрену Бошку Мар-
ковићу:
Откад вам то не ваља порше, господине Мар-
ковићу?
Бошко Марковић устаде, на шта се Катарина
памршти и њему би потребно више секунди да
ее прибере:
Па није сјајан тај порше, господине Тошићу.
Данас на проби, имао сам два квара на мотору.
Гуме не могу да поднесу оштре кривине. А фон
ћраухич и Милер, као што знате, возили су јуче
норед Небојшине куле, преко двеста на сат. Ну-
полари и Аанг су тактизирали и крили брзине.
Ја сам по вашој жељи и по саветима наших
најбољих стручњака купио порше. Нема смисла
п.поварати се на машину, драги младићу. 'Уз то,
Грбин си, и знаш да бој не бије свијетло оружје.

67
 Оставите песмарице, молим вас, господине То-
шићу. Сутрашњи бој, бије и свијетло оружје. А
што се тиче циља, потпуно сам сагласна са вама:
он мора бити мећу првом тројицом! Мора стићи
пре Италијана! Право да вам кажем, мени је
много важно да сутра победимо Италију. Разу-
мете ли ме, господине Марковићу? Стари Београд
зна да сте мој штићеник. Ви добро знате шта
ризикујете! — прети му прстом и звецка грив-
нама.
Знам. Молим вас, госпоћо Катарина, да у то
не сумњате. Сутра де моја трка живота. Само се
Ланга плашим. Он је најсрећнији возач на свету.
Долазе ли Французи, господине Тошићу?
Французи, на жалост, не долазе. Пре два часа
примио сам последњи телеграм. Отказују због
рата. А тиме су ваше шансе огромно порасле,
господине Марковићу. Ви возите на својој, срп-
ској земљи. Гледа вас цео Београд, Шумадија,
Банат, Срем, све је сутра уз вас. У овим данима
ви сте наш национални јунак.
Тога се плашим, баш се тога плашим! —
узвикује Катарина.
Да, јесте то преимућство. Мећутим, техни-
ка . . . Техника је данас све.
Целе вечери ме уцењујете техником! Па не
терате ви сутра волове, него возите, богаму, један
од најбољих аутомобила на свету!
Не уцењујем вас, господине Тошићу. Ја сам
само реалист.
Реалист? То први пут чујем. Морам вам
одмах рећи да су ми реалисти најнесимпатичнији
људи.

68
 Чујте, господине Тошићу. Сутра ћу надма-
ипп и себе или ћу . ..
Пст! Пст! — за претњом кажипрста звецкају
)«>ј гривне — знате, Бошко, да не подносим пате-
шку. Мој покојни муж је био победник на Бре-
ппшици и Кајмакчалану. А никад није изговорио
нн једну патетичну реч.
Најдану Тошићу годи њихов мали сукоб и
нрилази свом љубимцу, Растку, својој 'надк, на-
«леднику, да с њим разгледа фотографије су-
I рашњих такмичара и њихових аутомобила. Све
ћс њему оставити. Одлично учи, воли гехнику и
млтематику, хвала Богу није на Катиће, чим ма-
|урира послаће га у Кембриџ. Уз помоћ мудрих
старих Енглеза, он ће бринути за његово школо-
пање и васпитање. Да га спасе катићевске боле-
«ти — политике, ове комунистичке луднице. А
још је и леп На мајку.
Деда, хоћеш ли да ми купиш БМВ?
Сине, чим се упишеш у осми разред, деда ће
да ти купи ауто. Бићеш најмлаћи Србин који
тера аутомобил.
Најдан Тошић наставља гласно да разговара
са дечаком и мази га, а прислушкује Катарину и
Бошка који у углу собе шапућу:
Сутра возиш за моју љубав, Бошко. Не забо-
рављај: хоћу да те видим са ловоровим венцем
око врата. И да ту жуту крпетину замениш
тлмноплавом блузом.
Све ћу учинити. Све, видећете . . . Лаку ноћ,
господине Тошићу.
Растко истрча за аутомобилистом.
Најдан Тошић цепти од бола: каква их луда
страст испреплела! А он се ни после двадесет го-

69
дина борења за њену љубав и толиких улагања
у њу, још није изборио ни за њено „ти". Убиће
га кап од ових стресова. Професор Игњатовски
му категорично рекао да су велика узбућења нај-
већа опасност за крвне судове у седамдесетим,
његовим годинама. Пресвиснуће на њеним степе-
ницама. Једини неостварени циљ. И жена му је
на време умрла, и она је на време остала удо-
вица, све је обећавало срећу. Али, она се пет
година борила са црнином и удовичком тугом,
а онда је у прецветавању обрлатио младић, тај
лепи, перверзни клипан.
О чему то сањарите, господине Тошићу?
О вама, Катарина.
А јесте ли срећни?
У њен ироничан осмех што се затеже по
извијеним пуним уснама, он се сетно загледа.
Заиста нисте срећни?
Коју вам жељу нисам испунио?
Нестрпљиви сте. Одвећ сте нестрпљиви, драги
мој.
А ви заборављате колико ми је година? — за-
вапи и крену да јој спусти главу на крила, у њене
нежне дубине. Али се она намршти, зауставља-
јући га раширеном шаком; он стаде, погнут, при-
државајући се за наслон фотеље.
Она прва проговори:
Што дуже мислим, све сам више убећена
да је господин Марковић у праву. Тај порше
неће издржати са беемвејцима. Ја вас не разу-
мем, господине Тошићу, зашто нисте следили
прву техничку нацију света? Седите, молим вас,
у фотељу кад разговарамо о овако судбоносним
стварима.

70
 Најдан Тошић не седа у фотељу: клима гла-
»и»м и гледа у под, све више жалећи себе. Бацио
Он јој поклон и изашао, како је он некад чинио
«ио јим љубавницама кад га наљуте, мећутим, она
му то није. И ако би сада поступио како осећа,
туби је за свагда. А то не сме. Па стоји укован
нред њом и гледа је, не схвата шта му то говори
о моторима, док она не подиже глас:
Па ви сте се опет подали вашој прљавој
к.убомори!
Спасава га Вера која улази; он пољуби снаху
н иомилова је по коси као увек што чини.
Ја сам вам, драга моја, као захвалност што
||у сутра на тркама и увече на банкету, дакле,
читав дан биги са вама двема.. . ево, донео два
псромна поклона. Тек да ме се некад сетите, —
иружа Катарини кутију са брошем, а Вери огр-
иицу.
Искрено обрадована, Вера га загрли љубећи
та, а Катарина стави брош на длан, погледа га
тажмиривши и без речи спусти на сточић поред
фотеље.

ЗЈТАТНИ ВРТ, КРАЈ

Морам још неку реч о мајци и мени, Иштва-

новом „коњу“ на Великом житном острву, на
пајвећем дунавском, и највећем речном острву у
Гнропи. Успут се питам: постоји ли неки исто-
ријски, па и лични значајан догаћај који се није
абпо на ђдговарајућем простору и времену? Исто-

71
рија скоро савршено сараћује са географијом,
климом и годишњим добима. Са тим околности-
ма, такоће, усклаћују се љубав и патња.
Од сазнања да је моја мати нестала у ме-
ћави, са њом сам био непрестано. Понекад сам
настојао да је се сећам по следу смене светлости
и таме: дању и ујутру оног што се збивало тада,
у сутонима и ноћу оног шго се у њима догаћало.
Тај ми редослед туге није увек успевао, па су
сећања започињала по животном току: од њених
недара када сам јој био у наручју и чуо неко
тупкање у њој, — била је то моја прва тајна
света, која ме најпре уплашила, па после забав-
љала више од сваке играчке, па до нашег рас-
танка на нишкој железничкој станици, призора
који толнко прецизно памтим да бих га, кад бих
умео, могао насликати. Тако непрестанце живео
сам наш живот, понављајући га. Упорно сам ми-
слио и о њеном гробу. Како је она по очевим
речима „нестала у мећави" то јој гроб нисам ви-
део на земљи. Привићао сам га на рубовима обла-
ка. Кад су Златним вртом беснеле мећаве, кад су
јата ветрова слетала у мочвару, ваљала и ломила
трску, хукћући и цвилећи, крцала наше дрвене
бараке док им не завеју прозоре и врата, ја сам
у хоровима ветрова тражио мајчин глас, њен
вапај, њен последњи уздах и згуснуту срџбу на
живот и свет који нас је раздвојио. Осећао сам
њену чежњу да и ја нестанем у мећави, па сам
ујутру био разочаран што сам још жив и морам
са друговима у дроњцима да разгрћем велику
белу хумку како би изашли на гимпастику.
У тој тузи, тој обузетости мајком, сасвим чулно,
као студ, осећао сам вечност, а смрт мн је гу-

72
Гмша сваки вид ништавила и грозе. У ствари,
V неким часовима, памтим их, у мени се била
укннула она апсолутна граница између смрти и
живота. Доживљавао сам неко трансцендентално
јединство егзистенције у непрестаном преобра-
жавању појава и облика, откидао сам себе од
целокупног свог искусгва, превазилазио сам се у
неком натчулном измирењу са стварношћу. А кад
би ми се та стварност поново успоставила као
телесно страдање и убијање душе, имао сам
једну, не баш лако објашњиву, потребу да свим
л.удима чиним добро. У Златном врту, људи су
највише патили од глади и ја сам давао све што
сам имао. Поред оног Ержикиног следовања које
сам делио са друговима, делио сам на равно
нравне делове и пакете које ми је ујак Најдан
скоро сваког месеца слао преко Црвеног крста
из Женеве. Одрицао сам се свог реда грејања
леђа уз млаку пећ, неговао болесне, писао карте
неписмеиима, новац који ми је слао ујак давао
сам пушачима да преко стражара набављају
дуван, у свакој прилици настојао сам да по-
могнем друга. То чињење добра људима који
пате, био је за мене онај стварни смисао тра-
јања; онај смисао без којег, тугујући за мајком,
нисам видео разлог да трпим. У чињењу добра,
запазио сам и ово: добро се не мери оним што
се прима, него ко га даје. Нема исту вредност
комад хлеба пружен од друга и сапатника и
комад хлеба који да стражар и победник. Добро
дело од свог, то је испуњена дужност и заду-
живање примаоца; добро дело стражара, Аустри-
јанца или Мађара, био је подвиг огромног мо-
ралног и пснхолоптког значаја. Са првим добро-

73
чинствима се опстаје и сачувава људска зајед-
ница; са другима се утемељује човек са вредно-
стима које му творе ону вишу свест о себи и
право на достојанство. По мом искуству из Злат-
ног врта, у својој бити и кад је реч о опстанку,
људи се деле на мање зле и зле; на мање добре
и боље. Људска суштина је себичност. Само-
живост. Скоро сва зла укорењена су у њој.
А глупост, која је суштина по себи, посебна,
непроменљива је супстанца нашег бића. Глупост
је својство свих људи; и генијалност садржи
своју глупост. Зато нам је најнижа и свест о
'СВОј о ј глупости. У том Златном врту ја сам,
теже од свих победникових насиља, подносио
зла која су настајала из себичности мојих сапат-
ника и оптимизам њихове глупости. Каква су то
животна, коренска, искушења била! Кад гладан
роб украде гладном робу последњу мрвицу хлеба
чувану за последњи час, кад јачи роб отме сла-
бијем крпе за ноге, па овај мора на гола стопала
да навуче кломпе и изаће на снег и блато које
се мрзне, кад болесни роб украде ћебе болесном
робу, кад кувари Срби поједу следовање масти
и шећера за читав лагер, или га продају канти-
њеру, па су они дебели и румени, а ми провидни
и повијени костури, када за комад репе роб
шпијунира своје другове и због њихове наде у
победу Србије и савезника пријављује их ко-
манди лагера, к а д . . . Ко да поброји зла која
смо као робови чинили једни другима? Или, ко
може да означи количину глупости коју су ти
робови изговорили у бараци, пре но што заспе?
Али сам, патећи од људског зла и глупости,
открио можда најоптимистичнију чињеницу о

74
човеку: онај који никад није био спреман да се
жртвује за другог, који није имао моћ да поне-
кад учини добро, није имао ни веру да ће пре-
живети. За човека безнаћа и очаја било је нор-
мално и природно чињен.е зла; човек са надом
у живот, имао је снагу да чини и добра другима;
човек с надом у живот маше је и глупости чинио.
Да споменем и ово искуство: трпљење,
шремност на трпљење, одржало је људе у људ-
сжим границама. Добре да чине само мала зла,
а оне зле да учине понекад и добро. Људи који
инсу имали снаге да трпе, постајали су живо-
тиње или злочинци. Знам да је то прастара по-
ука, али је изговарам себи и сада понижен, уве-
рен да се и савест и достојанство, и врлине и
дар, и ум, и лепота, могу да сачувају само трп-
л.ењем. V наћмећерској мочвари, схватио сам
да је та свест умнија од вере и животоноснија
од наде. Тек када се трпљење прихвати као суд-
бина, онда човек може и да помери неке своје
границе. Мислим и на сазнања о себи и на узди-
зање у врлинама. Мећутим, приметио сам и ово:
људи који су се истакли снагом трпљења, чим
им се измене услови, испољавају склоност ка
лаком подавању пороцима. Зло не трпи сопстве-
ни мањак. Оно се само, из свог праизвора, надо-
кнаћује и брзо успоставља равнотежу, па и над-
моћност над својом супротношћу. На своју срећу,
човек још не зна шта све може да истрпи. Да
то зна, одавно би се уништила људска врста.
И на том незнању, ја заснивам свој историјски
оптимизам: верујем да нема тог зла које може
да уништи човека. Човека, највероватније, ствар-
иа опасност вреба једино од добра; јер за под-

75
ношење добра, човек нема снаге, ни искуство, ни
морал, ни лукавство. Уопштавам, да. Моји бив-
ши другови рећи ће: типично за интелигента!
Не браним се од бољшевичког прекора и по-
мишљам да би требало створити новог Фауста:
човека који тражи границу трпње и изазива Ме-
фиста да му открива њене иезнане видове.
У Златном врту умирали су сви који су
изгубили циљ и смисао патње. Више је људи
умрло од безнаћа но од глади.
Овде и успут признајем једину кривицу у
мојој побуни против московских сућења и Ста-
љинових чистки: рушио сам веру у будућност.
Чинио сам то иако сам знао да се све вере смеју
рушити, сем вере у будућност. Без те вере, све-
једно каквог јс садржаја, човек нс може да
опстане. Јер том вером, сваки човек одговара на
своје егзистенцијално питање: зашго да живн
патећи се?
У Златном врту мени није утрнула душа
можда и зато што сам имао разлоге да плачем.
Често и дуго да плачем за мајком. Било је много
дана и ноћи када ми је само тај плач давао сми-
сао патњи; тај плач ми је одржавао идентитет
и самосвест. Да нисам могао да плачем, морално
бих се срушио у себи; био бих издајник и тај
би ме грех сагорео. Успевао сам понекад да пла-
чем целим телом, утробом, костима и жилама.
Није то био само синовљевски плач; био је то и
онај прави, агапичан плач човека. Био је то плач
над јадним и немоћним човеком у Валмеровом
поретку Златног врта; плач Иштвановог ,,коња“
и Ержикиног „купача" који још увек има нека-
кву душу и у њој достојанство које се опире

76
три јању по сваку цену. У смирењу, у оном оба-
мнрућем брујању свих чула, осећао сам близину
оиога кога људи две хиљаде година називају
Христосом. Не Бога који суди људима за грехе,
,за радости тела и слободу ума, већ човека Исуса
који се жртвује за спас људи пред апокалипсом
која се чека. У тим тренуцима, имао сам и ја
храбрости да се жртвујем за моју поробљену
Ораћу.
Ако ово моје исповедање читају бунтовници
и професионални револуционари, сигурно ће их
обузети гнев и презир: какви смо ми то људи
који се ни као „коњи" нисмо побунили? Побу-
ппли смо се! Ипак смо се побунили! Српски,
епски. У ствари, апсурдно.
Са мном у истој бараци налазио се и неки
чича Видоје са Дурлштора, народни певач који
је скоро сваке недеље зането декламовао јуначке
народне песме, иако је певање сматрано побуном
и било најстрожије забрањено. Ми смо га по-
божно као молитву слушали, неми, загубљени у
сећањима на завичај и своје, занети надом у
слободу која ће нас спасти и одвести својима.
Ту око чича-Видоја, слушајући десетерац, који
ја, иначе, нисам дотле обожавао, ми смо успо-
стављали духовно братство и свој национални
идентитет. У том бућењу и струјању оних виших
и општих осећања, неко је одлучио да се Видоју
направе гусле и организује гуслање с певањем
за све наћмећерске заробљенике, па је почела
тајна набавка и краћа потребног материјала и
алата. Најхрабрији су давали задатке најпоузда-
нијим, у лагеру се стварала и расла велика за-
нсра и света тајна, чије би се откривање, знало

77
тимо. Али нико није узмакао, иако је пуковник
Валмер панично наређивао фон Бенедикту да
пред командом лагера постави митраљез. Стра-
жари су са оружјем трчали ка пуковнику Вал-
меру, а ми смо их гледали као да гледамо неми
филм. И чекали глас наших гусала и песму чича-
-Видоја, који је седео у сред гомиле, невидљив
већини верника. Фон Бенедикт је са револвером
у руци, праћен стражарима са пушкама на го-
товс, кренуо ка нама.
Онда је нешто застрашујуће зашкрипало и
закврчало, па је дрхтаво залелекао Видоје, као
да ће да зарида:
Божс мили, чуда великога. ..
Од пуцњаве пушака ја више нисам разумео
Видоја, иако је он наставио да виче своју песму,
уз коју су се верници погружено разилазили ка
баракама. Остао је сам у уверењу да већина
није бежала. Вероватно и зато шго нису имали
снаге да потрче. Или зато што су били запре-
пашћени пуцњавом. Или зато што су постигли
циљ: чула се песма. Или зато што им се у све-
сти изравнала смрт са животом. Или зато што
су им пркос и инат последње што могу. А можда
и зато што у том братству побуне, човек може
скоро све што може. Из тог братства, са десетак
људи нисам ни ја могао да се макнем; седели
смо, а око нас су лежали мртви и рањени, међу
њима и чича Видоје у кога наредник Иштван
опали још један метак. Капетан фон Бенедикт
је пришао нама што седимо, командовао да уста-
немо и ми смо лагано устали, па ми се обратио
на немачком, показујући ми руком на наше гус-

80
Л1\ јсдан склепан инструмент, које је, вероватно,
1 1 |>П1 1 нут видео:
„Шта је оно?"
V гишини која се после пуцњаве чује, ја сам
одгопорио:
„Дух, господине капетане."
„Шта си рекао?"
„То је дух, господине капетане."
Опколили су ме стражари са упереним иуш-
кама, а фон Бенедикт је рекао озбиљно:
„Нисам те разумео."
Прилазио је и пуковник Валмер и питао фон
Бгнедикта шта се то догаћа. Фон Бенедикт му
|с рекао, пружајући револвер ка мени:
„Тај говори о слободи!"
„Зар ти знаш шта је слобода?"
Уплашен, сав пометен, ћутао сам, а пуков-
пик Валмер ми је пришао ближе и тихо, да само
ја чујем, рекао:
„Реци све што зиаш о слободи."
Нисам знао ништа о слободи. Заборавио сам
н немачки. Чекао сам његову команду стража-
рима да опале у мене. А он ми рече замишљеио:
„Сувише тешко питање за тебе. Одвуци ва-
шег певача до вешала."
Знао сам и тада да треба да му пљунем у
лице и часно окончам нашу побуну. Али, ја то
нисам могао. Не једино због страха. Више зато
што ми је у том тренутку и сама смрт била
лишена сваког смисла. Узео сам за ноге чича-
-Видоја и одвукао до вешала на ивици круга.
А вешање Видојевог леша и његових гусала на
посебном стубу и ужету, обављено је у присуству

81
свих заробљеника у Нађмеђерском лагеру и сун-
чаној тишини Златног врта.
Стојећи пред обешеним, ја сам страховито
патио што сам извршио Валмерово наређење.
Понизио ме и победио коначно. Поуздано сам
знао да то моја браћа не увићају, да то знамо
само Валмер и ја. Први пут на његовом лицу ја
сам разабрао саосећање. Он није скидао замиш-
љен поглед са мене, порезан неким можда сет-
ним осмехом. Ја сам га гледао дрско, с мржњом,
изазивајући га да ме обеси. Било ми је жао што
моја браћа не осећају моју патњу и жељу. Јер
бих тада зажелео да живим. Међутим, био сам
сам и са мојим победником Валмером, који је,
сигуран сам, једини наслућивао шта се збива у
мојој души. Њему је, чинило ми се, био јасан
мој напор да га изазовем на одлуку и, нај-
вероватније, једино због тога није ме обесио.
У том тренутку мој победник и господар,
мој мучитељ, био ми је људски ближи од свих
мојих сународника и сапатника. Онда је он са-
свим пословно рекао:
„Тај ваш инструменат поравнај са главом
певача."
Извршио сам и то његово наређење. Зашто?
Српски јунаци ће без двоумљења рећи зато што
сам кукавица. Дајем им часну реч да сам ову
наредбу извршио зато што је мој победиик, међу
хиљадама мојих сапатника, био једини који је
осећао моју душевну борбу и знао да сам још
по нечему човек.
Не знам да ли из пркоса или због нечег дуб-
љег, и мени недокучивог, сви су заробљеници
гледали у сунце што се искосило у плавети над

82
мочиаром Златног врта. Ваљда љима подстакнут,
у то сунце загледао сам се и ја, док нисам обне-
нпдео од светлости над собом, и сваком ћелијом
сиог тела постао свестан: поражен сам коначно.
,)а сам изгубио рат, без обзира чијом ће побе-
дом да се оконча.
Све потом о певачу, гуслама и жртвама за
и. 1 IX, било је наше ћутање. Они што су веровали
у Бога, спас су очекивали једино од његове
мнлости. Очајници су удисали свој пепео и нису
опли способни ни за какво добро другоме. Није
бнло мало оних који су веровали у чудо. Вера
у чудо је последња вера; њој се при свом крају,
приклонио и сам Христос. Тако се већина моје
браће у жицама Златног врта мучила за наду.
Л нада им је клијала и из нечије лажне вести
га фронта, из све замишљеннјег лица пуковника
Валмера, из понашања капетана фон Бенедикта
који више није гако оштро и потпуно окретао
лећа кад је Србин пред њим, из сваког сажа-
л.ивог поступка стражара који не кажњава бати-
иама за оно што је до тада обавезно кажњавао,
н.ч капљица масти које се запажају у водурини
са обареним комадићима купуса и репе којима
су нас хранили, из шале иеког стражара на ка-
налу . . . Мени је наду у крај понижења будила
ћржика која се за време купања све бешње сва-
ћала са Иштваном што постаје све љубоморнији,
а она ми све гласније говорила да ће „најдаље
за месец дана овог дебелог вепра отерати на
фронт и убити као пса". Верујем да је свачије
искуство: човеку који пати, безначајно мало
допољно је ' за надуГ Нема те ГзШлудС^тог 'чуда,
те лажи у које неће поверовати човек који пати.
р* 83
И на там искуству, ја и данас темељим веру у
неуништивост човекову и убеђење да се човек и
„пустом надом" може спасти. После Златног врта,
за мене је прометејство само мит „пусте наде“ ,
којом је, по Есхилу, Прометеј населио људске
душе. Можда се са том „пустом надом" дуже
истрајава но са истином. А наду нам је доносио
и ветар.
Ветар је имао велико чулно и психолошко
дејство на нас робове. Слушали смо га побожно,
напрегнуто, с највећом пажњоми концентрацијом
за коју смо били способни. У Златном врту, свако
годишње доба, свако доба дана има свој ветар. Не
само по смеру и снази, него по гласу: шуму, шу-
мору, брујању, хуку, хујању, цвиљењу, кршењу,
крцкању . . . У јесењи сутон, ветар са Алпа и сло-
вачких планина, заједно са јатима птица селица,
дивљих гусака и ждралова пада на мочвару и
њена језерца; то су чудесни хорови и оркестри
у непрегледним трстицима, шипразима и тра-
вуљацима. И у овом часу кад причам, ја чујем
онај први јесењи ветар који се из даљине Великог
житног острва најављује сувим шумом свеле траве,
па шумором трстик'1 пеким меким ваљањем сун-
чеве и месечеве прс нне, измешане са златастим
метлицама трске и птичјим перјем. Свако од нас,
но завичају и занимању, по искуству, тузи и чеж-
њи, слушао је ветар и чуо у њему оно што је
желео. У отупелима ветар је оживљавао усахла
сећања на прошло и далеко; онима што су још
имали наду најављивао је испуњење жеља; очај-
ницима оглашавао наступање смрти; мени поне-
кад музику оргуља које сам слушао у Нотр-Даму
6. августа 1914, уочи поласка у Србију, одлучан

84
д;| идем у рат и браним отаџбину. Црногорци,
.(латиборци и планинци, у ветру су слушали бле-
јип.а и сјуривања стада, завијања курјака, леле-
нања за мртвима; Моравци и равничари, слушали
( у шуморе својих кукуруза, роктања свиња, свир-
ку на светковинама; Мачвани су чули вриску
коња, вршидбе, свадбаре у кочијама; Которани
и Приморци — море; учитељи грају деце на
одмору; а неки само плач својих. Једне ветровите
иоћи, викну из мрака неко:
„Чујете ли, браћо? Грме топови! Штекћу
митраљези!"
„То наступа пешадија!" — викну други.
„Долазе наши! Долазе, браћо!“ — викну
трећи.
„Чујете ли коњицу, у галопу?" — пита неко.
„Тандрче комора! Знам ја шта је комора!"
— додаје вероватно негдашњи коморџија.
„Долазе, долазе ... " — шапућу око мене у
мраку.
Људи су силазили са лежаја, припијали се уз
мрата и прозоре, клечали, крстили се, шапутали
молитве. Халуцинација је најпотпуније обузимала
оае најнемоћније и болесне, па су бунцали бесми-
слице, а један је избезумљено почео да виче:
„Живела слобода! Живела Србија!"
Упали су стражари са батеријским лампама
и сабљама тукли редом оне што су клечали,
пуцали насумце док није замукао тај што је
микао „Живела Србија!" Кад нам је ветар постао
само ветар, тад смо чули јаукање претучених и
рањених.
Уморила ме нека исконска туга изазвана
сеНањима на ропство, па ћу, иеуверен да сам

85
исказао најбитније, завршити исповед о мом рат-
ном поразу.
Ослобоћење је наступило после једне иснре-
туране, ветровите и студене ноћи, када су наше
халуцинације и бесанице у зору биле избушене
стварном пуцњавом у лагеру и по селу Наћме-
ћеру. Ваљда су стражари пуцали једни на друге,
јер се наши ослободиоци које смо годинама че-
кали, нису појављивали. Опрезно смо се извла-
чили из барака и нисмо пошли на гимнастпку.
Бараке и жице око нас белеле су се од слане н
иња. Отворену лагерску капију љуљао је ветар.
На згради команде отворена врата. Нигде стра-
жара. Вратили смо се у бараке и ћутали чека-
јући нешто. Тек пред подне у нашу бараку про-
вирио је заробљеник из друге бараке и рекао
обичним гласом:
„Они су побегли."
Изашли смо из бараке. Нисмо се радовали.
Нисмо имали снаге. Нисмо смели. Нисмо више
ни умели да се радујемо. Само неко опуштање
напетости у шапутању и журба да се што пре
изаће из жице и Златног врта, у којем се већ
зажегла ватра што се ваљала од села, од Ержи-
кине куће. Тада сам веровао да је неко од нас
„коња" запалио Ержикину кућу, а у возу за
Београд сам сазнао од другова да је то учинио
наредник Иштван, највероватније пијан и у на-
ступу љубоморе. Ветар је са њеног сеника и куће
бацио ватру у трстик и расуо је по мочвари,
захватајући зрелу трску. Она је буктала, ватра и
дим ваљали се ка насипу којим смо хитали пут
села и железничке станице, сви са неким дењ-
цнма, сем мене. Осим главе и руку, ја нисам имао

86
ишпта друго да изнесем из Златног врта. Ержи-
мша запаљена кућа и трстик око н>е, узбудшш
<у ме стварније од ослобоћења. Идући насипом,
муо сам Ержикине крике и запомагања у запа-
л.ецом трстику. Застао сам и тражио је погледом
у ваљку ватре и дима који се, гоњен ветром,
кретао мрчваром. Нисам могао да је оставим
да изгорН, нисам знао како да је спасем. Пози-
вао сам ослобоћене робове да спасемо жену;
<к-лобоћенн су ме гледали равнодушно и хитали
у слободу, својим женама. Остао сам на насипу
дуго, укопан Ержикиним крицнма, раскидан ис-
кушењем да јурнем у запаљене трстике и спа-
слвам своју господарицу која ме својим симпа-
тијама понизила до корена, али ми вероватно и
снасла живот.
Зашто нисам јуриуо у запаљени трстик и
макар покушао да спасавам Ержику која је пред
љубавниковим бесом, иред куршумима љубомор-
пот Иштвана, можда и рањена побегла у трстик,
запаљен ватром са њепе куће? Да је се нисам
сетио голе у кориту, ружне, узгибане гомиле
меса и сала, жутих длака на дну трбуха и грго-
љастог смеха у пари топле воде, ја бих сигурио
јурнуо у запаљену трску. Њена ружноћа сажегла
ми самшгост и спречила да поступим по налогу
праисконске људске доброте коју сам снажно
осећао. У том ћутању пред запаљеном мочваром
н Ержикиним јауцима, одживео сам још неке
пстине о себи и људима. И нисам смогао снагу
којом се човек жртвује за човека у свакој
прилици, те тако себи отме нешто од вечности.
Пио сам још једном поражен собом; још једном
слм био собом постићен. Кад су у праску запа-

87
љене трске умукли Ержикини јауци, ја сам кре-
нуо за далеко одмаклом браћом.
Рањене савести и са мучнином у души, Ержи-
киним крицима у ушима и са ватром у Златном
врту у очима, из које излећу јата дивљих пло-
вака, гњураца, чапљи и барских орлова и вит-
лају се сивим небом над запаљеном мочваром,
ћутао сам у возу од Братиславе ка Будимпешти
и Београду. Тако је почела моја слобода.
Сећајући се сада Ержшсиних крикова, ја
мислим на плач оног одојчета, пре но што му
се пробудио отац.

6
Владимир Драговић кружи неосветљеним
стазама Караћорћевог парка да би се тачно у
девег срсо са Мишком Пубом, секретаром ско-
јевског руководства.
Мама је видела кад је нао, она је све видела
и чула. Како да јој погледа у очи? А деди? Пси-
холошки, морално, то је стварно убиство. Поми-
јама или куршумом, свеједно је Ивану Катићу.
И мени!
Заплакаће. Не сме овакав пред Мишка. Са
стазе скрену у мрак и прислони се уз стабло
да се прибере. Али он није рекао да га заспу
помијама, ни да га гаћају трулим парадајзом и
корама лубеница као џепароша на каленићкој
пијаци, идиоти! Дао им директиву да га сачекају
кад шета поред мензе и да му звижде и вичу
да је троцкист и издајник, само да му вичу и

88
 пишта више. Нека зна на чијој је страни напред-
па омладина, само то! Да нису стигли жандарми,
они би га и претукли. По његовој директиви,
ужасно! Зар толико може да се мрзи троцкист?
Партија рекла да је непријатељ, он то пренео
љима, они спремни одмах да убију. Од чланка
до бојкота, од бојкота до убиства! Од револуцио-
нара до убице — један корак! Или једна реч.
Мисао. Само мисао! Како је близу од љубави до
мржње, од друга до непријатеља, од мисли до
злочина! Или је све то једино у мојој малогра-
Ванској души? Тако мислим једино ја — Сви-
лени! Па то би сигурно и Душан урадио, вече-
рас га мора наћи, он се ослободио породичне
еентименталности. А зашто сви неком вишем од
себе доказујемо да смо спремни на све? Менп
Радовић и Данило, ја — Мишку, Мишко — Мес-
ном комитету, Месни — Централном, Централни
— Коминтсрни, она — Стаљину. . . И отац је
неком доказивао верност. Зар и он то мора? Он
сигурно зна како да не погреши комунист. По-
сумњао је у то још док је на састанку Мишко
патетично, глумачки читао из Пролетера „Маска
је пала", на крају, као из обзирности према њему,
Владимиру, шапнуо потпис чланка „Б. Д.“ . „Ви,
наравно, знате ко је Б. Д. Ето, другови, тако се
принципијелно бори један велики револуционар!
За њега не постоји ништа лично што је прече
од партијског." Онда се загледао у њега што је
дрхтао од бола и стида. Тим стидом и болом, и
због ујака и због оца, тим запрепашћењем које
није успео да скрије, толико је разочарао и
Зору да је после састанка у шетњи по Дорћолу
цо свитања гребла по његовој „малограћанској

89
души", а његове покушаје да јој образложи свој
очај, она је пресецала: „Јеси Свилени, Влади-
мире! Зашто си очајан што је раскринкан један
тако подмукао непријатељ партије? Ујак? Шта
је то ујак, отац, мајка, шта је то, Владо, према
партији?! Несрећна сам што си толико слаб."
Није успео да јој објасни своја осећања, није
смео ни да јој каже целу истину, јер она ие
може да схвати његов бол од првог разочарања
у оца. Она не разуме како је тим чланком жес-
токо и неправедно претучен, први иут од оца.
Свет му се одиста зањихао и смрачно. Неколико
дана и деду је избегавао, не долазећи на ручак
и вечеру, стидећи се оца пред њим. Као мушка-
рац, осећао је неку мушку, синовљевску одго-
ворност за оца и пред мајком, као жепом чијег
је брата његов отац онако немилосрдно напао.
Зар је баш он морао да нападне Ивана, њему
најоданијсг човека, маминог брата, у чијој кући
живимо? Није часно! Није! Ни Мишково често
дивљењс поступку Б. Д., није могло да га утеши:
„Тако ради велики бољшевик. Све жртвује пар-
тији. То је, Свилени, пример за нас. Тај твој
матори је велики човек." А кад му је и роћак
Душан, партијац, саопштио да се сели са њихове
мансарде да га не компромитује живот под истим
кровом са Иваном Катићем, био је покошен, али
ни тада није престао да жали ујака. Зашто је
баш он, Богдан Драговић, морао да напише „Мас-
ка је пала"? Директива ЦеКа или његово лично
убећење? Испада тако како деда каже: „То ти је,
синко, тај бољшевичкн морал: друг па друга,
брат на брата, син на оца, све — за победу пар-
тије! Уништити све противнике — то је ваша

90
ренолуција." Ако је деда у праву? Избегавао је
ујаков поглед и пред њим осећао пламен у обра-
шма. Шамарао га ујак и ћутањем, деда мора-
иистичким згражањем за сваким ручком, мајка
пајвише сузним очима, уздасима и прекорним
мрком кад остану сами. А кад је почео партијски
бојкот Ивана, она га дочекала: „Твој отац је све
нас јавно испљувао. Он нас је издао. Све нас је
жртвовао партији, бездушник!" „Како, мама, о
њему смеш тако да говориш? Мој отац је частан
човек! Мој отац је велики револуционар и херој
партије! Па ти си најобичнија буржујка! Твој
отац и твој брат су окорели буржуји и реакцио-
пари." „Шта ја од тебе чујем, Владимире?" „Ис-
тину!" Од стида три ноћи није долазио кући, спа-
пао у вешерници Зорине тетке, лажући Зору да
му предстоји хапшење. То је до сада највећа
лаж његовог скојевског живота. Пече га та лаж,
мораће је признати Мишку. Не Зори, разоча-
раће је. „Што си тако покуњен, Владо?" — сва-
ког дана га пита. Кад он не уме да скрије своја
осећања. Његови другови су у праву: све сла-
бости, те недоумице и таласања у њему, све му
је то од порекла и живота у буржоаским усло-
вима. Како још сме да се колеба?
Па Иван јесте троцкист. Славио је и хвалио
•гобожњу истину Андре Жида, и после осуде и
њихових признања, бранио је и Бухарина, Зинов-
јева и целу шпијунску банду. Он је у „Светло-
с'ти“ написао да су невини издајници Совјетског
Савеза, да су московска сућења „срамни и неза-
лечиви порази истине и правде". Тако говоре
само окорели антикомунисти и троцкисти. Отац
]с у име ЦеКа написао „Маска је пала". То не
91
 може бити грешка и неправда. Где ли је он
сада? Сада је у Москви једанаест сати. Можда
шета Црвеним тргом . . .
Кад је ЦеКа утврдио да је Иван Катић не-
пријатељ, кад је један Богдан Драговић, његов
најинтимнији друг, онако одлучно и јасно напи-
- сао у Пролетеру шта је и ко је Иван Катић —
онда је то истина. Она истина која прогорева
мозак. Ако су Бухарин, Камењев, Зиновјев, нај-
већи бољшевици, поклекли пред тешкоћама из-
градње социјализма и постали издајници, то
јавно признали на сућењу пред публиком и стра-
ним дипломатама и новинарима, зашто један
малодушни, буржоаски индивидуалист, какав је
Иван Катић, не би постао издајник и француски
агент? Тим пре што се у полицији слабо држао.
Завршио студије у Паризу, неколико година про-
вео у Француској, а онако мек и неотпоран, сло-
мио се на некој својој „истини". Ужасна судбина!
Шта је човек? Зар и Шекспир и Достојевски не
показују да јс човек чудовиште и зликовац. Сва-
ко можс постати убица. Свако издајник. Свако!
Страшно, страшно, ујаче!
Како се тај јадник затетурао од прве кофс
помија! А како је он то могао да гледа? Зашто
није скочио кроз прозор и рекао: Не понижа-
вајте га, барабе! Нисам вам рекао то да чините,
он јесте непријатељ, ал’ ми смо комунисти, ми се
боримо часно, памећу, не помијама, не тако срам-
но на полуслепог човека. Кад му је онај главати
Македонац ћушнуо наочаре и онако простачки
га опсовао — није више могао да гледа како су
га засули увредама и трулим парадајзом. Можда
је неко видео кад је устукнуо од прозора и дрх-

92
тао? Јесте, дрхтао је. За београдски СКОЈ остаће
,,Свилени“ , како га је још у шестом разреду крс-
тио Мишко Пуб. Опет ће да извуку закључак о
и.еговом „сестрићском опортунизму", тако га
уједе и Мишко пре оног последњег разговора о
самокритици: „Кад размишљаш о својим кому-
нистичким дужностима, шта највише замераш
ееби, Свилени? Има три месеца како ти ниси о
себи ни једну самокритику изрекао. . . А без
самокритике, као што знаш, нема очишћења од
егоизма и малограћанског талога у нама. Нови
човек је немилосрдан према својим слабостима."
Збунио га. Заиста, он је пред друговима од-
ћутао своју муку, своје сажаљење према ујаку
после прораћивања Пролетеровог чланка. Као
што је раније прећутао и Иваново мишљење о
московским сућењима, о чему су се више пута
сваћали, а није рекао партији ни о његовим чес-
тим клеветама совјетског поретка, у којем, тобо-
же, нема слободе и поштовања људске личности,
ни о његовим ситнобуржоаским закерањима дик-
татури пролетаријата, што је несумњив доказ
његовог одвајања од партије и раскида са рево-
луционарном идеологијом. О Максиму Горком
свагда говори да није велики писац. То говоре и
најгори реакционари. У ствари, он се са робије
вратио потпуно разочаран, није хтео да му прича
о славним робијашима, ни о комунистичком
универзитету на робији, само му рекао: „Сестри-
ћу, то је пакао. Чини све да не одеш на робију."
Прећутао је друговима и како га је ујак пре
десетак дана позвао у своју собу и први пут
понудио цигаретом: „Знаш да не пушим." „Знам.
Али можда ти је време да пропушиш." „Нећу

93
своју вољу да корумпирам никотином." „Вољу,
Владо, не треба проверавати на малим искуше-
њима. Ништа тако не замара дух као чистун-
ство." ,,Не слажем се. Начела су начела само док
се ниједаред не прекрше." „То је начело твог
деде." „И мог оца. И моје." „У реду, сестрићу.
Матурирао си, постајеш студент, па ти је време
и за начела. Ако би од мене потражио савет, ја
бих ти уместо свих начела предложио слободу
према начелима." „Револуција је моја слобода."
„Само док се сања, Владимире. А рад за њену
победу и победа одмах захтевају потчињавање.
Иначе си контрареволуционар. Но, оставимо сада
идеологију. Желим поново да разговарамо о
Богдановом чланку у Пролетеру и силама које
су нас сударпле. Морам да ти разјаспим неке
важне ствари у нашем животу, а пре свега, ко
ме је и зашто пријавио полицији." „Твоја раз-
јашњења ми више иису потребна." „Јесу, Влади-
мире. Желим нешто да схватиш пре но што ти
буде непотребна свачија истина. Можда се мо-
жеш спасти једне узалудне патње." „Ни од какве
патње ти ме више не можеш спасти. Нећу твој
спас." „Не буди окрутан, Владимире. За човека
нема нечасније глупости од окрутности у име
начела." „Шта имаш да ми кажеш ти који си
ми осрамотио свих шеснаест година које сам
провео у овој кући? Мама ми је живот упро-
пастила пресељењем из Ваљева. Толико се од
тебе осећам обманутим, лакше би ми било ако
бих сазнао да ме Милена није родила. Ужасно
сам несрећан, ујаче."
Није издржао. Засузио је, а Иван се окре-
нуо ка библиотеци, рамена су му подрхтавала.

94
 Та бедна погуреност, то јадничко дрхтање вели-
ког истинољупца и правдољупца, толико га забо-
лело и разјарило истовремено, па је викао у
Иванова лећа: „Понижен сам! Не могу да проћем
Сеоградом! Понизили сте ме и ти и он!"
Тада се Иван окренуо и тихо рекао:
„Јесмо. И ја те молим за опроштај. Знам да
гвоја вера не опрашта. Она не признаје самилост
и праштање. Али то што се догодило измећу мене
п твог оца, није се догодило нашом кривицом.
Пашом погрешком. Догодило се то и по нај-
вишим, и по најнижим законима света. Ако смо
криви, криви смо што смо веровали да се ти
закони могу да промене." „То су само фразе!
.Гасна ми је твоја издаја!" „Није ти, Владимире,
јасно оно што не знаш. Не желим да се правдам,
а још мање желим да оптужујем твог оца, мог
животног друга. Желим само да ти кажем оно
што ти не знаш. Саслушај ме, молим те. Незна-
н.е је наша истинска несрећа." „Мислиш, схва-
тићу те, кад се као ти ослободим заблуда?"
„Схватићеш ме кад сазпаш истину. Мршави, који
ме вероватно пријавио полицији да поткопа
Вогдана тамо у Централном комитету и истисне
' га из Србије ..." „Зар ти и таквог комунисту,
главног илегалца Мршавог, хоћеш да прогласиш
провокатором? Срамота! Надаш се да ћу ја твоје
пнтриге примити као истину? То, ујаче, нећеш
дочекати!" Обема шакама ослоњен о полице пре-
пуие књига, Иван се сагнуо и окренуо као од
ударца и шапнуо: „А ако дочекам, сестрићу?"
„Пећеш то дочекати, ујаче!" „Седи, чуј ме Вла-
димире. Ја добро знам колико је узалудна и не-
моћпа људска реч. Стани!"

95
 Изјурио је напоље да не чује ни реч сумње
у свог оца. Жалио је ујака као да је умро и исто-
времено пребацивао себи због таквих осећања.
Овакав, он не може постати прави комунист.
Он никад неће бити револуционар као отац. Где
ли је он сада? Ноћас би с њим о мржњи разго-
варао. То са мржњом, односно с бескомпромис
ношћу у борби против непријатеља, особито из-
дајника, опортуниста и отпадника, одувек је било
најсложеније у његовој тежњи ка новом човеку
и бољшевизацији карактера и схватања. Мишко
Пуб му непогрешиво осети то колебање. Тај лу-
кавко види све у њему. Зашто касни?
Излази на парковску стазу, корача лагано,
погнут.
И Зора види све у њему. Зато је на састанку
комитета пре неколико дана морао поново да се
изјашњава о Ивану Катићу и ни политичком
оштрином, коју ни Мишко није испољио, није
сасвим успео да убеди другове у своју искреност;
зато су га и прекидали, захтевајући да им још
конкретније образложи своја осећања према уја-
ку. Тада је схватио да их једино лажима може
уверити у свој бољшевички однос према ујаку-
-непријатељу. И покушао је тешким изразима
да их обмањује, када га је Мишко прекинуо:
„Стани, Владо. Једну очигледну издају, каква
је издаја Ивана Катића, није логично толиким
фразама доказивати. Тако се нешто доказује себи
самом, а не нама који верујемо партији." „Тако
је, Мишко. За оно што нам је јасно и за оно у
шта верујемо, потребно нам је мало и обичних
речи" — ошамарила га и Зора, гледајући га пра-
во у очи. „Сетите се, другови, са колико мало

96
јн*чи и каквом јасноћом наш Брка, Стаљин, из-
иаже и најсложеније теоријске. и филозофске
пнари" — убацио се Иале. „Па с колико је мало
н обичних речи друг Богдам Драговић у Проле-
н-ру, разобличио издајничку работу Ивана Ка-
шћа. Фразе и брбљања својства су интелигената
н опортуниста" — одсекао је Раде.
Тада се оно страшно догодило у љему, тада:
иод строгим и проверавајућим погледима дру-
гова, изгубио је дах, али је то потрајало највише
иеколико секунди, па се упркос Мишку Пубу
осмехнуо исто онако надмоћно и презриво како
му се осмехивао у својим победама над њим у
н.пховом вечном супарништву, од дечјих игара
н учења, до освајања девојака и револуционар-
с тна, на шта му се Мишко за свагда осветио
надимком — Свилени. На тај жиг није пристајао,
тај крст порекла и живота у вили Вукашина
Катића, ниједним скојевским подвигом до сада
нпје успео да збрише. Протекло је више секунди
док је Мишко проговорио: „Шта је теби, Сви-
лени, сада смешно?" „Ти, Мишко. Да, ти! А ја
предлажем. . . " И предложио је да се Иван Ка-
тић сачека код Опште студентске мензе, поред
које шета сваке вечери, и приреди му се бојкот
студената — партијаца и скојеваца. „Ако пред-
лог прихватате, ја се пријављујем да организујем
гу акцију."
Предлог су сви обрадовано прихватили, је-
дини је Мишко натмурен гледао у колена. Као
побсћен? Да ли само то? С том недоумицом оти-
нгио је са састанка. Две ноћи мучиле га бесанице:
било би часније да му је партија наредила да
иуца у Ивана Катића, но што му он организује
? | Ј»сН Ш И К '
97
срамоћење и понижење. Знао је да је за Ивана
Катића понижење човека она патња због које
треба и променити свет. Колико пута му о томе
говорио и понављао: „Поред гладних, не забо-
рављај, непоштено је бити сит; поред голих и
босих, ружно је бити лепо обучен; стидно је бити
радостан док други плачу и срећан док други
пате. Срамно је и глупо, Владимире, у овом вре-
мену бити себичан и задовол>ан." Подстакнут тим
речима, он је у седмом разреду данима мучио
себе глаћу и неспавањем, раздавао сиротиши и
циганчићима у Јатаган-мали своја одела и ципеле,
носио са Мишком храну и лекове туберкулозној
породици незапосленог радника на Чукарици.
Тако је морално усавршавао себе ка свом идеалу
— комунисте и новог човека. Али зашто нови
човек мора да буде немилосрдан према својим
слабостима, зашто њему морају бити тућа сажа-
љења и праштања човеку? То је оно питање о
којем није могао да разговара са ујаком, ни са
једним својим другом. Може једино себи да га
упућује и сваки пут друкчије да одговори.
И док се тих дана, одлажући акцију код
студентске мензе, кидао и распињао измећу са-
жаљења према ујаку и задатка који му је пар-
тија поставила, који је он сам себи задао, измећу
љубави и дужности којом себе и њега понижава,
упала је и Зора са својом сумњом: „Последњих
дана блуде ти мисли, Владо. Много си расејан и
одсутан. Чак и кад се грлимо. На састанцима
само фразираш. Сви осећају да ниси искрен. Кад
си са друговима, имаш неку малограћанску по-
требу да се разликујеш од свих. Осамљујеш се и
избегаваш друштво. Као да нешто страшно крП-

98
јеш. Зар и од мене?" Уплашио се тих речи; она
ги добро види. Гледао је у плаве, пегичасте очи
и дуго миловао по коси док није смислио изговор
ш хитни одлазак. Тада већ коначно убећен да
нише не сме да одлаже своју акцију.
Здраво, Свилени! Немци су провалили у Пољ-
псу. Рат! А из њега — револуција и социјализам
у Европи.
Ти, Пубићу, касниш више од пет минута, —
изненади се с коликом је срџбом у гласу Изре-
као прекор блиском другу, па додаде тихо: —
Знам. Бомбардована је Варшава.
Наступа наше време, Свилени. Какав ће то
земљотрес бити! Преврнућемо нашу Краљевину!
Шта си урадио?
Корачају дубље у таму.
Организација излета у реду. Полазе возом
ујутру у шест, у осам увече се враћају. Пренео
сам директиву да Бањац не учествује у култур-
ном програму и да се подвргне бојкоту. Мећу-
гим, твоја сестра, Наћа . . .
Јеси ли им рекао да са Бањцем нико ни у
возу не седи на истој клупи и ни реч не прого-
вори, ако поће с њима?
Рекао сам им да га потпуно осаме. Мећутим,
као што знаш, Бањац је омиљен у студентским
масама и толико популаран да и твоја сестра . . .
Тим пре, морамо га одлучно сасећи. Тај тип
не заводи само малограћанке, него и студентске
масе.
Твоја сестра Наћа из познатих разлога даје
најжешћи отпор бојкоту. Неће да пева на при-
редби без његове пратње.

Г 99
 Наћу ми више не натичи на нос! Вечерас ћу
ја с њом то да средим, не брини. Шта си ти
урадио. с твојим ујкицом?
Опет осети жељу да га ошамари, али се
свлада:
Сачекан је код студентске мензе и добио
што је заслужио.
Испричај ми детаљно целу акцију.
Било је двадесетак-тридесетак скојеваца и
партијаца у мензи на вечери кад је он наишао.
Они су му приредили праву демонстрацију. За-
сули су га помијама и трулим парадајзом!
Еуте неколико корака.
То је, Свилени, само половично успела ак-
ција.
Зашто само половично?
Мишко Пуб га заобиће и продужи да корача:
О томе ћемо подробније на састанку. Јеси ли
господина Ивана Катића видео после?
Нисам. Зашто бих га гледао?
Ми се морамо навићи да непријатеља гле-
дамо у очи. Троцкисту треба психолошки дотући.
Уосталом, ако тај господин има трунчицу поноса
у себи, излаз му постоји.
Излаз? Какав излаз?! — Ухвати га за миши-
цу и испусти као да је додирнуо ужарену шип-
ку, покајавши се одмах. — Он је потпуно из-
губљен човек. Сломљен.
Слушај, Владо, твом ујкици филозофу, гледа-
јући га право у очи, треба да кажеш јасно и
гласно: Логика издаје има и логичан крај. Логич-
ну тачку. Ако он још увек има нешто досто-
јанства у себи, ако није апсолутни подлац . . .

100
 Стаде пред Мишка и унесе му се у лице:
Откуд теби та идеја, Пубе? Изум реакцио-
иарног писца. Оног којег ми комунисти не чи-
тамо.
Како откуд мени та идеја? — обрецну се,
ааобиђе Владимира и настави да корача брже:
- У овом времену не може се делимично бити
пн издајник, ни револуционар. Затресла се земаљ-
пса кугла, Владо. Спадају све маске, оклопи, лете
цилиндри, кишобрани, наочари за сунце. . . Пла-
мен догађаја претвара у дим малограђанске сно-
не и брбљарије. Дело, акција, то је сада човек!
Ме слажеш се?
Фразираш глупости, Пубе! И то патетичне
глупости! Најгоре. — Осећа праву сласт да згуж-
на и исмеје Мишка. Не само Мишка, свог секре-
гара који га је психолошки приморао на вече-
рашњу гадост, него Мишка из читавог њиховог
друговања још од поласка у основну школу,
када га освојио храброшћу да се пење на нај-
нише дрвеће и завирује по подрумима и свуда
где он није см ео. . . Како је могао да буде бли-
зак друг с њим и воли га, пррдобија за кому-
иизам, сваке вечери виђа тог Мишка што друго-
нима издева најпоганије надимке, што ужива да
друге ухвати у некој срамоти и то после на
иајлукавији начин објави, а онда сваког пора-
женог и угроженог узме у заштиту? Зар тек
сада увиђа зашто је он увек штитио слабе и
иомагао рђаве ђаке, а рушио успешне и ружио
пајбоље? Најобичнији демагог! Рећи ће му нај-
лад да је његова популарност међу београдском
омладином, због чега је и постао секретар руко-
нодства, заснована на демагогији и лукавству.

101
Рећи му све! Тај заштитник и „васпитач" малих
лопова и коцкара, та другарчина глупака и сла-
бића, тај лафчина што на корзоу увек вуче са
собом гомилу шегрта, неке ровашене и сакате
типове из београдског подземља, па све њих
претвара у „напредне омладинце", да му се диве
и обожавају га. Сад му скресати! Да господариш
и намећеш своју вохву, да све потчиниш себи,
ти се и забављаш са ружним и старим девој-
кама! Савкин љубавник! Знам те напамет, Пубе!
Стоје један према другом, не виде израз и
очи, чују дисање:
Ти дрхтиш, Свилени?
И ти дрхтиш, Пубићу!
Шта имаш да ми кажеш?
Владимир Драговић уздахну; не може да му
каже то што мисли. Наставља да корача. Уз њега
корача и Мишко:
Састанак комитета је у десет. Бићу код тебе
у пола десет.
Зашто сутра у десет? У десет почињу трке.
Зар се нисмо договорили да сви идемо и нави-
јамо за Чехе?
Више немамо времена за буржоаске проводе.
Наступили су судбоносни догаћаји. А конспи-
рација налаже . . .
Не говори фразе и не мистификуј стварнК
Конспирација је теби алиби за најгоре особин^.
Није реч о конспирацији због конспирације,
будало! Реч је о нашој мобилизацији! Сада се
постаје прави бољшевик и нови човек, или се
отпада. Дочекали смо.
Владимир Драговић осећа неодољиву жељу
да му каже да је он први од другова, не, први

102
чопек кога је омрзао. Једино би се том искре-
ношћу искупио пред собом, био прави бољшевик.
Лко му то не каже, стварно је малограћанин и
сннлени. Има времена да сабере снагу за ту по-
бсду. Јер, поћи ће кући тек када буде сигуран
дн су мама и деда поспали. Ако га виде вечерас,
они ће по шеговом лицу знати шта је учинио.
( ’ дедом му је увек најтеже. Мораће најпре с
Душаном братски да се посаветује. Да ли ће га
схватити тај паметни и лукави Преровац? Једино
Г>и га отац разумео. Колико је сада сати у
Москви?

Мишко Пуб уплашен Наћиним одбијањем да

бојкотује Бањца, жели што пре да је види, али
јсдино изговором да иде на састанак са вишом
незом може да се растане са Владом Драговићем
који га нервира што не успева да скрије грижу
цгго је организовао бојкот ујака. Како не схвата
политички и морални значај своје акције, како
не види колики ће му углед она донети мећу
београдским скојевцима? Ни пред њим, најбољим
другом, нема храбрости да призна свој опорту-
низам, па се очајнички оборио на идеју логичног
еамоубиства. „Шигаљевштина, нечајевштина" —
понавља ујакове реакционарне глупости. Ако.
Убацио му РаШс1а спирохету и она му се сада
зирива у мозак. Ипак, жао му га је. Стварно га
жали. Он није крив што је одрастао поред Ивана
Кнтића. Човек не може из своје коже. Услови и
стнарају и руше револуционарну свест. Ако њега

103
оволико мучи једна овако ситна и безопасна
акција, како ће он са том својом типично мало-
граћанско-интелигентском душом, сутра да води
омладину на барикаде и јуриша против батаљона
жандармерије и пукова краљеве гарде? Одавно
њега нагриза декаденција, иако је теоријски нај-
поткованији у скојевском руководству. Свеједно
што најбоље тумачи Капитал и Антидиринг, гуши
се он у ујаковом идејном брлогу. А син Богдана
Драговића! Жалосно! Мораће много више вре-
мена да посвети каљењу његовог мекушног карак-
тера. Не сме више фамилијарно да се односи
према пријатељевим слабостима. Сутра вече, тач-
ку по тачку, све слабости на видело. Јадни мој
Свилени! Стара је то истина: не може се бити
скојевац и бољшевик, а живети као буржуј у
вили и у салону ћаскати са дедом, окорелим
граћанином и ујаком троцкистом. Али и мени
су кућа и отац — централни проблем!
Могу јш још мало да те пратим?
Само до ћошка, Владо.
Не слуша шта му говори. Треба му помоћи
да се што пре ишчупа из тог катићевског кала.
Као његов најбољи друг и секретар, сноси део
кривице за неке његове слабости које могу бити
кобне по његову револуционарну будућност. А он
је благодарећи оцу, са Богдановим ореолом и
легендом, можда и од њега, Мишка, популарнији
код омладине. Сада су му ујаковом издајом мало
очукани рогови.
Е, па, здраво, Владо! Ујутру сам тачно у де-
вет под твојим прозором. Прелазећи улицу, скре-
ће лево да завара смер ако га посматра. Догаћаји
који наступају, непогрешиво ће нас разврстати.

104
 Моје време! Београд ће бити црвена престоница,
цела земља биће слободна, наш а. . . Застаје ис-
иред отвореног прозора одакле радио јавља о
напредовању немачке армије у Пољској. Није му
жао Пољске. То је и заслужила својом анти-
совјетском политиком. Да сврати код Савке?
Не, не!
Али, шта ће он ако Наћа не пристане на бој-
кот Бањца, ако сутра на излету на Космај одбије
да пева без његове гитаре? Биће то његов први
иораз пред партијом, биће осрамоћен пред коми-
тетом. Знаће цела скојевска организација да
Мишко Пуб ни своју сестру, тобоже напредну и
организовану студенткињу, није убедио да бој-
котује једног моралног прљавка који се скрива
лажним револуционарством. Страшан удар на
мој ауторитет! Породица је најтеже бреме сва-
ком револуционару. Каква га тек искушења
чекају.
Ускаче у трамвај и, по обичају, остаје на
задњој платформи, уз сам улаз, да у случају
опасности од агената најлакше стругне. Два ско-
јевца што стоје код средњих врата поздрављају
га осмехом и прилазе му. Зауставља их погледом
н хитрим покретом кажипрста ка елегантном
граћанину који стоји иза њих: агент! Чини то
због свог ауторитета: они треба да верују да он
познаје све агенте београдске полиције; и због
њиховог васпитања: скојевци морају бити свагда
мобилни и спремни да умакну; и због неспремно-
сти да вечерас с њима разговара о Матвеју Коже-
мјакину, роману Максима Горког, који им је дао
да прочитају, обећавши им разговор и о Траве-
повом Мртвачком броду и Гвозденој пети Џек

105
Лондона, књигама о којима они имају подељена
мишљења. Скојевци се мрште на „агента" и на
првој станици искачу из трамваја, ругајући му
се. Зна, то чине да пред њим покажу храброст,
али ће их он критиковати због овог недоличног
понашања. Баци! Парадери и фразери, консти-
туционално! Само кроз акције и окршаје могу
се проверити. Стаје уз задње прозорско окно и
припрети им прстом, али са осмехом: скојевски
руководилац мора бити увек принципијелан и
ауторитативан, али истовремено присан и оми-
љен друг. Притиска чело уз гвоздену шипку: шта
да чини ако Наћу не убеди?
Кад искочи из трамваја, схвати да је прошао
своју станицу. Пожури ка кући незадовољан со-
бом и због овог промашаја. Нека расејаност,
није због сукоба са Савком, не! Рат га потресао.
То је неспособност да влада собом у сваком
расположењу. Опасна, гадна мана у илегали. Веж-
бама воље мора постићи да истовремено мисли
на неколико ствари, све види око себе и држн
на дизгинима воље. Да мучи тело и казни себе
За расејаност, што игда може потрча вождовач-
јшм кривим и неравним улицама. Пред својом
кућом, под сијалицом, угледа Наћу са неким
мушкарцем и припи се уз ограду, у сенку. Наћа
се нешто жустро објашњава, обоје машурукама.
Прикраде им се сенкама: Бањац! Уздрхта од
срџбе. Жели да јурне и потуче се с њим пред.
њом; од свих њених удварача и момака једино
њега истински мрзи. Мрзи га одувек, пре одлуке
партије о бојкоту, чим га је видео једне вечери
на почетку лета како је власнички пригрлио
Наћу, са руком спуштеном јој на бедро, што му

106
је доказивало да је та рука већ била свуда на
њеном телу. А о његовој мушкости и неодољи-
вости мећу Наћиним другарицама, шапућу се
чуда. Наћа му је једном дрско, без имало стида,
рекла да је тај провокатор и покварењак Рајко
Бањац „највећи лаф на Правном факултету".
Расрдила га том похвалом. Покушавао је разго-
ворима да је одврати од њега, није хтела ни да
чује. Неколико пута је одлучивао да покрене
њено искључење из СКОЈ-а, па је у последњем
тренутку одустајао, јер она би, и иначе склона
пороцима, без скојевске дисциплине и здраве
комунистичке средине, брзо пропала. Штета, хра-
бра је, интелигентна, популарна, може много да
користи општој ствари.
Од Бањчевог звонког и заталасаног смеха
шмугну у градилиште и оста у неозиданој кући
све док се Бањац и Наћа не растадоше, не пољу-
бивши се, што га као мало смири. Можда је од-
лука партије да се он бојкотује као проповедник
слободне љубави, ипак деловала на њу да се
одвоји од њега. Ни вечерас му не успе да уће у
кућу, а да га у предсобљу не дочека мајка са
увек истим, жалостивним изразом. А он, као и
свагда, свлада се и испољи само узорну учтивост
и нежност у гласу:
Забога, мама, зашто ме тако несрећно гле-
даш?
Нема те од јутрос, сине. Ниси ни ручао. Чуо
си да је рат почео. После Пољске, Бора каже,
па реду смо ми.
Милошу, ући! — виче Бора Пуб из своје Собе
одакле се чује радио.

107
 Заузет сам! Свратићу кад завршим посао, —
одговори му осорно као и увек.
Сине, тата хоће с тобом да разговара о не-
чему важном. Хајде да вечераш, па ући код оца.
Нисам гладан, мама. С њим ћу сутра. Имам
с Наћом важна посла, пусти ме, молим те. —
Врховима прстију помилова мајку по образу да
мало ублажи јеткост свог гласа: неиздржљива
му је та њена усплахирена брижност, то дрхта-
ње и прекори кад год се ноћу касно врати, то
њено стајање на балкону или прозору увек кад
одлази. Онеспокојава га толики страх, и уз очево
цинично реакционарство чини му непријатним
живот у кући. Оца некако и схвата: високи чи-
новник, добро плаћен да служи класи на власти,
вероватно се надао да га у првој владиној смени
узму за министра. Али она! Била ратна болни-
чарка, јунак-девојка, прешла Албанију, ранили
је Арнаути из заседе, она је заиста гинула за ту
своју отаџбину, а сада се понаша као преиспољна
кукавица. Сада је устрашена малограћанка, којој
не Пада на памет да и њена деца имају неку своју
отДћбину и идеале, за које су спремни, за које
морају да гину. Наше роћене мајке су данас
највећи савезници буржоазије и њене полиције,
треба то рећи у неком летку. Али треба их и
васпитавати. А она неће ни „Мати" од Горког
да прочита.
Милошу, звао сам те!
Неће да се одазове оцу. Грубо отвори врата
Наћине собе и занеме, укопа се од њеног згужва-
ног комбинезона: она се вечерас с оним типом
ваљала негде!

108
 Нађа наставља да се свлачи, откопчавајући
грудњак као да је сама, али јој његова заблену-
гост дуго траје и срди је:
Ти, Мишко, никад ниси видео голу женску?
Срете јој поглед крупних, дрских очију: нема
руж на уснама, јасна ствар! Седе у фотељу, не
ирестајући да је шиба погледом. Како само рас-
калашно, блудно стоји! Следбеница слободне
љубави, страшно! Еути и прибира се; чека да и
и,у мине жеља за свађом коју јој види у очима.
Као да јој и руке подрхтавају од љутње док
навлачи доњи део пиџаме, па почиње да јој прича
о немачком продору у Пољску и бомбардовању
Варшаве.
Тако морају да нрођу сви империјалнстички
сатрапи. Пољски народ сад мора да пита своју
господу шљахтиће: Где су вам пријатељи и савез-
ници, Енглеска и Француска? У шта сте нас гур-
нули са својим антибољшевизмом?
Нађа се завуче под чаршав, пресавн јастук
за полулежећи положај, припали цигарету и
обрати му се оштро:
Пређи на ствар!
Прелазим. Твом активу је саонштена одлука
иартије о бојкоту оног типа о чијим оргијама са
нама, другарицама комунисткињама, прича цео
Бсоград. Скандализујући се, наравно. А ти, као
да ниси свесна колику политичку штету наноси
нартији његова пропаганда слободне љубави и
све то што чините ви, његове следбенице?
Најпре, Рајко Бањац није никакав тип. Он
је комунист храбрији и поштенији од тебе и
гиог друга Владе. Да ти сад не набрајам друге.

109
 Није твоје да нам процењујеш поштење и
храброст.
Ко се као Бањац тукао са жандармима на
демонстрацији против Конкордата? Ко се од вас
борио заједно са штрајкачима у Икарусу, као
он? Још је модар од кундака и пендрека!
А ти му видаш револуционарне ране? Ти му
са твојим колегиницама, бројиш модрице, је ли,
колонтајко?
Није те срамота мени тако да говориш!
Ни сви фашисти и троцкисти нису кукавице,
гуско! А помишљаш ли зашто је храбар тај твој,
то јест, ваш заједнички лаф?
Зато што је невиђен идеалист! Што има
велико, романтично срце!
Срце?
Да, срце! И не кези се! Што је човечина и
мушкарчина! Ако баш хоћеш све да ти кажем.
Страшан је!
Сјајно, сестро! За тебе је идеалист — муш-
карчина! У чијем се великом, романтичном срцу
праћакате и понекад почерупате вас неколико
малограђанских Венера. . . Сјајно! За тебе је
романтичар борац за отворен куплерај!
Она збаци чаршав са себе и спусти ноге на
под:
Па ти си најобичнији завидљивко! Злобник!
Ти си оличење малограђанштине! Ти немаш ни
памет, ни срце да схватиш љубав слободног муш-
карца и слободне жене! Љубав људи ослобође-
них од Бога, и од вашег поседничког и буржоас-
ког егоизма, и од свих традиција, рачуна, морал-
ног лицемерја. За тебе је, ћифто, неморал испу-
њење љубавне жудње са бићем које се слободно

110
воли и само воли, које се љубављу не заробљава,
не претвара у посед, у својину! Као ви своје
другарице!
Али се претвара у моралну прљавштину.
У блуд!
Зар има веће моралне прљавштине од љубо-
море која раздире вас који себе сматрате правим
бољшевицима и узорним комунистима? Зашто
си оставио Лелу, егоисто!
Не вичи, чуће нас тата. Смири се, па да раз-
говарамо као другови.
Нећу с тобом другарске разговоре. И не изи-
гравај ми секретара и важног друга! Не подно-
сим хијерархију!
Мишко седе на ивицу кревета, поћута па рече
промењеним гласом:
Добро, Наћа, зар треба поново да те подсе-
ћам на Лењинову полемику са Александром Ко-
лонтај? Зар теби, стварно, ништа не значи она
сјајна Лењинова мисао, оно питање: „Можете
ли ви, другарице Колонтај, да пијете воду из
чаше чије су ивице загаћене тућим испљувцима?"
То је вулгарна, то је гадна доскочица! То
није никаква мисао.
За тебе Лењин мисли вулгарно, гадно? Шта
се то с тобом догаћа, Наћа?
Ништа! Ја се дивим Лењину, зна се зашто.
Али што се тиче љубави, нисам му присталица.
Уосталом, шта се Лењина тиче љубав. И не поку-
шавај, буразеру, да ме гњавиш неким фалш тео-
ријама, које ја знам боље од тебе.
Није реч о теоријама, реч је о моралној чис-
тоти комунисте, нас који треба у свему да будемо
пример омладини.

111
 Ту нашу, ту буржоаску хипокризију о љу-
бавној чистоти и моногамији, на коју су, не знам
из којих разлога насели бољшевици, чак и један
генијални Лењин, ја презирем више од свик бур-
жоаских лажи и малограђанских предрасуда.
Губи се!
Ти, дакле, не увиђаш колике политичке ште-
те наносе партији те ваше патолошке брбља-
рије о слободној љубави, и та ваша оргијања
са Бањцем, Сандићем и Буком?
Никаква оргијања не постоје! И никакав
блуд ми не спроводимо. То су интриге и подло-
сти оних ружних и скочањених партијки, оних
успаљуша које нико неће. И вас затуцаних лини-
јаша и лицемера! Да, лицемера! Знамо се добро,
буразеру. А ми, које ви раскринкавате, ми се
само искрено и поштено волимо и поштујемо
своја и туђа осећања. Како смете да прогласите
бојког човека кога обожавају студентске масе?
Ви сте политички идиоти! Наређујете ми да пре-
зирем свог друга, да не говорим с њим, и не
поздрављам га, еј, и не поздрављам се! Са чове-
ком кога волнм!
Волнш?
Не смешкај се! Ја нисам заљубл>ена у Бањца!
Он ми је само драг и близак човек. Али нећу
сутра да га бојкотујем. Нећу! То је нечасно, то
је срамно за комунисту!
Мишко не зна шта да чини са овом раз-
бешњеном колонтајком. Ако је не преваспита,
изгубљена је за партију. И компромитоваће га
на Универзитету. Тактички је погрешно повео
разговор с њом. Треба је на осећања ухватити,
на сестринску сентименталност.

112
 Добро, Нађа, кажи ти мени како ћу ја сутра
друговима да објасним зашто нисам успео тебе,
моју сестру да убедим?
У шта да ме убедиш? Да вршим насиље?
Да је за борбено учвршћење наших редова,
за довршетак бољшевизације СКОЈ-а и Партије,
неопходан одлучан обрачун са свим идејним
застрањивањима и моралном трулежи!
Не признајем да сам у било чему идејно за-
странила.
О идејним застрањењима, једино партија до-
носи објективан суд.
Партија може да погреши.
Партија не греши. Греше само њени чланови.
Ми.
У ту ме глупост нећеш уверити. Губи се,
хоћу да спавам! Морам да устанем у пола пет.
Угаси стоиу лампу.

М АГЛ О М У М А ГЛ У

Наш повратак возом у ослобођену отаџбину

крајем новембра 1918. трајао је четири-пет дана
н збивао се по незапамћено густој, мразној маг-
ли; толико густој да сс кроз прозор гледани нису
нндели ни суседни вагони, као ни бандере и
дрпеће поред пруге, Враћајући се у своју отаџби-
ну после четири године робовања и путујући
и.ом, ми је нисмо видели; њена села и поља,
1 1 1 умс и путеве, потопила је магла, па смо само

113
по речима и псовкама на станицама знали да
смо на својој земљи. Од Новог Сада до Београда,
воз је бојажљиво милео читав дан, сваки час
застајкивао и непрестано звиждао. Моји другови
су очајнички зурили у маглу и узвикивали:
„Браћо, где ли смо са д ?. . . Па где је, људи, тај
Београд?!" Кроз Маћарску, нарочито до Будим-
пеште и у њој, они су, мање обрадовани слобо-
дом, а више из освете према пораженом неприја-
тељу, певали и драли се до изнемоглости. Ми,
аустро-угарски заробљеници, могли смо се осе-
ћати победницима само на аустро-угарској тери-
торији; у својој отаџбини, ми смо се осећали по-
раженим ратницима које чека презир ратника-
-победника, наших ослободилаца. Зато су од Субо-
тице сви замукли, а од Новог Сада сви стрепели
утучени: кога ће од својих затећи живог. Та исти-
на да је читава Србија за време четворогодишњег
рата била бојиштс и умиралиште, мучно и болно
је прожела и оптеретила наш доживљај краја
рата, ослобоћење, почетак мира. Уз остала тешка
осећања при повратку, ја нисам могао да се од-
браним ни од ове драстичне симболике: повратак
из ропства кроз маглу, у слободу — маглу, у
будућност — маглу. У Будимпешти, на станици,
од продавца новина разабрао сам да је у Русији
пре годину дана извршена револуција, збачен
цар, и да су бољшевици на власти. Нисам знао
ко су бољшевици и шта им је циљ, али саму
револуцију, само рушење поретка, света зла и
безумља, света ратника и заробљеника, бојишта
и лагера, доживео сам као најаву неког општег
спаса и раћање наде, верујући да долази ново
доба, одлучан да се борим за њега.

114
 Кад је у сутону воз негде стао и дуго није
кретао, неко је повикао: „Људи, ово је Београд!"
Ми смо неодлучно, са дењцима, сишли из вагона
у маглу и без поздрава погубили се у њој. И ме-
ни су из магле изронили Милена и ујак Најдан.
V ствари, они су под плинском светлошћу угле-
дали мене и због мог јадног изгледа бризнули у
плач; заплакао сам и ја, али за мајком. Кад смо
фијакером кроз маглу пошли кући, није се ви-
дела ни улица, ни куће, само ми је стрмина била
доказ да се успињемо Бирчаниновом; да сам,
дакле, у Београду. Милена ми обе руке држала
на својим крилима и пиљила у мене не преста-
јући да плаче. Од веселог и распричаног ујака
Најдана, сазнао сам да је отац у Паризу на по-
словима југословенског уједињења и да ће за
десетак дана стићи. Та вест ми слакшала улазак
у кућу — још нисмо сви ту, тек треба да се
прикупимо. Тада сам запитао Милену да ли је
од неког нешто чула о Богдану Драговићу, оном
другу о коме сам јој писао из Скопља, ујесен
1914. Нешто збуњена, Милена ми исприча да је
Ногдан у ослободилачком наступању наше војске
свратио у Прерово да је види, преноћио и про-
дужио ка северу, а пре неки дан јавио јој се из
Суботице да ускоро долази у Београд. Нисам
пздржао, одмах сам је питао: „Је л' се вас двоје
полите?" „Па да! Много!" То је била моја прва
животна радост од слободе. Нека моја лична
ратна победа. Пољубио сам сестру, мислим тек
тада, јер је дотле само она мене љубила.
А кад сам ушао у кућу коју је ујак Најдан
шшшебнички већ оправио и оспособио за ста-
нопање, прикупио нешто намештаја, поставио и

115
тепихе, у мојој соби изнад кревета окачио оште-
ћен мамин портрет који је сачувала наша слуш-
киња Цана, доживео сам шок од таквог сусрета
са .мајком. Нисам могао да се макнем из њеног
пох*леда; нисам могао да се нагледам моје лепе
мајке која ћути; тресао сам се у некој грозници,
натерао сам ујака и сестру да сви троје вечерамо
у мојој соби под њеним погледом. После вечере
сву ноћ нисам угасио лампу, нисам ни мотао ни
хтео да зажмурим пред њеним замишљеним по-
гледом уиртим у мене, као да ме пита шта сам
доживео и чинио у жицама Златног врта?
У ту моју прву ноћ у ослобоћеном Београду
у пашој кући, нећу да роним ни сада и ни због
каквс своје истине. Нека ми остане као грозница,
буицање, привићења запаљене наћмећерске моч-
варе . . . Рећи ћу само: те ирве ноћи у мојој соби
и ослобоћеном Београду, за свагда, просто ду-
шом, тугом, целим бићем схватио сам да је са
целокупним предратпим животом коначно свр-
шено.
Први дан и сваки дан потом, све што сам
видео у Београду и сазнао од живих о мртвима
и нреживелима, све што се збивало у Београду,
земљи, око мене, потврћивало је велику промену,
болан прелом: то јесте наша кућа, али ми је
тућа; Милена и ја, ујак, наше комшије, прежи-
вели пријатељи и другови, јесмо ми, али смо
други људи; Београд порушен и некако остарео
под окупацијом, јесте Београд, али то није онај
Београд из којег сам отишао на студије у Париз
и после у рат; ми се јесмо ослободили, али је та
слобода неиздржљиво тужна к мучна; јесте на-
ступио мир, али то је неизвестан мир и није ми

116
мир који смо замишљали и сневали одлазећи у
рат. Овај мир нема радосно и победничко лице.
И тако су ми се низала и укрштала несагласја;
жеље, свест и осећања, драматично се сукобља-
вајући са стварношћу. Моје нерасположење се
све више замућивало сазнавањима ко је све по-
гинуо, умро у ропству, нестао, или ко се све
од другова, пријатеља, суседа и познаника неча-
сно понео под окупацијом. Сви преживели били
су рањени тугом за неким блиским, а многи бог-
ме и осрамоћени што су живи, јер су искушења
била дуготрајна. Толико је изгинуло наших дру-
гова и знанаца; толико је безгробно мртвих, то-
лико је живих богаља, толико је жена у црнини
н мушкараца са брадом жалобника, толико је
кућа пустих и полупустих, деце сирочади и жена
удовица, да је мени било нечовечно радоваги се
победи и миру. Заиста, тој се нашој слободи
мало ко и веселио сем, кажу, првог дана, кад се
нојавила наша војска, дочекана плачем и кри-
цима.
Једног преподнева, снежило је, пошао сам са
Миленом у шстњу до Калемегдана и нисмо сти-
гли до парка. Вратили смо се кући. Нисам могао
да гледам толику беду и сиротињу на улици,
иепознате људе у похабаним и подераним вој-
ничким и официрским шињелима, гладну децу
и беспризорну дечурлију, инвалиде који су од
спаког „господина" и „госпоће" у име ратних
заслуга и изгубљених ногу и руку за отаџбину,
унрећено и срџбено тражили новац. Жене су
преко Теразија носиле нарамке дрва на лећима.
Сељанке су продавале по неколико кромпира и
јабука, а црноберзијанци нас хватали за рукаве

117
и нудили колонијалну и мануфактурну робу из
Беча и Пеште. Неколико познаника које сам срео,
више су се изненадили што ме виде живог, но
што су ми се обрадовали. Девојке, наше вршња-
киње, устрептале при поздрављању, не испуштају
ти руку, распитују се за ратнике, позивају на
славе, нуде нова виђења и сусрете. У тим првим
данима нашег ослобођења, радосна и весела лица,
задовољна и победничка изгледа, у Београду су
били једино ратни забушанти, црноберзијанци
или они што су се враћали из Француске, где су
провели рат. Ја сам дуго мрзео радосне и веселе
суграђане. На људску радост после првог свет-
ског рата, привикао сам се тек на студијама у
Паризу, у туђем свету, где радовање и забаву
нисам сматрао моралним прекршајем.
Те позне јесени и зиме 1918, мене су уне-
срећивале сахране у Београду. Неофарбан ковчег
на двоколици коју вуче мршаво кљусе, крстача
коју носи дечак или инвалид, поп, за ковчегом
погружсна и нема жена, баба, смрачени ратник
у подераном шињелу — то је цела пратња. По-
некад само поп и једна жена или један човек;
понекад и без попа, дечак и девојчица за ковче-
гом. Није било људи ни за сахрану! После толи-
ког умирања, толике смрти и паћења, људи више
нису могли ни да жале те који су умирали у
миру. Сва се осећања потроше, а сажаљење међу
првима.
За доба које је наступало, чинило ми се да
нам је најчовечније осећање било страхопошто-
вање према демобилисаним ратницима, натмуре-
ним и уморним, на махове према свему гневним,
љутим на све живе, највише на оне који нису
118
ратовали. Сваким даном сам све више сретао
разочаране у слободу и мир, људе увређене сл о
бодом и миром; скоро свакоме је нова држава
доносила по неку увреду и неправду. Није ми
било потребно ни месец дана мира и слободе, па
да сХвагим да се дугим и скупим ратом какав је
био наш, српски рат, не задобија ни мир, ни
слобода: тај наш мир за који се дуго ратовале,
угибао се, сламао се под тугом и умором пре-
живелих; некако мучна и тегебна била је та наша
слобода, за коју смо се дуго борили; била је пуна
и свакојаких освета, баналног славољубља и
много, одмах много лажи, нарочито политичких.
Ратујући за слободу и уједињење свих Срба,
Хрвата и Словенаца, ми смо ратовали и за прав-
ду свима; тих дана сам увидео да људске патње
и жртве једино правда може да надокнади. А те
је правде мало било, и т® за оне који су је нај-
више заслуживали. Наш мир је одмах почео
јуришом на власт, јуришом у каријере, афере,
пљачке државног и народног. У нашој савреме-
ној историји, у моралном држању људи, ваљда
ништа није тако ружно и ниско било, као те,
прве поратне године. Корупција и непојмљив не-
ред и у души и у држави; ништа није функцио-
нисало сем, донекле, кафане. Држава за коју смо
се борили, одмах се видело, није та која се поли-
тичким погађањима и уценама стварала тих дана
у Београду. Осим збрајања изгинулих, умрлих и
несталих, и осим бриге за храну и огрев, ми пре-
живели смо, чини ми се, највише говорили о
иашем уједињењу са Хрватима и Словенцима.
За преполовљени српски народ, то уједињење
са Хрватима и Словенцима, како сам га ја дожи-

119
вео, било је једно еруптивно испољавање колек-
тивног нагона за самоодржањем. Наш, такозвани
обични свет, осећао је да се уједињењем јача
изнемогло народно биће, попуњавају изгинули
редови, ојачава мали и угрожени народ за бу-
дући рат са великима и немилосрднима. То ује
дињење, остатку српског народа било је у психо
лошком погледу једина морална и историјскт
накнада за толике жртве, једина опипљива по-
тврда да је одбијање аустро-угарског ултиматума
1914. и повлачење преко Албаније имало неки
смисао за будућност. А она хрватска условља-
вања, политичке шпекулације и комбинаторике
око уједињења са нама, и ја сам, са преживелим
ратницима, доживљавао као обесмишљавање на-
ше ратне победе, као страховиту неправду према
српском страдању и ратним жртвама.
Све до Богдановог доласка у Београд и нашег
заједничког и незаборавног сусрета и вићања са
Бором Пубом, ја сам врло ретко излазио из куће.
Нисам ни читао. Према књигама из очеве библио-
теке, које је наша слушкиња Цана углавном сачу-
вала, односио сам се равнодушно као према ћу-
повима из неолитског доба; нису ми узнемиравале
ни мисао ни машту. Непрестано сам био са Миле-
ном, нисам могао да је се нагледам; слушао сам
њене ратне и окупацијске доживљаје, упознавао
сам сестру, откривао промене, сазнавао шта су
јој рат и ропство узели и оставили. Постала је
смирена, строга и замишљена као мама. И много
лепша но што је била одлазећи у ратне болни-
чарке; разрасла се, добила у снази и женстве-
ности. Својим променама, Милена ми наметнула
зебњу: колико је и у чему је рат Богдана про-

120
менио? И мене њему. Можемо ли промењени
један другоме бити оно што смо били у скоп-
ским касарнама и на сувоборском бојишту? Иако
сам био потиштен, био сам и смирен што Милена
и ја, сами, без оца, живимо прве поратне дане.
Ујак Најдан нас снабдевао намирницама, бринуо
за нас, а наша домаћица Цана нам кувала и
спремала кућу, непрестано нас подсећајући на
мајку о којој смо нас двоје само ћутањем збо-
рили. 0 свом ропству, Милени нисам приповедао,
чекао сам Богдана, па да им се исповедим. А она
се за моје страдање није ни занимала, као да
је то била нека и само моја несрећа, било јој
довољно што сам жив. Причала ми дуго и ис-
црпно о ваљевској болници, заједничком боло-
вању и оздрављењу са Богданом у његовој соби
и како им је споро израстала од тифуса опала
коса; како им је у том њиховом пролећу дуго
цветала дуња у прозору. У Милениним дожив-
љајима из Прерова, силно ме узбудила прича о
деди Аћиму и његовој смрти; деда ми, собом и
Преровом, створио завичај, неку мени тајну,
тамну, ирационалну и биолошку основу посто-
јања. Осетио сам да сам са дубоким људским
кореном, осетио сам неко ново, посебно пошто-
вање и захвалност према оцу што је роћен у
Прерову. Одлучио сам да чим ојачам и доће
отац, одем деди на гроб у то незнано и сада
моје Прерово.
И када је на Бадњи дан ујутру, пред вра-
тима моје собе Милена повикала: „Устај, дошао
Богдан!", ја сам задрхтао од страха, и та ме дрх-
тавица није напуштала читавог дана: шта сам ја
њему сада? Њега, очигледно, није распињала

121
недоумица: шта је он мени? Већ од загрљаја и
првих реченица, морали смо обојица увидети да
више нисмо они младићи које је на Сувобору,
крајем новембра 1914, рат раставио, најпре њего-
вим рањавањем, а онда мојим несрећним падом
у ропство. Био је официр, потпоручник, само-
уверен, оптимиста, видно срећан. И то не зато
што се рат завршио и што има Милену, него
зато што је победила револуција у Русији и што
је чврсто веровао да ће се револуција разгорети
Европом и сасвим сигурно обузети и нашу се-
љачку и тек ослобоћену земљу. Било је прошло
четири године и месец дана од нашег растанка,
а он се одмах распричао о руској револуцији,
Лењину и Троцком, о првој власти радника и
сељака у историји човечанства, о совјетској др-
жави у којој већ ие постоји новац, што му је
био доказ да на земљи најзад настаје рај. Од
читавог свог рага, за недељу дана колико смо
провели заједно до његовог повратка у команду,
испричао ми је исцрпно само своје згражање над
Солунским процесом, назвавши га „срамотом срп-
ске историје" и излио свој социјалистички бес на
краља Александра и Николу Пашића. А најзна-
чајније што је имао да ми повери из рата, био
је његов сусрет са Петром Бајевићем негде у
Албанији, „једним чудесним младобосанцем", ка-
ко рече, четником Војводе Вука, Аписовим аген-
том, крга је преобразио у социјалисту и преко
мог оца Вукашина послао у Француску на сту-
дије, и то одмах после Солунског процеса, на
којем је требало да буде лажни сведок против
Аписа, а он био његов бранилац. Толико је оду-
шевљено говорио о Петру Бајевићу, да је и Ми-

122
лени било непријатно да га слуша. Било ми је
сасвим јасно да је после рата његов први при-
јатељ Петар, а не ја, да га више и цени и воли
но мене. Било је то моје тешко поратно разоча-
рање. Требало је да прође неколико месеци па
да ми зарасте та мирнодопска рана. Уистину,
тиштао ме тај први сусрет са Богданом све док
нисам упознао Петра Бајевића, и сам га заволео,
врло брзо подлегавши заводљивој снази његове
романтичарско-бунтовничке природе. А осетио
сам се донекле равноправан са обојицом, тек
када сам са њима почео да другујем на рево-
луционарним пословима и комунистичким зада-
цима, које нам је Богдан постављао, уверивши
се опет да је равноправност у храбрости нај-
људскија равноправност.
Врло ме заболело и то што Богдана није ни
мало занимало где сам био три године, што ме
није подстакао да му исповедим моје ропство
у Златном врту. Да ли зато што је био сав обу-
зет будућношћу коју му је обасјала руска рево-
луција, или зато што је у мом паду у ропство
видео кукавцчлук и нешто нечасно? Не знам.
Али то памтим.
Пратећи га са Миленом на станицу по оном
младом негаженом снежићу низ Бирчанинову,
не мање незадовољан собом но Богданом, ја сам,
сасвим неодговарајуће прилици, почео да му
говорим да је овај рат изгубио човек на обема
зараћеним странама, да су рат изгубили сви који
су веровали да је човек разуман створ, а људска
историја некакво напредовање и ка вишем циљу
осмишљено деловање. Прекинуо ме врло одлуч-

123
но: „Овај рат се окончава револуцијом. И он је,
драги мој Иване, добијен за будућност. Добиће
га потлачени и сви они који поћу за Лењином
и бољшевицима. Разум је на тој страни света.
Човек је најзад нашао свој прави пут ..." Није
завршио мисао. Били смо на углу улице Књаза
Милоша кад угледасмо жену у кошуљи коју
јури гологлави војник са исуканим бајонетом.
Она је трчала ка нама запомажући, а он урли-
као: „Курво! Курво!" Нас троје потрчасмо ка
жени, али не стигосмо: опкорачена ратником,
она је у самртничком ропцу кркљала у локви
крви која се ширила по снегу. Милена одгурну
убицу и покуша да пружи помоћ жени. Ја сам
се придржао за липу, гледао како се руменило
крви шири спегом и сећао се таквих румених
мрља по сувоборском снегу 1914, схватајући да
се рат није окончао, да су сада и куће ратника,
трпезе и брачне иостеље постале бојиште. А не-
срећни ратни побсдник, стајао је мирно пред
Богданом и муцао: „Курва, господине потпоруч-
ниче. Курвала се са мојим роћеним братом, шкар-
товом, док сам ја шест година ратовао. Он ми
побеже, ал' ћу да га наћем, господине поручни-
че . .. "
Продужили смо ка станици ћутећи о смрти
неверне жене којом је почињао мир и о ратном
победнику који се после шест година ратовања
за отаџбину и слободу враћа кући и убија жену
коју воли, зато што није издржала у чекању, те
тако своју слободу претвара у своју робију. Ку-
тао сам о томе и са Миленом, али сам Богдану,
неколико дана по његовом одласку написао пи-
смо о слободи-рушиоцу наде и илузија, о сло-

124
боди којом се копају нови ровови, заснивају
пова бојишта, започињу нове деобе: најпре на
ратнике и издајнике, на Солунце и заробљенике,
иа црнорукце и белорукце, на сараднике оку-
натора и часне патриоте, на поштене и непоштене
трговце и пекаре, на часне и нечасне Српкиње,
на верне и неверне жене; потом су почеле деобе
страначке и националне, на богате и сиромашне,
на власт и потлачене. Писао сам му о слободи
која рањава и нерањене у рату, о слободи која
боли и раћа нове страхове. А он ме изненадио,
хоћу рећи, обрадовао једним промишљеним и
амбициозним писмом о слободи којом се освеш-
ћује патња потчињених и понижених, о слободи
која раћа наду и храброст.
Али, ја сада знам да нема те слободе у којој
човек неће учинити оно што је учинио онај
зидарски радпик свом детету. А не верујем ни у
његову патњу којом би могао да се искупи. Зло
надвисује човека.
Не куца ми се више. Кажу, од дуга и љубо-
море, најбрже се стари. Сажаљевам писце и све
такозване психологе који објашњавају човеков
унутрашњи живот; који нас ауторитетом своје
професије уверавају да знају шта и како човек
мисли и осећа. Јуче ми није отпоздравио један
мој друг са робије, пуштен после мене, коме сам
се толико обрадовао да сам раширио руке да га
загрлим. А он ме ошинуо мржњом и окренуо
главу, запањивши ме толико да сам са подигну-
тим рукама остао све док ми се неке девојчице
нису насмејале и покренуле да корачам као по
неску до колена, кроз трњак погледа. О, дао бих

125
годину живота за моћ да тачно искажем своја
осећања и мисли јуче од подне до ове зоре. Ни-
шта се истинито не може изрећи! Ништа.

Вукашин Катић забринуто шетка по великом

салону и нестрпљиво чека Ивана и другу емисију
Радио-Лондона. Иако Иван скрива и ћути, он зна
и види шта се збива с њим. Како га свирепо про-
гањају комунисти, његови другови! Из Москве
их нахушкао Богдан, наш Богдан, мој Богдан,
кога је волео као сина и поштовао као најчасни-
јег човека, а само жалио што страда због идеја
које заступа. То је она права несрећа: свој те
туче! Свој на свога! Кад се овако разрачунавају
са својима и најбољим људима, и то кад нису
на власти, док им полидија краљевине ломи ко-
сти и тера их на робију, какви би тек били пре-
ма стварним противницима кад би дошли на
власт? И вечерас су Ивану нешто опако прире-
дили ти млади фанатици, кад он са оцем не
може да разговара ни о светском рату што ће
се ускоро сручиги на Југославију. Катићи га не
могу преживети. У прошлом је постојао фронт и
позадина, знао се непријатељ, постојао је народ
морално спреман за борење и трпњу, постојао је
јасан и велики циљ. А сада општи морални слом,
зло, смрт са свих страна. Сад се не зна ко ти није
и ко ти сутра неће бити непријатељ. На грани-
цама државе још рат није почео, а у кућама се
одавно заратило измећу очева и деце, закрвило
се мећу браћом, пријатељима, друговима, мећу

126
женама и мужевима. Све потегло нож за неку
своју веру и корист. Велики и мали, сви су пре-
варени од неког, сви су због нечег увређени и
жедни освете. И све ће се разлике међу људима
преко крви равнати.
Телефон опет звони, неће да се јави: послед-
њих данд, Владимира непрестано зивкају његови.
Снују ли снују црну пређу, ти млади фанатици!
Бар да им не буде телефонист и веза. Међу њима
су сигурнв и ©ни к®ји на улицама пљују Ивана,
који ће га и убити у овом помрачењу ума што
се као зараза шири светом. А он, са чим ће у
пропаст? Зар само с поразима? До рата и у рату
— опозиција Пашићу, ништа није постигао, ни-
шта се није урадило онако како је верввао да
је за народ дебрв. После рата, опет опозиција,
сада и краљу, сада и негдашњим својим друго-
вима и истомишљеницима, ни хиљаду присталица
није задобио, ни ст® иствмишљеника данас нема.
А за високе и поштене циљсве се борио и бори.
Не бври се више. Ни три пријатеља даиас нема.
Усамљен, без утицаја и значаја, опкољен прези-
ром властодржаца, корумпираних интелектуалаца
и апсвлутним неразумевањем народа и младог
нараштаја! Ко беше тај Вукашин Катић? К©?
Четрдесет година у опозицији првтив власти и
политике за своју корист, политике спремне на
свакојаке опачине и прљавштине, а он ни под
Живковићевом диктатуром није успео да заслужи
ни ноћ апсе! Она нвћ, оно Бадње вече кад је по
проглашењу диктатуре, са Иваном до свитања, са
спремљеним стварима, узбуђен, чак некако радо-
стан, узалудно чекао жандарме да га одведу у
ап су. . . Толико га се нису плашили, толико им

127
св©јим н©рицањем менархије, непоштене и глупе
власти није засметао, да нису имали пвтребе ни
да га у кварт приведу на саслушање, како при-
воде пијанице кад јавно псују краља и државу.
Жалостан и тужан биланс! А ©н је некад био
„морални мач Србије"! Свака његова реч чула
се читавом Србијом. И кад се пвнадао да ће у
новој и уједињеној држави, после Солунског про-
цеса, великих ратних погрешака и заблуда, да
загрми истин®м из Скупштине и објави нови по-
литички. програм, одједном је за његову реч
оглувело све. Ни уморним ратницима, ни сналаж-
љивим неборцима, његова република није била
потребна. У миру, ииједна му се политичка нада
није остварила. Југославија, његов политички
идеал, пропала је самим стварањем. Да сачува
верност ©лги, верност кеја није враћање дуга
за оие изневере у младости, нег® му је душевна
пвтреба за мвралнвм чистотом своје патње за
њ®м, он, удовац са педесет година, не само да
се није оженио, иег® ни пријатељицу није хтео
да има. Мучио се и самоћом згоревао своју муш-
кост и само у ретким и све рећим путовањима
у Париз, са неким увелим пријатељицама из свог
париског доба, одживео би своју жудњу за же-
ном. Све у свему, заиста, жалостан и јадан би-
ланс! Без животног дела, без животног друга,
без спокојства и разлога за било какву наду у
сутрашњицу. У оном рату изгубио Олгу и неке
идеале, у миру остао и без деце. Милену му ©те®
Б®гдан, тај несрећни коминтерновац што јој оја-
дио и опустео живот, Иван му залутао у мрачна
и јалова посла, од робије ништа више није пости-
гао, а отућила му га и Вера. Чекао унуке, уздао

128
се у Владимира, васпитавао га и гајио, бдио над
II,им, бранио од очеве заразе, а чувајући му оца
и љубав према њему. Узалуд! Пошао за оцем, у
п,егов@ зл®. И ®н се упутио у пропаст. Ивановог
Растка васпитавају Катарина и Најдан, подми-
1\ују га играчкама и парама, тај му неће бити
унук. Мала Олга — мека и слабашна на оца.
И сад — други светски рат! Први се завршио
револуцијама, мир започео новим рововима, дуб-
л>им и коначнијим од оних ратних. Био је то мир
који је само припремао рат. Чиме ли ће да се
оконча овај други рат, какав ће после њега бити
мир? Шта ће бити од ове државе која је почела
да пропада истог часа кад је и створена? Држава
која мир није могла да поднесе, нема никаквог
нзгледа ии рат да преживи. А Срби у свом ду-
ховном бунилу и распаду, у неком кобном раско-
раку са својим могућностима, временом и светом,
још нису сагледали обману и лаж своје ратне
победе, па не разумеју ни зашто их мрзе они за
чије су ослобоћење изгинули, зашто их њихова
браћа не сматрају браћом? Шта ће бити од зем-
л,е и народа у коме су сви против свих?
Телефон упорно звони, мора да се јави.
Добро вече. Ко? Драгиша Васић? — Откуд
ти да ме се баш вечерас сетиш, после толиких
година невићања? Зашто се морамо окупити?
Доцкан, Драгиша! И ја целог дана мислим с
којим циљевима почиње други светски рат. Да,
да. Само су у политици, а неки кажу и у љу-
бави, све лажи уверљиве. Можда. Ми Срби да
ее окупљамо? За шта још ми можемо да се оку-
ппмо? Све што смо у рату стекли, изгубили смо
у мпру. А у миру смо стекли само нове неприја-
129
теље. Да, да. Опасније но што смо имали у
прошлом рату. Не слажем се. Не слажем се,
Драгиша. То .су старе заблуде, Драгиша. Не,
не. Политичар без присталица није политичар.
Политичар без успеха, без власти, није поли-
тичар. Власт је циљ и садржај сваке политике.
Ја сам у тој ствари макијавелист. Слободан Јо-
вановић? Зашто да не? Можемо да разговарамо.
Чекам вас сутра у десет.
Спусти слушалицу и седе у фотељу: заиста
је рат почео кад и њега зову да спасава српски
народ. Стварање националног програма кад се
нема времена ни за ратни план? Доцкан, доцкан,
господо! Да се врати политици? Како човек који
од несреће не може да спасе ни своју децу, ни
себе, како може да спасава народ? Национални
програм стварају људи са надом и заблудама у
које се може веровати, а не старци, очајни од
искуства, којима су костобоља и шуљеви највећа
мука св®г живота. Смрт је једино наше озбиљно
питање. Доцкан, господо, доцкан! Опет су други
пре нас хитнули у будућност ону фаталну стрелу
времена. И ми је нећемо стићи. Не, господо.
Испусти цигарету: зашто га то сазнање не
боли као некад? Чим је напунио седамдесет, ско-
ро одједном у његовом осећању збила се велика
промена: будућност је нестала и у срцу и у
мислима; садашњост је изгубила прећашњи зна-
чај и јасноћу, постала једнолична и заморна,
а прошлост у сети, добија све већи значај. Тмона,
на тренутке и осунчана сета над минулим, уз
љубав за Владимира, у овим данима најлепше
је његово осећање. Има му вредност већу, верује,
и од негдашњих младићких нада у будућност.

130
Или му се само тако чини, тако жели да буде?
()н одавно не успева ни да смисли наду. Пре-
сахла је она као што су му пресахле и неке стра-
сти, без којих није могао ни да замисли свој
живот. V ствари, кад сада размишља о живљењу
н времену, најдуже размишља о пролазности.
И себи — честици пролазности, која се вољом не
може ни убрзати, ни успорити у свом кретању
и паду. Као она Толстојева честица у инерцији
историје. Зато и верује да су и они који су пре
иас хитнули у будућност своју стрелу времена,
гакоће је хитнули за неким који је то исто пре
њих учинио, и да нико никог више не може до-
стићи у хуку историје. А оно што се у младости
чинило напретком и уздизањем, у старости је
иад и растакање. Ма где се човек успео, свагда
умире на подножју и у урвини. Па зашто онда
да га брине судбина народа који своју судбину
ие може да измени? Та је брига постала навика.
У ствари, није то више ни брига.
Улази Милена сва скрушена и седа према
њему с обореним погледом. Плакала. Сигурно
због Ивана.
Зашго Ивап ие сиће кад сам га молио?
Ујка Најдан га гњави неким својим говором.
Сићи ће.
Њега су вечерас опет напали они Богданови
лудаци. Он треба што пре да се склони у Пре-
рово код Адама. Иван рат мора да сачека у селу.
Како ће, тата, код Адама кад га и његов син
бојкотује? Видиш ли да је Душан побегао од нас
и не долази откад је Иван нападнут? Душан је
иећ у неком партијском комитету.

131
 Адам ће Ивана примити као брата и неће га
се тицати Душанова партија. После оне несреће
са Толиним сином Алексом, престао је да се бави
сваком политиком. Он је од свих нас најбољи
Катић.
Не може се Иван сакрити ни у Прерову.
И тамо сада има комуниста, Душан их је ство-
рио.
Ако их и има, сигурно нису као ови београд-
скн фанатици. Ови Богданови. Сељаци не могу
бити фанатици. Они не убијају због мишљења и
вере, они убијају за њиву и отаџбину.
Еуте. Милена подиже глас:
Тата, ја сам одлучила да се растанем с Бог-
даном.
Хвала Богу. Хвала Богу, најзад, — хтеде да
узвикне. Ако је младост изгубила, нека бар спасе
нешто достојанства. Али знајући дубину њене
љубави и сумњајући у њену снагу за то раски-
дање, речс равнодухшшм гласом:
Раставио вас је, надам се, рат. Као и у жи-
воту народа, изгледа ми, и у животу неких поро-
дица, рат реши и оно у миру нерешиво.
Нећу ни рат, ни случај да ми одлуче живот
са Богданом. То хоћу ја својом вољом да решим.
Вечерас ћу рећи Влади. Ако је и њему партија
преча од мајке, као што је његовом оцу преча
од мене и свих нас и свега на свету, онда. . .
Нека ме се одрекне . . . Нека . . . — замуче.
Вукашин уздрхта од сажаљења; али осећа и
неку сласт скривене освете: због Богдана, због
ге његове партије, напустила је она њега 1919,
кад му је без Олге било најтеже, оставила га
самог у овој кућерини и заљубљена и срећна

132
отишла да живи пролетерски у некој ваљевској
чатрљи. Напустила је оца да јој, забога, мужа
пеликог комунисту, будућег члана Централног
комитета, политички не компромитује таст бур-
жуј и живот у вили. Кути. Пушта је да плаче.
Нека размишља и о својој издаји њега, оца, о
проклетству тих издаја очева које теку њихо-
пом, катићевском, преровском крвљу.
Уће Иван и ослони се на Миленину фотељу,
епуштајући јој длан на косу:
Нико не заслужује твоје сузе. Нико, чујеш
ли? — окреће се оцу: — Желео си да разгова-
рамо о нечему?
Вукашин ћути: како да га спасе, кад он у
себи носи, као туберкулозу, неку болест пропа-
дања. Неспособан је да се спасе. Одувек се спли-
ће у свакодневнци и реалности, тетура и пада,
ништа не види јасно, људи су му идеје. Не умс
да дела, што је год јавно покушао претрпео је
неуспехе, у политици слом. Уништиће га н.егови.
Много брзо стари несрећник. На робији је оста-
рио. Руши га и неспавање.
Тата, звао си ме.
Да се договоримо шта ћемо и куд ћемо,
Иване. За неки месец и ми ћемо се наћи у рату.
Вероватно. А у том случају немамо се о чему
договарати.
Како то мислиш?
Једино у рату живот има јасан и тачан циљ:
да се убија и да се преживи.
Ми се, Иване, морамо мучити само за ово
друго.
Не можемо се, оче, спасти. Памећу, свакако
не. Једино страхом ако се спасемо. Страх може
133
све. Ових дана размишљам и о томе. Страх је
наша најживотнија и најпаметнија моћ. Али
мене није страх. Не осећам разлог за страх. Ми-
леџџ, молим те, смири се.
Пред тобом, Иване, није само рат. Ти си још
млад човек, пред тобом је и његов мир. Мвжда
је наша и национална и породична несрећа што ,
уочи прошлог рата нисмо довољно мислили на
мир после њега.
Мир?! Који мир? — Хода, виче: — Мир у
којем је било мање слободе но пре рата за осло-
боћење, мир у којем су чињене веће неправде
н® у рату, у којем су владале веће лажи но у
рату, у којем су политичари били непоштенији,
а богаташи безочнији но икад у овој земљи?
Какав мир! У том миру беснео је рат за истреб-
љење неистомишљеника. У том миру све се за
нови рат спремало!
Па ја ти се не супротстављам, Иване. У томе
смо истомишљеници, забога! — рече сасвим тихо
и благо Вукашин.
Иван га не слуша, следи свој гневни залег:
Био је то мир у којем се ратовало за све
што немамо, а против свих који не мисле као ми.
И хвала Богу што се руши тај историјски при-
вид, та хипокризија прогреса, та велика обмана
историје. Што се тај криминал укида, просто,
својом дијалектиком. Мени, оче, рат доноси
олакшање. Биће макар мање лажи.
Неће, Иване, неће. У модерним временима
сваки рат почиње с великом лажју. Не може
друкчије. Морални напредак човечанства зауста-
вио се у хипокризији. Злу је неопходан алиби.
Што је већи рат, већа је и лаж у његовом циљу.

134
Ио, баталимо филозофирање. Да сам на твом
месту, одмах бих напустио Београд и отишао у
Прерово.
Зашто?
У времену које наступа, ти ћеш у Београду
страдати.
Од кога ти желиш мене да спасеш, од кога
ја могу данас да се спасем?
Вукашин дуго поћута док се одлучи:
Комуниста, другова, да се спасеш. Најпре,
својих заблуда, Иване.
Којих заблуда? Мени је до неких заблуда
стало толико колико и до живота.
Ти си, на жалосг, поверовао у највеће заблу-
де овог времена. И жртвовао си им живот.
Иван се зауставља пред њим:
Слушај, оче . . . На такав суд о мом животу,
не могу ни сада да пристанем. Такав закључак
ме чини кривим и пред собом и пред тобом.
Пред свима вама које сам разочарао. А ја се не
осећам кривим. Не. Нисам живот посветио злим
циљевима. Нисте ви у праву зато што ја иисам
у праву.
Твоје заблуде служе великом злу, мој синко!
Које моје заблуде служе великом злу?
Твоја вера да се може свет променити. Твоја
вера да се комунисти боре за велике идеале и
да ће их остварити.
У томе је ствар, и то је она фундаментална
разлика мећу нама . . . Ја ћу док не цркнем, док
ми мозак не иструли, да верујем: ако се овај
свет не може променити, онда је у њему све
дозвољено. Треба га и уништити. Да, баш уни-
штити!

135
 Вукашин снуждено заклима главом: откако
је ухапшен и отеран на робију, има од тада пет
година, њих двојица се нису овако сударили.
Жао му га је било, избегавао је политичке раз-
говоре. Жао му га је сада више но икада, па
уместо да му каже шта мисли о његовом рево-
луционарству, рече:
Нисам у то уверен, Иване.
А зар ти никад, док си био социјалист, прњ
сталица Светозара Марковића и потом, ниси ве-
ровао да се свет може променити, да се друш-
твени идсали могу остварити?
Веровао сам.
Зар твој отац, такоће, није имао неку сличну
веру и својс идсале које није остварио?
Свакако да је имао. Мећутим, ми Срби од
Светог Саве идемо из заблуде у заблуду. Време
је да се то увиди, Ивапе.
То се нс може ни да увиди, ни да измени.
Какав бих ја човек био да нисам поверовао у
идеале? Да, у заблуде. V те највеће заблуде у
које су веровали мој отац и моји преци, у које
су одувек веровали они бољи људи на земљи?
Посечена њиховим разговором, Милена се
уврећепо загледа у оца и брата: зар у овом часу,
кад јој се слама живот, кад их моли за подршку,
њен отац и брат започињу старе распре. Викну:
Молим вас, немојте о политици и вечерас! Не
могу више да слушам о томе, не могу! Постојим,
ваљда, н ја и моја несрећа.
Постојиш, ћерко. Али се сада све наше не-
среће сливају у једно питање: како да прежи-
вимо ово што наступа?

136
 10

С А ОЦЕМ НА СВ А Д БУ У ПРЕРОВО
И МОЈИ ПРВИ ПОРАЗИ У М ИРУ

Три дана сам ћутао и савладавао бесмисао

говорења са самим собом, бесмисао те обмане
«>ца и жене да пишем „Кљигу". Књигу коју никад
пико неће прочитати, јер је ја ником не наме-
н.ујем. Осим себи. Без икаквог посла, бојкотом
партије сатеран у кућу, јавно осрамоћен, замо-
рен читањем, могу још једино да се бавим собом.
Да у себи и са собом нешто радим. Да спасавам
«ебе собом. Да се уверавам да нисам издајник,
подлац и шпијун. А зар то треба? Од свих Жи-
дових књига најмање волим његове дневнике.
Русоове Исповести су ми биле досадне и никад
пх други пут не бих читао. За мемоаре немам
живот, ни самоуверење. То бављење собом, чак
н ако иије самољубље, то је немоћ за бављен.е
правим стварима. Али ја морам да куцам на
машипи и својима, макар и овом обманом, по-
нратим неку наду да нисам коначно пропао.
А рат је неминован, рат ће ме спасти. Претуриће
се свет. Ако и преживим ту рушевину, мучиће
ме теже муке од садашњих, и сви ћемо један
другом нешто друго бити.
Наставићу о поратним данима. Они су моја
животна раскрсница.
По Богдановом одласку у команду, живео
( ам у чекању оца из Париза; чекао сам га с љу-
(>ављу и поштовањем које до рата нисам гајио
према њему; чекао сам га да сазнам његова рат-
па искуства и њима проверим своја. Осећао сам
137
у себи и један снажан порив да нешто велико
почнем, а нисам знао шта то велико ја могу.
Време сам проводио у разговорима са Миленом,
крепећи се њеним нежностима и материнским ста-
рањем, храбрећи се њеним преровским иску-
ствима. Она је из Прерова донела снажну веру
у народ, у моћ људи, особито жена, да и без
рачуна чине добро и свладавају зла. Таквим при-
чама о преровском народу, био сам подстакнут
да се искрено мучим да повратим веру у људе,
без које, знао сам добро, нема ни вере у про-
мену света, ни у будућност друкчију од прош-
лости. Ако добра нема у људима, не може га
бити ни у друштву.
А Вукашин је стигао без најаве, једног јану-
арског јутра, нробудивши најпре Милену, па
мсне Милена, сва уплакана. Ја сам схватио да
плаче за мамом, сузе су и мене загушнле; од
страха да не заридам кад угледам оца, одуговла-
чио сам сусрет, умивао се хладном водом, брисао
лице и опет умивао. Онда сам сишао у трпеза-
рију гдс мс чскао отац: смршао, остарео, за-
мишљен, загрлио ме срдачно и крепко, ни речју
ни гестом патетично. Ничим није одавао осећање
да ми се изузетно обрадовао, ничим није пока-
зивао да се нисмо видели четири године и да
смо у том времену преживели први светски рат,
ја остао без .мајке, он без жене. Вукашин Катић
се понашао као да смо се растали пре неколико
месеци, као на сваком повратку из иностранства.
Приметио сам да ми се ниједном није обратио
са „сине". И никад после рата, све до вести да
је почео други светски рат, отац ми није рекао
„сине". Ја сам за њега био само Иван, што ми

138
је, особито првих дана с њим, веома годило.
Изражавана је тиме и свест о промени и моје
личности и света у којем смо до рата живели.
Пајвеће изненаћење приредио ми је В. К. непо-
мињањем Олге. Све до поласка на студије, сваке
вечери, заједно са Миленом, ја сам очекивао да
пам отац исприча како је то „Олга нестала у
мећави на Проклетијама". Али, о Олги се мећу
пама ћутало, као да никад није постојала. Било
јс то ћутање много тужно и мучно.
Овде сам прекинуо проживљавање себе и
нотрагу за својим греховима и кривицама које би
могле бити корен моје пропасти и једно више,
надморално оправдање партијске казне. Четири
ноћи нисам куцао на машини. Вера ми једне
вечери свратила у собу, али ја се нисам макао
од стола; отишла је уврећена и ко зна када ће
ми опет доћи. Отац ме узалудно чекао на тераси
да пијемо кафу и припитује како ми напредује
рад на књизи, нисам силазио ни разговарао с
њим. Милена узалудно свраћала у моју собу и
распитивала се за моје здравл,е. Тишином у на-
шој кући, задовољна је једино моја ташта Ката-
рина. Кад сам био у посети Бори Пубу, његов
син, Владимиров друг и млади комунист, иначе
сјајан младић коме сам се увек радовао, није
ме поздравио иако смо се сударили на капији.
Тај догаћај ме страховито погодио, али сам га
прећутао Бори, који ми је поводом партијског
бојкота рекао нешто пубовски цинично и засме-
јао ме: „Ја сам, Иване, све до тог комунистичког
бојкота тебе, веровао да је највећа несрећа у
овом животу имати децу комунисте. А сад по

139
теби видим, да је још горе имати децу троц-
кисте. Нека ме Бог сачува њиховог опамећивања."
Прочитао сам све што сам написао о по-
вратку из ропства и увићам да ми н'е полази за
руком да искажем себе. Бежи ми живот из пера,
као вода из мреже! Неће моја истина у рече-
ницу! Неће, али морам да наставим своју об-
ману.
Први поратни политички разговор са оцем
гласи отприлике овако:
„Причај ми како у Паризу изгледа мир?" —
рекао сам оцу.
„Мир? Свеогпнти је немир! Као да почиње
нови рат. На улицама нека брутална раскалаш-
ност, нека невићена жестина у страстима. Рекло
би се, најсрсћније су жене. А много је пијаних,
свакако не само од победе. Рат су, Иване, као и
увек, добили нски генерали, а најубедљивије рат-
ни лиферанти. А овај мир, за сада, добијају
жене и новинари."
Насмејао сам се.
„Да, да! Мећутим, ипфлација сеје панику и
чини и слободу толико девалвираном, да људи
сваког јутра и вечери узимају новине, као да ће
у њима прочитати објаву новог рата. Све ми се
чини да ће мир коначно припасти комунистима.
Из Русије сада, Иване, светом веје и велика
нада и велики страх."
„А шта ти мислиш о руској револуцији? Шта
се тамо збило?"
„Право да ти кажем, кад су социјалисти
Немачке и Француске 1914. одушевљено пошли
у рат да гину за цара и отаџбину, ја сам био

140
1-игуран да је са револуцијом и Марксовом идео-
логијом свршено за свагда. А да она букне у
царској и сељачкој Русији, у то се нико писмен
није надао. Та се револуција догодила онако
како се догађају катастрофални земљотреси.
Тако је ја видим."
„Не слажем се, оче. (Обратио сам му се са
оче, уместо ,тата‘ и са своје стране и обраћа-
љем померио наш однос на поратни ступањ).
Дуга и велика патња натерала је руски народ
под заставу Лењина и Троцког. Патња, а не идеје.
Га верујем да је то прва револуција у историји
света која није изведена само да се промени
власт, већ да се измени сав живот у темељу и
смислу. Видећеш, она је по свему далекосежнија
и од француске револуције. Тако мисли и Бог-
дан."
„Људи су, Иване, у историји увек знали за-
што руше власт. Међутим, када трсба да се гра-
ди и ствара на разрушеном, онда им памет и
снага понестану, па се лате најгорег: убијања
противника. Сети се јакобинске ,слободе кроз
герор‘, /герора врлине' у француској револу-
цији."
„Хоћеш да кажеш да је и Лењинова дикта-
тура пролетаријата терор врлине?"
„Не врлине. Ствар је у томе што се Лењинов
терор врши у име мањине."
„Не слажем се. Француска револуција, као
што знамо, била је револуција филозофа и трећег
сталежа. Руска револуција је свељудска рево-
луција. Она је подигнута против ропства и рата,
и свега што га условило и што он доноси."

141
 „Илузије су то, Иване. Те бољшевичке и рус-
ке илузије о уништењу приватне својине, и екс-
плоатације, о неким совјетима као радничкој и
сељачкој власти, много су веће илузије и обмане
од илузија 1879. сабраних у девизи: .Слобода,
братство, једнакост*. Право да ти кажем, ја не
верујем да ће се тај Лењин и тај Троцки одр-
жати на власти. Не могу одолети Антантиним
интервенционистичким војскама, које крећу про-
тив њих. Шта је мужичка Русија према читавом
*\ц
свету?
„Одржаће се, сигурно. Русију ће одржати
њен велики циљ. Али ће се читава Европа сур-
вати у катастрофу. А она је то. и зислужила
прошлим ратом" — тврдио сам зато што отац
није веровао, што у то Богдан верује, што сам
ја очевим отпором и Богдановом вером засни-
вао своју веру и осмишљавао себи у темељу
обесмишљен живот. А В. К., сећам се добро,
поћутао је изненаћено и замишљено загледан у
менс, па је сасвим помирл.иво рекао:
„А ко зна, Иване . . . Овај мир је очигледно
много, много неизвестан. Ако Лењин и Троцки
пропадну, можда неће то ваљати ни за Русију,
ни за Европу. Ако опстану и учврсте своју власт,
опет неће ваљати."
„Зашто неће ваљати?"
„Зато што нам из Русије, поготову од те дик-
татуре пролетаријата, не може доћи слобода и
демократија. Из Русије нам могу доћи геиијалне
књиге, генијални писци и музичари, велике ду-
ховне вредности. То они имају, то руски народ
раћа. А слободу и демократију нису имали ни-

142
кад, немају их ни после револуције. Можда им
п не треба."
„Ако Руси нису имали слободу и демокра-
тију, револуција ће им то донети. С тим циљем
рсволуција је и изведена, забога!"
„Не верујем у то, Иване. Ако револуција не
иастаје из слободе, ни слобода не настаје из
револуције."
Тад сам ја заћутао збуњен овом злослутном
тврдњом која је из уста В. К. звучала не као
нека теорија, већ као лично искуство. Али сам
наставио са својим првим пробољшевичким на-
сгупом и објавом свог животног опредељења:
„Од сваке демократије, мени је значајније,
мени је сада најважније, рушење капитализма.
Треба до темеља срушити поредак који је довео
до оваквог рата и у којем настаје овакав мир,
какав настаје."
Тако је некако текао тај наш први поратни
нолитички разговор, карактеристичан за нас обо-
јицу и наше потоње судбине, а који је Милена
због нечега одлучно прекинула и испричала како
је Прерово дочекало ослобоћење. Како је све
живо из Прерова са погачама, испеченим кола-
чима, пићем, јабукама и грожћем изишло на
обалу Мораве да дочека ослободиоце, своје пре-
живеле ратнике; како се наш стриц Борће од
страха за Адама напио до бесвести кад је чуо
да Швабе беже и долазе наши и није се трезнио,
пије излазио из подрума са пићем, све док му
сутрадан син Адам није ушао у авлију и пуцњи-
ма из карабина отрезнио оца. Жао ми је што
нпсам доживео сам чин ослобоћења и видим тада
шта је народ.
143
 Од првог сусрета са оцем, па до Миленине
удаје за Богдана и мог одласка у Париз, сад
смем рећи и потом, све до овога часа, мој отац
В. К. у рату је одлучио, у рату се преломило у
њему да раскине са аврамовском традицијом,
том најупорнијом традицијом хришћанског и па-
тријархалног света: жртвовањем деце свом Богу,
својој вери, себи коначно, В. К. се после рата
одрицао себе за слободу своје деце и задобио
моје поштовање. Таквим својим ставом, он није
постао срећан, нисмо ни ми постали срећни њего-
вим ослобоћењсм нас од њега, али га вероватно
не мучи савест за наше несреће.
И о том Прерову морам нешто да испричам,
јер је одлазак у дедину и очеву постојбину врло
значајан догаћај у мом животу. После сусрета
са Миленом и Богданом, у том нашем ослобо-
ћењу, ништа ме није толико радовало и дубље
узбућивало као одлазак у Прерово са оцем и
Миленом, на Адамову свадбу. Ишао сам деди на
гроб; ишао сам да видим те Миленине жене и
људе који су у рату и под окупацијом имали
снагу и разлог да чине добра дела. Путовали смо
возом, очекивао сам очеве приче, али је он, по-
тиштен својим сећањима, ћутао. У Паланци нас
је дочекао Адам са коњима и колима, самосвес-
тан и самоуверен, спонтан и присан са свима,
као да смо до рага живели у истој кући, иако
се он и ја први пут видимо. Био је то први рат-
ник кога сам упознао, а да се ни по чему није
могло да закључи да је био у рату, што ме је
силно изненадило. Нас троје смо причали о ње-
говој свадби, а отац је и даље загубљено ћутао.
Био је крај фебруара, сув и хладан, а сунчан дан,
144
иролазили смо кроз села, а ја сам тражио, желео
да угледам нешто незнано мени, оно своје што
л.удима чини завичај, оно за свагда њихово што
их родном крају неодољиво привлачи и узбу-
1>ује. У ствари, у очевом, тражио сам себи зави-
чај. А видео сам само сиромаштво и беду, оро-
пулост кућа и зграда, порушене ограде, црне бар-
јлке за стрехама, л.уде у подераним војничким
шињелима, жене са црним шамијама, децу у
дроњцима.
Кад смо стигли у Прерово, помно сам посма-
трао оца, покушавајући да одгонетнем његову
ткрушену ћутњу. А кућа мог стрица Борћа, то-
јш ко се богатством и уредношћу разликовала од
твих у селу Прерову и неколико села кроз која
тмо прошли, да сам ја у томе видео једну велику
пеправду. Скоро нешто нечасно. Сусрет В. К. са
братом био је обичан, с обе стране уздржан.
Милена ме одмах повела у стару дедину кућу,
у његову старинску собу, у којој сам дуго посма-
трао фотографију деде и оца пред полазак у
Париз на студије. Ту фотографију сам први пут
иидео. Можда сам помоћу те фотографије нешто
н схватио од њиховог трагичног сукоба и раз-
лаза. У Прерову сам се осећао као у првој посети
музеју: све сам желео да видим и све да запам-
тим. Отац није започињао своју причу. Слутио
там: мучи га нека кривица. Према сељацима се
нонашао дистанцирано, али с поштовањем. Није
сс трудио да их осваја; говорио је с њима о
свему, али не правећи им уступке ни у чему.
Тада сам схватио: воља и напор В. К. да постане
иросвећени, европеизовани граћанин, да прескочи
гснерацију и епоху, који су ми до тада изазивали

145
ироничан и сажаљив смешак, нису били скоро-
јевићско бежање од ниског порекла кога се
стиди, јер он није имао разлога да се стиди оца
Аћима, ни Прерова, него његова одлука и амби-
ција да собом означи пут којим треба да крећу
сви Преровци. В. К. је реформатор који је најпре
себе препородио и стекао морално право да мно-
го захтева од свих. Својом гордошћу неирилаго-
ћен околини и смешан у свом крутом морализму,
често апсурдан у својој високој начелности, он
је, схватио сам тада у Прерову, својом судбином
трагична фигура српског 19. века.
Миленине окупацијске пријатељице, сељанке
и стари сељацн о којима ми је много причала,
нису ме импресионирали. У њиховој свакоднев-
ној обичности, нисам успевао да им сагледам
оне моћи и особине које су освојиле Милену.
У тој својој запослености и сталној брижносги
за све шго је живо око њих, стопљени с реал-
ношћу, изукрштани с дрвећем, измешани са сто-
ком, земљасти, конкретни, ирактични, те жсне и
ти људи ничим пису показивали да су спремни
на велике моралне подвиге о којима ми је при-
чала состра. Сећајући се својих ратних другова
сељака, особито оног дивног, јединственог Саве
Марића о чијој сам погибији тек касније чуо од
Богдана, ја сам схватио да је наш сељачки народ
животно вишеструк, слојевит, променљив, са под-
једнаким моћима и за добро и за зло.
Дуго сам мислио, и сада често размишљам:
шта је мени Прерово? Први пут вићено зими,
ништа лепо за памћење, чак ми је ружно и туж-
но то село, али' ме узбућује припадност њему.
То је, у ствари, припадност очевом свету и оцу.
146
Дубинска, несвесна припадност, која и не захтева
расветљавање и осиромашује се дефинисањем.
Та припадност ми је одмах постала толико зна-
чајна да нећу моћи никад да је се одрекнем.
У њој осећам свој историјски корен, из дубине
некова струји у мене неко истекло време узно-
сећи ме, промичу ми сенке незнаних предака,
чак тамо до Косовске битке у којој је, верујем,
погинуо и мој незнани деда у коњици неког од
Југовића. И ја завичајем постајем оно што је
Киркегард назвао ,,беочуг“ у ланцу људског тра-
јања, реално постајем трен вечности.
Посебан ми је доживљај био деда-Аћимов
јабучар. Те старе јабуке толико су ми биле осо-
бене и загонетнс као старци који ћуте, а све
знају и памте, толико су ми неком мудрошћу
зрачиле, да сам од сваког стабла другу поруку
и друкчију опомену чуо. Тамо, у дединој авлији,
свако старо дрво имало је своју тајну, као стара
непрочитана књига. Само мећу стаблима тих
старих јасенова и јабука ја замишљам деду Аћи-
ма, оног еел.ачког трибуна и бунџију, од кога јс.
како у Прерову још увек причају старци, стрепео
и краљ Милан Обреновић. До сада сам двапут,
и то ујесен, посетио дедин јабучар, мораћу и ове
јесени да му одем у походе. Да ноћу, у тами,
слушам падање зрелих јабука . . .
А та Адамова свадба била је по свему непри-
лична времену и страшна по једном исходу.
Неприлична, јер је била прва поратна свадба у
Прерову, па је у сватовима изазвала неку ира-
ционалну, осветну веселост, неку опасну жестину
весеља, неко бахато дивљање живота над смрћу
— тако су свадбовали демобилисани и недемо-
10*
147
билисани ратници и ратни инвалиди. Неприлична
и зато што је у Прерову више од половине моби-
лисаних погинуло у рату, па је због опште туге
и жалости, на свадби било само оних из кућа у
које се неко вратио из рата. Док је у авлији
мог стрица јектала свирка и песма десетак Ци-
гана-свирача, дотле се комшилуком и селом раз-
легала кукњава и лелек жена, изазвана управо
свадбарским весељем, а деца из тих ожалошће-
них и преполовљених кућа окитила су плотове
мог стрица и разрогачено гледала у људе који
играју и певају. Страшна ми је то свадба била
и због догаћаја о коме смо Милена и ја дуго и
често причали, јер је Вукашин одбијао сваки
разговор о томе. Наиме, наш ратни друг Алекса
Дачић, онај за све способни ратник из Богда-
новог вода који је на Сувобору, кад смо били
заштитница иука, убио нашег командира, шаша-
вог и чудног Луку Бога (не знам му презиме)
који због свог српског поноса није могао да нод-
несе ненрестано иовлачење, па се одлучио да се
до последњег војника не иовуче са положаја на
Превијама (запамтио сам назив косе!). Тај Алек-
са је на свадби, парама и рсволвером, за себе
присвојио музику, сам је са својом женом играо
и певао; лумповао и лудовао, претворио свадбу
у свој лумперај, па му се Адам супротставио.
Настала је сваћа са претњама, чуле су се ружне
псовке и Алексин узвик: „Ти ниси Катић! Тебе је
мој отац Тола направио!" То су сви сватови чули,
и сва дечурлија што је вирила кроз плотове.
Адам је утрчао у кућу и излетео са пушком,
убацујући метак у цев. Пред њим се усправио и
раширио руке Алексин отац Тола, старац кога

148
( лм запамтио са Сувобора кад је дошао на фронт
да посети Алексу; крупна, гологлава старчина
набоде се на Адамову пушку и викну: „У мене.
Лдаме!" Адам га прегази. Да се десетак људи у
ишљелима и војничким копоранима није стуш-
тнло на Алексу, изнело га на пут и одвукло ље-
гоној кући, да гомила стараца и жена није запо-
мажући и преклињући опколила и шчепала Ада-
ма и пушку, овај би га сигурно, ту пред нама,
убио. Толико је био избезумљен и уврећен. Ни-
кад нећу заборавити лице тог очајног младо-
жење, тешко рањеног обешћу друга. До одласка
пз Прерова туговао сам посматрајући Адама
псрамоћеног Алексином увредом у слављу своје
младости и ратне победе. И размишљао сам, до-
бро се сећам, седећи на миндерлуку у дединој
соби, о апсурду људске природе и њеним пара-
доксима. Колико је на овом свету л>уди рањених
обешћу, злобом, лакомисленошћу, несавесношћу,
пе непријатеља него својих, најближих! Гледа-
јући одједном угашеног брата Адама, који из
рата носи две медаље за храброст, био сам сигу-
ран да он ни у једној бици није толико патио,
колико је патио на својој свадби и да га обе
ране од граната на Солунском фронту нису бо-
леле као она од свог животног друга и комшије
Алексе Дачића. Од тада ће мећу њима двојицом,
можда стварно браћом, почети борба, политичка,
страначка, јер ће Адам бити демократа, а Алекса
радикал. Била је то дугогодишња борба за пре-
стиж и власт, која се на последњим изборима
окончала потпуним Алексиним поразом. Борећи
сс против Адама свим средствима и парама, у
грсћим изборима за председника преровске оп-

149
штине, Алекса Дачић је распродао и у банкама
презадужио цело имање, сав женин мираз и тако
материјално и морално упропашћен, по причању
Адамовог сина Душана, на спавању секиром уби-
јен од своје жене! Ја сам од Адама, кад би нам
ретко долазио у госте, увек само на ручак, јер
никад није хтео да преноћи, понешто сазнавао
од те његове и Алексине политичке борбе за пре-
стиж и уништење. И то ми је, поред осталих,
био један подстицај да издржим као комунист,
да истрајем у борби за рушење поретка у којем
је могућа, нормална и таква „политика", такав
бесмисао политике, каквом су се бавили Адам
Катић и Алекса Дачић.
После повратка из Прерова, чекао сам да
Богдана демобилишу, па да почнемо са поли-
тичком дслатношћу и организовањем незадовољ-
них и храбрих. Одлучио сам да живот посвегим
стварању света у којсм би рат био немогућ, а
људи били мало бољи и разумнији но што јесу.
Не срсћнији, нс! У људску срећу после Златног
врта нисам вишс могао да поверујем; због „људ-
ске среће" не бих срушио ни нужник, а камоли
нешто всће на овом свету. Разочаран првим пло-
довима мира и новом државом која се стварала,
отац је неуморно, даноноћно, са неколико својих
пријатеља радио на стварању Републиканске
странке. Његова активност била је без икаквих
изгледа на успех. Кушао сам му веру, да по-
тврћујем своју:
„Ти заиста верујеш да у овој земљи може
данас да победи република?"

150
 „Данас не може да победи република. Али,
да би победила сутра, или било када, неко данас
мора да се бори за републику."
„У овом буржоаском поретку, који би ти то
ч.уди били бољи за власт од ових који владају?"
Мислим да сам тада први пут у разговору са
оцсм употребио појам „буржоаски поредак". Он
ј< то запазио, поћутао не гледајући ме и рекао:
„На власти, Иване, могу бити свакојаки љу-
дн, али су лажови гори и од лопова. У сваком
<лучају, ратним победницима не треба препустити
мпр. Јер, као што видиш, они на власти у миру,
нсћ наплаћују своје ратне патње и жртве. Они
но ратним заслугама узимају више власти но
што им закон допушта и за коју су способни".
„То је истипа. Али они су јачи и ти немаш
пнкаквих изгледа да их побсдиш" — изазивао
<ам старог опозициопара.
„Ја се, Иване, више не бавим политиком с
нсром у своју победу. Човек који се бори за
пдеје, човек који у политици заступа начела,
ехватио сам то, нс сме да се нада у своју победу.
к)п живи ©д припадности идејама и заступања
гнојих начела."
„И то ти је довољно да истрајеш?"
„После свега што сам доживео, ја увићам,
пл јзадовољнији сам био собом кад сам био про-
Iпп већине. Кад сам терао инат и људима и
1»огу."
Једва сам се уздржао да оца не пљеснем по
рлмсну и узвикнем: „Алал вера, матори!" Нагнуо
гам се к њему да му добро видим очи и израз,
цок га питам:

151
 „То разумем. Али, шта народ има од такве
политике?"
„Много! Учвршћује му се дух непристајања
на зло и успоставља се морал супротстављања
свакој власти. Народ који се мири са влашћу,
не заслужује никакво поштовање. То је, Иване,
народ без граћанских врлина. То је народ пода-
ника. Јадан народ!"
Још неколико пута смо разговарали о сми-
слу и бесмислу политичких борби и победа, и
В. К. је, на моју радост, био све убедљивији у
одбрани духа непристајања, иако није веровао у
револуцију и совјегску власт. Мој отац није ни
слутио, колико ме охрабривао да усвојим кому-
нистичке идеје, које је он још тада сматрао
кобним за људски род, како рече једном при-
ликом, читајући у новинама о оснивању Треће
интернационале у Москви.
Почетком априла 1919. демобилисан је и
Богдан. Дошао је код нас и после кратке шетње
са Миленом, саопштио Вукашину и мени да се
њих двоје венчавају одмах после Конгреса уједи-
њења југословенских социјалиста.
В. К. је прибрано саслушао њихову одлуку да
живе у Ваљеву и рекао једино: „Чините све, свс
што мислите да ће вас усрећити." За време вече-
ре Богдан је зането говорио о Трећој интер-
национали, која постаје штаб светске револуције;
мене је та идеја узносила, а Вукашин је ћутао
и чим смо завршили вечеру, отишао је у своју
собу, изговоривши се умором.
А кад се завршио први конгрес југословен-
ских социјалиста, на њему створена Социјалис-

152
тпчка радничка партија Југославије и Богдан био
шабран у централно партијско веће, нас троје
1 'мо, уочи њиховог одласка у Ваљево, прославили

тај догаћај вечером у „Москви". Испивши трећу

чггшу вина, загрејан и љубављу, као да ме усре-
1гује, Богдан ме позвао да се учланим у соција-
листичку странку. Пристао сам. Учинио сам то
сутрадан, јер је Богданов циљ био и мој циљ.
Дли, без Богданове спремности да ћу „радити оно
шго моја странка буде од мене захтевала", како
је он изјављивао. То сам тада прећутао, због чега
сам доцније често прекоревао себе. Јер, одиста,
мисам могао ни да замислим да некаква странка
може од мене захтевати не само да живим и
радим, него и да мислим и осећам оно што ми
она налаже.
Њих двоје су се одселили у Ваљево; осгао
сам са оцем у кући, задивљен његовом острашће-
пошћу у ширењу републиканских идеја; оном
острашћеношћу којом се одликују само неки
иесимисти. А потом убрзо доживсо сам рево-
луционарно „ватрено крштење" и први револу-
ционарни пораз.
У организовању генералног штрајка радника
с циљем да се спречи учешће југословенских
трупа у угушивању Маћарске револуције, Богдан
је пламеним говорима и храброшћу постајао рад-
иички трибун, а ја сам стицао сазнања о при-
роди радничке побуне. Тада сам схватио: за рево-
луционарну побуну неопходни су у подједнакој
мери очај и нада, велики разлог и мали повод,
јака увереност и не мања лаковерност. Јурио сам
са Богданом од радионица до сиротињских крчми
по Београду, Земуну и Панчеву, слушајући ње-

153
гове ватрене говоре о руском комунизму у ко-
јем је тврдио да су хлеб и со бесплатни, да новац
више не постоји, што људи нису могли да схвате;
да каплари — бољшевици командују генера-
лима, што је одушевљавало бивше ратнике и вој-
нике; да радници управљају градовима и фабри-
кама, на шта су сумњичаво вртели главом и
међусобно се препирали радници и занатлије; да
се сеоска и градска сиротиња уселила у пле-
мићке дворце, због чега су ликовали и претили
својој господи; да је Лењин прави друг и по
животу једнак са свим радницима и сељацима,
једном речју, у Русији настаје царство земаљ-
ско! Богданове речи и чињенице биле су толико
фантастичне, да се у оној поратној беди и хаосу
морало у њих да поверује. После оног прављења
гусала у Златном врту, у нашем генералном
штрајку, први пут сам осетио оно узбудљиво при-
падништво људима, пролетаријату, народу, чове-
чапству од Чукарице и Славије до Црвеног трга
и Владивостока. .. Ако се не могу волети сви
људи, а не могу, може се волети идеја љубави
за ближње, солидарност у патњи, братство у духу
и циљу, а то је довољно да се буде комунист —
веровао сам тада. И без икаквог страха учество-
вао сам са нским подофицирима социјалистима
у крађи муниције и пушака из војног магацина,
сандуке муниције крио са инвалидом Тврдиши-
ћем у наш подрум, нестрпљиво чекао наредбу
за почетак оружаног устанка који ми је Богдан
у поверењу најављивао, спреман да поведем на
двор чету радника и ратних инвалида. Нисам се
уплашио чак ни кад су ме у нашој капији саче-
кала три жандарма са официром и ухапсили,
154
пошто су из нашег подрума већ били однели два
сандука муниције и десетак пушака (Вукашин
|е био у Крагујевцу на неком републиканском
збору). Додуше, држао сам се самоуверено и
1лто што је мећу официрима који су ме хапсили

бпо и мој добар друг из ћачког батаљона, који

је, кад су ме одвели у касарну Краљеве гарде,
спу ноћ преседео са мном у једној канцеларији,
ме дозвољавајући да ме вежу, јер је разумео
мотиве мога учешћа у припреми побуне.
Око поноћи, доведен је везан и Петар Баје-
иић, који нас је својим шаљивим причицама из
рата засмејавао док ујутру нису увели везаног
богдана Драговића., Ја сам га загрлио, а он није
скривао очајање због нашег хапшења.
Нисмо изведени пред војни суд и осућени,
како се осућује за такво дело, већ смо само
мобилисани и послати на војну вежбу у Штип,
оставши тамо два месеца иод околиостима које
су ме учиниле још жешћим противником по-
ретка. Мој отац је наше хапшење и војну вежбу
примио врло прибрано и дочекао ме само са опо-
меном: „Политиком се, Иване, м®гу бавити сви,
сем наивних и будала."
А потом, почеле су и наше прве идеолошке
несугласице. Нисам могао да прихватим насиља
диктатуре пролетаријата после револуције, око
чига смо се Богдан и ја жестоко спорили. Тврдио
је да је слом капитализма једино могућ ако про-
летаријат освоји политичку власт и диктатуром
сатре своје противнике. Супротстављао сам му се
с уверењем да та власт треба да буде демократ-
ска, а не власт која легитимно уништава против-
пике и врши насиље над слободом појединца.

155
Тврдњу о месијанству пролетаријата, сматрао сам
бесмислицом и опасном глупошћу. Богдан је био
врло несрећан због мог ситнобуржоаског либера-
лизма, како је крстио моја схватања и чинио је
највеће умне напоре да ме изведе на прави, ко-
мунистички, тј. бољшевички пут. Наставио је да
ми даје задатке, тражио од мене да пишем про-
пагандне чланке о совјетској власти у Русији,
да пропагирам партијски програм и држим марк-
систичка предавања као да сам марксист. Извр-
шавао сам његове налоге, али сам и одбијао оне
с којима нисам био сагласан.
Када сам рскао Богдану да идем у Париз на
студије, он је био запрепашћен и убећен да сам
политички деморалисан. Па је запео да ме уве-
рава како је пораз Маћарске револуције при-
времен, предвићао револуције широм Европе, ко-
је ћс неминовно захватити и нашу земљу; убе-
ћнвао мс да је марксизам наша једина наука,
и да нема важнијих студија од учешћа у рево-
луционарној борби маса; да се у овом времену
дисертације пе браие на Сорбони, него пред исто-
ријом. Супротставл,ао сам му се, али и не много
убсдљиво.
Пред одлазак у Париз В. К. ми рече да је
врло задовољан што ћу се бавити филозофијом,
нечим што ће мало људи да разуме и мало коме
да користи. То мс збунило, није личило на њега,
супротставио сам му се тврдњом о значају и
корисности филозофије за српску културу, а он
ми узвратио: ,,По мом искуству, Иване, у овој
земљи, а поготову у овом времену, најкорисније
је за народ, бавити се некорисним наукама. Они
који уче школе да служе народу, нису до сада

156
постизали тај циљ. Изгледа ми, народу највише
користе они интелектуалци који му не служе."
Докле је стигао негдашњи присталица Светозара
Марковића и велики реформатор! Не чека ли и
мене сличан крај, нећу ли и ја стићи негде где
сс нисам упутио? Та ме стрепња тада свог про-
жела.
Уочи поласка у Париз, ја нисам могао да
однесем оно ћутање о мајци и затражио сам од
Вукашина да ми исприча како је то „Олга не-
стала у мећави на Проклетијама". И он ми до
.чоре причао о њиховом повлачењу од Ниша,
свраћању у Прерово, и све до њеног краја и
његовог укрцавања у Драчу на француску лаћу.
Тада сам закључио, ма колико да је он ту истину
савршено скривао, и до овога часа остао сам у
том уверењу: моја мајка је умрла спасавајући
дете оне скопске проститутке Косаре, детс које
им је она подметнула као моје! Иако је отац мј
одлучно одрицао, ја сам био и остао у уверсн.у
да је мати ту бебу носила преко Косова и Алба-
пије као мог сина! А можда јс стварно и бно
мој син? Сва моја потоња испитивања и нстра-
живања (по повратку из Париза тајно сам пуп>-
вао у Скопље да пронаћем Косару и покутпам од
ње да сазнам нешто о том детету, али о њој ни
трага ни гласа), сва моја права ислећења Вука-
шина Катића, нису му донела истину ни чин.е-
пице које би ме ослободиле море савести, тог
мог страшног греха: узрочно, у ланцу тих услов-
ности и ја сам кривац за смрт мајке. Она је
због мене, носећи мог тобожњег сина, спасава-
јући њега, нестала у мећави на тим кобним Про-
клетијама. Да сам то знао у Наћмећеру, веро-

157
ватно не бих сачекао крај рата. Са тим грехом,
са том крварећом раном, отишао сам у Париз.
Богдан ме није испратио. Памтим и тај бол.
Киркегард, један не много познат дански фи-
лозоф, приметио је негде да се јниједна илузија
не уништава непосредно, у директном судару са
истинама и чињеницама, јер је она, илузија, над-
моћнија од њих; илузија се разара посредним
средствима, заобилазним, споредним путевима,
неприметно и лаганоЈ Сада, после Богдановог
чланка у Пролетеру против мене, ја помишљам
да је он почео да ме жртвује још од првог
послератног сусрета. |Равнодушност је, а не мрж-
ња, крај сваке љубави. Мржња може да се угаси
и смени обновљеном љубављу, чак и јачом но
пре мржње; равнодушност ничим не може да се
измени. Она је психолошка основа сваког немо-
рала мећу људима и сваке њихове суровостиј
Биће да људи који воле класу и човечанство, не
могу да воле жену и пријатеља. Они не воле
никог, волећи класу којој припада и онај човек,
чији злочин не могу ни да изговорим. Биће да су
то само равнодушни, да не кажем и — празно-
душни људи.

II

Не трепери, душо! рече себи Петар Бајевић,

сада Јохан Кестнер, спортски новинар из Мин-
хена, кад из воза који јури Сремом угледа прве
светлости Београда.
Од Винковаца прибио се уз прозор и пиљи
у помрчину чекајући да се високо просветли

158
зшрмзонт над хрбатом и брежуљцима Београда,
т»јц у души није успео да замени Москвом, као
мпо ни отаџбину није заменио Русијом. Иако
мр:ш свет у којем је илегалац и настоји свим
средствима да разори државу из које је протеран
|ом[ 1921. године, у коју вероватно последњи пут
гпраћа, са лажним пасошем, тобоже на некакве
иутомобилске трке око Калемегдана, много пута
|е он стајао уз границу те државе, желећи да
јурне преко: проће њеним пропланком, загази у
п.еи поток, откине гранчицу с њене букве и по-
бегпе назад, у Аустрију. Колико је пута ноћивао
по малим аустријским местима око мариборског
п шентиљског прелаза, пео се на аустријска брда
н гледао отаџбину у небесима над њом, у звез-
л.ама, месецу, облацима, у поноћним тишинама
ослушкивао њене псе, петлове, ветрове, дрхтурио
кад угледа воз што долази отуда, милујући точ-
кове локомотиве као коњске сапи знојаве и вре-
лс, удишући задах угл.а и гвожћа, као да удише
шуме и пашњаке, мајчине наћве и огњиште род-
пе куће у Херцеговини. У тих осамнаест година
илегале, двапут је на француској лаћи пловио
Ладраном да гледа планине отаџбине, Боку Ко-
торску и Дубровник. Нешто га јаче и друкчије
<>д сваке љубави и сваке чежње које тајно носи,
нривлачило да у неко невреме, затрпан угљем
;»а локомотиву или на дну шлепа, као некад,
доће макар на једну ноћ у Београд, свраћа у
снс крчме од пристаништа до Каленића пијаце,
у свакој испије чашу другог пића, сврати код
неких ратних другова на коју реч, види Милену,
прсд зору бане код оне узбудљиве Лоле . . . Дуж-
иост је свладавала ту чежњу, остављајући му
159
тугу, мучну као мамурлук од пијанке са руским
официрима у сибирском гарнизону.
Нека госпоћа трећи пут излази из купеа и
стоји уз прозор, мотрећи га кришом. Да ли се у
Љубљани или у Загребу попела у воз? То није
смео да превиди.
Светлост Београда утрну му у таму улица
и катедрала старог Цириха и обале Лимата, а
штропот точкова воза опет утихну у откуцаје
времена са торњева три цркве око којих се по-
следњих дана одједном завртео и замрсио сав
његов живот.
Још ,од Загреба он се упорно мучи да не
мисли о билом, Башкиреву, Јурину и Гросу, да
као свагда мисли унапред, о ономе што ће бити
и куда иде, настојећи да предвиди догаћаје н
све могућности будућих збивања, јер га будуће
угрожава сваким треном и сваким делићем ствар-
ности, приморавајући га на увићање: што више
живи за будућност, што више дела за њу, тим
неминовније и скорије постаје њена жртва. V
овим данима му није утеха, ни таштина као не-
кад, шго то окрутно божанство без лика узима
крв само својих пајвећих верника; у Паризу и
Цириху, будућност му постала неизвесна баш у
ономе у чему то никад није била. Па чак ни
Београду, свом дечачком, ратничком и револу-
ционарном сну, у који је илегално долазио по-
следњи пут пре шеснаест година, ни свом Бео-
граду сада не сме да се радује: можда му је
губилиште. Ако га ту сутра избегне, неће га из-
бећи у Москви, Паризу, или негде у Канади и
Америци. А колико га губилишта на овом свету
чекало и чека! У потрази за тајном и издајни-

160
к«>м, бежећи од једног примицао се другом, да
чпоћкће то, упадао у празнину измећу зида и
п«» тројених војника који са прстом на орозу
чекају команду, измакавши њима налетао на
пра шу омчу и казнивши издајника бежао кроз
куршуме, бежао стално кроз заседе да се дочепа
(пјпе и бегунцу постави заседу; бежећи од губи-
чншта јурио ка тамници. Последњих година живи
чпс тећи комунистички покрет од издајника, веру
<>д јеретика и отпадника што се све више множе
гпетом Треће интернационале. Постаје ли сада и
оп бегунац од својих, отпадник, издајник? Исто
оио што гони и од чега чисти партије и Службу
од Шангаја до Алжира, од Москве до Калкуте,
!>рнсела, Цириха . . . Опет, по ко зна који пут у
поеледњих шест дана, присећа се сваке поједи-
пости како га тмурии Башкирев повео аутомо-
оилом у Булоњску шуму, не одговарајући на
њсгова питања о новостима из Москве, све док
«т није зауставио пред неким пустим проплан-
ком, изашао из кола и уводећи га у шуму почео
дл шапуће:
„Слушај, Шмит. Чистка опет ушла у наше.
11ре неколико дана похапшени су сви началници
п њихови заменици у нашем Сектору."
„Салтиков, Кривицки, Бергер?"
-Башкирев је стао и зажмуривши зурио му у
зснице: „Чак је и онај архиполтрон Подносцев
пред хапшење скочио кроз прозор и смрскао се
на плочнику пред гаражом. Нестао је и шеф
обезбећења нашег улаза, онај инвалид. А у не-
дсљу вече, у Амстердаму су на лаћу спаковали
I! двојицу из покретне групе, Гастона и Бојцева."

161
 Застао је и посматрао га и вероватно је уло-
вио ону муњу која је севнула њим: тог јутра
нримио је другу категоричку наредбу да се, чим
сврши посао са Вилхелмом Гросом, укрца на
„Зору" у Амстердаму и врати у Москву. Гастон,
Бојцев, па он! А пре њих Шароши и Кларк, очи-
стиће целу „покретну групу". Башкирев је скоро
сасвим зажмурео, а оказао му се онај његов из-
дајнички тик — титрај горње усне што је поуз-
дан знак да му је угледао страх у самој мож-
дини: Зар је већ и на мене дошао ред?
„Да, да, Шмит. Још ниже и још даље сече
Кобина* коса. Нешто се с Немцима озбиљно
ради."
Провокатор! Ту ме нећеш стићи, помислио
је и упитао га: „А шта ми то имамо да радимо
са нацистима?"
„Зар не знаш да су сви Немци комунисти пре
неколико дана протерани из Москве?"
„Шалиш се, или продајеш патке?"
„А ти играш бебу, ништа не разумеш. Је ли,
Шмит?"
„Заиста, Башкирев, не разумем зашто би из
Москве протеривали комунисте? Реци све.“
„Зато што ће за неки дан у Москву стићи
неки Хитлерови Немци који не треба да виде
Немце комунисте."
„Ништа не разумем."
„За два-три дана биће ти савршено јасно.
Налазимо се пред новим сензационалним заокре-
том генералне линије. Наша смена је логична."

* Коба — надимак Ј. В. Стаљина.

162
 Нутао је: куша ли га овај стари лисац чије
1Т I гопе још увек виде у Шпанији? Иако је
Пргма њему био увек коректан, у Сектору је
?}«>1пат по „коефицијенту будности'‘ или начелу:
„Мсђу тројицом невиних, увек је бар један кри-
виц". Или, „мећу тројицом верних, један је сва-
ћпко издајник".
„Пао ти чекић на теме. Још ти је мрак,
Шмит?"
„Откуд ти знаш шта се догодило са Гасто-
ком и Бојцевом?"
„То се логично закључује."
„Ту се логика не користи, Башкирев." Већ
! л је прибрано и строго посматрао, припаљујући
цшарету: „Ти не можеш и не смеш знати шта се
догаћа у другој покретној групи. А што се тиче
гиог мишљења о Кобиној коси и заокрету гене-
ралне линије, ту си сасвим ван компетенције."
„Не будали, Шмит! Мећу тројицом верних
данас су двојица издајници. А сутра ће сва тро-
јица бити издајници. Такав је закон док Кобина
коса коси. Нас двојица смо одавно посвршавали
своје послове. Стари смо и време нам је да за-
иловимо ка другој обали. Ја знам, ти си поносан
човек и не може ти бити свеједно ако те не-
иравда свали у ад."
„Ја не мењам курс, Башкиреве. И не при-
сиљавај ме на посебно реферисање кад ових дана
(. гигнем до началника."
„А знаш ли ко ти је сада началник?"
„Не занима ме."
„До началника ти никад више нећеш стићи.
Тебе ће везати на „Зори", а кад те одвежу у
Лубјанки, пред тобом ће стајати непознати бала-

163
вац и рећи: „Ми све знамо, граћанине Шмит.
Треба само да нам кажеш тачан износ фунти
које си примио од Интелиџенс сервиса и како
си га распоредио бухариновској банди."
Тада се, можда неубедљиво, насмејао старом
лисцу, који га ухватио за мишку:
„По памети и искуству које имаш, ти би,
Шмит, морао знати да све игре нису игре и да
правила важе само за почетнике. Немам времена
за пинг-понг, који си ти у Кини, очигледно, уса-
вршио. Ја имам каргу и за тебе да се прекосутра
у Авру укрцамо за Канаду. Не смешкај се, Срби-
не. Одмах ћу ти рећи зашто ти нудим спас. Ниси
ме ти добрим задужио да ти главом враћам.
Могу ти рећи, да те још помало и мрзим због
Ирине. Само си се поиграо с њом, а мене уне-
срећио. Ако човек какав сам ја, или какав си ти,
има право на несрећу. Из чистог интереса одлу-
чио сам да ге спасем. Ако би се нас двојица
удружили, ми бисмо сигурно, бар до краја рата
који ће ових дана почсти, могли да вучемо за
пос и Енглезе и Ујка-Сама. А после рата, можда
ћсмо отићи у Кремљ по медаље."
„На толико иоверење морам ти узвратити
искреношћу: ову твоју комбинацију писмено ћу
реферисати началнику."
„Ипак, Шмит, пре но што напишеш тај рефе-
рат, размишљај о њему до сутра ујутру. А ја ћу
тачно у девет проћи аутомобилом истом улицом
у којој сам те данас узео. Хајдемо назад, имам
посла."
„Ти, Башкирев, знаш да ја хитро мислим."

164
 „Молим, молим. Ја ћу за сваки случај проћи
1.1мо сутра у девет. За новац не брини. Имамо га
цонољно."
„Имаш га довољно!"
Са лицем на коме се није могло ни наслу-
ппи шта осећа, Башкирев је отворио врата ауто-
мобила: „Пењи се, Шмит."
Остао је непомичан и рекао му:
„Ја ћу пешице. Збогом Башкирев."
Башкирев је климнуо главом и сео у кола,
позећи их лагано, као да је очекивао да ће му
махнути да стане. Провокатор или издајник?
Иише од сата ишао је до прве станице метроа,
ие могавши себи да одговори: зашто би сада
м,ега под косу чистке? Сваки, апсолутно сваки
1лдатак постављен му од Коминтерне Д Службе,

пзвршио је без иједне примедбе. За Коминтер-

нине послове у Кини и Алжиру, добио је и орде-
не. Ни један му од ближих пријатеља није био
мећу троцкистима и бухариновцима. Обожавао
је троцкисту Раковског, али то није поверио
ником. У ствари, од кад је напустио партијски
рад и ступио у обавештајну службу, он се одре-
као и сталнијих веза са женама и блиских прија-
тељстава. Од старих пријатеља остао му је једино
ћогдан Драговић. Други су као фракционаши и
ипозиционари пали у чисткама. Како се послед-
н>их година и Богдан подао незадовољству кад-
ровском политиком у партији, почео да крити-
кује Димитрова, Ерколиа и Мануилског, људе из
самог врха Коминтерне, он се и са њим реће
иића и пресеца му сваки критизерски разговор о
мартијској линији. Сваку судску пресуду у Мос-
кии, као и ликвидације издајника Совјетског
165
Савеза, убеђено је бранио пред сваким у ино-
странству. Па зашто би онда дошао ред на њега?
То једино може бити нека освета. Завист. ПаксЈст.
Вечна људска злоба. Нико на свету није тако
злобан као емигрант, нико тако осветољубив као
илегалац. У сваком случају, Башкирев му није
без разлога онако приступио.
Одложио је вечерњи одлазак у Цирих да
себи одговори на питање на које нема одговора.
Потражио је Јурина, од њега није извукао ни
реч о догађајима у Москви, сем што му је можда
једва приметно климнуо главом да су Гастон и
Бојцев спаковани у „Зори". Ако је Башкирев
провокатор са задатком да буде сведок који
треба на суђењу да конкретно потврди оптужбу,
зашто му долази после позива да се врати у
Москву? Шта им треба такав доказ за суђења
на којима је оптужба доказ, а сам оптужени нај-
убедљивији сведок? А затим, кривцима у какве
он спада, до сада нису били потребни ни суђења,
ни сведоци: стрељају се ноћу, у подруму. Сем
ако му нследник буде неки задрти каријерист,
па направи конструкцију шпијунске мреже по
читавом Совјетском Савезу, а он треба да буде
веза са иностранством. И у том случају није им
потребан провокатор Башкиревљевог ауторитета.
Сме ли да поверује да један Башкирев, прослав-
љени чекист, човек чији се подвизи проучавају
на курсевима НКВД-еа, сада, и то уочи рата,
постаје издајник? Ако је истина да су Гастона и
Бојцева смотали у кајиту „Зоре", у шта је после
разговора са Јурином, неразумно сумњати, ако
је истина да су онолики и онакви људи похап-
шени у Сектору, па чак и онај бедни Подносцев,
166
опда је вероватно да ће га на „З о р и " снаћи суд-
Гшна Гастона и Бојцева.
Таквим и сличним размишљањима није мо-
гао да одгонетне шта га чека у Москви, али се
иред задатком у Цириху није колебао. Са неоп-
ходним подацима узео је и неколико фотогра-
фија Вилхелма Гроса и кренуо возом у Цирих.
Први и последњи пут је видео Вилхелма Гроса,
бившег члана ЦеКа Комунистичке партије Не-
мачке 23. јануара 1932. у Берлину и то ноћу, у
друштву са Телманом, запамтио га по осмеху,
неком жалостивном и крезубом осмеху, једином
осмеху који је те ноћи видео у Берлину у којем
се чекао смак света: Хитлер је постајао госпо-
дар Немачке, његови јуришни одреди харали су
Берлином. Мало га збуњивало што је Вилхелм
Грос на фотографијама које носи строг и на-
мрштен, али је био сигуран да ће му у сусрету,
за две-три секунде утврдити идентитет. V Цири-
ху се сместио у хотелу пуном Швећана и стао
са револвером у цепу да трага за троцкистом и
издајником, који у угледним европским листо-
вима објављује врло подле нападе на Совјетски
Савез, Коминтерну и Стаљина. Са циришким са-
радником брзо га пронашао у хотелу „Рода", на
самој обали Лимата у коме одседају швајцарски
младенци, проводећи ту своје „медене дане". Та
сарадникова напомена о гостима хотела, изазвала
му неке недоумице, разгорела машту: Вилхелм
Грос мора да има и неки сасвим интимни раз-
лог што борави мећу заљубљенима, који се по
сву ноћ милују и грле, верујући у љубавну срећу.
Теши ли се њима? Стао је да кружи око „Роде",
пратећи кретање Вилхелма Гроса. А он је излазио

167
 из хотела само на вечерње мисе или на концерте
у старим црквама, увек праћен буљуком веселих
младенаца, као да им је свима ујак или стриц.
У цркви, ако младенци не ућу, смештао се усред
верника, излазио с њима у гомили, махом саче-
киван од младенаца, заједно с њима и весело
враћао се у хотел. Издајник је очигледно био
свестан опасности; али зашто и како је то успе-
вао да га прате и чувају младенци, то није одго-
нетнуо. Много више од њега, мучио се он: на
обали Лимата измећу речног жубора и слапова,
са Гросминстера, Фрауминстера и Светог Петра,
који су различитим гласовима и у малим, тајан-
ственим размацима одбројавали делиће вечности
и последње тренутке троцкисти и отпаднику Вил-
хелму Гросу, а и њему, док је пратио Вилхелма
Гроса, од „Роде" до цркава, загледан у његову
ћелаву главу, на мисама и концертима старе
музике, померао је он камен по камен свог те-
меља, разлог по разлог своје вере.
Да бежи у Канаду и Аустралију, како су то
учинила двојица из његовог сектора, како ће го
можда учинити Башкирев, или да оде за својом
судбином, у Лубјанку, Сибир, на мучење и стре-
љање? Да буде невин бегунац и невин издајник,
иронаћен и ликвидиран од својих, или од Инте-
лиџенс сервиса за спас главе приморан на издају?
Ако не пристане, тајно смакнут. То је смрт од
непријатеља. Незаслужена, глупа, али може бар
да мрзи убицу. У партији, име ће му и тада
остати мећу издајницима. Или да остане то што
јесте, револуционар који ради најтежи посао за
победу и падне на вршењу дужности, без обзира
од чије руке? У ствари, он једино може да иза-

168
 н* мало дужи, или мало краћи живот, и опет
дв га стигне чекић својих, онај вечни Ма11еи8
Ши1сПсашш! Да се смуца по катедралама, музе-
јмма, забитим хотелима и куплерајима, да бежи
Вд сиојих и полиција целог света, или да станс
И«»д „заштиту" непријатеља и за бифтек и шпан-
едо иино отпева све што зна? Не, то не! Ако се
вритн у Москву и добије задатак лажног све-
дока на неком процесу, буде оптужен као агент
Игке империјалистичке државе, бедна фигура у
Мгдедниковој режији, веза опозиције, шпијунске
бпиде са центром у Берлину, Паризу, Лондону и
едрсљан од затворских стражара? Гадан крај!
V списку издајника. Неправда. Ако је ишта оче-
кппао од партије и Треће интернационале, Рево-
луције и Совјетског Савеза, од својих другова,
1 п пису награде, одликовање и похвале за дела

н подвиге које је учинио последњих година у

сдужби, а због којих је сто пута могао да изгуби
рдину, то није ни успон у хијерархији Сектора,
Мли Балканске секције Коминтерне, то је једино
Иранда за своју веру због које је убијао не само
М.спе противнике, него и оне који су почели
рубити веру да она може настати на овоме свету.
Не, не!
Њега не може појести помрчина. Зна га пола
Коминтерне. Против њега се може само са чиње-
Ницама и доказима. Али, ни ©н у одбрани вере
Н испуњењу револуционарне правде, отпадници-
Мп и издајницима није пружао доказе њихових
Рре.хова и кривица. Ти су докази били у самој
вдлуци оних који имају право да ту одлуку до-
Моос. Њима је веровао толико да би му докази
рамо понизили правду и рушили веру у партију

169
и вођство. А не може да прими неправду према
себи. Не може, а зна да у револуционарним ци-
љевима не постоји своја правда; јер, ако постоји
своја правда, постоји и своја истина са хиљаду
последица. До сада је веровао да је своја истина,
истина само ако је истина и партији. Тако је
скоро двадесет година веровао, мислио, живео.
Вилхелм Грос је клекнуо међу бабама и по-
гнуо главу: да ли је искрено заменио Маркса са
Христосом и може ли се то? Или се, подлац, мо-
литвама маскира, као што се са младенцима
чува?
Да се покори у име дужности и доследности,
или да се супротстави у име своје правде и свог
достојанства? Да сада бежи од своје вере, спа-
сава главу, буде издајник? Невин издајник. Нема
невиног издајника. Издајник је данас свако ко
не следи партију и њену генералну линију. Не
може се против партије бити комунист, ни рево-
луционар против Совјетског Савеза. То ником
није успело. Ту где је у борцу буктала љубав,
може да изникне само мржња; ту где је плам-
сала толика вера, може да се дими само бсз-
верје. Таква смена, зна из искуства, изазива и
кајање, а кајање тражи накнаду, као што жртво-
вање захгева освсту. Зар није непомућено веро-
вао да кривицу издајника револуције не треба
доказивати: сви су докази у њему, издајнику, и
њему који кажњава. Онај који познаје човека,
зна и те доказе. А толико човека познаје ко год
зна за страх. Тај такође зна да су највећи гре-
хови невидни; види их једино починилац. Па се
у овој одсудној борби много веће грешке чине
у пропуштању непријатеља, него у кажњавању
170
тчнших. А потом, људско искуство је недвосми-
( лсио: највећа зла се чине ближњима. Својима.
Лар се једном у животу уверио, да ниједно зло
човек не може да учини непријатељу, које може
(шти равно злу према своме, оном најближем,
роћаку по крви, брату по идејама. Зато је и каз-
на свога увек праведна, и не може бити толико
окрутна да престане бити праведна. Тако је веро-
нао. А сада?
Она дама је опет у ходнику. Није је приме-
тно кад се наместила да гледа у мрак и искоса
у њега. Одвећ је слегантна за југословенску шпи-
јунку. А можда је и наша полиција напредовала.
Или је обична курва? За сваки случај, мораће
да сиће у Земуну.
Учинило му се тада да се Вилхелм Грос пре-
крстио док је грешнички клечао у цркви Светог
Петра, слушајући оргуље. Његова глава са сме-
1лом, сјајном ћелом скоро до потиљка, била му
је толико ружна, гадна, па није ни имао ону
песавладиву муку и језу која га прати пред из-
пршење правде. Јсдва је чекао да се заврши
миса и чим изаће из цркве сврши с отпадником.
Мећутим, кад су излазили из цркве, Грос се, као
овца која јс преживела упад курјака у тор, за-
илачио у групицу верника што је силазила ка
ЈТимату и све до уласка у хотел „Рода" није га
нмао ни неколико корачаја самог и што је још
горе, увек лећима окренутог. А он никад, ни у
комитском војевању, ни у рату, ни у Служби,
мије могао да пуца човеку у лећа. Не из епске
части н херојства, већ зато што му је човек с
лећа толико тужан и јадан, да он нема срца да
пуца у лећа.
171
 Бежаће од свих док- не погине у бекству.
Прећи ће тајно границу и довући се у Херцего-
вину, у своје сеоце Церницу, живеће као пастир
и хајдук у Бјелашници. Ни тамо се неће сакрити.
И ту ће га пронаћи рука револуционарне освете.
А док се та правда не догоди, он ће се кајати,
збрајати грехове, чекати милост свевишњег. Јадан
крај! Остаје му само смрт. Часна или нечасна,
кукавичка или херојска. Али шта је сада часпо,
а шта нечасно у њему који десетак година то
није разликовао, није хтео да разликује, није
имао разлога да своје задатке дели на часне и
нечасне, кад му јс те задатке постављала пар-
тија? Чекај, Петре Бајевићу! Свагда постоји кука-
вичко и јуначко. Ти не смеш да се преминпваш
и сплићеш. Шта је кукавичко у непристајању па
смрт невиног издајника? Шта је јуначко у бе-
жап.у од жртве својих другова, кад се тим бек-
ством бежи ненријатељу, јер овај свет нема
трсћу страну? Испио је на гладно флашу токајца
н једва је заснао и без тог одговора, свеједпо
што је убећивао себе да чим постоји питање,
постоји и одговор.
Сутрадан је Вилхелм Грос нешто раније и
измећу два иара младенаца изашао из хотела на
обалу Лимата. Ту га је издала професионална
опрезност и у читавом Сектору признато стри-
љење с непријатељем, па им се приближио на
неколико корачаја. И збунио се оним Гросовим
тужним, самосажаљивим осмехом, запамћеним
из оне берлинске ноћи, кад су били другови, док
је овај слушао раздрагано причање младенаца о
првом сусрету и љубави, чим су им се срели
погледи. Зашто се они њему поверавају, зашто
172
н\ он са оволиком пажњом и саосећањем слуша?
Пије то одгонетнуо, застао је на пристојном
одсгојању, гледао реку и чекао сатове са кате-
драла. Продавац новина је трчао кејом и узви-
кнвао да су Хитлер и Стаљин склопили савез;
купио је новине, прочитао наслов прве стране.
То је то што је Башкирев наговештавао! Да ли
је могуће да је он политички идиот? Па тај сов-
јстско-немачки пакт, то је генијалан потез Ста-
и.инов! Опет је стрпљиви Бурћијанац, насамарио
лукаве иепријатеље! То је велика, то је једина
добра вест овог лета: поражена су настојања
Кнглеске да гурне Немачку против Совјетског
Савеза. Стаљин је надмудрио и старе мајсторе
политике. Текст испод наслова и фотографије са
иотписивања пакта Рибентроп— Молотов у Мос-
кви, није читао, није му било важно. Сетио се
оне хладне и влажне јануарске ноћи, кад је у
згради Централног комитета КаПе Немачке, први
пут видео Вилхелма Гроса, како са Телманом,
одмакнут од прозора, са оним неразумл>ивим
осмехом гледа на улицу којом демонстрирају
паоружане рул>е нациста узвикујући: „Смрт ко-
мунистима! Смрт Совјетима!" Одмакао се неко-
лико корака од Вилхелма Гроса и његових мла-
денаца, мислећи о воћи немачких комуниста Тел-
ману, у чијем је спасавању од нациста требало
да учествује и он, али је Телман одбио своје
спасење изван судбине партије, чији је воћа.
Изабрао је судбину мученика и жртве. Зар ја
смем друкчије? А Вилхелм Грос је под сумњи-
иим околностима побегао у Белгију.
Бити жртва или издајник? Чија жртва? Сво-
јих, својих! Ако си жртва својих, ниси жртва.
173
Падаш као борац. На ком фронту, за који циљ,
у ком часу, није твоје да одлучујеш. Ни до сада
није одлучивао где ће изгубити главу и да ли је
праведно губи. Истину и правду, поверио је пар-
тији, класи, револуцији. Јесте, али ће му на главу
пасти срам издаје. За све другове и пријатеље,
и у Југославији и у Русији, и свуда по свету где
је деловао, биће издајник. Пример подлости, про-
дана душа, троцкист, империјалистички шпијун
— писаће по комунистичким листовима. А мати
ће, (да ли је жива та мученица? више од пола
године нема вести о мајци), брат, роћаци, ратни
другови, цела Херцеговина и Београд, чути да
је убијен због издаје. Онај ко у то посумња, сма-
траће га несрећником који је улудо изгубио
главу. Са срамотом издајника, пашће на њега
срамота глупака, који је живот сатро на иај-
бсднији начин. Та му срамота није лакша од
оне прве. Таштино, кујо стара! Обе срамоте ко-
ристиће партија, том срамотом биће плашени
колебљиви, а храбрени малодушни и уморни бор-
ци. Ни таква смрт, ни та жртва није узалудна.
А то је једино важно кад се може одлучивати о
свом животу и његовом смислу. Проклетство
Вука Бранковића, није мање послужило слободи
од славе Милоша Обилића. То јесте, тако може
бити у глави, али није и у души. Није, и боли.
Која ће то партијска комисија после победе има-
ти толико праведности да се бави архивом Вели-
ке чистке, списковима и биографијама кому-
ниста-емиграната, оних што су и жигом издаје
служили Револуцији?
Вилхелм Грос се нечему први пут гласно
насмејао, задигао главу па му је бљештала ис-
174
фиксана ћела; око њега кикотали су се и мла-
дснци, као да се голицају.
Помакао се још неколико корака од њих у
исту своју крлетку: бити невин издајник у Ве-
ликој чистки или частан бегунац од чистке?
Иевин издајник користи партији. Частан бегунац
иостаје стварни издајник. Бити оклеветан борац,
жртва „коефицијента будности", или поражен и
частан човек? Првим се користи Револуцији,
другим буржоазији, непријатељу, фашизму. Не,
не! Овај свет нема три стране. Бити лажни из-
дајник или приморан издајник? Лажни издајник
— то је неправда. Приморан издајник — то је
своја правда. Измећу користи и истине, измећу
пеправде и правде, сад су партији потребни ко-
рист и неправда. Да, такво је време! Такав је
услов победе.
Са три цркве откуцаји сатова одјекивали су
и не сустизали се у небесима над Лиматом и
крововима старог Цириха.
Чему то ташто и јадно разлучивање о себи
и око себе, кад си кап у реци која тече у бу-
дуће, у незнано? Хоће ли та кап стићи до Црног
мора, или ће је попити галеб, биљка, сунце, од
каквог је то значаја, и чему та узалудна мука?
Вршити дужност до краја, служити до краја,
испунити сваки задатак партије, својих. Ако
тражи и немогуће, чинити и немогуће. Чинити
све!
Тада се Вилхелм Грос замислио, као да чита
пејасну поруку и унео у осмехнуто лице младе
жене.
Али, да ли је сада исто његово и њихово
мемогуће? Да ли је сада неминовно ,,све дати",

175
„све учинити"? Први пут се питао и клонуо на
камени зид лиматског кеја. Ако партија греши,
шта ће онда? Ако њен и његов циљ сада нису
исти? Онда је бесмислена сва ова његова мука.
Први пут је тако сумњао. Како с том сумњом
да казни Вилхелма Гроса, и потом све да ис-
трпи? С том сумњом револуционар постаје уби-
ца. С њом се у издаји завршава. С њом се ни
ноћ не издржи у Лубјанки. Шта ће ако сасвим
посумња у циљ, ако посумња у све што је чи-
нио, да није чињено за добро Револуције? Могу
ли се трпети мучења, а да се не мрзе мучитељи?
Може ли се бити бегунац, а да се не мрзи гони-
лац? А мучитељи и гониоци ће бити моји дру-
гови, моја браћа. Мржњом својих постаје се
нсиријатељ. Објективно, стварно непријатељ. Зар
да умре као непријатељ Совјетског Савеза и
партије? Биће понижен и обесмишљен сав ње-
гов живот, сва његова одрицања од живота у
којем милион ствари воли, од живота у којсм
не зна шта би пре грабио и уживао, од Милене
које се одрекао на путу за грчко острво на
које годинама у машти путује с њом.
У реку му је био истекао загледан поглед,
сатови су били замрли у тишини, када је видео
да Вилхелма Гроса и његових младенаца више
нема на обали Лимата. Галебови су летели над
реком, кричећи. Пожурио је у Фрауминстер.
Није га било, устрчао је до Светог Петра, ни ту
га није било, сјурио се на мост и у Гросминстеру
се смирио кад га угледао мећу бабама и децом
како зането слуша оргуље.
Ако падне као жртва Стаљинових заблуда,
ако страда за погрешну политику партије? Ста-

176
11н, Петре Бајевићу! Греше ли Стаљин и партија
цаиас, ко онда ради правилно и добро? Ко?
V праву су Троцки, Зиновјев, Бухарин, Радек?
Не, не, Вилхелме Грос! На тој страни није по-
Гк'да, ни будућност.
Све ово што се збива око н>ега — то је па-
мика одсудне битке. Ми или они. Ови наопаки
услови изврћу нам мозак. У наопаким условима,
иеминовне су и велике грешке. Ако Стаљин гре-
шп данас, није крив, крива је историја.
То јесте закон историје, али тај му закон
не доноси ниједну утеху, ни једну једину. Још
је теже то што се грешка тек у исходу сазна.
()н је неће сазнати. А мора веровати да није
грсшка. Мора, а јесте грешка. И они који ће га
ухапсити и стрељати знају да је то грешка, не-
правда, лаж, а говориће и радиће као да је све
гупротно. Тако морају, тако треба, тако је ко-
риено. Ни партија, ни Стаљин нису криви што
Јс тако. Што се изврнуо свет. Што је одувек
изврнут. Па је наопако правилно, па је непо-
пггено поштено, па је лаж истина. Па је без-
умно разумно и корисно. И све то сутра —
обрнуто.
Ваљда од светла витроа, велика ћела Вил-
хелма Гроса постала је сва крвава и он је уз-
дрхтао од тог призора.
Послужити лажи или бранити истину —
вечно је, али и издајничко литање. Моралисти
»ерују да је њихово. Вилхелм Грос сигурно ве-
рује или се убећује да верује — служи истини.
А и последњи глупак види да он том својом
иегином деморалише класу и служи империја-
лиегима и фашизму. Хитлеру, Мусолинију, Фран-

177
ку. Такво је доба, такав се свет саздао људским
делањем. И људским неделањем. Људским стра-
хом. Овом слабошћу, овим дрхтајем, овом же-
љом да разговара с њим. Најпре да се изразго-
варају о оним страшним погромима нациста кад
су дошли на власт, о оној берлинској ноћи кад
га је срео са Телманом у холу зграде Централ-
ног комитета КП Немачке и, позван од Телмана,
ушао са њима у Телманову канцеларију. Најпре
да му докаже колико је тешко и срамно његово
клеветање Совјетског Савеза, а пре свега Ста-
љина и Коминтерне, да су својом наопаком по-
литиком према немачкој социјалдемократији по-
могли Хитлеру да доће на власт. Онда да вече-
рају и испију флашу црног вина, попуше по лулу,
зато што се некад јуначки тукао са нацистима
у Минхену, што је овај исти гурави ћелавко
двапут бежао из затвора.
Од светла витроа, ваљда, велика, превијена
ћела Вилхелма Гроса постала је љубичаста, руж-
нија и гаднија но икад. У ружног и у ружно,
увек је лакше пуцао. Неће му задрхтати рука.
Бежати од неправде и лажи, бежати од сра-
моте и понижења, бежати и борити се, крити се
од свих и изабрати непријатеље, постати теро-
рист, погинути у атентату на Чемберлена, Дала-
дјеа, Мусолинија. Па он се некада по Аписовом
налогу спремао да пуца у Вилхелма Другог, цара
Немачке! Никоме жив у руке, а кад не буде
имао куд, прегристи свог насмејаног Буду у тера-
коти, кога крије од себе за час кад не буде
више сигуран да је јачи од себе, како му је
рекао Лио, сарадник и ггријатељ из Хонгконга,
који му је и дао малог Буду са цијанкалијем у

178
 фбуху. Можда је час да се лоједе мали Буда,
да му прегризе главицу? Можда је време да
уважи савет старог Кинеза: „Мудри људи могу
п да живе и да умру храбро, али најмудрији у
ссбе увек сумњају." Не цвокоћи! Пре тога мора
се срестћ са Миленом, мора је повести на острво.
Тамо где онда нису стигли. А ако она то сада
неће, не може да опрости, неће да разуме зашто
јо морао да је остави у пирејској луци? . . .
. . . Није издржао молитву до краја, изашао
јс на обалу Лимага, сео на клупу и загледан у
ирата катедрале чекао Вилхелма Гроса, у том
часу не знајући зашто га чека. Није га ни видео
Јсад је изашао. Пожурио је у цркву, била је
закључана. Осетио се и преварено и помало из-
дајнички. Љут и спреман на све. Раскорачао се
1сривудавим улицама старог Цириха, све више
издајник у себи и гневан на себе, питао рецеп-
цију „РоДе" имају ли празну собу, слакшали му
мало што нису имали, наставио да корача оба-
лом Лимата и с нежношћу посматра пар пло-
»ака што је застајкујући пливао уз реку, зави-
дећи пловану са сјајном зеленкастом ћубом.
А сутра вече, као забављен плованом и
пловком, чекајући Гроса да изаће из „Роде", тог
дана први пут није ишао на мису, осећао се
много уморним и жељним да се најзад одмори
од свих страхова и недоума. Да се одмори и од
наде, те своје вере у будућност. Од извршења
иравде. Од те своје свести и воље, од целог себе.
Огићи из овог злог и наопаког света. Одрећи се
сних радовања и одрицања, свих доступних же-
цп, недоступне Милене, јела, пића, слика, плани-
на и реЈЈа које воли, одрећи се сваког откуцаја

179
времена и бројања минута и часова, пасти у
безвремено, у таму без иједног светла и звбзде,
пасти у непостојање. А ако није непостојање?
Ако непостојање за његов мозак и тело, није
непостојање за оно што он тајно и грешно на-
зива душом, у коју миленијумима верују мили-
јарде људи? Е, то је оно питање без одговора!
Шта му онда може бити то незнано постојање?
Ту, заиста, мораш стати, Петре Бајевићу. Све-
једно. Ту још није крај ни граница ове језе
којом ништа не одгонета. Том границом се не
може спасти ни једног зла које га чека. Овом
језом не може да предвиди зло које га чека. Ни
да изабере мање. Храброшћу се не може спасти.
Савешћу, такоће, Лукавством, можда? Том моћи
којом располаже сваки живи створ, једино би се
можда провукао до неког лакшег краја. Нема
је, не осећа је сад. Сад ми је потребан само Бог.
Једино Бог чија би доброта била равна моћи,
чије би знање било само доброта, чија би до-
брота била сваком доступна и ње сваки људски
створ достојан, једино такав Бог би могао да му
каже шта сад ваља да чини.
Тада се тргао од лакших и хитрих корака по
степеницама старог моста, угледао ћелавог погу-
ренка и страховито се препао. Дошло му да бе-
жи, да скаче у реку, сјежио се од хладног жу-
бора Лимата, а Вилхелм Грос је мирно наставио
ка свом хотелу. Требало му је још само неко-
лико тренутака да му се изгубе из вида и плован
и пловка, па да се прибере и у магновењу, с
бесом према себи малодушнику и кукавици, од-
лучи да изврши своју дужност и брзим кораком
крене за Вилхелмом Гросом. Сустигао га је на
180
цгдссетак корачаја од терасе хотела пуне мла-
дглаца за вечером, никог у близини није било,
ишадио револвер, али му одједном понестала
храброст да га претекне и буде с њим лицем у
дице, није био сигуран да може да пуца у онај
ц,сгов жалостиван осмех, од кад ратује никад
пије цуцао у осмех, па му је остао за леђима,
пришао му на корак, принео цев ћели и с гаће-
л,см притиснуо ороз: револвер је шкљоцнуо, ти-
пшна му пребила руку, ћелави погуренко се окре-
пуо: то није био Вилхелм Грос! Рука с револве-
ром му пала низ ногу, човек је рекао нешто као
)(Нардон, господине!" и наставио да корача на-
;шд, ка мосту, одакле је и дошао, а он је про-
дужио напред ка осветљеној тераси „Роде", и
гск кад је срео запрепашћене погледе двоје мла-
дгнаца с краја терасе, вратио револвер у џеп и
с кренуо у прву улицу, сможден мишљу: ако је
вгчерас погрешно пуцао, онда је сигурно да то
нпје било први пут! Никад после пуцња неприја-
тсл,у није загледао лице и проверавао идентитет.
Ја сам, вероватно, убио и невиног.
Зауставио је празан такси и наредио му да
лагано вози најлепшим улицама Цириха. Није
видео ни људе ни куће. Гледао је у своје шаке,
ноложене на коленима и нису му личиле на своје.
Нрисећао се редом кажњених непријатеља и из-
дајника, њихових живих лица, а ни једног мрт-
дог; присећао се њихове живе снаге, висине, те-
лгсних одлика, а мртваци му ни по чему нису
дичили на издајнике и непријатеље. Јесам убица!
Тпксиста га питао: „Куда сада, господине?" Од-
гонарао је „Право", све док нису изашли из гра-

181
да, када је схватио да из Цириха мора исте ноћи
некуда отићи за свагда. Свратио је у свој хотел
по ствари, платио рачун и одвезао се на станицу.
Излазећи на перон да пита за полазак воза ка
Француској, угледао је експресни воз за Атину.
Ту му се одједном јасно обзнанио циљ: Београд!
Најпре Милени, па потом остале одлуке. И ако
не пристане да наставе пут на острво, прекинут
у Пиреју, одлука ће бити лака. Тада најлакша.
Потом је све неопходно смислио и у Лозани уре-
дио за пут у Београд.
Куд ли је нестала она дама? Пролази норед
њеног купеа: нема је! У Митровици није сишла
с воза. Пролази целим вагоном: нема је. Како је
смео да је испусти из погледа! И то сада, кад
му се све одлучује.
Звека гвожћа савским мостом налива га оном
старом дрхтавицом стрепње и радости пред сво-
јим, а неизвесним, опасним. Воз кочи, он се при-
бира, сабија у себе и постаје онај илегалац кога
гоне све европске тајне полиције. А Београд,
своја роћена земља, зјапи тамницом, мрачи се
губилиштем. Али је то своје. И неће му се дати.
Сачека путнике да сићу. Оне даме нема. То није
случајност. Крену. Сиће претпоследњи. Кад са
елегантним кофером ступи на перон, занесе се
мало, клецавих колена: зар те више ни ноге не
држе, јадниче?
Продавци новина узвикују: Правда! Правда!
Ново издање! Немачка је напала Пољску! Сру-
шена Варшава!
Петар Бајевић застаде за трен: можда му рат
доноси спас?

182
 12
О К 0 ИСТИНЕ И ОБМАНЕ

Сатана је само лакрдијаш према данашњим

револуционарима.
Усред пуне „Москве", док сам седео са Бо-
ром Пубом и пио кафу, пришао ми Богданов
I ледбеник, неки коштуњави и гологлави младић,
еиротињски обучен, по свему судећи студент и
ПЈвунуо ми у лице: „На, троцкисто!" Бора га
шчепао за груди, он му се отео и јурнуо да
бежи, Бора дозвао жандарма, младић побегао,
хвала Богу. До последњег даха памтићу огањ у
њсговим очима и прамен црне косурде устрем-
л,ен на мене. Каква је то мржња! Идући кући,
1>ора је ружно говорио о Богдану Драговићу и
свим комунистима, а ја сам се сетио наслова у
московским Извештајима, које сам читао у Па-
ризу 1937, у време сућења некој „троцкистичкој
Санди". „Стрељајте бесне псе!" — писало је круп-
ним словима на првој страни званичног органа
нладе Совјетског Савеза. То су совјетски трудбе-
пици поручивали социјалистичком суду! Нисам
го испричао Бори: он ми је као антикомунист
п сада политички противник, и ја му не дам и
тај аргуменат против социјализма. После тог
догаћаја у „Москви", а у Богданову одбрану,
једва сам се уздржао да не испричам Бори
илочин оног радника учињен само зато што му
је дете сметало да заспи. И заиста шта је Богда-
иова издаја према злочину његовог пролетера,
припадника „класе која баштини најбоље теко-
внне човечанства ?

183
 Неколико ноћи нисам куцао на машини. Не
знам зашто се уздржавам да не спалим ту потро-
шену хартију. С каквим циљем ја изврћем своју
кожу, зашто ријем по души и прошлом, из те
тмине за кога износим нешто своје истине (или
њеног привида), кад никоме данас истина ништа
не значи? Данас су куршуми и батине, пљувања
и псовке једино убедљиви аргументи.
У једном од мојих последњих разговора у
Паризу са Богданом, растужен писањем Има-
нитеа о Совјетском Уставу као „најдемократски-
јем уставу у историји човечанства", шетајући
ЈТуксембуршким парком, рекао сам му отпри-
лике ово:
„Ако се свет мења лажју и крвљу, онда
може једино власт да се промени. А у то се, на
пашу несрећу, извргла руска револуција. Зар ти
још увек верујеш да таква промена оправдава
патњу коју је изазвала и наду која је прати?
Освета изневереиих, то да знаш, биће свирепа н
прљава."
Гледајући ме право у очи, мирно ми је уз-
вратио: „А ти треба најзад да схватиш: За соци-
јализам се данас мора све жртвовати. Нема
друге."
„За социјализам или Стаљинову власт?"
„То је сада исто, Иване. И једино је на зем-
љи што „човечанству даје наду у неку бољу
будућност. Једино. Шта се може?"
„За мене је, Богдане, контрареволуција на-
ступила са напуштањем истине. Са напуштањем
истине, умно и морално поништава се револуција
и њен хумани циљ. Самим тим и човек."

184
 „То што тебе, Иване, мучи, то је за историју
снтна, безначајна мука. Уосталом, то што ти
( матраш истином, то је субјективна, индивидуа-
листичка истина. Апстрактна истина. То није
класна и револуционарна истина из које се рађа
иово и будуће. Оно што једино може бити и што
иостаје општечовечанска истина."
„Шта ће, Богдане, бити социјализам ако му
и истииу жртвујемо? Појединац, човек, може да
живи и без истине. Али друштво, људска зајед-
иица, не може да постоји без истине. Истина је,
Погдане, темељ правде, она је разлог и смисао
слободе."
„Колико ја знам историју човечанства, није
ми познат ниједан устанак за истину."
„Није га било, тачно је. Али баш зато то
треба да буде социјалистичка револуција. Ја пе
могу да прихватим социјализам у којем истина
није његов устав, његов закон, његова јавна реч.
Све што чини човек, све што људи мисле, раде
и говоре, мора да се огледа у истини."
„То су интелектуалистичка трабуњања!" скре-
сао ми је са оном, мени добро познатом, бољше-
вичком анимозношћу према интелектуалцима и
„филозофирању", па је додао: „Схвати једном,
богаму, да се социјализам не успоставља преко
ноћи, ступањем комуниста на власт и мудрим
декретима, већ неуморним радом и стварањем
неколико генерација. За социјалистички идеал
треба прегазити и превазићи његову целокупну
предисторију са свим њеним предрасудама и
истинама, какве су твоје."
„Е, то је право бољшевичко трабуњање! Ако
је човек већ толико неразуман, јадан и зао, да

185
остварење његовог идеала захтева крв и сузе,
патњу и одрицања, добро, пристајем на те жрт-
ве. Али, ако идеал захтева да му жртвујем и
истину, онда је мени гнусан тај идеал. Ја тада
више немам никаквог доказа да је победа рево-
луције — стварно победа социјалистичког иде-
ала. Односно, да је стварни циљ револуције —
социјалистички идеал. Ја хоћу револуцију као
победу човекове истине. Ту је, наравно, слобода
услов правде, а правда мера њене људске вред-
пости."
„Чекај, шта је то истина и истинито, ван
ингереса потлачених и експлоатисаних? Ван ства-
рања и одбране социјализма данас? Тлапња! Ја
хоћу ново и будуће. А будуће и ново, не мере
се твојом истином. За твоју истиноносну револу-
цију, ја не бих препливао ни Сену, а камоли..
Прекинуо сам га: „Како, Богдане, можеш
желети будућност нечега, после толико лажи
изговорених за њу, толико зла почињених за ту
будућност? Можеш ли се ти стварно обрадовати
њеној победи?"
Поћутао је па рекао: „Могу. Јер више нећу
морати да лажем и чиним зла. Ни ја, ни мој
син."
Ту сам ја заћутао: његов морал-неморал је
заблуда са оним страшним оправдањем: Циљ
оправдава средства, или — Све је допуштено
спасиоцу и усрећитељу човечанства. Тек пошто
смо сели пред један бистро и попили пиво, од-
лучио сам да му кажем:
„Ти и сви ви који тврдите и верујете да и
истину треба жртвовати социјализму, ви сте,
Богдане, деморалисани револуционари, ви сте

186
очајници. Да, очајници. Изгубивши веру у рево-
пуцију и социјализам, пристали сте на победу
гноје власти по цену свих и последњих средста-
на. Ви сте, другови, социјализам заменили сво-
јом влашћу. Ви сте само — властољупци."
„Кад си смислио ту реакционарну бесми-
С Ј1 И Ц у?“
„Тако вас ја видим. Жао ми је, несрећан сам
»бог тога. Али тако видим ствари."
„Да ли ти, Иване Катићу, озбиљно мислиш
да смо ми који следимо линију партије и Трећс
интернационале, покварењаци и глупаци? Да не
.шамо то што ти знаш. Што знају сви келнери
из Латинског кварта?"
„То нисам рекао. Ја сматрам да су поштени
комунисти данас најтрагичнији људи. Ви сте,
нросто, жртве својих заблуда."
Поћутао је, па тихо упитао:
„Осим што смо трагични очајници и власто-
л.упци, шта смо ти још, Иване?"
„Кукавице. Плашите се сваке супротне мисли
н истините речи, јер би разориле вашу обману.
А социјализам се данас морално може спасти
само ако се увиди та велика и кобна заблуда.
Ако се призна несагласност социјализма и ствар-
ности у Русији. И ви бољшевици, као људи
можете се морално спасти, ако се одрекнете сво-
је фикције и лажи, ако свладате страх од исти-
не." Тада сам још веровао да су Богдан и већина
наших емиграната у Москви часни револуцио-
иари.
„А шта мислиш, Иване, ако данас једино ми
што следимо Стаљина и Коминтерну, трезвено,
реално сагледавамо ово време и стварност света?

187
Биће да смо управо ми једини храбри да то учи-
нимо. Помишљаш ли ти колико је то болно и
колико то мене кошта? Мислиш ли да сам ја
мало патио кад сам дошао у Москву?" Дуго смо
ћутали, па је он опет био у својој равнотежи:
„Сад је реализам прва врлина револуционара.
А ви, либерали и интелигенги, ви опортунисти,
сакрили сте се иза своје истинице, слободице,
савести и сличних измишљотина, па нам пуцате
право у чело!"
„Ако ми данас пристанемо на реалност, онда
је, Богдане, са социјализмом свршено!"
Нагнуо се преко столића и ухватио ме за
мишке: „Схвати, једном за свагда: ако ми данас
немамо храбрости за све, разумеш ли, за све,
онда смо изгубљени! Сатреће нас буржоазија са
својим фашизмима и Хитлерима. Свет се дели,
други светски рат је на прагу и судбоносан за
човечанство. Видиш ли шта се збива? Октобар-
ска револуција је застрашила светску, а пре
свега европску буржоазију, и она је кренула у
фашизам, напуштајући демократију и парламен-
таризам. Шта је у Европи остало од буржоаске
демократије? Француска и Чехословачка! И им-
перијалистичка Британија на острву, Шта раде
те такозване демократске државе? Подржавају
и помажу све десне диктатуре у борби против
револуције и Совјетског Савеза. Видиш ли шта
се збива са Шпанијом? У таквом свету, како
може човек здраве памети да говори о моралу
у политици, да се пита да ли циљ оправдава
средство? То је, Иване, морални кретенизам! Зар
ти не видиш да се светска буржоазија органи-
зује да уништи све револуционарне покрете и

188
Сонјетски Савез? И можемо ли ми, смемо ли ми
дипас да сањаримо и водимо неке бесмислене
расираве о циљу и средствима?"
То је, углавном, био садржај његових аргу-
мената против мог „истинољубља", а ја сам му,
признајем, поколебан силином његовог убећења,
цриметио:
„Мислим да нам је та храброст за неприста-
Јиње на сва средства, ипак, неопходна. Иначе, без
тг храбрости, бићемо поражени. Победићемо
П1 ми себе."
„Филозофираш, Иване. Филозофираш небу-
лозно, а опако. Све реакционарније." Претеће је
нртео главом. Нисам се усудио да му признам
како увићам: наше разлике не може да разреши
разум. То ће, можда, учинити само историја.
А ја морам остати на својој истини и њеној
узалудности, да не бих презрео себе, да бих имао
разлог да дишем, једем и пушим, и да све то
јсдном прекинем.
Сетио сам се тог разговора са Богданом.
Данас, јавно попљуван, изговарам и ово: Вама
Је лако, ви се злом страном света, фашизмом,
браните од савести. Ви се својом вером спаса-
нате од разума. Али ви себе не можете спасти.
Због Стаљинових „чистки" вас је обузео лудачки
страх од истине, од сваког мишљења које није
Стаљиново и партијско. Ви немате храбрости да
сс сукобите са друкчијим и супротним мишље-
н.см. Капитулирали сте пред лажју. Свој кука-
пмчлук скрили сте у принципе, ушанчили у дог-
мс. Партија је сада ваша тврћава у којој вас
пиједна сумња не може ранити, ни једна истина
погодити у главу — док сте у њој, на њеној
189
„гвозденој генералној линији"! Уверавате себе и
свет да сте људи нарочитог кова, а ви сте само
— опасни људи. Јадни људи! Ако, дакле, ви по-
бедите и нас критичаре и буржоазију, ваш ће
свет бити гори од свих светова које су људи
свесно и несвесно стварали. Јер ће у темељима
вашег поретка бити толико и таквих жртава, да
се свако зло и свака несрећа вашег „социјализма"
може морално оправдати. Жртвама за своју по-
беду, ви ћете толико уценити живе и своје по-
томке, да им неће бити допуштено ни једно
једино незадовољство стварношћу коју сте уста-
новили. Сви ће бити дужници вашим жртвама.
К тада ће наступити историјска смрт вашег иде-
ала. У ствари, она већ данас наступа, вашим
пљувањем истине. Ако ви данас, прогоњени и
изложени ужасним насиљима и страдањима, мо-
жете да прогањате и вршите насиља над својим
друговима неистомишљеницима, шта ћете, Бог-
дани Драговићи, чинити ако победите и уста-
новите своју неприкосновену власт?
Трипут сам прочитао ово што сам написао
после оне згаћености нада мном и пљувања ми
у лице — „На, троцкисто!", усред „Москве", пред
сто људи! Ужаснуо сам се својих речи. Ја, заи-
ста, постајем непријатељ! Да! Објективно — ие-
пријатељ! У другом виду непријатељ и не по-
стоји.
Морам у прошлост, тамо сам, одатле сам.
Шта сам скривио на студијама у Паризу?
Не знам! Због тих студија у Француској Богдан
је и могао, имао повод да ме назове француским
агентом, наравно рачунајући с тим да је за чла-
нове партије и скојевце и само разумевање разо-

190
чпрања Андре Жида у Совјетски Савез, доказ да
и\м агент. Истина, студирао сам „идеалистичку"
филозофију, јер је тих година на Сорбони у
фплозофији званично владао Бергсон, али ја берг-
соновац нисам постао и поред изванредне убед-
Л.ПВОСТИ мог професора Алена, који се свесрдно
трудио да ме учини својим учеником. Помно сам
читао филозофске слободе; узнемиравао ме и
узиосио Ниче; откривао сам Данца Киркегарда.
Покушавао сам да читам и Маркса, али ми он
пије обузео дух. Сем оне категорично формули-
гпне једанаесте тезе о Фојербаху, која ме покре-
нула, и поред његове разорне и генијалне кри-
тнке капитализма, он ме у неопходност промене
гнста мање уверио од пуковника Валмера и на-
рсдника Иштвана. Нисам се осећао марксистом
пе зато што ми је „глава пуна идеалистичког
шљама", како је говорио Богдан Драговић, него
тато што ми је Марксова мисао била детерми-
нистичка, једносмерна, материјалистичка, па се
у љој нисам могао осетити духовно слободним
пн у рушењу капитализма. Јер, само слободаи
човек диже револуцију.
У Паризу ме у тим двадесетим годинама
погресао Фројд. Појава психоанализе била је и
за мене најгенијалнији изум модерне епохе (за
Ајнштајнову теорију релативитета и откриће
кванта касније сам сазнао), најреволуционарније
откриће за нас који смо преживели први свет-
скн рат и искуствено размишљали о човеку и
н.еговој природи. Откривена је, дакле, Подсвест!
Алиби и оне ирационалности које сматрамо Исто-
рнјом. Наш „чисти ум“ који је Канту а рпои
Моћ сазнања, наш божански дух који је Хегел

191
својим системом устоличио као Апсолут, преко
ноћи је поткфпан и изрован либидом, апсолутом
секса. Ми о^манути ратни победниди, као и
очајни ратни пораженици, сви разочарани у
Науку и Прогрес, тј. у Разум, охлаћени мукама
и поразима Револуције у Европи, једва смо доче-
кали да поверујемо у Подсвест и Либидо. Био је
то за нас и частан пораз Разума у који су се
најумнији људи тако самоуверено поуздали по-
следњих векова. За нас, тада малобројне фрој-
довце, душа је изгубила романтичарски ореол,
патос невиности и божанску чистоту. Овај њен
пад, у класичној граћанској традицији која се
опирала свему новом и поратном, чини ми се,
доживљен је теже од свих материјалистичких,
позитивистичких и дарвинистичких рушења од
половине 19. века, па до наших дана. Ово Фрој-
дово „скрнављење душе", као што рекох, нама
ратницима није пало нимало тешко и зато што
нам се душа била смучила у рововима и лаге-
рима. Култура нам се са свог торжественог пре-
стола лако свлачила у сублимацију сексуалне
енергије. Откриће Подсвести, имало је за мене
и моје пријатеље значај Коперниковог открића;
био је то тренутак неког интелектуалног излаза
за све нас који смо преживели светски рат и у
миру се осећали изгубљеним.
А Европом, и оном пораженом у рату и оном
победничком — хаос и опште расуло вредности;
беда рата продужила се и разбуктала у беду
мира. Али, било је лако уочити, да се од рево-
луције поредак бранио пуним касарнама и при-
премао ново разбојиште.

192
 Велику промену света у том граду створе-
ном за све и сваког, мени нису најављивале само
реиолуције у Русији и по Европи, политички и
©копомски хаос са инфлацијама и финансијским
вферама, него и нови правци у уметности, спон-
тпио и страсно супротстављање традицији, општи
нггагорски и нихилистички дух. Смучило нам се
I »1 о што је старо, класично, традиционално. Пред-
рптпо. Наше обожавање лепоте, рушила је из-
ложба Даде, на музику хармоније, насртао је
вмерички џез. Промене су настајале у свему, све
јг вапило за новим. Била је то агонија свих
ауторитета. Андре Жид је постајао мој писац.
А на Сорбони смо се пребројавали и збирали
мртве. Нас 178 „стараца", који смо после шест
тдина настављали студије, нисмо мрзели своје
дојучерашње непријатеље — Немце и Аустри-
јппце. На њихову пораженичку смерност и рези-
гмацију, ми „ратни победници" из савезничких
лржава, одговарали смо великодушним дефе-
тмзмом и антипатриотизмом. О свом ратовању и
уопште о рату, причали смо само припити и са-
сннм пијани завршавали такве приче.
Читао сам и даноноћно учио, опирући се
хсдонистичкој и еротској помами, која је била
аахватила младеж у првим поратним годинама,
особито оне што су ратовали. Читајући и раз-
м и ш љ а ј у ћ и о свету, ја сам и интелектуално по-
стао комунист. Најупрошћеније говорећи, из су-
мрачних слушаоница и библиотеке Сорбоне, исто-
ријску потребу за револуцијом извео сам из
цораза највећ^х духовних покрета у Европи, од
хрпшћанства до просветитељства и рационализма.
Тако су ми сорбонска библиотека и учење учи-

193
нили убедљивом ону чувену Марксову тезу: „До
сада су филозофи само тумачили свет, а ради се
о томе да се он измени". У то сам заиста чврсто
поверовао и утврдио општи смисао свог живота.
Око мене, моји су се другови разврставали у
равнодушне хедонисте, очајнике и револуцио-
наре. Првих је, наравно, било највише; деспера-
тисти су били најубедљивији и симпатичнији од
свих који су их презирали; ови трећи, деловали
су ми најразумније: желе да сруше поредак и
створе нови свет, знајући тачно какав треба да
буде. Психолошки, мени је било најлакше да се
суљнем мећу безнаднике и нихилисте и пре-
небрегнем интелектуална сазнања, али ми то није
допуштала савест. И Богданова је заслуга и кри-
вица, што сам се одлучио на напор, неизвесност
и жртву. Ја сам месецима боловао Богданов од-
лазак на робију, после Видовданског процеса,
стидео се свог париског живота, сваког другог
дана писао Милеци писма, тешећи је и храбрећи
да издржи, уверавајући је да сам Богданов след-
беник.
На такву одлуку утицала су и очева писма
о нашим приликама и његови чланци о недемо-
кратском карактеру нове државе и социјалним
приликама у њој. Додуше, Вукашин ме понекад
и срдио својим прејаким моралисањем, оним
његовим жестоким грдњама народа због поратног
моралног слома, његове немоћи да одржи висине
ратног морала, па сам му се супротстављао тврд-
њом да је мирнодопски неморал законита после-
дица општег ратног злочина. Сасвим је природно
да се убијање настави краћом; да се војничка
дисциплина, живот у касарни и рову, замени не-

194
рпдом и митом. Јер мир не може бити само
простанак ратних напора; мир мора бити и на-
гша1швање тих напора. Убити човека — било је
тгшко, па нужно, па обично; а из тог „обичног"
ратиог стања духа, најобичније је корумпирати
и бити корумпиран, обично је узимати државно
кнд се шест година гинуло за државно. Дуг и
и-жак рат, писао сам Вукашину, законито се
( мењује општим неморалом; видео сам то и у
Француској и Белгији, тврдећи му да се свака
ш-ксза смењује порочношћу, са чим се В. К. ни-
клко није слагао у дугом и узорно моралистич-
пом писму, које чувам. Удаљих се од себе, мучи
мс Вукашин. Најтеже је бити син узорног оца.
Биће да ми је за живот ипак најзначајније,
што сам у Паризу нашао Веру Недељковић, која
)е студирала језик и књижевност, толико лепа
да сам био поносан што је Српкиња и толико
женствена и љубавна да ми није падало на памет
да се борим за њу. Срећући је на Сорбони и по
ЈЈлтинском кварту, испољавао сам сународпичку
срдачност и другарску спремност да јој будсм
на услузи, што је она брзо уочила и стала то
обилато да користи, претворивши ме у свог спољ-
цог момка и снабдевача скоро свим потребама,
ца чак и оним из интимне тоалете, причињава-
Ју1ш ми узбудљеве радости што ми пружа нри-
днку да често и дуго будем поред ње. Понашала
сч‘ са мном са сестринском слободом, чак се и
облачила преда мном, наредивши ми понекад да
глсдам кроз прозор док навлачи грудњак, при-
чвла ми без одушевљења о свом веренику, потом
цске сваће с њим, онда је преда мном исцепала
два његова писма не прочитавши их. Ја сам је

195
братски тешио и обазриво саветовао да према
веренику, који је био ратник и јунак, мора да
има више разумевања па и за извесне његове
грубости, иако ми је он, иначе, под дејством
њених све чешћих и исцрпнијих прича, постајао
све несимпатичнији и апсолутно недостојан њене
лепоте. Она је све дуже бивала са мном и мојим
друговима, очигледно уживајући у мени за време
наших бурних филозофских и политичких рас-
права у којима сам се истицао, које уистину није
разумевала, али је увек била на мојој страни.
Веренику је одлагала посету изговарајући се
испитима, примала је љутита писма од оца и
мајке на која није одговарала, а кад је после
дужих „испита" примила телеграм од вереника
да долази са Катарином да је врате у Београд
и венчају се, она се уочи њиховог доласка пре-
селила у мој стан, оставивши веренику и мајци
писмо да раскида веридбу и да је са својим при-
јатељем отпутовала негде у Нормандију, где ће
остати најмање месец дана. Био сам силно збу-
њен. Одбила је да је поведем на вечеру, распре-
мала је ствари по мојим ормарима као да су
њени, па ме замолила да јој купим млеко и вату.
Сомнамбулно сам сишао на улицу и продужио
тако да ходам улицама; она ће ипак ноћас, или
наредних ноћи морати да ме позове у кревет,
неће, ваљда, допустити да лежим на поду! Каква
је то кошмарна и раскидајућа неизвесност била!
Каква прва битка под Сувобором! Једва сам се
прибрао да купим млеко и остало и у правој
грозници вратио се кући. Имао сам осећање да
ми тек од тог часа започиње прави поратни мир.
Стварна победа. Стварна слобода. Једном њеном

196
ргченицом створен ми је нови свет, раскрилила
и* будућност: „Па где си досад, дечаку мој стид-
јмпш, мили?" Скинула ми наочаре, загрлила, љу-
била и није ми дозволила ни да сумњам, ни да
ее још чудим.
Мислим да је то био онај час у мом животу
к<»ји и садД цосле свих искустава смем да назо-
ием срећом. Од тада, срећу искључиво везујем
,п< љубав. Мене песимисту, Вера је исте ноћи
преобразила у човека наде; мене сетног и за-
мпшљеног у ведрог и веселог. А ујутру ме запре-
пастила захтевом да јој се закунем да нећу по-
I гаги комунист. Нисам се дуго колебао. Али сам
је за време ручка у Куполи, питао: „Откуд ти та
пдеја да ја не смем да будем комунист?" „То би
мог оца, кога обожавам, страховито унесрећило.
Кад је на краља Александра претпрошле године
неки комунист бацио бомбу, он ми је написао
дп могу у животу бити све, сем комунист. Заклео
ме да ја, његова јединица, никад не будем про-
тив краља и отаџбине. То се од сада односи и
па тебе." Нисам се усудио да размишљам; одмах
сам јој обећао да ћу поштовати њену жељу.
Мећутим, чим смо идућег лета, већ венчани у
Царизу, Вера и ја дошли на ферије у Београд,
Богдан ме одмах увукао у опасну илегалну акци-
ју, дајући ми задатак да учествујем у набавци
н опреми тајне штампарије Покрајинског коми-
тега, тада већ забрањене и немилосрдно прого-
и.ене Комунистичке партије. Било је то моје теш-
1 «> револуционарно, комунистичко искушење: ако

ме полиција открије, ја не идем само на робију,

|а губим и Веру! Ако одбијем његов задатак и не
следим га у револуционарној делатности, он ће

197
ме презрети, изгубићу његово пријатељство! Осе-
ћао сам да ми се тим опредељењем одлучује и
будући живот. Саветника нисам могао имати,
а таква се одлука и не доноси по саветима, него
по разуму и морању. Верност Богдану, налагала
ми је да слажем Веру и ризикујем њену љубав.
И ја сам прихватио задатак и отпутовао у Нови
Сад да купим некакву тигл-машину. Провале и
робије ме спасло само Богданово хапшење и ње-
гово, заиста херојско држање у полицији. Одо-
лео је батинама и мучењима, није одао моје
учешће у организовању илегалне штампарије.
Дужник сам му. А мој отац ми, по Богдановом
хапшењу, рекао: „Срећан сам, Иване, што ти
политика неће упропастити живот као Богдану."
Оставио сам га у тој заблуди, као и Веру у лаж-
ном обећању.

13

Зато што нијс смогао снаге да скреше Миш-

ку Пубу да никог на свету не мрзи ноћас више
од њега; што је заиста „Свилени" па не може да
буде искрен ни пред својим најближим другом
с којим се две године морално усавршавао изгра-
ћујући се у новог човека, надметао у искрености
и у самокритикама, вежбао у моралним ана-
лизама другова и симпатизера партије, где је
Мишко прецизнији и убедљивији од њега; зато
што је намеран да још вечерас призна ујаку да
је он лично организовао бојкот код студентске
мензе, јер неће више да се понаша опортунис-
тички и подлачки према непријатељу партије.

198
Н рт брљшевички као отац, који је часно, о т е о -
реио потписао напад у Пролетеру, иако су нај-
бол.н другови и рођаци; зато вечерас неће сла-
би1нси ту своју стварно двојну, тројну, стоструку
душу да теши и излива у Зорина нРдра, овако
емушен заплиће њеном дугом косом и обезна-
ћује се у Њеном чврстом загрљају, као да му и
Јиме доказује да је радница. Сада нека она њега
чека. Морао је чак на Сењак да иде трамвајем и
пшражи Душана, тог промућурног Преровца и
етпарно лукавог како се говори да су лукави
гнн сељаци, у шта он не верује, пита Душана
цпа да каже деди и мами или само „идем", ис-
прича му шта је урадио са рођеним ујаком, он
|е можда и члан универзитетског комитета а и
ннако јако је трезвен као да је металац, за њега
је политика — политика, мора бити корисна и
кад је комунистичка, увек корисна, толико пута
му рекао да је радикал а не комунист, деда
никад није рекао да је политика — политика и
да мора бити корисна, свеједно, он Душана
етнарно обожава што је заиста способан за све,
н за жене, и за акције, а стиже и да се маркси-
пички уздиже, савршено је разумљиво, то је
иоља, то је револуционарна одлучност у свему,
шго се одмах покупио и отишао из наше троцки-
ггичке и буржујске јазбине, ствари нису све тако
јсдноставне па му је вечерас био неопходан, ме-
ћутим, није га нашао, чекао га пола сата пред
гом кућом где се сместио код неке бабе и није
га било. Па је кренуо трамвајем право код Зоре
што га чека, увређена што га три сата чека,
мли је на Славији одједном скочио из трамваја
као да га гоне агенти, улетео у прву кафану да

199
се опије. Као права бараба и слабић. Зато што
не зна зашто је на овом свету стварно све прљаво
и гадно, ух, што је гадно, нека га и отац види:
Владимир Драговић у „Астрономији" испија ча-
ше, једну за другом. Ништа. Испи три чаше ра-
кије, сигурно најгорег пића на свету, људи који
пију ракију не могу никад постати револуцио-
нари. Опет пиво. У ћошку је, и сам, за некЦМ
издуженим валовитим столом што се њише све
непријатније. Њише или пропада? Неће кући све
док не буде сигуран да може то што мора. Још
једну љуту са пивом. Нешто шушти из зида?
Људи говоре саме глупости о нападу Немачке на
Пољску и суграшњим аутомобилским тркама око
Калемегдана, кладећи се да ће Бошко Марковић
онако српски, као ала питу, прегазити те Немце,
прваке света, иека им је моторе направио сам
свети Пстар, ништа им то не помаже кад се
тркају поред Небојшине куле, а о том Талијану
што јсде жабе и мачке, шта је тај за нашег
Бошка! Повраћа му се од тих глупости, нигде
на свету се нс говоре толике глупости као у
београдској кафаии, а почео је други светски раг,
повраћа му се на „Астрономију", страшно хуче
зидови, грозно му се новраћа на људе, на кел-
нере нарочито, на не узима кусур, и тај је проле-
тер а лиже патос за динар, неиздржљиво му се
повраћа на тај лумпенпролетаријат купљен бак-
шишом, само револуција може да збрише овај
шљам, смрад, брбљања . . .
Молим вас, оставите ме! Није ми ништа,
није . . . Згадила ми се глупост, ваше глупости . . .
Побада главу у зид, то је спас! Држи се за олук,
ужасна компромитација, повраћа утробу, јао кад

200
нц га сад отац видео! Шта је теже, мучније,
гграшније у животу од овога, мама, мама. . .
Истрже се из нечијих руку и јурну да бежи
од трамваја који звони, шта ће на Славији? Ви-
деће га скојевци, јурну узбрдо ка опсерваторији,
где су звезде, скљока се на празну клупу, по-
нраћа, повраћа мучнину, тако је пред смрт .. .
Стреса се од језе, отвара очи: дрвеће и куће,
гама и светлост, трамвај завија, људи лагано иду
к њему. Колико је био без свести? Ако је неко
од скојеваца и партијаца, ако га виде овако
пијаног, бедног, биће им одмах све јасно. Хладно
му је, стреса се: можда неко од ових познаје
Ногдана Драговића: зар је његов син постао пија-
пица? Устаје и тетураво жури ка кући, пролази
јс, обилази улице, иде до Мостара, враћа се,
грезни се, трезпи: куће мирују укопане у таму
дрвеће је усправно и светлуца лишће, људи више
пе ходају косо и чује им кораке. Крај је кука-
ничлуку и самообманама ове ноћи. Да га сви
виде, да им у лице каже шта мисли о њима.
Светли у трпезарији, ту су деда и мама. Врло
добро, најпре њима истину: Ја сам лично орга-
пизовао напад на њега код студентске мензе!
Само да вам је јасно, то нисам учинио зато што
га у Пролетеру напао мој отац, ни зато што ми
је партија то наредила. Учинио сам то из свог
уверења, својом вољом, разочаран у њега, згаћен
његовом издајом. А сутра оном злобнику Мишку
сручити у лице све његове демагошке прљав-
ш гине и остало, притиснути га због Наће, и Зору
раскринкати са њеним амбицијама да буде воћа
београдских радница, тој лукавој периферијској
курвици што скрива да је завршила шест разреда

201
гимназије и изиграва класно-свесну пролетерку,
рећи јој све шта стоји иза њене толике страсти
за самокритиком. Од вечерас са сваким истину
на чистац. За добро-добро, за шамар два шамара,
како га отац учио пред одлазак на робију. Где
ли је он сада? Он би му помогао да поступа пра-
вилно, револуционарно. Колико је сада сати у
Москви?
Добро вече. . . 0, ујаче! . . . Откуд ти без
наочара? Због рата? Слушате Радио-Лондон. Цео
Београд ноћас слуша Радио-Лондон. Ординарне
империјалистичке лажи! Замисли, ујаче, ту бур-
жујску, империјалистичку хипокризију: највеће
лажи почињу са Бетовеновом симфонијом: бам,
бам, бам, бааам . ..
Шта ти се догодило, Владимире?
Не додируј ме, мама. Ништа што се људима
не догаћа. Хтео сам рећи што се људима догаћа.
На шта то заудараш?
Почео други светски рат, као што знаш. Па,
ваљда, имам и ја право да ове спарне историјске
ноћи, попијем криглу пива. Студент сам, мајку
му божију!
Откад ти псујеш?
Извини, деда. Имам вечерас важне ствари,
праве истине да ти кажем. Најпре о твојој поуци
о знању. Памтим је као Оченаш. Је л’ овако:
„Слушај ме, синко. Било шта да радиш у жи-
воту, недостајаће ти знање. Ако си намеран да
идеш очевим путем и рушиш државу и поредак,
и за то рушење биће ти потребно знање. Минер-
ство је занат. Зато учи и буди најбољи ћак."
Јесам ли те тачно цитирао?

202
 Нладимире, пусти ме да чујем вести на миру!
В, видиш, деда, твоја најважнија поука .. .
Миелим, поука којом си ме највише гњавио, та
ТИ поука апсолутно ништа не вреди. Добро, ми-
ћррство јесте занат, и то ми се и сада допада.
Сшарно. Ал' за то минерство на које ти мислиш,
јн тачно знам шта треба. Треба да можеш нешто
|п I<> гвој непријатељ не може . . . Што не може . . .
Молим те, Владимире, иди у купатило. Стави
Нрст у уста, поврати, биће ти лакше.
Ал’ си ти, мама, наивна! Ко може да поврати
тм о г себе? . . . Мислим, своју мисао, идеју . . .
Дсда, морам ти, најзад, рећи праву истину о
т о м републиканству и опозиционарству. То јест,
ди те питам: шта си ти са твојим републиканцњ
ма, ево, за двадесет година опозиције, шта сте
ип, господо, урадили за свој народ? Крв сте му
цросули у рату, зној и крв пије му буржоазија
у миру. Ал’ сад је крај. Наступа рат и сви ћете
ии, господо, морати народу да положите рачун.
Снн ћете ви пред суд народа! И ти, ти деда!
Владимире заћути, или изаћи напоље док не
цроћу вести!
Како ти, деда, не схваташ да су све те лон-
донске вести одвратне империјалистичке лажи?
Кад Црвена армија опседне Ламанш, слушаћемо
н Радио-Лондон. А од вечерас се слуша само
Рпдио-Москва! — нежно одгурну мајку, седе на
гтолицу уз трпезаријски сто и загледа се у Ива-
ма: не скренути поглед, издржати! Он у кућ-
ном огртачу седи у фотељи, гледа у под. Поза
кривца? Невиног? Жртве? Да ли нешто слути?
Гћшрспастиће се, неће веровати. „И најбољи човек

203
може да учини скоро све што најгори мисли",
рекао му ујак кад је прочитао „Маска је пала!"
Наже се к њему и гледајући га у мутне и рас-
квашене зенице, шапну му:
Ујаче, је л’ твоја мисао да и најбољи човек
може да учини све што најгори смисли?
Не знам. Вероватно.
Помучи се, молим те, и одговори ми тачно.
Зашто ти је потребан тачан одговор за тако
несумњиву истину?
Зато што та несумњива истина није увек не-
сумњива.
Реци ми, Владимире, шта се то вечерас до-
гаћа с тобом?
Ништа нарочито, мама. Само се понашам ис-
крено. Онако како се мој отац увек понаша. Кад
би ви Катићи, рецимо, били спремни на искре-
ност, то би било врло, врло часно. Мећутим,
мама, ни ти, ни остали, за то немате снаге. Ви
сте фине кукавице и учтиви малограћани . . . Фи-
ни лицемери! И ја с вама, наравно. Да, и ти! Ти
се врло дволично понашаш лрема мом оцу. Ти
мислиш да сам ја још увек беба!
Шта чујем од тебе? Ти си пијан!
Дволично зато ш т о . . . што си жена, хоћу
рећи, супруга човека који ти је напао брата. . .
Што ти уништио брата. . . Дволична зато што
живиш у кући са човеком који је издао партију,
њега, твог мужа, издао. . . Хоћу да кажем да је
Иван издао Богдана. . . Деда држи у кући и
храни мене који са м . . . син Богданов, а Богдан
му упропастио сина. . . А ја, син Богданов, који
сам спреман за партију апсолутно све, све! да

204
учшпш њеним непријатељима. Пре свега мислим
Ив гроцкисте, без обзира што ми је неко ујак . . .
Пугти ме мама, пусти ме!
Ти си страшно блед! Што дрхтиш, сине? Иди
Ни спавање, окупај се! Хајде са мном у своју
гобу.
Не вреди, мама, не вреди. Што би ви мало-
!ра1лански рекли, душа ми је прљава! Запрљана
оппм животом овде — шири руке и гадљиво се
мршти на салонски намештај, библиотеку, слике,
Ни.упуо би на сваку ствар посебице. — Иване,
нпа ти као познати ситнобуржоаски моралист,
#д|кжат Бухарина, Тухачевског и остале банде,
ни оног буржоаског декадента Жида, шта ти,
иа чример . . . мислиш о једном сложеном морал-
ном проблему. . .
Каквом проблему?
На пример . . . о оном благајнику Поштанске
ппедионице, који је извршио самоубиство пошто
му је утврћена проневера. Политика пре неки
дан писала о томе.
Можеш да жалиш човека. Шта имаш друго
дн мислиш?
Има. Како да нема. Зар теби то није једно
догично самоубиство?
Кад си ти читао Зле духе?
Није то никакав филозофски изум, да бих
Гн негде прочитао. То је сасвим обична и логич-
Нп идеја. Човек који је својом слабош ћу. . . из
Неког личног рачуна проневерио касу, украо но-
аиц и ухваћен. . . издао што би ти рекао свој
смисао, осрамотио своју породицу . . . д ец у. . .
ТЛј благајник је поступио логично. Он није под-

205
лац . . . Он је имао част и понос.. . Као частан
човек није имао алтернативу! Је л’ тако, ујаче?
Тако је, сестрићу.
Молим без ироније. И ја, дакле, сматрам да
је благајниково самоубиство и логично и мо-
рално. Такоће логично би било његово самоуби-
ство да је он само оклеветан. Мислим начелно.
Неоригинална ти је идеја, Владимире.
Знам, знам. Нисам је ја измислио. Пуна је
историја часних, то јест логичних самоубистава.
Некада се то чинило мачем у самоћи, у модерно
доба — пиштољем. Тако се издаја, или, рецимо,
краћом упрљан образ, како би ви идеалистички
филозофи рекли, трансцендентира . . . Јесам ли та-
чно изговорио?
Да чујем крај реченице.
Трансцендентира у морални чин. Подвиг по-
ништи срамоту. Постане се жртва. А жртве се
и памте и поштују. Ја, на пример, када би за-
служио смртну казну, никад не бих дозволио
да будем смакнут тућом руком. Никад.
Није оригинално, Владимире. Није. Али за
твоје године, ипак занимљиво размишљање. А
сад, на пример, да у другом смеру употребимо
логику. Који је, сестрићу, по твом мишљењу, ло-
гичаи чин човека који је свесно оклеветао бла-
гајника? Који прогања невиног благајника и
фалсификује му потпис?
Зависи од циља. Од мотива и циља. Ако, на
пример, то захгева партија, револуција . . . Добро,
и отаџбина.
Телефон звони и спасе га од упетљаности у
логику. Ако је Зора, одмах код ње! То је ло-
гично!

206
 Ало! Да! Ту је . . . Мама, тебе неко зове —
предаје јој слушалицу и осећа да је сасвим тре-
ши и неспособан за даља логична размишљања.
А Радио-Лондон завршава емисију, сада ће мо-
рати и са дедом логично да разговара и обојици
цл гледа у очи. Деди, то је најстрашније. Ако
одмах не може да повраћа и то насред салона,
опда право код Зоре. То је мали спас: да га као
гииоћ обвије косом око врата, то му је први пут
гпноћ учинила, и чврсто, чврсто га обгрли. Не,
не, најчасније је повраћати.

14

Милена муца:
Јесам . . . Ко? . . . Откуд ти? . . . Не разумем . . .
Пије могуће? . . . Зашто тамо? Ако могу, доћи
||у. . . Заузета сам сутра вече. Кажем ти, ако
могу, свакако ћу доћи . . . Нисам сигурна, нн-
сам .. . Ааку ноћ. — Испусти слушалицу и ухвати
и- за табернакл, сусревши се са Иваповим за-
бринутим и Владимировим подозривим погледом.
Пе зна шта да им каже. И Вукашин окрену
главу од радија који кркља и зуји, гледајући је
строго. Мора им нешто рећи: — Један д р уг. . .
Један наш пријатељ, тата. — Дрхте јој ноге и
руке, једва изаће из њихових погледа и угону у
'Iаму своје собе. Окрену кључ, прислони се на
прата: Он! Петар Бајевић! Откуд? И шта ће сад?
„Ти неизоставно мораш доћи! Нас двоје се
гу гра увече морамо видети!"
Доноси јој неку Богданову поруку, обја-
шњсње за Ивана? Или хоће да јој објасни зашто

207
је скинуо с воза у Венецији и све оцо што се
на лаћи до Атине онако збило, па је оставио у
пирејском пристаништу? Како да заборави оно
свуноћно чекање и дрхтање у бродској кабини,
а на силаску с лаће само: „Збогом, Милена. Ти
знаш, ја морам својим путем", па своје кајање
и очајање у возу од Атине до Београда! Таман
се некако слегло у њој, дуго је то запретала у
себе, изнашла оправдања поштена и убедљива
да их може Богдану испричати, што ће свакако
учинити ако га икад буде видела. Зашто? Све
је свршено! На последњем сусрету, после две и
по године, а пре Париза само дан и ноћ у
Брислу, а измећу Брисла и Беча, отегле се го-
дине, пре Беча само два месеца у Београду после
четворогодишње робије — тада, на последњем
сусрету у Паризу све се покидало у њој.
Најпре: није је дочекао у хотелу како је
обавестио да ће учинити, заболело је много, али
га и тада правдала у себи: није је дочекао зато
што пикако није могао. Брзо се окупала и обу-
кла да она њега дочека у њиховој соби, лепо је
изгледала иако од узбућења у возу прошлу ноћ
није тренула, најзад задовољна собом после дуге
женске туге и страха од старења које је обузима
последње године, цептала је од жеље да га види,
од жудње да му се утопи у очи, скрши у на-
ручју, па је шетала измећу врата и огледала,
загледала се, незадовољна оним наслагама на
спољним странама бутина које су последњих го-
дина нарасле више од година но од гојења, окре-
тала се да види себе с лећа у огледалу, задовољна
листовима ногу за које је некад страховала да
су јој танки и да му се због тога не свићају њене

208
Ншс, задовољна и дужином сукње која изван-
редно истиче тајновитост и лепоту њених колена,
| њсга није било: гледала на свој сат, слушала
ГИг са неке цркве и смалаксавала од корака на
Птпеиицама који су се завршавали чангрљањем
ј)Л.уча у суседним собама, на нове кораке при-
!*јила се уз рагастов сливајући у врата и зид
рвоју дрхтавицу, тако је прошло време за ручак,
м опа није ни присела: била би то предаја и
Нризпање пораза. Ходала је да одржи радост и
Иаду, ходала је да јој умор прикрије бол, који
(г разастирао и буктао читавим телом, испуња-
Нао собу, прожимао ваздух згушњавајући га се-
ћањима на толика њена узалудна чекања; ходала
је све спорије, ударала у огледало не гледајући
вс више, пресецао јој се дах, јечала у себи, па
еве гласније на изневеравања корака који су се
(убпли на спрату, више није ни гледала на сат,
еутон је гаравио прозор: вукла се по соби све
ћрепаренија и пониженија, док јој није постало
евсвим стварно да он њу више не воли, да му
Н»сп долазак ништа не значи, да му више није
§тнло ни до свог, њиховог сина. Тада је смла-
ћеиа пала на кревет, плачући док није заспала.
Њеним именом будио је из мрака, није си-
руриа да ли је и пољубио, али је држао за
руку коју је она хтела да извуче, можда и то
цокушала кад је он стегао, не љубавно, не, при-
дигла се: седели су на кревету једно поред другог
дуго ћутећи, у прозору је горео и брујао Париз:
„Жао ми је, Милена. Али нисам могао да
Цииустим састанак, који је трајао више од пет-
Инест сати. Како је Владимир?" — и према улич-
цој светлости видела му седину некад изразито
Н Грсшиик 209
црне косе. Оседео је за три године, зборало му
се и чело, мреже око очију, тешки подочњаци . . .
Па он је већ старац! А ја њему?
„Питам те за Владимира, Милена."
„Здрав је и одличан ћак, као и увек."
„Макар за њега да не бринем" — запалио је
цигарету и запослио руку, а она је очекивала на
себи ту руку и питања о њој без њега; очекивала
је понуду за вечеру и седела обучена за оцлазак
на ручак.
„Реци ми, Милена, је ли Иван полудео?"
„Иван сутра вече стиже. Нисмо хтели да
путујемо заједно због полиције."
„Ког ће врага сада у Париз? Како је могао
да напише онај срамни хвалоспев Андре Жиду?
Онако отворено да се придружи антисовјетској
пропаганди. Слути ли он у какав је положај
мене довео?
Најпре га запитала — зашто шапуће, па увре-
ћена темом и тоном разговора, одговорила му:
„Као што ти је добро познато, Иван је оду-
век говорио оно што мисли. А Жидов „Повратак
из СССР-а" га истински потресао."
„Потресао? Жид га потресао? Тај корумпи-
рани декадент, тај буржоаски дегенерик са сво-
јим педерастичним либерализмом?"
„Иван се диви његовом поштењу и храбро-
сти да каже истину", рекла је у инат, иако Жида
не воли као писца.
„Ти га браниш?"
„Наравно да га браним!"
„Тише говори, молим те."
„Зашто тише? Ко нас слуша, забога?"

210
 „Слуша нас. Не мучи ме. И ти сматраш исти-
ном ту Иванову клевету Совјетског Савеза и Ста-
л.ина? За кога је то истина, коме је упућена та
нстина?"
„Богдане, ако немаш о нечем другом, заћути.
Иван ће, рекла сам ти, сутра стићи, па се рас-
прави с њим, Ти знаш да сам ја све то чиме се
ш бавиш и чим се Иван бави, и због чега је ро-
бијао, прихватила зато што је нешто ваше. Твоје.
И волела то, јер то волиш ти, пре свега ти, који
сн ми с в е . . . Све!“ — уздржавала се да не за-
папи.
„Мене је тај Иванов чланак ужасно погодио,
н мој положај у партији страховито искомпли-
ковао. Морам то да ти кажем . . . Данас сам дру-
говима по други пут дела три сата морао да
објашњавам његову гонфузну и нестабилну лич-
ност. И своје односе с њим."
„Не чујем те, човече. Говори гласније. Шта
се то догаћа?"
„Свуци се, Милена, и лези. Прошла је по-
поћ.“
Просто је одскочила од кревета до прозора
п загубила се у светлостима и пламсајима града,
оне немилосрдно равнодушне тућине у коју ис-
тиче и липти њена измучена жудња за сусретом
н загрљајем. Али она још није пристајала на
пораз и чекала га. Он се није мицао. Двапут је
очајнички узвикнуо: „Како да их убедим, како
да се оперем од његове издаје?!" Онда је заћутао.
Још се надала, можда читав сат се надала да ће
устати и загрлити је с лећа,'| однети у постељу.
Није ни шушнуо. Тада је зажелела да крикне

211
за собом и скочи у те таласе кровова и ниске
светлости и тако спасе то н>ено што престаје да
бива њено. Чекала је само једну његову реч, глас,
покрет са кревета, као охрабрење и доказ да и
он жели исто, или да му је свеједно 'што ће се
стрмоглавити у камен плочника. Чекала је док
није зацвокотала од поноћне студи и ветра, што
је прибрало, те је од! свих осећаја умор тела
постао најјаче осећање себе, па се окренула кре-
вету и њему који је већ лежао свучен и пушио.
То што се он свукао и покрио ћебетом, што је
на себе толико мислио чак и да не назебе, што
је могао да пуши и ужива у дувану док је она
стајала нагнута над амбисом, видећи у њему по-
следњи спас — пренеразило је и отрезнило, учи-
нило чак и некако обичним и нормалним све
што јој се догаћа од силаска из Симплон-Ори-
јента. Па се свукла, отишла у купатило и после
легла поред њега без иједног љубавног покрета
и додира, тако тућа све док јој он није завукао
руку под главу уздахнувши рањенички излом-
л>ено, од чега су је прожели трнди и сећање на
њихове брачне дане у Ваљеву. Зажелела је да га
загрли, свије под себе, у себе, али је он посекао:
„Спавај, Милена."
„А хоћеш ли ти да спаваш?"
„Не могу."
„Можеш ли ми рећи шта се то догаћа с
тобом?"
„Не могу. Сем да је Горкић ухапшен у Мо-
скви као енглески агент."
„Горкић енглески агент?"
„Не вичи, забога! Да. Секретар наше пар-
тије.

212
 Придигла се да му гледа лице и очи освет-
л.гпе уличном светлошћу:
„Ти у то верујеш?"
„Тако нам је саопштено."
„Да, да. Иван је у праву.“
„Иван није у праву.“
• „Кад си ти дошао из Москве?"
„Пре три месеца."
„А шта је са твојим најбољим пријатељем,
Гиетом?"
„Ухапшен је Света."
„Света Ракић ухапшен? Зашто?
„Не знам. И не питај ме ништа више. И ша-
нући кад те молим."
„Како не знаш зашто је ухапшен онакав
мовек?"
„Молим те, Милена, не саслушавај ме.“
„А шта је са Здравком и Костом?"
„Ухапшени су."
„Па нису и они енглески и немачки агенти?"
„Не знам."
„Како можеш да не знаш?"
„Знаш да су стари фракционаши. А сад и
нашом партијом витла гвоздена мстла."
„Гвоздена метла за онакве људе?"
„Тише, Милена, тише!"
Нагнула се над њим и шапутала:
„Шта се то тамо ради, Богдане? Па ти си
Гшо одушевљен Русијом кад си писао оне бро-
шуре о срећном животу радника, колхозника,
омладине!"
Еутао је.
„Или си можда лагао?"
Бутао је.

213
 „Морао си онако да пишеш?"
„Нисам морао. Писао сам по свом уверењу."
„А да ли и сад тако верујеш?"
„Верујем. Хоћу да верујем. Не саслушавај
ме и ти!"
Припалио је цигарету.
„Па они ће вас све похапсити и побити, Бог-
дане. Ако су могли Зиновјева и Бухарина да
ухапсе. Ако су ухапсили Свету, Косту, Здравка,
онда . . . Шта је са Петром?"
„Ту је Петар. Не мучи ме више ноћас. Ти
знаш моје принципе."
„Нећу више ни једну ноћ да живим с тобом
по принципима твоје конспирације. Жена сам
ти!"
,Јеси. Али си ми другарица. Друг!"
„Нећу више да ти будем другарица! То је
назив ваше неодговорности за љубав. И ваше
политичко право на неверство. Ти добро знаш да
сам ја одувек желела да ти будем само жена. Не
другарица, но жена."
„Шта ти то говориш? Неке Иванове идеје.
Шта се то с тобом догаћа, Милена?"
„Нису то Иванове идеје. То је моја истина!
Нећу више да ти будем никаква другарица!"
„Шапући кад те молим!"
„Хоћу да будем жена! Жена!"
„Па зар ми то ниси била? Шта се с тобом
догодило, чије то речи изговараш?"
„Нисам ти била жена због тих твојих прин-
ципа, због те ваше проклете конспирације, тих
ваших одвратних тајни које си скривао од мене,
најоданијег ти човека, а те тајне су твоји кому-

214
нисти после неколико шамара причали поли-
пнји!"
„Нас двоје никад нисмо водили овакав раз-
швор. Каква је то промена у теби, Милена?"
„Зато што нисмо никад овако разговарали,
иоћас хоћу да ти кажем све. Те твоје партијске
тајне су ми разориле љубав и упропастиле жи-
пот. Ја те нисам имала. Јер нисам знала ни шта
радиш, ни где си, ни да ли ћеш сутра у Беч, или
на робију. Реци ми бар сада, шта ће бити с
тобом?"
„Знаш, богаму, да не могу с тобом о томе!"
„Зар ни после двадесет година верности ја
нисам заслужила поверење да знам шта ће бити
с тобом, шта ће бити с нама? Ако ти пропаднеш,
шта ће бити с нашим сином?"
Он је ћутао.
„Зашто ћутиш? оашто кријеш да ћеш и ти
бити ухапшен и отеран у Сибир, као Здравко и
Света? Зашто, Богдане? Зар толико не цениш
себе, свој живот, нас које жртвујеш? Или си то-
лика кукавица?"
„Милена, смири се! Молим те, тише говори!"
„Нећу! Нећу да разумем зашто скриваш то-
лику нашу несрећу?"
„А шта да радим?"
„И ти ћеш допустити да те убију као нечи-
јег агента?"
„А како то могу да спречим?" Први пут је
повисио глас и придигао се. — „Како? Како?"
крикнуо је.
Неко је из суседне собе закуцао у зид. За-
ћутали су и спустили се на јастуке. Он јој опет

215
подметнуо руку под главу, она је чекала да је
обгрли и другом лако окрене к себи, али он је
прошапутао:
„Уништавамо се, Милена. Уништићемо се . . .
Побећи ћу у Шпанију да бар погинем као рево-
луционар."
Више није издржала: поклопила га и без
даха љубила и миловала, шапћући му: „Ја сам
твоја, твоја жена!" А он јој се подао и загрлио
без речи, да би се после кратког грча, као да
бежи, стровалио поред н>е, заборављајући једну
тешку ногу на њој, све док није припалио цига-
рету. Наглим покретом извукла се испод његове
одсутне тежине, окренула, и, несрећна што му као
увек не прича како јој је било без њега, зурила
у шарену таму своје собе. Попушио је и другу
цигарету у ћутању, па се окренуо за њом и загр-
лио је: она је поново букнула у жељи да се
склопи над њом, чекала је знане покрете, а чула
карактеристично шиштање кроз нос: заспао! Он
сигурно има другу жену, можда је то гласно и
рекла, толико је била запрепашћена, није он
овакав само због тих партијских брига, имао их
је и раније, па је баш у тим тешким часовима
најстрасније и грлио, остављајући је у уверењу
да га она љубављу може од свега спасти. И то
једино она. Зато се није ни мучила љубоморним
страховима што су толико раздвојени, јер је ве-
ровала, а он јој то потврћивао, да само с њом
и у несрећи може да буде срећан. Онда је обу-
зела неодољива жеља да му гледа лице, па се
тихо извукла из постеље, села на ивицу кревета
и загледала му се у лице које је са свитањем би-
вало све старије, а кад се сасвим разданило —

216
гтарачко! То је запрепастило и ражалостило, па
|г стала да му шапће сва њихова тепања, највише
оиа прва, млада и детињаста, желећи да га види
целог: подигла је ћебе и загледала му се у руке,
V којима је од његових рањеничких дана ужи-
иала зато што су некако самосвесно лепе; на
надланиди угледала му старачку флеку, она
мртва ткива каквима су нагрћене и очеве руке,
које избегава да гледа, подсећају је на смрт.
Стари мој, несрећни мој, шапутала је у сузама.
Ноже, ако га одвуку у Москву, ухапсе и убију,
убиће старца! Тамо, у Москви, за три године је
пстарио. А пре Москве, робија. Можда је за то
преме и она њему остарила. Плакала је све глас-
ннје и пробудила га. Он је без речи привукао
себи и пригрлио.
Кад се пробудила, седео је обучен за столом
н нешто писао. Доручковали су у тузи и ћутању.
1’скао јој да мора на неки састанак, она нека
шета по Паризу, доћи ће у два да је поведе на
ручак. А у два кад је закуцао на врата, била
(е још неодевена, желела је да га обрадује
новим комбинезоном који је тог преподнева ку-
иила, али је уместо њега улазио Петар Бајевић
е благим осмехом и жарким, жудећим погледом
од којег су јој се укочиле руке и цело тело:
облачећи чарапу, стајала је са ногом на столици,
обнаженом високо изнад колена и гледала га
преплашено, немоћна да покрене руке и спусти
ногу на под, немоћна за било коју реч. Осећала
«е као да му се подаје, али без љубави, примо-
рана неком незнаном силом, па је због тога није
бпло ни стид. То је ваљда дуго потрајало, јер је
еа његовог лица нестао онај осмех. Сменила га

217
нека задивљеност, па сета, све у трену. Пружио
јој обе руке и сасвим тихим и храпавим гласом
проговорио:
„Знаш ли ти колико те векова нисам видео?"
Тек тада се постидела што је у кошуљи и
с нагом ногом, па је спустила на под и пружила
му руку:
„Откуд ти?"
„Тачно три године, четири месеца и једанаест
дана од нашег последњег вићења у Бечу. Ја ћу
изаћи, а ти се брзо обуци."
Кад је он изашао у ходник, она је и даље
стајала непомично, само у кошуљи, сасвим збу-
њена: зашто он тачно зна колико је времена
прошло од нашег последњег вићења? Било је то
пре Богдановог одласка у Москву, кад је њу с
Бруном, како се тада звао тај Петар Бајевић,
повео на вечеру у неки стари бечки ресторан, у
коме су Бруна са догом на каишу, дочекали и
служили као италијанског грофа. Била јој од-
вратна та псина, која је служила за камуфлажу
и зато јој се чинила лажна као и њен газда-гроф.
Док је она ћутала у тузи растанка, коме не види
крај, а Богдан видно срећан што најзад одлази
V Русију, земљу својих снова, Бруно се за вечером
са газдом ресторана надметао у гастрономском
знању, пробајући разна вина и сиреве, што је
она доживела као његову грубост и простоту. Та-
кво његово понашање било јој је толико непри-
јатно и зато што је било глума, као шго је и
његова савршена, намерно демодирана елегањ
ција, и шетња са псом по Бечу и луксузним ре-
сгоранима, била прерушавање једног херцеговач-
ког бунтовника и емигранта, кога су све до про-

218
ггривања из Југославије хранили, облачили и
/пшали му коначиште, најпре ратни другови цр-
цорукци, а после комунисти, међу њима највише
Г»огдан. Богданово објашњење да његов „посао"
.тахтева такво прерушавање, није га оправдавало
у њеним очима, јер се Петар толико уживљавао у
ту улогу италијанског грофа са псом, да је она
у њему таквом, тешко препознавала оног, њој
нрло симпатичног, негдашњег Петра Бајевића,
тлавног по ратном јунаштву и храбром и досто-
(анственом држању на суђењу Апису у Солунском
процесу, комунисту који је на овом свету гласно
мрзео једино краља Александра, а остале своје
непријатеље и противнике самоуверено исмевао.
Целе те вечери она није успела да поистовети
п.иховог пријатеља Петра Бајевића са некаквим
лажним италијанским грофом Бруном, па кад је
нндела колики је бакшиш дао келнерима и по-
слузи, истински јој се смучио и једва је чекала
да се растану од њега. Облачила се лагано, тако
лагано као да је нико не чека и сетила се нечег
о чему никад није размишљала: била је у дру-
гом стању, стомак јој се већ сасвим видно исти-
цао, кад је Петар Бајевић дошао у Ваљево и не
затекавши Богдана заноћио код ње, задржавајући
Јс да не легне до зоре, забављајући је својим
комитским доживљајима, али не јуначким него
шаљивим. Њој се учинило да се за време својих
ирича неколико пута загледао у њен трбух, па
се огрнула шалом и скрила га. А кад се ни тако
ннје одбранила од његових крупних, насртљивих
очију, она му рекла: „Слушај Петре, ако ми и
даље тако пиљиш у бебу, она ће се развикати и
нробудити ми свекрву и комшилук!" Није се збу-

219
нио; смејао се и наставио причу. Шминкала се
као да има неограничено време, од неког збуњу-
јућег немира није се усућивала да га позове да
уће, иако му је чула нервозне кораке и лупкање
луле о длан пред вратима. Зашто још нема Бог-
дана? Неће га ни пустити у собу док Богдан не
стигне, одлучила је не размишљајући зашто до-
носи такву одлуку. Села је на столицу и урећи-
вала нокте чекајући Богдана, а мислећи о Петру,
Андрејеву, Карелу, Бруну, како се све звао, увек
друкчије, према изабраном занимању и улози
приликом њихових вићења по Европи, током по-
следњих десетак година. И тада, док је без по-
требе глацкала нокте, сетила се и других његових
тајних долазака из Беча у Београд. Стизао је ла-
ћом или шлепом, затрпан угљем, џаковима и сан-
дуцима и хитао на састанак с неком женом у
коју се био заљубио. Богдан се страховито љутио
на њега због толиких ризика на које илегалац
нема право. Памти једну њихову препирку, слу-
шала их из кухиње: „Ја се плашим за тебе. Ти
си недопустиво порочан према женама. А поро-
чан човек није способан за конспирацију. Не
држи реч. Закашњава. Изостаје. Открива своје
слабости и кретање." „Кад би ти, Богдане, знао
каква је то женска и ти би, часне ми речи, као
роб, четири дана и четири ноћи лежао на угљу
на дну шлепа, пловећи од Беча до Београда." „А
каква ти је то женска, богаму?" „Чудо! Нечувена
женска." „Смрсиће ти конце то чудо!" „Запамти
Богдане, ни мајка не може да буде одана као
добра љубавница!" „Не причај глупости! А кад
већ толико волиш да се бакћеш са женама, што,
богаму, не наћеш неку другарицу достојну себе?"

220
„Мени је, Богдане, свака жена достојна мене. И
недостижна. Све ја на свету могу имати, осим
жене која ми се допада." Више пута, кад су њих
троје заједно, зажелела је да пита обојицу каква
нм је то женска — чудо и недостижна, али је
Сшпо стид.
Он је тихо закуцао:
„Могу ли да ућем?“
„Можеш", устала је и пружила му руку за
ноздрав. Он се осмехнуо и руковао срдачно. Се-
пгаа се да су се већ поздравили, па је поруме-
иела и осорно рекла:
„Па шта је с Богданом?"
„Он је, на жалост, спречен да стигне на вре-
мс. Ја ћу да те поведем на ручак, а он ће стићц
док ми пијемо кафу. Ја сам сада Георг Шерман,
новинар из Хамбурга. Упознали смо се у возу
нрекјуче. Молим те, не заборави, Георг Шерман.
Каква дивна хаљина! Каква раскош у једностав-
пости. Па та боја према твојој коси и тену! Ку-
пила си је у радњи преко пута Опере."
„Откуд знаш?"
„Неколико пута ових дана прошао сам поред
те хаљине. И био сам тужан што немам коме
да је купим. То је једна много ретка црвена.
Цешто измећу кардинал, нара, малине. . . Само
у Шангају сам вићао свилу такве боје и иуноће.
Цада као сомот."
Док су стигли до таксија причао је на срп-
еком о чудесним излозима у Шангају и како је
гестру и њу облачио у кимона и хаљине из тих
цалога; у таксију јој говорио на немачком о ита-
днјанском павиљону на Светској изложби; у пор-

221
тугалском ресторану у Латинском кварту, тума-
чио јој Конфучијево учење о музици, тихо на
српском, све док до њиховог стола није сео неки
ћутљиви брачни пар, када је поново почео нема-
чки, а она га, пошто слабо разуме немачки, за-
молила да уместо о Конфучијевој етици опет
прича о Светској изложби. Најпре је изненадио
и збунио, па затим и одушевио знањем и пона-
шањем које никад дотле није показао. Онај нег-
дашњи Петар Бајевић, изразито бурни, романти-
чарски, боемски тип, који се смејао као да пева
и псовкама тепао, одједном је заиста постао ра-
финиран Георг Шерман, стишан и благ, који се
безгласно, као Будин кип осмехује и размишља
о свему што казује. Толику и такву промену ље-
гове личности за три године, и тада и касније,
тумачила је неком великом личном нРсрећом
коју је преживео, или још преживљац^јквеликом
и тајном несрећом о којој се не говори, па се
није усудила да га пита било шта што би га
повукло ка исповести. Била је сигурна да овај
Георг Шерман није само улога и прерушавање,
због чега јој се био смучио на последњем вићењу,
особито својим страхом од ћелављења и завиће«
њем Богдану због густе и чврсте косе, да није
ни уживљавање у свет из којег је скоро дошао,
или у који се спрема да уће, како он то уме и
мора по законима свог тајног посла, толико
тајног да јој до тада, подозрење и нелагодност
изазивало његово присуство. Слушајући га, забо*
рављала је Богдана. Јер никад није ручала са
неким ко је тако лепо и ненаметљиво нуткао,
мењао јела и пића, забављао, жарко и сетно гле-
дао, бавио се њом и све чинио за њу, па је
222
 Шжсровала да он не једе што је гладан, већ да
Н.ој подстакне жељу за јелом, да не пије порту-
Јчмеке аперитиве и вина зато што их воли, већ
§*»то да она ужива у пићу. А кад је на крају
#беда, неким узбудљивим, витким прстима и по-
Ирегима стао да узима, грли, зарива јагодице у
Мипдарине и разголићујући их цепа на кришке,
оиа је сва устрептала од његових прстију на себи,
ћн је уплашено узвикнула: „Па где је Богдан?
Где је?" Прекинуо се у речи, на процепу манда-
рине зауставио своје у лук извијене румене и
Вдижне јагодице прстију, гледајући је сетно, па
цшишљено. Спустила је поглед на гомилицу по-
Цепаних кора и брдашце голих кришки што су
Врнариле у својим соковима. А њом је струјала
Нгка мутна, обамирућа дрхтавица. Није јој пало
ц« памет да једе мандарине! Али зашто је он
Ннје понудио оним руменим, разголићеним криш-
јпша? Заслутио јој осећања, или због нечег дру-
1 о 1 ? То себи никад неће успети да протумачи, ма

Цо ј ш к о дуго о томе да размишља и сећа се кад

Год види мандарине.
Богдан није стигао на ручак, више није ни
; »келела да се појави; замолила га да је отпрати
хотела. Отпратио је ћутећи у таксију и на
расганку јој понудио да је наредних дана са сли-
Кнром Фужероном одведе у атеље код Пикаса.
„Зависи од Богдановог времена", рекла је, а знала
дц ће поћи без обзира на Богданово време, мада
је Пикасово сликарство нимало није занимало.
Он је зналачки и убедљиво хвалио његове слике,
ра очигледном намером да је придобије за ту
Поссгу. „Ако Богдан буде имао времена", поно-
|цла му сада већ одбрамбено.
223
 Али, Богдан није имао времена ни половину
ноћи да проведе с њом, па је препуштао слобод-
ном Георгу Шерману, захваљујући му пред њом
на пажњи коју посвећује његовој жени. Та за-
хвалност је само распаљивала њену уврећеност;
било јој криво, било јој жао што није љубомо-
ран, што је мало не мучи сумњама, као некад,
што бар не пита како је она, жена у врху снаге,
толике године без мужа. Зар јој је био потребан
јачи доказ да је његова љубав замрла или се
другој окренула? Чим је стигла у хотел, завукла
се у постељу да спава, дрема и размишља; није
се увредила што је Богдан касно увече дошао.
Нешто се размештало и срећивало у њој. Одбила
је да иду на вечеру, што је он једва дочекао,
легао је несвучен поред ње, мало запиткивао о
Владимиру, а онда разбешњено грдио Ивана због
разочарања у Совјетски Савез, изјављујући да
више не жели да га види.
„Ивана више не желиш да видиш?" — запре*
пастила се.
„Да, Ивана. Не заказуј ми више састанке
утроје. Он тако антисовјетски наступа, да не
могу да га слушам."
Бранила је Ивана не због његових уверења,
већ зато што јој је брат и што је Богдан против
њега. Заспали су касно, додирујући се само ле*
ћима. Те ноћи је први пут сумњала да је овај
Богдан Драговић — онај кога је она заволела у
ваљевској болници, и онај кога она толике године
чека, мучећи се жудњама, и одолевајући послед-
њих година неким искушењима.
Ујутру их пробудио Иван, њих двојица су
одмах започели сваћу о московским сућењима и

224
Стаљиновим чисткама; ушла је у купатило да
их не слуша и изашла тек кад је стигао Георг
Шерман да је, по договору са Богданом, одведе
на венсански полигон, да гледају лет Клем Сона,
човека-птице, чији се подвиг најављивао плака-
тима излепљеним по читавом Паризу. На ту пред-
ставу ни у ком случају не би пошла ни са Геор-
том Шерманом, због отужног смеха тог младог
Американца на плакатима са сваког париског
зида и стуба, али није могла више да слуша по-
литичку свађу између брата и Богдана. О томе
је забринуто размишљала и у таксију до Венсан-
ске шуме, док је Георг Шерман замишљено седео
поред ње; била му је захвална на том ћутању и
још више, на срдачном поздрављању са Иваном
и договору да заједно вечерају. Тек кад је угле-
дала непрегледну масу л.уди, аутомобила, бици-
кала, зажелела је да се врате или бар остану ту
где су стигли, међутим, он је са несхватљивом
упорношћу хтео да стигну до руба шуме. Било је
то прво и једино што ои од сусрета у хотелу,
супротставља њој, па је попустила и потом се
покајала: одатле где су стигли, видела је добро:
гај Клем Сон је приказивао себе и своја платнена,
слепомишја крила, ћурански рашепурен, поска-
кивао, смејао се, био раздраган, њој још несим-
патичнији но са оним тупим осмехом на плака-
тима. „Овај ми је сувише шаљив у улози Икара",
рекао је Георг Шерман, а она додала: „Не волим
л.уде које није страх, онда кад треба да их је
страх." И док су њих двоје стиснути у радозналој
н веселој гомили, тихо расправљали о страху,
ппион је понео у небо човека-птицу, а кад је спи-
кср објавио висину од три хиљаде метара, она

225
је занемела од аплауза и одушевљења стотина
хиљада људи, предосећајући несрећу. ,,А сад ће,
даме и господо, човек-птица, Икар наше епохе,
полетети небом!" — викао је спикер, из авиона
је искочио човек и са некаквим крилцима на
рукама и ногама стрмоглаво падао низ облаке и
плаветнило, у њену занемелост, право у њене зе-
нице, вукући за собом бели прамен своје крви и
душе, што се сломио у њеном крику и крицима
око њ е . . . Кад је дошла себи глава јој је била
пободена у Георгове груди и пригрљена његовим
мантилом; већ јој је било јасно да је са чове-
ком-птицом свршено: чула је само завијање си-
рена полицијских и санитетских кола, али се није
усућивала да се откине од његових заштитничких
недара: спасоносно је опијао неки чудни, незнани
мирис његовог тела, веша, одеће, осетила је ње-
гове руке и шаке на плећима и крстима, схватила
да је загрљена и удисала тај мирис њега, ту снагу,
тај почетак нечег неодољивог, толико грешног да
је можда опет крикнула. Је ли то Клем Сон по-
гинуо за њу? Сирене су око ње завијале и надја-
чале гласове и речи; онда је осетила да је он
придиже и носи некуда, и тада се откинула од
његових груди, изронила из оног чудесног, греш-
ног, омамљујућег мириса, отварајући очи: на сто-
тинак корака од њих, мировала је смрскана го-
милица човека-птице, над којом су се беласала
немоћна крилца од платна, под бескрајно дубо-
ким небесима, над тамним рубовима шуме. „Икар
је потврдио своју судбину" — чула је и није
сигурна да је то рекао Петар Бајевић или Георг
Шерман. Изнемогла и клецајући, вукла се уз
њега, у ствари, придржавана од њега до неког

226
бистроа — где је по његовој наредби попила
коњак на искап, од чега јој се још више заму-
тило у глави. Али је тада била сасвим убећена,
да ће јој се догодити, да се већ догодила велика
иесрећа. Замолила га да је поведе право у хотел.
Сутрадан, Иван је узрујан, с раширеним но-
нинама ушао у њену собу, Богдан је већ негде
Пио отишао, и испричао јој о фашистичком бом-
бардовању и уништењу престонице Баскије, све-
гог града Гернике. Иван је узбућено читао на-
елове у којима се тврдило да је то најтеже бом-
бардовање авијације у историји света, прво ру-
шење отвореног града и масакрирање цивилног
становништва, које је трајало три пуна часа, и
како су немачки јункерси летели ниско и гонили
по рушевинама и пољу преживеле жене и децу,
стоку, митраљирајући их. Онда је Иван бацио но-
пине и рекао: „Измећу Хитлера и Стаљина, куда
ће човек?! Ако си човек, сада мораш бити кому-
нист; ако си човек, више не можеш остати кому-
ннст!" Узела је новине да прочита о човеку-птици:
„Икаров пад, наш пад у тајно средиште Гернике.
Иад Клем Сона затвара митски циклус Герни-
к с . . . “ Те су јој речи биле далеке и нису иза-
виале никаква осећања. Али када је у тексту наи-
Шла на мисао „Свака форма испушта свој крик,
пре но што је поцепају ..." , поново је чула онај
И.чдужени крик у Венсану, и свој, и јасно осетила
Мирис недара Петра Бајевића. Није више слушала
Иианово препричавање препирки са Богданом,
Инјс га чула од поново изазваног, муклог страха,
Цоји је из оног небесног понора са човеком-пти-
Цом пао у њу: страха за себе од себе, страха за

227
Богдана и њих двоје; истина је да свака форма
испушта свој крик, пре но што се поцепа . . .
Иван је једва наговорио да поћу на велику
изложбу Ван Гога: надала се да ће тамо доћи и
Георг Шерман, да је опет поведе некуда. Можда
баш у таму оне венсанске шуме у коју је пао
онај крик и бели траг човека-птице. А кад су
изашли из хотела, била је захвална Иваиу што
је спасао новог искушења, па се неколико дана
није одвајала од њега, кад год Богдан није с њом,
избегавајући да и тренутак остане сама са Геор-
гом Шерманом. Он је то одмах осетио и поштовао
јој ту жељу, трудећи се да сви њихови сусрети
и одласци на Светску изложбу, буду са Иваном.
Сваки сусрет са Георгом Шерманом, изазивао јој
све дубље узнемирење; сваки поглед на његове
прсте, будио јој сећање на призор грљења, разго-
лићавања и располућивања мандарина; кад седе
једно уз друго, она је ловила онај његов мирис,
жудећи да се преко главе покрије његовим ман-
тилом и свег га удахне. Али, себи није призна-
вала да јој се раћа нова љубав, ужасно уплашена
од ње, не само као изневере Богдана, имала је
она још искушења која је свладала, него као
коб која прети да јој сав живот располути и рас-
кида као мандарину, као крилца човека-птице.
Па је у греху и одбрани од греха, Богдана сбаси-
пала нежношћу и страшћу, Богдана разнетог и
смлаћеног неким својим мукама, новим стреља-
њима и хапшењима у Москви, особито поразима
републиканске армије у граћанском рату у Шпа-
нији. Али ти њени напори нису покренули Бог-
дана да јој шта било узврати и повуче к себи;
можда су га учинили још отпорнијим да јој при-
228
иада онако и онолико колико она жели. Пора-
жена тим, потиштена и Ивановим све жешћим
<иаћама са Богданом кад год се сретну, она је
0с:» отпора у себи, отворена за велики доживљај,
чији садржај није смела јасно да одреди, једног
млјског поподнева пошла са Георгом Шерманом
илјпре код сликара Фужерона, па код Пикаса у
улицу беликог Августина број седам. Док је успут
ллдивљено слушала како онај бивши Петар Ба-
јепић зналачки прича о макетама пагода и бу-
дистичких храмова изложених на Светској изло-
жби, у павиљону француских колонија на Аабу-
довом острву Сене, пало јој на памет да пита
тога Пикаса: да ли и он верује да форма испу-
шта крик, пре но што се расцепи?
Није се усудила. Он је неким сатанским, бе-
лочним погледом свлачио голу кад год би је по-
1 ледао, цепајући јој хаљину и кошуљу. Све што

је имао да каже тај човек ненредвидивих покре-

та, спреман на разумевање и нежност само са
евојим псом Казбеком, што је под његовим но-
гама нетремице и заљубљено гледао у свог госпо-
дара, све што је осећао и изражавао тај непри-
(птно самоуверени човек, чинио је очима, погле-
дом. А било је стид да га било шта пита пред
н.еговом наметљивом љубавницом, зато што је
Дора Мар Српкиња, која се заводнички извијала
мрсд њим и сваког часа шкљоцала фото-апаратом,
снимајући скице Гернике, расуте по атељеу. Док
јс Георг Шерман са Фужероном побожно завири-
ћво у цртеже престрављених коња и жена, шап-
ћући — „Да, то је апокалипса!" — она се од
Пнкасових похотљивих очију склонила у један

229
мали, апсолутно дечји цртеж неке животиње која
личи на коња или магарца, са птичијим репићем
и обешеном, тужном главом, чије уши стоје испод
врата, не успевајући да поверује да је тако нешто
просто и безначајно, блескасто и љупко, могао
да нацрта сликар кога сматрају великим. Али по-
што је Георгове и Фужервново ритуално разгле-
дање скица за Гернику потрајало дуго, она је
осетила и неки чудан страх рд човека са очима
лудака и схватила да је тим очима сасвим нор-
мално да на животињама види људска лица и
очи Доре Мар, а на људима чељусти и прсте не-
знаних животиња. Па је и на одласку, при по-
здрављању, избегла Пикасов поглед.
На путу за ресторан где их је чекао Иван,
Георг Шерман јој усхићено, али њој сасвим неу-
бедљиво тумачио Пнкасове скице срушене Гер-
нике, а она га збуњено слушала; сада збуњена
не Пикасовим сликама, него личношћу његовог
тумача: ко је и шта је тај човек, који се одушев-
љава чудачким представама света једног човека
са излуделим очима? Говори ли јој то Петар Ба-
јевић или Георг Шерман, или неко трећи кога
она уопште не познаје? Слушала га и очекивала
да ће он најзад проговорити о томе што се дого-
дило и што се догаћа с њима двома, одлучна да
му каже како њих двоје могу остати једино при-
јатељи. Разочарана и љута што ни реч нису про-
говорили о ономе о чему она највише размишља,
за време вечере равнодушно је слушала Иванова
и његова јадања над поразом шпанске републи-
канске армије, још равнодушнија према њиховој
расправи о циљу који оправдава сва средства.

230
Чекала је само да он понови оно своје распо-
муНивање мандарина, што су се наметљиво ну-
диле са сервираног стола, па да оде у хотел и у
геби спепели и данашњи дан. Али, он је узео
ћомад корзиканског сира, и изговоривши се не-
одложним послом, оставио их да чекају Богдана.
()д те вечери га више није видела. А кад су после
некоЛико дана новине донеле вест да су у Москви
Нухарин и Риков осућени на осам година робије,
опа се одлучила да упита Богдана:
„Где ли се изгуби онај наш Георг Шерман?"
„То вероватно зна само један човек у Мо-
исви."
„Мислиш да је отишао за оним својим по-
елом?"
Одмах се покајала због тог питања, јер је он
еа прекорним погледом промумлао:
„Вероватно."
И лакнул© јеј, и мучило је. ©длагала је по-
вратак у Београд док се још једном не сретну:
желела је она да поведе разговор о томе шта се
догодило мећу њима, али јој се та жеља није
оетварила. А Богдан јој бивао све даљи због
Нлбегавања да се среће са Иваном. Срдило је
н>сгово шапутање и зверање да ли их неко слуша
Н туговала за оним Богданом Драговићем кога
је заволела у ваљевској болници и дочекала из
рата. . .
Па шта сада тај Петар Бајевић тражи овде
у Београду? Зашто се неизоставно нас двоје су-
тра увече морамо видети?

231
 15

Од силаска с воза на београдско тле, Петар

Бајевић није успевао да се понаша као илегалац,
Узбућен је, сетан, радознао за све што постоји
у Београду; не осећа никакву опасност: у свом
је граду, мећу својим људима; неумесна му је и
нека посебна опрезност у гомили и гужви око
њега и кад се сви на улици и пред кафанама го>
нашају фамилијарно, довикују се иадимцима,
псују, грохотом смеју. Само месец дана да живи
слободно у Београду! Не одоле да се провоза
фијакером Кнез Михаиловом и улицом Краља
Милана од Теразија до Славије. Ниједна му згра*
да није ружна и мала, ништа прљаво и бедно
не види, што је иначе запажао пре прогонства
н кад је некад илегално долазио. Све осећа прис-
ним, својим, као да је у очевом домаћинству,
Какав ће то пријатан и топао град постати кад
револуција победи! А ускоро ће, зар да је не
доживи? Како да овом разгаламљеном, раскомо*
ћеном, самоувереном иароду не постане издајник,
како да му остане мећу људима које он поштује
и памти?
На Славији промени фијакер и поће да тражи
пријатеље и коначиШте до састанка са Миленом,
У хотелу неће да заноћи, не једино зато што
претпоставља посебну полицијску контролу над
странцима уочи те аутомобилске трке око Ка«
лемегдана, већ зато што у Београду ове ноћи уочи
судбинске одлуке, жели да спава у пријатељској
кући и једе домаћа јела, вечера у кујни, пије
жупско вино и праву турску кафу. Неће код
комуниста и партијских другова; они би онима

232
у Москви могли да открнју његов долазак у Бео-
Iрад. А то би му донело велике невоље и изазвало
гиакојака тумачења, бнло какву одлуку да до-
игсе. Одс.ешће код неког ратног друга; не стра-
ку је да од толиких својих ратних другова можда
ипше никог неће наћи код кога може провести
ноћ и дан. Мало му смета наметљива жеља фија-
игристе за разговором и запиткивање: кога то
тражи и докле ће тако да врљају Београдом?
Гече му само да ће бити добро плаћен и фија-
ксрист заћута. Али кад ни после неколико поку-
маја не наће ни једног ратног друга, стаде да
цребира по сећању кога би још могао ноћас да
потражи. Обрадовано се сети и Боре Пуба, нај-
ксћег антикомунисте од свих ратних пријатеља,
аиајући од Богдана да је такав и остао и да је
цогурао до помоћника министра правде. Тај га
цеће издати, а ту ће бити и најбезбеднији. Од
удовице ратног друга која га није препознала,
еи.шаде адресу Борину и крете к њему. Фијаке-
рмсту исплати далеко од куће, пешке поће те-
Глећи кофер уз Вождовац и кад стиже до улице
П граженог броја, сгаде мало пред новомилепом
Кућом, осмотривши њену околину, па зазвони без
Колебања.
Отвори му Душанка. Не препознајући га,
(атвори му врата; убрзо се појави Бора Пуб у
цапленом кућном огртачу, погурен, ћелав, оста-
рсо, измењен целом својом појавом и загледа га;
Пегар сачека да му кресне осмех изнад брчића
Ц проговори:
Стигла си, стара птицо[ Стварно је данас
Цочео други светски рат.
Могу ли да ућем?

233
 Добро ми дошао, црвена паликућо!
Боље те нашао, министре за неправду!
Загрлише се. Бора га уведе у своју собу и
позва Душанку:
Доћи, молим те, да видиш ко нас је усрећио
ноћас. Само му име не изговарај, чуће наша
златна дечица и до зоре знаће пола београдског
СКОЈ-а да је Коминтерна побола барјак у Бео-
граду.
Не скривајући нерасположење, као да се ни-
кад нису видели, као да нису заједно гладовали
у Драчу и месеце провели на Крфу, Душанка
се једва поздрави и одмах упита чиме да их по-
служи.
Ако имаш шљивовицу. Право да ти кажем и
гладан сам.
Још увек личиш на Србина: волиш ракију
и тераш политику. Хвала Богу да не тражиш
вотку и боршч. Донеси, Душанка, све што имаш
за јело, ја ћу пиће. А ти се раскомоти као у
тућој кући. Док ми не телефонирају, неће доћи
да те ухапсе.
Петру овакав Борин пријем личи на истинску
слободу; загрлио би га што је и после петнаест
година од последњег вићења, и поред своје успе-
шне чиновничке каријере, остао онај исти — Бора
Пуб, коме мало ке зна презиме, који сваком све
каже, а никог не увреди. Скиде капут и припали
цигарету; из суседне собе чује необично узбуд-
љив и дубок женски глас: „Ма, ти немаш појма
шта је љубав, ни слободна, ни неслободна. Ти си
заљубљен у ону туберкулозну вештицу са чачка-
лицама уместо ногу! Импонује ти њен маркси-

234
9им, будало!" „Импонује ми цела њена личност.
Пмионује м и . . . “ „Импонује ти прича на бео-
цшдским журевима како је туберанка и гени-
јнлка Савка Матић заљубљена у Мишка Пуба,
дгсет година млаћег од себе." „Не врећај! Ја с
1 <»бом разговарам као скојевком. Разговарамо о

тном јавном понашању, остави ти Савку Матић

на миру!" „Не мешај ми се у лични живот!"
„Схвати, гуско: за нас не постоји лични живот!
(јшм што чинимо и говоримо, ми или користимо
цлн штетимо партији." „Не пада ми на памет да
Ноетанем такав идиот! Кад не бих знала тебе и
0 1 1 с сељачке задрибалде из универзитетског руко-

Шодства, ја бих можда и поверовала да сунце

цзгрева на западу. Али, ја вас знам!" „За скојевца
Ис постоји „али"! Али постоји за опортунисту
И кукавицу! Са „али" се постаје и издајник, глу-
Лачо!"
Па ово јс мој син! кликну Петар. Ако у Бео-
Јраду има сго оваквих, крал.евина је готова!
„Губи се из моје собе, хоћу да спавам!" „Нећу
Док те не убедим да бојкотујеш Бањца. Он није
Достојан да пева совјетске песме!" „То што при-
Чшп, за мене су бесмислице! Ни у каквом бојкоту
Нећу да учествујем!"
Није могуће! И у Бориној кући барикаде!
Какав узбудљив глас има та девојка! Није му
То, ваљда, ћерка?
„Слушај, хистерична лудачо. Ако нећеш да
будеш отпадник и дроља Рајка Бањца, онда имаш
да извршиш задатак." „Остаћу дроља Рајка Бањ-
1 1 », нећу да га бојкотујем!" „Наћа, схваги: ако
Цартија каже да је бело и оно што ти видиш

235
као црно, имаш без поговора црно да сматраш
белим. Је л' јасно?!" „То је само идиотима јасно!
Једино они на то пристају!" „Ако не бојкотујеш
Бањца, не враћај се са Космаја".
Па тај као да је читао Лојолу! — себи говори
Петар. Тај се не би колебао да се врати у Мо«
скву. Овде је револуција на прагу! Жао му је
што још не може да их прислушкује: улази Бора
са пићем.
Колико имаш деце, Боро?
Направио сам троје. Али ми је остало још
једно. Два су твоји. Ж ао ми је ћерке, обожавам
је. Њу не могу да прежалим.
Како то мислиш?
А ти као не разумеш? Берка и син, студенти,
комунисти су. И то они опаки. Више воле Ста-
љина од мајке, нарочито син. Он ме као класног
непријатеља, већ осудио на смрт. Најмлаћи син-
чић ми јс у основној школи и само бринем
како њега да спасем од тог вашег СКО.Т-а. Да
није рат на прагу, послао бих га у Швајцарску
да учи гимназију.
Немаш га где склонити. Наступа ново доба,
Боро.
Које ново доба? Почетком новог доба ти сма-
траш савез Хитлера и Стаљина? Како вас, бре,
комунисти, није срамота да се данас слижете са
Хитлером?
Хитлера нисмо ми комунисти довели на
власт. На власт га довела немачка буржоазија и
германски шовинисти, а све уз благослов демо-
кратске Енглеске и Француске, које су бринуле
само како да спрече немачку револуцију. И да

236
од Немачке створе ударну песницу против Совјет-
гког Савеза. То је, Боро, историјска истина.
То је теби историјска истина? — Бора сипа
н.сму ракију, себи вино. — Немој, молим те, са
миом да разговараш као са својим агентима и
пшзофреничарима какав је мој син.
Веровао сам да те променило време. Петнаест
година се нисмо видели. А ти си исти.
Нисам исти. Променио сам мишљење о вама
комунистима и људској глупости.
У чему ти је та промена?
0 вама комунистима сам мислио да сте Дон
Кнхоти, хоћу рећи будале. А ви сте ме разуве-
рили у томе. Ви сте, тачно говорећи, ординарни
цгснти Коминтерне. А то значи совјетске владе и
( гаљина. Играте што вам се свира. На вашу не-
срсћу, тако је, Петре. А што се глупости тиче,
гад увићам да је од глупости много опаснија
Лаблуда. Поготову ако је заступа интелигентан и
цоштен човек. Мислим, на пример, на нашег за-
Јсдиичког пријатеља Богдаиа. Шта је с њим?
Добро је. Треба Милени да пренесем неке
цоруке.
Како може биги добро човек који је онако
цокварено напао свог најбољег пријатеља?
Знаш за Богданов чланак у Пролетеру?
Ко у Београду не зна да је Богдан Драговић
фвог шурака, ратног друга, човека који је и ро-
вијао за њега, напао као полицијског човека и
француског шпијуна? Последњих година свему
еам се надао од комуниста, али да Богдан Дра-
| т ) Ј ш ћ може да постане таква фуњара, е, ту ми је
Мозак сасвим подбацио.

237
 Ти добро знаш да је Богдан човек који
поступа по свом уверењу.
Богдан је био човек који је поступао по свом
уверењу, док није постао бољшевик. А онда је,
као што знаш боље од мене, наређење ваше
такозване партије постало, његово уверење. Као
и код тебе. Одиста, Петре, како си ти онако
шашав бунтовник и Србенда, могао да постанеш
пандур Коминтерне? Чујем да си нека опасна
мутивода!
Боро, ја бих те молио, немојмо о томс вече-
рас. Ја сам срећан што смо заједно.
И ја, Петре. Али ми мораш одговорити: како
си, човече, могао по наређењу Кремља и тих
белосветских варалица из Коминтерне, да кренеш
на рушење Југославије, своје отаџбине, за коју
си ратовае неколико година и за коју је изги-
нула половина твог народа? Фбјасни ми једаред,
какав је то менингитис захватио тебе, Богдана и
толике сриске комунисте, па се лижете са најцр-
њим непријатељима свог народа?
Питаш ме као Србин или као министар?
Питам те као човек коме не фали даска у
глави. Као што знаш, ја се никад нисам клео у
отаџбину, нити ронио сузе кад чујем химну и
видим заставу. Нити сам четовао по Македонији
као ти. А ©д српског народа, обожавао сам само
неколико Српкиња, и то не дуго. Што се Срба
тиче, ни за јоту их не увансавам више од осталих
двоножаца. Јер им је од врлина храброст на нај-
већој, а достојанство на најнижој цени. Поштење
цене код других и према себи, а дубоко верују,
да је то одлика будала. И тако даље.

238
 Зашто си онда таквом народу постао мини-
пар? И то још за правду.
Ако те то озбиљно занима, постао сам помоћ-
иик министра једино зато да би ми до пензије
цпо мање глупака срало на главу. Ти се, веро-
внтно, сећаш каква је то несрећа имати у рату
|нуног командира и команданта. Ти сигурно не
акаш каква је то мука, бити у миру чиновник
ћод глупим шефом. А ја сам то био неколико
година. Могао сам да постанем или очајник и
ци јаница, или началник. Одлучих се за друго, па
мс прошле године унапредише за помоћника ми-
Иистра. А министар, нећу постати свакако.
Петар га пуштао да прича; ужива у његовим
досеткама и цинизму; и већ тугује што ће само.
још један дан и можда још једну ноћ да буде
у Београду. Душанка му приноси послужавник
си пилетином, печеном паприком и питом од бун-
дгпа. Захвали јој се. Приближи сточић фотељи и
Ноче са уживањем да једе и грди свет што се
Ингде не пеку паприке на плотни и не преливају
цшским сирћетом и туцаним белим луком. Ду-
Ушпка, некад присна и увек осмехнута жена, сада
ццгмурена и љута, без речи изаће из собе. Схва-
!а је.
Ниси ми, Петре, одговорио зашто си се сли-
§&о са олошем и најгорим душманима твог на-
рода, о коме ти, сигурно, много боље мислиш но
]§. А ја о Србима мислим сада много горе, но што
§*м одмах после рата мислио. И све ћу горе ми-
§днти.
Јесте, ја боље мислим. Вероватно да од тебе
уншс волим, поштујем и жалим тај наш народ.

239
 Зато му, Боро, и рушим државу у којој је не-
срећан и изгубљен.
Па желиш да га усрећиш онако како су Ас-
њин и Троцки усрећили Русе?
Желим! Желим да крене за руским народом
у социјализам.
Ја се, ипак надам, насупрот теби и овој мојој
копилади, да ће наш глупи народ бити мало
иаметнији и лукавији од руског, па се неће упе-
цати на вашу комунистичку срећу.
Боро, молим те, променимо тему. Знаш шта
ти могу рећи, знам све шта мислиш о нама.
Не знаш и не знам! Објасни ми, молим те,
каква је то страшна и нељудска сила, та ваша
такозвана партија, кад једног онако усправног и
иркосног поштењачину Богдана Драговића при-
мора да изда Ивана? А ко зна колико их је тек
издао тамо у Москви! Чујем, закрвили сте се и
цавите се мећусобно.
Остарио си, Пубе! Постао си и моралист. А
кад циник постане моралист, то је прилично ба-
нална дијалектика.
Вараш се! Моралист никад бити нећу. Али,
сматрам да на свету није постојала, нити ће
постојати иједна идеја која заслужује да се због
ње изда пријатељ.
Петар престаје да жваће пилетину и печену
паприку, колеба се како да му узврати; жао му
је што му Пуб квари пријатност вечере; каже,
осмехујући се:
Ипак си наиван, Пубе. Сипај ми вино. Жи-
вео ти мени и такав!
Живео и ти мени такав. . . Али, не могу да
заћутим. Имаш право да издаш веру, идеје, стран-

240
I,-V. отаџбину. . . Све што није један човек који
1 н верује и који те воли.

Знаш шта, Б оро. . . Могу ти изговорити сто

аргумената против те, теби недоличне наивности,
дп не кажем и глупости.
Молим те, изговори ми само један.
Зар ти, Пубе, збиља, не схваташ какво је
нреме наступило. Данас се из човечних разлога
нг сме чинити ни добро! Данас се из моралних
нобуда мора издати и пријатељ који мисли и
рпди против свог народа и човечанства. Извини
ј|ц овим прекрурним речима.
Одмах да ти кажем: од свих заљубљених,
мнјмрскији су ми заљубљени у човечанство. Мр-
анм и из дна душе презирем и писце који пишу
о л.убави према човечанству. Који измишљају те
снодобе што бајаги пате и гину за човечанство.
Внти усхићен руљом и волети милионе тупаваца
и зликоваца, фуј! Монструозна је то лаж!
Добро, Боро, а зар ти од заљубљеног у чо-
рсчанство, није још веће чудовиште човек који
Мрзи човечанство, или народ? Човек који није
упреман да се жртвује за снас свог парода и
Човечанства?
Слинава, бљутава глупост! БЈвутава, Петре,
И не изговарај је пред седим и ћелавим. Никад,
од постанка људске врсте, човек није имао ту
црилику да спасе народ или спасава човечанство.
Ннги је то човек учинио. Никад! Откуд му та
Моћ? То је само понеки усрани човечуљак, у
§цојој болесној машти замишљао себе господа-
ром и творцем, а у то су поверовали неки још
§г!ш усранци или прави покварењаци. Ја, рецимо,
рерујем да народ или то човечанство, могу на

241
свој начин да воле само велики тирани. Ти(
можда кад победе, само кад победе, могу и дв
сажаљевају своје потчињене поданике. Могу и
да им учине понеко добро. Не запањуј се. Народу
је одувек било најбоље под тиранима. Мислим
на оне часне тиране, који не симулирају демо-
кратију и не брбљају о слободи и правди.
Сипај ми вино. И доста са идејама. Кажи
ми, молим те, шта ради Винавер?
Дрља и бургија песме. И нешто преводи, какс
чујем. Извини, морам још нешто да те питам,
Признај ми поштено, Петре, који су вам тс
идеали остварени у Совјетској Русији? Озбиљна
те питам. Ја се надам да ти мање лажеш од овш
ситних, домаћих комуниста.
Петар се мршти, ћаска му се уз вино о Бео-
граду и пријатељима; не зна шта да му каже.
Кажи, шта су ти бољшевици урадили у Ру-
сији?
У Русији је, Боро, остварено највише правде
од кад се људи муче за правду. Прво то. Јер
власт је, од кад свет постоји, први пут радничка
и народна. Не служи богатима и моћнима, служи
људској већини и општем добру. Људи раде за
себе и своју будућност. Изграћује се гигантска
индустрија, сва се омладина школује, радници
уче, сељаци терају тракторе, цела Русија је не-
сагледиво градилиште. Наравно, за велике циљеве
потребно је и велико време — заћута: ветар паде
на дрвеће уз кућу и густо зашуме, подсећајући
га на шумор леске и граба иза његове куће; уз-
дрхта од тог густог и таласавог шумора који
више никад неће чути. Еути и слуша ветар: да
ли га слуша и Милена?

242
 Бора му то не допушта:
У то, драги пријатељу, могу де верују само
Г>удале и ђаци.

16
САП УТН И К Н А ДУЖ Н ОСТИ

Владимир ми убацио у собу летак неког ко-

митета у којем је поред осталог поновљена и
Богданова клевета, накићена „доказима" о мом
издајничком и провокаторском понашању још у
ирвом хапшењу 1919, због оружја које сам по
и.сговој директиви прикупљао за оружани уста-
иак и крио у свом подруму. Још увек сам за-
ирепашћен том перверзном потребом, том мрзи-
лачком страшћу да се свом другу неистомишље-
пику искривотвори и испљује читав живот да би
се било у праву. Ни инквизитори и конзистори-
јуми у прогањању јеретика и вештица, нису своје
доказе о кривици толико систематично проши-
ривали на сав претходни живот. Моји другови
сваку разлику у мишљењу претварају у кривицу,
и сваку кривицу у непријатељство са тежином
„источног греха". Чине ли т© ште презиру моћ
расуђивања својих следбеника, или што знају
да светина више верује лажи но истини? Јеретик
Је и пред инквизицијом могао имати наду у спас:
уздао се у божанску правду, веровао је у Господа
који све зна и види. Вештица и јеретик, идући
ка запаљеној ломачи, могли су имати илузију да
ступају на пут спасења, пут Голготе и Христове
жртве којом се заслужује „рајско насеље". „Троц-

243
кист", „издајник партије и прве земље соција*
лизма", тако проглашен у комунистичком листу
или у совјетској судници, било да призна или не
призна свој „злочин", нема ту наду, чак ни онда
када крикне као Зиновјев: „Ја сам фашистичкИ
пас!" У Стаљинов „социјализам", у његово „цар»
ство земаљско", бива ми јасно, не може се сту«
пити ни са једним „иеправилним мишљењем", ни
са једном сумњом, ни са једним иартијским огре«
шењем; тамо, у „срећну будућност", пропуштају
се једино они који „правилно мисле", дакле, по«
корни и „чисти", они који издрже све проверо
и „чистке". Остале ликвидирају! Од свих тира«
нија, најгора је тиранија усрећитеља.
Да наставим са разматрањем моје прошлости.
Кад сам се из Париза коначно вратио у Бео«
град и постао суплент у Трећој београдској гим-
назији, Богдаи је већ био изаша® са прве робије.
Одмах сам му изразио спремност да учествујем
на свим револуционарним задацима које ми по«
стави партија, али не желим да постанем њен
члан; рекао сам му одлучно да хоћу да сачувам
своју независност и слободу мишљења и делова-
ња. „Зар ти пристајеш да будеш само сапутник
револуције?" упитао ме и разочарано и мало пре-
зриво. После руске револуције, знам, њему нико
од револуционара није довољно револуционаран.
Тада сам први пут чуе за тај бољшевички појам
— сапутник, али му нисам тражио потпуније раз-
јашњење, јер ми се чинило да таква улога и такво
место у револуционарном покрету мени и присто-
ји. Богдан је био незадовољан, то није ни крио,
одмах је постао неповерљив, о партијским ства-
рима престао је да ми говори. Без много обзира

244
бацао ме у врло ризичне поЛика мука. Разбук-
моју стварну оданост комуниститеРУ комунисти-
себи. Нисам због тога патио, и затб Јфетворили у
прилике и у држави и у партији билУ револу-
Затекао сам комунисте у илегали, полиц?.Рогла'
терором разјурене, ућутане и мећусобно псњеи
ћане. И Богдан се био променио. Она његова р9'
волуционарна занетост и опчињавајући оптимизам
у време маћарске и бугарске револуције и нашег
првог генералног штрајка, били су се некако
стврдли. Из његовог сумора, избијала је осветна
жестина, особито према „десној фракцији" у
партији. Није ми дуго бил® јасн® зашт© тако
жестоко напада, чак и мрзи своје дојучерашње
другове и истомишљенике. Тад сам озбиљно по-
сумњао у његову доброту, па сам га околишно
питао: „Мора да постоји неки велики разлог што
си нанустио Симу Марковића, његову одбрану
Југославије и пристао уз Зиновјева и Стаљина."
„И те какав разлог постоји!" одговорио ми ср-
дито и наставио: „Ја, Иване, следим Трећу интер-
националу, штаб светске револуције. А Зиновјев
мудро мисли кад каже, да комунисти у свакој
земљи треба данас да пронаћу Ахилову пету бур-
жоазији. Јер се само класном борбом, без савез-
ника, не иде у револуцију. V Југославији, ту
Ахилову пету буржоазије, Коминтерна види у
националној потчињености и неслози. Она верује
да се кроз борбу за националну независност пот-
лачених југословенских народа може доћи до
совјетске власти. Зашт© да не искористимо неза-
довољство Хрвата, Арнаута, Македонаца, Маћара
и не станемо на чело тих националних покрета
и срушимо краљевину, коју држи српска мили-

245
кист", „издајник . То је данас наш најсигурнијц
лизма", тако прс совјетској власти на Балкану!"
или у совјетсуем да ће српски народ следити тај
призна све историјска нација."
када 1 цга ме се тиче буржоаска нација! Постојв
пас!"е, данас се в ф д и жестока класна борба, а ја
ст борим за бескласно друштво
Слегнуо сам раменима тада, збуњен том ма*
кијавелистичком стратегијом. Стратегији разби«
јања Југославије супротставићу се касније, тек
кад увидим да у бррби за совјетску власт у
Југославији, партија сматра својим савезницима
непријатеље српског народа, а противнике разби*
јања Југославије, старе социјалисте који не при-
стају на потчињеност Коминтерни, јури из својих
редова и напада их жешће н® режимске људ§,
У тим данима почело је моје унутрашње
цепање; саздала се моја унутрашња идеолошка
противуречност, двојство мог политнчког бића.
Од Богдана и свих „левичара", „правих бољше-
вика", како су себе ташто назвали, највшпе ме
одбијао њихов фанатизам, искључивост у свему,
равнодушност према жртвама. Започео је мој
неокончан сукоб око Богданове сенжистовске,
бољшевичке девизе: „Ко без поговора и у свему
није с нама — тај је против нас". Ко, дакле,
било о чему критички мисли о стварности и
политици Совјетске Русије, ко било у чему није
сагласан са централним комитетом, тај је уну-
трашњи непријатељ, опаснији од класног непри-
јатеља и полиције која их прогони и премлаћује.
Схватио сам: вернику, од безбожника, већи је
непријатељ јеретик. Било ми је све јасније, да
слобода није њихов политички циљ, да је за њих

246
слобода — политичко зло и велика мука. Разбук-
1 пле су се наше распре о карактеру комунисти-

чке идеологије коју су бољшевици претворили у

цолитичку религију, подгревајући њену револу-
цпонарност и борбену оштрину сталним прогла-
шавањем нових непријатеља, сужавајући њен
цдејни и морални простор на субјективисан по-
јнм „партијске линије", коју једино воћа поуз-
дппо зна и одржава мењајући јој правац и смер,
те се та линија његовом вољом свија и постаје
сне тања; њом је све теже ићи ако се размишља;
на њој се више није могло слободно борити;
1 1 )(>м се могло само покорнички, војнички делати

(почели су да говоре — „ми смо војници пар-

тије“ , што је мене ужасавало!). Лев© и десно
*д те партијске линије на којеј се остајало без
Iиободе, воље и личног мишљења, на којој се
опстајало само фанатичном вером у све даљу
будућност, лево и десно, кажем, зјапили су по-
дпгички и моралии амбиси, падало се међу „не-
црнјатеље" и „издају". Богдан се, сграспо и
фанатично држао те „линије", немилосрдно на-
Нидајући „десне" па „лсве", иначе своје дојуче-
^ашње другове и пријатеље, а на моје чућење
N нротивљење тој пракси и таквом политичком
„моралу", одговарао ми: „Ја сам живот посветио
Нпртији. Она ми је преча и од пријатеља и од
брата. Ништа ме на овоме свету не може свући
®в њене генералне линије." Та ме изјава збу-
Илшала, застрашивала, бацала у личне кризе,
рранала и хранила моје разочарање, али и неку
М«>ју инфериорност према Богдану.
Истовремено, његова посвећеност идеји и
Ифемиост на жртву, интелектуална снага Симе

247
Марковића, морална лепота Свете Ракића и Стан-
ка Бркића, јуначко држање у полицији „Друга
Јаког" и осталих комуниста из нашег београд-
ског круга, онај узбудљив и светачки идеализам
најбољих комуниста, обавезивали су ме на вер-
ност њима и партији. Били су то у моралном
смислу и по величини својих циљева, први људи
нашег нараштаја; њих је истински болела беда
и несрећа нашег народа; њих су стварно мучиле
друштвене и људске неправде; они су једини
били спремни на сваку жртву за велику промену
једног болесног и безнадежног друштва. Иако су
општи услови за револуцију били све безизглед-
нији, залагање за њу, било је, осећао сам, сгвар
људског достојанства. Једног вишег морања. Зато
сам савесно извршавао сваки задатак који су ми
наложили и кад нисам био сагласан.
А своје наставиичке дужности у гимпазији
као суплент, па потом професор, обављао сам
рутински, радујући се само ако бих пред собом
имао по неког дечака способног да мисли, тру-
дећи се да у таквима пробудим страст мишљења
и страст за истином. Само једно паметно дете у
разреду које ме слушало док предајем, чинило ме
задовољним и успешним. И више од тога. Кад со
сада загледам у свој радни живот, биће да су
моја часна дела, једино ти моји ћаци, неколико
дечака које сам усмерио ка дубинама и лепотама
мишљења. Пратим их, неки су већ завршили
студије, празник ми је кад их сретнем, кад ми
доћу. Сад знам, доцкан додуше: од учитеља, нема
достојнијег и часнијег посла мећу људима. На
Верину и Вукашинову несрећу, одлучно сам се
одрекао универзитетске каријере, посвећујући се,

248
поред илегалне делатности, писању левичарских
ц-кстова по опозиционим листовима, разноразних
брошура о материјалистичкој филозофији V про-
(шганди против религије. Жокрета© сам пр©к©-
мунистичке листове и часописе које су полиција
или опште неинтересовање за њих брзо угуши-
вали. Брак, очинство, родили су ми се Растко и
Илга, све сам подредио политичкој делатности,
к(>мпромитуј ући се у београдском граћанству као
„човек Москве и Коминтерне", посебно унесре-
ћу јући мог ујака Најдана, чије огромно богатство
1-реба са Миленом да наследим. Таст ми беше
умро на време, пре нашег коначног повратка са
студија, па сам лакше газио завет дат Вери да
цгћу постати комунист. Обузета бригом за децу,
страхом од дебљања и бора, све равнодушнија
Ирема мени, постајала је тих година и равнодуш-
(шја према мојој упропашћеној каријери.
Вукашин је силно патио због мог јаловог
Цотота и делања неодговарајућих мојим могућ-
Цостима и његовим очекивањима и захтевима.
Од његових гласних разочарања, бранио сам се
§двајањем од заједничке трпезе, заснивајући при-
1идно самостално домаћинство на спрату нгцие
рућс, живећи од ренте наслећених маминих кућа
N имања по Београду.
А из Совјетске Русије стизале су нам и обес-
Цркојавајуће вести. Прогон Троцког у Алма-Ату,
§Тпл.инови обрачуни са опозицијом, сведочења
рдлочараних комуниста и „сапутника" да у Ру-
#Н|и настаје друштво са новим привилегијама и
МШшм друштвеним неправдама, да се слобода
ЦНчности жртвује колективним циљевима, истина
Цетрсбама политичке пропаганде, човечност пар-

249
тијским и државним интересима, јако су ме
узнемирили. Богдан ми је тврдио да непријатељи
бескрупулозно лажу; они пропратне, негативне
појаве прелазне фазе изградње социјализма, пре-
тварају у опште појаве, у стање; он ме страсно
уверавао да се у Русији раћа нови свет и нови
човек. Ту наду су ми одржавали и многи европ-
ски интелектуалци, некомунисти. Трудио сам се
да им верујем. У тим недоумицама, највише ме
забринуло прогонство Троцког. Ако и Троцки,
творац и командант Црвене армије, други човек
октобарске револуције, бива прогнан, а са њим
и други бољшевици, није ли Русију захватио неки
сенжистовски терор, онај терор у име револу-
ције, који доноси победу контрареволуцији и
Термидору? На та питања ни Богдан ни Света
Ракић нису ми давали смирујуће одговоре. Али
нисам могао да их напустим, било ми је људски
стало до њих, волео сам их, стрепећи за зајед-
нички идеал. Кад је 1929. ухапшен и отеран на
робију Света Ракић, па потом и Богдап, било
је за мсне ствар части и досгојанства да им оста-
нем друг. Мучења која су претрпели у полицији
и издржали не признајући ништа, још више су
ме обавезивала да их следим. И следио сам их
и у нечему чега се сада стидим: по директиви
ЦеКа из Беча ја сам у три чланка у „Светлости"
напао Троцког и троцкисте, „саботере" струч-
њаке и друге „издајнике" Совјетског Савеза; на-
пао сам писце и научнике у Југославији и Европи
који су наступали опозиционо и антисовјетски.
Таквим политичким осудама, које су иначе изри-
цали „сапутници" по Европи, и ја сам, то сада
увићам, морално покривао и чинио легигимним

250
(лаљинов терор; и ја сам, у име хуманизма и
Пудућег новог света, давао историјски алиби Ста-
л.нновој тиранији која је настајала. Сад схватам
у какво смо безнаће ми леви интелектуалци из
1'нропе, бацали часне и мислеће људе Русије
који се нису мирили са социјализмом без сло-
боде и истине. Ми, напредни европски интелек-
туалци, од Кентерберијског бискупа до Ромена
Ролана, Хајнриха Мана, Андре Жида, Малроа и
толико других, дуго и свесрдно смо бранили Ста-
л.инову тиранију. У ствари, ми смо из својих
Пуржоаских салона, граћанских библиотека, ев-
ропских кафана и редакција, у име напредности
н „срећне будућности човечанства", а у страху
од наступајућег фашизма, били моралне и ду-
ховне убице оних који су због отпора Стаљино-
ном терору и његовој „генералној линији" про-
тлашени непријатељима. Те прве жртве насту-
пајућих „чистки" и ја сам осућивао по логици
којом се брани рћаво од још горег; чипио сам
то зато што сам хтео, следећи партију, да веру-
јсм да су ти ирогони слободе мисли, пратећа, она
пролазна, кратковека зла, неминовне муке наста-
јања новог и великог.
А такву веру подржавало је и чинило је ра-
зумном целокупно стање у свету. Док се капита-
јш сти ч ки поредак растакао у агонији економске
кризе која је доносила хаос, беду, беспослицу
милионима радника, у Совјетском Савезу започи-
н.пла је грандиозна индустријализација и градња
цо петогодишњем плану; социјализам се појав-
л.ивао са блиставим перспективама рада, ства-
рлња, благостања. И ми леви интелектуалци, ви-
дели у Совјетској Русији спасиоца светске циви-

251
лизације, угрожене нерешивим унутрашњим су*
протностима капиталистичког поретка. Будућност
је очигледно припадала социјализму. Ако је послв
првог светског рата, моје опредељење за соција-
лизам било мотивисано злима и ужасима рата,
сада у тридесетим годинама, ја сам остајао уз
социјализам зато што се он радом и стварањем
потврћивао као поредак надмоћнији над старим,
буржоаским поретком. Упркос многим разочара-
њима и недоумицама, те тридесете године су и
године моралне сатисфакције и духовне победе
свих нас што смо у и име ума и савести кренули
за револуцијом и комунистичком партијом.
А у Југославији, наступила је и Александрова
диктатура. У тим опасним и сумрачпим годинама
био сам убећен да се мора деловати ризикујући
главу; нису ме натерала на узмицање ни многа
хапшења и убиства партијских функционера. Чи-
ни ми се да сам тек тада упознао праву лепоту
и вредност борења за идеале. Тада сам се и уве-
рио да нам, осим љубави, ништа друго не може
толико да осмисли живот као спремност на жр-
тву, као потврда те спремности. Има таквих вре-
мена у људској историји, кад се не може ни сне-
вати победа, кад се може бити само жртва. За
победу треба да нас покрећу многе енергије, за
жртву једна: осећање дужности. Имао сам га.
У часовима ипасности, мислио сам на Бегдана и
Свету Ракића, бранећи се од свог страха и њи-
ховом тамничком патњом. Иако сам чврсто веро-
вао да ме ниједан физички бол не може сломити,
било ме страх од оног незнаног; било ме, потом,
страх од страха. Знам за тај страх од себе, који
почиње страхом од своје сумње. Мислим да је

252
то Један од оних наЈтежих страхова: неотклоњив
Ј‘е. СвеЈ‘едно, нисам могао, нисам хтео да одбиЈ'ем
ни курирска путовања у Беч, иако је то, с обзи-
ром на моју компромитованост, било сасвим не-
разумно. Прихватао сам те изазове и провера-
вајуће задатке, односећи неке победе у себи.
На другом путовању у Беч, за време Богда-
нове робије, читао сам у немачким листовима
о прогонима бољшевичких опозиционара у Сибир.
Зар и у социјализму терају Руси Русе у Сибир?
Зар су и бољшевицима Сибир и логор казна за
неистомишљеништво? Враћајући се у Београд са
писмом скривеним у потпетицама свој' и х ципела,
био сам до голе коже претресен од агената у
Марибору. Мећутим, за време претреса, као да
нисам осећао страх од наше полиције; чинило
ми се да ме чекисти претресају за Сибир, да ме
одводе у бескрајни Златни врт којим вечно бесне
вејавице. Тек после, у купеу прве класе, под
строгим и презривим погледом једног елегантног
господина, мог јединог сапутника до Загреба, ја
сам задрхтао не од страха, не, него од зиме, од
егзистенцијалне Ј'езе . . . Нисам се ©сетио спасеним
ни кад сам сишао на београдски перои и као у
сну прошао поред агената који ме нису ни погле-
дали. Али сам целим бићем осетио да ме може
спасти једино Вера, свој' им загрљајем. Хитро сам
се окупао и замолио је да легнемо у кревет. Била
је равнодушна, просто је вршила своју супру-
жанску дужност, али је мени била д©вољна и
спасоносна сама тогшина њеног тела у које сам
могао да се склоним од сибирске вејавице у глави
и души.

253
 Иначе, Вера се већ одавно била разочарала
у мене и што сам комунист који ради тајне и
нечасне ствари, и што сам само професор гимна-
зије, а не бар доцент универзитета, па је смалак-
сала и она њена ташта и раздражљива потреба за
сталним обожавањем, која је моје пријатеље,
оца и Милену, љутила и изазивала им сажаљење
према мени. Вера је водила неки свој самосталан
живот и имала своје време у које нисам смео да
завирим. Никад је нисам упитао ни куда иде, ни
када ће да се врати. Ја сам је и даље обожавао,
али, вероватно, све неубедљивије, приморан на
увићање да је обожавање и најлакша и најтежа
потврда љубави. Све љубавно што се збивало
мећу нама, сада увићам, било је мој напор да се
неком страшћу одржи заједничка постеља, која
је све мање била заједничка.
Децом сам се мало бавио. Више сам се бавио
Владимиром но Растком и Олгом. Желео сам да
Владимиру подстичем страст за дшшљењем, ши-
рим му немир и радозналост духа. И успевао
сам. Био сам му учитељ; он није пристајао да
буде само ученик: желео је да ми постане равно-
праван противник. Уживао еам у његовом брзом
духовном развићу и расцветавању његове бујне
радозналости.
Најпре нехајно, па из досаде, па из страсти,
почео сам да се коцкам, да играм покер са Бором
Пубом и његовим режимлијским друштвом. (Бв-
ра, унапрећен под диктатуром, није ее тога сти-
део, било му је свеједно ко је на власти, тврдећи:
„За мене постоје сам® две власти: окупаторска и
српска. А српска власт је увек иста. Под њом
ги може бити горе једино ако си глуп, па јој се

254
 гупротстављаш".) Двапут недељно код Боре Пуба
картао сам се и често добијао. Да се коцкам,
крио сам од оца и Вере; у тим тескобним, сумор-
ннм данима, кад ми је сумња роварила по души
и све дуже сврдлала мозак, нешто ме магнетски
пукло у пороке. Имао сам неку насладну жељу
да пропаднем, да се обележим као порочан, да
пороцима оправдам мој безначајни, за све који
«у ме познавали, понижавајући друштвени поло-
жај. При сваком сусрету са познаником, вршња-
ком, ратним другом, осећао сам разочарање, за-
пањеност, несхватање да сам ја, некада интелек-
туална узданица београдске омладине, само —
безначајни гимназијски професорчић! Криза идеа-
ла у мени, претварала се и у кризу идентитета.
Ја, доиста, више нисам знао шта сам и коме при-
падам.
На последњем вићењу у Прагу са Богданом
цеиоведио сам му своје сумње у Русију и Комин-
терну и упитао га:
„Зашто су, Богдане, неслобода, лаж и друга
§ла овог света постала наша средства борбе за
Цобеду социјализма? Зар баш мора тако да
0уде?" „Непријатељ нас на то приморава. Европ-
#ка и америчка буржоазија су, драги мој, својим
Интервенционистичким армијама и блокадом
ГЛпдне и болесне Русије, у младој совјетској др-
Јкппн учиниле бесмисленим и нељудским сва мо-
ЈЈалисања -и филозофирања око средстава за од-
врану револуције". „Тешко ми је, Богдане, на
да пристанем." „Зар и данас, после Хитлеро-
ког доласка на власт, кад се империјалистичка
вуржоазија спрема на ратни поход против Совјет-
:#кпг Савсза, ми комунисти још треба да се коле-

255
бамо и препиремо чиме смемо, а чиме не смемо
да се бранимо од непријатеља, одлучног да нао
уништи? Жалосног ли морала, јадне ли памети!"
„Непријатељ ће нас победити ако се боримо ње»
говим оружјем." „Морамо се борити и његовим
оружјем. Решава се судбина света, Иване. БудуН*
ност света. Ми или они." „Не волим такву победу
и из ње будућност". „У томе и јесте ствар што
ги волиш себе више од револуције. Више од
спаса и среће човечанства. Тебе ће, Иване, да
разједе и уништи твој ситнобуржоаски, индиви«
дуалистички егоизам. Ја се страшно бринем за
тебе." „На основу чега си закључио да ја волим
себе више од нашег цшва? Чиме сам то показао?1'
„Неспремношћу да се сав предаш партији. Веч-
ним резервама, разним условл.авањима, пита*
њима, сумњама. ®хвати, богаму, мораш најзад
без остатка да припадаш партији и постанеш
честица револуционарног колектива, подрећена
једној вољи." „А шта ћу, кад ја ту једпу вољу
не осећам и својом вољом?" „Па у томе је твоја
несрећа! Извор свих твојих сумњи је у жељи да
останеш независан и слободан. То је твоја коб."
„Можда. Али, не могу друкчије." „Запамги: не-
ћеш моћи сам и самосталан, само својом сло-
бодном вољом и својом личном истином да издр-
жиш ни три полицијска шамара, а камоли дано-
ноћно мучење. Ниси ти потребан партији, драги
мој Иване. Партија треба теби, да би издржао
борбу до победе. Да би остао частан и го јшто
јеси. Уверићеш се у то, сигуран сам."
То је, мислим, била суштина нашег послед«
њег разговора пре моје робије. Супротстављао
сам му се, двапут смо прелазили Влтаву, врља-

256
јући око Храдчана; нисам га пок©ле©а@, није ме
разуверио.
Знам да без победе над собом не можемо по-
сгићи ниједну трајну победу над другим. Али,
гакоће знам, тачније, осећам, слутим, да човек
не сме да победи себе ни у име највеће победе.
Ни за какво земаљско дарство. Мудар борац би
иероватно био онај који води рачуна да ни за
једну ствар на овоме свету не изгуби себе више
по што од те ствари може да добије. Бојим се
да су бољшевици себе изгубили толико, да нијед-
ном историјском победом не могу надокнадити
тај свој губитак. Јер, човек има много мање но
што верује да има. И 'може много мање но што
верује да може . . .

17

Да би још једном покушао да убеди Наћу

да бојкотује Рајка Бањца, Мишко Пуб је спавао
несвучен на голом паркету како Јне би тешко
заспао и преспавао Наћин одлазак иа излет у
пола шест. Уласком у купатило она га пробудила,
сачекао је да доручкује и изаће из куће, па је
истрчао за њом, сустигао и покушао најразлож-
иије, чак и нежно и молећиво да је уверава у
значај јединства партијских и скојевских редова
у обрачуну са троцкизмом, опортунизмом и оста-
цима ситнобуржоаске идеологије и моралне тру-
лежи у делу интелигенције који се у општем
револуционарном полету пришљамчио уз партију,
наносећи јој само штету. Наћа га слушала без
речи и не погледавши га; тако нему пратио је
17 Грешник 257
до трамвајске станице и на крају јој одбрусио:
„Са таквим карактером, никад ти нећеш постати
комунист. Избацићу те из €К@Ј-а!" Раврћен и
забринут за исход бшјкота над Бањцем, вратио се
кући да доручкује. Тишти га и сукоб са Савком:
непромишљена и ризична му је одлука да је због
непоштовања конспирације казни невићањем не-
колико дана. Ако му она узврати раскидањем,
ако каже 'мајци да га више не пусти код ње? Али
он потискује те љубавне бриге иза евојих кому-
нистичких дужности.
Душанка га уведе у трпезарију:
Ти знаш, сине, колико патим због твојих и
Наћиних сваћа са татом.
Зашто мама шапућеш?
Имамо госта на спавању. Неки татин прија-
тељ из Скопља. . . Видиш ли ти, Мишко, да ми
као породица више не седамо заједно ни на не-
дељни ручак, о вечери да и не говоримо. Са том
проклетом пелитиком направили сте ми разбоји-
ште од куће. А сада !још ти и Наћа једно другом
вадите очи. Опет због политике.
Мама, колико си имала година кад си отишла
у ратне болничарке? У рат.
Нисам била напунила осамнаест. Знам шта
ћеш да ми кажеш.
Јесу ли твоји родитељи били срећни што им
дете, и то женско >цете, одлази на фронт, у бол-
ничарке, мећу војнике, у крв, и вашке?
Нису били срећни. Патили су и бранили. Али
се и поносили са мном. Није, сине, исто бранити
отаџбину и погинути за слободу и изгубити главу
за ту вашу партију и Стаљина. Није исто, Мишко.

258
 Није, мама. Ви сте гинули за краља и власт
пгликосрпске клике, а ми гинемо за социјализам.
.1а радни народ. За правду и једнакост.
Не верујем ја у то, за шта ћете ви да изги-
иете. Не верујем, Мишко. И не знам шта ће бити
< нама, ако ти и Наћа, у овом времену и даље
н-рате ту вашу политику.
Победићемо, мама.
Кога ћете, сине, да победите? Говори тише,
молим те.
Буржоазију, капиталисте. Овај корумпирани,
иропали режим који се спрема да заведе фаши-
знм. Режим коме служи и твој муж, мој отац.
Која вам је то буржоазија, побогу синко, ако
це рачунате чиновнике? јГде су вам ти толики
капиталисти у Београду, ако вам то нису трговци
и занатлије? А режим, зар због њега да гинете?
Власт је власт, Мишко.
Није, мама. То ћу ових дана опширно да ти
објасним. Сада много журим. Нећу доћи на ру-
чак, извини.
Ни данас кад имамо диван ручак? Наћа на
излету, ми сами . . .
Задовољан што га опет не преклиње да рас-
кине са Савком, уплашена да ће га она заразити
туберкулозом, нежан као увек према њој, утеши
јс некако, доследан својим начелима: према мај-
цн с највећом пажњом и нежношћу, али је и
унорно' преваспитавати; са сестром срдачно, дру-
гарски, без сентименталности према њеним карак-
тсрним слабостима и малограћанштини, којој је
сграховито склона; а према оцу, режимском пла-
ћенику и антикомунисти, као према сваком клас-

259
ном непријатељу: строге, на одстојању, одгово-
рити на сваки реакционарни пступ. Што скорије
пронаћи друго склониште за илегалан материјал,
одселити се, зараћивати хлеб.
Рано и пешице крену од 'куће ка Славији
да још размисли о месту и времену састанка ко-
митета СКОЈ-а. Да ли и данас да не оде код
Савке, или је већ схватила да су му партијска
начела изнад љубави? Давп® није биа толик®
незадовољан собом: сав је избушен слабостима
и манама које скрива. Вештије од Владе и дру-
шх из комитета, у чему је његово прсимућство.
Ни сестру није успео да учини примерним кому-
нистом, како ће органнзацнју, омладину да при-
нреми за одсудну борбу која је на прагу? Не мо-
же да заборави ии Владин синоћни ујсд: „Конс-
пирација ти је алиби за твоје најгоре особине."
Има Влада право, ужасно је сујетан и амбицио-
зан. Победићу ту своју гадост, или ме неће бити!
И ту стару завист према Влади. Највише због
оца, само због оца. Амбиција, славољубл^е, сујета,
у ‘гоме је његов проблем. И љубав са Савком,
туберкулозном и десет година старијом, започео
је на својој слабости, без обзира на доцнија осе-
ћања.
Хтео је п® сваку цену да буде мећу онима
који одлазе „код Савке" како се говорило. Јер
се у круговима интелектуалне омладине знало да
се у кући Савке Матић, Крунска 49, окупља ко-
мунистичка елита Београда, да се ту могу срести
Билас, Лола Рибар и остале студентске воће, па
чак и неки славни робијаши. Вукла га тамо
радозналост за чувене комунисте и марксисте,
људе мучене у Главњачи, митровачке робијаше,
260
м1-1зу којима је, можда, неко и члан Централног
иомитега; желео је да их слуша и учи од њих,
оуде им близак, учини им неке пријатности и
уелуге, буде иосвећен у неке партијске тајне;
»келео је да се мећу скојевцима шапуће с ким он
лругује, да му се диве и завиде, а он никад и ни
гн ким о томе ни реч да не прозбори. Поред
угледа и задовољства — бити мећу изузетнима,
одлазак код Савке, чувене комунисткиње и фе-
мшшсткиње, предсгављао је и опасност: знало се
да полицајцн иа саслушањима туку ухапшене
комунисте да признају састанке код Савке. Тај
гл ризик још више узбућивао, па се пред собом
ллнерио: мора стићи до те Савке коју никад није
цндео, а о којој су се плеле свакојаке приче:
и да је невићена лепотица и да је наказа, и да је
комунистичка светица и да је њена кућа куплерај,
због чега је отац, професор универзитета, напу-
гтио љену мајку и њу и отишао на суботичкн
правни факултет. И после многих његових комби-
цација и покушаја, сасвим случајно, виша пар-
тпјска веза дала му неке књиге да однесе Савки.
„Днаш њену кућу?" „Како да не знам!" кликнуо
Је. Какву је трему имао прилазећи њеној кући!
Дрхтао, застајкивао да се смири, смишљао о чему
дл говори, ако га задржи. Мрзовољна и несимпа-
тнчна госпоћа, не отпоздрављајући му, увела га
у велики салон у кцме је жестоко галамило не-
колико -њему непознатих људи, размештених по
фотељама и столицама око девојке на канабеу
увијене танким карираним ћебетом, са жарким
очима и тешком црном косом, ослоњене на го-
миле јастучића. Расправљала је са неким мрша-
внм ијекавцем о негацији негације, није хтела ни

261
да примети његов улазак. Средовечан и елегантан
човек, који није учествовао у расправи, а седео
до врата, обратио му се: „Седите, друже" и пону«
дио столицу. Иако га је „ви“ као дистанца жац-
нуло и збунило, тај чин правог комунистичког
доброчинства неће заборавити том ћутљивом нез*
нанцу, к©га више никад није видео, а она, касније,
није хтела да му каже ко је он. Тај је сигурно
члан Централног комитета. Могао је дуго да је
слуша и посматра: има нежно, ситно тело, а
снажну и лепу главу са дугом косом, можда и
несразмерну с телом; говори страсно и зането,
заједљиво и подсмешљиво, сва окомљена на сабе-
седника који цитира Енгелса, а она му узвраћа
Хегелом. Никад дотле није чуо жену такве инте-
лектуалне и беседничке страсти и жестине; био
је срећан што је таква, што га није разочарала.
Кога ли воли? Ко сме њу да воли? — долазило
му да упита замишљеног човека поред себе, који
му је понудио столицу. Она га загледала и обра-
тила му се тек кад су отишли жестоки ијекавци,
који се нису слагали са њеним тумачењем трећег
члана дијалектике. „Шта сте ми донели?" Пружио
јој пакетић књига, из ‘конспиративних разлога
није погледао наслове и брзо сео, плашећи се да
му она не каже „Довићења, друже". Нервозно је
погледала књиге, спустила на под и рекла: „Замо-
рила ме дијатектика. И вас, је л’ да?" „Да", рекао
је. „Онда свратите сутра, после шест." Имао је
заказани састанак комитета у шест и од те фа-
талне препреке није могао да се макне са столице.
Она га гледала љубопитљиво, нежно, па чежњиво,
чинило му се, и као да је у њему видела несавла-
диву препреку, додала: „Од шест до десет мо-
262
Јкгте доћи кад хоћете." Спасен, срећан, излетео је
ит њене куће јне рукујући се ни са оним комуни-
»гом који је остао сам са њом; она сигурно њега
1 оли. То је разумљиво, то је логично, уверавао

јг себе те ноћи, завидео !му, био љубоморан, кајао

ге због тога. А сутра дан, д©ша© је у седам и
иаставио, скоро сваке вечери да трчи у Крунску,
гпсда и слуша њу, ћути, каже само оно у шта је
снсвим сигуран. Она би га дочекивала са све изра-
внтнјом симпатијом, пажљиво слушала кад го-
иори, никад му се није супротстављала, она која
На свако мишљење има опореку. Помишљао је
дн то може бити израз и њене надмоћи што му
сг не супротставља, па се после, одлазећи, дуго
нреслишавао шта је све рекао. Почео је да чита
рстке књиге, листао речнике и бубао Марксове
цитате, учио латинске изреке, настојећи да их
^фектно убаци у дијалог. Сав тај живот у Крун-
гкој 49, крио је од Владе Драговића и плашио
се да га овај не исмеје, јер, он о тој „дијалекти-
чнрки", како је зове, сигурно по Ивановом крште-
Н.у, има рћаво мишљегве. А Савком се све више
ндушевљавао, колико њеним познавањем маркси-
§ма, начитаношћу и ћаволском интелигенцијом,
Толико, можда и више, њеном запањујућом искре-
ношћу, једном невићеном смелошћу да каже сва-
ком шта мисли, па и оно најнепријатније. Дивио
сг њеној ослобоћености од малограћанских об-
вираи немилосрдној страсти за истином о свему.
Цонекад, док је слушао и гледао, чинило му се
дл нека светлост бије из ње, обасјавајући све
1Шо је окружује; тако је, заиста, дожизљавао,
пв се прекоревао због те идеалистичке и смешне
мистификације. С временом, све су га мање инте-
263
ресовали њени посетиоци, пријатељи и сабесед-
ници, постојала је она са пламтећим очима, увек
у белој блузи, савршено очешљана, што лежи на
канабеу, ослоњена на гомилу јастучића, увијена
зеленим карираним ћебетом; постојала је само
она која беседи о вишку вредности, постанку ре-
лигије, Рози ЈТуксембург, Достојевском. Занет, он
је све што она говори доживљавао као да се
обраћа једино њему. Јер она је најдуже гледала
њега, па се, опчињен, осећао у том погледу као
лептирица у цилиндру лампе. Из њене куће, одла-
зио је касно и најчешће пешице на Вождовац, да
у себи продужи доживљај, размишља о изгово-
реним идејама, спори се са њеним обожавањем
Достојевског, не схватајући како то она спаја у
себи Маркса н Достојевског, смишљајући шта
сутра да јој одговрри, пошто она не трпи ћута-
лице, а често исмева сагласност. А кад је једнс
вечери пролетос одједном наредила: „Доста је
било брбл.аља! Хоћу да останем само са Мишком
Пубом", он је сав уздрхтао у збуњености и неве-
рици. „Са мишићем, пубићем? Није могуће?",
узвикиуо јс неко додругљиво, није сазнао ко, јер
она упорно гврди да то није чула. Али он не
заборавља ту јавну увреду. Како је све једно-
ставно и природно чинила те вечери кад су
остали сами! Позвала мајку да јој проветри собу,
донесе две шоље млека са медом, рекла „Ааку
ноћ, мама", а њега замолила да опере руке у ку-
патилу (од тада пре но што јој приће, свагда
одлази у купатило да опере руке), напомињући
да је његов пешкир „онај трећи, жути". Та је
појединост добила у њему много већи љубавни
значај од запањујуће изјаве да жели да остане

264
.лчхмо са Мишком Пубом", па је дуже но што
Iреба остао у купатилу зурећи у бели амбис њене
ћлде. Кад се вратио, рекла му да угаси лустер и
јч-дне код ње. Слушао је као у сну, не учинивши
нмједан покрет ван њене жеље. Узела му руку и
*чавила уз свој топао и нежан образ, милујући
му надланицу врховима прстију. „Доћи, допадаш
мп се. Доћи, али лагано", шапнула му, једном
руком повила му главу и стала да га љуби. Није
1<>ј одмах узвратио, није јој веровао, плашио се
лл га не исмејс. Она је два-три пута питала: „Мо-
ж е ш ли ми чинити само оно што желим?" док
нн је одговорио: „Могу". „Пази, само што желим."
,,Да, могу", био је сигуран да то може и није је
љубио док му није наредила да јој обе руке за-
нуче у недра, желећи да јој нежно и истовремено
Vчме обе . . .
Тако је почело то запањујуће, нешто усрећу-
1 уће, нешто што једино он има, што га коначно

утавља изнад Владе и свих другова и недругова,

На је опијен тнм усхићењем покорно испуњавао
све њене љубавнс жеље, неке њему дотле непо-
впате. А кад га уморена и клонула упитала —
„Хоћеш ли ми увек чинити само што желим?"
оп је поверовао и да га воли. „Хоћу!", можда је
н викнуо убећен да ће јој док је жив, док она
цоће, чинити само оно што она жели.
Треће ноћи враћајући се од ње, није издржао:
Иод Владиним прозором морао је дуго да звиж-
дуће песму из совјетског филма „Пастир Костја"
Н баца каменчиће у прозор. Вукашин се двапут
Лротестно накашљао док је он пробудио Владу,
Иоавао га у шетњу и после силног околишења
Испричао шта му се догаћа, изостављајући само
265
оне најинтимније љубавне појединости. А њего1
најприснији друг га поразио: „Награбусио си , 1
Мишко!" „Зашто?" „Савка је позната нимфоман*
ка." Није знао шта је то нимфоманка, било га
због тога стид, па је уврећено и љутито узвикнуо!
„А откуд ти то знаш?" „То је опште познато."
„Познато?!" „Да. Та комсалонка Савка Матић,
као пауковица, лови дневно по два своја маркси«
стичка клијента." „Зар и ти наседаш тим огавним
малограћанским интригама и клеветама?" „Ним-
фоманију, фрајеру, само малограћани сматрају
клеветом." Одмах се растао с тим Свиленим ти-
пом, ухватио поноћни трамвај на Славији и одју-
рио кући да у речницима потражи разјашњење
појма — нимфоманија. И кад је прочитао шта
значи нимфоманија, тек тада се разбеснео на
Владимира због тврдње да она „лови дневно по
два марксистичка клијента". О својој љубави
више му никад ни реч није рекао, али му је било
криво и жао зашто га ни Владимир о томе не
пита. Мећутим, о тој „двојици" које она дневно
улови, мислио је често и неспокојно, борећи се
да ни себи не призна да је то љубомора, ко ју пред
Савком не сме да покаже. Био је много изнена-
ћен тим својим осећањем и незадовољан толиким
својим слабостима: како је тешко постати нови
човек, колико слабости треба да свлада док по-
стане бољшевик! Али, и даље је, кад год нема
неодложни састанак, поносно хитао к њој и, без
икаквог зазора због подсмеха присутних, остајао
с њом после њене заповести гостима: „Доста смо
брбљали. Уморна сам, другови", и најсрећнији,
чинио само оно и све оно што она жели, не до-
звољавајући једино да јој љуби уста. Одлазио је
266
Могле поноћи, кораком победника који је сигуран
ди га никаква полицијска мучења не могу при-
Морати да ода организацију и партијске тајне,
уживљавајући се у будућој слави свог димитров-
{•ког држања пред класним непријатељем.
До првих неспоразума са Савком дошло је
око конспирације, тог темељног начела револу-
ционарне илегале. У настојањима да је освоји и
(чт јој се преда, он јој исповедао све што ради
у току дана, кријући једино имена скојеваца,
број организација, места састанака. Она је све
унорније желела да зна све, уверавајући га да
у л>убави не постоје тајне. „Ако те ухапсе и под-
Иргну мучењу?" — питао је. „Нема мука изнад
моје љубави. Не верујеш ми?“ Одговорио је да
јој верује, али је, опоменут њеном радозналошћу,
ин сваки случај почео да лаже и измишља, осе-
ћлјући своју кривицу пред друговима и Владом
М то баш у ономе чије прекршиоце сам увек
меумољиво кажњава. Она је осетила да је лаже
Н .часула га ниподаштавајућим увредама. Оставио
је без поздрава и данас је четврти дан откад је
цнје видео. Ако она његов недолазак схвати као
кпжњавање и мушку освету, онда је његов по-
пупак недостојан комунисте. А ако се толико
упредила и одлучила да га напусти? Погодило би
гп, страшно би га погодило. Корача све спорије:
да сврати сада или увече? Можда је већ за-
доцнио? На Славији угледа цвећару и одлучи да
јој однесе три црвене руже. Ако је и одлучила
да га остави, нека јој последње од њега буду
руже. Са цвећем у рукама не може више да се
колеба: хита у Крунску. Ако га исмеје? Можда
Јс мање конвенционално и граћански да јој од-
267
несе само једну ружу? То је скромније и убед-
љивије као израз осећања. Да не помисли да је
шкртац, а шкртост је ®но најбеднијс својство
света приватне својине или, како она то каже,
,,епохе егоистичног човека". Пред јбсном кућом
преломи се: однеће јој једну ружу. Две стидљиво
спусти уза зид. Савкина мати га дочека забри-
нуто и прекорно:
Свако поподне има температуру. Где сге ви?
Дочека га лежећи и осмехнута, лако зајапу-
рена и лепа, са нараслим очима и косом расутом
но јастуку.
Дуго те није било, Мишко. О, и ружу ми
носиш. Неко искупљење?
Само жеља да те обрадујем. Ако то може
цвет — пружи јој га.
Може, дечко. Иако сам грозио похотна и не-
засита.
Први пуг откад је воли, њене жарке, д.убо-
нитљиве, сагоревајуће очи, замагљене су тугом.
Загрли је и стаде да јој љуби уста; она само по-
куша да стисне усне. Кад га заморена благо од-
гурну, рече:
Сад сам сигурна да ме волиш.
Тек сада?
Да, тек сада.
Па ја то нисам чинио зато што сам ти обећао
да ћу чинити само оно што желиш.
Ништа не разумеш. Ја желим да ми чиниш
и све што желим и све што не смеш.
То је, збиља, оно што . . .

268
 Еути! Ти си узбудљивији кад Нутиш. А сад
да ти нешто за свагда разјасним. Ја сам једно
погано и много себично женско створење. Не за-
нима мене скојевска организација и њена актив-
ност. Мене занимаш само ти, лепи мој вижљавко.
Желим да знам сваку секунду где си, кад ниси
са мном. Желим да знам с ким си се поздравио
и коме си се осмехнуо. И ко те лепо погледао,
ко ти се осмехнуо. Ето, покушала сам да будем
лукава.
Он не свлада победнички осмех; толнко му
значи ова победа, да му више није ни на крај
памети да је доводи у питање прекорима које је
смислио. Кад је овако узбудљива и лепа, нека
буде и ногано и себично жснско! Рече јој:
Све днсвне догађаје 0 7 1 , сада Ну ти редовно
пријавл.иватн. А сада морам да журим. ДоНи
Ну довече.
ХоНу тачно у мипут да знам кад Неш доНн.
Тачно у дссст.
V дсвет.
Долазим! — пољуби јс у образ и изађе из
њене собе, радостан и моћан, праћсн строгим и
прекорним погледима њеие мајке. На путу до
Владине куће, одлучи да промени време и место
састанка комитета. Не у шест по подие, већ у
десет пре подне; не у сутерену код Белог, него
на гсрову Сашине терасе. Нисмо ми више кртице
да се вучемо по мраку! Сад смо орлови који лете
небесима! Тако ће им и објаснити промену места
састанка. Мобшшзација! Из сваке речи оптими-
зам да зрачи! Нећемо данас на мото-трке. Чели-
чити се одрицањем од свих грађанских задовољ-
става!

269
 18

Возећи се аутомобилом ка Калемегдану,

гано кроз гомиле народа који галамећи хрли на
трке, Најдан Тошић се измећу Катарине и Верв
на задњем седишту и својом узданицом унукоМ
Растком поред шофера, осећа испуњено и праз*
нично. И дан је за радовање: сунчан, тих, какав
се само пожелети може за велики догаћај. Као
да га за свагда минула она туга празнине, оно
осећање бесмисла богатства без наследника, које
га обузима од Ивановог одласка на робију и
Владимировог све очигледнијег настојања да
следи оца. Полаже наду у Растка, само њега да
ишчупа од тих кобних Прероваца у чијим жилама
тече отров политике и власти. Чим заврши гимна-
зију, у Кембриџ ће га послати, тамо у колеџу
неће моћи да постане комунист. И да дочека да
Растко одрасте, постане инжењер и уведе га у
посао, дотле ће фабрика аутомобила бити изгра-
ћена. Ако буде паметан, довешће Енглескињу,
ако је шоњав на оца, ожениће га лепом и глупом
Српкињом да му изроди буљук деце. А дотле,
исцрпсти све сласти богатства, стварати паре и
трошити их. Што више трошити и то јавно и
спектакуларно. Тако се двоструко ужива: у свом
задовољству, и у зависти и пакости пријатеља и
непријатеља. Позајмљивати и конкурентима и
непријатељима: ништа слаће од њиховог пони-
жења. Због Катарине, колика ће данас завист да
се сручи на њега. Одувек се наслаћивао завишћу
околине и светине, изазивао је и подстицао, али
му са годинама то уживање, увића, бива све
теже. Више од двадесет година је заљубљен у
270
<жу божанствену Катарину Недељковић, а данас
сс први пут с њом јавно приказује Београду, у
односу који ће сваком бити јасан: седеће с њим
иа почасној трибини до краљевог изасланика, а
нсчерас на гала банкету у Београдском ауто-мото
клубу, биће његова дама. Сутра ће га стари Бео-
град оговарати као Катарининог љубавника. V
<твари, истински победник велике европске трке,
Гшће он. Још кад би онај клипан Бошко данас
1 'ломио врат, ех, каква би то победа била! Ката-

рнна више не би имала куд. Тај закон ни њега

не би мимоишао: бацајући се у раку за љубав-
ником, удовица се баца у наручје утешитеља.
Какав велики, судбоносни дан! Од бога рата, од
саме историје га отео. То је последњи дан кад
сс у Европи могу одржати аутомобилске трке
ш првенство Европе. Он, давнашњи иницијатор
српског аутомобилизма, успео је да оствари ста-
ри сан: првенство Европе у Београду! Бацио је
милионе да Београд види један светски догаћај,
чује најјаче аутомобилске моторе, да на његовом
тлу човек постигне брзину преко двеста кило-
метара на сат. Неучешће енглеских и фран-
цуских асова због ратне мобилизације, једииа је
данас тамна мрља на београдском плавом небу.
Кошта много, али ако. Нека га кошта и цела
дпа милиона, није му жао за пропаганду технике
н машине у Србији. То је његово једино меце-
иатство. Ни кад је био млаћи, динар уметницима
није дао. Мазала и стихоклепци, ни чашу пива,
нн кафу његову нису попили! И хвала Богу,
одавно су га оставили на миру, а оговарају га,
вко, слатка су му та оговарања. Нека га овај дан
Гтснословно кошта, само трке да успеју, овако
271
леи да остане до сунчевог заласка и што више
народа да се слегне. А желео је нола Србије да
довуче у Београд, издејствовао им железничке
повластице, основао по унутрашњости одборе за
пропаганду трка, организовао на обали Дунава
народне кухиње и шатре са печеним теладима и
овновима, за свенародно весеље платио људе да
доведу све музиканте из Баната, Срема и Поса-
вине, нека се пешачки српски народ проведе и
ужива и пре и после трка. Нека се весели и лум-
пује на почетку другог светског рата! Колики је
т® посао, колико непроспаваних ноћи! Платио и
новинаре да што више пишу о тркама, страним
новинарима обезбедио бесплатан смештај у Ма-
жестику, нека се једном слави Београд! Да се
о Београду у свету више не пише само поводом
политиЧких афера и хрватског питања. Калемег-
дан од данас иијс само турска тврћава и војно
утврћење на ушћу Саве у Дунав, већ најопасније
и најлепше аутомобилско тркалиште Европе; че-
сто и са осмехом погледа Катарину, жели да јој
сретне поглед, изазове њено саучествовање у
осећањима, дивљење, захвалност. Али је та горда
и ћудљива лепотица којој ни године не могу
ништа, занета собом и загледана некуда:
Београд ће Катарину Недељковић видети на
штаповима! Боже, неправедан си! Ноге којима
се дивио београдски официрски кор, вајари и
стране дипломате, те ноге које је један Дучић
опевао, напао проклети тромбофлебит и артритис
и приморао на штапове, затворио у четири зида.
Ово је њен први излазак из куће откад се раз-
болела. Чак се и опере одрекла, своје музике;
она која од ослобоћења и уједињења ниједну

272
представу није пропустила, још увек плаћа своје
место у другој ложи десно, и то њено место има
да се плаћа и десет година после њене смрти,
да остане празно, заклеће Веру на то, нека се
:ша и прича да је ту седела Катарина Недељко-
ш)ћ. Боже, Боже, откуд оволико простог света на
Пеоградским улицама? Док је краљ био жив, те
сељачије никад није толико било у Београду.
.Чапрљао се и загадио Београд, нема више оне
старе српске отмености. И какви су ово жгољави
н пупави мушкарци запосели Кнез Михаилову?
()»а гамад не би издржала у рову на Дрини и
Сувобору ни три дана, а кад би их немачка
сила потерала у врлетну и дивљу Албанију, све
оно што блене у њу, поцркало би за двадесет и
чстири часа, јадна та држава коју ће они да
Пране! Боже, зар су ово синови оних српских
дивова, који су прешли ледну и непроходну Ал-
банију, а њу не зато што је била жена началника
штаба Шумадијске дивизије, не зато, него због
ц,ене лепоте носили је на носиљкама, као Клео-
пагру! То су били мушкарци, то је био српски
цонос! Ти витезови нису могли да допусте да се
она мучи, мушка и српска част им није дозво-
дила да једна лепа и нежна жена пешачи по
снегу и леду преко гудура и провалија, ни од
залећеног потока до оног грма није стигла, а
војници тесацима направише носила, положише
је на њих као да је рањени генерал, боже,
какви су то дивови били, само су још војводу
Цутника тако пренели преко Албаније, дванаест
дана носили је ти српски дивови, на коначишти-
ма по сву ноћ ложили ватру да не озебе, ех,
која племенитост у мушким грудима!

273
 Вера, каква је ово простачка, нека мушка*
рачка мода завладала Београдом? Гренадирска
рамена", ловачки шеширићи на дамама, свашта!
То Париз носи, мама.
С таквим укусом, шта би друго но у рат!
Вера се извињавајући осмехну Најдану, са
сажаљењем мајци што ће је Београд, та најзлоб*
нија варош на свету, та варош у којој се наслед*
но, садистички ужива у тућим несрећама, данас
видети са штаповима, јадна мама. Захвална је
ујаку Најдану, што јој је приредио овај догаћај,
који она годинама жели због те своје трагичне
'љубави са младићем, коме је страст аутомобили-
зам, од кад ју је ухватио артритис ничему се
толико није обрадовала као овим тркама. Ни-
чему. А и њен је ово дан: да се покаже свом
негдашњем друштву, толико својих вршњака и
вршњакиња одавно није срела, Иванова робија,
па срамота због Иванове срамоте, десет година
живи као удовица. Како је обмануо и унесрећио
тај Иван Катић! А био највећи идеалист кога је
срела у животу. Ко се надао да ће од њега ис-
пасти комунист? Он, који ни мрава неће да
згази, а њој, својој љубави, потпуно упропастио
живот. Тај, по општем уверењу — диван, нај-
бол>и човек у генерацији. Шта је имала од тог
доброг, нежног, паметног, тог Ивана Катића, на
коме су јој годинама завиделе пријатељице и
вршњакиње? Ништа! Разочарање и стид! Сра-
моту. И од оне трагичне љубави са Станком,
опет само патњу. А од његовог бекства у Фран-
цуску и погибије у Шпанији, пустош у души и
пад. Да, пад у свему. Шта је Борислав према
Ивану и Станку? ЈТепи бонвиван, презире Крле-

274
жу и Нушића, све наше песнике, сликаре, све
домаће презире. Топло и раскошно купатило,
нсмшки кревет у ћошку, неколико грамофонских
плоча са француским шансонама — то је, са
псредњом мушкошћу, све што јој нуди. Мушка-
рац који се хвали да је на дубровачкој плажи
п овога лета имао најлепше ноге! На кога је
шала Вера Недељковић! Ужасно се запустила.
Пнје трипут отишла у позориште од Иванове
робије, на један концерт; само неколико пута
кријући се, у биоскоп са Бориславом да гледају
Рудолфа Валентина; наставничке дужности у
иисоли, дућану, Борислављева гарсоњера, једини
еу њени изласци, све што има од живота. Бедан,
јпдан живот! Уз болесну мајку и децу, са му-
жсм чудаком и комунистом, од како је дошао
са робије ни на Калемегдан је није повео, у Па-
риз, на светску изложбу, ишао са сестром, а не
са њом, дању спава, а ноћу чита и куца нешто,
док је са доњег спрата вреба она подмукла Ми-
лсна, Комингернина курирка, и онај вечито на-
мргоћени Вукашин, што до подне мрзи себе, а од
цодне — цео свет, скривен иза завесе сачекујућн
јс да се врати из вароши и улови ко је ноћу
прати, стари лицемер који глуми моралисту.
Зидине њеног понижења и чамљења, то је кућа
Вукашина Катића! А живот, а свет око ње — у
Н,сму се живи, радује, воли! Осећа и завидне и
оипре погледе жена и задивљене, мазне погледе
мушкараца на себи док силази из аутомобила,
а шофер јој отвара врата; навире јој нека топ-
лииа захвалности према ујаку Најдану и то жели
ди каже том дивном, духовитом, изванредно
држећем и лепом старцу кога свака права жена

275
може да пожели. Невиђеном џентлмену и 1 -ра-
гичном љубавнику који с младићком снагом и
племићком елеганцијом, помаже својој несрећ-
ној дами да сиће из аутомобила, а она незадо-
вољна неким његовим покретом, вечита незахвал-
ница, јадан човек!
Вера приђи! Зашто ме тако гледаш? Као да
сам богаљ, као да сам страшило!
Не гледам те тако, забога, мама! Ти дивно
изгледаш, дивно! Видиш ли, сви те гледају.
Ви ме, Најдане, молим вас, не придржавајте
као да сам картечом рањена! Ја још нисам богаљ.
Будите уз мене близу, и ако треба придржаћу
се за вашу руку. — Катарина стаде ослоњена на
два елегантна штапа, усправи се, подиже главу
и жмиркдјући, с лаким презиром пусти поглед
по генералИма, министрима, дипломатама, углед-
ним привредницима, новинарима и њиховим же-
нама, снајама и кћерима, што стоје пред степе-
ницама свечане трибине, украшене заставама и
цвећем; стоји и гледа их редом да уочи промене '
на њима, да осмотри како су обучене генералице
и министарке и тако увери себе да је и са артри-
тисом, у костиму венецијанско плаве боје још
увек најелегантнија дама у официрском кору;
стоји поносито и самоуверено, иако се придр-
жава са два лепа бечка штапа: нека сви осете
и виде да је стигла Катарина Недељковић; неће
да коракне к њима док шешири не полете и не
звецну сабље, док им жене не занеме од зависти,
као увек кад је долазила на бал, пријем, преми-
јеру.
Најдан Тошић стоји уз њено раме и топи се
од победничког миља: ова господа више му се

276
иеће подсмевати, од данас он за њих није онај
јлдни и смешни заљубљени рогоња.
Растко га хвата за руку:
Деда, где су Ланг и Нуволари?
Нема времена да му одговори: стижу гос-
иода за свечану трибину; прилази им осмехнуто
и с поштовањем.

19

Кад га је Мишко уобичајеним звиждуком

иод прозором позвао да изађе, Влада Драго-
ниН се осетио спасеним од својих. Изјурио
је из куђе ослобаћајући се близине тих који га
иеподношљиво, незаслужено, против њега самог
поле; ©слобађао се и рд своје одлуке да ујутру,
ире доручка, са мајком и дедом рашчисти оно
нпо синоћ у пијанству није могао. Ако се није
ноћас спасао, онда је бар одложио срамогу пред
н.нма разочараним, пред занемелом мамом и уко-
чсним дедом. Ко може да издржи онај његов
нсми, страшни прекор? Са ујаком Иваном је свр-
шсно, ту више ни дилеме, ни кајања нема. Али
на улици, ван куће, све му је некако друкчије
но јуче, но што је било знано, увек исто, његово.
Иије се сложио са Мишком о састанку за време
»рке и то на крову Београда; била му отужна
Мишкова фраза: „Напуштајмо подруме, кренимо
кп небесима!" Али му је тај спор без правог зна-
ча ја. Ништа му овога јутра није право и стварно
оно што јесте. Јер ни он није ни у чему прави
н што јесте. Што јесте, или што треба да буде?
V њему, најјаснији је стид. Час тучан, час гње-
ца» стид.

277
 Ти потоци људи и омладине што теку ка
Калемегдану, иако галаме о аутомобилизму и
брзини, шампионима света, Бошку Марковићу и
Павлу Меламеду, као да не иду да запоседну
Калемегдан и гледају трке; као да ће те гомиле
људи присуствовати састанку Комитета СКОЈ-а
на коме ће он поднети извештај о бојкоту свог
ујака, познатог троцкисте Ивана Катића. Па скре-
ће из Кнез Михаилове да га не гледају и не
мрсе му мисли које од усгајања покушава да
среди и формулише за свој извештај о изврше-
њу задатка. Али у Васиној улици, још је гушћа
река гледалаца са зембиљима, корпама, торбама
јестива и воћа, балонима и флашама воде, вина,
пива. Овај ће дан бити дуг, ко зна чиме се окон-
чати, мисле они, зато треба јести и пити. Нор-
мални људи или малограћани? Сви су раздрагани
као да се завршила школска година, као да се
враћају са игралишта на којем је Југославија
победила Немачку три нрема нула, као да иду
на вашар, на ћурћсвдански уранак, а данас тен-
кови газе пољска села, авиони руше пољске гра-
дове. . . Постоји ли онда човечанство? Мећу-
народна солидарност, шта је то? Ови са лубе-
ницама и дињама у наручју, и ови што препро-
дају и купују карте, безбрижни су и весели као
да није почео светски рат, као да неће за неки
месец, неку годину најдаље, бити мртви. Бесло-
весна гомила! Које то масе стварају историју?
Будући мртваци журе на своју последњу трку,
и жари их јарко сунце иако је почетак јесени.
Неки велики поремећај у свету и васиони, или
је само његов мамурлук? А шта ли ће му сутра
бити овај дан, шта ли ће овај београдски дан

278
.»начити у историји? По аутомобилским тркама,
сигурно се неће памтити. Ено Зоре! Како се лако
п грациозно, висока и узгибана пробија и повија
кроз гомиле! Она му стварно јесте љубав. Ствар-
на љубав. И сутра ће му, у рату, то бити, до
куршума или победе, биће му то што је сада:
л.убав. Моја, моја! Устрептао, жури да је стиг-
110 ...
Она улази у кућу, на чијем је крову онај
лукави мистификатор конспирације, Мишко, за-
казао састанак Комитета. Сустиже је на степе-
иишту и застаде пред узбудљивом дужином ље-
иих лећа и ногу, загледан у пуне осунчане лис-
гове и мишићава потколена која још није сти-
гао ни да помилује ни да пољуби. Да је синоћ
отишао код ње, не би толике глуности починио
иоћас! Као да је ожеже његов поглед, нагло се
»крену и стаде, ухвативши му упиљен поглед у
поге; осмех јој се угаси:
Је л’ ти успело? — шапну му одозго.
Скочи две степенице и стаде јој са лицем
уз дојке:
На шта мислиш?
На бојкот оног типа.
Да, да. Успело је. — Обема рукама дохвати
|ој главу, пови је и пољуби у уста.
Шашав си! Идемо на састанак, нема смисла
- нежно га одгурну.
Колико месеци те нисам видео!
Ако немаш ништа, после састанка идемо код
мене. Тетка отишла у село да кува парадајз за
.ишницу.
Кораци одоздо потераше их навише. Иде за
њом три степенице ниже, уживајући у гипким,

279
таласавим покретима њених ногу, бедара, плећа,
чудећи се зашто јој никад није љубио лећа и
плећа. Па он до сада није миловао ни половину
њеног тела! И није открио ни трећину, ни пе*
тину могућих уживања с њом. Незнани простори,
незиане дубине њеног тела, омамне дубине, да!
Упија се погледом у њено снажно тело обучено
у плаву цицану хаљину, опасано белим каишем
који јој прекида дужину и истиче струк и са-
вршено извајана бедра, дајући и горњем и до-
њем делу тела посебан значај и лепоту. Слути:
у свим деловима Зориног тела, од малог прста
до косе, постоје њему незнани садржаји, незнана
узбућења, недоживљена задовољства. Жели не-
што о томе да јој каже, у два скока наће се
поред ње и шапну јој у уво:
Ти си моја тајна, и много ми је лепо што сн
тајна.
А ти си моја брига. Мој страх — ирислони
му чело на образ.
Зашто?
Бојим се да ти данас твоји ћаци нешто не
спакују.
Који задатак нисам извршио?
Не кажем да ниси. Али одбаци, молим те,
твоју интелектуалштину. Пази данас како гово-
риш, љубим те — милује га по образима. — Обе-
ћај ми да нећеш да фразираш.
Обећавам ти.
Она га хитро пољуби и пожури навише; он
стоји и посматра је, питајући се: зашто му је
она некако узбудљивија с лећа? Сачека да му
одмакне један спрат и одлучи: напустиће кућу

280
п иреселиће се код ње. Радиће на дрвари, почи-
н.е сезона истовара дрва и угља. Биће равноправ-
1 ш и волеће се, слободни. Само да заборави про-

шлу ноћ, оно пијано брбљање о логичком само-

убиству, па оне увреде деди и мајци, нарочито
деди. Како ће с њим?
На тераси код оџака, мећу креветским чар-
шавима распростртим да се суше, на циглама
ссде чланови скојевског комитета, загледани у
Политику, штипаљком обешену на конопцу. Јед-
па му отпоздрављају, занети посматрањем фото-
фафије потписивања немачко-совјетског пакта у
Кремљу, на којој се, измећу Рибентропа и Моло-
кша, у белој рубашки, смеје Стаљин. Владимир
стде уз ограду до улице, сам. Зора се мршти што
ст издвојио; он их замишљено посматра и слуша:
Зоро, да ге чујем: шта ти као пролетерка,
кажеш за нашег Брку? пита Нале. (Тај електри-
чар је најзанимљивији човек мећу њима. Игра
наивчину, а непогрешиво процењује л.уде. Мало
чита, штета. Треба с њим вшне да сс дружим.)
Страшно је леп. И млад. Невероватно! Је л’
да, Борка? (Као увек, мора да претера. Сваког
сша хоће да надмаши у дивљењу. Егзалтирана.
у свему без осећања мере. Не сме је више толе-
рисати.)
Да. Фантастично је елегантан. Црне чизме,
бсла рубашка. Једноставно, скромно, не може
Гјити једноставније и скромније. А воћа је свет-
с ког пролетаријата и државе на шестини зем-
л.нне кугле. Сетите се, децо, како су у Минхену
шгледали Чемберлен, Даладје и остала запад-
на господа . . . Буржујска маскарада! (Професор-
с ка ћерка, увек се очеше о буржоазију. Не од-

281
риче се кокетовања и завођења ни кад реферишв
о борби против фашизма. Још увек безнадежно
заљубљена у Мишка.)
Погледај, молим те, ону лулицу. Није то она
лордовска лулетина, него обична, рускаја лулица,
какве имају стари колхозници и чувари пруга
— каже Јоца. (Откуд зна какве лулице имају
чувари руских пруга? Типичан претенциозни
средњошколац! Али је храбар, можда храбрији
и од Мишка. Зашто он мене не воли?)
Кад погледам његову слику, ни од чега на
свету није ме страх. Часна реч, другови — говори
опет Нале и пружа прст ка фотографији. — По-
гледајте, другови, тај смех. Па то је, бре, чове-
чина! Небо јекти од његовог смеха. Одмах се
види велико срце.
Јесте, смех му је стварно генијалан. Сав се
човек расцветао у том смеху. А нека дубина . . .
Прави револуционарни смех — каже Раде. (Гени-
јалан, револуциоиаран смех! Будалаштине! А
пише песме и имитира Мајаковског. Агитатор,
галамџија, увек иротив мене. Зна да га целог
читам.)
Тачно. Ови се око њега уштоглили, дипло-
мате, а Брка спонтан, обичан, прави човек. Шта
се смешкаш, Владо? Јеси ли видео неког држав-
ника да се овако људски смеје на потписивању
неког пакта? — пита Нале.
Нисам. Зато се и смешкам.
Зора, незадовољна Владиним одговором, ка-
же да га подстакне:
Хилеровац, Рибентроп се смејуљи као сита
лисица. Као швалер.

282
 Бале додаје. — Па и Молотов нешто утањио,
уштоглио се, а Брка, прави бољшевик, само што
не напне лакат Енглеској и Француској: Ево
пам га, сад!
Па то и чини. То је смех победника и освет-
ника. Смеје се комунист лорду, банкару, капи-
талисти. Смеје се бољшевик социјал-демократи
и троцкисти. Смеје се нова Русија пропалој Ев-
ропи — лагано говори Раде.
Јесте то све, шго кажете, ал' најважније је,
псрујте ми, што мене кад њега гледам, ни од
кога на земљи није више страх. Ову Политику
са његовом сликом, носим у једном џепу, а дру-
гн напуним лецима, па право поред жацмана и
намигнем му. Кад би ме појурили, летео бих
нреко кровова, часна реч.
За сваки случај, Бале, не намигуј жацма-
нпма.
А што, Владо, да им не намигујем?
Због конспирације — одговори му Влада и
сктави их да причају о Стаљиновом смеху, којим
он није одушевљен: смехом се ризикује ауто-
ригет и постаје обичан; смех је опуштеиост,
цссеље, шала, а ово време није за смејање; смех
Је демобилизација, смехом се не најављује рево-
луција. Вођа светског пролетаријата не сме јав-
но и у званичним приликама да се смеје. Кад
б н им то што мисли сада рекао — бацили би
П1 са петог спрата!
Приђе огради терасе и загледа се доле у
нпрод што врви и жамори успињући се на стра-
не калемегданског парка; гледа небеса над Са-
ром и Дунавом, раскриљена над Банатом, Сре-

283
мом, Посавином. Сунце му пече теме и спава му
се; заспао би чим би прислонио чело на зид н
спавао док га снег не затрпа. Жели да заборави
јучерашњи дан и прошлу ноћ, а не сме да забо-
рави. За лећима, нечему се смеју другови, урне-
бесио су се и јуче смејали Ивану код Студентске
мензе, сипајући му сплачину на главу. Смеје се
Стаљин, сви се смеју, а почео је светски р а т . . .
У шта си се то загледао? — пита га Мићун
спуштајући му руку на раме.
У људе који личе на мраве. У гомили, људи
су мрави, је л’ да?
Та малограћанска руља наседа београдским
буржујима. Требало је издати летак против те
трке.
И у Совјетском Савезу постоје трке и утак-
мице, Мићуне.
Трке за славу, сујету, пехар? Глупост! У Сов-
јетском Савезу ностоји стахановски покрет, где
се трудбеници такмиче у раду и производњи.
То је социјалистичка утакмица! А за забаве у
дане одмора и совјетских празника, постоје пар-
кови културе, где се народ корисно забавља,
учећи се и васпитавајући се. Замисли, Владо,
какав ће величанствен парк културе, назваћемо
га „Максим Горки", бити на Калемегдану, кад
победи наша револуција. А шта би могли да из-
градимо на Ратном острву? (Тај болешљиви гра-
фичар је комунист у крви и костима. Он је бу-
дући херој београдског пролетаријата. Памти све
што прочита. Треба с њим више да се дружим.
Морам му вечерас разјаснити разлику измећу
апстрактног и конкретног рада. Зашто је он

284
једини ћутао кад се говорило о организовању
Појкота против Ивана?)
Нешто конспиративно? — пита Зора и за-
ћринуто гледа Владу коме смета та забринутост:
Мићун прави парк културе на Калемегдану.
Какав парк културе! То је Зоолошки врт, ту
гу паркови, близу су реке и плаже, ту ћемо да
газидамо централни пионирски замак — каже
Зора, загледана у небо над Дунавом.
Пионирски замак може на Ратно острво. Ту
нема саобраћаја, лаћама превезеш децу и пустиш
да се играју. Тамо има простора за пионирско
царство, а не за замаК. А Калемегдан је уз саму
карош и идеалан је за парк културе — наставља
Мићун.
А шта би ти, Владо, волео да градимо на
Калемегдану и Ратном острву, кад ми доћемо на
нласт? — пита 1'а Зора.
Влада се тобоже замисли, па рече:
Мостове.
Зашто само мостове?
Да у нашој земљи човек преко сваке реке и
сваке урвине може да преће. Да свуда може да
стигне. Сваком да може доћи . . . — заћута: грми
из звучника:
. . . Даме и господо, поштоваоци машина и
брзина, људских подвига и нове будућности! За
пола часа, почињу највеће мотоциклистичке и
нутомобилске трке у историји Балкана, почиње
незванично првенство Европе, а ко зна, можда,
н света, чули сте, почео је други светски рат, а
носле њега, ко може знати какав ће бити свет.
Овим се тркама окончава један мир и почиње
нови рат . . .

285
 Калемегданом, Београдом, ушћем Саве у Ду.
нав и њиховим обалама разлеже се заглушујући
пљесак и повици: Живели тркачи!

20

Рано је Вукашин устао и изашао у врт да

се шета и склања. Најпре Владимиру, који без
доручка изјури из куће, онда Катаринином љу-
бавнику, тој преиспољној београдској вуцибати-
ни, коме би он одавно забранио пролаз и преко
терасе, да га Иван није молио да му не компли-
кује ионако тежак однос са Катарином, а то
значи и са Вером. Буку тркачког аутомобила
који је лагано отишао ка Калемегдану, доживео
је као обзнану свог скривеног, а великог пони-
жења. Али кад је стигао и Најдан Тошић са сво-
јим аутомобилом и кочоперно елегантан ушао
кроз капију и кренуо ка тераси, побегао је у
своју собу и ту остао уплашен да му гости не
доћу пре но што та смешна свита не оде на
своје трке; изашао је напоље кад су се бучна,
егзалтирана, њему мрска Катарина и њен заки-
котани, офарбани махер Најдан, са потуљеном и
блазираном Вером и Растком, кога ће упропасти-
ти баба и Најдан, потоварили у ауто и одвезли
ка Калемегдану. Лакнуло му што је у кући само
са Миленом и Иваном.
Владимирово ноћашње пијанство и оно бун-
цање о логичном самоубиству, оставило је у
Вукашину мучну сумњу да је и он, по кому-
нистичким законима и обичајима, следећи оца,
непосредно умешан у насиља над Иваном, која

286
се врше после Богданове илегалске пашквиле.
Од Олгине смрти, чак ни Иванов одлазак на
робију, чини му се, није га толико заболео као
синоћно Владимирово понашање. А било је то
узорно дете, савршено васпитан, у свему приме-
ран дечак. Губи и унука, губи и Владимира.
Сву ноћ је копао по себи и прошлом, тражећи
своју кривицу; није га смирило што је не зна.
Мора је бити. Толико га воли, толико се уло-
жио у његово васпитање, толико се нада у њега
и истовремено толико и страхује, да мора у
нечему бити и он крив што тако несрећно сле-
ди оца. Владимировој љубави према оцу, не
само да ничим није желео да се супротстави, чак
ни после Богдановог напада на Ивана, него је
баш насгојао да му је чува и однегује заједно
с поштовањем. Својим животом зна драму те
љубави измећу сина и оца, па је чинио све да
његовог унука мимоићу неке патње. А Влади-
мир толико одано воли оца, да је и ујака и
деду, па и мајку, жртвовао тој верности. Ако
му то донесе спокојство и равнотежу у животу,
онда, нек му је Богом просто! Али није у то
уверен, те га са разочарањем и тугом, обузима
болна одговорност за унукову судбину; тим бол-
нија што зна да је немоћан да на њу утиче.
Шета по врту и прибира се да љубазно до-
чека професора и историчара Слободана Јова-
новића, чије књиге много више поштује но њега
ван њих, и писца и адвоката Драгишу Васића,
човека који му је изнад својих књига и свог
занимања. С првим се вића чешће, јер никал
нису били истомишљеници; с другим се годинама
не састаје, јер су били истомишљеници, а и сме-

287
тала му његова несталност у осећањима и ставо«
вима. Зна им намере и не радује им се. И радујв
им се: неко га у овој земљи још уважава, некоме
је он још увек потребан.
Доћоше заједно, са хрпама страних новина
у џеповима и вестима да Енглеска и Француска
ступају у рат и да је у британску владу ушао
Винстон Черчил, „човек рата". Вукашин их уве<
де у салон и пре но што се спустише у фотеље,
сагласише се да је и формално почео други свет«
ски рат, који је стварно почео пре годину и по.
Ко сме да му предвиди крај, ко сме да се
нада да ће га преживети? — уздахну Вукашин.
Наивни, господине Вукашине. Није ми знано
да је неко у разлоге рата ставио више лажи од
Хитлера, у његовом синоћном говору у Рајх-
стагу — каже пискавим гласом Слободан, који
таквим гласом, по Вукашиновом осећању, увек
мало обезвреди своју реч, па му је он као усме-
ни сабеседник најубедљивији кад забавља друш-
тво „високим трачем".
Са првим светским ратом почео је цео свет
да лаже, господине Слободане. Почео је век ле-
гитимне лажи. Сад се и истина прима као лаж.
Ко влада насиљем, изговара се бригом за
народно добро; ко убија, мора да лаже; ко руши
мир, мора да се изговара неправдом учињеном
му у прошлом рату. Сви који се осећају оште-
ћеним или превареним исходом прошлог рата,
траже данас неке своје правде, — каже Драгиша
Васић, Вукашину се чини, са изразом човека
засићеног животом, али и љутим на тај живот.

288
 Одувек су велики ратови мотивисани неком
пеликом правдом. И кад поробљава и пљачка,
пападач наступа у име правде.
Имате право, господине Слободане. Људско
С1 0 одавно не насгупа као голо зло. Пристало је
ин моралне конвенције, тражи легитимност, при-
ирива се општим идеалима и врлинама. Користи
I! културу, наравно, игра и на част. А што се
т ч е досадашњег мира, он је, господо, утемељен
иа поразу великих. Такав мир није ни могао бити
фајан.
Не треба заборављати да је досадашњи мир
иоткопан и поразима неколико револуција у Ев-
ропи. А ти ће порази, ја вам тврдим, додати рату
који је данас ночео, посебпу жестину и мржњу.
П овај ће рат, видећете, прећи у револуцију као
п прошли — каже забринуто Драгиша Васић,
огварајући табакеру са цигаретама.
У сваком случају, победиици овог рата иеће
нмати од кога да наплате ратну шгету. Победни-
цпма ће ее смучити и победа и мир ■— каже Сло-
бодан, хладећи се лондонским Тајмсом.
У том случају победиће бољшевизам, госпо-
дине професоре. Што већа човекова и народна
несрећа, тим је и извеснија њихова нобеда. У но-
ћашњем Хитлеровом говору у Рајхстагу, јесте ли,
молим вас, уочили Фирерово тумачење пакта са
Совјетима и потпуну сагласност са Молотовом?
Јаспо, братски: измећу нацизма и бољшевизма,
'мпр на вјеки вјеков! Те су ме Хитлерове речи
пшне уплашиле, но све његове досадашње претње.
Ништа ново! Логична последица логичног
одпоса два политичка система, господине Дра-

289
гиша. Тоталитарном антибољшевизму, од енгло
ске и француске демократије, ближи је тотали*
тарни бољшевизам. И обрнуто, — каже Сло*
бодан.
Рат су повели фанатици, рат могу да добију
само фанатици. Ово је њихово време. Свет се
поларизовао у екстреме.
Замориће се фанатици. Замориће се сигурно,
господине Вукашине. И у овом. ће рату да по*
беде они који се бране. Они који имају шта да
бране — каже Слободан.
После Пољске, на реду смо ми. Али ми не>
мамо шта да бранимо.
Неће тако бити, Вукашине. Отаџбина и др-
жава нису исго. Народ ће да брани отаџбину и
у лошој држави. Од Хитлера и Мусолинија,
свакако.
Не верујем, Драгиша. Ми се више ни од кога
не можемо одбранити. V овом рату имамо и
више и много јаче непријатеље но у прошлом.
У прошлом рату, издајницн су били само кука-
вице и хуље, у овом будућем, биће то и храбри
— каже Вукашин и пита их, шта поред кафе
желе да попију. Куварица Цана у вратима са-
слуша њихове жеље. Чекајући кафе и лимунаде,
они настављају измену мисли о Југославији и
њеним непријатељима у будућем рату.
Драгиша Васић прекиде ћаскање о кризи
западне демократије:
Да видимо, господо, шта нама Србима ваља
чинити после договора Цветковића и Мачека да
се оснује бановина Хрватска. Ствари су, мислим,
јасне. Хрвати цепају државно јединство. Данас

290
су добили бановину, а та бановина ће сутра бити
држава. Видели сте, Хрвати говоре јасно и глас-
но да је то само први корак у борби за оства-
рсње слободне и независне хрватске домовине.
11 већ су почели прогони Срба и Југословена у
Хрватској. Већ се српскохрватски језик прекрш-
тава у хрватски. А како пише загребачки Об-
зор „из хрватских земаља прогони се ћирилски
смрад", то јест српско писмо. Нема никакве сум-
и.е, почиње традиционални прогон Срба.
И шта ми ту можемо да изменимо? — пре-
кида га Вукашин, не скривајући нерасположењс
Драгишиним речима.
Како шта можемо? Ваљда је, Вукашине, нор-
мално и праведио да се за промену ове државе,
за ревизију њеног устројства, пита народ који је
и створио ту државу. Зар треба рећи, да је ова
Југославија створена безмерним жртвама срп-
ског народа?
По мом мишљењу, тај споразум измећу
Цветковића и Мачека није никаква ревизија
Југославије. То је стварни почетак њеног краја.
И надам се, краја најскупље и најтрагичније за-
блуде српског народа.
Нећеш, ваљда, и ти, Вукашине, рећи да Југо-
славију није требало ни стварати? Ти, поред
Скерлића и неколицине песника, најватренији
Југословен?
Право да ти кажем, Драгиша, оваква каква
јесте, није потребна ником. Неће је Хрвати ни-
како, а ми је заблудно хоћемо, жртвујући јој свој
пдентитет и демократију. Југославија је, веро-
патно, потребна само Словенцима.

291
 Не бих се могао сложити са вама, господине
Вукашине. Ми не смемо да дигнемо руке од
Југославије. То јесте кућа која прокишњава,
влажна је, врата и прозори су поразваљивани.
Није нам нимало пријатно боравиште. Али ће
нам бити још горе без ње. Наступају олује.
Врло добро разумем такво резоновање, го-
сподине Слободане. Био сам, као што знате, Ју-
гословен-идеалист.
Историја је, на жалост, најокрутнија према
идеалистима.
То и ја увићам, професоре. Али и ви бисте
морали увидети, да је живот потпуно поразио
југословенску идеју.
Не живот, Вукашине, него прошлост. Прош-
лост мучи Југославију. А ми морамо да мислимо
на будућност.
А шта ћемо, ако је та прошлост јача од
садашњости и будућности? Нама тројици овде
мора бити јасно, да је Србе, Хрвате и Словен-
це ујединио њихов непријатељ Аустро-Угарска.
Страх од ње и њена пропаст.
Ујединила нас је вековна тежња Срба да
сви живе у једној држави.
То не оспоравам, Драгиша. Али нам је ратни
исход императивно диктирао заједничку државу.
Спољни чиниоци су били моћнији од осећања и
стварне жеље хрватског и словеначког народа за
уједињењем. То је, господо, ваљда одавно јасно
— Вукашин Катић говори с напором и потиш-
тено: Србији је, кажем, била потребна Југосла-
вија због уједињења свих Срба у једну државу
и растурања Аустро-Угарске. свог највећег не-

292
иријатеља. Хрватима је било неопходно уједи-
1 1 ,ење са Србима, да би се ишчупали из аустро-

-угарског ропства и уз помоћ Срба, ратних побед-

ника, спасли Далмацију од Италије, која јој је
дата за ступање у рат Лондонским пактом,девет-
сто петнаесте. А што се Словенаца тиче, њима
је уједињење било једини национални спас. Да
се нису ујединили са Србима, прогутали би их
Аустријанци и Италијани. То је данас и свакој
словеначкој баби јасно.
Уједињење је, Вукашине, без икакве сумње,
омогућила само српска ратна победа. Ни браг-
ска љубав, ни етничка блискост, ни исти и сли-
чан језик. А најмање наша југословенска роман-
тика и галама по Европи &а смо једаи народ.
Југославију је створила српска војска, која девет
стотина четрнаесте и петнаесте није капитули-
рала, и која је ујесен девет стотина осамнаесте,
скршила балкански фронт. Докле су стигле срп-
ске трупе, ту је и граница Југославије. Ту и ни
корак даље.
У томе је, Драгиша, можда и коб те државе.
Границе јој одредила победничка војска. Српска.
И тиме постала историјски кривац за сва зла у
тој држави.
Ниједна држава, драги Вукашине, није ство-
рена мудрошћу, ни врлинама, у кабинетима и
библиотекама. Све су државе у историји ножем
и крвљу створене. У овом случају, српском крв-
‘љу, И заиста . . .
Господине Васићу, молим вас, да саслушамо
господина Вукашина. Прав© да вам кажем, са
Јвудима политике, по мом искуству, корисно је

293
разговарати само кад падну са власти. А са идеа-
листима и револуционарима, кад су разочарани.
Не бих рекао, професоре, да сам вам баш ја
такав узорак.
Немојте се срдити, господине Вукашине. Ви
сте били и социјалист и министар. Били сте и
револуционар и европејски реформатор, и на
власти, и опозиција. У ствари, ви сте наш јако-
бинац, коме није пала глава зато што су Срби
ту мудрији од Француза: главу која смета, корис-
није је швувати но се ћи. . . — кашљуцаво се
смеје Слободан Јовановић. — Извините, мало се
шалим. Слушам вас. Нисте се дорекли о уједи-
њењу.

21

Чекајући крал^евог изасланика геперала Бар-

даковића и књегињу Олгу, која нијс ни потвр-
дила ни отказала своје присуство иа тркама,
Најдан Тошић стоји иза Катарине и Вере које
седе у првом реду на почасним местима цен-
тралпс трибнне, неуморио се поздравља са углед-
ним личностима и звапицама, ласка дамама (што
нервира Катарину јер зна да брбља лажи), диви
се сјајном изгледу и младићком држању омато-
релих, млохавих генерала (што засмејава Веру
која то схвата као ујаков цинизам), разговара
са министрима (које Растко мрзи што му одвлаче
деду коме има сто питања да упути). А Најдан
Тошић, банкар, индустријалац и војни лиферант,
као увек, осећа се надмоћно са људима на вла-
сти, искуством уверен да на овом свету нема

294
пспоткупљиве власти и да свагда „пара врти где
оургија неће". Данас, мећутим, као иницијатор и
један од главних организатора и финансијера
|рке, сматра себе домаћином, па из чисте љубаз-
ности ћаска с министрима и о политици:
Нешто сте много попустили Хрватима, госпо-
дине Шумаревићу?
Морало се, господине Тошићу. Притиска Ита-
лија, притиска Немачка, немамо куд. Без Хрвата
пе можемо да се одбранимо. А они без своје
бановине нсће да бране Југославију.
Чујем да им дајете и пола Босне. Ви знате,
ја нисам политичар, али ако Србија изгуби Бос-
пу, она јс изгубила и прошли~рат. Пропало је и
грпско уједињење.
Босну и Херцеговину где смо већина, нећемо
испустити. А тамо где је Хрвата више, морамо
одступити.
Катарина не издржа, окрену им се:
Зашто морате одстугшти, господине Шума-
ревићу?
Зато, госпоћо Недељковић, што наш опста-
нак опет захтева жртве.
А кад то наш опстанак није захтевао жртве?
Могу вам рећи у поверењу: и Француска
инсистира да по сваку цену решимо хрватско
питање и консолидујемо се за рат. Хрвати се
Немцима и Игалијанима хватају за скут, а данас
су они водеће силе. Видите ли, како Хитлер
гази и мрви Пољску?
Нас Србе неће тако да гази и мрви, као што
знате, драги господине.
Била су то друга времена, драга госпоћо.

295
 Тако је било што смо имали краља Алец»
сандра, војводе Путника и Мишића и елитнЦ
официрски кор — окрену им лећа.
Најдан јој потврдно климну главом, а пре»
зире такав патриогизам и супротног је мишљења,
Особито му смета то неразумно и глупаво потце*
њивагве Немачке, које често чује; али, шта га
се данас тичу Немци и Хрвати, данас је његов
дан: он је са Катарином пред ужагреним очима
Београда. Оном Катарином коју је Јован Дучић
назвао „златокосом српском Венером", а Вељко
Петровић тврдио да је она „идеалан Рубенсов
модел"; оном Катарином, чијем су се телу дивнле
две генерације мушког Београда. Жели да је
помилује по коси којој године нису загасиле
златасте пламсаје и проредиле густипу; жели
додпр, нешто присно с њом, макар дах да јој
оссти, па се сагиње и шапуће јој како је жало-
сно поружнела генералица Петровић, која је ње-
на вршњакиња, на пгга Катарина остаје равно-
дупша. Свсједпо. Можда ће на овим тркама он
бити највећи победник. Љубавна правда је нај-
окрутиија правда: долази преко несрећа, жртава,
гробова. Нека. Ту правду, он је заслужио. Поз-
дравља се са краљевим изаслаником, који забри-
нуто каже министру Шумаревићу:
Рћаве вести. Незадрживи су немачки клина-
сти продори са тенковима, подржани авијацијом.
Ако Енглеска и Француска одмах, свим снагама,
не нападну Немачку, с Пољском је свршено за
две недеље.
Оне на то нису спремне, господине генерале.
Енглеска је учинила кобну грешку што је омо-

296
гућила споразум Москве и Берлина. Уместо да
гурне Хитлера на Совјете, што јој је одувек
циљ, она га навлачи на себе и Француску —
упаде Савић, уредник Времена.
Сва тројица осуше ватру на бескрупулозност
Стаљина и Хитлера, генерал назива Хитлера раз-
бојником, што Најдана изазва да каже:
Тај господин Хитлер је, на жалост, врло
свиреп политичар. Има и неке лудачке идеје,
као што је култ аријевства и мржња на Јевреје.
Али то је, господо, изузетно способан човек. Да
пеко у пораженој Немачкој, и то Аустријанац,
молим вас лепо, за десетак година, од једне
мале минхенске политичке банде, створи најјачу
политичку иартију Немачке, на демократским
изборима доће на власт, за седам година створи
најјачу силу у Европи, е, господо . . . то се чудо,
колико ми је познаго, до данас није догодило
у свету.
У праву стс, господине Тошићу. Ако не буде
кренуо на британско острво, Хитлер ће освојити
свет. Наш је витални интерес да се зближимо са
том силом и да јој не идемо уз нос. Срби треба
да мељају и своје пријатеље — каже уверено
новинар Савић.
То новинарско њушкало, одувек му је не-
симпатично, јер је у свакој београдској чорби
мироћија, па да не остане с н.им истомишљеник,
Најдан каже оштро:
Свет, господине Савићу, неће освојити нико!
То до сада човеку није успело, па неће ни госпо-
дину Хитлеру.
Катарина му се окрену и позва га погледом;
он се пови к њој, она му шапну:

297
 То је једина истина коју сте данас рекли.
А сад мени кажите, само ако можете поштено,
не изгледам ли ја као генералица Перић?
Којешта, драга. Она је акреп.
Не претерујте, нисте уверљиви. Погледајте,
Најдане, ону аспиду Јовановићку. Тај препотоп-
ски шешир! Молим вас, седните поред мене. Нер*
вира ме, смета ми то ваше интимно надношење
над моје груди и виркање у брусхалтер.
Најдан седа и говори:
Она Бурћевићка се угојила као бачва. Ви-
дите ли, пе може ни да седне.
Та несрећница обожава гранцле и кнедле са
шљивама. Кад смо се некад о славама посећи-
вали, морала сам да склањам вазу са колачима.
Можс корпу гранцли да поједе. Божс, што се она
Поповићка онако офуцала! Је л’ јој глумац још
увек љубавник?
Глумац. Али млади глумац.
Берка јој је, кажу, ординер.
Најдан ћути о младој Бурћевићки, посматра
Катаршшн накиг, упорећује га с накитом других
дама и врло је задовол,ан својим гшклонима:
Катарипа има најлепши накит. Да ли бар то
увића ова неодољива охолица? Жена је звер!
Шта вам значи тај поглед, Најдапе?
Дивим вам се, Катарина.
Не верујем вам, Најдане. Реците ми, долази
ли књегиња Олга или не долази?
Ко то зна, драга моја. Наша књегиња је ћуд-
љива и непредвидљива, баш као у романима.
Књегиња је лукава Гркиња и ништа више.
Ужива да се чека. И презире Србе. Уосталом,

298
кпо и њен муж. Ни у томе, видим, нисмо исто-
мшпљеници.
Најдан смишља како да не нападне кнеза
Павла о коме има високо мишљење и зато што
не обожава Србе, а мећу њима најмање генерале.
Гпасе га Катарина.
Она јадна и увек тужна Рада, има израз као
т јој се укварила зимница. Како трпи оног свог
Оалвана Свету, то ми никад није било јасно.
Длаку на глави нема, а још увек напаствује
I лушкиње. Кажу, не задржавају им се девојке
нн три месеца. Зашто ме онако дрско гледа, она
имтриганткиња Костићка?
Завиде вам, драга. Завиде на свему.
Завиде ми на штаповима? Не будите циник,
Пајдане. Наставите да се поздрављате и брбљате
I л министрима, а мене пустите да на миру бри-
псм за Бошка. Знате добро да не подносим вашу
л.убоморну маску — одсечно му каже, окреће
главу и гледа у крошње калемегданских лииа.
Дко се Бошко данас не пласира у европску ели-
лу, свршено је с његовом каријером. Рат је по-
чео, ко зна кад ћс да се заврши. Само данас да
буде други или трећи, а ко зна, ко зна, Бог је
свемоћан . . . Како је злобно и прождируће гле-
дају ове јаднице које одавно спавају са унучи-
1шма! Ако не доће књегиња Олга, ово је њен дан,
иоред ње ће седети краљев изасланик, јесте био
ординарна кукавица у рату, никад ни пуком
пије командовао, пред њеним покојним Дамја-
пом трептао је као свећа иако су класни другови,
Дамјан први а он тридесет пети у класи, архив-
( ки генерал, нека, краљев је аћутант, само Бошко
д а победи бар једног Немца и тог смешног Ита-

299
лијана, цео Београд ће јој завидети. КатариН|
Недељковић воли само јунаке, изузетне, ако ш
буде други, мора да буде трећи.
Је л’ стрепиш, душо? — пита ћерку.
Уживам, мама.
Само уживаш?
Ти знаш колико година ја нисам била међу
овим светом.
Увек си била и остала себична.
Вера јој не противуречи, толико јој је лепо,
Не одговара ни на Расткова запиткивања; не
одговара ни на све поздраве, једва видно клим«
не главом и насмеши се сваком мушком погледу.
Задовољна је што осећа на себи, на сваком
делу свог тела, на свакој длаци своје косе, дуге
и милујуће, кротке и разголићујуће, благе и дрс>
ке мушке погледе натопљене жудњом и страшћу,
дивљењем, неком загонетном зачућеношћу. Годи-
нама је нису видели тамо где се окупља угледни
Београд. Ах, коме је она посветила лепоту, жрт-
вовала младост, углед, за кога је чамила и још
увек чами?
Мама, извини, не занима ме костим госпоће
Херен. Гледај како је божанствено небо над Са-
вом и Дунавом. Уживај у Калемегдану, три го-
дине га ниси видела.
Наставља да се судара са узбућујућим муш-
ким погледима преко глава жена, осећа себе
целу, сваки делић тела и одеће, тако лепо јој је
било можда на прослави матуре, гош на оној
школској прослави кад је као суплент, после
Растковог роћења, свирала на клавиру, одуше-
вљено поздрављена од публике, уверена: више
због своје лепоте но због вештине у извоћењу

300
ПГуберта. Тада јој се све маглило од дрххурећег
стида, стида и тајновите стрепње од сваког су-
<рега са згодним мушкарцем, од сваког мушког
погледа и речи. Сада пак, тај дрхтурећи стид
сменила је жеља за допадањем код сваког муш-
карца, код сваког! Па заводно и нежњикаво по-
гледује и старе генерале, и ружне министре, и
све јој је милије у души. На сваки мушки поглед
узврати одговарајућим осмехом. Жели сваком,
и најружнијем, да се допадне. Сваком да иза-
зове наду. Каква је то моћ, каква је то срећа —
бнти жељена! Невероватно је то колико су ти
покварени мушкарци ипак наивни и лаковерни!
Можеш их само погледом повити да клече као
пудлице. Како је несрећно утраћила своју мла-
дост! Најпре се подредила оном безобзирном
Ивану, коме је комунизам изнад љубави и њи-
хове среће, а сестра Милена идеал од жене, па
је желео да се и она облачи као Милена, и њене
боје да носи, и њеиу фризуру да има, да му у
свему буде као Милена. Били су то њихови први
неспоразуми и прве брачне сузе, њена горка љу-
бомора на Милену. А потом се посветила болес-
ној мајци, том страшном егоцентрику који у име
свог ауторитета потчињава све око себе и каж-
њава увредама и незахвалношћу за сваки бол и
сваку своју несаницу. Јадна ли сам ти ја, јадна!
Мама, 'оћеш да се кладимо ко ће данас да
погине? — каже јој Растко, држећи програм
трка.
Ко ће, сине, да погине? Зашто да погине?
На сваким аутомобилским тркама, мама,
понеко погине. Ја се кладим да ће Ланг да се
иретури и запали му се ауто. Хоћеш у по банку?

301
 Боже дете, шта је теби? Немој да то нек<1
чује — шапуће сину и поправља му великУ1
крагну.
Па, мама, сви знају да ће данас бити мрт^
вих. Од брзине запале се мотори, а на криви»‘
нама излећу у публику. И публика ће данас д*
гине, видећеш. Кладим се, биће бар петнаесТ
мртвих. Ено их! Ено их!
Најдан Тошић завршава разговор са геие«
ралом Бардаковићем и министром Шумаревићем:
Историја ће, господо, да забележи да су у
часовима првих битака другог светског рата, у
Београду одржане трке за аутомобилско првен*
ство Европе. Први светски рат почео је иа Дри-
ни, пуцало се прво у нас. Нека овај други почне
са другим, можда ће тај бити срећнији почет-
ник од нас. А ми Срби, почнимо овај рат као
гледаоци. Изволиге, господо, на своја седишта,
— седе измећу Всре и Катарине, којој се обраћа
генерал Бардаковић:
Сећагс ли се, госпоћо Недељковић, оне
страшне ноћи у Албанији пред силазак у Ска-
дар, кад са оног слећеног брвна паде у поток
један од ваших носилаца? А ја му пружих сабљу
да се извуче.
О, како да се не сећам! Била су то велика
времена. Био је то велики рат, великих ратника.
Српски војници, сељаци, били су већи џентлмени
и већа господа од свих аристократа на свету.
Да, доиста. Гладни и измрцварени носили су
и децу и жене преко снежних врлети и гудура
Албаније.
 Ти дивни људи, ти прави витези, сећате ли
сс, господине генерале, на коначиштима су ми по
I »у ноћ ложили по две ватре да не озебем.
Најдан шапуће Растку колику ће фабрику
аутомобила да му подигне код Обреновца.
Кад завршиш студије у Енглеској и поста-
неш инжењер, деда ће да те ожени и постави за
директора фабрике.
Ја мислим, деда, да моја фабрика прави са-
мо тркачке аутомобиле изнад две хиљаде кубика.
Твоја фабрика ће производити путничке
аутомобиле да се вози народ. А за тркачке, боже
здравља.
Шта мислиш, деда, ко ће данас да погине.
Ланг или Нуволари?
Почиње државна химна, сви устају. Најдан
помаже Катарини да устане. И док опа гордо
уздигнуте главе слуша химну, Најдан са осећа-
њем свог тријумфа мисли и о Растковом послед-
њем питању.

22

ДВА ПОСТО ПЕПЕО И ОСТАЛ О

У оној правој разбољености сумњом у сва-

кога за време диктатуре, разбољености свих ко-
муниста проузрокованој полицијским терором
и провалама наше организације, али и мећу-
собним фракционашким обрачунима у духу Ста-
љинових чистки „на курсу бољшевизације пар-
тије", како се говорило тих година, кад је сум-

303
њичење постало партијска врлина названа „буд*
ност" и „одбрана чистоте наших редова", и мено
је била спопала сумња у Мршавог, вероватно
члана ЦеКа, који је по повратку из Москве и
после Богдановог одласка на робију био моја
виша веза. Вечни Богданов супарник у партиј-
ској хијерархији, у илегалном мраку саплитао га
често и шапутао најповерљивијим људима да
„Драговићу у Коминтерни висе краци", одједном
јс прекинуо директну везу са мном и поставио
Милену измећу нас двојице, дајући ми иреко њо
све ризичније задатке. Харангирање против Дра-
говића, док истовремено на најризичпијим по-
словима излаже његову жену провали и хапше-
њу, морало је у мени изазвати страх од Мрша-
вог. Наиме, посумњао сам да он Милениним хап-
шењем и њеним слабим држањем у полицији,
па које је рачупао, жели да компромитује Бог-
дана и сруши га у централном комитету и тамо
у Коминтерпи, где му већ „висе краци". Пошто
Милена, попосиа и сујетна, није хтела сама да
прекинс всзу са Мршавим и пружи му аргумент
нротив Богдана, то сам ја учинио: одбио сам да
извршавам све задатке које ми је постављао. Од
иристуиања комунистичком покрету, била је то
моја једина „пасивизација". Наравно, партија је
то схватила као мој кукавичлук и деморали-
зацију. Мршави је говорио партијцима: „Од тог
малограћанског интелигента, ништа се друго није
могло ни да очекује". Ма колико да су ми те
увреде биле тешке, оне у мени нису могле да
потру сумњу у поштење Мршавог.
Мећутим, Мршави ме није остављао у мом
„кукавичком миру". И даље ми је, у већим раз-

304
млцима, преко Милене, слао илегални махеријал,
раане поруке и последњи пут налог да за „оне
горе" напишем два чланка о великосрпском хеге-
монизму и милитаризму. Одбио сам.
Тих година, преко поверљивих извештаја Боре
Пуба, сазнао сам оно у шта сам дотле само
I умњао, да се у Београду и по читавој Југосла-
ипји, фракционашки обрачуни у партији врше и
помоћу полиције. Неки „левичари" пријављивали
( у полицији „десничаре" с мотивацијом да се
опортуниста и „издајника" треба ослобаћати
спим средствима. А неки „десничари" откуцавали
гу полицији „левичаре" с мотивацијом да је
н.ихов револуционарпи радикализам маска њихо-
иог „провокаторства". Алиби су имали и једни
и други: спасавање и себе и партије од униш-
тења. Такво морално стање у илегалној партији,
и то у времсну пајжешНег терора над комуни-
стима, мени је у извесном смислу било покриће
за неактивност. Али ја се нисам осећао часиим и
спокојним човеком. Захватило ме мучно незадо-
пољство, више собом но стварношћу и партијом.
Сећајући се својих другова на робији, идеалиста
— хероја, какви су били Богдан и Света Ракић,
обузимало ме осећање сопствене мизерије. Тада
сам појмио, да у овом веку човек-борац, заиста,
иема две судбине. У тим мојим „ликвидатор-
ским" данима, појмио сам дубље но икад, при-
роду сукоба истине и вере, стварности и идеала
у борцу. Богданова доследност подстакла ме на
ово размишљање: доследност није само чврстина
иоље и убећења, она је, као принцип, и најлакша
одбрана од унутрашње ентропије борачког мо-
рала.

305
 Доживљавао сам све дубљу психичку др.
струкцију своје вере; заслутио сам трагику
освешћења верника. Уплашио сам се конвертит*
ства. Антикомунист не могу и нећу постати, А
бити само разочаран комунист, осећао сам, но
могу дуго. Онај ко је хтео да промени свет, ко
је скренуо живот у револуционарно делање, не
може своје разочарање, своју веру и своје за-
блуде, да замени филозофском лектиром и фила-
телијом. Застрепе® сам од душевне пустоши де-
мобилисаног борца и чевека без илузија.
А у Европи, најодлучније у Немачкој, на-
ступао је антикомунизам. И ја сам се уплашио
свог „освешћења".
И кад је после седам-осам месеци од мог
прекида везе са партијом, једне прстпоноћи,
маскиран кишиом пелерином и великим шепцЈ-
ром ушао у моју собу Мршави и не седајући
упитао: „Желимо да знамо јеси ли ти коиачно
иостао ликвидатор?", ја сам му се обрадовао;
али сам му рекао да преко Милене нећу да одр-
жавам везу ни са ким. „Зато што се плашиш да
те Милена провали, ако је ухапсе?" „Ја сам си-
гуран да Милена никог не би провалила у поли-
цији.“ „Ако си у то сигуран, у чему је онда
ствар? Не слажеш се са партијском линијом?"
Прекинуо сам то непријатно саслушање изјавом,
да ја сараћујем са партијом из свог слободног
уверења. „Слободно уверење?! Нема шта, велика
ствар: Слободно уверење. . . " — церекао се. Ни-
сам му допустио да се спрда са мном. „Настав-
љаш ли са партијом или си ликвидирао?" поно-
вио је. Изјавио сам да настављам са сарадњом,
иако сам стрепео да ми он спрема „бољшевичку

306
проверу" преко полиције. Активирао сам се и
онло ми је лакше. Одиста, било ми је много
лакше да се плашим туће издаје, но да трпим
гноју капитулацију и своју изневеру.
Али, н©ви пр©г©ни ©п&зиције у Русији, про-
дубљавали су моју „унутрашњу противуречност".
1Г>ено разрешење водило је само коначном рас-
кнду са Богданом и партијом. А то значи и жи-
нотном поразу, слому наде у могућност промене
гнета и то када је та промена постајала све људ-
гкија и неопходнија пред Злом, које се усправ-
и.ало у Немачкој и претило свету. Упркос свему
што сам сазнавао о првој земљи социјализма,
ми интелектуално, ни морално и психолошки, ја
још нисам могао ни хтео да се одрекнем наде у
( овјетску Русију. Убећивао сам себе: ако један
Гима Марковић, Богдан Драговић, Света Ракић,
Филип Филиповић, Раде Вујовић, верују Комин-
терни и Совјетском Савезу, та вера мора бити на
правим разлозима заснована. И била је на јаким
разлозима заснована, увићао сам.
Агвнична криза капиталистичке економије
и буржоаског поретка у целини, као и наступање
фашизма у Европи, упркос злокобним збивањи-
ма у Русији, у мојој сапутничкој души, у души
гвих добромислећих и левих интелектуалаца Ев-
ропе, поново су подгрејали и оснажили наду у
Русију и неопходност револуције. Ми смо стварно
остајали без избора. Ако у нашеј нади у рев©-
луцију и Совјетску Русију и није више било оног
романтичног идеализма двадесетих година, од
иелике економске кризе и победничких похода
буржоаске деснице у више европских земаља, а
ире свега у Немачкој, наша припадност кому-

307
нистичком покрету била је све више израз јед«
ног разумног увићања опасности по будућност
света од варварства коју носи фашизам, израЗ
једне рационалне и моралне процене у избору
боље стране света, од две могуће. Јер, треће стра«
не, још увек заиста, нема. Та тврдња бољшевика,
у тим данима бивала је све убедљивија. То што
би могло бити трећа страна и трећи пут европ«
ске историје, сламало се у дефанзиви Енглеске и
Француске, пред радикалним антибољшевизмом
својих владајућих кругова, што је потом и по«
тврдила судбина Шпаније, па затим Аустрије и
Чехословачке. Идеализам и утопизам, узмицали
су пред историјским реализмом и неминовношћу
опредељивања. Измећу револуционарног идеа«
лизма и историјске нужности, сваким даном су«
жавао се простор иа штету идеалиста и утописта.
Али, та историјска нужност постајала је и из«
говор за партиципацију совјетског „државног
разлога" у револуционарну стратегију и тактику
Коминтерне. Макијавелизам је прожео целокуп-
ну политику комунистичких партија од врха до
дна. К® му се сушретсгавља®, пестаја© је контра«
рев@луци®нар и издајник, а све под идеолошком
ознаком троцкизма, којом сам најзад и ја обе-
лежен. Несрећа нашег доба је и у томе, што је
и за нас критичке и либералне интелектуалце,
Стаљинова политика била дуго убедљива и разум-
нија од политике његових европских противника.
Супротстављање Стаљину, ма како часно моти-
висано, носило је ризик историјског промашаја.
И било то. Историја је, дакле, узимала нове
жртве. Оне су се храброшћу и поштењем саме
одабирале. Али и илузијама. Развојем полигич-

308
кнх догаћаја у Европи, партија је задобијала
гне више аргумената за потчињавање својој вољи.
Пако сам дубоко сумњао да потчињени могу
1 псом да донесу ослобоћење, остао сам и даље
<>дан партији, принудно одан, све мање убећени
гапутник.
Везу са Мршавим и даље сам одржавао пре-
к о Милене, мучно неспокојан због тога. Кад ми
је она, неколико месеци после убиства краља
Александра, пренела директиву Мршавог да као
курир Покрајинског комитета путујем у Беч, на
пезу са Централним комитетом, прожеле су ме
лле стрепње од овог задатка. Мршави ми није
дозволио дуже размишљање и одлагање. Толико
гам страховао од полиције, да сам у Беч путо-
пао преко Сплита и Љубљане, и то на егапе.
Лбог свеопште пометње у држави после краље-
пог убисгва, прешао сам границу без икаквих
полицијских прегледа. У Бечу сам на јавци на-
шао Друга Јаког и одмах сам га питао за Бог-
дана. Рекао ми је само да је добро и да ради
па важпом партијском сектору, што ме силно
обрадовало после прича Мршавог да је у Комин-
герни „долијао". Потом ми је неколико ноћи
уз вечеру и пиво (скрио сам изненаћење што
је он антиалкохоличар из бољшевичке мотива-
ције и тежње за новим човеком, попустио пред
тпм ситним пороком), на онај свој гњаваторски
иачин приповедао о Дњепростроју, Магнитогор-
ску и индустријским гигантима совјетске прве
пстолетке, животу у колхозима, домовима одмо-
ра на Криму и у Сочију за севјетске раднике и
рударе, парковима културе, пионирским замцима,
о једнакости мећу људима . . . Сведочење Друга

309
Јаког о совјетској стварности, деловало ми јв
врло убедљиво; био сам му захвалан на моралноЈ
подршци и подмлађивању моје сРарушене надб,
Пред тим обућаром, који се од свих београдских
радника комуниста које сам познавао, највиш®
трудио да читањем постане „класно свесни про*
летер" и „нови човек", пред тим „херојем класив
борбе српског пролетаријата" о коме сам и ја
писао чланке за Иманите и немачке листове, а
који се уздигао до члана Централног комитета,
пред тим и таквим Другом Јаким, нисам се усу*
дио да изразим ниједну своју сумњу. Али, Друг
Јаки ме „прочитао". После смештања писма за
Покрајински комитет у дупло дно мог кофера,
које је неки, мени непознати стручњак за кон-
спирацију, преда мном и Другом Јаким уградио
у мој елегантни кофер, уградио тако савршено
да се само уништењем кофера може пронаћи,
пре но што смо сс поздравили, Друг Јакн ме
сетио и брижио, као да сам неизлечиви болесник,
упитао: „Тебе, друже Иване, нешто мучи. Отвори
срце партији. Нема ге бољке у души комунисте,
за коју нартија нема лек, ако јој се верује. Ако
јој се човек преда као син мајци."
Никада ми тај друг није био мање друг но
тада, изговоривши те поповске речи. Једва сам
дочекао полазак на воз.
Памтим, у возу сам све до Пеште са стреп-
њом размишљао о бољшевичкој уверености да
им је против неистомишљеника све допуштено.
Откуд им смелост за толику неодговорност?
Идеал није храна тој храбрости. Мржња и освета
јесу, али ни оне нису без граница. Биће да се
њихова воља темељи на једном неразумевању и

310
ирезирању човека. Бољшевици неће, или не могу
да схвате да је човек слабашан и неизвестан
створ, са неизвесним делом у неизвесном свету.
Добро му желе једино они који му поштују не-
моћ. И дају слободу за ту немоћ.
Од Сегедина воз је просто летео. Као да је
падад ка Суботици, у сумрак, моју неизвесност .. .
,Га сам дрхтурио у кутку спаваћих кола, као ни-
кад дотле. Мала нас несрећа може и да изне-
нади; велика нам се свагда унапред, у души,
окаже. Усели нам се у сваку ћелију. Нису то
оамо стрепња и страх. То су, у мом случају,
били и тренуци најинтензивнијег осећања чита-
пог себе, нека узбућена и висока самосвест. Неко
лепо жаљење себе пред неизвесном судбином.
Нека јарка чежња за собом, једино собом, за-
губљеним у неизвесном свету, мећу неизвесним,
опасним л.удима. Чини ми се да су ме и кости
бриделе од те стрепње. Од ге туге. Савршено јас-
но памтим та иреламања и претапања себе из
тог егзистенцијалног бола у егзистенцијалну ниш-
тавност; из жудње за животом у жудњу за уне-
постојавањем . . . У возу од Будимпеште до Субо-
гице, у улози нартијског курира, колико сам се
мучио страхом од неизвесности, још више сам
се борио за пламичак наде. На шта све нисам
помишљао, чега се све нисам сећао што би могло
да ми припали веру. Права грозница ме стресала
од помисли да ћу без наде прећи границу. Да
пећу имати шта да браним и шта да жртвујем.
Да неко м©же бити ©чајнији ©д берца без наде,
писам ни посумњао.
А на граници, чим су из мог купеа изашли
маћарски цариници и полицајци, ја се нисам

311
изненадио ни задрхтао од знаног, правог страха,
кад су ушла два наша жандарма са двојицом
агената и са упереним револверима, шчепали мв
и ставили лисице на руке. Агенти су однели ко-
фер и нисам их видео све до увођења у Вујкови-
ћеву канцеларију. Жандарми су закључали купс,
спустили завесу на прозор, наредили да седнем
на под, уз лавабо, а они сели на кревет да ћуте*
ћи и наизменично пуше, гледајући ме као ма-
чори миша. А ја сам се питао: ко ме је издао?
Сем Мршавог и Милене, ко још зна за мој пут у
Беч? Мршави не зна, не може да зна ни место
ни време преласка границе. То зна једино Друг
Јаки. Ои свакако није провокатор. Свет ми се
распадао и поништавао. Све је у њему губило
значај и смисао који је имало до границе; посто-
јала је само језа од незнаног, страх тела, бунило.
Али сам после једног сата ипак повратио сигур-
ност да могу батине и физичка мучсња издржати.
Присетио сам се прве битке у рату. Нека ми за-
бадају клинце под нокте, нека ми металним об-
ручом стежу лобању, нека ми тестеришу цева-
пицу! Уживљавао сам се у ове боловс и веро-
вао: издржаћу! Издржаћу! Бићу друг најјачим,
доказаћу друговима да моје сумње нису из кука-
вичког срца. Осетио сам нешто као радост и
снагу од те вере и одлучио да одмах кренем у
отпор и борбу. Воз је стајао у новосадској ста-
ници, када сам узвикнуо: „Ви сте криминалци!
Шта ово значи? Ја нисам разбојник да ме са
лисицама спроводите у Београд? Ја сам профе-
сор!" „Ко си и шта си ти, све ћеш то лепо да
објасниш тамо у Управи града. А сад мучи!",
одбруси ми жандарм. Настављао сам са напа-

312
дима на жандарме, али сам се у том изнуђеном
нркосу, питао шта сам ја? На то питање неко-
лпко пута сам одговарао себи у Златном врту,
често поразно по себе.
Али, тада са лисицама на рукама, од Новог
Сада до Земуна и преко савског моста, ја нисам
имао никакав одговор. Ниеам га имао ни кад су
ме увели у неку рамбвидну одају са падајућом
:аваницом и привели столу за којим је седео
Пеко. Кврачајући кр©з нађмећерске блато д©
иојаса, маглвм шт® је хујала, у мечвари Златног
ирта, пре лица тога Валмера за столом и двоји-
цом Иштвана који су седели са стране стола,
угледао сам свој кофер, то јест делове свог рас-
иореног, раскомаданог кофера. Стајао сам обез-
пањен, као онда пред изгаженим и смрсканим
гуслама чича-Видоја. Брзо ми се бистрило у
глави, успостављала се моја борилачка свест.
Подстицало је узвикивање:
„Ево, колеге, једног правог београдског ком-
салонца! Мати му је наследница трулог бога-
таша, настрадала у Албанији, отац републиканац,
чувени Вукашин Кагић. А он, син — филозоф
са Сорбоне — ево га, тај ћоравко, догурао до
Коминтерниног курира! Егземплар српске ево
луције! Још један доказ да деведесет осам про-
цената човекове тежине чини вода, а она два
носто — пепео или говно. Утврдите, колеге, је л’
ово пред нама пепео или говно?"
Она двојица што су седела уз сто, јурнуше
гга мене везаног, ударајући ме из све снаге по
гЈгави, грудима, стомаку, ритајући ме у цеванице
и мошнице, а ја сам, пре но што сам оборен на
под и изгажен, узвикнуо: „Скините ми наочаре,

313
зликовци." Кад сам дошао свести у ћелији, био
сам са неразбијеним наочарима на лицу и пу-
ним устима поломљених и расклиматаних зуба.
Биле су ми и руке слободне. Чим сам то утвр-
дио. сетио сам се Богдана и шапнуо: Издржао
сам! Јаче од болова било ми је то задовољство
собом што се и за Богдана борим против Мрша-
вог. Па ми се опет смркло у оном утрнућу које
личи на смрт. Кад ми се од болова, све љућих
и оштријих, опет мало разбистрила свест, ја сам
био можда још задовољнији сазнашем оног неиз-
весног и незнаног што ме толико мучило у возу.
Сада знам шта је бол од полицијских батина, па
ћу сва будућа мучења лакше поднети.
Не знам колико је времена прошло до понов-
иог одвоћења на саслушање. Сачекали су ме
као и први пут, у истом распореду, као на позор-
ници, она тројица, а онај што је седео, упитао
ме:
„Реци ми најпре, Катићу, верујеш ли сада
да је човек деведесет и осам проценага вода, а
само два посто пепео или говно?"
Нутао сам.
„Да пепео не постане говно, реци брзо, ко ти
је веза са Мршавим?"
Осмехнуо сам му се.
„Дакле, још си пепео! На посао, момци!"
Свезаног за ноге и руке, обесили су ме и
тукли жилама по табанима, 'псујући ми мртву
мајку и сестру „комунистичку курву", док нисам
изгубио свест.
Долазио сам себи мокар, поливен водом, же-
лео сам да се никад не освестим, још једну кофу

314
ноде просули су ми на главу. Нека ме инерција
подизала из крваве баре, крв ми је текла из носа
н уста, од бола у ребрима дисао сам тешко и
јектаво, без наочара назирао неке утваре око
себе, чуо њихове мукле гласове и псовке, па . . .
Тукли су ме и мучили неколико дана, не
знам тачно, јер нисам више разликовао дан од
ноћи. Тукли су мс осветно, с неком насладом
што сам „трули буржуј" а комунист, и што сам
син озлоглашеног опозиционара и републиканца
Вукашина Катића, што сам Србин, ратник, а „из-
дајник државе"; што сам интелектуалац — а
„петљам са барабама"; што сам кратковид, по-
гурен, слабашан — „ништа од човека, а 'оће да
диже светску револуцију"; што сам могао толико
да трпим багине — то их је ваљда највише раз-
бешњавало, видели су у мом ћутању само инат
њима, па су као звери ионово кидисали на мене.
Сада, накиадпом свешћу, ја покушавам да схва-
тим мотиве те полицијске, батинашке мржње.
Тада сам од те мржње био потпуно паралисан.
Имала је њихова мржња у мом поимању некакав
надљудски вид. Оној Валмеровој, фон Бенедикто-
вој и Иштвановој мржњи у Златном врту, схва-
тао сам мотиве: био је рат и био сам им ратни
противник; они су Немци и Маћари, ми смо
Срби; они су католици, ми смо православни; они
су Европа, ми смо Балкан. Али какав сам ја
непријатељ нешколованим Србима, православ-
цима, полицијским службеницима, сигурно са
невеликим платама за најгаднији посао — бати-
нање и мучење људи? Нису они били свирепи
само из своје професионалне дужности, зато што
су лолицајци. Ти су ме људи искрено, спонтано

315
 мрзели и презирали. Ни трунке самилости код
њих нисам осетио. Не верујем да је идеолошки
разлог те мржње толико јак. На њихову мржњу
ја сам спонтано узвраћао мржњом, али сам тре-
ћег или четвртог дана батинања и мучења био
ужаснут силином њихове мржње, а тада је мој
отпор почео да слаби. Не зато што ми је бол од
шибања по ранама и подливима постајао све
неподношљивији, већ зато што је моје трпљење,
мој отпор и борење, са оне суштинско људске
тачке гледишта, постајало бесмислено. Зашто,
због кога п чега ме ови људи овако мрцваре?
Суштински је на том питању почсо мој слом.
Њему је доприносило и разбуктавање сумњи да
ме полицији изручио Мршави, како би преко
мсне ломио врат Богдану Драговићу. Ту ми је
сумњу изазвао и иодстицао иследник својом
упорношћу да признам да ми је Мршави виша
партијска веза, захтевајући да кажсм и ко ме
повезао с њим. Сумња у Мршавог, сада увићам,
не само да ме довела до слома, него је и била
моје моралио онравдање за престанак сваког
отпора. У ствари, није до тога ни дошло нанре-
чац. Било је то постепеио губљење и замирање
вере у смисао сваког отпора и наћења. У том
сагоревању самог корена моје свести, њеног со-
цијалног и моралног зпачења, обесмислило се и
моје непризнавање ниједне оптужбе, моје неодго-
варање ни иа јсдно иследниково питање. Нисам
признао везу са Мршавим. Издржао сам и због
Милене и због Богдана. Али, када су почели да
ме туку само да признам ко ми је у Бечу био
веза, нисам могао више да ћутим. У мени више

316
пије посгојао ни један разлог да умрем под
оатинама, па сам крикнуо:
„Пустите ме, зликовци! Рећи ћу вам истину!"
„Дакле, ипак она два посто су говно, а не
непео. То сам и очекивао! Знао сам ја шта је
филозоф!" — узвикивао је онај што је седео
за столом, постављао питања и пушио. У тим
речима, окончао ми се читав свет, све што га
чини вредним, што оправдава жртву.
Пре но што сам рекао од кога носим писмо
нз Беча и коме га предајем, осетио сам право
задовољство што је свет тако саздан да заслу-
жује да се сруши и спепели. Али сам се исто-
нремено и за свагда уверио да се његовим рћа-
пим устројством не могу правдати ни разумети
л.удске немоћи, људско зло, човеков пад. Мој
очај је био такав да сам био некако и задовољан
што сам тако претучен и измучен: раскрвављена
лица, поломљеиих зуба, распуклих табана, по-
ломљених ребара (касније је лекар кога је послао
Бора Пуб утврдио да су ми напрсла четири ребра
и поврећени бубрези због чега сам дуго мокрио
крв) — мени издаја својих другова још није била
издаја. Нека мартирска сатисфакција због стра-
дања, толико ме обузела и опила, да ми то при-
знање да сам извршио курирску дужност измећу
ЦеКа и Покрајинског комитета, као и провалу
четворице којима сам давао илегални материјал
приман од Мршавог, дуго у свести није пред-
сгављало ону кривицу због које ћу потом тешко
натити и страдати. У свету у којем је нормално
н законито да се буде тако тучен, гажен, пони-
жаван, нема шта човек да изда. Све је дозвољено,
све је допуштено, алн само нама претученим,

317
изгаженим, сатрвеиим. Нама жртвама! У том
самоспасавању страдањем, на заиста нултој тач<
ки своје егзистенције, нисам више осећао није-
дан разлог за напор да неистинито одговарам на
Вујковићева питања (касније, у ћелији, сазнао
сам да је то био он), не једино због страха од
гажења и воловских жила, него и од бесмисла
напора који захтева свака лаж. Тај осећај соп-
ствеие ништавности, осећај који ме прожео жеш-
ће и потпуније но бол изубијаног тела, док сам
стајао пред полицајцима који су ликовали и
спрдали се са мном онако како то једино могу
професионални батинаши, на шта једино они
имају и право, знајући одлично да је човек вода
и само два посто минерална твар, пепео, који се
пред њима претвара у говна, знајући пајбоље од
свих који се баве човеком, да њега не твори
дух, идеја, начела, да је то реткост, чудо, садр-
жано опет у опа два преостала процента н.сгове
тежине, — та се свест о сопственој пиштавности
пред полицајцима, као у спојеном суду изравна-
вала са оном ништавношћу у Златном врту док
сам био Иштванов „коњ" и Ержикин купач.
Затворио се мој животни круг. Ропство и мир
постајали су једпо. И ја сам се на суочењу са
друговима које сам провалио, осећао исто онако
како сам се осећао док сам вукао Ержикина кола
и плуг, терао бичем своје другове „коње", вешао
мртвог гуслара Видоја, био, дакле, на животињ-
ском ступњу постојања. Био то, не да бих пре-
живео и живео; био сам то, што ми је тако било
најлакше. Да, најлакше! И нисам се ни мало
изненадио што су на суочењу са мном Бирил и
Паја, такоће, с тупом равнодушношћу причали

318
 све што су знали, понашајући се онако како су
се понашали и моји другови „Иштванови коњи“
у Златном врту. Али кад ме Момчило на суочењу
оптужио да сам му дао три примерка Пролетера
која му нисам дао, и кад је он и после мог упор-
ног одбијања тврдио да сам му дао Пролетере,
измишљајући место и време састанка, био сам
страховито збуњен: како да признам неистину?
Вујковић је поверовао мени. Почели су да га
туку. Момчило је јаукао: „Он ми је дао, он ми
је дао!" Колебао сам се: да ли он неког чува и
жртвује мене проваљеног, или ми се свети за
провалу? Нисам знао шта да чиним, нисам могао
да издржим његову тучу; зажмурео сам, нисам
се спасао: повраћао сам јед. Ако пристанем на
Момчилову лаж, бићу тучен да признам од кога
сам ја примио те Пролетере. Не смем никог да
откријем, само ми је преко Милене стизао по-
неки број Пролетера, њу нећу да издам! Ако
потврдим Момчилове речи, бићу поново пре-
млаћен да признам ко ми је дао Пролетере.
После шибања воловском жилом по распуклим
табанима, ко зна какве све муке ме чекају. Али
ме сломила Момчилова кукњава, сажалио сам
се на тог несрећника који је урликао „Јао мајко
моја!" Викнуо сам Вујковићу: „Јесте. Ја сам му
дао Пролетере!" „Зашто лажеш? Вукашинов син,
а толико говно!" рекао ми зачућено Вујковић.
„Не лажем. Јесам му дао Пролетер!" А Вујковић
на то: „А сад, Микане, сазнај како знаш и умеш
зашто један филозоф лаже нас обичне поли-
цајце!" Агент Микан се стуштио на мене, најпре
шамарима, а онда свиклим боксерским ударцима
док нисам пао на под и изгубио свест. Кад су

319
ме својим уобичајеним начином освестили, Мом-
чила није било у соби. Не знам да ли се он са*
жалио на мене. Вујковић ми мирно рекао: „Ето,
филозофе, то ти је наш категорички императив:
ако истина није на почетку, она је на крају
батина. А сад га одведи у подрум нека раз-
мишља.“
И размишљао сам, заиста, можда дубље но
икад о немогућности истинс и љеној нељудско-
сти, о њеној несврховитости у свету у коме се
од свих живих бића једино људи туку и муче.
Толико сам био клонуо духом да на моменте ни
ране од батина више нисам осећао. У неким тре-
нуцима, помишљао сам на самоубиство, али ни-
сам имао воље да тражим могућност за такво
спасење.
Мећутим, после неколико дана кад су ме
привсли па суочење са Јанком, који јс својим
држањем зауставио ировале и хапшења мог кру-
га комуниста и симпатизера партије, кад ме Јан-
ко ошинуо презиром — „Срам те било, кука-
вељу и сероњо буржујски" — ја сам се стресао
од стида. Појавио се човек у мени, обузело ме
кајање и страховита брига: како да се оправдам,
како да повратим Богданово и партијско пове-
рење? Зар велика идеја стварања новог света
припада једино онима који могу да истрпе неиз-
држљиве батине у полицији? А пошто мало људи
на овоме свету може за идеју да поднесе све
батине и преживи главњаче и тамнице, онда се
до револуције и социјализма никад неће ни
стићи. Ако не постоји други пут, осим овај кроз
полицијску тортуру и Главњачу, онда је рево-
луција немогућа. Људе ће вечно газити, ломити

320
цм зубе и ребра да издају своје другове и себе.
Лар је социјализам будућност оних који подносе
батине и лаж? И оних који батинају и произ-
иоде лаж? Интервенцијом Боре Пуба, тадашњег
началника Министарства правде, спасен сам да-
л.их туча и тортуре. А нису више ни имали за
шта да ме туку и муче.
После завршене истраге, преместили су ме
на Аду Циганлију у собу са усташом који је
чекао сућење. На моју срећу, тај је Хрват био
1 1 утљив човек, који није крио да ме мрзи што

сам Србин. Понашао се као да не постојим; тако

сам се понашао и ја.
Лечили су ме. Прездрављао сам од батина;
иушио сам непрестано и чекао извоћење пред
Суд за заштиту државе и своје спасење у робији.
Дозвољено ми је вићење са Вером и Миленом
и пријем хране. Вера се није појављивала. Миле-
иа је правдала болешћу деце, па Верином боле-
шћу, па је заћутала као да не постоји. Замучила
ме љубав, оказала ме љубомора. Али, у тим
данима и то ми је осећање било узгредно, бледо,
према кајању и жудњи за искупљењем. Није ме
бринула дужина казне, желео сам само да ме
што пре одведу у митровачку робијашницу, мећу
другове.

23
Мишко Пуб пренесе три цигле уз оџак за
друга с којим је дошао, а он седе на новине и
иоче важно и тихо:
Другови, нашем састанку присуствује друг
пз вишег руководства — опомињућим погледом

321
прелете по свима, размештеним између кревет*
ских чаршава, већ сувих. — Дневни ред нашег
састанка: Прво: Пакт о ненападању између Сов-
јетског Савеза и Немачке; друго: Споразум Цвет«
ковић-Мачек и решење хрватског питања. Треће:
Извештај о извршењу постављених задатака. Чет-
врто: Критика и самокритика. Пето: Конспира-
ција и будност. Предлажем да данас изоставимо
тачку Разно. Пре но што дам реч другу из вишег
руководства, који ће нам пренети директиву пар-
тије, желим да кажем неку реч.
Кале шапну Влади:
Шта мислиш, да ли је друг члан ЦеКа?
Не верујем. Слушај нашег секретара — ка-
же, а не слуша секретара; посматра друга из
вишег руководства: да ли познаје његовог опа?
. . . Капитализам у његовом последњем моно-
полско-империјалистичком стадијуму, захватила
је, другови, крвава агонија. Започињући овај
империјалистички рат за нову поделу света, ка-
питализам сам себе уништава. Остварују се гени-
јална предвиђања Маркса, Енгелса, ЈТењина и
Стаљина о неминовном слому капиталистичког
поретка. Фашизам, та ударна песница империја-
лизма и међународне реакције, уместо да крене
против Совјетског Савеза, за шта је и организо-
ван и наоружаван, окренуо се против својих
штићеника Енглеске и Француске. . . — застаде
поколебан Владином намрштеношћу: шта сам
нетачно рекао?
Мишков глас надјача спикер:
. . . Бог и људи, векови и историја, створили
су Београду на ставама Саве и Дунава Калемег-

322
дан, тврћаву и зидине за величанствено гледа-
лиште са кружном стазом, идеалном за такми-
чење најбржих машина и најхрабријих возача
које Европа има. Тих шездесет шест весника
будућности, од којих ће можда само половина
етићи на циљ, у шлемовима и наочарима, виде-
ћете, даме и господо, личе на мистериозна чудо-
вишта. . .
Мишко се мршти на буку мотоцикла и иско-
ристи размак измећу тркача да каже:
. . . Ми млади комунисти, морамо спремни
дочекати судбоносне догаћаје. Најпре, треба да
ујединимо целокупну омладину у борби против
непосредне фашистичке опасности и очајних жи-
вотних услова младе генерације. . . Дајем реч
другу из вишег форума — не заврши, бесан на
тркаче и спикера.
Да мало сачекамо, другови, да протутњи ова
халабука. Ту силу техничког ума и радничких
руку, данас само буржуји користе за своја ужи-
вања и забаве. Али неће за дуго, — каже друг
и узе из своје дрвене кутије да завија цигару.
Сви чланови Комитета натуштено слушају
буку мотора и спикера:
. . . Народ напушта хладовину, оставља јела
и пића и јури на зидине да види наше чуваре
реда и поретка, наше дичне жандарме који на
моторима са приколицама јуре ка циљу, праћени
одушевљеним клицањем целокупног граћанства.
Мишко посматра друга из вишег форума
како вешто увија папирић са дуваном, питајући
се да ли је радник? По првој реченици и дуван-
ској кутији, рекло би се да јесте. И по брчићима,

323
бразготинама на образу, јакој шаци и тупим
прстима, види се да је пролетер. Бразготина је
сигурно од мучења у полицији. Можда је роби*
јаш и члан ЦеКа? Шта ли све човек треба да
учини па да постане члан ЦеКа?
Жандарми побеђују на тркама, али неће у
историји. Је л’ тако, другови? — друг се смешка
Зори, па свима редом, и наставља: Поставља се
питање: Како ствари стоје данас, на почетку но-
вог империјалистичког рата? За народе и рад-
ничку класу — никад горе. За наш револуцио-
нарни покрет — никад повољније. Зашто, дру-
гови? Зато што фашизам у свом завојевачком
походу поробљава мале народе и заводи ропство
са експлоатацијом какву не памти историја. То
је оно велико зло. А то се зло надноси и над
нашом земљом. Оно је већ ту. Јер, владајућа
великосрпска клика, створивши од Југославије
тамницу народа, спроводи најбруталнију пљачку
и експлоатацију радничке класе и сиромашних
слојева. Видите ли, другови, каква је скупоћа и
каква беда наступа? А великосрпски власто-
дршци, уместо да спремају земљу за одбрану
од фашистичке агресије, брину се само како да
згуле кожу сиротињи и очувају своју власт.
Међутим, другови . . .
Мишко је сада сигуран да је друг радник,
задовољан његовим изражавањем: сталном везом
општег и конкретног.
.. .Чујете ли те овације? То Београд, Србија,
Југославија поздравља нашу поробљену браћу
Чехе који долазе на старт. За који минут у ко-
лима до хиљаду кубика, бориће се за славу и
част четири Југословена, два Чеха и два Немца . . .
324
 Од спикера и грмљавине мотора Влада не
чује друга који лагано, са брижним изразом на
лиду нешто објашњава, нежно га гледајући.
Влада то разуме: ти си Богданов син. Па се с
иајвећом пажњом наже к њему да му то потврди.
. . . С чим ћемо, другови, радном народу да
будимо наду? Шта нам данас гарантује победу?
Прво, то је постојање моћног Совјетског Савеза,
на челу са генијалним воћом и учитељем свет-
ског пролетаријата другом Стаљином. У двема
петолеткама извршена је гигантска индустрија-
лизација и стопроцентна колективизација села.
Из бедне мужичке Русије, израстао је совјетски
мин. Сила спремна да скрши сваку агресију и
ослободи поробљене народе. . .
Глас му затрепери, а лице му се озари гово-
рећи о блиској победи. Узбућење и озареност
обузеше све; осети то Владимир Драговић, можда
јаче од свих: тамо је његов отац. А Нале упаде:
„Живот је постао лакши, живот је постао
веселији!" — што рекао друг Стаљин.
Тако је, друже. Друго, другови, гаранција
наше сигурне победе, јесте и успешна, коначна
ликвидација троцкистичко-зиновјевске и бухари-
новске банде. Ликвидирана је та страшна завера
против социјалистичке домовине. Издајници пар-
тије и агенти империјализма, разобличени су и
кажњени како заслужују.
. . . Пажња, пажња! Поштовани гледаоци, на-
рочито ви на окукама, молимо вас не нагињите
се преко ограде кад наилазе тркачи. Могу се
поломити ограде и настати немили догаћаји . . .
. . . А сад, другови, да видимо шта се дого-
дило ових дана. Велика се ствар догодила! Миро-

325
љубива политика прве земље социјализма, овим
пактом са Немачком, однела је још једну исто«
ријску победу. Каква је то победа, другови? Друг
Стаљин је генијалним потезом пресекао стару
курвинску игру енглеских и француских импе*
ријалиста, да гурну Немачку на Русију. Погле*
дајте шта се догодило! Пактом о ненападању
између Совјетског Савеза и Немачке, прво, обез-
бећен је мир и даљи напредак цветне земље
совјетских трудбеника. Друго, сад ће Енглеска
и Француска на своја лећа да приме ударце на-
мењене совјетском народу. А треће, и најважни-
је, другови, империјалисти ће мећусобно да се
кољу и крваре, а социјализам ће да јача, напре-
дује и шири се светом.
. . . Браво Чешка! Браво! На циљ први стиже
Чех Франтишек! Народ одушевљено поздравља
победника. Нека Европа и свет знају за кога да-
нас куцају наша срца.
. . . Какве су, онда, другови, наше југосло-
венске перспективе? Који су нам сада задаци?
— пита друг, гледајући их редом и смешкајући
се свима; они му узвраћају осмехе, задивљени
његовом једноставношћу и убедљивошћу.
. . . За који тренутак, даме и господо, почиње
трка спортских кола до две хиЉаде и сто кубика.
Осам тркача, петнаест кругова, Беемве у конку-
ренцији са Аером. Поред Загрепчанина Рауха,
Београћанина Родића, ту вози Бугарин Станков
и чувени Чех Војтеховски, Румун Кунци и три
Немца: Венхел, Брим и Резе, три мускетара
Беемвеа. У овој трци, наша публика лудо ће се
узбућивати и навијати за своје . . .

326
 . . . Наш најпречи задатак, несумњиво, јесте
завршетак победоносне бољшевизације наше пар-
шје. То је, другови, немилосрдан обрачун са
пстацима фракционашких и троцкистичких ште-
точина и гадова, који замаскирани у нашим ре-
довима и по налогу својих фашистичких госпо-
дара, стављају клипове у точкове наше партије.
Занамтите, другови, и никад не заборављајте.
нелико стаљинско начело: Партија се јача одлуч-
ним чишћењем својих редова од опортуниста и
сних њо ј тућих елемената . . .
Друг заћута у грмљавини мотора, ваздух за-
мнриса на бензин; чланови Комитета измењаше
сагласничке погледе. Мишко се зноји на жар-
ком сунцу, али је одлучан да поднесе ту непри-
јатност и не покаже да у овим тренуцима по-
мишља на себе. Раде замоли за реч:
Све је то тако, као што каже друг. Али ме-
ии, другови, никако не иде у главу да бољше-
иици склапају пакт са хитлеровцима, својим нај-
крвавијим непријатељима. Па то је смак света,
л.уди!
Шта је ту теби смак света? — прекиде га
Мишко.
Како шта је? Десетине хиљада комуниста
убили су хитлероци кад су дошли на власт. А
колико их је данас у логорима? Зар може да се
заборави расизам и теорија, да су Словени нижа
раса који могу бити само робови чистокрвним
Германима? Да не причам о тиранији и то што
со зна о Хитлеровом режиму. Са тим режимом
ии у каквом савезу не могу бити бољшевици.
Реци, друже, све што ти је на срцу. Партија
је ту да ти помогне да схватиш све што ти није

327
јасно и изведе те на пут истине — каже благо
друг из вишег руководства.
Морам, друже, искрено да кажем: тим пак-
том збуњени су и очајни сви поштени људи,
наши симпатизери, многи скојевци. Обичан свет
се чуди и крсти, а реакција ликује.
Који су то поштени људи, симпатизери и
скојевци који се чуде и крсте што Совјетски Са-
вез себи осигурава мир? Што неће да гине за
интересе енглеске и француске буржоазије? —
нита Мишко.
Бар трећина, с којом сам разговарао. Ако
си било с ким разговарао о пакту, чуо си, Миш-
ко, шта људи мисле.
Раде, молим те, одговори ми само на једно
питање: шта мислиш, да ли је друг Стаљин све
то знао што ти набрајаш? — пита Нале.
Сигурно да је знао. И зна све о Хитлеровим
антикомунистичким циљевима.
И шта онда хоћеш? Већи си комуписг од
њега?
То нисам рекао.
А кад је све то знао и зпа оно што ми ни-
кад нећемо сазнати, шга мислиш, Раде, зашто је
онда склопио пакт са зликовцем Хитлером?
Па то је оно што мене мучи, човече! Како је
могуће да Хитлер и друг Стаљин буду савезници?
Хитлер то сигурно није урадио на своју штету.
Како смеш да сумњаш да другу Стаљину
један Хитлер може да подвали? — каже Зора.
Извини, Зоро, али то је глупо питање.
Глупо је твоје мудријашење! Како се ти
усућујеш да критикујеш Стаљина, човече? Чим

328
је он нешто урадио, то змачи да је то правилИо
и за добро Совјетског Савеза и .партије.
Мишко је љут на Радета што му пред дру-
гом из вишег форума разбија јединство комитета.
'Гог студента медицине, упркос Владимировом
противљељу и тврдњи да је очајан песник и оби-
чан фразер, он је увео у комитет СКОЈ-а, оду-
шевљен његовом продорношћу и агитационим
способностима. А он смутљивац и критизер! Тре-
ба људе кроз теже провере уводити у руковод-
ство. Ово му је за памет!
Влада се одлучи да не учествује у диску-
сији о Радеговом застрањивању, и зато што су
сви гракиули на њега. Посматра друга из вишег
форума како вешто завија цигару од свиластог,
жутог херцеговачког дувана; мотри му израз
лица: потпуно је миран и обузет само својим
дуваном. Да. Савршена хладнокрвност је бољше-
вичко својство. И отац је сигурно овако присебан
и хладнокрван.
Друг Стаљин не може да ногреши! Партија
никад не греши! — виче Јоца у грмЈвавину мо-
тора.
Знам и ја да партија не греши. Ајш ја не
могу никог да убедим у то што не верујем. Нећу
да лажем.
Ко ти тражи да лажеш? Ти, неки вајни инте-
лектуалац, а овде је скоро половина радника,
па им је све јасно. А јасно је и то — подлегао си
ситнобуржоаским и реакционарним утицајима.
Не подмећи, Јоцо. Мени није јасно оно што
није логично. Да се мире и склапају пактове
бољшевизам и фашизам, е, то никад нећу схва-

329
тити. Вођа светске револуције и један расис-
тички разбојник, постали савезници! Па то се
ни у сну не може догодити!
Знаш ли ти, Раде, зашто теби то није јасно?
Све дотле док верујеш да видиш даље од Ста-
љина, да знаш више од ЦеКа партије, никад ти
ништа неће бити јасно — проговори Мићун.
Другови, мени партија даје право да раз-
мишљам о свему. Да верујем у оно у шта сам
убеђен. Слепа дисциплина није револуционарна
дисциплина.
Знаш ли ти чија је то идеологија?
Комунистичка, Мићуне.
То су ревизионистичке и либералистичке иде-
је! То је онај замаскирани троцкизам. Можда га
ти ниси свестан, али то је споредна ствар.
Дубоко си ти загазио у реакционарни брлог!
С ким се ти то дружиш? Никад писи с нама —
каже Јоца.
Зар ти, Раде, не осећаш како је то дивио у
човеку кад верује својој партији? Кад је сигу-
ран да га она води правилним путем — рече
Зора.
Од грмљавине мотора Влада не чу име побед-
ника; чека да проговори друг из вишег форума.
Мишку лакну. Узе реч друг из вишег фо-
рума:
Другови, дужност је сваког комунисте да се
бори за сваког друга који скреће са партијске
линије. Друг Раде је, на жалост, у опасности да
излети на овој кривини. Ми треба да му по-
могнемо да схвати то што му није јасно. Веру-
јем да ће се он брзо вратити на партијску ли-

330
нију. После састанка, друг Раде и ја поразгова-
раћемо насамо.
Мишка збуни овај млак став; Зора, користе-
ћи буку последњег такмичара, шапну Влади:
Је л' ти видиш, колико је наша партија ве-
ликодушна?

24

Вукашин Катић се мршти на Васићеву грд-

њу Хрвата и прекида га:
Не слажем се да са хрватске стране није
било и искрене вере у југословенство. Било је
и код њих и романтике и илузија. Такве Хрвате,
будимо праведни, Драгиша, ми смо после осло-
боћења разочарали. Пашић и Александар, уз
помоћ Срба пречана, створили су централистич-
ку државу и утврдили монархију, довољне раз-
логе за неслогу и њену пропаст.
Ти и ја као републиканци, Вукашине, добро
знамо да су осамнаесте године једино они, који
су са круном узели и главу Николају Другом,
побивши му и децу, једино ти су били спремни
да Александру, врховном команданту победничке
војске, збаце и круну и главу. Али, стари прија-
тељу, бољшевици би са Александром и Пашиће-
вом главом, одсекли и наше. Створили хаос.
Комунисти су, Драгиша, били без икаквих
изгледа у Југославији све дотле, док је Југосла-
вија могла да постоји као демократска земља.
Они су и пропали рушећи Југославију по Ко-
минтернином плану. Али, они сада и постоје на
поразима Југославије. Од њене несреће они живе

331
и јачају. И данас нису без изгледа. Нису, на жа-
лост. Ти фанатици су сложни и имају јасан циљ.
Нису без изгледа, само ако нама и овом на-
роду иструли мозак! — каже Драгиша Васић и
устаје да прошета са рукама на лећима, кршећи
прсте.
Знате, господо, ја сам мишљења да је од те
рћаве државне конституције, много горе то што
су нам у миру супротстављени национални ци-
љеви. Хрвати су одмах по уједињењу, незадо-
вољни њим, стали свим средствима да руше за-
једничку државу, а Срби, уврећени и разочарани
хрватским ставом и мржњом коју нису заслу-
жили, запели су да бране ту државу, такоће свим
средствима. Ископали су се ратни шанчеви, па
су све различитости два блиска народа постала
орућа у мећусобном политичком рату.
Нису се, господине професоре, наши нацио-
нални циљеви сукобили после рата. Не. Били су
они сукобљени и пре рата и за време рата.
А што ми Срби то нисмо на време увидели, што
смо због уједињења порицали постојање разли-
читих циљева, истичућњ само оно што нам је за-
једничко, то је ствар наше политичке памети.
Односно, глупости. Глупости, коју су испољили
наши најпаметнији људи.
Вукашин се натмури на Васићеву жаоку и
прекоран поглед, а Васић настави:
У политичке глупаке ја, Вукашине, најпре
увршћујем себе. Себе, пријатеља Мирослава Кр-
леже. Дозволи, нисам завршио о стварању Југо-
славије. Хрвати су у уједињење уложили себичан
рачун и непосредни национални интерес, а Срби
крв и веру да се уједињују са својом браћом.
332
Срби су гинули и изгинули за заједничку држа-
пу, а Хрвати су се у швапским униформама бо-
рили против ње, све до аустро-угарског слома.
А кад су се поражени и несрећни, могли да скло-
не и спасу само под подераним и прогорелим ши-
њелом српских Солунаца, сви су били Југослове-
ии и Србо-Хрвати. Потом, чим је мир завладао
Европом, одмах су се сетили своје Велике Хрват-
ске, Старчевића, и започели борбу за своју хрват-
ску државу. И ево, стижу на циљ. Данас су овим
Споразумом ударени и политички темељи хрват-
ске државе! Бановина је језгро будуће Велике
Хрватске, — Васић обриса ознојено лице и по-
пусти чвор на машни.
Иако говори са жестином и страшћу, Вука-
шин не верује да су га дубоко обузеле нацио-
налне бриге и да га толико мучи српска суд-
бина. И сад му је, овако обузетом српством,
опхрваном нечим изнад српства, и сад му је
замор од давнашњих заблуда, убедљивији од
речите борбености.
Цана унесе кафе и лимунаде. Вукашин би
прекинуо овај разговор, али не зна како, па
проширује тему:
У целом том нашем југословенском замеша-
тељству мени су најмучнији морални и психо-
лошки неспоразуми. Срби су веровали да их
њихова браћа Хрвати и Словенци примају као
ослободиоце, а ови, особито Хрвати, убрзо су
им доказали да их сматрају окупаторима. А
'можда, господо, и с разлогом. Изгледа ми, да
народ није слободан док се не ослободи и свог
ослободиоца. А ми, Срби, у психолошком и
мбралном смислу, били смо врло неугодни и
333
охоли ослободиоци. За слободу и победу били
смо много, премного напаћени.
Нећеш, ваљда, Вукашине, и ти рећи да смо
хегемонисги, да смо, богаму, и над њима у За-
гребу и Љубљани вршили насиља и пљачке?
То не, наравно. Нисмо ми, Драгиша били
окрутни. Али смо били бахати и сироти. А бахат
и сиромашан ослободилац, може више да увре-
ди од окрутног и моћног победника. У сваком
случају, нисмо умели да увидимо и поштујемо
оно што је друкчије од нашег.
То запажање може бити само литерарно,
Вукашине. Али је дубоко неправедно према срп-
ском народу. Народу, чија војска свакако није
прешла Албанију и извршила пробој Солунског
фронта, да би владала Хрватима и Словенцима.
Није, богаму, изгинула трећина Србије да би
преживели пљачкали Хрватску и Словенију, у
којима нема шта ни да се пљачка. И где нам
је то што смо опљачкали?
Часне мотиве српског жртвовања, забога,
Драгиша, ја не доводим у питање. Само увићам
и трагичне последице тог жртвовања. Из нашег,
уједињења у заједничку државу, уједињења ос-
твареног у најнесрећнијим околностима, а веро-
ватно и одоцнелог и преурањеног, настали су
неспоразуми моралне и психолошке природе, на
којима се развијао сав наш политички и друш-
твени живот до данас. На тим неспоразумима,
заснована је и српска драма, која постаје нацио-
нална трагедија.
Вукашин се понада да ће се тим његовим
речима и окончати разговор о Југославији, али
Слободан Јовановић устаде, прошета по салону
334
до библиотеке, чупкајући своју танушну бради-
цу, и стаде пред њима:
Ако, господо, Југославија јесте зло, она је
оно Хегелово зло које раћа и добро. По мом
мишљењу, Југославија ће остати једна дуготрај-
на, вековна мука и српског и хрватског народа.
Она ће се растурати и поново стварати. Јер, она
је политичка творевина многобројних чинилаца.
Ја увићам: тешко је у њој, а још горе бити
ван ње.
У то више не верујем, господине Слободане.
Југославија је постала несрећа и српског и хр-
ватског народа. Она је постала политичко про-
клетство овог тла. Југославија је освета пора-
жене Аустро-Угарске над својим победиоцима и
својим бившим! поданицима. Духовна и поли-
тичка хипотека мртве Аустро-Угарске, видите ли,
као стена, пала је на Југославију. Аустро-Угарска
из гроба, трује душе Хрвата и свих својих нег-
дашњих поданика, мучи нас Србе, као вампир
нам сише крв. И кроз Коминтерну нас прогања.
И комунисти о Југославији мисле аустро-угар-
^ки. Мрзе је њеном мржњом, руше је њеним
антисрпским доказима.
Вукашин заћута преплављен сећањима на
распре са својим зетом Богданом Драговићем,
Коминтерниним фанатиком, који је спроводио
њену политику разбијања Југославије, назива-
јући је „тамницом народа".
Слободан Јовановић седе у своју фотељу и
обрати се Вукашину:
Ви сте, колико се сећам, били жесток про-
тивник војводи Мишићу када је хиљаду девет
стотина и двадесете, после обиласка Хрватске,
335
дошао до уверења да Хрвати неће са нама у
једну државу, па је на реферисању краљу Алек*
сандру предложио отцепљење Хрвата.
Јесте, господине Слободане. Био сам против
војводе Мишића. Свом душом био сам за Југо*
славију, све до убиства Стјепана Радића у југо*
словенској скупштини и проглашења Алексан-
дрове диктатуре. Ти догаћаји су за мене, крај
Југославије. Тада сам коначно схватио да смо
ми са Скерлићем, а Хрвати са Супилом и неким
Далматинцима, били у заблуди. Ми нисмо један
народ са једним језиком и две вере. Ми смо два
много блиска народа, али са једном, бар у овом
времену, непремостивом разликом — вером. И са
два национална циља, како малопре рекосте.
Да, то је истина. Хрвати од 1919. најпре
опструкцијом, а потом свим средствима, настоје
политички да оживотворе хрватство у својој
хрватској држави. Мећутим. . . — Слободана Јо-
вановића нестрпљиво прекида Вукашин:
Да, и радићевци, и комунисти, и клерикалци,
дакле, сви Хрвати, запели су свим силама да се
одвоје од Срба и заснују своју државу. То исто
потајно желе и Словенци, само немају услове
за то, па чекају прилику. Историја нас је, по
мом уверењу, бар за ову епоху, коначно, разје-
динила — говори Вукашин, али га прекида Сло-
бодан Јовановић:
У политици су, господо, једна ствар жеље,
а друга — могућности. Самоубица је најмање
мећу политичарима и идеолозима.
Дозволите ми да завршим мисао . . . Ако смо
ми Срби мали народ који ће у историји Европе

336
(кл ати славан по мотивима ступања у рат са
Лустро-Угарском и Немачком, и по ратним побе-
дама које су преломиле светски рат и скратиле
га најмање за годину дана, ми Срби ћемо у тој
нсторији остати као народ који је на најнесрећ-
иији начин ступио у мир. Водили смо рат жрт-
нујући све, започели смо мир као победници који
ие одустају ни од једне своје заблуде. Ступили
смо у рат као узорна демократска држава, ушли
смо у мир као жандарми и државоборци.
Пардон, Вукашине! Нисмо тлачитељи! У том
тлачењу, сигуран сам, потлачени је боље прошао
од тлачитеља!
То је ствар гледишта, Драгиша. Дозволи ми
да наставим. Дакле, ми смо за Југославију, за
ту уједињену државу, жртвовали своју слободу,
демократске установе, парламентарни живот, сло-
боду штампе, а пре свега национални идентитет
и углед најнапредније балканске државе. Нас
је сатро рат и ми смо остали без снаге за мир.
Али смо у том миру, сву своју политичку памет
утрошили у решење хрватског питања и све сво-
је националне енергије у одбрану једне неодбра-
њиве државе. Држава која се спасава диктату-
ром и полицијском идеологијом, што је покушао
краљ Александар и то платио главом, нема раз-
лога да постоји. Сваком трезвеном Србину мора
бити јасно да Хрвати неће Југославију.
Нисам у то сасвим сигуран. А затим, ствар
.Југославије није само у хрватској руци. Они су
мањина у овој држави.
Они су одлучујућа мањина, господине Сло-
бодане. Југославија је могућа само као тотали-

337
тарна држава. У њој не могу да постоје слобод*
и демократија, које њу саму не би срушиле,
И ми треба да се одлучимо: хоћемо ли слободу
и демократију, или Југославију? Ја се више нв
колебам.
Вукашину лакну од ове изјаве. СлободаН
Јовановић и Драгиша Васић погледаше га запа*
њено и ућуташе. Онда Драгиша Васић рече по*
тиштено:
Имам поуздана обавештења да Мачек шаље
своје емисаре у Немачку и Италију, да уз њи*
хову помоћ реши хрватско питање. То јест, от-
цепи Хрватску и растури Југославију.
Ја, Драгиша, као демократа и Србин, сма*
трам да нико нема право да се супротставља
вољи хрватског народа да створи своју државу.
То је њихово историјско право. Треба их што
пре пустити да створе државу. Да смо то учи-
нили до двадесет и треће, сада би положај и
место Србије у Европи били високо, а наши
изгледи у овом рату били другачији. Да смо
сами, ми бисмо следили своје европско, демо-
кратско опредељење из првог светског рата, с
којим смо коначно постали модерна европска
нација и држава.
Револуционарно. Много револуционарно, го-
сподине Вукашине.
Не видим други пут, господине Слободане.
Морамо одлучно да исправимо своју историјску
погрешку из првог светског рата. Југославија је
гробница српског народа. Бранећи своју гроб-
ницу, српски народ ће доживети нову катастро-

338
фу. Немачка и Италија, сасвим је јасно, биће
па страни Хрватске. Рат који је јуче почео, слу-
шм, биће српска катастрофа.
Може и то да буде. Али не мора, ако разу-
мно поступамо. Ратови и јесу за народ права
прилика да се исправе грешке прошлости, и
погрешке у миру — каже тихо, као себи, Сло-
бодан Јовановић, па се обраћа Вукашину. — Где
су граниде измећу нас и Хрвата?
То исто питање поставио је краљ Александар
иојводи Мишићу, кад му је овај предложио
огцепљење Хрвата 1920. Ја сам, господине Сло-
бодане, дубоко убећен да је питање граница са
Хрватима много лакше решити но живети с
њима и чувати постојећу Југославију.
Знате, господо, Хрвати се током читаве своје
историје парниче са неким. Они су вам стари
парничари и вечите сваћалице. Туже и траже
највећс, а мире се са малим.
Па опст дижу нову парницу!
Опет. А у историји се, господипе Васићу,
дуге парнице углавном губе. Чим их не реши
један рат.
Они се уздају у овај други, овај који је
почео. А ја се бојим: у овом рату они ће бити
победници.
Уздају се. И кад им се учини да су побе-
,дили, изгубиће. Баш као и ми Срби, — Слобо-
дан Јовановић се злобиво смеје, тресући се чита-
ниад погуреним телом, што је Вукашину, као и
увек, непријатно.

339
 25
М ЕЂ У ДРУГО В И М А, РОБИЈА

Суђење сам чекао и као прилику да видим

Веру. Та ме чежња била толико обузела да ми је
потрла и стид од ланаца и лисица, са којима су
ме спровели у судницу. А ту Вере није било.
Узбудило ме присуство Боре Пуба, заболеле ме
Миленине сузе. Вукашину Катићу понос није
допуштао да гледа сина са лисицама на рукама,
па није дошао на суђење. Ја сам мислио једино
на Веру, питајући се: зар она не жели да ме
види ни после три месеца од хапшења, знајући
да годинама нећемо бити заједно? Од те чиње-
нице сам буквално оглувео. Реч државног тужи-
оца нисам ни чуо. Нека питања ми судија по-
стављао по два-три пута. На питање да ли се
осећам кривим, одговорио сам: „Не знам". Мој
адвокат, Владимир Симић, Вукашинов пријатељ,
интервенисао је, молећи судију да попови пита-
ње, а мене да се приберем. На поновљено питање
одговорио сам: „Свеједно ми је“ . А на судијино
питање шта су моја идеолошка уверења, одго-
ворио сам без премишљања: „Уверен сам да је
овај свет огрезао у злу и несрећи и да га треба
променити." „На који начин мислите да по-
стигнете тај циљ?“ „Рушењем овог поретка. Рево-
луцијом." „Јесте ли члан Комунистичке партије
Југославије?" Тада сам се замислио, судија је
поновио питање, Бора Пуб је узвикнуо „Није!",
желео сам да кажем „Јесам члан Партије", али
то је лаж, па сам одговорио: „На то питање вам

340
 ускраћујем одговор." У таквој пометености, и
па сва остала питања оптужбе, одговарао сам
мбркано и потиштено, чак ми је засметала и раз-
борита и свесрдна Симићева одбрана; осећао
еам да не заслужујем никакву одбрану. С рези-
тацијом, можда чак и са разочарањем, примио
сам пресуду — две године робије! Зар само две
тодине робије? — питао сам се, зурећи у под.
Знао сам да се Бора Пуб заложио за мене, није
ми то годило, али ме посекао Миленин поглед
п са тим болом враћен сам у затвор на Ади
Циганлији.
Ту сам се опет предао патњи због Вериног
неприсуствовања сућењу. Очекивао сам да ће ми
можда донети храну, ни то се није догодило.
Чинила је то Милена са Владимиром; нисам се
усудио ни да их питам шта је са Вером. Болујући
л.убавну тугу, мислио сам на сусрет са „правим
комунистима", робијашима у Митровици. Колико
сам се радовао, толико сам и стрепео од сусрета
с њима. Јер сам знао за она сурова Коминтер-
пина правила „држања пред класним неприја-
тељем", која ја нисам испунио,
Богдана и све другове робијаше сам примо-
равао да ми исцрпно причају о својим осећа-
п.има кад ступају у робијашницу. Занимало ме
го психолошко стање кад се постаје сужањ. Уве-
рен да знам ту процедуру, растерећен од страха
иред незнаним, осећао сам се скоро обично, осим
•што сам халапљиво пушио, удисао, усркивао
дим, желећи да се заситим дувана, да ми се
смучи за свагда, па да не патим и за цигаретама.
1'војим лежерним држањем, збуњивао сам тро-

341
јицу својих другова и двојицу усташа које су
са мном спроводили на издржавање казне, све
док нас ошишане и голе стражар није приморао
да се натртимо, проверавајући нисмо ли нешто
забрањено стрпали у чмар; кад нам је прегледао
чмар, прегледао нам је и зубе, као коњима на
вашару. Тај преглед ми коначно урнисао моЈ
граћански идептитст. Осетио сам се опет као
Иштванов „коњ" и Ержикин „купач". Све потом,
и затварање у самицу, примио сам са тупошћу
изморенс понижености, стање које добро пам*
тим из Златног врта.
Трајало је то, ваљда, неколико дана док
поново нисам у себи ископао наду у сусрет с
друговима, најбољим комунистима, о којима су
се на слободи, мећу нама, плеле легенде. Поред
њих ћу опет личити на човека, бити схваћен,
стећи пријатеље, надао сам се. Мени, наћмећер-
ском сужњу, самица у митровачкој робијашни-
ци, на почетку нијс пала нарочито тешко. Чак
ми је и годило то принудно ћутање. У Главњачи,
опет су ми се згадили људи, као у Златном врту,
па су мн самоћа и ћугање личили иа спасење.
Оно што сам некад прочитао и сазнао о монаш-
ким искушеничким животима, указивало је и
мени на могућност смирења. Имао сам неку мут-
ну жељу да заборавим речи које сам знао, да
ми из тог ћутања и самоће настане нов језик
на коме ћу мислити незнано и саобраћати с љу-
дима друкчијег света од оног иза тамничких
зидина, из којег ми се време оглашава са зво-
ника митровачке цркве. То откуцавање црквеног
сата, нарочито ноћу, то гласно подсећање на
слободу и постојање света са друкчијим време-

342
мом од мог, тамничког, свест да постоји простор
изван моје самице, простор који се шири у бес-
крај, силно ме обеспокојавало: све док нисам
оглувео за време са звоника и чуо само наше
гамничко време, оно понављање истог по тамнич-
ком кућном реду и ноћним дојављивањима стра-
жара: „Стража, позор! Стража, позор!" А из
свог унутрашњег времена, чије се оглашавање
не чује, а чини ми се да кружи, после некаквог
размештања себе по себи и ћелији измећу кибле
и кревсга, не зиам колико је дуго по објектив-
пом времену то трајало, успео сам да успоста-
вим извеспу целокупност свог бића. Ако не ура-
чунам оио времс своје ужарене заљубљености у
Веру и оиих првих неколико месеци заједничког
живљења у Паризу, ја сам сигурно, први нут
после одласка у рат 1914. године, у самици
митровачке робијашнице, задобио неки унутраш-
њи мир, једну јасиоћу свега што ме обузимало.
Могао сам усредсрећено да мислим. О свему да
мислим дуго и целокупним својим моћима —
знањсм и маштом. А најдуже: шта је човек?
Било јс то, вероватно, једино моје „стваралачко
времс". Ако сам икада могао да напишем нско-
лико страница, да изговорим неколико реченица
о човеку, за које не знам да су написали и изго-
ворили други, могао сам тада. Али ја тада нисам
имао жељу да пишем и казујем то што мислим;
било ми је, заиста, чиста таштина да обзнању-
јем схваћено и домишљено. То што се добро
мисли, дубоко осети и разуме, схватио сам тада,
нема ону унутрашњу потребу за обзнањивањем.
Освешћујућа мисао је сасвим интимна, тиха,
некако стидна и плашљива; она не жели, она

343
неће светлост јавности. Итд. Тада сам се, чини
ми се, чак учврстио и у свом животном опреде-
љењу, преодолевши сумње и колебања. И поред
свега што се збива у Совјетској' Русији, што ми-
сли и ради Коминтерна, постао сам уверен: ипак
сам на бољој страни света. У сваком случају,
закључивДо сам у самиди, човечније је бити
рушилац но бранилац поретка у којем живим;
достојније је бити идеалист но реалист; часније
обманут но обмањивач. Сагласност са стварно-
шћу немогућа је без губитка себе; тај губитак
често није лакши од жртвовања себе идеалу —
фикцији. У самоћи и ћутању, схватио сам тач-
није речено, уверио самог себе, да је најтеже
умеће живота и највећа мудрост: не чинити ни-
шта што превазилази сопствене моћи. Ни нај-
бољим намерама се не може оправдати започи-
њањс немогућег. Уман и поштен човек, не сме
да хоће више но што може. Припадност великом
и поштеном, храбром и далеком, разумно је и
часно онда ако се у томе може истрајати. А ја,
очигледно, не могу да истрајем по сваку цену.
Не треба бити борац, ако ниси способан да се
бориш до последњег даха и без обзира на усло-
ве. А ја то не могу. Немоћ истрајавања у запо-
четом, кажњава се немилосрдно и по борилачкој
правди. Таква казна мени следује. И биће пра-
ведна. Хоћу ли моћи часно да је поднесем? Ако
ни то не могу, онда ћу срушити читавог себе.
Ваљда са те линије самосазнања, замучила су
ме два опака осећања: грижа због оних призна-
ња у полицији и — љубомора. Љубомора! Њом
су започеле моје највеће тамничке патње.

344
 Ја сам у рату и ропству сазнао шта је бол
за вољеним створом; савршено памтим бол за
мајком и ону космичку језу у Златном врту док
сам замишљао њену смрт. Али бол робијашеве
л.убоморе у самици, био ми је нов и, морам
рсћи истину, по нечему тежи од душевних пат-
н.и које сам дотле искусио. Јер је мучнији, јер
је гадан, наливен је мржњом, понижењем, по-
мамом за освету, сав прожет јарким еротским
сликама, драстичним призорима љубавних загр-
л.аја Вериних с непознатим, снажним, моћним
мушкарчинама (понекад су личили и на двојицу
најгорих тамничких стражара). Ти сексуални
призори моје жене и њених љубавника, поста-
јали су све перверзнији, ти мушкарци су моју
жену обљубљивали на најморбиднији начин.
Шта се све чинило мојој жени, шта је све чи-
нила моја жена тим мушкарчинама у мојој глави,
у самици! И ја сам на најгрознији начин убијао
Веру, јечећи, док ме стражар не расвести; па
сам се ужасавао себе и тукао челом о зид, док
ми се свест не замути, док се својом уобразиљом
не изморим, не смождим и не заспим. Идућс
ноћи опет би се завртели исти и још јаркији,
све грознији призори. Ко зна колико је дана и
ноћи то трајало, док сам се исцрпео и обамро.
Од те море, бранио сам се и читањем кућног
реда на вратима ћелије, бројањем речи и слова,
комбиновањем речи и слова у нове склопове,
непознате, а мени разумљиве и адекватне неким
мојим осећањима и примислима, онда опет но-
вим комбиновањем и проверавањем избројаног.
Нисам одговарао на куцкарања суседа, било ми
је бесмислено свако саобраћање с људима. Ни-

345
сам то ни покушавао чак ни на „кибловању",
ни за време мртвих шетњи. Људи су ми постали
непотребни. Нису ми успевали покушаји да мис*
лим на прочитане књиге и размишљам о неким
својим омиљеним филозофским темама. Али сам
понекад успевао да се удубим у тражење пра-
смисла облицима оних неколико ствари у ћелији
и њеном простору, покушавао да измислим нове
облике ствари и својим деловима тела, опирао
сам се свему створеном, сгварао ново и друк-
чијег облика и функција; стварао сам друкчије
и л.уде и животиње, и њихове иредмете, куће,
ствари. Тако сам изгубио сваку представу о об-
јективпом времеиу, поборавио данс проведене у
самици, и у том забораву, том безвремју, свим
чулима и мишл.у осетио — вечност. Чинило ми
се да сам нским својим вршцима дотнцао њен
почетак који омамл.ује, нско кретање у непо-
мичности, иепомичиост као падање, надање као
уснињање, па се успињање претварало у падање,
садашње ми било прошло, прошло — будуће,
будуће — садашње, па сс све исионавл.ало у
свим смеровцма и поништавало. Тако сам се
унепостојио у њему . ..
Бућење, у ствари тај телесни осећај себе,
јављало се боловима у глави и костима, кад се
угледају решетке, зид, врата, кибла, а ја пове-
рујем да је све то живо, да мисли своју мисао
и доживљава свој осећај, па памти апсолутно
све, да ми то казује језиком који не разумем,
због чега ме хвата очајање, да ми својим посто-
јањем изражава да сам му потчињен, пролазан,
безначајан створ. . . Тада сам пушио, то јест,
мучио се да пушим цигарету — греду, према тој

346
цигарети — греди, био сам мали као миш, према
(тварној греди од неколико метара, па сам вукао,
нукао дим не могавши да га удахнем, толико је
цигарета била дугачка, толико сам ја био мали и
иемоћан, а та цигарета је на свом другом крају
горела и димила као на пепељари. . . Онда ми је
неко сипао у уста нешто и страховито се драо
„Гутај! Гутај!" Ваљда сам гутао. Опет сам видео
Веру у блуду који се не изговара, а ја сам, на-
равно, мастурбирао, гонећи гадове и зликовце са
Вере, док се стражар или сатана церекао . . .
Зцам да је ово трабуњање испод достојан-
ства, али, ја имам неку потребу да га фиксирам
као своју истину, као откриће себе, које у низу
открића што следе, има своје посебно место и
значај: мука самоће, то је била мука маште; моја
патња у самици, била је патња мозга. Никад ми
ни пре пн после, мозак није био толико заморен
радом као фаитазмима у самици. Те слике и
утваре, та привићања, опсене и чаролијс, пије,
колико ми је знано, нико како треба описао.
Не разумем зашто ни Достојевски, који је био
робијаш, није описао ту стварност мозга у са-
мици. Не верујем да постоји иједна људска реал-
ност, ниједан ужас те реалности, раван ужасима
маште робијаша у самици. Можда је једиио Мар-
киз де Сад истинитије означио тај свет који се
корени у патњи самоће, храни и расцветава злом,
бљешти свирепим лепотама у тмини ћелије.
У самици сам провео три месеца, двапут сам
кажњаван превоћењем у мрачније самице, зато
што на мртвој шетњи нисам поздрављао стра-
жара скидањем капе; а ја га нисам поздрављао
не из неког пркоса и протеста, него зато што

347
нисам могао да схвахим да ми је то дужност.
Вероватно заслужује памћење и овај доживљај
себе: ту, у робијашкој самици, разоткрило ми се
нешто од моје подсвести, оказали ми се неки
љени „мрачни" пориви, који ме можда творе
суштаственије од оних „великих" идеја које за-
ступам, пориви које не могу да сабијем у реч.
То несазнано и неисказано у мени, сигурно и у
сваком човеку, није ми много безначајније од
сазнаног и исказаног. Човек живи многоструко,
никад и нигде није једно. Тих живљења је само
понекад и понешто од њих свестан и човек; у
суштини, он не зна ни шта је јуче био, ни шта
може сутра бити; у свест и језик стаје само трун
и трен човеков. Ни највећим напором не успевам
да изразим колико се не знам, а немам смелости
ни да кажем то што откривам и осећам. У сва-
ком случају, у тами самице, Иван Катић пред
И. К. није добро прошао.
Беда идеологије је у томе што она не ува-
жава тајну људског бића и величину и значај
несазнаног. Али, то искуство је апсурдно. И свест
о томе, данас. Ми смо у жрвњу историје.
Доста!
Поћимо у „младићску зграду", где су моји
другови комунисти, „људи нарочитог кова, саз-
дани од нарочитог материјала", што рекао наш
генијални воћа и учитељ, друг Стаљин! Хајдмо
у наш „црвени колектив", на наш „комунистички
универзитет", како ми је са заносом, поносом и
гаштином говорио Богдан, после изласка са друге
робије, просто агитујући да из нашег малогра-
ћанског брлога и крваве и покварене краљевине
што пре одемо на робију и спасемо себе, поста-

348
немо нови људи, истински бољшевнци и револу-
ционари, уз помоћ своје освешћене браће, марк-
систа и лењиниста.
Кад ме једног јутра тамничарски надзорник
са стражаром повео из самице, саопштавајући
ми да ме сели „у другове", како је цинично ре-
као, ја сам задрхтао од узбућења, наде, стрепњи,
као да ступам у незнану слободу. Сећајући се
Богдановог величања и слављења правих бољше-
вика и „хероја пред класним непријатељем", по-
стао сам болно свестан своје ништавности, цр-
вића И. К. који је пед батинама признао оно што
прави комунист никад не признаје. Прелазећи у
други озидани простор, покушавао сам да се те-
шим: тамо су и прави интелектуалци, племенити
људи широких погледа, способни да схвате да
човек који не може све да поднесе самим тим
није и издајник, морално ништавило, достојно
једино презира. Није то и зато што је, ево, на
робији и пати све што пате и „хероји пред клас-
ним непријатељем".
Увели су ме у тишину велике одаје пуне кре-
вета и робијаша који читају. Сви читају! Не ди-
жу главе, не тиче их се ко је ушао. Као у читао-
ници Сорбонине библиотеке! Призор ми озарио
душу. Испричаћу га опширније.
„Ево вам још једног роћака! Дајте му кревет
и остало. Научите га кућном реду, ваше је горе
лист", рекао је надзорник и изишао, а ја сам нем
стајао два-три минута док се из ћошка није по-
дигао један, пришао ми, пружио руку и шапнуо:
„Ти си Катић?" Климнуо сам главом. Показао ми
руком на празан гвоздени кревет одмах уз врата
и опет шапнуо да ћемо разговарати после два-

349
наест, кад се заврши „индивидуални рад". Сео
сам на ивицу кревета као кривац, зурио у људе
који читају, тражећи познатог, препознавао неке.
(Из скрупулозних разлога нећу ниједног познатог
комунисту да именујем, сви ће ми имати једно
име „друг"). На зиду у мојој близини зидне но-
вине — „Ударник". Чланци: „О апстрактном и
конкретном раду", „Побољшати хигијену!", „Син-
дикалпа питања у светлости .. ", „Резултати так-
мичења", „Стахановски покрет", „Наше бодље".
Где сам ја? — питао сам се. У некој совјегској
републици, некој бољшевичкој утопији? Хтедох
да читам њихове новине, али ми се та радозна-
лост учини пепримереном мом положају. Чекао
сам да прсстану с „индивидуалним радом", зачу-
ћен што онај друг који ми је одредио крсвет не
чита него игра шах са неким, мени непозпатим.
Колико сам био пријатно збуњен читачима и ти-
шином, толико сам био и незадовољан играчима
шаха. Прекршај дисциплине или привилегија?
Кад су завршили партију шаха, приће ми тај
друг, поздрави сс и са мени несхватллшим ауто-
ритетом поведе разговор о мом хапшењу и др-
жању у полицији, очигледио не из пуке радозна-
лости, него с неким правом и по дужности. По-
казало се да он о мени зна доста и већ својим
тоном ставља ме одмах у подрећен положај, на
који нисам пристајао, па ме опомену: „Знај, Ка-
тићу, у нашем Црвеном колективу, можеш бити
примљен као друг, само ако си искрен човек.
До дна себе — искрен човек. Ти ћеш сада у-
самицу, па ћеш уз помоћ друга Мирка, прека-
љеног бољшевика и хероја пред класним непри-
јатељем, савесно да преиспиташ себе. Искрено и

350
поштено, све по реду да испричаш партији какву
п колику си јој штету нанео. После ћемо видети
шта ћемо с тобом." Гледао сам га запрепашћено:
,,Како шта ћете са мном?" „Рекао сам ги, Ка-
тићу, искреност пре свега. Отвори срце. Без искре-
ности и самокритике, не можеш да се ишчупаш
ни из своје издаје, ни из свог сигнобуржоаског,
индивидуалистичког брлога. А сад ћеш, да не гу-
бимо време, одмах у самицу!" „Какву самицу,
човече? Ја сам у самици провео три месеца! Ко
сте ви?" „Само од тебе зависи колико ћеш да
будеш у нашој црвеној самици, где се човек осло-
баћа својих слабости и припрема да као прави
комунист исгупи пред колектив. Кад вољом и
искреношћу спере сву прљавштину и истресе ду-
шу као стари џеп." Окренуо се и отишао до јед-
пог читача, нешто му исшапутао, тај је пришао
мени и рекао: „Здраво, Катићу! Поћи за мном."
Да се с нлш не објашњавам пред читачима и
пе ометам их, пошао сам за њим.
Попео ме уз стеленице и на крају ходиика
са ћелијама, отворио врата празне: „Ту ћеш. Ако
си уморан, испавај се. Ако си одморан, почни
одмах савесно да размишљаш о свом издајнич-
ком држању у полицији. Ми углавном знамо
твоја саслушања. Ја ћу ти донети ручак, иа ћемо
после нас двојица заједно да требимо вашке из
кожуха", осмехнуо се и ја сам тада угледао једно
лепо и паметно лице пред собом, лице човека
који одмах улива поверење. „Чекајте, молим вас.
Ја ништа не схватам, ништа!" „Немој да ме виви-
каш, ово је робија, буразеру. Ми смо, ваљда,
другови, служимо истом циљу. Шта ти није ја-
спо?" „Ништа ми није јасно. Јесам ли ја поново

351
у полицији, почиње ли ново ислећење? Је л’ то
на робији, робијаши осућују робијаше на робију
у робији, о чему се, управо, ради?“ „Не изигра-
вај конфучика, Катићу. Ти си на робији мећу ко-
мунистима. Партија нас обавестила да си свашта
певао Вујковићу. Ти не можеш у наш колектив,
док неке ствари у теби не истерамо на чистину.
Зависи од тебе колико ћеш да будеш ван колек-
тива и хоћеш ли с партијом да продужиш борбу
или ћеш у ликвидаторе. Је л' ти сад јасно." „Нај-
пре, не желим ни у какав колектив. Ја сам ко-
мунист, али нисам члан партије. На робији сам,
и све што сам урадио, ствар је само моје савести
и никог другог." „Неће бити, Катићу, да се про-
вала организације нас не гиче. Поред осталог,
био си и паргијски курир и дужан си пред пар-
тијом да положиш рачуне. Преиспиташ своју са-
вест гласно, повериш се паргији, а она ће, ако то
заслужиш, да ти помогне да кренеш путем правог
комунисте. Још ти није јасно? Размшшвај. Рекао
сам ти, донећу ти ручак." Закључао ме и отишао.
Сањам ли? Или сам већ полудео у самици?
Догаћа се то, знам по Богдановом причању, а и
сам сам првих дана примећивао психички и
иервно сломљене самичаре, који најчешће пате
од халуцинација. Да се некако проверим, почео
сам да говорим гласно песме које сам волео и
запамтио, филозофске и латинске изреке, посма-
трао ствари у ћелији, посматрао своје руке, ноге,
пипао се, звиждукао, певушио, присећао данаш-
њег догаћаја и речи које су ми изговорене — и
нисам могао тим проверама ништа болесно да
уочи& 1 на себи, све је било логично и стварно.
Ако ја нисам луд, онда је тај Црвени колектив

352
састављен од лудака! Само сам ја бедник који је
пристао да га робијаши затворе у самицу. Па онн
ме-могу и туКи да признам оно што нисам при-
знао! Залетео сам се у врата и стао да лупам,
да их разбијем. Из суседних ћелија чули су се
протести због узнемиравања и распре у ходнику:
„Зашто су болесног довели овамо? Требало је
човека послати у болницу!" „Ма није луд! Певао
на полицији, па сад симулира лудило." Те су ме
речи следиле. Сео сам на кревет, ставио главу у
шаке и замислио се: па ја сам у чистилишту!
Или у неком прелазном кругу пакла? Из државне,
буржоаске, кажњеничке самице у партијску, ко-
мунистичку, другарску самицу, из самице-ћутања
у самицу-исповедања, из понижености у самопо-
нижење, из полицијског ислећења у партијско
саслушање, од Вујковића, представника Државе
и Краљевине, до оног непознатог друга који се
сматра „лицем партије". Тако се, дакле, ступа у
комунистички колектив, у ону тишину где се
чита, учи, такмичи и ко зна шта све ради! А све
се ово збива на робији! Робија у робији! Пар-
тијска полиција у полицији Краљевине! Кажње-
ници — иследници! Утамничени — тамничари!
Можда и они шамарају и туку? Померио си па-
мећу, Иване Катићу, разорио ти се мозак, свр-
шено је све! Љубомора ти разорила мозак. При-
тискао сам чело о зид, лупкао да пробам издрж-
љивост лобање пре но што је треснем о зид и
проспем то мучење, ту згаћеност на све, а нај-
гушћу на себе. Онда сам се смуљио низ зид, на
бегон и загубио у свом безизлазу.
„Зашто, Катићу, седиш на том хладном бе-
тону? Имаш кревет, човече. Седи слободно на

353
кревет. Ми нисмо тамничари, код нас дању није
забрањено седење и лежање на кревету, као у
самици у којој си био. Наш класни непријатељ
нас и држи на робији, што жели да нас исцрпи
и онеспособи да наставимо нашу борбу. Комунист
не сме узалудно да троши своје снаге. Не ски-
дати капу једном пандурчини! Глупост, Катићу!
Устај да ручаш" — говорио је онај друг што ме
довео у самицу и постављао ми порцију са хра-
ном и хлебом на сточић. „Имам ли право да тра-
жим лекарски преглед?" „А шта ће ти лекар?"
„Да видим шта ми је са главом. Ради се о једној
параноичној халуцинацији." Осмехнуо се: „Ни го-
вора, Катићу. Ради се о типичној индивидуали-
стичкој, класно речено, малограћанској неприла-
гоћености суровим животним условима и страху
од колектива. Наравно, једном малограћанско-
-индивидуалистнчком отпору. Иначе, здрава ти
је глава, не бој се. Чим се повериш партији, чим
јој искрено све испричаш о свом држању на по-
лицији, а можеш то и да напишеш ако ти је
лакше, нестаће то што називаш халуцинацијом.
Седи и једи, охладиће ти се пасуљ." Послушао
сам га. Тако је почело бољшевичко ислећење и
моје комунистичко искушеништво . . .
Кад сам се око подне пробудио и сишао оцу
да попијемо кафу и по обичају ових дана пора-
зговарамо о хрватском питању које потреса Ју-
гославију, затекао сам га напољу, на улици, кака
надгледа молера који кречи улични зид наше
куће, на коме је ноћас поново написано: „Троц-
кистичка и шпијунска јазбина!" Комшилук се
скупио, посматра. Молер не зна шта је троцки-
зам, али зна шта је шпијун, па страшно псује те

354
 „битанге". Питам Вукашина како Владимир при-
ма то што му његови другови пишу овакве „па-
роле“ ; одговара ми да је Владимир јутрос прошао
поред те брљотине и не погледавши је. Са иску-
ством које имам са робије и после Богдановог
напада у Пролетеру, питам се: не пише ли Вла-
димир те свињарије на својој кући? Не следи
ли син скојевац, млади бољшевик, оца старог
бољшевика? Ту сумњу у Владимира не смем да
кажем Вукашину, који обожава свог унука, свог
„златног дечака", како га назива и у кога се узда
да ће постићи оно што му син, ја, нисам пости-
гао. Вечно понављање истог!
Нисам могао да сачекам док молер окречи
паролу па да са оцем попијем кафу. Изговорио
сам се да морам што пре за машину. То и чиним:
куцам. Куцам. Кад би то престао да чиним, ако
се она ноћу не би чула из моје собе, одмах би
закључили да сам коначно пропао. Јер ни ту
једну књигу, не могу да напишем. И биће још
несрећнији но што јесу. Мећутим, ово куцање на
машини, једног дана се мора окончати. Непо-
стојећа књига се мора обзнанити. Обзнаниће се
моја лаж.
Мисао ми се са ужасним напором откида од
садашњости, млако и врлудаво пробија у прош-
лост, и од сваке теже истине или тајне, враћа
назад у мртвило. И мисао се храни и порашћује
надом, а ја је немам. Читаћу неку стару књигу.
Нисам успео да се одлепим од Ничеове тврд-
ње да ми, људи овога доба, немамо истину. А
сви ранији људи имали су истину: чак и скеп-
тици, каже тај велики несрећник. Ако бих при-
стао на Ничеову истину, онда бих морао при-

355
стати и на бољшевички утилитаризам: истина је
и лаж која користи партији. Не пристајем! Јер
бих остао без икакве наде.

26
Аруг из вишег форума говори лагано, нагла-
шавајући сваку реч:
Поставља се питање, другови, зашто се вели-
косрпска буржоазија која двадесет година држи
под својом чизмом и терором југословенске на-
роде, баш у овим данима споразумева са буржоа-
ском врхушком Хрватске? Зато, другови, што им
зори под стражњицом. Гори, него шта! Велик®-
српска клика није више у стању сама да влада
и гули народ, па је народним отпором приморана
да хрватској господи удели неколико министар-
ских фотеља и да им некакву бановину. Да ли
је тиме решено хрватско национално питање?
Разуме се да није. Споразум измећу Цветковића
и Мачека, само је подела власти измећу две
буржоазије. То је покушај срамне обмане хрват-
ског народа . . .
. . . Београћани, љубитељи технике, брзине,
племенитих подвига, почиње трка интернацио-
нална не само по возачима, него и по колима
која се такмиче. Немци су сви у немачким ко-
лима, Румуни у италијанским, а Југословени у
различитим фирмама. Биће то борба разних на-
нија и разних друштвених слојева различитим
колима, а са једном судбином: пораз или победа!
Смрт или трка се наставља. Ко год жели победу
на овом свету, трчи последњу трку . . .

356
 Загрмеше и протутњаше тркачи, удаљавајући
се и приближавајући се; ваздух засмрде на бен-
зин. Влади се чини да се и креветски чаршави
заљуљаше и прекрише небо.
Ту подлу превару хрватскот народа морамо
да разобличимо! — гневно упаде Нале.
Тако је, друже. То је историјски задатак нас
српских комуниста. Ми смо пред југословенским
народима одговорни за сва зла која је српска
буржоазија са краљем чинила и чини поробљеним
југословенским народима. Зашто другови? Зато
што смо ми српски комунисти припадници вла-
дајуће нације у чије име се угњетавају Хрвати,
Македонци, Албанци, Словенци и остали. Па је
света дужност нас српских комуниста да будемо
најоштрији критичари своје буржоазије и вра-
тимо веру потлачених народа у српску радничку
класу и радни народ.
. . . Право у јаблан! Несрећа, ох, несрећа! Ко
је то? Не видим број! Гори машина! Где је чо-
век? То је Румун Кунци. Жив је, жив је! Нека
гори машина, човек нека живи! Браво Румунија!
Ми комунисти смо дужни да станемо на
чело поробљених југословенских народа — Хр-
вата, Словенаца, Црногораца, Македонаца, Алба-
наца, те свих националних мањина и одлучно и
смело водимо их у национално и социјално осло-
боћење. То је, другови, једини пут који нас води
у коначну победу.
. . . Нова несрећа! А, ах, Боже мој, Боже
м о ј . . . Не да нам се. Не да нам се и то у трци
где смо једино имали шансу да будемо побед-
ници. Гори Павле Меламед! Гори наш ас и јунак,
гори љубимац Београда, гори неустрашиви Дор-

357
ћолац . . . Гори му ауто, пуши се, гори, али Павле
не гори! Павле је Павле! Гледаоци притрчавају
са кантама воде, гасе ауто. И гле чуда, гле фе-
никса! Павле је Павле и он вози даље! . . . Ауто
се пуши, Павле јури, народ луди од среће! Од
одушевљених повика подрхтавају вековне зидине
калемегданске. Време је изгубљено, морал није!
Дух није! Духом се, драги компатриоти, стиже и
престиже време!
Мишко Пуб је незадовољан и уврећен Вла-
дином приметном одсутношћу са састашса, који
прати глас спикера, а не друга из вишег форума:
Ви, млади комунисти, морате темељито да
проучите национално питање у разради друга
Стаљина. Зашто другови? Зато што нас друг Ста-
љин учи, како се национално незадовољство пре-
твара у револуционарну силу за рушење версај-
ске Југославије . . .
. . . Опет гори наш Павле Меламед! Пуши се,
гори! Немамо среће, ал' имамо велики народ;
Људи притрчавају са кантама, балоиима и фла-
шама воде и гасе запаљени ауто. Београћани, ти
дични патриоти, вином и пивом из флаша, гасе
ауто нашег несрећног Павла. То је непобедиви
дух Београда! Павле Меламед сустиже Немца!
Не да нам се, све нас спотиче, све нам стазе и
путеве препречују ал' ми јуримо напред. . .
Поставља се питање, другови, како да испу-
нимо своју историјску улогу и станемо на чело
потлачених југословенских народа? Прво.. Бор-
бом против рата и фашизма. Друго. Борбом за
демократизацију овог корумпираног, полицијског
и трулог режима. Треће. Борбом за побољшање

358
животних услова радничке класе и сиромашног
сељаштва. Четврто . . .
. . . На циљ стиже Румунија! Наш сусед и
пријатељ, домовина Њеног Величанства Краљице
Марије! Незаборавни, величанствени борац и вир-
туоз на кривинама, војвода Жан Колцијану на
свом алфа Ромеу. Ловоров венац на достојној
глави! Наши тркачи немају кола. Они који не-
мају кола, немају ни среће. Кад су слаби мотори,
немоћна су срца јуначка! Наступило је време,
драги суграћани, кад б®ј бије евијетл© ©ружје . . .
Владимира Драговића ошамутило врело сун-
це; обузима га неки чудан мамурлук; осећа само
неко отицање стварности под белим чаршавима,
обешеним за небо Београда. А друга тачка днев-
ног реда — његов извештај о бојкоту троцкисте
и француског агента Ивана Катића, као и главна
трка шампиона, тек треба да почну.

27

. . . Морате увидети, господине Вукашине, да

је несрећа у томе што су се Срби после рата
национално демобилисали. Веровали су да им
нова држава чува ратну победу и националне
интересе, па су се политички и морално разору-
жали. А Хрвати су се после рата национално
мобилисали, организовали, створили национални
програм. Словенци су благодарећи језичкој раз-
лици и етничкој целини, стекли све услове за
развој и напредак. А у српско-хрватском епору,
били су језичак на ваги, онај трећи који побед-
ника чини политички пуноважним, што им је

359
само увећавало корист од уједињења и Југосла-
вије — говори лагано и убећено Слободан Јова-
иовић., хладећи се новинама као лепезом.
Моји су закључци тежи од ваших, професоре.
Свих тих двадесет мучних година у заједничкој
држави, представљају духовно и материјално
нропадање српског народа. Његово историјско
труљење.
Претешки су вам ти закључци, господине Ву-
кашине. Биће да је то био само биолошки предах
српског народа после превеликог напрезања и
дуготрајног ратног напора. Иеторија не зна ни за
један коначан пораз и ни за једну вечну победу.
Бојим се, господине Слободане, таквих поука.
Ја не могу бити оптимиста на таквом искуству.
Зато и не видим значај и смисао ваших напора
за окупљање српске интелигенције око неког но-
вог националног програма.
А ја сматрам да данас — наставља Јовано-
вић — треба журно и свим снагама радити на
националној мобилизацији и стварању новог на-
ционалног програма. Чим се отворило хрватско
питање, отворило се и српско. Ако Хрвати траже
етничке границе и етничку целину у својој др-
жави, морамо и ми Срби обележити своју етни-
чку целину, поставити своје границе.
Морамо да одбранимо своје! То је наше мо-
рално и историјско право! — упаде Драгиша Ва-
сић, кршећи прсте.
Ми би Срби, господине Васићу, трагично по-
грешили ако бисмо бранили само српство. Ми
имамо све разлоге да бранимо државну целину
и Југославију, јер је српски народ расут по њвј.

360
Ако је југословенство, како мисли господин Ву-
кашин, као национална идеја политички пора-
жено, југословенство као државна идеја, мора
постојати.
Не понашајмо се као нојеви, господине Сло-
бодане. Х рватима је туће и мрско свако југосло-
венско државртворство. Они једнодушно и чврсто
желе етничко разграничење и своју, хрватску др-
жаву. Ја као демократа, Србин, Европејац, немам
права да их у том њиховом циљу спречавам и
да их спасавам и усрећујем Југославијом.
То је без сумње демократско начело, госпо-
дине Вукашине. Али, као и свако начело, није
за све прилике. Ако Хрвати узму то право данас,
онда ћемо и ми и они завршити под немачким
протекторатом.
Страхом од тућина и ропства, ја никад не
бих спасавао Југославију. Заједнице из нужде су
само несрећне заједнице, господине Слободане.
Рекао бих, много вам је луксузан тај сувере-
нитет. С њим се не опстаје измећу Хитлера и
Мусолинија, господине Вукашине.
Није, професоре! Ако је нама Србима још
нешто разума остало, ми немамо ниједан разлог
више од Хрвата и других да бранимо Југославију.
Па Југославија је држава у којој је српски народ
остао без свог идентитета и демократије. Ми Срби
смо у Југославији у свему назадовалиј према
ономе што смо као народ и држава" били до пр-
вог светског рата. Шта ви, забога, желите са овим
народом?
У овом часу, Вукашине, желимо да покре-
немо лист Српског културног клуба, који ће да
дигне глас против издаје животних интереса срп-

361
ског народа. За мене је споразум Цветковић —
Мачек, југословенски Минхен! То је капитула-
ција пред хрватском агресијом. Па они већ данас
у својим новинама траже Босну, Херцеговину и
Војводину! Они хоће Велику Хрватску, Хрватску
до Дрине — изговори жустро, сав зајапурен
Драгиша Васић.
Вукашин му на лицу види само очај и неиз-
весност, иако извикује борбене фразе.
У политичким кризама, боље је мање пред-
вићати будућност, а више поштовати прошлост,
господине Васићу. Стари Макијавели каже: Кад
једна држава доће у кризу, најбоље је да се
врати на своју основу, да се врати на оне идеје
на којима је саздана, на оно од чега је пошла.
На коју основу, господине професоре?
На југословенску државну идеју. Ни једном
сепаратистичком националном идеологијом, ми се
не можемо одбранити од овог страшног непри-
јатеља, који је јуче навалио на Пољску.
То би, господине Слободане, било потпуно
тачно, кад би тако мислили и Хрвати. Мећутим,
као што смо се, ваљда; сложили, Хрвати свој
национални циљ виде изван Југославије. Срби
су по традицији и националним циљевима везани
за европске демократске земље, Француску и
Енглеску. Хрватима је данас национални интерес
да се вежу за Немачку и Италију, јер им оне
гарантују стварање националне државе. Дакле,
ни у одбрани Југославије од спољног неприја-
теља, нама нису истоветни национални интереси.
А држава, чији народи немају исти однос према
спољном непријатељу, нема разлога ни да по-
стоји. Не може да постоји.

362
 Тачно, Вукашине. Тачно. Ево, у џепу ми је
лондонски Њус Кроникл од 16. августа, са Ма-
чековом изјавом. Чујте шта каже Влатко Мачек.
Цитирам: „Ако Срби крену лево, ми ћемо мо-
рати десно. Ако они крену десно, ми ћемо лево.
Ако доће до рата, ништа нам друго неће остати,
него да одемо на супротну страну од оне коју
Београд буде подржавао." Ето, тако говори воћа
хрватског народа. Бити увек са непријатељима
Срба, то је хрватска национална девиза. Тако
они, господо, и раде још од половине прошлог
века.
Не верујте у речи политичара, молим вас,
Васићу. И никад не цитирајте политичаре, чак
кад вам је то и корисно. Они се речима не откри-
вају. Они се речима скривају, обмањују и уце-
њују. Па то чини и господин Мачек.
Ја као писац и адвокат, имам више разлога
од вас историчара и професора, да речи не узи-
мам сувише озбиљно. Мећутим, ове Мачекове ре-
чи морамо, на жалост, сасвим озбиљно да при-
мимо.
Страшно је т©, господо, што се ни нас тро-
јица ни у чему не можемо сложити.
Морамо се, Вукашине, сложити бар у од-
брани Југославије.
Слушајте, професоре. Југославија може по-
стојати само ако јој жртвујемо слободу и де-
мократију. А ја нећу такву Југославију. Нећу
државу без слободе и демократије. Ако ми Срби
хоћемо и даље да чувамо Југославију по сваку
цену, а Хрвати теже да је растуре по сваку цену,
ту помирења и споразума нема. Једни или други
морају бити поражени. Ако би ми победили, њих

363
би потчинили неупоредиво теже но што су то
они осећали после уједињења. Таква политичка
и југословенска победа не треба српском народу.
То је једина политичка победа којој он никад и
ничим не сме да тежи. Ја сам, господо, против
споразума Цветковић— Мачек, зато што он није
радикалан: што не води брзом и потпуном одва-
јању Хрвата и Срба.
И шта ће онда бити с нама, господине Ву-
кашине?
Ја знам, као и ви, да се тај наш државни
брак из голе нужде, не може мирно и џентлмен-
ски раскинути. Пашће крв. Пашће крв и ако се
не разведемо.
Признајем, не верујем у могућност договор-
ног разлаза. То су, колико знам, могли да изведу
једино Швећани и Норвежани, али са етнички
јасним границама. Која ће то мудрост да размрси
српска и хрватска црева, запетљана од Дрине до
Уне и од Равних котара до Срема?
У сваком случају, господине Слободане, то
је много лакше но да се чува држава мржњи и
заблуда. Југославију данас држи сила и глупост.
Ви сте нас мало пре опоменули Макијавелијем.
Ја бих вас подсетио на Метернихово искуство:
„Изванредно је тешко сачувати државу у којој
нема ничег вредног за чување," каже искусни
Шваба.
Дуго ћуте, не гледају се. Слободан Јовановић
престаде да чупка брадицу.
Зар ти, Вукашине, збиља не увићаш да је
наступио последњи час да се око Српског култур-
ног клуба окупе сви умни и поштени Срби за
одбрану животних интереса српског народа?

364
 Не увиђам, Драгиша.
Не мислиш, ваљда, да треба бити равнодушан
према националној пропасти?
Ја сам, Драгиша, убеђен да не треба спаса-
пати ниједну државу на штету слободе и демо-
кратије. Додуше, пропаст рђаве државе не треба
ии пожуривати. Ко пожурује њену пропаст, ради
иа њеном учвршћењу.
Гле, гле! Откуд ви стигосте до те идеје?
Као историчар, ви, професоре, боље од мене
знате, да сваки отпор јача власт. Власт најбрже
пропада кад јој се људи не супротстављају.
То кажете ви, који сте били узор непокорног
човека и опозиционог политичара? То кажете ви,
Вукашине Катићу?
Да. И са убеђењем, професоре. Био сам и
остао противник Краљевине. Али сам увидео да
власт најбрже руше они на власти. И њене при-
сталице. Чудим се да и ви то не увиђате.
Ту изјаву од тебе нисам очекивао, признајем.
Ца шта ћемо, онда? Желим да чујем шта нам ти,
Вукашине, коначно предлажеш? — нестрпљиво
пита Драгиша Васић.
Ја вам ништа не предлажем. Ништа. Сматрам
да све велике националне проблеме и Југосла-
вију болесну каква јесте, треба препустити бу-
дућем рату. Овом светском, који је јуче почео.
Рат, једино рат, који је неминован и на нашем
тлу, може пуноважно, са свим историјским и
људским разлозима да одлучи о држави коју је
прошли рат и створио. Оно што је крв створила,
може само крв и да разгради. Или сагради на
бољим темељима. Што се Југославије тиче, по

365
мом уверењу, њу ће рат, њу ће крв, да разгради.
Да јој оконча ово пропадање, започето миром на
наопаким темељима. А то ће представљати ствар-
но национално ослобоћење српског народа и по-
четак његовог великог препорода. Његово исто-
ријско оздрављење.
Не мислиш, забога, да му то историјско
оздрављење носе комунисти?
Таман посла, Драгиша. Мене је највише страх
тих плиткоумних фанатика.
Веома ме брине што се толико разликујемо,
господине Катићу. Аош знак за наш дух и спшту
ствар. Разуверавањем песимисте, може се испо-
љити већа глупост, но пристајањем уз оптимисту.
Рекох вам, чека ме мој Сима Симић, са свежим
вестима, али не могу да одем док ми не одго-
ворите: зашто се ви, Вукашине, толико супрот-
стављате нашИм настојањима, да за судбоносне
догаћаје који наступају, створимо свој нови на-
ционални програм?
Како зашто, професоре? Зато што је српски
народ уморен историјом и великим циљевима.
Од кумановске битке 1912. до Цветковићевог и
Мачековог споразума, прошло је само 27 година.
А за тих двадесет и седам година, ми смо шест
година ратовали за слободу да останемо без сло-
боде, изгубили своју државу да би се ујединили
са два нама супротстављена и непозната народа,
одрекли се свог идентитета да би народима блис-
ким по судбини постали најдаљи. Од народа
ослободиоца, без своје жеље и користи, постали
смо народ поробљивач. Од политичког народа,
поново смо постали р а ја . . . Разочарали се у

366
браћу и навукли њихову нову мржњу . . . Сад смо
Г>ез територије, државе, слободе, циља . . . Опља-
чкани, оголели победници. Из рата у рат, из
искушења у искушење, из обмане у обману . . .
Тај измучен, преполовљен, изобмањиван, морално
н психолошки исцрпен српски народ, не треба
сада спасавати никаквим националним програ-
мима и новим мобилизацијама. Нека се одмори
од великих циљева. Нека испашта своје заблуде.
Нека истрпи своје победе и поразе. Наш народ
може нешто добро да створи и нешто велико да
учини само после дуге патње.
Докле, забога?
Докле год мора, Драгиша. Србин није рад-
ник. Он је борац. Радник има дисциплину, уну-
трашњу и спољну; радник поштује објективно
време, светски часовник. Борац има веру и занос.
И своје, унутрашње време, са часовником у срцу.
Нико народ није опаметио ширењем идеја. Народ
се, како ми је покојни Пашић с правом говорио
1914, опамећује патњом и трпњом. Не треба га,
господо, пожуривати у сазревању кроз патњу и
грпњу. Не треба га гурати на нови рат, док он под
својим стопалима не осети да се стари пут окон-
чао. Тад ће он сам, непогрешиво, кренути једи-
ним путем који има.
Занимљиво, занимљиво! И од вас неочеки-
вано, господине Вукашине. Стигли смо до праве
теме за озбиљан разговор. Да ме не чека Сима
Симић, данас бих се и вечере одрекао да распра-
вимо: кад и зашто један народ напушта пут,
којим је дуго ишао кроз историју? Ако немате
преча посла, свратићу сутра око пет. А о овоме

367
о чему смо до сада разговарали, мој је закључак
прост и јасан: Јако српство — јака Југославија.
Слободан Јовановић се рукује са обојицом
и одлази лагано, погурено, са торбом пуном
књига.

28
РОБИЈА Н А РОБИЈИ

Одмах после првог ручка који сам на бри-

жан захтев друга морао да поједем, започео је
мећу нама разговор о мом хапшењу и држању
у полицији. Иако сам се остатком свог достојан-
ства бунио да се покорим самовољној процедури
саслушања и ислећења од стране партије, тај
друг ме сломио својим старањем за мене, бригом
за моје здравље, а нарочито очи, својим саветима
како да се физички и психички сачувам у усло-
вима робије. Тај интелигентни и осећајни човек
лепог лика, београдски студент, просто ме под-
митио и покорио својом снажном другарском
љубављу, коју, бар по мом искуству, имају само
неки комунисти, својству и моћи која ме у скоп-
ским касарнама 1914. и Богдану привукла. А ја
се ниједној доброти, ниједној љубави не могу
да супротставим. Побећују ме. Па сам му сасвим
искрено испричао све о хапшењу и провали
четворице другова коју сам извршио. Нисам се
усудио да му изразим сумњу да ме Мршави пре-
цао полицији; изоставио сам му и оно лажно
признање из сажаљења према Момчилу. Док сам
му говорио зашто и кога сам провалио, његово
лице се брижно, паћенички зборало, узнемириле

368
су му се руке, уплашио сам се: можда му је неко
од тих које сам провалио полицији брат или
најбољи пријатељ? Журио сам ка крају испове-
сти, да што пре чујем какву сам то несрећу њему
лично нанео. А он ми каже: „Знаш ли ти да је
Коминтерна променила став о држању пред клас-
ним непријатељем и дала нову директиву — ни-
шта не признати. Ништа. Без обзира на доказе и
терећења на суочењима. Ни реч непријагељу о
постојању организације и илегалном раду. Не, и
само — не! То је до суда наш одговор батина-
шима.“ „Ја сам, друже, страховито тучен и му-
чен.“ „Батине ниси могао да поднесеш?" „Нисам
могао дуже од четири-пет дана. Слаб сам човек,
друже." „Не жури са изјавама, Катићу. Ниси ми
разјаснио битиу ствар. А без искрености, треба
да знаш, ти никад нећеш изаћи из самице и кад
будеш у колективу." „Дајем ти реч, да сам
сасвим искрен. Немам разлога да то не будем."
„На жалост, ниси, друже Катићу. Иако дајеш
капитулантске изјаве. И скриваш се иза њих."
„Откуд се скривам? Ја сам ти искрено признао
своју слабост." „Човек који дубоко верује у свој
идеал, може све." „Не верујем да човек може
све. Ни кад фанатично верује у идеал. Мећу ми-
лионима, колико је таквих који могу све?" „Бољ-
шевик може све за своју партију и идеал. Раз-
мишљај о себи темељито, размишљај о свом убе-
ћењу и сумњама. Сумње не издрже батине. Ту
је твој проблем. Сумње. Ево, за подстицај, донео
сам ти „Историју робије" у којој ћеш видети
ко су издајници, ко хероји партије, како мисли
и како се бори савестан, убећен комунист."

369
 Покушао сам да одбијем читање тог текста
писаног густим ситним, савршеним рукописом,
али ме друг својом скоро нежном упорношћу
приморао да примим тај робијашки летопис и
оставио ме да читам. Нисам могао. Одбило ме
драстично упрошћавање човека, то своћење чо-
века на храброст, веру у партију и дисциплину;
на предодрећено жртвовање револуцији. Пони-
жавао ме тај религијски ступањ свести и начин
бољшевичког преваспитавања. Размишљао сам о
старим просветитељским илузијама о човеку, које
су еволуирале до бољшевичке редукције, поку-
шавао да разумем и историјску Нужност и сврхо-
витост те редукције, кад ми је неко закуцао на
врата ћелије и рекао: „Катићу, чувај се фракцио-
наша. Врбује те за левичаре онај тип." „Ко сте
ви?" „Кад преживиш оно што сам ја преживео,
схватићеш ко сам." Нестало га. Где сам, заиста,
где сам? Одгонетао сам то не одгонетнувши до
вечере коју ми је донео друг, шапнувши ми да
у чорби од купуса има и комадић меса, а донео
ми и пола јабуке и коцку шећера из колектива.
„Како ти напредује рад?" — упитао ме и на моје
ћутање, наставио: „То је најтежи и најзначај-
нији рад у твојој биографији. Савлаћивање пасјег
егоцентризма. Побећивање оног твог опаког анар-
хоидног индивидуализма, који те одувек удаљавао
од партије и утапао у ситнобуржоаску и инте-
лигентску мочвару." Одгурнуо сам храну: „Да се
ми, друже, разјаснимо, Јеси ли ти мој католички
исцелитељ, мој душебрижник, или си робијаш,
кажњеник као ја?" Он се лепо, чедно насмејао:
„Шта ће ти та литература, Катићу? Бајата, реак-

370
дионарна литература. Са те идејне позиције не
можеш напред." „А шта је теби — напред?" „Да
поштено сагледаш корене својих грешака и за-
блуда. Да савесно процениш штету коју си нанео
партији. Дужност ти је да се припремиш за
искрен насгуп пред колективом. Са том реакцио-
нарном и малограђанском прљавштином у глави,
ти не можеш да ступиш у чисте партијске ре-
дове." „Нећу у чисте! Остаћу са прљавима!" —
повикао сам и свашта му рекао. „Катићу, дру-
гарски те молим: кажи све шта ти је на души",
рече ми благо у мом збуњеном ћутању. „Данас,
кад си ти отишао, неко је куцао на врата ћелије
и рекао ми да се чувам фракционаша. Рекао ми
да си ти тип који ме врбује за левичаре." Он
се танко осмехнуо и заклимао главом: „Неки
фракционашки гад. Такви су они.“ „А шта си
ти?" „Трудим се да будем комунист, који часно
и доследно следи своју партију и Комингерну."
„А какво си ти имао држање у полицији? Колико
си осућен?" „Добио сам пет година на суду и
две накнадно. А на полицији сам имао правилно
држање. Ништа нисам признао." „Јесу ли те ту-
кли и мучили?" „О, да. Још како. Жила, вешање,
игле под нокте. Погледај!" — пружио ми обе
шаке, раширивши прсте. На дугим, витким прсти-
ма видео сам унакажене нокте и јагодице. „Ја
сам ти одмах признао да сам слабић", рекао сам
му с поштовањем и потиштен. „Слабић сам. Шта
могу?" — поновио сам два-три пута док је он
замишљено ћутао. „Најпре, вечерај. Ево ти и
једна цигарета из колектива. А ноћас размишљај.
И не сажаљевај себе, Катићу. Док не победимо

371
себе, не можемо да победимо ни класног непри-
јатеља. Лаку ноћ."
Те ноћи дуго сам размишљао о њему и вре-
мену у којем живимо. Из овог оиаког света, из
духовног и моралног расула Европе у којој
узмичу слобода и дух, из овог безнаћа пред по-
бедничким наступом германског зла, човека и
човечанство можда може да спасе само велика
жртва, само идеализам проверен и забадањем
игала под нокте! Да! Будућност — то је питање
духа, оног духа који може немогуће. Такав дух
никада нисам имао. А хоћу да променим свет.
Хоћу с људима несаломљивог духа и тела да
учествујем у тој промени. Победи себе, Иване
Катићу! Повиј се, нећеш бити мањи но што јеси.
У таквом расположењу сачекао сам друга
који ми је донео некакав доручак, а ја сам га
одмах упитао има ли цигарету. Дао ми своју,
припалио и рекао: „Слушај, Катићу. Ми смо но-
ћас дуго разговарали о теби и одлучили да ти
дамо хартију и оловку, па ти лепо, искрено и
савесно, напиши партији извештај о свом држању
на полицији. Сматрамо, да ћеш тако лакше свга-
дати своју малограћанску сујету и интелекп ал-
ску уображеност. Знам, страшан је то бедем,
поготову пред интелектуалцем. . . " — није ое до-
рекао, сажаљиво се осмехнувши. Дорекао сам га
ја у себи: поготову интелектуалцем буржујског
порекла и студијама на Сорбони, који живи од
ренте у луксузној вили на Врачару, итд. Сигуран
сам да ми ни Богдан не би набројао толико „пра-
родитељских грехова", толико препрека ка истин-
ској припадности комунистичком покрету. За-
молио сам га да ме остави.

372
 Размишљао сам и закључио: ако пред Вујко-
вићем нисам издржао батине, и онако понижен
провалио четворицу својих другова и партијску
везу са Централним комитетом у Бечу, зашто
бих сада парадирао интегритетом и достојанством
пред једним интелигентним комунистичким идеа-
листом, херојем у полицијском мучилишту, који
врши своју партијску дужност? Када сам одго-
ворио на она питања иследнику Краљевине, шта
имам да скривам пред иследником Партије? И
шта значи то бити пред полицијом слаб, а пред
партијом јак? Издати под мочугама и жилама,
то је било неизбежно, јер сам слабић, а испове-
дити издају друговима, е, то је повреда интегри-
тета моје личности! Застидео сам се свога отпора
и свега што сам изговорио другу, сео сам и до
ручка, мучећи се под ћелијском светлошћу, на-
нисао своју исповест, у којој сам описао своје
хапшење и сва саслушања, не прећутавши ни оно
признање из сажаљења према Момчилу. Исиовест
је, несумњиво, темељни институт вере. И претпо-
ставка оног сократовског сазнања себе. Она је
пут ка истини и почетак сваке љубави. Лакну-
ло ми.
Дочекао сам друга с радошћу и захвалношћу
за доброгу. Ваљда први пут откад сам на робији,
појео сам све што ми је донео и два ораха из
колектива. Дао ми и своју цигарету. Желео сам
да разговарамо, али он ми се извинио: мора на
предавање. Цело то поподне мислио сам врло
рћаво о себи, распетом измећу стварности и своје
представе о њој, неспособном да се прилагодим
реалном и једином, распетом измећу комунисти-
чке идеологије и класичног граћанског образо-

373
вања, између делања и морализаторства, слободе
и дисциплине. . . Тешко незадовољан својом ме-
кушном, скептичном, преосетљивом природом,
схватио сам да ће без делатне и сврховите усме-
рености, без строгости према себи и другима, мој
живот у нечасном поразу да се оконча. Једва сам
чекао друга да ми донесе вечеру и поведемо раз-
говор о револуционарном карактеру неопходном
овој епохи.
Мећутим, он је опет журио на неки састанак
колектива, а ја спреман на пртчињавање иартији
и помирење с друговима, спавао сам те ноћи
заиста као заклан.
А друг ми је уз доручак донео и своје бри-
жно и лепо лице са мишљењем: „Твоју изјаву
другови сматрају непотпуном. Ми је оцењујемо
и неискреном у нехшм битним моментима. Стога
ти је наложено да даш допуну по следећим пи-
тањима. . . “ Прекинуо сам га разочарано и ср-
дито: „Зар сам вам ја неискрен?" „Ниси, на жа-
лост, прешао свој Рубикон". „Који то Рубикон
још постоји у мени, који сам живот посветио
револуцији?" „Постоји, посгоји, Катићу. То је
онај егоизам и самољубље, што разликују човека
буржоаске, егоистичне епохе, од човека револу-
ције и социјализма. То је она баријера која
раздваја ситнобуржоаског интелектуалца од пар-
тијског интелектуалца. Фразе си говорио, све
саме фразе, друже Катићу. А ради се о ширењу
непријатељске провале у тврћаву наше партије."
Тако и у том смислу поповао ми је дуго. Рекао
сам му да говори глупости, да је све што сам
написао сушта истина и да ми не пада на памет
да вршим било какве допуне. Он се замислио,

374
намрштио, загледао преда се. Онда ми је тихо и
као поверљиво препричавао позитивне примере
праве комунистичке самокритике, које сам ја
доживео као примере тешких људских падова и
самопонижења, и то му рекао, упитавши га:
„Реци ми, који политички разлози налажу иар-
тији, вама бољшевицима, да захтевате и од мене
такав мазохизам? Зашто ви захтевате да трипут
кажем да сам слабић, кад сам то рекао један-
пут?" „Ниси био убедљив, Катићу. Из твог при-
знања још увек звечи фраза. Бљешти таштина и
самољубље. Треба да увериш партију да си заи-
ста сагледао све узроке и негативне последице
своје издаје." „Пошто сам признао да сам био
слабић, иако то у ствари нисам, треба да кажем
да сам и покварењак, гад, подлац, полицијски
провокатор, то желите?" „Не вулгаризуј ствари.
Ваљда схваташ, богаму, да илегална, револуцио-
нарна партија, изложена страховитом прогону
и терору, ако жели да се сачува уништења и
оствари идеале своје класе, мора непогрешиво
да бира свој кадар од најбољег људског мате-
ријала. А ти из искуства мораш знати, колико
су људи непоуздани и како се топе под високим
температурама и притисцима. Чак и кад су из
радничке класе, а камоли кад су из буржоаских
салона. Партија мора од својих људи и ириста-
лица да тражи највише . . . Мора да им оштри
свест, шири зенице, стално челичи вољу. У на-
порима и опасностима, страдањима и подвизима.
Искреношћу и непОдмитљивошћу. Ко је опорту-
нист према себи, опортунист је и према непри-
јатељу, унутрашњем и класном. А опортунизам
је најопаснија болест револуционара. Смртоносна.

375
Зато, Катићу, морамо своје слабости јасно сагле-
давати и из корена чупати." „Па што сад ја треба
да чиним?" — прекинуо сам га у понављању.
„Просгу ствар. Увери партију да заиста увићаш
своје слабости и њихове узроке. Изрази дубину
своје издаје. Само ти тада партија може пове-
ровати да ћеш моћи превазићи своје слабости."
„Пошто напишем и потпишем да сам подлац и
издајник, нико и ништа, је ли тако?" „Не вулга-
ризуј, Катићу." Нисам више могао да се савла-
ћујем. „Не подваљуј, друже. Искреност је за
тебе одрицање од свог интегритета и достојан-
ства. Уз жестоко пљување самог себе. Стари је
то метод предаје душе. И остави ти мене иа ми-
ру." „Типично индивидуалистичка фраза! Како
ти не схваташ да мој интегритет постоји само
у интегритету моје партије, да је моје достојан-
ство у достојанству револуционарног колектива,
да је моја воља у вољи авангарде. А не изнад и
изван ње. Поштовање личности, слобода лично-
сти, слобода воље, све је то, друже Катићу, стари
трули либерализам и отрцана реторика буржоас-
ког лицемерја."
Тако је углавном текао разговор измећу мене
и мог Душебрижника, хероја пред класним не-
пријатељем, вероватно и члана Кажњеничког ко-
митета партије — „Какића", и ја сам на крају
одбио да допуним своју писмену изјаву. Никад
ми није била даља партија — црква, и идеоло-
гија — теологија. Немир ми изазвала једино лич-
ност мог иследника, друга — исповедника, друга
— исцелитеља; мучило ме то лепо, интелигентно,
рекао бих, племенито „лице партије"; мучио ме
тај модерни Сен Жист, тај проповедник и заступ-

376
ник „терора у име врлине". Свирепи свегац! Тра-
гични идеалисг. Богданов брат. Ако такви људи,
Богдан, Воја и Раде Вујовић, Мустафа Голубић,
Друг Јаки, Коста Новаковић, Филип Филиповић,
па, ево, и овај друг робијаш, они поштени, хра-
бри, паметни, ако сви они верују у то што говоре
и чине, смем ли ја бити сигуран да сам у праву
својим отпором према њима, њиховим идејама и
моралу? Да ли су и они само фанатизовани
идеалисти, или разборитије и јасније виде ствар-
ност, дубље разумеју свет од мене, знају једини
пут и средства његове промене? Нисам ли ја
доиста само један егоцентричан, ситнобуржоаски
индивидуалист, неспреман на велику жртву за
велики идеал?
Копрцао сам се у тој ступици, а неко је опет
закуцао на врата ћелије: „Не попуштај, Катићу.
За левичаре, најбољи комунист је — најгрешнији
комунист. Тај фракционашки тип хоће да те
претвори у великог грешника." „Зашто? С каквим
циљем?" — питао сам непознатог, јер по гласу
нисам био сигуран да је то онај исти који ми
се јуче јављао. „Рекао сам ти: за стаљинце, нај-
бољи је комунист-издајник." „Не разумем!" „Про-
сто као пасуљ. Грешник је за свагда греш-
ник. Издајник је за свагда издајник. Таквоме
пада глава, или мора да слуша без приго-
вора. Покоран до смрти. Не дај му душу." „Не
схватам" — изазивао сам овог другог душебриж-
ника, јеретика. „Зар ти није рекао да истресеш
душу као стари џеп? То значи да признаш да си
пачавра." „Шта ћу му такав?" „Да те потчини и
завлада тобом, будало!" „Опет не разумем" —
упорно сам га изазивао, иако сам, наравно, схва-

377
•гао све. „Шта ће партији послушан и покоран
комунист? Послушан револуционар није револу-
ционар. Само слободни људи могу да ослобаћају
друге'. Само поносни могу да поштују људе. Је-
дино праведни, могу да донесу правду. Је л' се
ти то смејеш?" „Слушам те, настави". „Само још
ово да ти кажем: послушни и покорни, као и
фанатици и макијавелисти, не могу да изврше
промену света. Они могу само да промене власт."
„То је хартија, то су теоретске тракалице, Ка-
тићу! Они послушност и покорност називају дис-
циплином. А без дисциплине, то си, ваљда, одавно
сазнао, нема јединства мишљења у партији. Без
јединства мишљења, нема јединства акције. Без
јединства револуционарне акције, нема победе и
социјализма. Је л’ тако?" „Слушам те.“ „И ко
жели победу над буржоазијом, мора да пристане
на неприкосновену хијерархију и потчини се сва-
ком ко је у партијској хијерархији изнад њега.
За узврат има право да потчиии оног испод себе.
И кад се тај стаљински ланац повеже са исто-
ријском закономерношћу и нужпошћу, онда
имамо бољшевичку партију на челу са генијал-
ним воћом другом Стаљином. Јесам ли ти сада
јасан?" Нисам хтео да се лишим овог незнаног
и невидљивог, а храброг сабеседника, па сам при-
љубивши лице уз „шпијунку" питао: „А којој
партији или фракцији ти припадаш?" „Оној којој
и ти." „Ја нисам десничар, то да знаш." „А, ти
си још под утицајем Богдана Драговића? Ништа,
ништа. Опаметиће те друг Какић. Он овде влада
са својим секретаром. Ти си сада његов кажње-
ник. У здравље!"

378
 Остао сам ослоњен на врата, приљубљена че-
ла, док ми нису утрнуле ноге, док ме кичма није
лаболела: шта сам сада? Не прихвата ме ни
друг-душебрижник, који је овде у некој власти
пад душама и савестима, неће ме ни овај, по
свему судећи опозиционар, јеретик и прогнаник
из колектива. Или је овај други, што наметљиво
личи на робијашког ћавола, традиционалног ку-
шача дуалистичког човека — прави провокатор,
човек мог иследника? Шта ће бити мој крај
овде? Као повратак болести, осећао сам надо-
лажење старе, наћмећерске туге: нема човеку
спаса. Ни од себе, ни од других. Од те туге про-
зебао сам до коштане сржи. Цвокотао сам, иако
је напољу мај. Грозница.
Тога дана, друг ми је замишљено, некако
сав сетан, доносио храну из колектива не испо-
љивши жељу да настави разговор. Очигледно је
схватао моје стање. То његово ћутање с врло
пажљивим, нежним понашањем и бригом за мој
ослабели вид, доживео сам као неспоран доказ
његове интелигентне доброте. Ако је и неискрена,
ја пристајем на подвалу добротом. Тако се благо
и идућег дана понашао, а онда ми се за доручком
обратио: „Друже Катићу, надам се да си за ова
два дана и две ноћи свестрано сагледао себе и
схватио корене своје слабости које су те одвеле
у издају. Ево ти папир и оловка, па данас допуни
своју изјаву. Другови желе да се твој проблем
што скорије реши и да прећеш у колектив". „А
је л’ то Какић жели?" дрхтао сам. Он ми се изне-
наћено и замишљено загледао у зенице, као да
не зна шта да ми каже због повреде те свете
тајне: ја непартијац, откуд смем да знам да по-

379
стоји кажњенички комитет партије звани Какић?
И још говорим о њему! Скратио сам му недоу-
мицу: „Нећу да пишем никакве допуне своје
изјаве. Све што сам имао да кажем, рекао сам.
Оставите ме на миру." „Ја бих те замолио, друже
Катићу, да добро размислиш куда води такво
твоје држање." „То више није нити ће бити пред-
мет мог размишљања. Наш је разговор о тој
теми окончан." „Па ти радиш против себе, Ка-
тићу." „Нека! Ако се кроз овакво чистилиште
ступа у ваш црвени колектив, у ваш бољшевички
рај, ја без колебања скачем у пакао." Друг-ислед-
ник ме још запитао да ли сам после пресуде на
робију тражио помиловање или условну казну.
Када сам се обрецнуо — „Наравно да нисам!" —
он се одобровољено осмехнуо и отишао. Остао
сам очајан.
Да скратим доживљаје бољшевичког искуше-
ника у црвеној самици, пред ступање у комуни-
стички колектив. Наредних даиа, друг је још
једном са истим стрпљењем и скоро нежно по-
кушао да ме наговори да „психолошки, морално
и идејно напустим антипартијску позицију и с
часним намерама и поверењем ступим пред Ко-
лектив", што сам опет одлучно одбио, изјавивши,
да до краја робије не желим да напустим самицу.
Потом се опет чуло наговарање оног невидљивог
из ходника да истрајем у побуни и не поколебам
се ни пред бојкотом, јер „они су у већини", а
ја сам га отерао тамо где Срби терају све, и себе.
Али су бољшевици добро знали да самица није
адекватна казна за оно што сматрају издајом;
да усамљен издајник није себи само издајник;
да може да мисли и заборави на свој грех, јер

380
еавест је лењ и само код правих верника, и на
тренутак, жесток терач; бољшевици знају да је
издајник — издајник, тек онда кад је то другима,
свима, кад то ниједног часа не може да заборави.
Зато ми моји другови, поштени и храбри људи,
највећи идеалисти овог века, не допуштају да не
мислим на своју кривицу и не испаштам свој
грех.
Поново се уверавам: Од свих тиранија, нај-
тежа је тиранија усрећитеља.

29

Друг из вишег форума језиком одваја папи-

рић из пакетића, и почиње вешто и ритуално да
завија цигару.
Зора шапуће Борки:
Кладим се у живот, да је радник!
Борка одречно врти главом:
Вечити студент сељачког порекла.
Онда је на робији научио онако да лизне
папирић.
Масовик. Зна како се треба приближити оби-
чном човеку. А истовремено се камуфлира као
илегалац.
Доста вас две! — опомиње их Мишко и на-
ставља да говори о последњој директиви ЦеКа
СКОЈ-а: Наш главни задатак је да ујединимо
омладину свих радних слојева и свих национал-
ности у борби за мир и одбрану земље од пре-
теће фашистичке опасности. Нас чека судбина
Чехословачке и Пољске . . .

381
 . . . Почиње трка коју Балкан до сада није
видео. Биће то највећа спортска сензација на тлу
Југославије у миру, измећу два светска рата. Трка
асова и хероја новог доба. Ту трку гледа милион
људи. У Београду, Европа ће данас добити свог
првака до завршетка другог светског рата. Борбе
ће се водити измећу четворице најславнијих во-
зача на свету, Хермана Ланга, Манфреда фон
Браухича, Милера и Нуволарија. Са тим џино-
вима, бориће се и наш јунак Бошко Марковић.
Бориће се Давид са Голијатима. Биће то митски
призор . . .
Да би могли успешно да се припремимо за
будуће револуционарне задатке, неопходно је да
се изборимо за монолитно јединство наших ре-
дова. Све опортунисте, фразере и секташе — на-
поље! — говори Мишко и шиба погледом На-
лета и Владу који искренутих глава слушају спи-
кера.
. . . Ево непобедивог Хермана Аанга у белом
пуловеру. Шамиион који је својом храброшћу и
срећом ушао у елиту светских возача. Овде у
Београду, Херман Ланг брани титулу првака
Европе. Ове године он је седам пута победио све
светске возаче, па и свог кума Карачолу. Човек
који има живце као конопце, најсрећнији је во-
зач на свету, фаворит је ове величанствене
тр к е. . .
Чујеш ли, Владо, то пљескање и урлање бе-
словесне масе једном хитлеровцу? Са таквом
свешћу, нити ћемо се одбранити од фашизма,
нити ћемо извести револуцију — шапуће Мићун,
а Влада му одговара:

382
 Не секташи! Слушај Мишка!
. . . Долази Манфред фон Браухич, вечити
други. Вицекраљ аутомобилизма, најопрезнији
возач на свету. То је племић у чијим жилама
тече бензин. Фон Браухич вози заиста као ћаво,
лудо и непогрешиво. Тај мудрац не покушава не-
могуће, зато не стиже први. Њега не мучи јед
таштине. Он је победник сујете. Манфред други
учи нас мудрости: човек је смртан, а трке су
вечне. Стиже онај који трчи . . .
Тај фон Браухич је прави фашист! — шапну
Мићун Влади, а овај му узврати:
Рекао сам ти да не секташиш.
Да би СКОЈ могао да изврши задатак пред-
водника младе генерације, морамо да поведемо
још одлучнију борбу против троцкиста, тих под-
лих агената фашизма који у последње време
дижу главе.
. . . Ево Нуволарија! Ево летећег Италијана,
у жутом пуловеру, плавим панталонама, црвеном
шлему. Он је наславнији стари возач, а има свега
четрдесет осам година. Нуволари има шансу да
свој музеј трофеја обогати пехаром нашег краља
Петра Другог, најмлаћег краља на свету. Љуби-
мац је публике, чујте овације.
Наивни и јадни Срби. Заборављају да је и
Италија фашистичка, — каже Мићун, а Влада
ћути и труди се да слуша Мишка:
Ми морамо да очистимо своје редове од опор-
туниста, разноразних идеалиста и смутљиваца
који су дошли у наш покрет из малограћанске
и буржоаске средине.
Тако је, друже Мишко! — одобрава друг из
вишег форума.

383
 Зора кришом мотри Владу; он види њену
бригу за њега и осмехну јој се.
. . . То је Херман Милер. У црној капи, љу-
бимац жена. Млад, леп, хладнокрван. Човек спо-
собан за највећа изненаћења. Наше даме прире-
ћују му невићене овације, чујете ли? Милер ће
у бесомучној брзини улазити у кривине, клизати
се и, будите сигурни, неће скренути са стазе. . .
И изгореће жив, за неки пишљиви пехар на-
шег краљића. Замислите, другови, зашто гину
људи! — упаде Нале у Мишкову говорничку пау-
зу и наљути га.
. . . Ево нас! Ево нашег Бошка Марковића да
заступа југословенске боје. Долази да се бори у
најславнијој људској борби? неравноправној! А
неравноправна борба, то је наша историја и наша
судбина. Победник се зна. Бошко Марковић је
већ победио! Чујете ли срећни Београд, Србију,
Југославију, милион људи који грца од среће.
Нечувено. Сви су оставили јела и пића, расечене
лубенице и диње, недоједене пите, непопивена
вина. Прекинута су љубавна флертовања и ро-
мантични почеци на калемегданским клупама.
Невићено!
Мишко, могу ли нешто да предложим? — пи-
га Влада.
Остави за тачку разно.
Немамо ту тачку. Предлажем да прекинемо
састанак док трају трке.
Друг из вишег форума посматра га пажљиво,
смешкајући му се присно преко цигаре: зна ми
оца, радосно закључи Влада, али Зора порумене
од стида; Јоца гледа у чаршав као да га није
чуо; Еале се одобравајуће смејуљи; Борка се

384
одлучно не слаже са прекидом састанка због
трка; Раде тужно зури у сунце које се спушта
на Фрушку гору; Мићун се обраћа другу из ви-
шег форума:
Ја мислим, друже, да ми више немамо вре-
мена за забаве.
Немамо, друже. Али ако је вама занимљиво
то буржоаско гладијаторство, можемо на часак
да прекинемо.
Није занимљиво! — каже Зора.
Са њом се слаже већина; Влада их мало пре-
зире, мало и сажаљева због њиховог буквалног
схватања дисциплине; Мишко нешто говори, али
се не чује од страховите грмљавине мотора; испод
њих проломи се тутањ и густо засмрде бензин.
. . . Ланг води трку! Одмах се види првак све-
та. Псдесет метара за њим јури Нуволари, Милер,
Браухич. Наш достојанствени Бошко гура напред
свим срцем. Ланг лети напред, Ланг ће сигурно
победити. Од страха, народу је застао дах. Над
Београдом у овом часу нема више птица у ваз-
духу. Невићено! Сад су миш и мачка у истој рупи
од ове апокалиптичне грмљавине. Урлају машине,
лете чудовишта, тишином небеса над нашим ре-
кама грми будућа апокалипса. Повијају се јабла-
нови и тополе искићене децом. Обзнањује се ве-
личанствена, страшна будућност — двеста, три-
ста, пет стотина, хиљаду километара на час! Чо-
век ће и телом досегнути брзину своје мисли . ..
Нечувено!
Треће, другови, и у нашим редовима још по-
стоји нејединство мисли и акције, још влада не-
јасноћа око генералне линије партије, још по-

385
стоји небудност према класном непријатељу —
говори вичући друг из вишег форума. — Зашто
другови? Благодарећи нашем гњилом либерали-
зму и небудности, ви врло добро знате колику је
штету нанео партији познати троцкистички гад и
полицијски провокатор Иван Катић . . .
. . . Летећа чудовишта својим фијуцима сави-
јају тополе и јабланове, деца падају на земљу
као зреле крушке. Апокалипса, апокалипса! Н'е-
вићено! Ланг подиже руке са водана и зауставља
кола. Прелазе га Милер, Браухич, Нуволари. Шта
се догодило најсрећнијем тркачу?
Није Катић једини, другови. Ти интелекту-
алски типови, ти филозофчићи, некаква писка-
рала и бандити Рихтмани, Ристићи, Богданови,
Бретони, Срзентићи и разноразни издајници и
штеточине, о којима је писао последњи Проле-
тер . . .
.. . Лаигу је камичак ударио у наочаре! Нај-
срећнији одустао од трке! Несхватљива је, за
свагда је несхватљива људска судбина! Један ка-
мичак, невидљиви камичак одлучује о поразу и
победи, о животу и смрти људској. Невићено!
Али Бог чува велике! У несрећи коју нико не
преживи, Ланг извукао главу и остао најсрећнији
возач на свету. Сад је на челу трке наш Бошко
Марковић. Сад је последњи први! Дивна обмана,
она обмана која је најслаћа човековом срцу. У
кругу влада метафизика. У кругу нема првог и
иоследњег. У кругу свако може бити и први и
последњи. На северним и западним странама Ка-
лемегдана, народ луди од одушевљења: види Бо-
шка Марковића испред Браухича, Милера, Нуво-
ларија. Србин је испред Немачке и Италије! На

386
Бошка Марковића се бесомучно, дивљачки, звер-
ски стуштили Браухич, Нуволари, Милер. Опет
га прелазе. Невићено! Браухич избија на чело.
Фон Браухич ће бити победник, двеста метара
испред Милера и Нуволарија, то је недостижно!
Наш је задатак да продиремо свуда где живи
и ради омладина. Сваки поштен и млад човек је
данас незадовољан. Искористите то, другови. У
сваком младом човеку пронаћите разлог за по-
буну, освешћујте му незадовољство, одредите му
циљ и средства борбе! — виче друг из вишег
форума и гаси опушак о оџак.
Влада Драговић се одлучи да узме реч, само
зато што му друг зна оца:
Ја сматрам да у овим данима треба највећу
пажњу посветити васпитном раду и изучавању
марксизма-лењинизма. Треба одмах у школама
и фабрикама, систематски да почнемо са изуча-
вањем Историје Свесавезне бољшевичке партије
— застаде: Зора се мршти, схвата: зашто он
ингелектуалац, мора увек да говори о марксизму
и лењинизму, тој слабој страни свих радника у
комитету?
Правилно, Драговићу. Историја Свесавезне
комунистичке партије бољшевика садржи у нај-
сажетијем облику револуционарна искусгва и
мудрост партцје, која је извела Октобарску рево-
луцију и изграћује социјализам на шестини зем-
љине кугле. Правилно, Драговићу!
Влади је мило у души што му се друг из
вишег форума обратио са Драговићу, једино
њему по презимену, дакле, зна чији је син; у
мукама ових дана, то је једина његова иобеда;
не слуша друга, занесе га мисао: кад ће доћи и

387
да ли ће доћи тај дан, тај састанак, на коме
ће његов отац бити друг из вишег форума, не
безимени друг, него чувени, славни Богдан Дра-
говић, члан ЦеКа, секретар ЦеКа, кога знају сви
комунисти? Какав ће то митинг бити у Београду,
ка коме говори Богдан Драговић! А ујак каже да
он сјајно говори . . .
. . . Око писте испод Калемегдана брзина је
оголела дрвеће. Нигде листа! Црне се голе тополе,
јабланови и кестенови. Невићено! Судбина одсту-
па да нам буде још неизвеснија, па је вечити
други, Браухич, сада убедљиво први, и сигурни
побсдник. Београд ће остати у историји аутомо-
билизма. . .
Другови, да нрећемо на трећу тачку дневног
реда — виче Мишко. — Извештај о нашим акци-
јама и задужењима. Најпре ћу вам ја рећи, како
сам организовао бојкот Рајка Бањца, нропагатора
слободне љубави и иознатог провокатора.
. .. Браухич улеће у кривину код фрапцуске
амбасаде и гле, гле! Заошијава се у круг! Чигра
је, невићено! Стаје Браухич! Несхватљиво, апсо-
лутно све је стварно несхватљиво на овоме свету!
На жалост, ту су неки скојевци испољили
очајно ниску свест — виче Мишко у грмљавини
мотора - - Мислим пре свега на Наћу Дуковић,
која није прихватила одлуку партије да се Бањац
бојкотује на студентском излету. Са својом кон-
ституционалном малограћанском природом . . .
Влада зна: чим Мишко заврши и изговори
критику својој сестри, мора он да извести како
је организовао бојкот свог ујака. Престаје да
слуша спикера и прати трке; смишља да ли да
именује свог ујака: подлац, француски бандит,

388
великосрпски агент, буржоаски дегенерик, како
га називао друг из вишег форума? Слуша Мишка
како прибрано и хладнокрвно раскринкава се-
стру. И завиди му на тој моћи и мрзак му је
због тога. Мора смоћи снагу да говори што мир-
није, као да је реч о непознатом човеку. Види
Зору која га забринуто и уплашено гледа својим
шаренкастим, смећим, заиста дивним очима. Шап-
ну јој:
Не бој се.

30

. . . На Браухича јуре Нуволари и Милер,

катастрофа је неминовна! Човек мора да плати
моћ и славољубље . . .
Катарина Недељковић зграби Најданову руку
и пршга се уз њега:
Шта ћс сад бити, шта ће бити с Бошком?!
Најдан Тошић је нежно пригрли, узбућен,
срећан:
Не бој се, мила моја!
.. . Милер и Нуволари га не виде иза кри-
вине, катастрофа је неизбежна!
Катарина зажмуре и први пут у животу зари
лице у Најданова прса, изгубивши дах за Бошком.
Најдан је снажније и заштитнички пригрли, први
пут тако од кад је воли.
. . . Браухич тера своја кола у супротном сме-
ру, склања се са стазе да они проћу, браво пле-
мићу! Милер и Нуволари фијукнуше поред њега,
несрећа је избегнута! То само немачки аристо-
крата може, то једино Манфред фон Браухич

389
може! И ево тог џентлмена, тог краља писте,
окреће кола и са смешком одјури за њима. Не-
вићено! Даме и господо, јединствен призор људ-
ске племенитости и великодушности . . .
Опет ништа! Жив је! Бајка, ништа није било!
— узвикује разочарани Растко.
Катарина се откиде од Најдана и ставља ма-
рамицу на уста и нос, не подноси смрад бензина
и уља; уздахну:
Фала Господу Богу. А где је Бошко? Шта
је са Бошком?
Иде Бошко, не брините. И то сад испред
свих! — рече разочарано и јетко Најдан: да се
тај сероња сударио са Браухичем, постао би сла-
ван. Била би то његова највећа победа. И све би
се у животу решило на најсрећнији начин. Бошку
— слава, споменик би му подигао испод Мештро-
вићевог Победника, мени — Кагарина.
Од фрапцуске амбасаде избија Бошко Марко-
вић и сам пројури поред трибине поздрављен
аплаузом, али по Катаринином осећању пе онако
како заслужује једини представник Југославије.
Она му пљеска најдуже и притом запажа да на-
род са калемегданских страна и из парка, дуже
н срдачније поздравља свог тркача од блазиране
господе са трибина, која се диви свему што није
српско; то је тај исти сој који је у прошлом рату
сачекао Швабе у Београду, окупаторским офи-
цирима правио вечеринке и прирећивао соареа, а
после рата, у одушевљењу Солунцима, разбијао
своје српске груди. Чак се и њена Вера, ћерка
једног Дамјана Недељковића, излућује Милером!
Аепим Милером! Јадно српство!

390
 . . . Нуволари вози равномерно, искусно, си-
гурно, потврђујући да су чак и у спорту мудри
Грци били у праву, верујући у моћ старости.
Али Милер виртуозно и ризично сече кривине!
Опет неизвесност! Живот је неизвесност! Све је
неизвесност! Милер прелази Нуволарија, овај га
не испушта, невићена борба! . . .
Милер! Мој Милер! — кликће Вера.
Не заборављај, драга моја, да је он Немац
и да си ти ћерка генерала Недељковића који је
командовао српском дивизијом против Макензе-
на! Не заборављај! — опомиње је мати, нагнувши
се преко Најданових крила, коме такви тренуци
присности са њом, највише значе на овим тркама.
Милер и Нуволари пројурише поред трибине,
не стиже ни Вера да запљеска.
. . . Невићена битка измећу Милера и Нуво-
ларија, измећу Немачке и Италије, измећу хра-
брости и искуства, измећу мушке лепоте и мушке
зрелости, измећу маште и знања! Невићено! По-
ред Небојше куле и испод Зоолошког врта, људи
ову борбу не могу да гледају! Стази су окренули
лећа, зарили лица у шаке, фантастичан призор
технике, храбрости, вештине! И оне дивне, неко-
рисне човекове лудости! Опет прелазе нашег Бо-
шка! И фон Браухич пролеће поред нашег Бошка,
тог трагичног хероја. Не може Давид са Голија-
том! И може Давид са Голијатом . . . Нечувено!
Докле ће да брбља овај идиот, је л’ те, Нај-
дане?
Шта би било од људског дела да се о њему
ћути?
Ово је неиздржљиво брбљање! Ако се и за-
врши овај дан, из мене никад неће изаћи ове

391
огромне, труле речи — говори уњкаво преко ма-
рамице, а кува јој се бес на Најдана Тошића: та
нинцарска циција уместо да купи Бошку ауто-
мобил марке Алфа Ромео или неку немачку мар-
ку, стара француска улизица купила некакав
порше! Све је код њега лукаво и покварено,
пред читавим Београдом приредио јој пораз, ово
је права срамота! Шта јадан младић може да
уради са тим пишљивим поршеом? Прелазе га
као сакаџију:
Знате ли ви, господине Тошићу, шта је ваш
порше?
Знам, госпоћо. Да није избио рат, поршеа би
возили оба Француза, и Гален и Сурије!
Желели сте рећи, да је мој Бошко сакаџија?
А ја вам, господине Тошићу, кажем: порше су
таљиге! Најобичније таљиге!
Подиже се уз помоћ штапова и једина за-
нљеска Бошку Марковићу који за Браухичем
пројури поред трибиие. И мало постоја: нека
види Београд да Катарина Недељковић има част,
п да је нико и ништа не може да изведе из
господства. Седе тек кад чу да се ириближавају
Нуволари и Милер, стави марамицу на уста да
не би говорила.
. /. Каква несрећа! Какав малер! Каква тра-
гедија! Нема предвидника на земљи, нема пророка
у људским тркама! Више се не зна ко на овом
свету не губи и ко неће бити поражен . . . Неви-
ћено и нечувено!
Катарина се несвесно прислони уз Најдана:
Кажи, брбљивче, каква несрећа?
Мама, могла би мало тише — шапуће јој
Вера.

392
 . . . Милер у јарку! Милеру пукле гуме! И то
немачке гуме! Сме ли човек да верује науци и
техници? Сме ли да не сумња у тачност матема-
тике, у непогрешивост хемијских формула, у
трајност материје? У које законе механике мо-
жемо још да верујемо, није ли наступила свеоп-
шта ентропија, даме и господо? Шта је победило
победника? То је, ваљда, та космичка несрећа!
Је л' мртав, мама?
Није, није, сине! Какав ли је бол у Милеро-
вом срцу, Боже! — уздахну Вера.
Срамота за немачку индустрију! — каже Нај-
дан саучсствујући са Вером; он је увек на њеној '
страни, чак и кад је против Ивана, јер се безброј
пута уверио да је она против Бошка, а за њега.
Пројурише Нуволари и Браухич.
Катарина узе доглед да дочека Бошка на
узбрдици код француске амбасаде и види му
лице. Јадан младић, али частан и трагичан. Данас
је својом трагедијом оправдао и заслужио њену
љубав. Права жена, воли несрећног. Она је крива
што га изложила овом понижењу, које може да
смисли само таква лисица и такав архипокваре-
њак, какав је Најдан Тошић! Не види Бошку
нзраз лица; он својим темпом пројури поред
неме трибине.
Деда, нашег Бошка за седам кругова прешли
Нуволари и Браухич! — каже растужено Растко.
Ништа то не значи, синко. Како се ствари
дешавају, може наш Бошко да стигне први.
Не будите и циник, господине Тошићу! —
опомену га Катарина.
Јури Милер. Вера запљеска:

393
 Кад је брже оправио гуме? Фантастично!
Да, то једино Немац може — узвраћа јој
Најдан.
. . . Нуволари лети у нову победу и нову сла-
ву! Аетећи Италијан показује да је достојан сво-
јих предака славних Римљана! За њим је Брау-
хич, вечити други, и сада други, доказ да су
закони историје вечни! Милер бесомучно јури
сам да прослави своју челичну германску вољу,
ирелази нашег Бошка, то је закон света, не бије
се шуг са рогатим! Победник лети у победу, на-
род се сјурује ка трибинама да види победу.
Невићено! Нуволари! . . .
Умукни, брбљивче! — не издржа Катарина
и једина на трибинама не устаде да поздрави
победника Нуволарија који прелете, ираћен кли-
цањем и пљескањем гледалаца. Пројури и Брау-
хич и продужи овације гледалаца. Бошко Марко-
вић ујурује у пљесак Браухичу, Катарина клону
од неугодног јој догаћаја. Протутња и Милер.
Вери се чини разбеснело. Грмљавина утихну,
смењује је жагор публике; у даљини, испод Ка-
лемегдаиа, само Кагарина једва чује Бошка, а
спикер говори потиштено:
. . . На великом борилишту, оста сам наш Бо-
шко Марковић да се бори са судбином. Победник
Нуволари прешао га једанаест пута. Милер трећи,
десет пута. И није клонуо, није се деморалисао
наш Бошко. Ниједан европски тркач то не би
издржао. Ниједан, сем Србина. Браво Бошко,
алал вера, Бошко Југовићу, барјактару! Народ
ти даде, после Обилића, најлепше презиме своје
историје. То је победа! Нечувена победа воље и
духа!

394
 Слушајте, Најдане, мене ће кап да удари'
Па ја сам ту немоћан, забога, Катарина! Он
је плаћен да брбља.
Аажеш, Најдане! Пре месец дана си ми се
похвалио да си за спикера најмио некаквог бео-
градског Демостена!
. . . Остати сам на борилишту, то може само
Хомеров јунак. Трчати претрчану стазу, то може
једино велики дух. Трчати изгубљену трку, бо-
рити се у борби унапред изгубљеној, гинути за
пораз, то је српска судбина. Ми трчимо изгубљене
трке, ми гинемо за лоразе. Напред, Бошко! Молим
поштоване гледаоце, молим све патриоте да оста-
ну на својим посматрачким местима и одају при-
знање нашем хероју, који јури сам, храбро и
достојанствено, јури не за ташту победу и лово-
ров венац, Бошко јури за своју и нашу част, да
покаже свету какав смо ми народ. Јури наш Бо-
шко за победу ината!. . .
Заиста, ујаче, овај га претера. Видите ли,
свет се смеје, људи се заморили, не могу више
да слушају.
Од гледалаца се, Вера, тражи само стрпљење.
Покажимо га! — одговара Најдан замишљено и
још са надом да се ова трка може њему и срећно
завршити.
. . . Овим позним септембарским заранцима,
на ставама Саве и Дунава, око београдског старог
града, Бошко Марковић потврћује величину са-
мог и последњег. А шта у људској судбини, може
бити лепше и веће од достојанства побећеног,
од упорности последњег?
Слушајте, Најдане, па ви ћете ме стварно
уништити овим вашим кретеном! — Катарина

395
окреће главу да не види Бошка који пројури
поред трибине.
Зар вам, Катарина, ништа.не значе ове по-
тресне речи?
Те глупости, те баналности, те огавности!
Паклено сте све ово смислили! Сјајно, признајем,
али последњи пут сте ми режирали ову траге-
дију. Погледајте лица ових аспида на трибинама!
Смеју ми се као да су оне Нуволари! Хвала вам
за свагда, господине Тошићу!
Шта вам је, забога, Катарина? Па нисте ва-
љда веровали да Србија може победити Немачку
и Италију? Ми смо се умешали у борбу са тех-
ничким велесилама. То је историјски догаћај!
Мама, ја те стварно не разумем. Смири се,
молим те, гледају те Пешићка и Антићка — ша-
пуће јој Вера.
Вера, не пристај ми на муку!
Растко скаче срећан што Нуволари, Браухич
и Милер ирилазе трибини и стају на неколико
метара, па их може изблиза да посматра и диви
им се, а деда му обећао да ће му са банкета до-
нети њихове фотографије са аутограмима.
Публика се пресипа преко трамвајских шина
и улице која је тркачка писта, куља ка триби-
нама да види тркаче и предају награда.
. . . Па то је трагедија! Истинска трагедија!
Неочекивано, даме и господо, неочекивано, драги
компатриоти, Бошко је брзином изнад моћи ма-
шине полеТео да надокнади наше изгубљене ве-
кове, наше хиљадугодишње пешачење и вожњу
на воловским колима . . .
Шта се догодило? — завапи Катарина.

396
 . . . Ево вечне коби, суђене нам несреће! Бо-
шко слетео с писте! Испречио му се проклети
јаблан, ех, то проклето дрвеће, што уклето сто|и
ту где је засаћено!
Деда, готов Бошко! Колико ли је мртвих?
. . . Један јаблан срушио је наше снове да
стигнемо на циљ, један јаблан сагорева наде наше
нације! Гори, даме и господо, гори наш порше!
Гори наш Бошко Несрећковић!
Катарина врисну: Бошко! И без штапова
јурну са трибине низ степенице, стропошта се
на бетон, јекнувши болно, пре но што јој се све
смрачи.
Најдан постићен и уврећен њеном обзнаном
свог стварног љубавника, сад кад је Београду
јасно да је он само матори рогоња, усгаде са
столице тек пошто га Вера позва да подигну
Катарину. Пре Најдана то учини жандарм, али
је Најдан узе у наручје; Катарина зајаука:
Нога . . . Сломљена ми нога . . .
Која нога, мама?
Десна . . . Ах, знала сам да је ово мој кобни
дан . . . Последња трка.
Госпоће са трибине сјатише се да јој помогну
и да је виде у несрећи.
Молим вас санитетска кола! — виче Најдан.
. . . Несрећни Бошко Југовићу! Дико српског
племена! Први наш представниче у европској
елити, весниче новог доба!. . .
Притрчавају санитетлије са носилима, сани-
тетски ауто труби, публика са почасне трибине
нагрнула да види једину жртву мотоциклистич-
ких и аутомобилских трка за првенство Европе,
јер спикер виче:

397
 . . . Срећа у несрећи! Бошко Марковић је нео-
злећен! Публика му гаси ауто и гура га на писту.
Невићен пример патриотизма! На запаљени мотор
жене и мушкарци, омладина и деца, сипају не-
попијену воду и недопивено пиво и вино. Мла-
дићи, својим кошуљама гасе ватру мотора, људи
капама и голим шакама свладаше ватру. Неви-
ћено! Бошко седа у машину и наставља трку. То
је срце, то је дух!
Народ кличе: — Живео Бошко! — пљеска,
виче.
Па он је жив, Вера?
Жив је, мама, жив је!
Господе, хвала ти — промуца Катарина тр-
иући у обесвсшћујући бол колена.
. . . Народ не иристаје на пораз. Народ пре-
твара пораз у победу. Народ чашћава и награћује
свог јунака, истрчава на писту и баца у Бошков
ауто непоједена печења, шницле, батаке, тртице,
кобасице, бурек, гибанице, савијаче, гужваре,
пите са јабукама и вишшама, торте, ситнс колаче,
јабуке, грожћс, диње и лубенице, флаше и балоне
вина — прави дионизијски призор! Невићено!
Од одушевљеног народа Бошко не може да проће
свој последњи круг, па труби из све снаге, Србин
по сваку цену хоће да стигне последњи, хоће да
трчи, јер мора да трчи, трчи претрчано, трчи да
би трчао, о, вечан си, Србине, непобедив си, чо-
вече!
Катарину Недељковић санитетлије полажу
на носила, она јекну, зажмуре и шапну Најдану.
Никад ти овај пораз нећу опростити.
Шта кажеш, мама?

398
 Ја сам најнесрећнији створ на земљи. Финито,
кћери моја! Финито . . .
И ја ћу с тобом, драга пријатељице — ша-
нуће јој Најдан прибравши се мало, очајан што
неће присуствовати предаји пехара победнику
трка.
Ништа ти, Најдане, више не верујем. До
краја живота. Финито . . .
Пратим те у болницу. Све сам оставио, све
сам жртвовао.
. . . Слава победника је плам, дим, трен. По-
бедничке славе су пролазне и безначајне за наше
постојање. Слава последњег који стиже на циљ,
слава побећеног, вечна је слава. Молимо пошто-
ване гледаоце, да се склоне са стазе и омогуће
нашем асу Бошку Марковићу, да уз помоћ по-
жртвованих љубитеља брзина, догурају до циља
ауто пун народног дарива и частива. Била је то
невићена великодушност . . .
Болничари помогоше Најдану Тошићу, огор-
ченом последњим спикеровим брбљањима, да се
попне у санитетска кола и седне поред Катарине
на носилима, фаталне, неосвојене Катарине, а
нада га одједном, проже свог: можда му је она
несрећом, најзад, пала у наручје!

31

У ЦРВЕНОМ КОЛЕКТИ ВУ

Деветог или десетог дана, привели су ме

пред колектив у великој соби, где ми је друг
саопштио да морам искрено да се „раскрити-

399
кујем за своје слабо држање на полицији."
„Није слабо, но издајничко!" — добацио је онај
што спава у ћошку и махом ћути, што не учес-
твује у разговорима, него даје завршну реч, што
са својим људима увек нешто шапуће, што се
важно усамљује, а према коме су сви пажљиви
и нежни, почаствовани његовим погледом и реч-
ју, јер он је „наш највећи херој нартије пред
класним непријатељем, није признао ни кад су
му ломили кости и гвозденим обручем стезали
лобању", секретар је Какића, члан ДеКа, дошао
из Москве, радио у Коминтерни, прекал.епи бољ-
шевик и велики марксист — све сам то у наред-
них неколико месеци сазнао, посматрајући га
и слушајући његове обожаваоце и противнике
на кибловању и прању нужника, где сам се сре-
тао са њима. Робијаши, чланови колектива, се-
дели су на креветима и гледали ме мрко; при-
метио сам и два-три сажаљива погледа, који су
ме и охрабрили да кажем како сам у писменој
изјави све рекао што је истина и што сматрам
да треба да се зна о мом хапшењу и држању у
полицији; кажњен сам две године робије, нисам
од буржоаског суда тражио помиловање, нисам
спреман ни пред својим друговима да пљујем на
себе. Не може се описати какав се талас гнева
и злобе подигао на мене, и шта ми је све изго-
ворено као „дрском провокатору и буржујском
комсалонцу" који је дошао из париског легла
разврата и декаденције и „преко фамилије уву-
као се у наше редове да нас кужи и разара
својим опортунизмом, трулошћу и штеточинским
схватањима"! Нисам издржао увреде, заједања,
глупа питања, па сам узвикнуо: „Питам вас:

400
јесам ли на робији или у полидији? Је ли ово
судница или робијашка соба? Јесте ли ви каж-
њеници или тужиоци и судије?" Тек тада се
њихово огорчење сручило на мене; очекивао сам
линч. Нису ме дотакли, само су ме вређали над-
мећући се у жестини. Чуо сам неколико узвика:
„Он је богдановац!" Ако сам ја „богдановац"
Богдан би морао бити десничар! Је ли то истина?
Али њихове речи више ме нису погаћале; чекао
сам шамаре, песнице, гажење; желео сам смрт
као ослобођење, ону смрт коју сам прижељкивао
у Златном врту. Тада је опет проговорио друг
из ћошка, нисам разабрао што је рекао, они су
се утишали, па само мумлали мећусобно. Онда
ми је пришао друг душебрижник за самицу и
тихо ми саопштио кућни ред у колективу, пока-
зао ми кревет до врата, одредио на дужност
„пуцера" — чистача ходника и нужника, пока-
завши ми и прибор за чишћење, што сам све
примио као право спасење и легао на кревет
да жмурим и ћутим, мрзећи људски род, себе
највише. Није ми се била смирила та прожди-
рућа унутарња ватра, кад ми је пришао друг,
славни цвикераш из Загреба и представивши се,
изговоривши отприлике ово:
„Ти би, друже Катићу, морао знати да се
овде, мећу комунистима, води одлучна битка за
бољшевизацију партије. Ту компромиса и нијан-
си нема. Или си за линију Коминтерне, или про-
тив ње. Пред партијом, комунист нема тајни.
Теби, видим, смета поглед партије у твоју инти-
му. То доживљаваш као насиље над својом
личношћу и губљење достојанства." „А како ти
доживљаваш тај поглед партије у твоју интиму?

401
да поновим твој еуфемизам". „Нормално. У
свету у коме живимо, шта је то слобода лич-
ности, за име божје, колега Катићу? То је хи-
мера! Идеалистичка варка, настала после читања
Канта и Фихтеа. Просветитељски фолклор, драги
колега. Светом ће завладати Хитлер, Розенберг
и остали фашистички разбојници, и шта ће онда
остати од наше уважене и свете слободе лично-
сти, нашег нарцисоидног достојанства? Огледа-
ћемо се у властитој крви!" „Бранићемо га до
последњег нокта и даха." „Чекај, најпре да се
споразумемо. Јесмо ли за самоубиство или рево-
луцију? Хоћемо ли меланхолично да оплакујемо,
јадиог слободног човечуљка, кога антикомунис-
тички разбојници Хитлер и Мусолипи са оста-
лом црпом сабраћом прстварају у војника за
крсташки поход на Совјетски Савез? Хоћсмо ли,
дакле, цмиздрити над окрутном стварношћу, док
нам не пробуше наше достојанствене главс? Или
ћемо се освестити и оргапизовати радничку кла-
су и разумнс л.уде, и понести их у борбу за
стварање друштва у којем ћс човск имати соци-
јалне и духовне услове за истинску слободу и
стварно достојанство? То је дилема наших дана.
Ако је дилема." „Није реч о тој дилеми. Реч је
о томе да ли ћемо у име спасења од фашизма
и усрећивања у социјализму — уништити чо-
века? Хоћемо ли спасти богаља и усрећити на-
казу, или биће које мисли и сумња, воли људе,
поштује себе? О томе је реч, у томе је наш
спор." „Не, то данас није наше животно и исто-
ријско питање. Наше животно питање гласи:
хоћемо ли пристати на фашистичко варварство
и смрт, или ћемо се борити за социјалистичку

402
револуцију и њене ослободилачке перспективе?"
„То за мене није спорно". „Ако није, онда мораш
увидети да данас постоји само једна снага, један
ум и једна воља, која може спасти свет. То је,
јасно, партија. И ми јој препуштамо, ми јој
свесно дајемо и своју слободу. Додуше, она тра-
жи велике жртве. Стога је чак и окрутна у
захтевима према својим следбеницима. Али, дра-
ги колега, ти добро знаш, сви су творци окрутни,
а најокрутнији су према себи." „Желиш да ка-
жеш — морамо бити спремни на жртву. Јесам!
Томе се не супротстављам." „То ти се само чини.
Мора се бити спреман на промену себе. Мора се
избацити из себе она постељица егоизма и его-
центризма, одакле куља и онај смрад што га
мудри проповедник назива — таштином." „После
таквог абортуса, такве ампутације, шта ће оста-
ти од човека? Јаловик! Богаљ!" „Никако! Чуј
ме, за име б о ж је . . . Примајући на себе одго-
ворност авангарде у измени света, комунист не-
ма ни разлога, ни право да опстојава у тради-
ционалпој дихотомији своје јавне и интимне
сфере. Комунист у дијалектичком виду, укида
ту дихотомију и као монолит предаје се пар-
тији." „То што ти заступаш, то је тоталитарно
подрећивање људске личности. То је пониште-
ње индивидуалности. Не пристајем. Мој интимни
живот, моје слободно мишљење и слободна сум-
ња, моје слабости и моја беда, љубав, укус,
лепота, све је то неприкосновена сфера моје лич-
ности, коју не дам никоме! И ничијем погледу
и контроли." „Заблуда, опасна заблуда, драги
колега. Приватнички иНдивидуализам. Вулгарни
култ својине! Увид у лични живот, комунист не

403
доживљава као надзор и насиље, већ као бригу
партије за целокупност свог члана, свог борца.
Твоје слабости више нису твоје приватне сла-
бости. Твој кукавичлук, твоја сумња, твоја глу-
пост, ако си комунист, нису више приватна, гра-
ћанска ствар која се само тебе тиче. Јер, таквим
својствима, ти непосредно угрожаваш читаву
револуционарну организацију и њено делање.
Ти си делић колектива и оно што је твоје —
његово је." „А оно што је моје, а што није пар-
тији корисно и подобно, ви одсецате! Понекад
и са главом. Не треба вам. То је за вас мало-
граћанштина, интелекгуалштина, опортунизам,
идеализам, троцкизам! Бацате у ћубре! Чистите
партију, како кажете. Сад су тс велике чистке
из Русије, видим, захватиле и вас овде." „Да,
колега. Жестоке чистке и стварање нове, моно-
литне, бољшевичке партије." „Са једпоумном
бољшевичком религијом! Са Стаљином као Ропб-
Јсх-ом Мах1ШИ5-ом! Ти си чувар његове догме!
И ординарни, модерии схоластичар." То га пого-
дило, уздрхтала му брада. „Ми нисмо теолози,
петљанцу! Ми смо револуционари, бога ти твог!
Ми смо хирурзи света, који трули у властитим
противуречјима. И као сви добри хирурзи, ми
знамо да у операцији малигног тумора и ган-
грене, увек треба засећи дубље и шире у здраво
месо. Да не остане заражена ћелија. Да боле-
сник преживи. Да не шири инфекцију. Боли?
Знам. Боли свака операција. Боли свако отимање
од смрти. Болно је свако спасавање човека." „То
су само речи, речи. Односно, то су вербални
докази, да циљ оправдава средства." „Никако!
Реч овде није само на почетку свега. Овде реч

404
има значај чина. Она је дело и делање. Она се
сада не изговара без разлога, и не прима без
последица. Зато је узимај најозбиљније што мо-
жеш. Тако је и изговарај."
Трудио сам се да што верније препричам
наш први разговор. Слапови, слапови речи! Тај
ме разговор, док смо га водили, није поколебао,
али ме страховито заморио, па сам замолио дру-
га цвикераша да ме остави да ћутим. Али кад
сам заћутао, нарочито кад је пала ноћ, кад је
требало да заспим мећу шездесеторицом спавача,
мени се поново, свом жестином разгорео отпор
према свима што хрчу, прде, кашљу, бунцају,
онанишу, пишају у кибле, смрде. . . Сетио сам
се спаваонице у скопској касарни, кад сам први
пут осетио ту нетрпељивост и мржњу према људ-
ском мноштву и колективу; била је то најдубља
криза мог добровољачког патриотизма, из које
су мс, само донекле, спасавали Богдан и Бора
Пуб. Та прва ноћ у спаваоници колектива, на-
равно, подсетила ме и на ноћ у бараци Златног
врта. Те прве ноћи у комунистичком колективу,
нисам тренуо од гаћења према људима, свестан
нискости таквог осећања.
Ујутру, бунован и исцрпљен, са неусклаће-
ним покретима, дао сам се на чишћење и прање
нужника и ходника, искрено да кажем, осећа-
јући се у том смраду и грозоти, ипак подношљи-
вије но мећу људима, желећи да што дуже оста-
нем ту. Али ми то није дозволио собни старешина,
који ме укорио за рћаво чишћеЊе и позвао у
собу. Седећи на мом кревету, чекао ме друг цви-
кераш и рекао ми да је он у колективу одго-
воран за теоријски рад: „Код нас је у току неко-

405
 лико курсева, ради неколико кружока. Синди-
кално питање, национално питање, политичка
економија, историја партије, бирај. Ја сам уве-
рен да ћеш ти за који месец бити предавач, а
не слушалац." „Нећу ни у један кружок и ни на
један курс“ , рекао сам одлучно. „У том случају
бићеш изложен, бојкоту. А то је бесмислено и
непријатно.", „Нека тако буде." „Има смисла
страдати за идеју, глупо је страдати због своје
сујете. Сујета је, драги колега, мазохистички на-
гон. Окренут против себе. И чини нас глупљим
но што нас чине друге страсти. Ја сам читао
неке твоје текстове. Ти лепо мислиш и убедљиво
пишеш. Предлажем ти, не сатири се у узалудно-
стима, за име божје! Подели с људима зајед-
ничку судбину. Ти, богаму, знаш да је човек
највиши у разуму, идеји, општем циљу. Отреси
се тих старих химера о слободи личности. Ти си
потребан партији. Она од тебе много очекује
кад изаћеш напоље." Тако, отприлике, савеговао
ме друг цвикераш, понашвајући се намерно, као
што чине сви проповедници.
Пошто сам поново одбио захтев да се рас-
критикујем пред колективом, ни после другог
наговарања друга цвикераша нисам приступио
ни једном кружоку за теоријски рад. За време
предавања „О фетишизму робе" заспао сам, што
је протумачено као моја демонстрација, па је
колектив одлучио да ме подвргне петнаестоднев-
ном бојкоту, без права на ону једну цигарету,
читање новина и уживање свих благодати јед-
накоправности у колективу. Бојкот сам примио
без икаквог отпора и муке; врло ми је годило
што нико са мном неће ни реч да прозбори, ни

406
ишта човечанско да испољи, сем презира и пако-
сти, понеког пљуцкања и мувања у ребра оних
најреволуционарнијих; заиста ми је годило што
сам за моје другове кажњенике само нема и
опасна животиња, која рђаво чисти ходник и
аљкаво пере нужнике, па после жмури и ћути,
болно мислећи о Вери. У тим данима ја још
нисам мрзео своје другове, те ригидне вернике
и округпе фанатике, спремне на све; они су ми
били само туђи, понекад сам их и сажаљевао
кад се муче да схвате Марксове апстрактне кате-
горије и набубају цитате о дијалектици из Анти-
-Диринга. А ноћу, кад спавају, гадио сам се њи-
ховог хркања и људског смрада, размишљајући
о најтежем задатку који је човек икада себи
поставио: „Љуби ближњега свога као себе са-
мог". Знам за неке хришћане, који су због тог
подвига проглашени свецима; знам како је До-
стојевски о том начелу размишљао; за себе сам
извео најједноставнији закључак: човек најупор-
није тежи немогућем. Једном Немогућем, најве-
ћим друштвсним идеалима, теже и ови што око
мене хрчу, прде и јече у сновима, а кад су будни
ситничави су, пакосни, окрутни, али — како
смем да их се гадим? Запрепашћивао ме, оша-
мућивао ме тај распон и раскол у човеку, то
несагласје личних својстава са жељама и наме-
рама, та несагледност могућег у њему, то разно-
личје истог, то свашта — људског!
Кад су ми неки, такође бојкотовани фрак-
ционаши, опортунисти и они који су се као ја
„издајнички држали на полицији", прилазили у
клозетима и покушавали разговор са мном, ма-
хОм нападајући вођу из ћошка, нашег „Стаљин-

407
чића'", како га назва онај незнанац док сам био
у црвеној самици, ја нисам прихватао никакав
разговор, нисам пристајао ни уз сапатнике. Ни-
сам хтео ни са „левима" ни са „деснима"; желео
сам да останем независан, да робијам сам и ни
против кога; желео сам да ми искуства не буду
политичка већ људска, да кроз патњу сазнајем
људе; трудио сам се да их заволим зато што
пате. Иако сам се несумњиво „опамећивао" под
ударцима „вахабита" како су названи „прави
бољшевици", нисам се још одлучивао на ради-
калну ревизију својих схватања и вере у неоп-
ходиост и могућност промепе света. Напротив!
И ови из „црвеног колектива", убећивали су ме
у оправданост промене. Одлучио сам да стоички
подносим ударце својих другова. Боле они много
љуће и дуже по што боле шамари и батине не-
пријатеља; понижавају они болније но пониже-
ња у полицији и у Златном врту. Нека! Ту сам
судбину изабрао. Кројс је други, ја је подносим.
Живот се трпи!
Неко од правоверних, „вахабита", примстио
је да се у умиваљки „домунћавам са деснича-
рима" и одатле, нашим језиком, помоћу метле,
договарам са десничарима из другог крила згра-
де, како је речено на састанку колектива; други
је из тог податка о „домунћавању" извео посто-
јање „организације десничара"; трећи је, гово-
рећи после другог, изложио „борбени план фрак-
ционашке банде", којим је тобоже предвићена и
ликвидација воће из ћошка; пети је тврдио да
сам стражару Пљакићу доставио „писмен шпи-
јунски извештај о колективу"; шести је дока-
зивао да је онај „трули опортунист" који спава

408 -
до мене, иначе човек који је на робији већ десет
година, ноћу тајно одлазио у управу „зна се с
каквим циљем" . . . И тако се за непун час, колек-
тивно исфабулирала „велика фракцијска завера
против бољшевичког језгра партије", завера у
којој сам ја добио истакнуту улогу, па је, затим,
на предлог воће из ћошка, изабрана комисија
са задатком да „испита случај", саслуша заве-
ренике и поднесе извештај „Какићу", а „Какић"
ће, кад проучи извештај, да „заузме став и оба-
вести колектив о мерама које треба предузети".
Оно шго ме запрепастило на том састанку и
паралисало сваку моју жељу за побуном против
најглушвих, најапсурднијих лажи, то је ватра
уверења, искрена силина једне афективне убе-
ћености „сведока" и „тужиоца", откривача „за-
вере"! Па ти су људи говорили тако, да се у
њихове речи апсолутно није могло сумњати! Они
су патили што у партији још увек постоје „за-
маскирапи провокатори", „подли унутрашњи не-
пријатељи", некима су се виделе и сузе срџбе!
Кад су ме прозвали да кажем шта сада мислим
о „својој антипартијској работи", ја сам изустио
само: „Ништа, другови". Ништа сам осећао, ни-
шта сам мислио, ништа сам био. „Не прљај
нашу свету реч — другови!", продрао се неко и
ја сам се осетио посрамљен.
Мећутим, нису се сви оптужени „фракцио-
наши" понашали овако деморалисано као ја.
Бранили се и жестоко нападали воћу из ћошка,
називали га „секташким саботером", „мистифи-
катором", „хохштаплером", „симулантом", „боле-
сним каријеристом" који је са „шачицом дрских
властољубаца и полтрона" злоупотребио свој бо-

409
равак у Коминтерни и свој положај у партији,
и завео терор над часним комунистима и искре-
ним радничким борцима, претећи им обрачуном
који ће неминовно доћи. Нису ме покренули ни
ови борци; није ме узбудио њихов језик; била
ми тућа њихова претња пеком силом иза роби-
јашких зидина можда и зато што ми се нису
битно разликовали од својих прогивника. Али,
храброст јс врлина која ее најтеже оспорава.
Као и жртва за идеале. А и једии и други су
храбри људи, који се из убсћења жртвују за
своје идеале. Можда сам само ја крив за мој
неспоразум с њима. Ужаснуо ме страх неправде
према мојим друговима бољшевицима. Толико
сам стар да нсмам право на велику неправду и
оволико перазумевање људи . . .
Једна од психолошких последица овог мог
разгртања по себи и својој прошлости је и осе-
ћај старсња. Од како поверавам хартији овај
привид мог живота, осећам се у свему некако
старијим. Ссћања ме остарују; памћење ме оста-
рује. Читам дапас Политику и Мопд. Претње,
страшне претње и непојмљиво безнаће — то је
Европа данас. Вукашин је у праву: у духу, мо-
рално и психолошки, почео је други светски рат;
почео је са подвалама, јер су противници не-
равноправни. Па како ја то онда хоћу у овом
времену, да бољшевици буду праведни и разум-
ни? Борцу особине даје и непријатељ, Како да
га разумем и тако опростим?
Кад се заморим собом као сада, кад ме обу-
зме осећај бесмисла, ја јарко схватим: ништа у
мојој судбини није ново или друго, што већ нису
на друкчији начин и у другим околностима до-

410
живели људи, сви који су покушавали било у
чему да мењају свет, или мисле изван општег
тока и познатог. Од Христоса до Троцког, пљу-
вани су сви који су хтели да спасавају човека;
од Сократа до Спинозе, Киркегарда и Ничеа,
испијала се кукута, ноеила прокаженост, скон-
чавало у прогонству и лудилу. То желим да поно-
вим: својим моралом ма шта о себи мислили и
говорили ни бољшевици нису нови. Зато и твр-
дим: Заиста, ничег новог под сунцем! Али ако
не за сунце и историју, за живог човека сваки
бол је нов, и свако зло је ново зло. Све је моје
ново, јер је моје, јер ја сам себи један . . . Вече-
рас нисам чуо да се Вера вратила са неког кон-
церта, а зарекао сам се да је не контролишем
и не вређам . . .
Али да видимо шта сам још скривио на
робији. Испричаћу то најкраће, јер ми та сећа-
ња изазивају мучнину.
Откривањем завере десничара у нашем ко-
лективу, правој комунистичкој државици, заве-
деио је ванредно, право ратно стање. По сумњи-
чењу и подозривости, страху и харанш, изврта-
њу душа и савести, претпостављам, адекватно
Стаљиновим чисткама, које су иначе, у тим да-
нима, од правоверних често узимане за узор
револуционарног обрачуна са „унутрашњим не-
пријатбљима партије". У дугим разговорима о
бољшевичким узорима из прве земље соција-
лизма нисам ни код „десничара" ни код „леви-
чара" успео да откријем ни једну сумњу у Ста-
љинов социјализам у Русији. Можда су те сумње
и та разочарања, они крили и од себе. Не само
због страха од другова. Правог верника је нај-

411
више страх себе. Закључивао сам и по томе ко-
лико су се драматично и потресно борили за
чистоту своје вере, а раскол са разумом и ствар-
ношћу бивао је све већи. Нисам се усућивао ни
са ким о томе да поведем разговор. Она сумња
у смисао овога злопаћења харала ми мозак и
душу. И видео сам: чувари догме су у праву
што веру одлучније чувају од јеретика но од
безбожника, а воћи партије савршено рацио-
нални кад идеологију немилосрдније бране од
њених слободоумних присталица, но од њених
непријатеља.
У колективу се, дакле, разгарао „бољше-
вички" обрачун са свакојаким неистомишљени-
цима. Неко генерално чишћење и распремање у
мишљењима и осећањима. Завиривало се у сваку
пукотипу душе. Фракционаши су раскринкавани,
саслушавани, одвоћени у самице, пеки су сами
тамо бежали, да сс спасу лсвичарских ислећи-
вања и малтретирања за „антипартијско миш-
љење"; „вахабити", присталице воће из ћошка,
понашали су се према нама „заверепицима" по
својој памети и партијској биографији; они са
неким партијским грехом — ранијим нрипад-
ништвом некој фракцији, „скретањем с линије",
или „слабим држањем на полицији" били су нај-
гори, најнемилосрднији. Неки су само игнори-
сали наше постојање, гледајући поред нас и
више нас; они најфанатичнији су нас у сваком
погледу презирали, злобно добацивали, пљуцка-
јући нас при сусретима. Водиле су се дуге и
жестоке распре о спорним идеолошким и орга-
низационим питањима партије, о могућностима
изградње социјализма у једној земљи и зако-

412
нитом заоштравању класне борбе у тешкоћама
те изградње, Стаљиновим Питањима лењинизма,
итд. Све у свему, та „теоријска" и „идеолошка
борба", била је у методу вулгарно теолошка и
догма'гска, у празноречју и аргументацији схо-
ластичка. Жестина и искључивост тог разрачу-
навања у нашем колективу, проширеног на чи-
таву „Младићску зграду" којом је владао „Ка-
кић", попримиле су заиста карактер верског
рата. Ни оних неколико паметних и сјајних
интелектуалаца који су даноноћно преводили
Маркса, писали пеке студије, држали предавања,
својим разборитим понашањем и достојанством,
нису м огјш да делују уразумљујуће и смирујуће.
Можда се у том смислу нису ни трудили; пред
стихијом колектива обазриви, и они су упирали
погледе према воћи у ћошку, човеку из Москве.
који представл.а ЦеКа и Коминтерну.
А воћа из ћошка је ћутао; није се мешао у
сваће и распре; није се опредељивао ни у јед-
ном конкретном сукобу; са ауторитетом чувара
тајни и догме, а позом пролетерскот трибуна и
месије, слушао је пажљиво шта ко говори, изго-
варао понеку опомињућу, усмеравајућу рече-
ницу, које су, наравно, примане са највишим
уважавањем. Његове најверније присталице су
шириле приче о његовим револуционарним под-
визима који су га уздигли до члана ЦеКа, шапу-
тали чуда о „правом пролетеру" који је инди-
видуалним теоријским радом постао „велики
марксиста" и омиљени раднички трибун са
демостеновским говорничким даром, иако он ни
обичну проширену реченицу није могао да изго-
вори без додатка „да ти речем" и „разумијеш

413
ти мене". Стварао се његов култ и он га својим
ауторитетом, фирерским држањем, успешно, чак
даровито, подржавао; његови људи су према ње-
му били пажљиви, нежни, срећни кад су у ње-
говој близини. Посматрајући воћу из ћошка и
његове следбенике, постало ми је јасно да се и
партијски воћа постаје даром потчињавања, а
одржава следбениковим жељама за потчињено-
шћу. Воћина способност није условљена ни иде-
јама, ни умом; њу чини само вештина у поко-
равању људи, спремних да се покоре: у име
идеје, из страха, због користи. А воћа је воћа
онда, кад се и његова округност прима као ми-
лост, а њсгове мане као врлине.
Из тих дана остале су ми у сећању и тужне,
мазохистичке самокритике нских интелектуалаца
и бивших фракционаша, „скретача са генералне
линије"; било је много жалосно слушати како
се песник осећа кривим зато што јс у време
светске кризе писао лирске песме. У часовима
њиховог раскринкавања и одбрапа, лакше ми
је било да се забавим посматрањем једног мир-
ног лудака који је са увис подишутом руком и
упереним кажипрстом — антеном, концентрисано
„хватао" Коминтернине радио-сигнале и поруке,
глув и одсутан за све што се око њега догаћа.
Мећутим, иако нисам желео све то да слушам,
иако сам настојао да читам или се забављао
посматрањем лудака са руком — антеном за
пријем порука „Штаба светске револуције", запа-
зио сам да је група радикалних бошљевика око
воће из ћошка успевала да докаже да су сви
десничари и фракционаши имали слабо држање
у полицији, или неко скретање са партијске ли-

414
није, да су, дакле, њихова данашња политичка и
идеолошка гледања непосредно условљена њихо-
вом слабом моралном личношћу и старим греш-
кама. Сви су они, по тврћењу њихових против-
ника, били кукавице, слабићи, издајници — ста-
ри, непоправљиви грешници!
Најзад је, у кулминацији сукоба две фрак-
ције, једне ноћи дошло до туче коју су заночели
левичари, а дебљи крај извукли десничари као
мањина, туче у којој је мени, поред неколико
пссница у слабине, раскрвављен и нос. Неколи-
цину са разбијеним главама, стражари су лику-
јући одвели у болницу на превијање, а сутрадан,
заказана је општа конференција комуниста-роби-
јаша, па чијем је почетку један ћутљиви жго-
љавко, студент, попевши се на кревет, просто
крикпуо: „Срамота! Како вас није срамота? Ја
сам син жандарма, комунист сам постао из иде-
ала, нисам на полицији никог одао, знате то,
дошао сам срећан на робију, уперен да су кому-
нисти идеални л.уди. А ви стс обмаи.ивачи и
покварсњаци! Изјављујем да иапуштам и партију
и колектив, идем у самицу!" Скочио је са кре-
вета и отишао у самицу, а левичари, „вахабити",
узбућено и протестно запевали су Иптернацио-
налу! Потом је дато званично, партијско тума-
чење туче; по тој верзији њени изазивачи су
„десничари, фракционаши" и та лаж је била од
већине примљена као истина. Тај догаћај — при-
хватање лажи за истину, поново ме увредио и
наљутио. Побунио сам се спреман на све. Али
моја побуна у име истине није много значила:
изрекао је „издајник на полицији".

415
 Онда је, ваљда увидевши политички ризик
и неодрживост лажи, вођа из ћошка, два дана
потом, сазвао нову конференцију колектива и на
опште запрепашћење осудио своје најверније
следбенике као иницијаторе туче, назвавши их
чак и „полицијским провокаторима", предла-
жући одмах образовање комисије која ће да
испита „случај" и предложи „Какићу" одговара-
јуће казне и мере.
Ови „провокатори" су то запањено, али дис-
циплиновано примили, без икаквог протеста про-
тив воће који их је очигледно жртвовао да би
код већине робијаша спасао свој тучом угро-
жен ауторитет, а један од тих се при крају
збора и раскритиковао, називајући себс „анти-
партијским елемептом и штеточином". Али воћа
из ћошка нијс ту застао. Три-четири дана кас-
није, још комисија нијс била завршила своја
саслушања и донела закључке, ноиово јс сазвао
општу конференцију 'и са „стаљинском једнО-
ставпошћу и убедљивошћу", како рече један од
његових, предложио протестни, десетодневни
штрајк глаћу за побољшање општих животних
услова политичких затвореника. Сумњао сам у
праве разлоге штрајка чији исход можда неће
бити адекватан патњи и ризику. Или сам ја само
опортунист? Тек тада је настала паклена диску-
сија за и против штрајка и трајала недељу дана.
Ја сам се, на опште чућење, изјаснио за штрајк
и био чашћен воћиним дискретним осмехом.
Зашто? Не из жеље да им докажем да моје при-
знање у полицији није поступак кукавице и
слабића. Гласао сам за штрајк из неке дубоке
потребе да патим. То је стање које ми је било

416
једино достојно робијаша. Знао сам: онај ко се
приклони патњи, може од ње да очекује једин-
ствене узврате у духу. А то је моје једино при-
бежиште које личи на спас. Већина се изјаснила
за штрајк, почели смо да гладујемо. У штрајку
глаћу био сам мећу најјачима и тиме код разбо-
ритијих партијаца задобио нешто трпељивости и
поштовања. Мени, робу из Златног врта, гладо-
вање није било ново, ни нарочито тешко.
А онда — гром из ведра неба! Друг цвике-
раш је неким каналом примио неко писмо, ваљда
из Москве, у коме се воћа из ћошка, бољшевичка
легенда, највећи херој партије пред полицијом,
човек Коминтерне, кажу будући секретар КПЈ
— смењује са дужности секретара „Какића" и
искључује из партије, јер је утврћено да је —
ординарни издајник Партије! У полицији не са-
мо да није био херој, писали су „из вана", већ
је поред тешке провале и потписао да ради за
полицију! Ја у то нисам поверовао. Какав је
само ужас наступио у нашем колективу! Очај
и гнев левичара, тријумф десничара који одувек
тврде да су левичари полицијски провокатори,
сумња свих у истинитост писма, а он, воћа из
ћошка, примио је то са задивљујућим миром,
поноситим и загонетним осмехом и — ћутањем!
Таквим држањем поколебао је све нападаче и
непријатеље, изазвао код присталица наду у за-
буну и грешку, а кад је другог дана, на конфе-
ренцији комуниста, достојанствено изјавио: . ш
дисциплиновано и с поверењем у правду примам
одлуку своје партије!" — његови противници су
били сасвим збуњени, а присталице су опет запе-
вале „Интернационалу". Штрајкачи глаћу наста-

417
вили су мучне и исцрпљујуће дискусије и вер-
бална надметања. Робијашница Краљевине била
је претворена у партијски комунистички пакао,
другови су мучили другове. У господње име —
грешници прогоне грешнике. Мислим да је то
нова појава у историји људског страдалништва.
Клица јој је у религиозном фанатизму, коначно
обликована у комунистичкој политичкој рели-
гији.
С окончањем штрајка глаћу и освајањем
неких малих права у робијању, окончани су и
оштри, бескрупулозни обрачуни са присталицама
воће из ћошка, који је неколико дана после
штрајка, пошто је издржао својих пет година,
пуштен на слободу. Усвајањем новог политичког
курса Коминтерне, постизавањем „монолитног
јединства партије" и избором новог „Какића",
вал,да је окончана и бољшевизација партије у
митровачкој робијашници. Јер, десничари су
капитулирали и били најурени из партије. Леви
секташи су се раскритиковали, били кажњени и
ућуткани. „Здраво бољшевичко језгро", суверено
је завладало колективом посветивши се чувању
„извојеваног јединства", организујући „теоријски
рад" и учење; проучавало се као света књига и
усвајало за веру све што је у Москви написано.
Мирио сам се са околностима и због узалудно-
сти отпора и због пољуљане уверености да сам
у праву. Друг цвикераш ме убећивао: ко је данас
за револуцију, мора бити бољшевик и уз Ста-
љина. У овом времену, друкчија револуција није
могућа, осим бољшевичке и под Стаљиновим
воћством. Та тврдња била ми је убедљива. Заи-
ста, друге снаге која би извела револуцију, нема.

418
Историја је наше поколење лишила избора. Ја
сам то резигнирано увићао и без детерминистич-
ке логике друга цвикераша, уплашен од сазнања:
од свих тиранија, најгора је тиранија идеалиста.

32

„Ти неизоставно мораш доћи. Не може се

одложити, схвати. Нас двоје се сутра увече мо-
рамо видети", сву ноћ и читав дан одјекује јој
у глави његов тих и храпав глас и мења јој се:
час јој је молба јаког, час наредба немоћног, а
час је изазов неке страсти у чију опасност жели
да се стрмоглави. Да се није представио и да
није сигурна да је глас његов, речи изговорене
преко телефона не би одговарале ни Петру Баје-
вићу, ни Георгу Шерману, ни Рамону Ларуселу,
који је скинуо с воза у Венецији, што је и узбу-
ћује и плаши. Ко ли је сада тај што је овако
приморава на можда још веће понижење од оног
на лаћи и у пирејском пристаништу, оног не-
очекиваног и неумољивог „Збогом Милена, ја
морам својим путем!" и ни реч више. Зашто је
он тачно у девет чека вечерас пред црквом Ружи-
цом на Калемегдану и куда ће одатле да је
поведе? Све јој је загонетнији тај позив; да је
нешто од Богдана, друкчије би то најавио. Али
с Богданом је свршено.
Уз страх и опирање, сву ноћ је млела и жуд-
ња да му што пре зарије лице у недра и удахне
онај само његов мирис тела и одеће, као онда
док је са венсанског неба падао човек-птица.
Како се уздржала да то не учини, чим га је угле-

419
дала онда кад је враћајући се из Париза пред
Венецијом ушао у купе са једва приметним осме-
хом, била је сама, ставио елегантну путну торбу
поред њеног кофера, пружио јој руку и сео
додирнувши јој колена, намерно, шапћући:
„Ја сам Рамон Ларусел из Брисла, власник
фирме за продају писаћих машина. Упознали смо
се после преласка швајцарске границе. Молим
те, не заборави: Рамон Ларусел. Зови ме само
Рамон и разговарајмо француски."
Неколико тренутака била је нема; осећање
јој није било ни радост ни страх, било је то
нешто неизвесно, а неминовно у њој, толико да
га није ни питала од кога је сазнао дан и пра-
вац њеног повратка кући, неминовно као пад
човека-птице, па се није ни опирала ни питала
куда ће, када јој је он, пре но што је воз стао
у Венецији, тихо рекао:
„Ми овде силазимо" и стао да скида кофере
и дозива носача.
Још већа забуна настала је у њој кад је у
хотелу затражио две собе, а не једну. Од тог
догаћаја, убећивала је себе, да је он скинуо с
воза само да јој покаже Венецију, у којој је
она једном и кратко боравила, што му је испри-
чала, а он на то рекао: „Биће ми много жао ако
ти Венецију не покажем пре почетка другог свет-
ског рата." У соби, пресвучена, дуго је стајала
пред огледалом: две ноћи није спавала, умор
јој загасио очи, а приметила је и једну нову
бору на врату. Па она ће за неколико година
постати старица! Потамнио јој лице и за трен
је остарио тај страх који је последње две-три
године често из огледала увирао у њу, кад увече

420
стане пред њим, а потом га понесе у пусту и
врелу постељу. Па се шминкала лагано и паж-
љиво, желела сваку бору са лица да уклони,
сећајући се последње ноћи у Паризу и растанка
с Богданом; у ствари, настављајући да разми-
шља о ономе о чему је непрестано и мислила
док он није ушао у купе. Долазило јој да јекне
од бола за Богданом, стресала се од стрепње да
га више никада неће видети, очи јој се влажиле,
па их је неколико пута брисала и пудерисала
подочњаке, док тај Рамон Ларусел није закуцао.
Желела је да хода, да само хода некуда с
њим и не врати се у хотел до поласка воза, а
он је довео до Великог канала: „Мало да гле-
дамо чуда, која не могу да се испричају и опишу.
Могу можда да се насликају, али ни онда не
личе на стварност." Ушли су у гондолу која је
лако клизнула тамном водурином под сенкама
најлепших кућа које је видела, чији је низ на
другој обали пламсао под ниским сунцем, тво-
рећи нестваран скоро халуцинантан призор. За-
дивљена, заборавила је на себе и упитала га:
„Која је људска моћ ово градила, Петре? Како
се то догодило да су на темељима у води, у
бари, а не на брегу и камену, сазидане најлепше
куће на свету?" Он је подуже ћутао и замишље-
но посматрао фасаде, па јој говорио лагано, реч
по реч: „Изгледа ми, Милена, да човек чини нај-
већа чуда у најнеповољнијим околностима. У не-
временима. И са разлозима у којима разум није
прави покретач." Спустила је поглед на прљаву,
масну воду: он јој то не тумачи настанак ових
чудесних кућа, он објашњава њих двоје, њихов
силазак с воза. У куће се поново загледала кад

421
је почео да говори: „Јесте, све ово је подигнуто
на пљачки, робовским радом и материјалом који
нису имали цену. Али је свуда на свету било
пљачкаша и већих силника но што су венецијан-
ски племићи и трговци. Па ипак, нико од њих
није сазидао онакву кућу. Погледај, молим те,
ону раскошну лепотицу! Зар ти не личи на љу-
бавницу неког источњачког екс-краља, окупану
мирисом који је само за њу справљен. Ово је
тријумф таттине, Милена. Све је ово граћено
из потребе за надметањем, за дивљење, за завист.
За туће очи. За жене, можда, највише." По ре-
чима и гласу није знала да ли се он диви вене-
цијанским господарима лаћа и Далмације, тргов-
цима и морепловцима, или им суди у име оног
разума који, како рече, није творац овако лепих
чуда. А ни оног у шта она пада као човек-птица.
„Те жене мора да су биле неподношљиво охоле
и ћудљиве, рекла је, а помислила: и незадовољне
мужевима." Он се можда осмехнуо, па додао:
„Имаш право. Оволико раскоши да угради у
кућу, може само инфериоран или несрећан муш-
карац. Ово је нека накнада или неко откупљи-
вање“ . „Лепа измишљотина о лепим кућама",
рекла је гледајући Са’ сГ Ого.
Кад су се иекрцали на Тргу светог Марка,
•спустио јој је руку на раме: после оног заштит-
ничког загрљаја за време пада човека-птице, био
је то његов најприснији покрет; од његове руке
раме јо ј се угибало и дрхтало, видела је поново
•оне витке и похотљиве прсте како разголићују
н разламају мандарине и зурила у црвени торањ
упрт у небо, не слушајући шта говори. Чим је
осетила да јој он додирује и бедро, нагло је

422
закорачила у јата голубова пред собом, проби-
јала се кроз гомиле људи који су излазили и
улазили у цркву и застала тек у некој уској,
зазиданој, безизлазној улици, праћена њим ућу-
таним. Да ли заго што је наслутио њене отпоре
или због нечег другог, помислила је и била му
захвална што ћути. Онда су корачали зазиданим
ћутањем једно уз друго, не додирујући се; во-
диле су их улице, просеци, мостићи, пресретали
их канали и враћали у озидану неизвесност, у
изненаћења очима, у све тамнији и спарнији
неизлаз: „Не волим више овај град", рекао је
одједном. „Зашто?" „Из њега не можеш да по-
бегнеш." „Да, немаш куд", рекла је и тек кас-
није схватила стварни смисао реченог. Из неке
цркве зачула је оргуље и не питајући га да ли
жели, ушла у хладњикаву таму и брујање оргу-
ља, одмах уз врата села на камену клупу. Сео
је и он уз њу, не додирујући је ни одећом. Му-
зика је сву разломила: можда је само у неким
окупацијским ноћима у Прерову, тако затужила
за мајком; само кад се Владимир разболео од
шарлаха, кад се уплашила за његов живот, то-
лико јој је затребала мајка. Једино би јој сада
она могла рећи шта да учини са овим човеком
што тако лепо и љубавно ћути поред ње, и у
чија недра она жели да зарије лице. Шта сме
да учини са својом животном промашеношћу и
узалудношћу толиких жртава и трпљења у љу-
бави према Богдану, који је њихову последњу
ноћ у Паризу несвучен прележао поред ње, пу-
шећи и јечећи? Завукла му руку под главу, над-
нела се над њим:
„Зашто си ноћас толико очајан?"

423
 „У Москви су стрељани маршал Тухачевски,
генерал Јакир, Уборович и још неколицина."
„Зашто убијају те људе?"
„Како зашто? Зато што су издајници!"
„Ја сам ти рекла да у то не верујем."
„Како смеш да не верујеш? И теби, као и
твом брату, то није јасно. Сумњате, само сум-
њате, бога вам буржујског!"
Извукла му руку испод главе и заћутала.
Испушио је једну за другом три цигарете, па
проговорио:
„Кад је мој живот, Милена, овако ласји,
каква ли тек судбина чека нашег сина?"
„Зар мораш и ноћас толико да бринеш?"
„Наступа страшно време. А ја не могу да
му помогнем."
„Он је паметан и поштен младић. Најбољи
је у разреду. Завршиће гимназију, биће осло-
боћен матуре, уписаће се на технику по твојој
жељи. Завршиће студије, ожениће се, радиће. Ако
не буде рата."
„Биће сигурно. А пре но што оде у рат за
отаџбину, ступиће у рат тежи и мучнији од сва-
ког рата".
„У какав то рат, Богдане?"
„Можда ће најпре морати да жртвује оца."
„Зашто тебе да жртвује? Коме да те жрт-
вује? Шта се то збива око тебе?"
„Партија ће то, можда, захтевати од њега.
Кажем, м ож да. . . — придигао се и наднео над
њом: — Ако до тога доће, заклињем те, саветуј
га да поступи по свом убећењу. По свом убеће-
њу, без обзира на све. Ништа на овом свету

424
није изнад човека. Ништа, Милена. Ех, да сам
ја увек поступао по свом уверењу."
„А зар ниси?"
„Нисам увек, Веровао сам да моје убећење
треба да буде оно што је партијска директива.
То је и било, као шго знаш."
Легао је поред ње, а она се придигла:
„Сада више у то не верујеш?" Није одго-
ворио. Она је рекла: „Како ја могу саветовати
нашег сина да поступа друкчије но што си ти
поступао?"
„Ако ти се пожали у некој муци, запита те
на нском раскрш ћу. . . Ако гласно мисли пред
тобом: шта би мој отац сада учинио? Ти му
реци: Твој отац би поступио по свом убећењу.
Ником се не би потчинио. Ником."
„Да га слажем, Богдане?"
„Молим те, слажи га тада. Мораш га сла-
гати. То је за његов спас."
Она се спустила на јастук и дуго зурила у
таваницу, па упитала:
„А можеш ли се и ти спасти?"
„Ако ме ЦеКа не пусти да одем у Шпанију
мећу добровољце, не знам шта ће бити са мном."
„А шта, Богдане, ја да чиним?"
„Живи за Владимира. Живи некако и за
себе. Још ћеш то моћи."
„А за тебе, за нас?"
„Не могу више да носим и твоју жртву."
„Ж ртву или љубав?"
„Па то се мећу нама подразумева."
„Ништа се више мећу нама не подразумева,
мој Богдане. Два пута сам те до сада питала.

425
једном кад си после прве робије, не казујући ни
куда, отишао на месец дана, а други пут у Бечу,
уочи одласка у М оскву. . . Шта сам ја у твом
животу? Зар ме ти, заиста, не волиш више од
те твоје партије?"
„Апсурдно, глупо супарништво! Недостојно
озбиљне жене. Тебе."
„Волиш ли још увек више од мене ту пар-
тију чије секретаре и функционере хапсе и уби-
ја ју као агенте? Партију, која ће и тебе убити
као шпијуна! Одговори ми, ти си поштен човек!"
„Зар ти стварно желиш да си ми изнад ре-
волуције и идеала?"
„Желим. И то сада одлучније него пре."
„Па докле смо то нас двоје стигли, Милена?"
„На крај моје, а, ваљда, и твоје заблуде."
Више нису имали о чему да разговарају. Она
је заспала у свануће, пре њега. Пробудио је и
рекао да има неодложан састанак: „Хоћеш ли
ме отпратити на станицу?" Замолио је да се рас-
тану у соби и да из хотела он изаће пре њ е . . .
Музика оргуља узносила је у висине бола,
коме више није знала узрок, ни видела крај.
„Верујеш ли у Бога, Милена?" — чула је
Петров шапат у коси и сва се најежила, не одго-
воривши одмах:
„Понекад. А ти?"
„И ја понекад."
Није се усудила да га упита да ли је сада
то „понекад". Одговор на то питање, осећала је,
био би одговор на сва питања која је имала ње-
му да упути.
Кад су оргуље утихле и њихово брујање се
слегло у камене зидове и стубове цркве, у сми-

426
рај неке узбуђујуће вечности што топло плами-
ња у свећицама, њих двоје су изишли из цркве
у спаран и смрадан венецијански сутон, у којем
су се већ палиле ретке уличне сијалице. Заже-
лела је да га узме под руку и учинила је то без
колебања; он је повио руку до лакта, не тежећи
за присношћу већом од оне коју она испољава.
То је ослободило и испунило неком благом,
новом надом. Није јој одгонетала значење јер
била је то нада тек наговештена и нејасна, мож-
да исто онако нејасна као и њена помисао на
Бога у цркви, док је слушала оргул>е. И са сва-
ким кораком, уједначеним са његовим кораком
подређеним њеном, доживллвапа је ту наду као
неочекивану али заслужену накнаду за све што
је испатила у Паризу.
Повео је на вечеру, обрадован што су слу-
чајно наишли на ресторан у којем је због нечега
желео да вечерају, радовала га и својим апе-
титом: од мучаљивог и сиромашног обеда са
Богданом, до богате вечере са њим, попила је
само кафу у возу. Он је нуткао разним специја-
литетима и доливао вино, испољавајући њој дав-
но познато, а сада први пут пријатно гастро-
номско знање, забављајући је уз јело причама
из живота Тинторета, Каналета и неких вене-
цијанских сликара о којима никад није чула.
Али му се није дивила због тих знања: знала је
да су и та знања из историје сликарства, као и
оно о Конфучију, па и ово о гастрономији део
његовог „посла". Али, он је током вечере успео
толико да је орасположи да је сасвим забора-
вила на његов посао и на Рамона Ларусела, обра-

427
ћајући му се правим именом. Није је овог пута
опоменуо због кршења конспирације.
Када су после дуге и богате вечере, као по
договору изоставивши воће на крају, изашли на
улицу и избили на Голдонијев трг, њој се није
журило у хотел: није хтела да избегне, хтела је
само мало да одложи и успори то што ће се мећу
њима неминовно ноћас догодити; желела је да
се припреми у души за давање без иједног от-
пора. Зажелела је да оду на обалу Великог ка-
нала и одатле посматрају 5ап1а Мапји с1е11а
5а1и1:е, коју је песник Лаза Костић узидао у
љубав. Он је погледао на сат, а она му се супрот-
ставила: „Још нећу у хотел." Тада јој је узео обе
руке и рекао:
„Не водим те у хотел, него на лаћу."
„Какву лаћу, куда ћемо?“
„Видећеш. Веруј ми“ , и повео је да узму
своје ствари. Није га више питала куда иду; нова
неизвесност је узбућивала и чинила још нествар-
нијом то што се збило од љеговог уласка у њен
купе, и што ће се догодити на лаћи или тамо
где већ буду стигли. Једино је копкало што није
могла да одгонетне кад је стигао да извади кар-
те за лаћу. А кад су се успели на палубу дивне
велике лаће, раскошно осветљене, она му радо-
сно рекла, уносећи му се у лице:
„Петре, куда пловимо?"
„У Грчку и самоћу. На једно острво. Молим
те, не заборављај: ја сам Рамон Ларусел, трговац
писаћим машинама из Брисла. На лаћи говоримо
само француски."
Осмехнула му се кад је видела да су у по-
себним кабинама, али једној до друге. Оставили

428
су ствари и одмах пошли у салон да попију
нешто хладно, обрадовани што је празан, па се
осетила слободном, као на крају света, као на
небу. Више их нико не гледа, први пут су негде
сами на свету; могла је први пут да му гледа
дуге ноге у тесним панталонама и чланак на
нози; могла је да му се загледа у очи и одго-
нета: да ли је још увек у стању да плови на дну
лађе, затрпан угљем као некад од Беча до Бео-
града, на састанак са оним „женским чудом"?
Припалио је лулу, која је ванредно пристајала
његовој снажној појави и дугом лицу; када је
пушио у Бечу као Карл, можда ту исту лулу,
сетила се, није јој тада био симпатичан. Он јој
почео тихо на француском да приповеда о лађа-
ма на Волги. Само што им је келнер донео лиму-
наде и сладолед, у салон је ушао један дугај-
лија у морнарској блузи, ошишан до главе, утр-
нуо осмех и пресекао реч Рамону Ларуселу.
И пре него што је било шта разумела, Рамон
Ларусел се већ нечему најгласније смејао, од
кад га је срела као Георга Шермана, и започео
да прича л>убавне трачеве о војводи од Виндзора
и госпоћи Симпсон. Дугајлија са голом крушка-
стом главом сео је у фотељу у супротном углу,
окренувши им леђа; одмах је наручио виски,
стао да пуши и лагано пије. Било јој је јасно да
се у Рамоновом послу нешто неочекивано и опа-
сно догодило, иако је он све чинио да ток и тон
разговора и њихов боравак у салону не буду
поремећени. Али у њој је ону младу и узбуђу-
јућ у наду сменила стара стрепња: у огледалу је
видела своје тужно и очајно лице, чула и онај
крик под венсанским небом док је падао човек-

429
-птица, па је замолила Рамона Ларусела да одмах
пођу у кабине, решена да га ноћас ни за тре-
нутак не остави самог. Њему се није излазило
из салона, наставио је да прича о госпоћи Симп-
сон и енглеском краљу; дугајлија је и даље пио
виски окренутих лећа и са ногама на столу.
Стрепња је расла, израз њеног лица подигао га
из фотеље, и он је узео под руку и извео на
празну полубу. Загледала се у звездано кебо и
уздрхтала: „Можда ћемо горе бити сами. Поведи
ме тамо, Петре“ , шапутала је. „Повешћу те",
одговорио јој без премишљања. Она се припила
уз њега, удисала му онај мирис који је запамти-
ла, измешан са мирисом дувана који је вечерас
пушио, па га одлучно повела у кабину. Он је
пропустио унутра а тада га кашаљ са палубе,
вероватно оног дугајлије, на нешто опоменуо и
он је оставио и без речи се вратио на иалубу.
Седела је дуго несвучена, чекајући га да се
врати, и кад јој је стрепња нарасла у страх који
више није могла сама да подноси, истрчала је на
палубу и стала уз врата степеница: са супротних
страна празне палубе корачали су један ка дру-
гом Рамон Ларусел и дугајлија у морнарској
блузи и како су се приближавали један другом
успоравали су корак, застајкивали, примицали.
Помислила је да можда држе ножеве у руци и
јурнула ка њима, али они су тада убрзали корак
и мимоишли се. Клонула је у празну наслоњачу,
дрхтећи и посматрајући их како одмереним ко-
рацима круже палубом, да се неминовно сретну.
Приближавајући се, опет су успорили и застали,
па се као предомислили и мимоишли. Тако неко-
лико пута, док јој Рамон Ларусел није пришао:

430
„Одмах се врати у кабину, одмах!" „Бићу с то-
бом‘‘. „Не, не, иди одмах. Ја ћу доћи код тебе."
Вратила се ужасно уплашена за њега, очекујући
пуцањ и крик; после сат-два поново је изашла
на палубу: њих двојица су на одстојању од
десетак корачаја ходали палубом у круг, дугај-
лија за Рамоном Ларуселом, као курјаци у ка-
везу, држећи исто одстојање гонили се; ако
би Рамон Ларусел пожурио, то би учинио и
зебрасти дугајлија. Она се једва уздржавала да
не крикне, да не позове у помоћ капетана лаће.
Он јој опет пришао и замолио да се врати у
кабину, јер му због нечега смета њено прису-
ство. Морала је да се врати, поседи на постељи
и пре сванућа још двапут излази на палубу и
гледа исти призор: на пустој палуби, сада погну-
тих глава, два човека, као два везана вучјака,
витлају се у круг, не сустижући се, али и не
смањујући одстојање; тако док сунце није за-
праскало на рубу пучине. Смождена умороМ и
несном сишла је у своју кабину и несвучена
прућила се на постељу и спавала док је он јаким
куцањем и осмехом у одшкринутим вратима није
позвао на ручак. „Шта се догодило?" „Све је у
реду. Идемо на ручак", одговорио је смирено.
Осећала се превареном и изгубљеном, као да је
закаснила на последњи воз спасења. Умила се и
мало уредила, не журећи, очајна у својој обма-
нутости.
О он је, расположен и присан, сав окренут
њој, повео на ручак, не изговоривши ни реч о
прошлој ноћи; понашао се као да се ништа није
догодило, као да ће се све од сада збивати по
њиховим жељама. Она у себи више није могла

431
да поврати ону узбуђујућу наду, неспокојно мо-
трећи госте у ресторану; тражила је дугајлију
са обријаном главом. Тражила га и у његовим
очима и гласу: можда га је бацио у море? Ако
јесте, откуд му овај осмех и мир? Са уживањем
јо ј причао о специјалним кинеским јелима. Није
сачекала да јој љушти и разлама на кришке
поморанџе и мандарине које су, посуте ловоро-
вим лишћем, чекале у сребрној посуди на крају
стола; уврећена што јој ни једном речју не по-
маже да се ослободи ноћашњег страха, уврећена
том кобном конспирацијом која јој је упропа-
стила живот, чим је довршила јело, одбивши
да је прати, отишла је у кабину, да гуши себе
врућином и глуви од једноличног брујања мо-
тора. И тако напета и поврећена, чекала га;
одлучнија можда но икад, самој судбини у инат,
да га загрли. Није дошао. Издржала је да не
изаће из кабине, док није закуцао: „Милена,
време је за вечеру. Чекам те на палуби". Тада
ј е . схватила да због оног дугајлије са ружном
главом, он не сме да уће у њену кабииу. Посао!
Конспирација! Тајна, идеали! Проклети да сте,
илегалци и ваша борба! — викала је у себи и
ћутала, одбивши вечеру. Пила је лимунаду и
чекала да што пре сићу са лаће. Он јој тихо
причао о лепотама Крфа и Еубеје, није га слу-
шала: свака влас косе, свака ћелија њеног тела
осећала се превареном у жудњи. Непрестано се
окретала, тражећи у пуном ресторану дугајлију
у зебрастој мајици. Пред поноћ, он јој обрадо-
вано руком показао светла Пиреја. Није смела
ни хтела да га пита куда ће одатле. Кад је лаћа
пристала у пирејско пристаниште и спуштен

432
мостић за силазак, обоје су истовремено иза
себе угледали обријаног дугајлију са рандем на
лећима и без речи стали грубо да се пробијају
напред, да му што више измакну. И само што
су стали на камен Пиреја, он јој чврсто стегао
мишицу: „Збогом Милена, ја морам својим пу-
тем." Није ни видела куд је шмугнуо и да ли га
дугајлија следио.
Остатак ноћи и читав дан до поласка за Бео-
град, као и пут од Атине до Београда, провела
је у мучном кајању, разорена очајањем; у њој
се коначно утврдила свест: жртва је Богдана
Драговића. Сатрла је и последњу наду да би било
с ким, а поготову са Петром Бајевићем могла
у нечему да измени своју судбину.
И сада, после његовог синоћног позива то
исто мисли и осећа. А опет, не може вечерас да
не одс код цркве Ружице. Не може. Неодољиво
је пешто вуче к њему. Сакриће и од Ивана, као
што је сакрила силазак у Венецији и пут преко
Атипе. Владимир, после синоћног догаћаја, ко
зна кад ће се ноћас вратити. Отац ће и ово вече
бити сам уз радио са вестима о рату. Прошло
је седам, треба јој најмање пола сата до цркве
Ружице. Облачи се и свлачи неколико пута, ме-
њајући хаљине и костиме, једном незадовољна
што је одвећ елегантна за ту прилику, други пут
што јој та хаљина лепо не стоји, смршала је,
много је смршала откако је Богдан напао Ивана,
испадају јој кукови. Па оно се више никад, ни-
кад не може догодити! Обуче хаљину која јој се
најмање свића и ненашминкана, дрхтећи, ишуња
се из куће, али се на капији судари са Вером:

433
 Знаш ли да је мами напрсло колено? Ста-
вили су јој ногу у гипс и задржали у болници?
Не знам. Како је пала, где се то догодило?
Зар ти није Растко рекао? Ја сам са ујка-
-Најданом одвела маму у болницу, а Растка сам
послала кући, да јави Ивану и теби шта се дого-
дило на тркама.
Растко није дошао. Немам, Вера, појма шта
се догодило.
Вера узе да јој љутито и узбућено прича
догаћај на тркама, али је она не саслуша. Остави
је са неубедљивим извињењем, стави кармин на
усне под првом сијалицом, незадовољна собом
гледа себе у свим огледалима у излозима од
Славије до Калемегдана, прекорева се због тога,
љута на себе, Петра, живот, све несрећнија сво-
јим изгледом и осећањима. А онда се одједном
уплаши да хгије закаснила, и од павиљона Цви-
јете Зузорић потрча поред зида, ка цркви. Са
клупе на крају стазс, он се из таме откида —
таман. Нагло стаде, постићеиа собом: она му се
предаје у истом дану када је одлучила да се
растане са Богданом. У бетохгску стазу струји
њен стид и бол.

33

Петар застаде на неколико корачаја пред

њом, гледајући је на светлости сијалице, са ста-
ром, спеченом чежњом. И са молбом за послед-
њу милост.
Скоро ће седамнаест година откад је воли,
скривајући то лажном равнодушношћу у сусре-

434
тима, или рођачком присношћу у име пријатељ-
ства са Богданом, па и честим стајањем на Бог-
данову страну у њиховим брачним споровима,
трпећи затим њене дуге љутње и прекорне по-
гледе. Носио је по свету, као своју тајну и наду,
на све задатке партије и тајне послове Комин-
терне, чезнући за њом, у души поистовећеном са
циљем за који се бори. Страховао је за њу кад
је страховао и за своју главу, у срећним исхо-
дима сећао се мајке и ње, уживао с њом у свим
лепим пределима Русије, Европе и Азије, гледао
с њом слике по музејима, будистичке храмове и
готске катедрале, водио је и на Христов и на
Марксов гроб, куповао јој поклоне и давао дру-
гим женама, грлећи се и волећи са другима,
волео је и грлио и њу, тражио у свима а нала-
зио је само у понекој и понешто, у тренуцима
који су му у души остављали ожиљке мушког
пораза. И нова јела и пића пробао је с њом,
и необичном цвету чудио се с њом. Делећи с
њом своја принудна ћутања, опасне тајне и неиз-
весности, сва му је била у будућности за коју
се бори, далека. Борио се и са мишљу: једино
би му Богданова смрт дала право на њу. Па је
ту мисао терао од себе и дуго се после искупљи-
вао и пред собом и пред Богданом, чинећи му
услуге које иначе не би чинио. Добро памти све
те нечасне примисли и лукавства у Москви и
Коминтерни која би га учинила невиним за ње-
гов крај, особито док је Богдан илегално радио
у Чешкој, испаштајући их потом и искупљујући
се ризицима поверења и пријатељевањем са Бог-
даном кад он у Коминтерни није стајао добро,
одајући му партијске тајне и чупајући га из

435
Коминтерниних фракционашких замки. И иску-
иио се сигурно: Богдан је и његовом заслугом
остао у Централном комитету и није ухапшен
1935. године; и што је упркос свом критизерству
последњих година још увек у партијском руко-
водству, опет је његова заслуга. Такав однос са
Богданом, постао му је пренапоран за њихово
старо пријатељство, и он га одржава зато Што
би раскид са њим могао бити и раскид са Миле-
ном. Љубомора на Богдана коју је понекад и
жестоко осећао, особито кад су сви троје за-
једно, кад би их после заједничке вечере отпра-
тио у њихов хотел, и та се љубомора временом
заморила: смењивало ју је и једно необично
осећање присности, чак неког љубавничког брат-
ства: воле исту жену; он грли и чини радост
жени коју и он, Петар, воли; а кад би је Богдан
нечим увредио и био непажљив према њој, он
га је тада мрзео. Те споне и струјања мећу њи-
ма, којих је, верује, Богдан морао бити на неки
начин свестан, иако му то ничим није показао,
разгоревала су му болна и блага, нека слатка
осећања која побожно негује и дубоко прежив-
љава у својим илегалским самоћама. А кад је
угледао онако голишаву у хотелу док се обла-
чила чекајући Богдана, кад је први пут видео
њену нагу ногу, високо до таме, обнажена ра-
мена и груди са белом дубином искошене дојке,
и пресретнут њеним очима, не само застићеним,
затворио врата хотелске собе, он се као рањен
склизнуо низа зид и сео на дрвено степениште,
дрхтећи, уплашен собом: она му више није дале-
ка и неизвесна будућност, она је ту, она мора
бити сада! Њено дуго облачење, меке шумове

436
хаљине, чешљање, па опет меке шумове тканине
и чешљање, слушао је целом својом кожом, свим
порама, омамљен, најежен од жудње. Имао је
времена да се сети најгорег: стари, већ је стар!
Ако је некад и загрли, биће старац. Зар да је
као старац загрли?
Тад је одлучио да крене ка њој, без обзира
на околности и последице; у ствари, није одлу-
чио, то се није одлучивало. То се збивало као
надвољно морање. V томе му је иомогао, не, то
му је само олакшао Богдан својим понашањем,
и она својом нескривеном патњом због таквог
Богдана, па га више није мучила савест; више
му није била пријатељева жена, она је само Ми-
лена коју толике године воли и коју мора што
пре да загрли. Опијен том жељом, одлучио се на
све ризике; одложио је неодложне нослове у
служби и гајно од својих отпутовао у Италију
да је сачека у возу на повратку кући и поведе
на једно грчко острво, о чијим је лепотама и
реткостима слушао од свог атинског пријател>а
Јоанидиса. А кад је на италијанској лаћи за Пи-
реј угледао у вратима салона човека из Интели-
џенс-сервиса, са којим се на опасном послу суда-
рио у Калкути и три месеца по Индији и Сред-
њем Истоку бежао од њега и једва спасао главу,
први пут у животу осетио се пораженим. Без-
изгледно пораженим од неке моћније силе која
није људска. Зар му је сућено да се на овом
свету ни за љубав једине жене коју воли и не-
колико дана с њом, не може да избори? Тај
доживљај неправедног пораза замучио га жељом
за осветом, па је сву ноћ на палуби изазивао
Енглеза да му приће, да доће до сукоба и туче,

437
да га баци у море; ходајући палубом, застајки-
вао је и одмицао се, једино зато што је страхо-
вао за њу: ухапсиће је и учинити његовим сау-
чесником. Због тог страха за њу, он се ни у
Пиреју није обрачунао са Енглезом, већ је по-
бегао на лаћу која га однела на Хипниос, а по-
том је у Сектору великим лажима једва оправ-
дао време и новац потрошеи у то несрећно путо-
вање. Али се и тај пораз после улио у страст, у
морање да наставе прекинуто путовање, да се
догоди цела љубав. А од Цириха, ево, и у одлу-
ку да са њом прелама живот. Она да му одлучи
крај. Ништа од тога не може јој рећи. Не сме.
Ништа. Шта да јој каже, ако јој све не каже?
Пита се, пита је ћутњом, нагнут к њој, што
стоји пред њим, заустављена нечим својим или
том његовом немоћи, витка и скрушена својом
тамом. Поће па стаде, желећи да она коракне
к њему, да се сретну. Та га жеља заболе.
Али она само подиже главу, тражећи му
поглед да се придржи.
Он јој хитро приће и ћутећи пружи руку.
Милена уплашено истрже руку да му не за-
рије лице у недра и удахне га, сада не за свој
спас, иако осећа да пада незнано куда и лако,
као кад лети у сну. Ипак га упита:
Ко си сада?
Сада сам Петар Бајевић — ухвати је под
руку и одведе до клупе у таму. Седоше:
Зашто си ме позвао?
Да наставимо наш прекинути пут.
Само зато си дошао у Београд?
Само зато, Милена.

438
 Толики ризик. . . — настави у себи: Богдан
никад није скренуо ни са једног свог задатка
и пута због ње. — Додаје: — У овим данима
због мене у Београд. . . оног пута из Венеције,
због острва.
Да, Милена. Да одемо на острво, на коме
ћемо себи постојати једино нас двоје.
Зар постоји такво острво?
Постоји.
Она му предајно и захвално прислони лице
на груди, а он јој обема шакама обгрли главу
и остадоше тако дуго: она удишући га и не
желећи више ништа, плашећи сс сваког буду-
ћсг покрета и речи; он сав сливен у први љу-
бавни додир, у подрхтавањс јагодица набубре-
лих од њене дрхтавице, згусиут у прво упозна-
вање и доживљавање тела, јези коже и нерава,
у тоилом сударању дамара и струјању њега у
њу и ње у њега, у упијањс и давање читавог
себе телу вољене жене, сав у том догаћању за
којим је толико година жудео и чекао, желећи
само да ова срећа шт@ дуже траје. И трајала је
дуг@, све двк се Милени не избистри у глави
и души, па подиже главу еа његевих груди,
откиде је из његових шака:
Куда ћеш ме ©вакву? Твлик® ®ам несрећна,
Иетре, да у себи више не осећам ни жељу да
се то измени. Изгубила сам Богдана, а остала
ми срамота и кајање. Сад губим брата и сина.
Не знам шга је остало од мене и шта сам сада.
Све што волим. Скоро седамнаест година.
Седамнаест година?
Да, Милена.

439
 Она касније рече себи:
Па ја то никад нисам осетила.
Тако је и требало да буде.
Куте, а не боре се са истим. Милена се
прибра:
Петре, она жена коју си ти скинуо с воза,
попео на лађу и повео у бестрагију, а да те није
ни питала зашто је в©диш и куда је водиш, та
ж ен а. . . у једном часу спремна на све, апсо-
лутно на све са т©бом . . . ја сада нисам та жена.
Шта ћу ти оваква на то острво?
Да бар неколико дана будеш она жена. И ја
неколико дана онај човек, који те повео на
лађу. Да заједно будемо нешто што нисмо били.
Она се замисли, понављајући у себи: Да
будемо нешто што нисмо били. Примаче му
лице: — А шта ћемо, ако то не можемо? Ако
и на том острву будемо оно шго смо овде?
Сада.
Ако то не постанемо, онда ћемо . . .
Не одговарај одмах! Размисли, ти не смеш
да обмансш — одмаче се од њега, на крај клупе.
Петар поћута уплашен њеним ставом и гла-
сом, знајући јој нарав. Ако би јој рекао праву
истину о свом садашњем положају, да ли би
тада пошла на острво? Наже се ка њој, зашапта:
Зар ти за полазак није довољно то што је
у нама овде, сада?
Није. Немам наду.
Нада се ствара.
Не верујем, Петре.
Дуго ћути и мучи се да јој иронађе разлог
за наду:

440
 Постоји она неизвесност, која не покреће
мање од наде. Неизвесност љубави, Милена.
Неизвесност која помера све границе у човеку,
која узноси човека понекад више и од наде.
Зар је не осећаш?
Знам је. Али за ту неизвесност, коју сам
имала у Венецији и на лаћи, сада сам немоћна.
Слаба. А жеља коју осећам, леди ми срце.
Петар дрхтури: куда сутра? Без ње, сви
путеви воде у издају. Ако је не увери у избав-
љење њеном љубављу, у своју љубав, свеједно
је куда ће сутра. Моли је:
Милена, веруј ми. Ако сутра ујутру не кре-
немо, можда више никад не можемо од себе
кренути. Можда нам је то последњи полазак.
Не уцењуј ме, молим те.
Не, никако! Ти знаш: од своје шеснаесте
године, кад сам кренуо у чету војводе Вука да
се борим против Турака, ја од сваког сванућа
живим последњи дан. Али, тај полазак у који
те зовем, није из тог последњег дана. Желим
да буде први дан моје слободе.
На то бих острво пошла само када бих по-
веровала да могу да започнем другачији дан од
досадашњих. Дан који ми не смркава у подне.
Али ја више не могу да поверујем у тај дан.
Зар не верујеш ни у његово свитање?
Кратко ми је то, Петре. Много кратко. Неко,
ко читавог живота чека као ја што чекам, не
може ту вечност да замени за један тренутак.
Тај тренутак није тренутак. Он, Милена,
може бити читав живот.
Немам снаге, ни вере за тај читав живот.
Не могу из овога .. . Не могу из себе, Петре.

441
 Па шта онда да чинимо?
Да останемо у своме. Што смо били до твог
синоћњег телефонирања.
Шапуће јој у лице:
Зар стварно не можемо ништа више?
Ја не могу.
Он дуго ћути, премишља, одлучи:
А ако сам ја приморан да не останем то
што сам био до вечерас. . . Ако, Милена, не
могу да наставим то што јесам?
То би било недостојно тебе.
Недостојно? — спушта јој руке у крила,
дрхти, свестап свог преступа.
Она му нежно скиде руке са себе:
Ви комуиисти имате неке својс животе ван
живота. Како мој отац каже, у мраку их жи-
вите, и пе откривате их ни онима који умиру
за вас. Ви сте у тој конспирацији и себи постали
тајпа. Страшни сте ви људи, Пстре. Идсалисти
за човсчапство — зликовци за своје најближе.
Хероји за идеје, кукавице за љубав. Два лица,
сто лица ви имате. . . Боже, чије грехе ја ис-
паштам да ми живот држе људи изумрака, људи
са опасним гајнама, људи који све могу . . . Све,
сем да воле једну обичну жену и буду одани
једном верном пријатељу. . . Добро је што је
почео рат.
Дуго поћута:
Да, то је истина. Живот ван живота. И смрт
ван смрти . . . Чему се, Милена, надаш од рата?
Промениће, ваљда, и мој живот. Или ћемо
нестати сви. Морам кући, Петре. Имам вечерас
са мојим сином нешто тешко да одлучим.

442
 Не иди! — јекну, ухвати је за руку, па упла-
шен грубошћу покрета, испусти је и шапну: —
Још неколико тренутака — припи се уз њу, обе-
ма шакама узе јој обе руке и спусти их на своје
колено. — Милена, ја свом душом осећам . . .
Веруј ми, има много смисла и разлога да сутра
ујутру наставимо наш прекинути пут. Можда
ћсмо сс обоје спасти. Не могу даље да ти то
образлажем.
Јер то је тајна.
Није само тајна. Није. Оно најважније, оно
највеће у души не доказује се речима.
Доказује се, Петре.
У то сс верује илн не верује. Ти су докази
изваи и изиад наших речи.
Нису. Више не могу, више нећу да верујем
у тајне, ни да живим од њих. Ни од вере која
је тајна.
Ја ти пудим истину. Оно што је твоје. То
што сам проносио светом вршећи дужност и
страховао да га негде нс загубим. Да га неко не
уб и је.. . Никог не изневеравам, никог. Нудим
сада теби оно што је само твоје . ..
Милена се истрже из његовог даха и шака,
преплашена његовом дрхтавицом која јој не ли-
чи на страст.
Не могу то да узмем. Ти мораш разумети
моју немоћ.
Како да је разумем? Како?
Ако је не разумеш, онда целе вечери бун-
цаш лажи. Онда си залугао у Београд. — Устаје,
поправља хаљину.
Њега врећа та брига за згужвану хаљину,
устаје и прилази да јој се загледа у очи. У тами

443
јој је лице. Али оно је у његовим зеницама и
види га савршено јасно у свакој тами.
Сада не разумем. . . Нећу, Милена, да разу-
мем. Издаћу све што разумем. Све ћу издати!
За наше острво, за тебе . . .
Ко мк то говори, Петре?
Питање га занесе, жели да се придржи и
не пада ниже. Узима је за рамена и окреће је
ирема светлости сијалице, да јој сада види очи:
светлуца сажаљење. За њега је само мати иа
последњем растанку имала ово сажаљење. То
јестс љубав. Јесте. О, од коликог му је то зна-
чаја! Осећање не сме у реч.
Збогом, Петре. Нисмо нас двоје једини на
свету који су негде кренули, па због нечег не
стигли. Уосталом, ја сам све до Венеције ишла
само једним путем. Ишла и стигла где нисам
хтела. То ми је, ваљда, судбина. . . Збогом Ал-
фреде Шермане, збогом Рамопс Ларусел, збогом
свеимсни, тајни човече . . . — узе му руку н чвр-
сто и кратко стисну, на иагло крену да јој не
чује плач.
Сутра у осам, чекам те у возу за Атину!
Милена, ја те чекам! — довикује јој очајан и
полази за њом. — Сутра у осам! Спаваћи вагон!
Милена се окрете:
Кад си га последњи пут видео?
Пре месец дана у Паризу.
Шта ти је рекао?
Нада се да ће га послати на рад у земљу.
Да доће у Београд?
Да. Али ја не верујем да ће у томе успети!
МиленА му приће:
Јесте ли разговарали о Ивану?

444
 Иван је страховито искомпликовао његов
положај у Централном комитету и Коминтерни.
Какве везе, забога, имају Иванови чланци о
Жиду и московским суђењима са Богданом?
Неко може искористити Иваново отпад-
ништво од партије да руши Богдана. Зна се да
су рођаци и пријатељи. — Петар заћута, кајући
се што је оволико рекао. Учинио је то да про-
дужи разговор и још неки тренутак буде с њом.
Значи да је Богдан онако нечасно напао
Ивана да спасе свој положај у партији? Сра-
мота!
У то не верујем. Ја сам сигуран да Богдан
ништа не ради ван свог уверења.
Па то је још горе! Ти мислиш да је он убе-
ђен да је Иван троцкист и агент француске оба-
вештајне службе? Реци, молим те, је л' ти у то
стварно верујеш, или опако, галантно браниш
Богдана преда мном?
Верујем. Је ли Иван у Београду, и на дру-
гом спрату ваше куће?
Ту ј е . . . Боже, шта се то догађа са вама?
Па ви сте стварно, што каже мој ујак, зли дуси!
Опрости, Петре, и збогом — окрете се и лагано
продужи ка вароши.
Полази за њом:
Сутра у осам, чујеш ли? У осам, чекам те у
возу за Атину! То је наш последњи воз за ос-
трво, Милена, чекам те!
Прислони се на зид гледајући за њом дуго,
надајући се да ће се вратити. И тек кад схвати
да треба да је чека до сутра у осам, да постоји
тај разлог за последњу наду, припали цигарету

445
да одлучи: куда до осам ујутру? Једино са Ива-
ном, са отпадником, може ноћас да се рве на
свом раскршћу. Одавно се уверио да се вера
најтеже пред јеретиком одржи. Ако не издржи
Иванове сумње и порицања — у Канаду! Ако
нздржи — право у Москву, да изврши последњу
дужност.

34

Чим изаће из таксија и ступи у мали Борин

врт, Петар чу из куће жеиско ридање и жестоку
сваћу. Обиће шибље и стаде под отворен прозор
собе; по дубоком и јектавом гласу препознаде
Наћу:
Ви сте га убили, ви зликовци!
Само је потврдмо да је пепријател,!
Шта је, идиоте, лотврдио?
Зар ие видиш, гуско, колико нас је мрзео
твој Бањац?
Шта ие видим, шта?
Није могао да измисли бољи начин да нам
нанесе већу политичку штету. Сутра ће иовине
писати да смо га ми убили. Не слини, мало-
граћанко! Наћа, зар ти збиља не схваташ каква
политичка афера може да насгане из његовог
самоубиства?
Марш напоље! Вас двојицу нећу више да
видим. Мама, избаци их, скочићу кроз прозор!
Владо, Мишко, оставите је на миру, побогу,
децо! Видите ли колико је несрећна?
Каква несрећа! Она је без поноса и части!
Она се понаша као најобичнија хистерична луда!

446
 Она га је волела. Вас двојица то треба да
разумете. Зашто сте, децо, тако свирјепи?
Мама, не петљај се у ствари које не разу-
меш! Волео је он, мама, истовремено седам так-
вих Наћа . . .
Петар закључује да је то Мишко, Борин син,.
онај што је синоћ онако бољшевички убећивао
сестру да бојкотује тога Бањца. Наступа рево-
луција! Кад је овако захватила кућу Боре Пуба,
како ли је тек у опозиционарским и радничким
кућама? Ово је она велика раздеоба живота,
садашњег и будућег, оно одвајање сина од оца
и ћерке од мајке, којом почињу све револуције.
Зар да је не дочека на београдским улицама,
да не стане на чело дивизије скојеваца какви су
Мишко и тај Влада? Можда је он Миленин и
Богданов син? Устрепта у роћачком осећању пре-
ма њему. Чује Бору:
Слушајте; млада и црвена господо! Ту руску
сцену у мојој кући, ове секунде да окончате.
У противном, позваћу жандарме да заведу ред
под мојим кровом.
Живо гестикулирајући, из куће изаћоше два
младића, лагано говорећи:
Јеси ли чуо мог оца?
Чика-Борини грифови.
Ја ти тврдим да је он у стању да нас пријави
полицији.
Глупости.
Не будимо наивни. И крв нам више није
иста. Револуција — то је оцеубиство.
Кога то цитираш?
Није важно ко је то први рекао. Важно је

447
да је то истина, која мОра бити део наше све-
сти...
Лагано одоше низ улицу.
Нови комунист, прави бољшевик! Какав
револуционарни потенцијал! Све могу. Све. Хра-
бри се Петар и прислушкује: у соби Нађа тише
плаче и нешто испрекидано прича оцу и мајци.
Бора је прекиде:
Па ја ти, ћерко, три године говорим да сте
ви најопаснија гангстерска мафија на планети!
Добро је, сами се требите!
Петар одлучи да узме кофер и одмах напусти
Борину кућу. Без звоњења уће у предсобл.е и
судари се са Бором, који га без поздрава уведе
у своју собу:
Нећу да ти се извињавам. Твој подмладак се
узверио. Не знам шта ме чека до сваиућа. Седи.
Шта се догодило?
Мојој ћерки убио се друг. Неки Рајко Ба-
њац, студент права, један весељак, а опасна кому-
њара. Због неких ваших глупости сукобио се са
дружином, а оии му објавили тај бојкот. То је,
као што знаш, ваш комунистички изум за уни-
штавање весељака и мудријаша. Мислим, неисто-
мишљеника.
Неће бити баш тако!
Богме, горе је! Пошла комунистичка дру-
жина на излет, било их је, каже Надежда, преко
три стотине, а нико са тим несрећним Рајком
ни у возу, ни у шуми, није хтео реч да прозбори.
И тај блесавко пао у душевну кризу, није из-
држао понижење, и на повратку, док му је дру-
жина у другом вагону урлала совјетске песме,
он скочио под точкове . . . Дирљива, симпатична

448
смрт. Кажем ти, био весељак, није ни личио на
ове твоје натмурене, маскиране комунисте. Жао
ми моје Надежде. Не могу да слушам кад плаче.
— Бора изађе.
Петар ћути и пуши, растужен том смрћу и
Нађиним плачом који се не смирује. Жели да
види ту девојку која толико пати и утеши је
некако. Не размишљајући дуго, устаде и без речи
изађе из собе и уђе код Нађе која лежи на
кревету, са лицем на јастуку. Мајка је држи за
руку и милује по дугој, риђастој коси. Петар
стоји над њима и гледа их обе, а оне га не при-
мећују. И он спусти руку на њену косу и рече:
Плачи, Нађа, плачи . . .
На непознат глас, она се трже и подиже
главу, уплакана лица, великих, згранутих очију.
Благо теби што си волела таквог младића
— рече Петар.
Ко сте ви? — промуца она.
Татин пријатељ. Наш ратни друг — пожури
Душанка.
И твој друг, Нађа! Извини, Душанка . . . Збо-
гом, Нађа.
Пегар их остави потресен Нађом и врати се
Бори да се опрости и с њим.

35

СВЕ ЈЕ БЕСМИСЛЕНО!

V том нашем „црвеном колективу", заиста

малој бољшевичкој држави, као у свакој држа-
ви, видело се властољубље и каријеризам, дво-
29 Грешник 449
личност и полтронство, поданичко додворавање
„влади", тј. члановима „Какића" и секретару,
особито. Запазио сам: и у револуционарима, са
идеализмом другује јака страст за влашћу, један
снажан нагон за потчињавањем који сам, и пре
робије, уочавао и код највећих идеалиста мећу
комунистима. Изгледа ми да тај нагон за влашћу
израста из револуционарног месијанства; морал-
но је покривен и мотивисан самим циљем „ства-
рања новог друштва", стварањем незамисливим
без моћи над људима. Док је нагон за влашћу
код интелигентних комуниста прикривен идеа-
листичким мотивацијама и хуманистичким фра-
зама, код примитивних комуниста, он је огољен
и изражен у праву историјске освете за патње
роба и пролетера. О том комунистичком својству,
размишљао сам дуго, не усућујући се о томе да
прозборим пи са другом цвикерашом, иначе скло-
ним интелектуалним греховима у чстири ока.
Живећи у комунистичком колективу, дуго
нисам могао да схватим ни страст за „идејном
чистотом", како се називало непогрешиво пар-
тијско мишљење и револуционарно поступање.
На састанцима и конференцијама, л,уди су из
убећења, из моралних и идејних разлога, све у
име комунистичке свести и „борбе за монолитно
јединство", пријављивали идејна „скретања",
„антипартијске ставове" и „идеалистичко-ситно-
буржоаске погледе" својих другова, исказаних и
у „умиваљкама", у шетњи, у дискусији на кру-
жоку. Тако су комунисти, савесно, искрено, с
најбољим намерама, и кад нису доушници
„Какића" или воће из ћошка, несвесни да су то,
спремни да убију за увреду кад би им се то

450
рекло, спремни да погину за одбрану своје рево-
луционарне части — вршили нечасну улогу. Ако
су моји другови са робије, ти људи који ће са
р’еволуцијом доћи на власт, ја стрепим: хоће ли
моћи да забораве своја страдања и жртве за
победу, своје навике и схватања из илегалства
и са робије? Ако не забораве — тешко њима,
тешко свима!
Као да је видео шта се све ковитла у мојој
глави, једног дана друг цвикераш ми рече: „Уви-
ћаш ли, Катићу, да нељудски услови изазивају
и подстичу најгоре људске особине?" ,,Не знам
за услове на земљи који не подстичу људска зла.
Више нисам сигуран да и у такозваним идеал-
ним условима, људи неће испољити још већа зла
но у тамници" — одговорио сам. „За такав песи-
мистички закључак немамо ниједан искуствени
доказ. Можемо бити сигурни једино да се у злу
множе зла" — рекао је гласно, онда ми и шапу-
тао: „Ми, за име божје, живимо нељудским жи-
вотом, па морамо и бити такви. Живимо у самом
коацентрату егоизма, зависти, злобе и глупости.
Наш колектив је и школа комунизма, али је и
права топла леја за сваки људски коров". Нисам
желео да продужим разговор, али он је настав-
љао опет гласно: „У нормалном животу, у про-
стору и слободи, нарочито у раду, слушај ме,
Катићу, раду као сврсисходном делању, разреде
се и разблаже се човекове мане. А у тамници,
то се згусне, па трује и сагорева све око себе.
Имај то у виду". „Док је човек-човек, не верујем
ни у какву промену људске природе. Ни у на-
предак врлина". Два сата ме друг-цвикераш са

29* 451
изванредном ерудицијом и речитошћу уверавао
у супротно и, на жалост, није ме уверио.
Приликом посета, Милена је уочавала моју
порушенвет и тугу, ону непролазну, животну
тугу и покушавала да ме теши причама о мојој
деци, Вериној запослености и стиду да се појави
у управи робијашнице. Трудио сам се да скријем
праве разлоге мог разочарања, изговарајући се
баналним тешкоћама — лошом храном, прљав-
штином, спавањем у соби са тридесеторицом
људи и сличним. У другој години робијања, схва-
тивши да ми Вера неће доћи у посету до послед-
њег тамничког дана, врло су ми тешко падале
Миленине и Владимирове посете; она је ћутала
о Вери, ја о свом разочарању у комунисте и
себе.
Желим да памтим још нека сазнања и иску-
ства из комунистичког колектива у митровачкој
робијашници. Наводим их у жељи за правич-
ношћу према својим друговима, паћеницима за
идеју и жртвама своје вере. На пример:
Сви ми револуционари у колективу истински
смо се мучили да један другоме доказујемо како
на овом свету најмање волимо себе; да идеју и
циљ, као и своје другове, више волимо од себе.
А то је, увићам, опасна врлина. То невољење
себе, закључио сам, и даје револуционару пси-
холошко и морално право да уништава сваког
противника. Тек тада, кад револуционар својом
свешћу и вољом, успе да не волн -еебе више но
свој идеал и друга, ако је то уопште могуће, он
је способан да убија све противнике, и све који
не мисле као он сматра непријатељима. Тада је

452
он спреман и да лаже, а да ту лаж не сматра
моралним прекршајем.
Робија ме уверила да је политичка лаж, и
право на ту лаж, која се у значењу корисне
истине укоренила у комунистичку свест и поли-
тику, најпогубнија деструкција револуције. По-
сматрао сам како у нашем колективу, политичка
лаж поткопава и коначно руши морално биће
и најчаснијих људи. Она руши и последњи вид
правде. Иначе, у колективу је владала страховита
напетост измећу лажи и правде. Била је то ис-
тинска драма свих комуниста. Мени је политичка
лаж обесмишљавала стварне и изванредне напо-
ре за правичношћу у нашим односима, у подели
хране, раду, бризи за болесне и немоћне, мећу-
собном испомагању, саучествовању у породичним
несрећама, смрти и т.сл. Признајем: било је и
мени страховито тешко да будем правичан, си-
гурно да то нисам ни био према онима који су
се из партијске дисциплине или убећења слу-
жили лажима у борби мећу фракцијама и про-
тив мене. Али моји другови робијаши у огромној
већини не лажу и не чине зла из страха за свој
живот, ни за неку своју личну корист. Они лажу
у страху од погрешке! У том страху, паметан
човек постаје глупак, честит — лажов, а јунак
у полицији и страдању за идеал, бива обична
и ружна кукавица пред секретаром „Какића".
А кад су окрутни, они су окрутни из уверења
да их на то приморава непријатељ.
Одавно сам запазио и на робији проверио,
да комунисти носе мартирство не као судбину
и проклетство побуне, него као изузетну моћ,
као врлину, као привилегију. У томе су и не-

453
свесно, чак и против своје воље, најближи ирвим
хришћанима. Патњом за идеју и спремношћу
на патњу коју сам запажао код свих правих
револуциокара, а по одсуству тог духа знао ко
није револуционар, без обзира на идеје које
проповеда, патњом се, дакле, доказује висина
своје привржености идеји. Револуционар који не
воли патњу и она му није у етосу, у ствари, и
није револуционар; т© је само човек који се
бори за власт.
Да скратим општа запажања. На робији ми
није била најтежа патња; на робији ми је нај-
теже било Исто. Мене је највише мучило то
Непроменљиво, то Исто. Слобода ми је имала
лице промене.
Робија ме учила значају безначајности, она
ме на крају убедила у своју, моју безначајност.
Робија заиста приморава на радикално освеш-
ћење. Али, освешћење не мора бити и пут ка
истини. Мене сада мучи: које ми је нове заблу-
де то освешћење наталожило?
Напољу сам трошио време и нисам приме-
ћивао да трошим живот; на робији сам трошио
само Наду и био свестан да трошим живот.
Чекање слободе било ми је чекање самоће.
Бити сам, то је бити слободан. Када су ме уочи
пуштања стражари повели у самицу да преспа-
вам, ја сам већ био слободан и мислио само на
Веру, уплашен за њену љубав, уплашен сусре-
том. Те ноћи сам, можда и појмио колики страх
носи љубав; колико је љубав зебња и страх.
А растанак са робијашима мећу којима не
остављам пријатеља, ако ми то није био друг-

454
-цвикераш, био ми је врло мучан. Онај знани
ритуал растанка са колективом, прирећен је и
мени и Милану Васићу, жандармовом сину, оном
разочараном комунисти. Поздравни говори са
критиком личних недостатака и слабости испоље-
них у колективу, са оптимистичким упутством
за настављање борбе, са патетичном вером у
нашу блиску победу, онда онај прост и жесток,
робијашки хумор у „Ударнику", листу колектива,
па линијски, догматичарски савети секретара
„Какића" о раду са масама и на крају остављање
„целокупне имовине" колективу — све ме то по-
стићивало и понижавало. Али, само поздрављање
са друговима, необично ме ражЛлостило. Засузио
сам, нисам могао реч да изустим; у тренутку,
на вратима, зажелео сам да ми се саопшти про-
дужетак робије и тако се са њима изравнам у
патњи. И будем им друг у свему.
Касније, у самици, лагано ми отицала та
туга, потискивана најпре опуштањем самог тела
у тишини, онда размишл.ањем о себи. Размиш-
љао сам: по чему ће ме памтити? Шта сам ја
њима? Да ли ће ме спомињати по одбијању да
се раскритикујем, тј. да пљујем на себе због
немоћи да до краја поднесем полицијску тор-
туру, или по мојој метафоричној аљкавости и
неприлагодљивости „обичним л,удима", обичним
стањима и расположењима колектива, неспособ-
ности да се смејем љиховим шалама, „интелекту-
адштини" и „филозофирању" у дискусијама и
мојој „малограћанској уображености" ? Уживља-
вајући се у њихова становишта и критеријуме,
ја сам врло рћаво мислио о Ивану Катићу. Ни-
сам имао одбрану; нисам ни посезао за њом у

455
последњем мраку ћелије, са мраком у души. Од
тог пораза нисам зажелео ни да заспим.
Онај студент, жандармов син, онај Милан
Васић који је у трећој ћелији од мене, проводио
своју последњу ноћ на р©6>ији, онај идеалисг
што је веровао да су комунисти идеални људи,
па је срећан дошао на робију да буде с њима,
ту се разочарао гледајући их у борби за бољше-
визацију партије, и, као што сам раније већ
рекао, сам отишао у самицу, тај нежни, роман-
тични, истински идеалист, те последње ноћи у
самици — обесио се! Оставио је за собом, како
рече командир страже, само једну реченицу:
„Све је бесмислено". Да, заиста, све је бесми-
слено!
Била је то реченица од које нисам могао да
корачам из робијашнице и због једног непојмљи-
вог стида: док сам се ја у последњој ноћи у
самици ипак нарцисоидно и ташто бавио својом
личношћу у очима других, тај Милан се мучио
најчаснијом човековом муком: бесмислом своје
егзистенције. Његовим доказаним закључком,
окончала ми се робија; с њим сам започео и оно
што робијаши сматрају слободом.
Излазећи из робијашнице, на капији сам по-
ред Милене и Владимира, угледао жену са испа-
ћеним лицем, која ме питала: „Где је мој Ми-
лан?“ Нисам могао ни реч да јој кажем, нисам
могао ни да загрлим Милену и Владимира, по-
журио сам на друм, прошао фијакер који ће нас,
одвести у варош и стао пред великим небом
равнице, не знајући куда ћу. „Где је Милан?
Молим вас, где је Милан?" — чуо сам за лећима
и зажелео да јурнем некуда, да побегнем од

456
слободе у коју ступам са Стидом и Страхом. Од
тог Стида и Страха, није у мени било места ни
за једну радост.
Не смем ни да прочитам ово што сам напи-
сао о робији. Завршавам то поглавље са страхом
да својим памћењем чиним неправду према љу-
дима који пате за своје идеале. Та комунистичка
патња непрестано ме тиштала док сам говорио
о колективу и мојим друговима робијашима.
И сад ме тишти. Али не могу ни сада да пре-
ћутим своју стрепњу за судбину те комунистичке
патње у име будућности. То је, верујем, оно о
чему је говорио Достојевски: „Прихватање иат-
ње у име снаге". На то следи његова опака и
болна стрепња што „та проклета бића уистину
не знају какав терет узимају на себе — преузи-
мањем знања и патње". А од знања, будућност
је већи терет. Није ли та натња упућена само
прошлости, не припада ли она једино прошлости?
Бојим се да нас овакве, будућност неће ни чути
ни видети. Будућност нас неће признати ни за
своје жртве; она ће бити окрутнија према нама
но садашњица. Наши највећи непријатељи биће
наша деца и наши потомци. У робијашким неса-
ницама, ја сам често осећао језу неке историјске
узалудности, неке космичке усамљености нас ре-
волуционара. Ми доиста никоме не припадамо.
Ни народу коме желимо добро, правду и напре-
дак да донесемо, ни потлаченима које желимо
да ослободимо, ни несрећницима које желимо
да усрећимо. Ни овој својој земљи, коју желимо
да преобразимо. То је оно страшно у нашој суд-
бини: својом патњом, нећемо се надживети. Ни
вером у своје идеје. Нас ће једино надживети

457
наша лаж. Наша грандиозна лаж за будућност.
Данас, 14. августа 1939, прочитах у фран-
цуским новинама: четири стотине угледних инте-
лектуалаца Америке, у отвореном писму, осудило
је филозофа Џона Дјуиа и његов комигет који је
тврдио да измећу Немачке и Русије нема раз-
лике, да су и једна и друга тоталитарне државе!
Ако је филозоф у праву, шта ће бити од на-
шег света?
Знам, и злочин се лакше признаје од заблуде.
Ингелигентном човеку најтеже је да призна за-
блуду. Мећутим, само од њега то се и може оче-
кивати. Живећи, свагда само у трагичном про-
тивречју. А сада и у ступици историје. У њеним
зупчаницима.

36

Са Калемегдана Милена је лагано, једва до-

шла до куће. Јавила се оцу, који је поред радио-
-апарата чекао последње вести Радио-Лондона,
побацала хаљине са себе и ушла у велико и
удобно купатило, своју безбедну тврћаву, напу-
нила каду топлом водом и легла у њу до грла:
онако како је чинила свагда у својим тамним
тугама и немирима, смирујући се самоћом, неж-
ношћу воде и присношћу с њом, загледана у
своје тело и кроз њега у даљине и немоћи своје
жудње. Сав тај њен живот, у њој је, као она у
води, док лежи непомично, са рукама избаченим
на зидове каде да се не утопи од загубљености
по себи: ту се она хиљадама ноћи волела надама
у сусрете и мучила жудњама за Богданом; ту

458
се замајавала најфинијим сапунима и мирисима
које је дуго бирала по бечким и париским пар-
фимеријама, када је одлазила на виђења с њим,
ни тамо га увек не срећући; ту је она уживала у
свим деловима свог тела, замишљајући њихове
загрљаје, па онда тонула у сету до цвокота од
охлаћене воде. Али ту, у своме купатилу, уочи
његових повратака са робије, била је она нај-
срећнија жена. Боже, та два његова повратка са
робије, те ноћи одбројавања дана и сати, свеча-
них спремања за њега, док је време стајало као
стена непомично; велики сат у трпезарији није
чула, па је одлазила да проверава да ли се ска-
заљке помичу. Ех, те прве ноћи са њим роби-
јашем, кад радост сагори себе, под оном стамње-
ном муклином његове згусиуте страсти тешке
као земља, која је жена могла бити више жена
од ње, робијашеве жене! Од ње која га чекала
одолевајући искушењима, једва одолевајући.
Како је ту патњу, ту срећу чежње за Богданом
могла да заборави вечерас на Калемегдану, па
се ослонила на Петрова прса и дозволила му да
јој држи главу, како се смела колебати! Склиз-
ну у воду, окваси косу и извуче из воде, па тако
запањена собом оста док не зацвокота од студи:
Неће променити одлуку, крај је и с њим и са
Богданом! Пусти топлу воду, потопи се и по-
врати.
Ту, у овој кади зачели су се и они њени
први страхови од старења, њене туге због првих
бора, неких промена на бутинама, бедрима и
дојкама, које је уочавала савршеном прецизно-
шћу, бивала у паници да јој је живот узалудно
прошао, или се подавала мазохистичкој жељи да

459
што пре остари и огрдни толико да се и себи и
свима згади. А пред великим огледалом насупрот
кади, увек се лагано облачила и свлачила, неза-
довољна хаљинама, па незадовољна собом што
нема куда да оде и коме да се покаже удешена,
чешљајући своју дугу црну косу док јој рука
не утрне. Одлазећи из купатила, окупана и на-
мирисана, у чипкастим, увек белим спаваћицама,
у празнину постеље, на којој је у несаницама
сваке вечери мењала чаршаве и јастучнице, уга-
ћајући себи на најлакши начин у свему што
може бити и најмања пријатност телу, додиру,
дисању.
Препаднуто се избаци из воде: О, мати моја,
шта да чиним? Да будемо нешто што нисмо
били, тако је рекао! Шта то на острву могу бити
што нису били? Не може се из себе. Не, не по-
стоји то острво. Неће ни да га тражи. Али ако
постоји, он једини зна где је оно, с њим оно
можда и постоји. Није могла, морала је да га
одбије. Како Ивана да остави у дааквом стању,
како да оде од Владимира после његовог синоћ-
њег пијанства и оног страшног разговора? Си-
гурно је знао шта се Ивану спремало у студент-
ској мензи. Измећу оца и ујака, обојицу обо-
жава, распиње се јадник на том комунистичком
крсту. Ни Ивана, ни Владимира не може сутра
ујутру да остави, а и рат је почео, ко зна шта
ће бити за десетак дана, колико би трајао тај
њен пут. Ако би и отишла на то острво, како
да се врати, куда ће онда? Не може ни да за-
мисли повратак у ову кућу. Ивана и оца гледа
у очи и лаже их! Шта да их слаже о Богдану,
шта су разговарали и одлучили, зашто је онако

460
прљаво напао Ивана? О томе не може лагати.
А да им каже истину? Свирепо, незамисливо.
Њима двојици и да не изговори ни реч објаш-
њења о свом путовању, шта ће рећи Владимиру?
Како у повратку, као увек, сина да загрли ру-
кама које су грлиле љубавника, како да га по-
љуби после свега на том острву, шта да му о
оцу исприча? Није га срела? Па он ће јој у
очима видети све, он ће јој из ћутања чути све
шта је учинила. Обожава оца, њу ће презрети.
Изгубиће и сина, коначно. Ако га већ није изгу-
била. Више се не може вратити у ову кућу.
Говори гласно: Нека се нс врати! Од свега, од
свих, отићи за свагда! За недељу дана живота,
доста. Уплаши се себе, иусти воду да отиче и
дотиче, смирујући сс мало у брбору воде. Не-
маш куд, Милена, не ностојп твоје острво . . .
Али он ће да је чека, он је чека. Једино
ноћас. Само ноћас, рече, може да је чека. Можда
би од њеног раскидања на калсмегданској клупи,
остао једино двбро знан б©л пад собшм, јшш јед-
но увићање да јој је несрећа запечатила судбину,
да јој он, онако заповедно и молбено истовре-
мено, није довикнуо да је чека у возу. Боже,
какав му је глас био! Све би је друкчије болело
но што је боли, да је то друкчије рекао. Да то
није поновио. Да се из његовшг гласа и његовог
чекања, није у њ©ј запалила ©ва омама недо-
живљене љубави, коју јој можда он, тамо негде
на неком острву, може дати . . . По разуму, тај
човек јој не сме бити љубавник, а једино њему
жели да се пода. Не да му постане љубавница.
Ни он ни она немају живог да буду љубавници.
Немају. Жели и душом и костима да му се јед-

461
ном пода. Баш то — пода. И он учини с њом што
год хоће. То жели. То. Нека је после, у помр-
чини поред мора, остави у песку на коме ће
бити под њим. Нека је сит баци низ стену на
којој ће лежати под њим. Да буде то што јој
није било, па нека је последње. Толико је болео
њен пусти живот, та љубав узалудних чекања,
нека је у тој љубави на острву заболи сама
смрт.
Дрхти. Пусти опет топлу воду, потопи се
њом: док не сване има да одлучи. Одлучи одлу-
чено. Ни вечност јој није довољна, а камоли
једна ноћ. А у трену ће јој сагорети живот. Сутра
у нола осам. Колико ли је сати? Где ли је Вла-
димир? Читав дан га није видела. Јутрос је рано
огишао и без доручка. А можда се ноћас неће
ни вратити. Како да оде док га не види? Хитро
устаде из каде, грубо се обриса, навуче спава-
ћицу и кућну хаљину и уће у своју собу да
ирежи поред прозора: да га види како трчи од
ћошка, што увек чини кад је сам, онда лагано
отвври капију да звоњавом деди не обзнани за-
доцњење, којих је све више откако је постао
студент, која су редовна откад се вода са том
Зором. Откад се заљубио, не сме више ни да му
каже да га чека, ни да га пољуби пре но што
заспи, чека га у мраку, кријући се иза завесе и
чим га види на светлости пред капијом, хитро се
завлачи у постељу и слуша шта чини док не
легне. Откад је заљубљен, постао је дрзак и груб,
чак и према деди, а њену нежност прима с
мрзовољом, па и протестом. Губи га, губи га.
Док је био дете и дечак, имала је његову љубав
и нежност, могла је њега да загрли, љуби, тепа,

462
и оио што Богдану тепа, мешајући речи и мило-
вања, у мислима грлећи обојицу истовремено.
А сада јој та Зора узима и њега. Чим доће, пре
његовог туширања, ући ће му у собу и рећи:
разводим се од твог оца! Више нећу да будем
жена таквог нечасног човека! А зар је Петар
чисг човек? Ко зна какве све послове ради у
тој њиховој илегалној помрчини? Шта је он
стварно? Тачно двадесет година га познаје, зашто
јој се одмах, или касније, кад су се по светлу
сретали, није допао? Била заљубљена у Богдана?
Јесте. А јесте је увек узбућивало оно његово
путовање од Беча до Београда на дну шлепа,
затрпаног угљем, када је долазио на састанак са
неком Лолом. Јесте понекад и завидела тој не-
знанки, због чијих је загрл.аја један комунис-
тички емигрант, прогнаник, жртвовао главу, за
неколико ноћи с њом ризиковао десетак година
робије и истеривање из партије, која му је све.
И сад је ризиковао главу да њу поведе на неко
острво. Од свих људи које познаје, то једино он
може. А шта она ризикује? Ни главу, ни робију.
Разочараће оца и брата, разочараће сина коме
све мање треба. Разочараће их, па шта! Она на
то има право, њена љубав је поштена и чиста,
никог, никог не угрожава, никог не издаје.
Чује звоно на капији, а не виде га кад је
ушао. Приће вратима да чује кад уће у кујну.
Сачекаће да вечера и одмах ће му рећи. Слуша
како се успиње на спрат. . . Да се сваћа са Ива-
ном? То му неће дозволити. Премного је она
испонижавана у име те партије и од оца и од
сина. Крај је, Драговићи! Крај! И ја сам људ-

463
ски створ. Вукашинова сам ја ћерка. Горе у
Ивановој соби — разговор, не разабира ко је
други. Није Владимир. Пали светло и корача по
соби од прозора до кревета, ослушкује и звоно
и гласове одозго. То је Петар? Јесте, он! Боже,
зашто је дошао? Па он зна да се на нашу кућу
пази! Шта ли је намеран да учини, кад и он
мора да бојкотује Ивана? И слаже се са Богда-
новим нападом. Сви су они исти, сви! Каква љу-
бав, какво острво! Памећу је померила. О, мајко
моја, ослободи ме, помози!

37

Знајући добро кућу Вукашина Катића, Пе-

тар Бајевић се лагано и тихо, напрегнут да чује
не само Миленин глас, него и њено дисање, нео-
пажен успео степеништем на спрат; ту послушао
и кад јс чуо карактеристично Иваново иакашља-
вање и писаћу машину, закуцао на врата његове
собе.
Не дижући главу са хартије у машини, мис-
лећи да је Милена, Иван сс љутнуо:
Знаш да не подносим куцање на врата!
Петар је ушао и са кофером у руци сачекао
да Иван подигне поглед:
Вампир, или си стварио ти, Петре?
Измећу мене и вампира нема велике раз-
лике. Добро вече, Иване.
Поздравише се без срдачности.
На пролазу сам. Знам да ти дању спаваш,
па свратих — Иван се мршти. Мора га одобро-
вољити. — Да наставимо онај наш разговор са

464
Плас Вожа. — Сео је у фотељу и машио се за
Иванове цигарете. — Откад нисам пушио наш
дуван . . .
Мислиш на онај разговор о циљу и сред-
ствима под прозорима кућа Виктора Игоа и
Хенрика Осмог? — збуњено посматра Петра који
ћути и пуши: одувек му је био стран његов фана-
тизам, иако се од Богдана, Свете и Здравка, та-
коће фанатичних комуниста, разликовао једном
жарком радозналошћу за супротна мишљења и
неким знањима која се не срећу код професио-
налних револуционара. Његова страсна жеља да
слуша противника и да сс увек тихим гласом,
скоро шапатом, бори за своја уверења до победе
или исцрпљења свих аргумената које зна, поне-
кад му је изражавала човека кога муче велике
сумње, који се рве са самим собом; а кад је
сазпао каквим се послом последњих година бави
у Коминтерни, ту Петрову радозналост дожив-
љава као професионално лукавство и прима га
с подозрењем. — Разговор о Сен Жистовом по-
истовећивању морала и политике, измећу фран-
цуског и совјетског аген га, збиља, нема никаквог
смисла. Наша тема би ноћас могла бити, рецимо,
будућност балканског аутомобилизма. Шта пи-
јеш? Јеси ли вечерао?
За вино сам. Неко наше црно.
Иван једва дочека да изиће из собе и при-
бере се од најнеочекиванијег сусрета. Синоћ је
доживео комунистички линч, а ноћас му у кући
Квминтернин функцивнер! Чувени и мистериозни
Петар Бајевић. Ако ме бојкотује цела партија,
мора и он. С каквом ли је намером дошао? Нека
порука од Богдана? Дошао да ме ликвидира?
30 Грешнпк 465
 Петра забрину његова нељубазност и неспрем-
ност за разговор. А сам себе ноћас не може
истерати са раскршћа на којем се нашао. Као
да испод њега, у приземљу, где је некад била
Миленина и Богданова соба, неко корача? Она
у папучама! Чула га? Говориће гласно да га чује.
Ноћас јој неће дати да заспи. Ако спава значи
да неће променити своју одлуку. Кад би сада
невидно пао у њену собу и легао поред ње да
измешају дахове и дамаре, до сванућа би се
одлучио куда ће из Београда.
Иван се врати са бокалом црног вина, насу
Петру и себи и седе за писаћи сто, одлучан да га
протера из коминтерновске мистерије.
Објасни ми, Петре, како ти, стари бунтовник,
негдашњи национални романтичар, идеалист . . .
частан човек, можеш да радиш тај прљави шпи-
јунски посао?
Петар сс тржс и срете му поглед разрогачен
м разбијен стаклима великог диоптера. Откуд
одмах такво питање? Ако му не одговори, може
н да заћути и не буде му противник.
Ти право у чело, Иване.
Твој карактер и твоја делатност су неспо-
јиви. Шта се догаћа с вама у Москви? У тој
фаталној Коминтерни. Сви чините оно што се
не очекује.
Ништа, Иване, није у мени у сукобу са мојом
револуционарном делатношћу. Ти знаш да сам
ја револуционар од седмог разреда гимназије,
кад сам приступио Младој Босни и Аписовој На-
родној одбрани, па отишао у Македонију да че-
тујем. Борио сам се, као што знаш, за срлску и
јужнословенску националну револуцију — осло-
466
бођење и уједињење. Та је борба упропашћена
Краљевином и осталим што је с њом у вези. А
кад сам постао комунист. . . Не желиш, ваљда,
да ти се исповедам вечерас?
Дотле смо, Петре, истомишљеници. Мећутим,
ја сам другим збуњен . . . Од кад смо се последњи
пут видели у Паризу, кад год те се сетим, ја се
питам: како такав човек може да ради шпијунски
посао? — Иван примећује немир његових увек
мирних руку.
Петра заболе. А не сме да му узврати. По-
ћута, док се сасвим не прибра:
Слушај, Иване. . . Ја не радим шпијунски
посао. Од свог прогонства из земље, ја живим
да срушим нашу краљевину и капиталистички
поредак. И рушим их свим срсдствима. Свим. Ја
сам комунист и извршавам задатке које ми по-
ставља моја партија. И никад се нисам осећао
шпијуном и кад сам за непријатељевим тајнама
трагао. А не чиним само то.
Неумесан ти је тај еуфемизам са тајнама.
Ти сада живиш и радиш са шпијунима и, по свом
признању, користиш и она најкрвавија и нај-
прљавија средства. А некад, идеал ти је био пре-
пород човека, нови човек, нова уметност. . . Ти
обожаваш Пикаса.
То ми је и сада идеал. Моји другови по свету
нису шпијуни, него комунисти који помажу прву
и једину земљу социјализма да се одржи и спасе
свет од фашизма. Мене нико не плаћа за дужност
коју вршим, ја никог не плаћам што сараћује
са мном. Уосталом, најопаснији посао на свету
никад се и не плаћа — испи чашу до дна и одмах
је напуни, кајући се што је пристао на овакав
30*
467
почетак. Види нодсмех на Ивановом лицу: Нисам
ти уверљив?
Како ми с таквим изјавама можеш бити увер-
љив?
Добро. Хајде за тренутак да уклонимо наше
идеје и разговарамо апстрактно о човеку који
ради опасан посао. Да ли ти је, на иример, схват-
љива људска страст за оиасношћу? Једна туста,
потпуна усредсрећеност па тапку, невидну, илп
једва видну линију живота, која се сваког тре-
путка може да прекине. Та савршена мобилпост
целог бића, свих чула, маште, интелигенције, то
јединствено узбућење у непрестаној животној
неизвесности, та игра са непознатнм у којој се
одједпом све губи, а у победама не добија много,
попекад ништа . . . А увек је то права стваралачка
копцентрација маште и разума. Један погрешан
корак, мала нспромшшвеност, подухват се руши.
А иада н глава. Не погреншти, то је прво. Али
то није д о в о л ј По . Тек вдатле почнње стварање.
Ивап не одоле да му нвсече занос:
Од кад се то прогањање н уништавање л.уди,
својих противиика, пазива сгварањем, забога, Пе-
тре? Не блефирај ме бар ти.
Петар се помучи да свлада мржњу коју први
пут осети према Ивапу, о коме је мислио да га
може и презирати и сажаљевати, али никад
мрзети.
Претпостављам да разговарам са човеком
који све појмове ие схвата буквално.
А ти мораш претпоставити да не разговараш
са неком салонском другарицом, неком црвеном
дамом, коју заводиш. Него, кад смо већ угазили
у то, одговори ми: да ли је истина да ти по

468
Европи и свету организујеш убијање и лично
убијаш троцкисте и остале комунистичке отпад-
нике?
Петар осети дрхтај целим телом. То је онај
пеочекивани судар са непријатељем кад се под
љеговим замахом, ;у магновељу доноси одлука,
у овом случају да не узмакне, јер Иван од прве
речи наступа као његов неиријатељ:
Истина је, Иване! — потврди одмах и неу-
обичајено гласно, да и оиа доле чује; али се пре-
паде колико оволиког отваран.а, голико и рушења
могућности да преко Иваноног разумевања и
друкчијег супротстављања разреши свој чвор, иа
додаде: — Мећутим, то пије цела и буквална
истина о мом раду. Ја не чшшм само то. Ти,
вал>да, знаш какве све полнтичке послове раде
л.уди из Коминтерне.
А убијаш за чистоту вере?
Требим кукољ из нашег жита, поред осталог.
Не волим пословице! А још мање кад се њи-
ма служи црвени инквизнтор. Ти си, Петре Ба-
јевићу, Коминтернин Ма11сих таИеНсагит, је ли
тако? Чекић за вештице . . . — Иван тупка прсти-
ма по столу и говори себп у браду: — Вечна
прича. . . — И под марксизмом гоне се вештице
м јеретици. Али тајно и револвсром у потиљак.
Више се на трговима не пале ломаче уз урликање
верника. Јеретици се даве у мраку, да нико не
зна како су нестали — загледа се у Петра, по-
диже глас: — Да се не виде крваве руке бораца
за срећу човечанства.
У духу свеопштег моралног напретка, Иване.
А шта се ту може, кад је лицемерје суштина
моралног напретка.

469
 Иван се трже од оштрине Петровог гласа и
настави:
То је, дакле, твој свети револуционарни рад
за срећну будућност човечанства! — придиже се
и преко стола нагну к њему да му што јасније
види лице, које му ни по чему не личи на лице
убице. То га збуни: зар овај интелигентни и тихи
човек са благим лицем и жарким очима, може
по наредби неког Коминтерниног службеника да
пуца у главу човека који мисли, њему, Ивану,
који не пристаје на Стаљинову лаж и деспотију?
Петра увреди Иванов цинизам.
Ну, да, Иване! Кад си већ ночео с краја и
моралистичким цинизмом, онда чуј: Ликвидација
издајника, или, да останемо у твојој шеми, ли-
квидација јеретика света је дужност сваког вер-
иика. Поћуга па додаде изазовно: — То је нај-
виша дужност коју је могла да ми повери моја
иартија.
Молим те, не вичи толико. Грозно!
Чему то салонско згражавање? Ти добро
знаш да су се сва велика учења у историји мо-
рала да бране од кривоверника! За та кривоверја,
убијало се и у конфучијанству и у хришћанству,
и то много више и, наравно, дуже но у комуни-
стичком покрету. То је закон света и згражавање
над њим није мудро, а ни морално. Није човечно!
Него шта је? И не вичи, који ти је ћаво
ноћас? Од кад те познајем ти шапућеш!
Нећу да шапућем! Твоје згражавање над ре-
волуционарном делатношћу то је, Иване, чиста
глупост и кукавичлук. Убити или не убити издај-
ника, на тој дилеми данас се, пријатељу, не по-

470
стаје Хамлет. Старо искуство нас учи Да се не
може служити и Богу и сатани.
Да, кад би се сада знало ко није сатана.
Ипак, ипак се зна. Ко није са мном, против
мене је, рече најпре Исус у свом најлуциднијем
часу. И никад га историја није демантовала, а
ни тако потврдила, као у нашем времену. Без
тог људског темеља, хришћанство би одавно било
заборављено. — Задовољан овим срећним склиз-
нућем у хришћанске теме, Петар одлучи да се
ту ушанчи, па наставља: — Проповедник љубави
према свакоме, проповедник пепротивљења злу,
био би данас познат можда само неколицини
историчара религиозних секти, да му јеванћели-
сти нису ставили у уста: „Нс мислите да сам ја
дошао да донесем мир на земл.и. Нисам..дошао
да донесем мир, него мач. Јср сам дошао да
раставим човека од оца његова и кћер од мати
њезине". Био је то темељ за најдубљу револуцију
људског рода. Али, на ж алост. . .
Откуд ти, марксист и бол.шевик, да се пози-
ваш на Христа и дитираш Јеванћеље?
Није за чућење. Нико не зна у чему и коме
му је корен. Уосталом, ја од свих историјских
личности, интимно, највише поштујем Исуса На-
зарећанина. Жртвовао се за људе. Нема подвига
равног Исусовом: носити свој крст уз Голготу,
а бити пљуван и врећан од оних за које страдаш,
и остати доследан својој вери, па још и рећи:
„Оче! Опрости им: јер не знаду шта чине". Тиме
је он заслужио да га људи прогласе Богом. А
носле његове жртве, све жртве на земљи имају
разлога за неку наду.

471
 Штаг; и теби је „распеће страховит доказ"?
Поука је, свакако. Он није спасао човека, али
му је дао веру. А без ње нема, Иване Катићу,
никаквог спасења. Ни нашег данас. Нова вера је
увек стара вера.
Зар ти распеће није доказ да спаса нема? Да
постоји само вера у спас.
Постоји спас, постоји, Иване. Спас не постојв
само за вас без вере. За вас, који нисте спремни
на жртву, на распеће.
Распеће може бити доказ супротне вере. Делс
мржње.
Жртвовање је увек доказ вере. Да није било
распећа, не би било ни вере. Вера*, Иваие, није
настала на Христовим чудима, него на његовој
жртви. Ако некад будем могао да бирам смрт,
тражићу да будем распет. — Пегар заћута: изре-
као му своју највећу тајну. Шта ће постићи то-
ликом искреношћу? Много му се отворио.
Нећеш ми, ваљда, рећи да тебе мучи Бог и
вечност?
То нећу. И не муче ме, Иване. Али ме мучи
комунистичка вера.
Какве везе са вама бољшевицима имају Хри-
стос и хришћанство, о чему ми толико говориш?
Дрло велике. Тај Исус који бичем јури тр-
говце из храма, даће право да се за његову веру
поведу крсташки ратови, зажегну ватре инкви-
зиције, потегну копља и мачеви и брани право-
верност. А бранили су је они, којима је до вере
и било највише стало.
Којима је до цркве, до власти, највише стало,
Петре.

472
 Да. Али у њима је и сачувана вера. Христово
учење би било заборављено, да га мудри Петар
није зазидао у цркве и катедрале. И да га свети
оци и концили нису сабили у догме.
А не смета ти нимало то што сте ви бољше-
вици у социјализму оно што су католици у хри-
шћанству? Тачније, што су језуити.
Зашто да ми смета? При том, имам у виду и
Исусову захвалност Богу што је истину сакрио
од мудрих и разумних, а открио је простим. Ниш-
чим духом. Тадашњим пролетерима. Ми бисмо
били будале, ако. не бисмо уважавали толика
историјска искуства.
Значајна искреност!
Опште искуство. На свом искуству, без ко-
лебања, сваком марксисгичком убећењу иНте-
лектуалца, ја претпостављам просту веру рад-
ника у иравду, веру која му се у срцу угнездила.
Јер, онај ко је убећен, тај се може и разубедити.
Онај који чисто, срцем верује, тај се тешко може
разуверити. Чак и кад су чињенице против њега.
Охо! Па то је нова мистика! Ви Стаљинови
ученици, ви сте збиља нови мистичари. Браво!
Наш разговор може постати и занимљив.
Не ликуј, Иване — осмехну се Петар, задо-
вољан што га је сасвим навукао на терен хри-
шћанства. — Ако те стварно мучи истина, онда
гледај људској истини у очи. Њој се не види ни
почетак ни крај.
А шта ћемо, Петре, са научним социјализмом,
са научним погледом на свет, са разумом и исти-
ном?
Ти би, Иване, морао знати да човек одувек,
сада поготову, најмање верује у истину. Истина

473
је човеку од свега мучнија. А доступна је изузет-
нима, људској мањини, и то на кратко. Темељи
се на песку знања. Док је вера моћ свих и с ко-
реном у срцу. И све је могуће ономе који верује,
речено је одавно и утемељено за милионе и ве-
кове.
Морам ти признати да је мени милије што
вечерас више верујеш Паскалу но Марксу, али,
ја сам ипак картезијанац. Врло добро разумем
зашто ви бољшевици веру претпостављате исти-
пи, зашто садашњицу правдате будућношћу. Па
ипак, кад се нас двојица овако гледамо у очи . . .
— застаде: прекинути ово правдање и пигати га,
слаже ли се са Богданом? Још не може. Додаде:
— Немој бар преда мном тако упорно пуку
веру да претпостављаш истини и разуму.
Претпостављам. Колико ја познајем људску
природу, рекао бих, да се у човеку вера и исти-
на не трпе. Потиру једна другу — сипа себи
вино и ослушкује: да ли га она чује?
Твојој вери, равнодушној према истини, ја
супротстављам веру у истину. Истину која је
вера. Јер, на истини почивају све људске вред-
ности.
Петар га пажљиво слуша и разочарано по-
сматра: ћорци су то. Зар немаш јаче аргументе?
Мора да продужи свој напаД, можда ће га под-
стаћи да тај смушени интелигент удари са праве
стране. Каже:
Истина, онако како је ја схватам, неодво-
јива је од сумње. Сумње у себе и сваку истину.
Је ли тако? А сумњом у себе, данас се потко-
пава темељ човеков и његова будућност.

474
 Петре, шта је за тебе данас тај темељ света
и његова будућност? — Петру се озари лице,
што у Ивану изазва недоумицу да ли је добро
формулисао питање.
За мене је, Иване, Совјетски Савез, прва п
једина земља социјализма, темељ будућности
човечанства. Темељ новог света.
Стаљинова тиранија?
То није тиранија. То је диктатура проле-
таријата. Историјска правда свих поражених
буна и револуција. Једина снага, Иване Катићу,
која може Европу и свет спасти од фашистичког
ропства и варварства. Од силе која је јучераш-
њим нападом на Пољску кренула да пороби
свет.
И ти зато безусловно браниш све што се
чини у првој земљи социјализма? И пуцаш у
сваку главу која не пристаје да ропство сматра
слободом, лаж истином, неправду правдом? Сма-
траш све је дозвољено, је ли тако?
Петар га напрегнуто слуша, најзад погоћен
у свој корен. На граници је вере и убећења,
одакле се пада у издају или се корача за судби-
ном. Еути, узима лице у шаке. А одоздо је ти-
шина.
Иван осети сажаљење према његовом грчу
и покаја се што му је поставио то питање, па
поче да му препричава последње вести Радио-
-Лондона о немачко-пољском рату. Петар не
склања шаке с лица. Иван се згража и бесни
над историјском гротеском: док Варшава гори,
у Београду су аутомобилске трке за првенство
Европе. Као згаћен том чињеницом, Петар се
поново проби до себе и рече:

475
 Ја безусловно браним прву земљу соција-
лизма. Безусловно, безусловно. . . — понавља
грозничаво.
Та безусловна одбрана, овакве каква јесте
прва земља социјализма, то је одбрана и мо-
сковских суђења, и сибирских логора, и убијања
хиљада и хиљада револуционара, и Стаљиновог
макијавелизма, и Коминтернине наопаке поли-
тике, њених злочина, и тако даљ е. . . Таквом
безусловном одбраном совјетске стварности, ви
обзнањујете пропаст социјализма. Ви сахрању-
јете велику наду у могућност првмене света.
Ја браним друштво из којег једино може
да настане и у коме настаје социјализам. Бра-
ним будућност, а не садашњост.
Подстакнут Ивановим антисовјетизмом, Пе-
тар се поново учвршћује у себи; учвршћује му
се и разлог што баш са њим, разочараним са-
путником, ноћас проверава себе. Ако му се до
краја убедљиво одупре, нема куд, мора у Москву
и Аубјанку; ако га један малограђански мора-
лист и ситнобуржоаски либерал поколеба, онда
нема другог — у издајнике, у Канаду! Сачека
да Ивап потроши све крупне троцкистичке речи,
па изговори:
А сад ти чуј мене. Ако социјализам данас
поистовећујеш само са људским вредностима,
са добрим уопште, онда си га, Иване, учинио
толико зависним од људи, да те морам запитати:
како је могуће у једној Русији, или било којој
земљи Европе, после светског рата, оноликог
убијања, револуција, грађанских ратова, интер-
венција и блокаде од стране буржоаске Европе,
после светске кризе и других ужаса, наћи то-

476
лико добрих и разумних људи који би по својим
врлинама створили друштвени поредак? Да со-
цијализам буде онај прави, треба и људи да
буду они прави. А за то су потребни векови.
Битно је да је свет кренуо у том смеру, да је
почело рушење капиталистичког поретка, да на-
стаје ново, друкчије. Моја је дужност да га по-
штено подстичем у том смеру, да пливам у тој
реци револуције и иромена, па докле стигнемо.
А вас, који бежите на обалу, јер вам је река
хладна и глибава, што са сувог пљуцкате на нас
у матици и вичете да је река мутна и крвава,
као да ми не видимо да су говна и крв по нашим
главама, да се каткад и загрцнемо њима. .. Као
да ми не знамо шта пијемо, као да не осећамо
смрад, док једва машемо рукама, знајући нри
том да тонемо на дно чим престанемо да пли-
вамо . . . Ја, вас са обале, вас суве и чисте —
страховито презирем. И пастојим да за мном
остану пусте обале. Без вас! Јесам ли јасан?
Прејасан си, Петре. За гебе је, дакле, кому-
нист само онај ко прихвата то што постоји и
слепо, послушно служи Сталлшу и његовој пар-
тији, уверен да га они водс у комунизам.
Па да, Иване! Комунист је онај ко данас у
целини следи генералну линију партије. Ко у
целини и безусловно прихвата и брани Совјетски
Савез и Стаљина. А ко год се било у чему не
слаже, ко год закера над појединостима и кри-
тизира споредности, коме је, на пример, као теби,
мало слободе и истине под диктатуром пролета-
ријата, издајник је!
Иван као да нема ваздуха — устаде и уз-
дахну:

477
 Страшна одредба, Петре Бајевићу! Стра-
шна . . . Како се ствари развијају у новим чистка-
ма, социјализам ће, можда, доживети унуци оних
који ће ликвидирати оне што ће ликвидирати
вас. Вас који ликвидирате све који не мисле као
ви. Много су вам уска та врата за будућност,
Петре. Ко ће вам се провући кроз њих?
А зар ти баш та уска врата нису гаранција
да ће наша будућност бити нова у људској исто-
рији? Комунизам ће, Иване, доживети они који
га и заслужују. Они који не сумњају у њега.
А ја верујем у. социјализам који ће да издр-
жи све људске истине и сумње. Једино у тај
социјализам полажем наду. А човек, који данас
не сумња у исправност свега што ради Стаљин
и партија, ако то већ није, сутра ће уистину
бити издајник или злочинац. Ако већ данас не
буде проглашен за издајника и ликвидиран. —
Петар као да клима главом. Коме се сажаљиво
осмехује? Добацује му: — То су, дакле, паше
стварне социјалистичке перспективе! Трагично.
Безизлазно.
Трагично је то, господо истинол,упци и сло-
бодољупци, што ви по налогу своје јадне савести
и по својим демократским уверењима, објективно
стајете на Хитлерову страну и помажете фа-
шизам.
Стара уцена! Стара, Петре!
Стара и једина истина. После Октобарске ре-
волуције, постоје само две стране света. Нема
треће!
Тако као ти, говоре данас и нацисти и сви
антикомунисти: нема две стране света, ни два
пута. Ако ниси са нама, уништићемо те. А ја,

478'
целим бићем не пристајем на такву манихејску
раздеобу света. На само два пута и једну смрт.
Сасвим је извесно, мораћеш да пристанеш. V
ствари, ти си се већ определио.
Јесам. Али против обе твоје стране света.
А на чијој си сада страни?
Мислим, на човековој.
Губиш, Иване.
Ако треба да се одлучујем измећу свог спа-
сења, чинећи зло и прихватајући лаж, и смрти
за своју истину, ја се, Петре, не колебам. Без
своје истине не постојим.
Петар опет поћута.
А јеси ли, Иванс, баш сигуран да твоја истина
заслужује да јој се жртвује живот? Да било која
истина то заслужује?
Ако и не заслужује, не могу да прихБатим
лаж. Нећу. Нећу да служим ствари коју сматрам
злом и наопаком. Ствари којој ти служиш.
Помишл>аш ли да је данас најлакше бити
жртва? Да није ни часно, да је недостојно бити
жртва?
Шта је часније?
Часније је веровати и борити се макар и за
заблуду.
Данас је, Петре, најлакше веровати. Данас
кукавице најтврће верују у лаж. Данас и највећи
глупаци знају да се исплати веровати — заћута
пред одједном замишљеним Петром. Настави
осветном жестином: — Служећи тој својој пар-
тији, помишљаш ли понекад, Петре, да ти убијаш
и оне који у социјализам верују више од тебе?

479
Дубље и поштеније од тебе. Храбрије, ризичније
од тебе . . .
Није истина! То су кукавице и малодушници.
Ти; отпадници од партије, ти јеретици, већи су
непријатељи од класног непријатеља.
Већи непријатељи од непријатеља сте ви, који
верујете изнад човека. Изван истине и разума.
Изван савести.
Настави, слушам те. Да, слушам.
Због његовог дрхтавог шапата и пеке ужасну-
тости на лицу, Иван поћута, али настави истом
жестином:
Како ти не увићаш да ми, Стаљииоаи про-
тивници и критичари, захтевамо од социјализма
внше но ви, његови верници? За тебе 'и Богдана
социјализам је ваша власт, плус срећна будућ-
пост. Ваша власт, то је диктатура партије, то јест
воћс. А срећна будућност, то је будућност која
не почиње, која остаје само будућност. Је ли
тако ?
Настави, Иване. Гризи, удри. Ја или ти'-) Неко
ноћас мора бити поражен. — Ослушкује: одавио
не чује да Милена корача. Можда је заспала.
Ако је заспала, он је изгубљен. Иван га само за-
љуљао, али га није окренуо ка другој страни.
И моја му таштина помаже. Пије вино.
И кад партија није на правом путу и ради
наопако, кад пориче истину и служи се лажима,
кад бојкотује и убија невине и истинске рево-
луционаре, и сад кад је Стаљин склопио споразум
са Хитлером, ти ћеш и даље веровати да је све
у најбољем реду и извршавати Коминтернине
налоге? Је ли тако?

480
 Петар устаде и дрхтећи наднесе се над Ива-
ном. Поћута, па викну очајнички да пробуди
Милену:
Хоћу! Хоћу!
Онда више немамо о чему да разговарамо.
Имамо — рече Петар и седе.
Пију вино и ћуте, гледајући преда се. Иван
се каје што се тако распричао са човеком који
то не заслужује, а чије намере и долазак још
није прозрео. Петар, огорчен Ивановим аргу-
ментима и још више својом борачком таштином,
мучи се да свлада своју наглу жељу да му се
исповеди и отворено инта: шта би он учинио
на његовом месту? То је последњи човек кога
среће пред судбоносну одлуку, а који макар сво-
јом уроћеном добротом и искреношћу, заслужује
његово поверење. Милена, доле, не корача. Ако
је заспала, онда сигурно неће доћи на станицу.
Испи чашу и усхода се но соби, грубо ударајући
потпетицама о паркет да је пробуди, равнодушан
на Иваново мрштење и зачућене погледе; виче:
Невин убица или невин издајник? Не, не!
Не пристајем. Жртва по дужности и вери, или
приморан издајник? Савест тера у жртву . . . Али
савест гура и у издају. Храброст, шта је то сада,
ако цил> није прави? .Храброшћу се постаје и
жртва и издајник. Достојанством се постаје из-
дајник, али и ж ртва. . . И шга онда може бити
човек, Иване Катићу? То је питање нашег века!
Ти верујеш да имаш одговор. Не, не зна се, не
зна се! Не може се ни сазнати. Не види се, помр-
чина је свуд а. . . — дуго ћути. Корача и насгавља:
— А мора се сазнати, морамо се видети, јер ако
то не сазнамо, онда смо без циља и смисла. Ако

31 Грешник 481
не можемо да сазнамо или бар певерујемо у не-
што, свеједно у шта, сасвим је ввеједно у шта
будемо повербвали, јесте, бићемо невини. Невине
убице, невини издајници, невине жртве. А то је
смрт са смислом. И живот са смислом. . . Вели-
кодушност потомака, ипак окити по неки гроб.
И по неку гиљотину. Ако би, Иване. морао ове
ноћи да се одлучиш. . . — заћута, корача, брише
знојаво чело, наставља: — Ако човек може да
бира пут, судбину, шта би, на пример ти, са
своје тачке гледишта. . . Мислим једне чисто
људске, доћавола, шта је то чисто људска тачка
гледишта у овом свету из кога данас ни мишић
ни жижак не могу да се извуку? — Заћута: не
сме, не може да изговори своје питање.
Иван, зачућен, па охрабрен његовим бунца-
њем, виком и изгледом, затвори и прозор према
башги, навуче завесу, нали вин© њему и себи,
ослони се на полицу с књигама:
Мораш, најпре, ти мени одговорити на пи-
тање које је требало да ти поставим пре но што
си спустио свој кофер поред мог кревета. Јеси
ли ти сагласан са Богдановим нападом на мене?
Петар два пута грубо превуче шаком по лицу
као да скида неку тешку, смоласту прљавштину,
поћута свестан шта може да изгуби својом искре-
мошћу, али немоћан да је свлада, викну као да
пуца:
Јесам, Иване! Да! Сагласан сам са Богданом.
Иван запрепашћено коракну к њему:
Да сам ја полицијски провокатор, троцки-
стички гад, француски агент? Да сам издајник?!
Не схватај буквално и не буди формалист!
— већ прибрано рече Петар. — Знамо и Богдан

482
и ја, да ти субјективно ниси ничији агент. Али
си ти сада партији објективно већи и опаснији
непријатељ од свих београдских антикомуниста.
Нико није тако убедљив противник социјализма,
као разочарани комунист. Никоме се толико не
верује, колико се верује вернику који то више
није — Петар заћута: као да доле Милена опет
корача. Као да разговара с неким?
Без обзира на то што знате да нисам агент и
провокатор, ви ме нападате горе но иједног ствар-
ног реакционара у Југославији. Без обзира . . .
Да! Без обзира што стварно знамо да ниси
агент, ти си, кажем, објективно и по последицама
својих чланака о Жидовом Повратку и москов-
ским сућењима, стварни издајник. Свеједно што
си невин са тачке гледишта своје савести. Те
индивидуалистичке химере, т е . . . — Петар за-
муче: каква га то сила из њега тера у смрт?
Одгризао би свој језик! ЈТупио би главом о зид!
Ниси све рекРо, Петре.
Па то је, ваљда, јасно! — викну и загледа
се у њега с мржњом. — Људи су стари и искусни
створови и знају добро, по себи знају, да је човек
издајица. — Сагиње се: одоздо чује непознат
глас.
Говори слободно. То је Миленин и Богданов
син. Ушао код мајке и свађају се због нечега.
И у нашој кући почео је рат.
Петар устаде, сад су на корак један од дру-
гог, и настави тихо, скоро шапћући:
Ти си нам, Иване, у име истине и правде,
по налогу своје савести, пљунуо у лице и зарио

.41* 483
нож у леђа. До дршке! . . . Да, да! Нисмо се од
тебе томе надали. Непријатељу који опседа нашу
социјалистичку тврђаву, ти си белом заставом
показао улазе и тешко брањиве зидине . . . Ти си,
Иване, стварно Тројански к о њ . . . И како друк-
чије да се бранимо од тебе, но најтежим ору-
жјем? Једино ефикасним. — Петар је очајан што
туче противника од кога жели да буде побеђен:
доле као да јеца Милена?
Ниси све рекао.
Па то је јасно! — љутну се Петар што мора
да говори сада кад једино жели да разабере због
чега се Милена увредила на сина.
Не, ништа ми није јасно. Ја сам преиспољна
незналица. Ја сам највећи глупак на Балкану.
Шта ти то, Иване, није јасно? Једноставно,
одговарамо ти на објављен рат.
И сипате ми говна на главу! Буквално, говна
на главу!
Циљ нам је да те осрамотимо и сатремо пред
масама и интелигенцијом. Морамо да те сломимо,
иако те не мрзимо. Ти си ми и сада драг човек.
Дошао сам к теби с пуним поверењем . . . Чак те
и волим. . . Немој тако да се смешкаш. Желим
да ми то верујеш. Али, стари пријатељу, шта се
данас може с љубављу? А затим. . . Сломљени
револуционар, особито ако је сујетан и уображен
у своју памет и заслуге, какав си ти, нормално
и скоро редовно, и стварно постане полицијски
провокатор и агент. Од Бакуњина та дијалектика
важи. Страшно је живети. Имаш ли још вина?
Ошамућен, Иван оде по вино, а он клекну
и спусти чело на под не би ли чуо Милену.

484
 38
Огорчени због Нађиног хистеричног и неко-
мунистичког понашања, Мишко и Владимир одлу-
чише да предложе њено искључење из СКОЈ-а,
а Бањчево самоубиство да објаве по скојевским
активима као несрећан случај: прелазећи из ва-
гона у вагон на рипањској кривини, оклизнуо се
са спојнице и пао под точкове. Савршено логично
и убедљиво. Како, по Мишковом мишљењу, људ-
ска већина има опаку малограћанску потребу за
скандалима, како су туће несреће њена душевна
храна и наслада, треба очекивати и она по пар-
тију најнеповољнија тумачења догаћаја, и то пре-
духитрити напоменом да се на омладинском
излету, на жалост, мало и попило, а Бањац је
као познати весељак волео и да потегне. То раз-
јашњење организацијама треба дати још у току
сутрашњег дана, јер ће јутарње новине на целим
странама, на миг полиције, писати о мистериоз-
ној смрти студентског комунистичког воће, а
реакција ће, несумњиво, умети овај догаћај по-
литички да искористи против партије, те би у
том случају и партија и СКОЈ морали уложити
много напора да народним масама и омладини
правилно протумаче случај. Измењаше и вести
о дубини немачког продора у Пољску, дуго се
дивећи Стаљиновој генијалности и вештини да
Немачку, ту ударну песницу светског империја-
лизма и реакције, окреие против својих инспи-
ратора и заштитника. Мишкв закључи да ће по-
беду Нуволарија на мото-тркама, наша профаши-
стичка буржоазија свакако искористити за про-
паганду Мусолинијевог фашизма, али ће им се

485
та аутомобилска слава, пред новим догађајима,
брзо истопити; Владимир изрази уверење да је
победа Италијана Нуволарија мања политичка
штета, но да су победили нацистички тркачи фон
Браухич или Милер. Хаварију југословенског
представника у трци најјачих мотора, Бошка
Марковића, Мишко с презрењем спомену. Вла-
димир, знајући Марковићеве честе посете горњем
спрату дедине куће и да његов други, даљни деда,
озлоглашени војни лиферант Најдан, финансира
трке и фаворизује Марковића, не прихвати на-
стављање разговора о тркама.
Растадоше се брижни и мобилни, заказујући
састанак у седам ујутру и обавезујући се да дотле
прочитају београдске јутарње новине.
У политичком расматрању Бањчеве погибије
и предвићањима њених негативних последица,
Мишко је Владимиру био надахнут и убедљив
као ретко кад, па му је праштао оне мане због
којих га је синоћ онолико мрзео, а свом прео-
сетљивом и наглом карактеру, у коме има за-
висти и страсти за ривалством, и не баш увек
здраве амбиције, па и славољубља и потајне жеље
да у партији достигне оца, изрече у себи тешке
прекоре, заветујући се да ће своје слабости откло-
нити новим револуционарним доказивањима. У
томе ће му помоћи и догаћаји који наступају.
Корача лагано, успињући се од Аутокоманде
ка Врачару; осећа како му се згушњава снага,
нараста воља. Под сијалицом, погледа на сат:
сказаљке се поклопиле на десет. У Москви је
сада дванаест. Сада над Црвеним тргом и Мо-
сквом одзвања велики часовник са кремаљског

486
торња. Да ли је он већ заспао? Или је на некој
ноћној седници у Коминтерни?
А Мишкова грубост према сестри, — не, то
је права доследност, наставља да размишља, —
то је узор нефамилијарности, права комунистичка
принципијелност; и она га подстиче да ноћас
оствари своју намеру. Ако још буде одлагао тај
неминован обрачун са собом и својима, које њи-
хова прошлост, буржоаски начин живота са гра-
ћанским идејама и малограћанским менталите-
том, апсолутно одваја од њега и компромитује га
у скојевским редовима, он ће до смрти остати
стварно Свилени. Рат је почео, треба психолошки
и морално бити потпуно спреман за одлучну
борбу. Укинути двојност своје личности, дилеме,
колебања. Из сваког револуционарног искушења
од сада мора излазити као победник, достојан
оца, Богдана Драговића! Више никад не сме
доћи у положај у којем се нашао бојкотом
Ивана. Торбу књига, два пара веша, очев шал и
фотографију на којој га држи у наручју, па
мирно, категорично — збогом Катићи! Зори неће
рећи одмах шта је учинио, једино ће Мишку
сутра саопштити да га више не тражи код куће.
Спаваће по парковима док не наће неку собицу,
а храниће се у студентској мензи. Од деде ће
примати за храну, само ако не може да заради.
За књиге, биоскоп и позориште, зарадиће некако.
Живеће као и толики сиромашни студенти, ње-
гови другови из Дрне Горе и Босне.
Тресну капију за собом да све пробуди. И
Цану и Тврдишу, господске слуге и беднике који
обожавају своје газде, и цео малограћански ком-
шилук који хрче у дубоком сну, баш га брига

487
што се свет запалио, што ће најдаље до пролећа
Хитлерове бомбе падати и на Београд, као јуче
и данас на Варшаву и Краков. Право код мајке:
Спаваш ли, мама?
Не пали сијалицу. Седи до мене на кревет.
Седе на канабе:
Мама, ја очекујем од тебе разумевање и по-
дршку. Ја више не могу да водим овај лажан
живот.
Који то, сине, лажан живот ти водиш?
Сав је мој живот лажан. Мислим и осећам
комунистички, мећу омладином пропагирам ко-
мунистичке идеје, буним младе раднике и шегрте
против капиталистичке експлоатације, а живим
буржујски. Паразитски. Од дедине ренте . . . Кад
би ти, мама, видела како изгледају раднички
станови у доњем Дорћолу, на Карабурми и у
Вишњици, кад би само ушла у те ћумезе. . .
Намеран си да ме напустиш? Да ме оставиш
и издаш као твој отац?
Не остављам ја тебе, мама. Како ме не ра-
зумеш?
Најпре ме је твој отац, из политичких раз-
лога какви су и твоји, оставио у Ваљеву да гла-
дујем и смрзавам се са бебом у сиротињској
чатрљи, поред болесне мајке, твоје бабе. Па је
твој отац кренуо на робије, па у емиграцију, а
мене оставио да ме храни и брани од полиције
буржуј Вукашин Катић, кога је он, такоће, поли-
тички презирао, као и ти сада. А ти си растао
безбрижно, имао срећно детињство, школовао се
као принц, учио језике, уживао све Катићеве
буржујске благодети, док је твој отац терао свет-
ску револуцију. . . Чекај, чекај, нисам завршила.

488
И пролетос је твој отац, као да никад није пре-
скочио праг Вукашина Катића, као да му он не
храни и не чува сина и жену, онако покварено,
криминално напао његовог сина и нахушкао своје
присталице да га линчују. А све то због своје
политичке каријере.
Мама, не говори неистине о њему! Каква
каријера!
Каријера, сине! Каријера се тече и у кому-
нистичкој партији и илегали. Крвава и прљава
каријера, јер друкчија није могућа. Знам ја то
добро и одавно, од твог оца и мог брата сам то
сазнавала. А већ знаш и ти. Зато и хоћеш да
бежиш из Катићеве куће, одрастао си, сад можеш
куд хоћеш, сад твом комунистичком напредова-
њу, то јест твојој каријери, смета дедина, бур-
жујска к у ћ а . . . Компромитују те Катићи! Је ли?
То што говориш ружно је и не доликује
теби! Каква каријера! Ја хоћу да живим часно
и доследно, хоћу да радим и будем морално
равноправан са својим друговима и вршњацима!
А зашто им сада ниси морално равноправан?
Нисам, јер се стидим безбрижног и богатог
живота. Паразитског! Хоћу право у очи да гледам
сваком гладном и сиромашпом другу. Ја не могу
да будем сит и другујем са гладнима, ја не могу
да имам три пара одела, а моји блиски другови
носе искрпљене кошуље и ноцепане патике. Не
могу са комунистичког састанка да се враћам
у вилу и салон Вукашина Катића, а моји дру-
гови. . .
А Мишко, где се враћа? А Вера, Брана, Мар-
ко, Јоца, где се онн враћају? Где се Аола Рибар
враћа?

489
 То је мањина. Они цоје ти, Милена Катић,
познајеш. А огромна већина живи бедно, многи
у чатрљама и ћумезима. Једу празан пасуљ и
бајат хлеб да га што мање троше. Муче се моји
вршњаци. Схвати, не могу више овако да живим.
Зар ти, мама, ни после двадесет година живота
са њим, то не можеш да схватиш?
Милена поћута и зато што су и она двојица
горе подигла глас, па рече, сломљено:
А куд ћу ја, сине? Како ћу ја да останем
овде, од твог оца издана и осрамоћена пред мојим
оцем и братом? Слутиш ли ти каква су моја
ћутања уз ћутања Вукашинова, који ликује због
ваших клевета и насиља над Иваном? Што се
мало не замислиш, како се осећам ја, жена Бог-
данова, а сестра Иванова?
Разумем ја да је теби тешко. Нисам пањ
да то не осећам. Мислим, треба заједно да се
одвојимо од деде и Ивана и живимо самостално.
Учини то, мама. Ти би могла да дајеш часове из
француског, а ја бих . . .
Да сад због тебе, други пут због ваше пар-
тије, издам свог оца? Ту ги директиву дао отац,
је ли? Кад си примио његово писмо?
Нисам примио његово писмо. Последње је
оних неколико речи пролетос, у оном писамцету
теби.
Закуни ми се!
Кунем ти се, мама! Како можеш гако нешто
да захтеваш од мене?
А ти од мене можеш да тражиш да издам
свог оца?
Зашто да га издаш? Нећеш становати с њим,
радићеш нешто часно, редовно га посећуј. . .

490
 А ти очевим стопама. . . Своје остављаш, га-
зиш, рушиш, за партијску политику. И ти си ме
издао као он! Како те није стид да свом ујаку,
у чијим си крилима одрастао, од кога си научио
све што знаш, синоћ онако грозне речи изгово-
риш? Па деди! Ти ћеш бити гори од оца. Боже,
кога сам волела, с ким сам те родила? Шта сам
родила. . . — Милена се пови на кревету.
Владимиру је жао мајке, стегло му се грло
од бола, загрлио би је и замолио да му опрости
синоћну грубост и врећање ујака и деде, али
зна: ако сада попусти осећањима, онда више ни-
кад неће моћи да закорачи преко границе која
одваја његов свилени, буржујски, од револуцио-
нарног, правог живота. Ако сада попусти, биће
Његов недостојни син, остаће салонски комунист,
хипокрит, опортунист, обичан фразер . . . Викну
очајнички:
Не могу више ни да заспим у овој буржуј-
ској и троцкистичкој јазбини. Схваги ме, не могу
више! Ја хоћу да живим чисто, чисто!
Милени сагореше сузе, упали лампу са ко-
моде поред кревета и згрануто се загледа у сина,
који не издржа светлост и њен поглед па шаком
притиште чело и очи.
А зар си са мном живео прљаво? Теби су
деда, ја, И ван. . . прљави људн? — пита изне-
могло. — Ми смо прљави?
Чуј, мама, нисте ви лично прљави љ уди. . .
Не сматрам ја вас кривцима што сте наследили
богатство тог Тодора Тошића, твог деде, и што
мој деда има велику пензију . . . Ви треба да жи-
вите како живите, све док се поредак не про-

491
мени. Али, ја треба да почнем свој, нови живот.
Ја сам деди искрено захвалан . . .
Па му ту захвалност изражаваш напуштањем.
Пошто га је твој отац издао, оклеветао му сина,
и нахушкао руљу да га линчује. Требало је ви-
дети шта су му синоћ учинили. . . Срам вас било,
бездушници!
Владимир скочи са канабеа, цептећи од увре-
де и бола. Не зна шта да учини, ни шта да јој
каже. Они никад овако нису разговарали.

39

Иван не схвата Петрово чудновато покашање,

честе и нагле промене расположења и гласа;
увређен његовим тумачењем Богдановог напада
и сагласношћу са бојкотом београдских комуни-
ста, не може више да ћути у напрегнутом ишче-
кивању неке опасности која, осећа то и по лицу
свог госта, само што није линула из зидова и
пода собе. Знајући Петра, не личи му то на
страх од полиције.
Реци ми, молим те, Петре, зашто теби оно
што је зло у Југославији и Европи, није зло и
у Совјетском Савезу, него је тамо сушто добро
које усрећује људе и народе?
Врло просто, Иване. Зато што се из нашег
зла раћа добро.
Та се дијалектика тамо није потврдила, Пе-
тре.

492
 Потврдиће се. А што се тиче истине, све за-
виси ко истину говори и с каквим циљем. На
концу конца, курва је та човекова истина.
Па ипак, не може бити оно што је црно за
читав свет, бело за вас комунисте. Мора и за вас
један и један бити два, а не три или седам, већ
према потреби. Јесте ли ви свесни своје тертули-
јанске логике, апсурдности таквог мишљења?
Ако јесте, могао бих и да вас поштујем.
Чуј, Иване . . . Таквим софистичким смицали-
цама, не можеш ме ни срушити, ни повити. Не
заборављај, богаму, да сам ја с мајчиним млеком
посисао неправде и муке овог света. Знам му
изнутрицу. — Петар застаде да ослушне: доле
је још тишина, а свиће. Ако сада заспи, неће
се пробудити за воз, чак и ако је одлучила да
поће.
Па управо са таквим сазнањима и искуством,
твоја идеолошка схватања нису у сагласности.
Како то, да је геби и свима комунистима, сућење
Димитрову због тобожњег паљења Рајхстага, је-
дан судски злочин, немачка и људска срамота,
један од разлога да мрзиш фашизам, је ли тако?
Јесте!
А московска сућења воћама револуције и
творцима совјетске државе, дакле, Стаљинов
обрачун са својим политичким противницима,
које је лажно оптужио као империјалистичке
агенте, саботере и терористе и приморао их да
изјављују на суду да су фашистички пси, и све
их побио као п с е . . . питам те, Петре Бајевићу,
зашто то није судски злочин и совјетска сра-
мота? — Петру се лице избора и некако изо-
бличи, као да га је неко ударио песницом. Зури

493
у под! Истовремено га и жали и жели да му
стварно, као на ислеђењу, тресне шамар због
одбијања истине. Поћута па настави: — Зашто се
догодио и како је у вама бољшевицима могућ
такав слом логике и разума? Верујеш ли ти, заи-
ста, да су Бухарин, Камењев, Раковски, Туха-
чевски и остали пострељани — империјалистички
агенти?
Петар се загледа у њега, сав потамнео од
разочарања које се гусне у мржњу:
Хоћеш ли тертулијански да ти одговорим?
Могу, јер верујем. И истину ћу ти рећи. Слу-
шај ме.
Слушам те. И како би гласио тај одговор?
Овако: Бухарин и другови су издајници: у
•го верујем, јер је то невероватно. Маршали Бли-
хер и Тухачевски су агенти империјализма, то
је сигурно јер је то немогуће. Бољшевичке воће
признале су на суду да су издајници и неприја-
тељи социјализма; они су рекли истину, јер је
то апсурд. И тако редом. Јесам ли ти сада убед-
љив? — Иваново лице расече нешто као осмех,
али Петар само чу:
Сјајно си формулисао бесмисао, признајем!
Хвала. А сад ћу ти на твоје питање одгово-
рити сасвим рационално. Ја чврсто верујем да
нису невини они који су осућени. Убећен сам,
знам поуздано, да су били Стаљинови противници,
а то значи објективни непријатељи партије и
Совјетског Савеза.
Зашто су Стаљинови противници непријатељи
Совјетског Савеза? Како можеш Стаљина и ње-
гову деспотију, да поистовећујеш са револу-
цијом и социјализмом?

494
 А зашто да не могу? иосле интервенциони-
стичког рата скоро читаве Европе, Јапана и Аме-
рике против Совјетске Русије, после пораза про-
летерских револуција у Европи, у блокираној,
гладној и болесној Русији, Стал>ин је био једини
од Лењинових блиских сарадника који није изгу-
био главу у теоријским и идеолошким маглама,
који је поверовао у могућност изградње соција-
лизма у једној земљи. То јест, у Русији. И ту
своју веру потврдио грандиозном индустријали-
зацијом и колективизацијом. Под његовим воћ-
ством, препороћена је Русија.
Не држи ми предавање! Таквих надритео-
рија, наслуша© сам се на робији за читав живот!
И ниси схватио да је иаша епоха у Стаљину
нашла свој излаз? Предводника свог преобра-
жаја? Да је Стаљин — социјализам на делу. То
је историјска реалност, Иване Катићу. Ко то ру-
ши, руши прву земљу социјализма и једину пер-
спективу светском пролетаријату. Ето, зато су
сви Стаљинови противници, објективно и стварно,
издајници социјализма. И сасвим је без значаја
како ће бити оквалификовани и уништени. А
морају бити уништени.
Морају бити унишгени?
Не згражавај се! Морају! Да нису уништени,
у Русији би наступило свеопште расуло. Рево-
луција би се идејно и морално расточила, изград-
ња социјализма би пропала . . . Октобарска рево-
луција би била само једна крвава и трагична
епизода руске историје. Овако, мудри и лукави
Стаљин, решио је проблем савршено једноставно
и радикално: суди се издајницима земље и шпи-

495
јунима империјалистичким! Они су то и при-
знали. А тиме су совјетски људи лишени дилема
и море савести. Ко не верује, сврстава се уз њи-
хов бок и сноси неминовне последице.
Куршум и Сибир!
Тако је! Они што верују, и они који сма-
трају да им је корисно да верују, настављају да
језде напред. Као и свагда што се чинило на
историјским прекретницама.
А жртве? Да, жртве су огромне. Али у сраз-
мери са циљем — испи чашу вина на искап и
умуче: после овога како још смем да се колебам?
Право у Москву!
Иван ®де дв прозора, повуче завесу и загледа
се у светли пепео свитања, збуњен и погиштен
Петровом одбраном. Прибра се и обрати му се
замишљено:
А шта ће бити, Петре, ако се за две-три деце-
није, рецимо, покаже да су Стаљин и Коминтерна
грешили са својом идеологијом и да нису водили
у социјализам?
То ви, отпадници, свакако не можеге да до-
кажете. То може једино будућност да утврди —
одмах и с олакшањем одговори Петар; очекивао
је теже питање; додаје: — Твоја хипотеза, никог
разумног данас не може да поколеба.
Па ти си нихилист! Ви сте нихилисти!
Ти дубиш на глави! Откуд ти та идеја?
Како откуд? Ако нам је будућност једини
судија, ако сами себе ослободимо одговорности
за своја дела и поступке данас, онда револуцију
лишавамо сваког људског садржаја. Она остаје
без умности и врлине, без духовног подвига, без

496
радости и лепоте. Ми постајемо слепа орућа ира-
ционалне силе, коју називамо класном борбом.
Постајемо онај бедни угаљ, оне метафоричне ло-
комотиве историје, како је рекао неко од идео-
лога. У ствари, постајемо сопствене жртве.
А ја сматрам, да је наш људски и морални
задатак данас да целу своју личност утопимо у
класни колектив, у партију, и служимо њеној
мисији, осећајући се љеном ћелијом. Знаш ли ти
колику радост, колику моћ, доноси сама припад-
ност партији?
Знам да и припадност Богу, може човека учи-
нити тескобним и пустим. А принадност политич-
кој партији, свеједно што јс комуиисгичка, може
човека да учини само потчињеним.
Малограћанска класика! Могу само да те са-
жаљевам.
Слушај, Петре. Ја пристајем на социјализам
за који ће да се трпи и гладује. И да се гине,
наравно. Али нећу социјали.зам за који се мора
лагати, који угрожава истииу и правду, за који
се убијају сви који мисле. Чак и под претпостав-
ком да ће совјетско друштво заиста некад бити
савршено друштво, да ће се у њему некад оства-
рити људски идеали, ја ни тада не бих пристао
на жртву истине коју ви данас захтевате.
Ниси оригиналан, Иване. Твог писца мучили
су Бог и вечност, а тебе само неке пролазне гра-
ћанске врлине.
Али на којима је утемељен човек! Оно н д ј -
боље у њему. На којима треба да буде утемељен
и нови свет. А што се оригиналности тиче, ори-
гинална је свака истина, Петре.

32 Грешник 497
 Чуј, Иване .. . Наивне су Жидове, буржоаске
и све те твоје критике Совјетског Савеза. Немаш
ти појма шта је то совјетска реалност и колико
се страда и пати у тој несрећној Русији. Због
те патње, ја је све внше и волим. Ти и не слутиш,
колико ]е данас мало слободе а колико муке и
напора у Толстојевој и Лењиновој земљи. Колико
су зла, грешака и глупости учинили бољшевици.
Шта је све срушено . . . Шта наопако ураћено, али,
све су то чињенице споредног и пролазног зна’
чаја. Јер, то је једина земља на планети у којој
се данас, ван сваке сумње, свесно ствара нови
свет. А тај свет јесте и мора бити бољи од посто-
јећег.
Када ће то бити бољи? Када?
То не зависи само од нас. Колико ће времена
бити потребно да се остваре наши идеали, то
зависи и од наших непријатеља.
Хоћеш да кажеш, треба их што пре уни-
штити?
Да. То. И ово желим да ти кажем: за спас
човечанства од фашизма и победу социјализма у
Европи, ја сам спреман на све лажи, на све не-
правде, на све жртве које захтева наша победа.
Јесам.
А ја нисам спреман ни на спасење човечан-
ства, ни на усрећивање потомства, ако треба да
се служим лажима и злочинима. А најмање сам
спреман да се одрекнем слободе. Ни за један циљ
на овоме свету, није човеку све допуштено.
Па то је најјефтиније морално начело! Без
икаквог ризика, комотно схватање! Како не схва-
таш, богаму, да смо много слабији од неприја-
теља, да нас неће бити, ако се данас свим сред-

498
ствима не боримо против Хитлера и европске
буржоазије која стоји иза фашизма? — подиже
глас у очајању и бесу на Иванове све неубедљи-
вије аргументе. — Дилеме пред употребом еред-
става јза нашу победу, понављам ти, нису људске
дилеме. То су лажне дилеме! Оне муче кукавице
и литерарне фразере!
А ја сам, Петре, револуционар зато што не
пристајем да за нови свет који желим да настане,
користим средства света који рушим — рече
мирно и тихо Иван, не гледајући га.
Онда га никад нећеш срушити! Никад!
Е, то је оно суштинско питање историје: хоће
ли и може ли човек најзад да закорачи од своје
прошлости и садашњости? То јест, да више ни
за један свој општи циљ, не користи сва средства.
Да човек не жртвује човека. То је, мислим, тра-
ница измећу старог и новог света.
Па то су, Иване, прастаре литерарне изми-
шЈвотине о циљевима и средствима. Ти проблеми,
те дилеме и недоумице су апсолутно ван живота
и друштва, изван историје! То су најобичније
схоластичке играрије, дилеме салонске историје,
једна литерарна глупост!
Такве литерарне глупости нас највише и раз-
ликују од осталог звериња.
Није истина! Никад нико ко се борио за било
какав општи циљ, за било какву општу вредност,
није имао такву лажну и бесмислену дилему: има
ли смисла за слободу и правду, за спас народа из
ропства и беде — пролити неку детињу сузицу,
кап невине крви, или слагати? Којешта! То
одавно није ни хришћанско лицемерје. Оно по-
стоји једино у лошем роману.

32* 499
 Кобно мишљење! Кобно, Петре. Тим црње
кад се озакоњује кае револуционарно начело.
Јер, користећи сва средства, а то значи и она
нечовечна и зла, лаж и крв, ч©век неминовно и
циљ чини нечовечним. Злим, лажним и крвавим.
Чекај да завршим! Ако се реввлуцији жртвује
човек, и оно најбоље што је догле стекао и ство-
рио, онда из те револуције не настаје соција-
лизам, него веће и ново зло. Показало се у исто-
рији, на коју се често позиваш, да су средства и
циљеви неодвојиви у исходу. V победи, један им
је садржај. Зато људи, најзад, морају своје поли-
тичке циљеве да услове слободом и разумним,
моралним средствима.
А ако то не могу? Не да им време, не да им
историја?
Свеједно. Ја не м©гу да пристанем на језуит-
ско начело к©је сте прихватили ви, Стаљинови
следбеници: ,,3а тел© једино силу, за душу лаж‘‘.
Не, не, другови бољшевици! Финиго, што би ре-
кла моја ташта Кагарина.
А ја, видиш, и на то пристајем. Морам. Не
бих, кад би данас Европа могла друкчије да се
епасе од фашизма и одбрани прва земља соција-
лизма! — Заћута, свестан како неком немипов-
ношћу, неким морањем, силом јачом од свега у
себи тоне у таму Аубјанке. И као да челом лупи
о хладан бетон, поче да виче: — Твој морал је
лепорек изговор свих издајника и кукавица! То
је умни дефетизам! То је класична граћанска ка-
питулација пред фашизмом! Кад Хитлерове бомбе
почну да вам падају на главу у ваше салоне, кад
вам се деца наћу пред гусеницама немачких
тенкова, као сада у Пољској, жртвоваћете ви не

500
само своју свету истину, него ћете се одрећи и
свог частољубивог имена!
Не, нећу се вдрећи. Бити жртва са истином
и за истину, или жртва без истине и за лаж, ја
ту немам дилеме. А то је, по мом уверењу, цен-
трални људски проблем данас.
Сматрам одвратним . .. сматрам нечовечним,
тај твој карамазовски аксиом истине и спасења!
Буте. Улицом каса коњ н тандрчу кола. Гучу
I угутке, птице које Иван ие воли; с њиховим
болним гукањем завршавала му се ноћ у којој је
имао макар самоНу, н почпњао дан који га само
угрожавао. Сада му је њнхово гукање неиздрж-
љиво гласно и претеће. Мора да му каже:
Врло сам несрсћан . . . збиља, часну ти реч
дајем, Петре, несрећан сам ппо ме ти ни ноћас
ниси разуверио. Што ме миси упутио ка некој
истини која је изнад моје . .. Овако . .. било је
то празно трабуњање.
Није, Иване, наш разговор бесмислен. Није!
— прекиде га Иетар ©пет и одједном уплашен
да Иван пе заћути. Свануло је. — Ми, збиља,
расправл.амо ’ & ©петанку света. На раскрсници
смо сви. Ја видим само два пута. Не видим трећи,
Иване. Покажи ми га, увери ме, молим те, да
постоји и да води добру . .. Убеди ме, Иване, да-
јем ти часну реч . .. ја ћу признати своје заблуде.
Признаћу ти пораз.
Иван се трже од његовог нагло сломљеног
и молбеног гласа, па рече, извињавајуће и присно:
Мени није до твог пораза, Петре. Ни до моје
победе. Ја сам синоћ као троцкист јавно испљу-
ван код студентске мензе. Шта сам ја сада?

501
 Схвати и ти мене, богаму . . . И ја сам сатеран
на ивицу амбиса. Мени је ноћас животно стало да
ме баш ти .. . један јеретик, један поштен скеп-
тик . . .
Кажи: један отпадник и издајник! — Иван
угаси сијалицу да се не мешају две светлости.
Све посиве. И Петар.
Добро, добро, не хватај ме за реч. Желео
сам, желим, да ме. разувери неко ко мисли као
ти, неко ко је искрен® живе© нашу наду . . . Ко
мрзи неправду и угњетаче . . . Ја бих ти, заиста,
био доживотно захвалан ако би ме убедио да
сам у заблудама и на кривом путу . . . Ако ме
спасеш кривудања . .. Неких недоумица . .. Моја
мука је већа од твоје .. . Слушам те, филозофе.
Не мршти се, бога ти љубим! — викну да про-
буди Милену.
Иван се загледа у њега, можда и с подсме-
хом:
Шта ће ти поћас то лукавство према мени?
Да не кажем, провокација.
Ма ие, забога! Зашто бих ја тебе провоцирао?
Ти си сам и јавно обелоданио своје погледе . . .
Своје непријатељство. Разговарајмо као прија-
тељи. Стари пријатељи.
Зар пријатељство има за тебе неку цену и
значај, Петре? Зар тебе ©бавезују на нешто такве
трице и кучине какво је, рецимо, наше старо
пријатељство? Зар ти и то није само средство?
Петар испи чашу вина, поћута, па рече:
Признајем: и то ми може бити само средство.
Како да не! Средство које се може искористити
за неку партијску ствар. Може, али не мора —
устаје и нагиње се преко стола ка Ивановом

502
циничном смешку, шапћући опет: — У нашем
случају, неће и не може. Само глупак дословно
схвата начела. То је недостојно тебе, Иване. На-
ставимо нашу тему. Свануло је, ја имам ужасно
мало времена, на белом сам хлебу . . . Једна пре-
суда је пала. Разговарамо последњи пут.
Петрово лице изражава толику молбеност и
наглу, њему неразјашњиву уплашеност, па Иван
рече поколебано, благо:
Ако, збиља, разговарамо последњи пут, онда,
Петре, да не разговарамо о тој проклетој идео-
логији и политици.
Баш о томе морамо. То смо ми. То је наш
живот, наше доба. Морамо, Иване. — Врати се
у фотељу: — Слушај ме: Ако су моје идеје и
циљеви заблуде, то су за л>уде много, много
скупе заблуде. Искрено тн кажем, и страшно
напорне за мене што се као зверка шуњам по
свету. Слутиш ли ти, како је паклено бити го-
њсни гонилац? Тр није једипо што ја могу са
својих педесетак година и са свакојаким иску-
ствима. Ја, Иване, знам цепу живота, знам му
радости и сласти. Па то је непојмљиво, колико
лспих и пријатних ствари има на овоме свету.
Постоје незамисливе могућности да се проживи
пријатан и занимљив живот.
У то не сумњам, Петре. И можда те разумем.
Ти мораш да одбраниш себе . . . Мислим, мораш
веровати . . . Ах!
Реци то што ти је незгодно! Реци, молим те,
не жали ме!
Па ти мораш пред собом морално да одбра-
ниш своје делање . .. или си располућен, изгуб-
љен. Мислим са становихпта своје вере .. .

503
 Молим те, не увијај! Од тебе захтевам искре-
ност.
Искрен сам. Аргументима које си ноћас изго-
вори©, ниси ме убедио да си револуционар.
Иван види да он дрхти. Дрхти 'и вино у
чаши. Извршио злочин или треба да га изврши?
Заиста, нисам? Како је могуће да ти мени
не верујеш? Шта није истина у мојим аргумен-
тима?
Претпоставке су ти наопаке. Ти сматраш да
имаш историјско и морално право да чиниш све
за циљеве које поставља Стаљин и Коминтерна.
Ти не сумњаш, ти нећеш да сумњаш да Стаљин
и Коминтерна греше, раде наопако, чине велика
зла и упропашћују наду човечанства у соција-
лизам. Оне који то виде и имају савестн и хра-
брости да то јавно кажу, ти сматраш неприја-
тељима. Сматраш нормалним и моралним да их
уништаваш.
Али ја сам ти, богаму, доказао да су троц-
кисти и остали отпадници од партије, без обзира
на субјективне намере и осећања, објектпвно
издајници и непријател>и социјализма.
Нике, ансолутнв ник© нема ниједан л>удекм
разлвг да уништава човека који друкчије мисли.
Погвгову који друкчије мисли од власти и се-
кретара партије.
Ти људски разлози су, забога, Иване, у мом
убећењу да се то чини за људско добро. За
добро људске већине.
Не. Твоје људско добро није и моје људско
добро.
Моје људско добро је објективно, историј-
ски, општељудско добро. Ја немам никакав лични

504
интерес у илегали и корист од задатака које
извршавам. Па бар ти то добро знаш!
Свеједно. Не поступаш разумно, Петре. Ако
си убеђен да објективно постоји општељудско
добро, онда мораш веровати да објективно по-
стоји и општељудска истина. А то није партијска
истина. То јест, Стаљинова и Коминтернина
истина. Они су доказали да нису власници исти-
ме, и да им је мало стало до општељудског
добра.
Петар се смрачи и клону погледом. Нешто
шапну, али га он не чу. Не подижући главу,
каже као кривац:
Ја бих био варалица и злочинац једино онда
ако не бих сваког часа био спреман за своје
уверење да жртвујем свој живот. То сам хиљаду
пута доказао. Други доказ немам ни теби да
пружим.
То уверење ти није морално покриће за твоја
дела. То је, Петре, познати изговор свих који
користе сва средства. Твоја жртва те не оелвбаћа
©дговорности за смрт неистомишл.еника. Вера тн
не ослобаћа савест за истину и правду. Служећи
својој партији, ти узимаш права много већа но
што је твоја сопствена жртва. Јер, твоја глава
само теби може бити равна оној у коју пуцаш.
У ствари, признањем те равноправности ти само
психолошки обмањујеш себе. Ствараш алиби да
ниси убица. — Устаје и прилази му: — Јеси ли
ти, Петре, сигуран да си увек кажњавао само
нздајнике? Мислим, стварне издајнике.
Иетар се уједе за језик да му не каже: Јесте,
убијају се и хероји партије. И он је са својом
покретном групом организовао ликвидацију тро-

505
Јице немачких комуниста коЈе Је крвнички мучио
Гестапо и који су се бекством спасли смрти, па
од Коминтерне проглашени агентима Гестапоа.
Па и оне немачке илегалце, што су преко Чехосло-
вачке стигли у Москву, где су дочекани и слав-
љени као хероји немачког пролетаријата, којима
нешто није било јасно са Коминтерниним ставом
према социјалдемократима, и критиковали при-
вилегије у совјетском друштву, појео је мрак. Па
Италијан Бино и Чех Јарослав . . . Да, бил® је и
храбрих и честитих комуниста који су због сво-
јих оправданих сумњи, проглашени троцкистима
и издајницима. И њега је еумња из Цириха до-
вела овде. . . А одавде, куда ће? Иза дебелих
стакала Иванове очи су разрогачене или згро-
жене?
Сву ноћ ћутим© ш битнем за ©бшјицу . . . Јеси
ли, Петре, некад носумњао да је пеко од тих
осућених на ликвидацију, био оклеветан од сво-
јих злих и пакосних другова, оних завидл,ивих
и бескрупулозпих каријериста који клеветањем
других, оглашавањем за фракционаше својих не-
посредних супарника, о чему ми је нешто причао
Богдан на последњем вићењу, само уклањају
себи препреке за свој успон на власт у Централ-
ном комитету, у воћство партије и Коминтерне?
А одатле ће, надају се, на чело будуће диктатуре
пролетаријата. Ти свакако познајеш и такве ко-
мунисте?
Како да их не познајем!
Зашто си онда равнодушан према њиховим
злоделима?
Нути, гледа у под. Не може да му каже
колико је југословенских и српских, такозваних

506
фракционаша, негдашњих његових другова и при-
јатеља, интригама и клеветама избачено из
ЦеКа партије, па их потом НКВД похапсио, по-
слао у Сибир, пострељао. Иван зури у њега, мора
да едговори.
Јесте, признајем, дисциплиновано сам примао
све одлуке. Иако нисам увек био убећен у њи-
хову исправност. Али се због тога не осећам кри-
вим. Зато што сам одавно сам одлучио да моја
вера у партију буде безусловна.
То није оправдање, Петре. Колико ја видим
и разумем прошлост човечанства, највећа зла
су починили верници и војници, ти храбри и
фанатични следбеници. Дакле, невини злочинци.
Савременим језиком казано — партијци, као ти.
Петар дуго Нути, па каже:
Хоћеш да кажеш да су моје руке крваве?
Иван види да Петар дрхти. Жао му га је.
Нути.
Јесу! — виче. Свануло је, мора да крене, а
она ће остати да спава. Куда ће он ако она не
доће у воз за Атину? Куда из Атипе? — Зашто
Нутиш, Иване? Јесу!
Ја о крви не волим да говорим.
Нећеш о крви да говориш? А како онда
смеш да гввориш о будућности?
Не разумем.
Ти би морав разумети да се ми сам® крвљу
венчавамо са будућношћу. Маштом и сновима,
пустим надама, ми немамо право на будућност.
Не припадамо јој. Т® је магла у глави. Једино се
крвљу, и тућом и својом .. . хте® сам рећи не-
пријатељевом и мојвм, сједињујем® са будућим.
Го је прастари, вечни закен бврбе.

507
 Ако толико верујеш и не мучи те савест,
онда остани у свом рову. Продужи з а сео јо м
вером.
Иетар утону у ћутњу. Ивану је нелагодно
да га опомене да треба да оде. Расхода се по
с©би; проће неколико минута док Петар не про-
говори:
Ти ме ниси разубедио. Ниси, Иване?
Путе, не гледају се. Иван први подиже главу:
Ни ти мене ниси разубедио. Од поноћи сам
се надао да ћеш ми повратити веру.
То си заиста желео?
Да. Ја одувек сумњам у своју намет и сгрл-
шно ми је тешко да останем ту где јесам. Више
не могу са вама, али не могу ни са вашим не-
пријатељима. Од ваших партијских клевета и
бојкота, ништа ми лакша нису сажаљења и под-
смеси оних који сматрају да су у праву сам®
зато што ја ниеам био у праву.’ Немам куд. Док
могу, остаћу где јесам. Али, без вере и рова . ..
Време ти је, Петре.
0, да! Сунце изгрева. А на светлости липса-
вају и труле залутали вампири. Боже, боже . . .
Колико речи избљувасмо ноћас и од њих — ни-
ш т а . . . Имаш право, нишга од речи. Збогом
Иване!
Реци ми зашто си долазио ?
Сам одгонетни. И знај да ни ти ниси невин.
Нема невиних на овоме свету.
Не руковаше се. Иван оста седећи за својим
столом, збуњен и његовим прегласним одлаже-
њем и грубим силажењем низ степенице. Па спу-
сти буновну и тешку главу на песнице: да ли је
ово стварно био Петар Бајевић?

508
 40

Иван се уми у купатилу и седе за писаћи

сто. Куца:
Синоћ ми је у кућу упао Петар Бајевић и
отишао малопре, кад је свануло. Страховито ме
заморио и помутио. Не могу да одгонетнем циљ
његове посете. Врл® тенденциозн® и из неких
својих разлога наметао је теме за распру. Из
петних жила борио се за своје идеје. Од његовог
прогонства из Београда, никад га тако неспокој-
ног и распричаног нисам видео. Иако му на мо-
менте јако пламса она п.егова чувена вера, ипак,
мислим да сагорева. Стару веру неким очајањем
подгрева, а своје коминтерновско инквизиторство
чак и црквеним, папинским аргументима брани.
Свесрдн® се трудио, али му није успело да ме
убеди да станем на страну Зла са надом, а против
Зла без наде; да браним Зло од Горег. Та исто-
ријска детерминација која ме од 1932. године
одржавала и приморавала да истрајавам у по-
ложају сапутника партије, не дејствује ;зише на
моју свест толико да јој се потчиним. Оставио
ми мамурлук и тешке недоумице.
Ако је збиља тачно, како бољшевици тврде,
да је наша људска ситуација данас тако једно
ставна и да треба имати само мало памети и
мало поштења, па се наћи на правој страни света
и пугу избављења, онда бих јазбогтог неувнћања,
ако имам још нешто части, морао да извршим
самоубиство. И то што пре, водећи рачуна да што
мање прл>авштине оставим око свог леша, Како
је могуће, да је мојим друговима комунистима
све тако просто и јасно, оно што је мени бес-

509
крајно сл&жено и нејасно? Иа ја сигурнв нисам
ни глупљи ни непоштенији од Богдана и Петра,
а ваљда нисам ни већа незналица ©д н>их дво-
јице, поготову оних студената што су ми прекси-
ноћ сипали помије на главу и милиона њихових
истомишљеника. Или је свет нешто сасвим треће,
па га не схватамо ни једни ни други? Ех, кад би
то било .. . У том случају, били бисмо стварно
невини за зла која чинимо, или не спречавамо да
се чине. Имали бисмо право на неодговорност за
живот и пред животом; та би неодговорност била
у складу с нашим разумом и његовим размерама.
Са увиђањем да нам је свест лажна, лишили
бисмо се и многих знања и идеја које сматрамо
вредностима; лишили бисмо се и многих књига,
пријатеља и непријатеља, толиких душевних му-
ка и несаница.
Ако су у праву моји другови, ако се, дакле,
људи данашњице деле само на те две стране које
они једино виде, и разврстају на та два пута у
својој визији будућности, ја на њиховим циље-
вима и исходиштима видим једиио несрећу чо-
вечанства. Половину преживелих чиниће зли-
ковци, а остатак — људи без наде. А све жртве
— биће жртве без смисла. Какав ће т@ бити свет
чија ће и гробља бити — срамота?
Има у њима, бољшевицима, да не кажем на-
ма комунистима, у корену нашег мишљења и
вере, у језгру наше свести, једна гута таме, једна
рупа несмисла, из које настаје онај неразумни
историјски оптимизам, она бескритична, најлакша
вера у будућност, коју 'по последицама изједна-
чујем са нихилизмом, јер то и јесте друга страна
нихилизма. Ту веру, тај оптимизам, тај нихили-

510
зам, сматрам кобним по дела и исходе револу-
иије, коју желимо да изведемо. Социјализам је
био једини уман програм промене света који
је имао наш нараштај. Заступали су га храбри
људи, подржавали су га разумни и несебични.
Следио сам их поштено, подрећујући тој идеји
сав свој живот. Разочарала ме стварност соци-
јализма у Русији и његови заступници по свету
и код нас. Али ти објективни, историјски чиниоци
не могу ми бити покриће за пораз циља у мени.
Толику дистанцу од свот доба и историје, ја не
могу ни у овим данима да прихватим.
И овако мамурном, једно ми је врло бистро:
нови свет не могу да створе лотлачени и гневни,
јер они сву несрећу старог света носе са собом,
а поготову то не могу илегалци, „гоњени гонио-
ци", како за себе рече мој поноћни посетилац,
пли како их мој отац назива „они што раде у
мраку". Из њихове таме неће линути светлост;
из њихове неслободе, и ту је отац био у праву,
не може другима да настапе слобода.
А мажда је све ово што се збива у свету
данас, нзнад мог „сапутничког" разумевања
стварности. Г©не ме. А гоњени виде само гониоце.
Никад као у ов& свитање, чини ми се, нисам
толико, и телесно, зажелео да променим свој
живот. Уместо некакве муке за промену света,
да се вратим обделавању свог врта. Вратити се
Сократу. Посветити се разумевању себе, сазнањем
свог незнања, своје немоћи и несавршености,
свог зла. Увићати да је и незнање извесност и
задовољство живота, да и оно доноси спокојство
и радост постојања. . . Али: где наћи тај кутак
на овој земљи у којем ме неће пронаћи моји

511
гониоци? Т© свакако није Ирерово, у које жели
да ме склони отац. Посветити се медитацијама,
студирати Буду и Конфучија? Досегнути нирва-
<ну, укидати патњу постојања гашењем својих
жеља и света у себи. Али: где наћи ту пећину
без гонилаца и бегунаца? То ми Прерово не мо-
же бити.
Или да се мучим за љубав према Христу,
посветим вери — признам у срцу своју снћуш-
ност и јадност? Јер, од јуче се с правим разло-
гом може веровати у пропаст света, па до тог
часа апокалипсе, живети грешнички, трпети без
отпора, смерно подносити зла и иатње. Али: ја
немам моћ за праву, спасилачку веру; осећам
да је немам, јер је ни у Наћмећеру нисам стекао.
Сумњам да имам моћ да се спасавам разу-
мом и мишљењем. И то је дато само изузатнима,
ако је уопште могуће, или онима што их јеван-
ћелисг назва — нишчим духом.
Дакле, шта сада? Живети сам, у својој би-
блиотеци, у кожним корицама књига, на белини
хартије, или: мећу људима, у покрету са циљем,
борити се за мање зло, за „зло са надом", са њима
који ме сматрају издајником, са њима који ме
презиру и мрзе више но ови што носе „зло без
наде"; признати издају као Бухарин и Зиновјев,
уверења прогласити заблудама? Да ли је то уоп-
ште могуће? Или се обмањивати немогућим: са-
гласношћу са стварношћу, не поричући је ни у
чему. Како то постићи попљуван, мокар од спла-
чине, опкољен дивљом мржњом, идући на губи-
лиште? Уосталом . . .
Шта је моја патња према толиким људским
патњама на овој земљи? Зла која чине мени моји

512
другови, ситна су зла према злима која чине и
могу да учине људи.
Које је зло равно ономе што је -учинио онај
зидарски радник из Сиња? Тај што је, вративши
се с посла, легао да спава, па разјарен плачом
одојчета из колевке, своје девојчице од два ме-
сеца, из све снаге је ударио и заспао у тишини.
А у зору, пробудила га жена да му покаже
смрскану детињу главу.
Адвокат који је бранио убицу, тврди ми да
знаке кајања није уочио; бранио се најнесуви-
слијим лажима и није се кајао да би судије
поверовале гсагсо је неурачунљив.
Колико ли је таквих на овоме свегу, који
могу да се никад и низашта не покају? И колико
је очајника за чији очај нико не зна, немају
коме да га искажу и нико им утеху не може и
неће да пружи? А они и сви ми остали, припа-
дамо некаквој људској заједници. Не, свет није
људска заједница! Свет је људски неспоразум . . .
Несагледни неспоразум. Свет је . . .
Улази Милепа ©бучена за излазак и одмах
отвара прозоре:
Угушићеш се од дима, Иване, — ослања се
на библиотеку.
Знаш ли ко ми је био ноћас и малопре оти-
шао?
Знам. А јесте ли чули мене и Владимира?
Чули смо неку препирку.
Мој син ће да ме напусти. Каже ми да више
не може ни да заспи у нашој буржујској и троц-
кистичкој јазбини.
Ко зна, Милена, можда ће му стварно бити
лакше без нас.
33 Грешник 513
 Еуте и гледају преда се.
Ја сам му рекла да ее разводим са Богданом.
Ивану је жао све троје, па може само да
ћути.
За који минут, ја путујем, Иване. Морам. . .
Објаснићу ти кад се вратим.
Куда ћеш?
Милена поћута и са великим напором рече:
Да се растанем са Богданом.
У Париз идеш?
Не знам. Одвешће ме Петар.
Ја бих му послао једно писмо.
Није паметно да га ја носим; страхујући
да се не сруши од његовог будућег питања, опа
се наже преко ствла и пољуби га у образ.
Он је не додирну, а кад се за њом затворише
врата, рече гласно: Јадна моја сестра . . . Постоја
с погнутом главом, па поче да се спрема да легне
и заспи. Али у собу уће Вера, не кријући гад-
лмшост:
НекО инострано ћубре је овде горело.
Иван у пицами и без наочара бул.и у њу
као да је никад није видео, зачућен њеном јутар-
њом елеганцијом и шминком.
Спремаш се да спаваш. Баш те брига за моју
маму.
Шта се догодило са твојом мамом?
Шта се догодило?!
О, да, да . . . Фрактура колена. Је л' тако?
Толико си бар могао да знаш на ком је ме-
сту твоја ташта сломила ногу. Ни толико људ-
скости, заиста. . . Немам речи. Да је комшика,
а н е . . . Живимо под истим кровом, а жена у
Трауматолошкој клиници од пет сати ј уче. . .

514
Ујка Најдан, онако стар, мало пре ми телефо-
нирао из клинике, пробдео је ноћ поред ње, док
т и. ..
Опрости, молим те . . . Збиља, била је ноћ кад
сам чуо, ја сам сву ноћ радио.
Радио?! Нисам очи склопила, а ти се спремапх
да спаваш. Невероватно! Какав си ти човек!
Хтео сам да одспавам само сат-два, па бих
онда, нормално, посетио Катарину.
Нормално је, драги мој, да ти одмах са мном
поћеш на клинику.
Јесте, Вера. Ево, одмах се облачим.
Она не затвори врата за собом; с осећањем
кривице, Иван се обуче што може брже и по-
жури да стигне жену, питајући се: коме ли то у
болници жели да се допадне?

41

За такав ударац Владимир није знао: уда-

рац је мајчин. Као да га је сањао, а није ни
тренуо ове ноћи. Кад му је мајка наредила да је
остави, Владимир је остатак ноћи преседео у
својој соби, плашећи се да може закаснити да
прочита вест о Бањцу у јутарњим новинама и
не стигне на састанак са Мишком. Страх од сна
био је безразложан. Сву ноћ, размишљао је о
мајчиној одлуци, о себи, опет о мајци. До ове
коћи није ни слутио да га ишта с мајчине стране
може толико заболети; ни једног запамћеног и
већег неспоразума није било мећу њима; чак се
последњих година свесно трудио да мајку воли и
пази мимо уобичајених навика и љубави сина
33* 515
лрема мајци. Желео је да ј©ј бар донекле, макар
у ситним пажњама и нежностима надокнади оно
шго нема, живећи без љеговог оца. Сада му се
чини како је и тиме само показивао да впше
воли оца. Од кад је одрастао и доживљава неж-
ност девојака, врло је јасно уочавао да га мати
свесно воли и за оца, а да га несвесно в о ј ш и
оном љубављу којом воли мужа. Почео јс да
чита и Фројда, и док са ујаком није ступпо у
идеолошке препирке, најчешће је с њим разго-
варао о либиду, тражио разјашљења Едиповог
комплскса, нс прихватајући Фројдову теорнју,
опирући јој се и непримереном жестнпом.
Асжао је на кревсту згрчеи, смањеи, као да
је у мајчиној утроби. Зар она, заиста, може да
му зада такав бол? Мајка коју обожава! Познаје
ли је он уопште? Био слеп од љубави? Га пи-
тања обртао је сву нвћ не понављајући одговоре.
Кад је излази® из куће, еудари© ес еа чивс-
ком који је ј ш с и « кофер и силазио са спрата,
збунио се и уплашио непознатог, стао на тераси;
хтео да вшше: ко сте ви? Чввек са кофсром га
није ни гшгледао, одлазио јс лагано, као да ће
сваким кораком да стане или да се врати. Тск
кад је тај високи и снажни мушкарац, са мантп-
лом преко руке и елегантним кофером, стигао до
капије и ту због нечега, не окрећући се, постојао
пар секундч, Владимир се сетио да је то Ивапов
ноћашњи гост. Зашто су се онолико сваћалп, ко
ли је он? Очев друг? Зажелео је да му види лице
и пожурио ка њему, али је и он, као да му је
осетио намеру, нагло кренуо и пожурио ннз
Бирчанинову, Покушавајући да одгонетне ко ли
би могао бити тај загонетни човек, покуповао је

516
јутарње новине на Славији и идући ка Караћор-
ћевом парку, да се наће са Мишком, прочитао
све о Бањчевој погабији под насловима „Траги-
чан излет", „Несрећна погибија веселог студен-
та", „Студент под точковима воза". У свима само
голи опис чињеница.
Врло добро за сада, закључише обојица. Ми-
шко је предвићао опасност од вечерње „Правде"
и сутрашњих новина, кад непријатељ разради
своје подле комбинације; за сваки случај, мораће
појачати будност. Владимир се изговори неод-
ложним састанком и пожури кући да пастави
разговор са мајком, одлучан да је свим сред-
ствима спречи да оцу зада тај неправедан и по-
нижавајући бол. Да га не изда.
Хрупи у њену собу: нема је. Закуца на врата
од купатила, позва, нема је. Уће у кухињу гдс
затече Цану:
Где је мама?
Најпре, добро јутро, Владо. А што ти јуче
цео дан ниси јео код куће? Шта би доручковао?
Касније. Где је мама?
Зар ти она није рекла да путује?
Куда путује?
Ти знаш да се у овој кући од кад он није ту,
никад не пита одакле се долази и куда се иде.
Одјури деди и затече га у салону: чита но-
вине.
Деда, куда је отпутовала мама?
Добро јутро, Владимире. . . — гледа га сум-
њичаво преко новина.
Извини, деда. Добро јутро. Питам те за маму.
Он се склони иза новина:
Отпутовала.
Куда?
517
 То је њена ствар.
Како њена? То је немогуће!
Зашто је немогуће?
Није ми ништа рекла. Шта то значи? Онда,
шта ћу ја овде?
Вукашин листа новине и ћути.
Деда, је л' теби мама нешто рекла о њему?
Рекла ми је.
И шта ти кажеш на то?
Мислим да је то њена ствар.
Па није, ваљда, само њена. Она се с њим не
растаје што га не воли, већ зато што је написао
чланак против ујака. И што је тим чланком увре-
дио и тебе. Моја мајка сад демонстрира привр-
женост вама. Према томе . . .
Ја не бих волео да нас двојица о томе разго-
варамо.
Ми, деда, морамо да рашчистимо неке зајед-
ничке ствари. Да одвојимо идеје и политику од
личних односа.
Комунисти то никад не чине. То си морао да
научиш од твоје партије. Ваша идеологија не
признаје крвно сродство и душевна осећања, —
товори лагано разгледајући наслове.
То Владимира врећа, па каже осорно:
Да, свакако! То нећу никад да доведем у
питање. Зато ме моја мајка и разочарава. Она
напушта њега зато што се идејно разишао с ње-
ним братом. То је недолично! То ј е . . . нечасно!
Владимире, биће боље да нас двојица о томе
не разговарамо. Ти си ми унук, било шта да се
догоди. И било шта да урадиш.
Зашто, деда, да не разговарамо? То је нај-
већа несрећа која ми се догодила у животу. Ни

518
у најружнијем сну, нисам могао да претпоставим
да ће она да остави оца док је у емиграцији.
Страшно!
Несреће су непредвидљиве. Као и људи.
Владимир не издржа његов тежак, дуг по-
глед: зна шта сам учинио? Ја сам стварно дво-
личан човек. До подне морам да се одселим.
Као и ми себи самима што смо непредви-
диви — додаје Вукашин и гаси цигарету. То је
његова уобичајена опомена сабеседнику да не
жели даљи разговор.
Владимир не може да оде:
Деда, ја те молим да ми кажеш своје ми-
шљење о маминој намери. Немаш разлога да ме
жалиш, или ћ у . . . Ја могу да схватим да си ти
уврећен на њега, али . . .
Вукашин спусти новине:
Понављам ти, Владимире: о твом оцу и мајци,
ја с тобом нећу да разговарам. Ја трпим живот
моје ћерке и помажем јој колико могу. Теби сам
деда, трпећу и твој живот. И помоћи ћу ти у
ономе у чему ти желиш, а ја то будем могао.
Ја сада желим да ми помогнеш. И мами да
помогнеш да не срља у издају човека коме је
двадесет година верна. Да га не срамоти.
О издаји не говори преда мном! Ни о чијој
издаји, Владимире!
Рече то тако да Владимир више не може ни
реч да изусти, ни секунду да остане пред њим.
Устрча на спрат код Ивана. Не наће га у соби,
уће код Растка и Олге, и они му с највећом
живошћу испричаше да је њихова Бајка сломила
ногу на тркама и да су сада сви код ње у бол-
ници. Владимир се без колебања сјури на улицу.

519
У Трауматолошкој клиници, у ходнику, нађе са-
мог Ивана, ослоњеног уза зид, утонулог у себе,
каквог га често виђа у последње време, колеба-
јући се како да му се обрати после оног синоћ-
њег, па га поздрави климањем главе и одмах
запита:
Шта је са мамом?
Отпутовала.
Куда, зашто?
Као што знаш, она не воли да путује. А ако
је већ отпутовала, онда је морала.
Ти знаш циљ?
Знам.
И шта кажеш на то?
Твоја мајка је велика несрећница.
То је друга ствар. Несрећан човек нема пра-
во на . . . глупости . . . на издаје!
Несрећа нас, Владимире, обавезује на правду
према свему.
Па којим је то возом отишла? За Париз нема
ујутру воз.
Можда има, чим је отишла.
Из болпичке собе излазе Најдан Тошић и
Бошко Марковић са завојем око главе, бледи и
забринути прилазе Ивану. Владимир их не са-
чека: одјури ка железничкој станици.

42

Када се Милена појавила на перону и с

кофером хитајући к њему, Петар Бајевић се осе-
ћао као онда у Манџурији када су га Чанг Кај
Шекови војници водили на стрељање, а официр

520
их у трку пуцњима зауставио и повео у штаб да
га као Руса ослободе; тако некДко му је било,
и није могао ни реч да изусти кад је она у
ходнику спаваћих кола испустила кофер пред
њим.
Ни она, ниједном речју, није пропратила
свој долазак. Оборена погледа, пошла је за кон-
дуктером у свој купе, затворила врата и дрхту-
рила од неизвесности, захвална што је оставља
саму.
Тек у раљском тунслу он је одшкринуо
врата и шапнуо:
До грчке границе се не познајемо. Морамо
тако.
Знам — рекла му јс валдо први пут непо-
нижена илегалским скривањем. Била је толико
обузета собом, да јој пе би тешко ни што у
вагон-ресторану ручашс за посебним столовима
и читавог дана, све до нзласка грчке пасошке
контроле, проведе сама; поред бриге за Влади-
мира, највише замишљсна: да ли јој је овај пут
судбина, или нспромишЈвепост из очаја?
Сав рањав од ноћашњнх борења са Иваном,
том поразном победом пад всроватно најчасни-
јим противником кога је могао имати у Београду,
и после оног окидања револнера на кеју Лимата
у невиног човека, чија би га смрт учинила зло-
чинцем, Петар је занет исиуњсњем своје живот-
не чежње за Миленом; занет, а истовремено и
сетан због толиких залудних година све до овога
дана. Само на тренутке крши га неодлука, али
остаје упоран у намери да ту најтежу одлуку
донесе на острву; није га страх од југословенске
полиције и не каје се што је напустио извршење

521
задатка у Цириху. Дрема и кроз прозор дуго
гледа моравску долину, којом је последњи пут
као војник прошао 1915, у повлачењу ка Алба-
нији; сећа се тих даноноћних гацања блата у
обезнаћеној бежанији ка Косову и омамљује се
сањарењем: Изменићемо све на овој земљи. Села
и вароши, куће и путеве, људе и биљке, све!
Од Београда до Ниша, биће једна њива, један
воћњак, један виноград. Поништићемо све меће,
укинућемо разлике које сукобљавају и унесре-
ћују људе. Порушићемо оне уџерице, свињце,
штале, саградићемо куће лепше но у Данској н
Холандији, а око њих биће само воћке, вињаге
и цвеће. Они несрећни сељаци збациће чакшире,
шубаре, опанке, и у плавим комбинезонима те-
рати тракторе и машине, а увече, уместо у смрд-
љиве српске крчме, одлазиће у колхозне домове,
читаонице, клубове. Оне мученице што се гуре
над мотикама у баштама, неће више бити сељан-
ке. Биће колхознице и слободне жене. Она де-
чурлија у дроњцима што се јуре сокацима и за
овцама по стрњиштима, неће више бити чобани,
слуге, гурави сељаци; биће ћаци и студенти, по-
том инжењери, научници, сликари . .. Ех, какву
ћемо дивну, невићену земљу створити од ове
лепе и несрећне Србије . . . А хоће ли је он срећ-
ну видети и да ли ће му неко признати заслуге?
То његово старо питање о смислу жртве, данас
га обузима болније можда но икад до овога
дана, и не окончава га одговором.
Једва сачека да из Милениног купеа изаћу
цариници, па да се загледа у њу, никад лепшу.
Она устаје, озбиљна, замишљена, без иједне
жеље, а у души податна за све његове. Он је

522
загрли и, не љубећи је, дуго је држи у наручју
удишући њен мирис и таму косе; она се пре-
пусти снази његових руку и заштити његове неж-
ности, захвална му на доброти што он не жели
ништа више — од њеног ћутања у његовом на-
РУчју.
И до Солуна, једно уз друго, оћуташе тако
своје животе, свако за себе, само на тренутке
укрштајући их неким њиховим сусретима. Кад
воз уће у солунску станицу, он се прену, одмаче,
али јој не испусти руке, урањајући јој у замиш-
љен и уплашен поглед.
Еј, обрадуј се! Ми путујемо. Стићи ћемо на
наше острво.
Жедна сам — рече да скрије стварну жељу.
А ја сам и гладан и жедан— каже, ни гладан
ни жедан али вољан да је у свему следи, да му
од сада њена жеља буде прво и све.
Не могу у ресторан.
Ни ја.
Сиће с воза и купи поморанџе, свеже смокве
и грожће.
Она одмах уочи да није купио мандарине, па
узе поморанџу, гледајући га бојажљиво; он јој
узе плод и оним својим дугим и спретним прс-
тима ољушти га, разломи и пружи; она прогута
брзо, одби другу поморанџу, узе грозд; узе и он;
она не скида поглед са његових прстију који
откидају црне бобице. Тако ћутећи, поједоше по
грозд, па он рече:
А сад, одмах лези и спавај. Лаку ноћ, душо.
Њој лакну. Мину је неизвесност од прве но-
ћи с њим и онај страх да га не разочара. Зажеле
да га пољуби за толику доброту, али он устаје и

523
излази из купеа. То смирење не потраја дуго.
Иако две ноћи није спавала, не успева јој да се
загуби у сан: идуће ноћи спаваће заједно. Стре-
пи, али више се не каје што је кренула на острво.
Кућа, Иван и Владимир, Београд и свет у којем
је живела, све што је било до поласка, све је
даље и давније. Као да га је пре годину дана
напустила. Зар је могућ одлазак из свог и себе?
Могућ је. Одлазим, одлазим. И све јој је сиг-
није оно што јој је било велико, а оно једино
као да више није једино; све јој је видније и
веће оно што јој је било невидно и незнано.
Воз бесомучно јури искренутом, нагнутом зем-
љом: циче точкови, крцка дрво и гвожће, скр-
шиће се воз, слетеће у бездан ноћи, у море, у
југ. Врела у врелини ноћи, скида чаршав са
ссбе, разголићује ноге: можда ни он не спава,
можда ће доћи? Чека га.
Пре по што је заспао, он је у тами обасјао
жудн.ом и сву изљубио; потом се мало мучио
да заспи нослуживпга се вештином наученом у
Кини. Пробудио се пре изласка сунца и пре
Атине, отворио прозор да удише мирисе борове
смоле, прецветалих јужњачких трава и свежитп
раног, сивоплавог јутра, срећан: она је ту, путују
на острво! Обрија се и обуче, наручи од кондук-
тера кафу и запали лулу, смишљајући шта све
треба данас да уради и где ће до поласка лаће.
Атину добро познаје, боравио је у њој три ме-
сеца у прошлом рату, по Аписовим налозима, а
свраћао је последњих година два пута и по Ко-
минтерниним пословима. Ако одмах наће свог
старог пријатеља Јоанидиса, дворског адвоката
и Коминтерниног човека, страсног комунисту у

524
чији комунизам мало ко верује због његовог
боемског и блудног живота, ако га срећа послужи
да одмах наће њега, који га својим причама о
том острву и својој кући толико занео да је
одмах Милену и себе замислио тамо, па већ не-
колико година у машти путује с њом на Јоани-
дисово острво, а к о . . . А ако Јоанидис није у
Атини? Ако га у Атини, сада пуној енглеских и
немачких агената, да и не мисли на остале, неко
препозна . ..? Ако, ех, ако . . . Све што је било
значајно у његовом животу од седмог разреда
гимназије, свакога дана, свакога сата чак, услов-
љавало се неким и нечим, њему непријатељским;
на тим мехурима „ако" и ,,можда“ деценијама
плута светом његова глава под разним имени-
ма . . . Али он је увек, упркос свему, веровао и у
срсћу. Верује и сада.
На прилазима Атини, она се појави у вра-
тима купеа, елегантна, нашминкана, мало умор-
па, од тог умора још узбудл.ивије му лепа. Са
осмехом и иадом, спусти се у његов обрадован
н задивљен поглед, седе до њега и узе му руку,
решена да је више не испусти. Не пита га куда
ће из воза; с њим је и не брине где ће је пове-
сти. И он жели да му она више не испусти руку,
да му ни за трен не буде ван погледа н без ње-
ног топлог и меког додира. Она му прича како
је сву ноћ имала осећај да воз јури низ неку
стрмину и да ће се стровалити у морски бездан.
Али је од тог падања није било страх.
Заиста?
Да.
Он је пољуби, први пут од поласка. Она не
примети да је воз стао. А он свесно не постугга

525
п® илегалском закону: не осмотри перон пре но
што изађоше из воза . . . Помисли да купи но-
вине и сазна дакле су Немци продрли у Пољску
и шта чине Енглеска и Француска; само помисли,
али их не купи: неће да зна шта се збива у
свету из којег је побегао. На њено име оставише
кофере у гардероби и изаћоше из станице; пита
је шта жели да доручкује.
<§но што и ти.
Поведе је у посластичарницу на овчје кисело
млеко, пвсле млека у Смирни најбоље кисело
млеко на свету. ©на се слежи са ©вфм гастр®-
номском похвалом, иако не воли овчје млеко,
али једе као да га воли више него он. Наручи и
туфахије, квлач који му је правила мати о праз-
ницима и кад јој се враћао из школе, рата и
илегале; причајући јој о тим мајчиним туфахи-
јама, поједе две; поједе и она тај преслатки
колач, само да га следи. Кад ноиише, како ен
рече, најгору кафу на свету — грчку, преелатку,
®н зауетави такси и нареди му да вози у Дафни.
©на не зна куда иду и евеједно јој је; с њим
је, има његову руку на крилима; због те своје
љубавне смелости задовољна је собом. Утрпу јој
заиос кад је уведе у манастир и рече да га ту
чека и гледа чувене византијске мозаике у црк-
ви, — брзо ће се вратити. Она заусти да каже:
— Ја ћу свуда с тобом, али стужено седе на ка-
мену клупу под манастирским тремом и загледа
се у рушевине дозидане цркве: он је илегалац;
сућено јој да нема свог човека. Сети се Влади-
мира и куће, заболе је и то, па остаде непомична
на каменој клупи, док се он не врати и радосно
јој рече:

526
 Све је сређено! Наша лађа полази вечерас
у седам.
Она се видно не обрадова: не зна да ли ће
путовати сами. Хтеде да му каже да неће на
лађу ако не путују сами; уздржа се пред њего-
вим одједном онерасположеним лицем, па му
се препусти да је тако стужену, замршену у
себи, први пут такву ©д Солуна, поведе у цркву
у којој се групица младих Енглеза загледала у
Христа Иантократора, у кубету цркве.
Под погледом Христа Пантократора он јој
испусти руку:
То му није онај Христос који својом жртвом
спасава свет; ово је Бог који најављује апо-
калипсу. Онај који суди. Снажан, окрутан, све-
моћан. Очи му нису очи бега љубави; на уснама
му слеђен презир за све испод себе, чуперак на
челу — доказ обичности. На његовој књизи сва-
како не пише: Ја сам светлост света; на њој мора
да пише: Ја сам судија свету. Он је војсковоћа
који заповеда: Ја сам дошао да донесем м ач .. .
Ко хоће да пође са мном нека се одрекне се б е . . .
Он гледа као човек који се гади тог људског
гамизања на земљи и сваког погледа у висине.
По очима и изразу, личи му на Стаљина за го-
ворницом седамнаестог конгреса, док је говорио
о троцкистичкој опозицији. Усамљени осветник.
Он је људску патњу сагорео у себи, али и своје
разочарање у човека. И зна шта су људи. Па се
прибрано присећа свих зала која су учинили и
која могу људи да учине. И њему. Ником неће
опростити, ником. Као Стаљин. Он све види и
зна. Као Стаљин. Ништа није заборавио, све

527
предвиђа. Као Стаљин. И смишља казну која пре
њега није изречена. Као Стаљин . . .
Шта си то угледао, Петре? — пита збуњена
његовим лицем и подрхтавањем прстију у њеној
шаци.
Човека кога су обманули, увредили . .. кога
су наљутили људи.
Мислиш на Христоса?
Мислим на сликара који се за неки свој
пораз свети људима претњом са Христовог ли-
ца . . . Ми ничему не видимо и не знамо почетак,
Милена. И ничему нисмо почетак. Све је настав-
љање билог и давног . .. Све се већ нсгде и нскад
догодило . . .
Она га повуче за руку и изведс из цркве на
камени плочник, обасјан јарким сунцем. Загледа
се у небеску плавет изнад зеленог руба брда иза
мапастирских зидина п рече:
Погледај, Метре, оио јаго белих облака . ..
Гледај облаке, заборави л>уде. Заборави све што
је тамо — показује руком на север — сад посто-
јнмо само ми.
Јесте, Милена. Хајдемо да ручамо.
Да би што пре изагнао таму из себе која га
оплавила са мозаика дафнијског Христа Панто-
кратора, поче да јој прича о импресионистичком
лиризму и ведрини ранохришћанског мозаика
којим је сачињен Христос у Санта Марији Маћо-
ре у Риму и ортодоксном баптистеријуму у Ра-
вени, али јој у погледу срете неки отпор, па
заћута: слуша њен корак по шљунковитој стази
и пијук птице изнад њих. Иду лагано кроз дрво-
ред еукалиптуса, са чистим, светлим деблима и
разбацаним, разголићеним ступовима; успоравају

528
кораке поред жбунова олеандера, још непроцве-
талих. Нуте. Он жели да запамти глас те птице
скривене у крошњи еукаииптуса и лаки бат ње-
них корака; да запамти за оне дане и за оно што
ће бити после острва, као што жели да запамти
и сваки цвет олеандера који гледају заједно, и
све лептире који им пресецају стазу. Она нагло
стаде и загледа га:
Петре . .. Ако не можеш да одеш отуда ода-
кле си дошао да ме поведеш на острво, онда . . .
да се вратимо вечерас.
0ткуд ти та помисао?
Из твог ћутања у цркви.
Ми смо отишли, Милена! Ми путујемо! —
загрли је и понесе.
0на се смири. Пригрљену уведе је у скоро
празан ресторан, седоше у ћошак:
Шта ћемо? Бирај.
0но што ти волиш.
Онда само грчко.
Изабра јела и пиће, причајући јој о свом
првом боравку у Атини, кад је Апис припремао
атентат на грчког краља Константина, германо-
фила, непријатеља Србије и Савезника у прош-
лом светском рату. Слуша га пажљиво, а поглед
јој често пада на његове руке: те лепе руке
држале су револвер и пуцале у човека; ти прсти
виолончелисте и маћионичара, што су онако
узбудљиво љуштили и разламали мандарине и
зобали бобице грожћа, окидали су обарач и сте-
зали нож, био је комита; ти ће прсти ноћас бити
по њој, свуда . . .
Не допада ти се рецина?

34 Грсшник
529
 Дрпада ми се. Све ми се допада. Не памтим
да сам овако пријатно ручала.
Поверова јој. У ресторану остадоше дуго,
пијући вино; он јој исприча нешто од својих
боравака по лепим градовима и пределима Евро-
пе, Русије и Азије у којима је био с њом, о хра-
мовима које је разгледао с њом, о сликама и
скулптурама у музејима пред којима је дуго
стајао с њом, о ручковима у Шангају и вече-
рама у Тбилисију, о шетњама с њом по Лењин-
граду у белим ноћима . . .
Верује му све. И уживљава се у тај свој
други, нестварни, незпани живот, који јој сна-
гом његове речитости постаје стварни. Жели да
верује — и једини. Засмета јој обичност и банал-
ност простора, ствари, људи и предмета око себе,
задах пржене рибе и грчких зачина, па га замоли
да изаћу напеље, под оно јато белих облака,
мећу еукалиптусе и олеандере.
©н је изведе у иарк, настављајући да јој
приповеда гдс су еве били заједно у прошлих
седамнаест година, и како је после опасних по-
слова био срећан што је жив, јер ће је видети.
Па зашто ниси дошао по мене? Зашто ме
ниси одвео са собом? — завапи.
Он ћути. Она зна зашто.
У заранке, стиже аутомобилом његов прија-
тељ Јоанидис, да им преда карте за лаћу и од-
везе их у Пиреј. Петар замоли Јоанидиса да их
провезе поред Акропоља да виде Партенон и
Агору. Под Акропољем изаћоше из аутомобила и
успеше се на Ареопаг. Петар, усхићен призором,
загрли Милену, окрену се Јоанидису, а говори
њој:

530
 Јани, знаш ли, шта је мени Грчка? Стубови!
Грчка — то су стубови! Стуб су стари Грци, као
што је познато, украли од Египћана, али су му
дали нови, свој смисао. Мени стубови представ-
љају идеју уздизања човека . . . Идеју посебности,
идеју једне, рекао бих, смисаоне усправности.
Погледај оне стубове на Партенону. . . То су
људи! Стуб је човек. У њему је отеловљен човек,
појединац. А свестан себе. Онај који ствара исто-
рију.
Ја бих рекао, стуб је пре евега функција.
Стуб је, Јани, и функција и идеја. Било да
је у храму, билв да је на пр©фан©ј граћевини,
стуб је мисао и лепета. Погледај наше граћевине
без стубова, наше зидине и зидове. То је маса,
без мисли и лепоте, само функција. Та маса —
зид, чак и када је украшена пластиком или бо-
јом, остаје маса. Безличје.
Занимљиво, занимљиво, Алексеј . . .
Милена се трже: не зна му то име. Он је и
Алексеј! Боже, колико имена и лица има тај
човек што је пригрлио, коме се она предала,
с којим је пошла на то острво да буде што није
била? Имена не могу бити само формална и
случајна. Она увек садрже и неко својство. Овом
грчком блуднику и снобу, Алексеј сигурно није
оно што је њој Петар, или Георг Шерман из
Париза, или Рамон Ларусел из Венеције и са
лаће за Пиреј. Јанус је он. Не, бог Јанус има
само два лица. Овај човек што овако самоуве-
рено говори о стубовима, као да је професор
архитектуре, под чијом је руком, па јој за додир
с њим пораста раме, тај Петар Бајевић, колико

34*
531
ли лица има? Ово њој окренуто, да ли је то оно
право, оно најистинитије?
Ствари, и све око нас, Петре, имају оно лице
које им ми дајемо, — каже Јоанидис, заводнички
гледајући у Милену.
Она се склони од тих црних, похотљивих
очију испод чекињастих обрва и бранећи се,
шапну на српском: Није истина!
Јоанидис настави:
Валери је, рецимо, видео стубове као девојке
у плесу. Постоји она његова чувена песма . . .
Не, не, Јани! Гледај Партенон. То није плес.
То је мир и достојанство. Моћ и лепота миро-
вања. У оним стубовима, Јани, постоји само је-
дан покрет: у висину! Та освојена висина се
зауставља плочом код дорског или крунише ка-
пителом код коринтског стуба. Стуб, то је побе-
ћена, овековечена висина. Стуб, то је, Милена,
мисао о трајању. Прошлост и будућност у јед-
ном. Сједињени у заустављеном времену. У оном
вечном — наже се ка њој и шапну јој на срп-
ском: — Нас двоје смо стуб.
Она се замисли загледана у ужарено сунце
на сивол.убичастом хрбату неке планине: и стубу
залази сунце.
Један мало познати грчки песник каже за
ове стубове на Партенону: Глас и реч за будућ-
ност, каменом изговорена. . . Чујте, Милена, како
тај стих звучи на грчком . . .
Милена се измаче испод Петрове руке и рече:
Господо, ви врло занимљиво причате, а про-
шло је шест. Лаћа нас неће чекати.
Јоанидис изговори стих на грчком и учтиво
се сагласи с њом; поседаше у аутомобил и по-

532
јурише на железничку станицу по кофере, па у
Пиреј. Петар заслути разлог Милениног ћутања
и застрепе да на лаћи опет не сретне неког по-
знаника. Али сада неће устукнути!
У пирејском пристаништу пуном ратних бро-
дова, енглеских и грчких морнара, остадоше у
аутомобилу док се не укрцаше сви путници.
Кад звоно огласи последњи позив, опростише се
од Јоанидиса и похиташе на лаћу. Чим ућоше у
своју кабину и лаћа лагано крену, он је загрли
и рече:
Сад смо слободни. Нећу ни једну секунду да
те не гледам. Желим да чујем сваки твој удисај,
да видим у шта гледаш, да знам све шта осећаш.
Хоћу стално да те додирујем, милујем.
Хоћу. Све хоћу — шапуће, уверена да је лаћа
најзад односи из света у којем није ни могла
ни смела све да жели; одлази спремна за све
што ће га радовати. Одлази, понавља у себи.
И све је у њој — одлазак. Тај осећај одласка
толико је снажан, да она не жели ни покретом,
ни речју да га повреди; хоће што дуже да мирује
у њему и не наруши његово трајање, па не при-
хвата Петров позив да са палубе посматрају Пи-
реј и Атину у ноћи. Али још увек зебе да неће
стићи на то острво. Опасност је и у њој и у
њему. Он јој је у Паризу, кад је био Георг Шер-
ман, после гледања неког љубавног филма у
совјетском павиљону на Светској изложби, неза-
довољан приказаном љубављу, убећено рекао:
„Људи, Милена, не знају да ли се воле и колико
се воле, док се не загрле . . . У ствари, мушкарац
и жена се и не воле, док се не загрле." Ако је
то истина, шта ће се ноћас догодити с њима?

533
А ноћас се то мора догодити и сазнати. Цело јој
се биће саби у ту љубавну стрепњу. Па јој свака
његова и њена реч, сваки покрет, свака ствар и
предмет око њих, одлазак у салон на вечеру,
седање за постављени сто, наручивање јела и
пића, укус макарона, каламара, рецине и грчког
сира — поприма необичан значај; значај и садр-
жину друкчију од свега доживљеног, нечег што
се збива и доживљава први пут, а има вредност
доживотног. И море, и ноћ, и лаћа, и све на њој
— постоји само за њих двоје и њима служи.
Зажеле да му каже да је срећна, али јој се та
реч чини обичном и неприкладном за њено осе-
ћање. Па устрептала, отвара му се свом душом,
жудна да му испуни сваку жељу.
Он јој то види у очима и остићеним осме-
сима и не може да је се нагледа, убећен да није
видео жену са тако лепим очима и милим лицем
како је њено, па је ташт због тога, поносан њом,
свечан у себи. И жели само да је у свему и
нежно следи и ничим је не надвиси. Кад плати
вечеру изаћоше у таму, у морски ветар, под нис-
ке и крупне звезде, измешане са светионицима по
острвима поред којих плове. Шћућури се под
његов огроман и топао пазух; он је смањену и
танушну огрну крајем свог мантила и пригрли
да му је не однесе ветар; обоје се загледаше у
шуморну пенушаву бразду за лаћом, у њен кра-
так, умирући траг, који прелива помрчина. Она
дрхти: ово сада, под његовим топлим пазухом и
његовом руком, нестаће у трену као таласић оне
пене. И одлазак пролази, и он је само трен, и
гаси се као мехур пене у тами морске дубине.
О, кад би лаћа стала, кад би се све зауставило

534
и овај одлазак остао вечан. . . Он упија њена
дрхтурења и ћутњу, окреће лице ветру што му
хукти из понора пучине. А ветар је његов Бог.
Тај владар простора, та дивља сила слободе, тај
безвременик и непредвидник, изазива га снагом.
Па жели да се лаћа залети и јури до оних ниских
звезда, само што даље од копна и људи, да се
не заустави ни у једној луци. Припија се уз њу
и смањује. С њеном дрхтавицом са самих звезда
и морског дна струји у њега и нека свемирска,
надљудска тајна, гасећи му људске тајне које
зна и њихов смисао, као и сваку помисао на свет
што је остао тамо, испод северњаче, у Цириху,
Паризу, Москви и Русији . . .
Омамљен њеним дрхтајима, без речи, благо,
повуче је од ограде и не испуштајући јој руку,
поведе је у кабину; она му се препусти смалаК'
сала и нема; ни он дуго не успева да изговори
реч која би му била достојна ње и у висини
радости која га обузима.
То прво грљење обома би прво; би им, као
да им се први пут збива љубав. Ничим им она
није била понављање доживљеног. Све што су
учинили једно за друго, за себе и за обоје, учи-
њено је за свагда. Сваки покрет, сваки дах, свака
реч, верују, има им значај оног доживотног. Кад
она у свом безвремју, запањено рече — па ми
путујемо! — он се нежно спусти поред ње, обгрли
је једном руком и пови на прса и раме, шап-
нувши јој: путујемо. Одмори се, душо.
Силазећи са лаће у свитање, изнад приста-
ништа и градића на странама планине, угледаше
велике, широке ватре и облаке дима: гори шума.
Укопаше се: за обоје — гори њихово острво.

535
Петар брзо свлада зле слутње и рече јој убеђено:
Стигли смо, Милена.
Она поћута, па рече:
Јесмо, Петре. Нека гори.
Он је одлучно поведе низ силазни мост.
Чим у Јоанидисовом фијакеру изађоше из
градића и сеоским путем пођоше уз равну, пес-
ковиту обалу, пред њима се разастре долина ма-
слињака, сишлих на море, са благим уздигну-
ћем посејаним ретким кућама од нрвенкастог
камена; у засадима поморанџи и винове лозе, са
чемпресима и боровима на искрају сеоцета, до
мора, усправиле се три куле са ветрењачама које
мирују и беласају једрима према мирној пучини,
обасјаној излазећим сунцем. Милену мину раз-
мшшвање о ватри која ее за њиховим леђима
успиње планином и задивљена узвикну:
Станите, молим вас!
Петар, који се код кочијаша и чувара Јоани-
дисове куће, што натуца француски, распитује о
селу и острву, угледавши предео прсд њима,
тихо рече:
Јани је у праву. Ово је, заиста, Едсмски врт.
Да, да. Стигли смо на острво — потврди она,
сада коначно уверена да оно постоји и да је
прошла ноћ на лађи доказ стварног доласка.
Зажеле да га пољуби, али му само стисну руку.
Понет њеним радовањем и пределом какав
није до сада видео, и он се поново увери да је
отишао из света у којем мора да буде жртва
или издајник, па се зарече да о одласку са остр-
ва не одлучује док га Јоанидис не обавести шта
се збива у Европи, како су се јуче договорили.
Замоли Спироса да лагано продуже, решен да

536
овде нигде не жури, не навија сат, ниједно зби-
вање не убрзава; да успори мисли и продубљује
осећања, да запамти сваку маслину и сваки ка-
мен, да помирише сваки цвет који види; да је
љуби лагано и сваком задовољству одлаже крај.
Минут да претвара у час, час у дан, дан у го-
дину. Бар једну деценију да проживи с њом на
острву. Посматра старе зидове од црвенкастог
и окерастог камена и куће око њих, које га под-
сећају на тосканске куће са елементима фирен-
тинске градње; климањем главе отпоздравља се-
љацима и сељанкама са магарцима и мазгама
упрегнутим у двоколице. Весели се стадима ова-
ца и коза, удишући им знани задах помешан са
мирисима јужњачког биља, сећа се свог села и
херцеговачког завичаја. Прозборио би о томе с
њом, уздржа се: ни реч о свету ван острва. Па
се загледа у њу.
Она му истим погледом узвраћа и наставља
јој се оно најлепше из ноћи на лаћи: уживање
у његовој радости која је распламсавала њену и
чинила је самопоузданом и слободном да не
свладава ниједну своју жељу.
Жена у црном с наклоном им отвори велику
капију Јоанидисовог имања: прави мали дворац
од црвеног камена са белим балустрадама и тера-
сама оплетеним јасмином у цвету, опкољен вели-
ким боровима; око њих тамни се непрегледан
засад поморанџи које полива долап шго га окре-
ће мазга. Вода пљушти и бљеска на сун ц у. . .
Милена скочи из фијакера и замочи руке у бис-
тар, студан поточић што вијуга мећу стаблима,
па загњури главу у крошњу поморанџе, пуну

537
зелених плодова и цвета, удишући их из све сна-
ге, да јој се цело тело натопи тим мирисом.
Петар, очаран вртом и кућом, помисли: овде
ће му се преломити судбина, а овде се постаје
и издајник. С њом и овде, како се усудио на
такво искушење? Позва Милену да се распакују.
Заморена доживљајем, лагано се попе на спрат
и чим ступи у велику затамњену собу са два
старинска, одвојена кревета, одмах одлучи да их
састави и устрепта од дубоке белине покривача
под којим ће лежати с њим. Он је пригрли и
посади на кревет; неколико тренутака остадоше
у неком побожном ћутању: он ће ту да одлучи
о својој будућности; она овде жели да се изволи
за сав свој прошли живот.
Кад се умише и пресвукоше, изаћоше из собе
на терасу: пресрете их огромна ватра и димови
иа косини стеновите планине и они уплашено
заронише погледе у маслињаке, засаде поморан-
џи, море иза млинова са ветрењачама; хор зрика-
ваца са старих крошњатих борова поврати им
самопоуздање па сићоше на доњу тераеу да до-
ручкују слатко од дивљих поморанџи, овчје мле-
ко и сир са црним хлебом, печеним под сачом.
Док је приноведао о мајчиним погачама, она је
слушала пљуштање воде из долапа и цврчке:
можда је све ово сан.
После доручка, преко засада поморанџи,
винограда и маслињака у сагорелој трави, берући
грожће, нар и последње смокве, дивећи се успут
сваком дрвету и камену, цвету и птици, кози и
магарцу, стигоше до мора, код млинова на ветре-
њачама. Обрадова их: нигде људи, сами су под
јегејским сунцем, чују цврчка у бору на стени

538
и гакање два галеба који надлећу дугу песковиту
обалу. Узбућени самоћом, свукоше се ћутке, она
побеже од његових очију, баци се у море и снаж-
но заплива ка сунцу; он постоја да се диви и
ужива у њеном витком, узгибаном телу, па по-
жури да је сустигне. У мору остадоше кратко,
па изаћоше на сунце да се осуше и загрле на
песку. Под толиком светлошћу и на толиком
острву, она зажмуре од стида, слушајући грмља-
вину таласића и крикове галебова; онда јој наста
тишина у којој чује само његово срце, приљубље-
но уз њено и отвори очи да га гледа огромног
у небу и осмехнутог на пучини. А он је немо
моли да га увери да је њена радост равна ње-
говој.
И тако свих идућих дана, само по сату сво-
јих жеља живећи у свом времену, јешће кад
огладне и оно што највише воле, спавати кад се
заморе, лутати по маслињацима, виноградима,
боровој шуми док им је пријатно и лепо, купати
се у мору кад им је жарко, грлити се чим једно
од њих то зажели. Постеља им је и стена, и пе-
сак, и сасушени дивљи овас; сазнају обоје: кад
се неко воли као што се они воле, свуда и свагда
постоје поводи и подстицаји да се воле јаче и
радосније. Таласић мора, сенка маслине, пољски
цвет, лет галеба небеском плавети, зелена помо-
ранџа и распукао нар, месечина на пучини и
саванско пламсање суве траве по маслињацима,
лутајући дахови ветра у боровима, све то са њи-
ховим погледима, речима и осмесима, омамљује
их за нежност, разгорева им жудњу. Што дуже
бити ту, не отићи са острва!

539
 Петру је острво свет за себе, морем избављен
од оног света тамо, у коме је почео вели^си рат,
у коме је свако угрожен, где нико није 'свој и
слободан; тај свет заслужује да се руши. Овде
му људи постоје за себе, зависни само од сунца,
земље и мора; овде су и биљке и животиње
друкчије; и куће својим обликом израслим из
каменог тла, имају неки смисао по себи; овај
свет нема разлога да се руши. И он је овде сло-
бодан за њу и себе, ничим нису ограничени ни
угрожени. Све је њихово. Тамо му је живот био
борба, опасност и ризик, стрепња од пораза,
служба револуцији; живот му је био сав у нади
у будућност. Сада му је живот сав у садашњости,
читав у сваком тренутку, уживање; живог му је
тамо био идеја, партијска линија, одрицања, из-
даје, страх, грешке, кривице. Овде се препустио
чулима, осећањима, садашњем, а будућност му је
страх и смрт; будућност је оно тамо, преко мора.
Овде му ноћ није неизвесност, дан му није стреп-
ња; људи му нису непријатељи, провокатори,
издајници и агенти; људи су му сељаци и ри-
бари, Грци којима од језика разуме поздрав и
неколико речи, на чијим лицима не одгонета злу
намеру и сумњичење, него животну бригу или
задовољство обичним; за њих он није Рус, рево-
луционар, емиграпт, илегалац, совјетски и Комин-
тернин обавештајац; него само странац, господин
са лепом женом, пријатељ и гост кир-Јоанидиса.
На острву нема опасних места и различних пу-
тева, па их Спирос возика фијакером по околини,
свраћају у сеоске крчме да попију узо и у старе
цркве да гледају фреске, веселе се снажном, рога-
том јарцу и уживају у сетној песми из мрачне

540
конобе. Понекад помисли: већ живи после по-
беде револуције. А све му је то од ње; само с
њом постоји му острво. Она ће и да му одлучи
— куда после. А осећа: може све! Љубавничка
постеља њему је одувек оно поприште, на коме
жели да буде победник и свакој жени да остане
жеља; никад га ниједна моћ није усрећивала као
љубавничка, као што га ниједна немоћ није бо-
лела стидније од многих љубавничких немоћи са
свакојаким женама. Док му је на лаћи и првог
дана на острву Милена била жена коју је узи-
мао са похотом своје дуге, испаћене жудње, обу-
зет више собом и свеснији свог уживања но ње-
ног, већ другог и трсћег дана на острву постаде
му радосније давање себе и подрећивање њеним
жељама. Страст да је усрећује давањем целог
себе и изнад њених жеља и остане јој за читав
живот највећа радост, да јој то буде и кад он
сконча, свеједно где и како, постаде му циљ ко-
јим свладава распињање што га све више обу-
зима, чим она заспи: куда после острва? У Мос-
кву или Канаду? Може, има снагу за оба пута.
У Цириху и Београду није могао да се одлучи
ни за један пут. Сада може. Али, да ли само љу-
бав треба то да одлучи? Плаши се осамљивања,
предуго му Милена остаје у купатилу, не воли
дужа ћутања. Неопходно му је да јој искаже
свако осећање и сваку помисао, и то исто да
слуша од ње; не труди се за мудру и бирану реч,
као што се трудио до острва; казује јој, као и
она њему, и оно најбезначајније, са осећањем да
једно другом казују своје најзначајније и нај-
дубље мисли. Штогод изговоре од изузетног им
је значаја и смисла, па ћаскају о свему око себе,

541
највише о себи, понављају се, али то желе: по-
нављањем се проверавају и уверавају у иста осе-
ћања.
А Милену све што он чини уверава да је
она њему постала оно прво; оно што је одувек
желела а није постала Богдану. Осећа и види
себе кроз њега, постаје друга жена, своја и сло-
бодна, каква није могла ни смела да буде тамо.
Ако постоји женска срећа, то мора бити ова њена
са њим, који има дар да сваку, и њој невидну
могућност за радовање, претвори у радост и
уживање. Ту његову хитрину у осећањима, стал-
ну спремност за нежности, неко заразно уживање
у лепом и пријатном и тамо где их она не слути,
није до сада видела ни у једном човеку. Непре-
стано јој се мења: час је нежно, чак стидљиво
и некако грешно забављен њеним телом, тепајући
јој као да му је у наручју девојчица блиског
сродства, час је блудник који силииом страсти
изазива незнана узбућења и уживања. Никад
исти, а исти. Као и све на острву.
Боже, зар ов® п©ст©ји?! — узвикне ©на поне-
кад и очућено, у ссби и гласно, а он, кад је чује,
замисли се: како је мегао да верује да га једино
револуција и победе могу учинити срећним? Зар
се заиста мора рушити и променити свет, ако у
њему постоји једна Милена, једно острво, једно
сеоце са каменом кућом? На то питање не одго-
вара одмах, али ипак одговара: мора да се руши!
Хтео би с њом и о томе да прозбори, али се боји
да му се не супротстави.
Уплаше се сваког ћутања и хоће да одмах
сазнају о чему ћути оно друго. Али она ипак
зажели да се на неки тренутак и осами, да би

542
и друкчије била с њим, да би промислила о
оном што је чинио и говорио, да још боље са-
гледа себе кроз њега. То најрадије чини у пору-
шеној припрати старе византијске цркве, скло-
њене у реткој боровој и храстовој шуми, док он
зането скупља и бира најлепши жир, сећајући
се детињства и завичаја. Она седне на камени
подзид припрате без крова и загледа се у остатке
уништених фресака, нагрћена лица светаца, Бого-
родичину главу са једним ископаним оком и у
њему гледа себе, да њих обоје што боље види.
Забрине се за Владимира, још више: како Петра
што дуже да сачува? Зна да нема ту моћ. Иако
је друкчији од свих комуниста које познаје, и
он припада том људском соју који има само
један циљ.
Али јој он не да дуго да буде тако сама, јер
ни он не може дуже сам, све жешће распет:
у Москву, мећу своје, можда у Лубјанку и смрт,
или некуда за Орловом и Башкиревим, у Канаду,
у издају? Сада све може, храбри се, а још му се
не полази са острва. Па с пуним шакама зеленог
жира жури к њој и изводи је из срушене при-
прате у шуму да се додирују и милују, траже
необране нарове и смокве, нуткајући једно друго
најлепшим плодовима.
После вечере дуго остадоше на својој тераси
на месечини натопљеној мирисом јесењег јасми-
на, слушајући зрикавце и ћука са црквеног тор-
ња. У постељи први пут јој би некако безвољан
и обичан, са видним напором да скрије своје
нерасположење. Сетивши се његових данашњих
наглих ћутања, уплаши се: њему није више тако
радосно као њој, заситио је се, више му није

543
лепа, већ одлази са острва. Извуче се из његовог
овлашног загрљаја и оде у купатило, пред огле-
дало. Често и кад год би била у прилици огле-
дала се и била углавном задовољна собом, али се
сада пренерази својим изгледом: смањених и за-
гашених очију, са тамним колутовима, расутом,
проседом косом, клонулим дојкама, он је овакву
не може дуго волети; он је више не воли како
је волео првих дана на острву. . . Тужна, поко-
лебана, похита у мостел,у к њему, да се увери
да је ноћас не воли мање но прошле ноћи, да
је воли и овакву, да му је једина. Он је свикло
пригрли и одмах поче:
Ја сам се Милена, на овом свету највише
плашио и плашим жене.
Зашто Пстре?
Једино она може да ме победи. Зато сам се
и петљао, углавном само са безначајним женама.
Са онима које л.убављу нису могле да ме угрозе
и удал.е од партијс.
Зар постоје такве жене?
Постојиш ти.
Она се одмах одлучи:
Ти би, заиста, могао да напусгиш партију
због мене?
Могао бих. М огу. . . Острво је моја издаја.
Ја сам бегунац, Милена.
Она се подиже са његовог рамена и наднесе
над њим да му према месечини види очи:
Истину говориш?
Истину. Могу да постанем издајник због
тебе. Као што могу и да погинем за тебе.

544
 Она се спусти на јастук сећајући се неких
разговора са Богданом, први пут тако напушта-
јући острво.
Он се наднесе над њом:
Ти ми не верујеш?
Не верујем да сам ти прво.
Мени сада не верујеш?
Теби на острву верујем. Али ти постојиш и
тамо. За онај свет тамо. А тамо ти нисам прво.
Ти желиш да усрећиш човечанство, а ја само
тебе.
Он ћути, не може да је порекне. И неће да
се одрекне одступнице коју му је разумно и
великодушно понудила. Колеба се и мучи да јој
све исповеди; жели то свом душом, њој једино
то може, али: ако то учини, он је већ издајник.
Она чу како јекну, сажали се и прошапта:
Бути, ћути . .. Све ти верујем. И не дам ти
ноћас да одеш са острва.
Загрли га, загрли је; с болом уронише једно
у друго, за спас. Обома ова ноћ би најљубавнија.
Ујутру, за доручком, она га упита:
Да ли се, Петре, сећаш кад смо ми дошли на
острво?
Он се замисли и рече:
То, заиста, не знам тачно. Чини ми се, пре
неколико година.
И ја тако мислим — каже, гледајући у сув
долап који мирује на сунцу, иа у дрво поморанџе
у које је, кад су стигли, била загњурила главу.
Неки плодови као да зру . . .
Дан проведоше у настојању да га продуже,
да иду дужим сеоским путевима и пољским пута-
њама, да се дуже купају и сунчају, да једу и
Грџм 11)Н к
35
545
рибу и јагњеће печење, да пију и бело и црно
вино, да свако уживање оките речима, да се што
дуже диве свему чему су се дивили на острву.
И први пут, седећи на стени код млинова, посма-
траше залазак сунца, све док оно не потону у
љубичасту пучину, уз његову причу како сада
ово сунце некима изгрева. Ни у сутону не по-
журише: чекали су месец мећу млиновима, а: на
тамним једрима ветрењаче, она је видела огро-
ман нар; он је гледао у ужарену куглу бачену
из оног света, тамо. И ноћ проведоше за памће-
ње. Али он од ње није успевао да скрије своје
борење са собом, ни она од њега да то види.
Са истим напором потече им последњи дан.
Он не гаси лулу; она кида цвет чим га угледа,
згњечи га, баци, бере други. Иду лагано масли-
њацима, застају пред сваким друкчијим види-
ком, лежу у суве траве и гледају у иебеске ду-
бине у којима им се клате златасте влати и клас-
је дивљег овса. Облаци са севера зауставише их
на путићу ка мору и млиновима, па кренуше уз
страну, ка боровој шуми и старој византијској
цркви. Еуте и не испуштају сс из погледа и
руку. Милују се најнежније до сада; и тихо
причају једно другом: шта им је и кад им је на
острву најлепше било. Разликују се у неким
доживљајима, али одмах увићају да им разлике
само шире и порашћују љубав. Не вратише се
кући на ручак; заситише се грожћем и осуше-
ним смоквама. У заранке, стигоше код цркве.
Небом, са планине, хитају облаци и спушта се
хладан ветар; њој северац, њему из Сибира. . .
Он јој убра неколико најлепших жирова, па
седоше на камени подзид у припрати без крова,

546
она да гледа у ровашено лице Богородице, он да
слуша ветар из оног света, тамо. Не одоле му:
Почео је страшан рат, Милена. Страшнији од
прошлог.
А шта ће бити с тобом, Петре?
Биће ми горе но у прошлом рату. Свима ће
бити много горе. — Загрли је нежно, заштит-
нички. — А ти, кад ме се зажелиш, иди у борову
шуму. Наћи неки овакав бор и слушај ме у ветру.
И кад ме нестане, слушај ме у ветру.
Она се одмаче од њега да га гледа; он види
како јој хитро теку крупне сузе и подрхтавају
усне; сада је коначно решен да крене у Москву,
за судбином. Киша их ороси и припи уз црквена
врата, у портал. Он покуша да јој осуши сузе:
Византија, то су лукови и премошћења . . .
заћута пред њеним погледом.
Ноћ проведоше не испуштајући се из загр-
љаја. Када их успава ветар у боровима, он усни:
гори Москва велико звоно зањихало се небом
звонећи и димећи се на кремаљском часовнику
у пламену завитлала се сказаљка са маузолеја
тече лава у Тверски булевар из ЛУКС-а кроз про-
зоре искачу људи људићи лутке падају на њега
церекајући се један му лежи на стопалу тежак
не може да коракне рукама покушава да га по-
дигне не успева запиње не може да побегне:
буди се од наиора, у зноју, пресгрављен.
Извуче руку испод ње и запали лулу, одлучан,
без икаквог колебања, да ујутру крене. У снове
не верује, али овај сан не преста да одгонета до
зоре и док се не обуче, спакова у мраку и сиће
да пробуди Спироса и нареди му да спреми фија-
кер и одвезе их на лаћу која полази у шест.
35*
547
Врати се у собу да гледа Милену док спава, на-
меран да је пробуди у лоследњем тренутку пред
полазак. Седе на ивицу кревета поред њених ногу
н пушећи гледа свитање на њеном лицу. Она
спава поребарке са образом на свом длану; неко-
лнко пута заспала је тако на његовом длану.
Светлост јој обликује лице, дајући му њену бе*
лину, сада мало затамњену острвским сунцем,
псцртава јој витке обрве и трепавице, ваја и по-
румењује усне. Жели овакву да је запамти за
сав живот; жели да заустави време док се она
не пробуди; жели секундама да јој продужи сан.
Кад би спавала док се не укрцају на лаћу, па
да је пробуди тек на пучини . . .
Спирос га дозива, мора да је пробуди. Љуби
је благо и дуго, шапућући:
Пробуди се, Милена. Треба да се спакујеш.
Она, одавно будна, отвара очи и не гледа-
јућн у њега, каже:
Синоћ сам се спаковала.
Хигро и ћутећи се спреми; он изнесе кофере,
она неколико гренутака заста, загледана у отиске
њихових глава иа јастуцима и улегнућа од њихо-
вих тела на постељи: зар је ово крај? Влажних
очију снесе низ камене степенике одговор па по-
следње питањс.
До пристанишга не проговорише ни реч,
загледани у себе: она предајући се тузи и болу,
свесна да је сада у њима сва њена љубав; он се
опире тузи, не да патњи њихово острво: патњом
почиње онај свет, тамо.
На лаћи она не хте у кабину. Стоји ослоњена
на појас за спасавање и гледа у тамну, прљаву
водурину која прокључа лаћиним поласком, па

548
подиже поглед на пусто пристаниште и бели гра-
дић под црном планином — згариштем сагореле
шуме. Бол је плави и гуши. Он је пригрли, гово-
рећи:
Не одлази, Милена. Ми не одлазимо са ос-
трва. Ово није крај. Ово је почетак сна. Али
сада стварног с н а . . . Ми смо срећни људи,
Милена. Осмехни се, душо.